Important Announcement
PubHTML5 Scheduled Server Maintenance on (GMT) Sunday, June 26th, 2:00 am - 8:00 am.
PubHTML5 site will be inoperative during the times indicated!

The words you are searching are inside this book. To get more targeted content, please make full-text search by clicking here.
Home Explore Stare vranjske porodice 16-01-2018
View in Fullscreen

Stare vranjske porodice 16-01-2018

Discover the best professional documents and content resources in PubHTML5 Document Base.
Search

Stare vranjske porodice 16-01-2018

Published by grafis, 2018-01-16 05:12:53

Description: Stare vranjske porodice 16-01-2018

.

Dušan Đorđević / STARE VRANJSKE PORODICE


Ova knjiga nastala je u okviru projekta koji je sufinansiran izbudžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno neizražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


Dušan Đorđević STAREVRANJSKEPORODICE Vranje, 2017.


Pogačarci, čorbadžijskiusudDugo se posle Hadži-Mihailove smrti pričalo u Vranju da niko njegovobogatstvo nije više dostigao. Njegovi sinovi bili su različite naravi.Živeli su u zajednici koja je vremenom počela materijalno da slabi.Nisu spremno dočekali oslobođenje od Turaka 1878. godine Terzijski zanat u Vranju bio pogača od čistog, belog brašna.je na posebnoj ceni u 19. veku. „Jano, vikaj decu da donesevBilo je malo vrhunskih majstora, malka pogačku. Da zajedem, paa jedan od njih, Rista Mihajlović, da idem, rabota čeka”, govorio je.doselio se u varoš sa suprugom Tako je nastao porodični nadimakJanom iz sela Rakovac kod Pogačar, kojeg je prvi prihvatioBujanovca, krajem 18. veka. njegov sin Hadži-Mihailo Ristić. Familija Pogačarci postala je jedna Jana je bila ćerka bogatog Dr Jovan Hadživasiljevićseljanina i dobila je velik mirazu novcu i spremi. To je pomogloRisti da otvori terzijsku radnjui pročuje se po izradi čohanihodela u susednim srpskim selima.Vredan i radan, brzo je stekaoosrednji imetak, a onda se daona trgovinu sa vranjskim Husein-pašom i srpskim knezom MilošemObrenovićem i ona mu je donelabogatstvo „preko noći“. Verski i nacionalno opredeljen,otišao je sa ženom u Jerusalim, naHristov grob, i svom potomstvuostavio „adžijsko koleno“. Sagradioje veliku kuću orijentalnog stila.POGAČKA Kod Riste se posebno vodiloračuna o ishrani. Jela se stalno 7 Stare vranjske porodice


Dr Jovan Hadživasiljević sa porodicomod najuticajnijih u Vranju u 19. Trojice u Vranju 1858. godine. Saveku i početkom 20. „Čorbadžije vodećim Turcima je bio „na istojsu toj!“ – govorilo se od Vranja nozi“, za mnoga pitanja bitna zado Beograda i nazad sve do varoš lično su ga konsultovali.Carigrada. Stojanče je, koji je sa braćom poneo prezime Pogačarević, bio Hadži-Mihailo Ristić učvrstio najveći priložnik i ktitor Saborneje temelje trgovini u porodici. crkve.Za njega su radile brojne užareu varoši. Plaćao je redovno i SOBA U MANASTIRUodređivao dobru cenu za vrhunski PROHOR PČINJSKIkvalitet. Za njega su seljani uokolini Vranja i Bujanovca gajili Hadži-Mihailo, sa nekolicinomnajbolju konoplju. Izvozio je viđenijih Vranjanaca, bio jeiz Vranja ne samo uže, već i pokretač i osnivač škola uprerađeno uže u oglave, kuskune kojima su deca učila po srpskomi druge predmete u južne gradove programu. Uspeo je da sprečiStare Srbije, u Makedoniju, uticaj bugarskih učitelja i da ihBugarsku i Grčku. Podsticao je i protera iz varoši.ćurčijski zanat, otkupljivao je kožei izvozio ih u Trst. Kao najveći priložnik manastira Prohor Pčinjski imao Hadži-Mihailo sa sinom je posebnu, „Pogačarsku sobu” uStojančetom, učestvovao je u konaku, koja je ostala i njegovimobnovi Saborne crkve Svete potomcima. Umro je 1868. godine.Pogačarci 8


Dugo se posle njegove smrti je zlatnim slovima pisalo: „Adži-pričalo u Vranju da niko njegovo Toma Adži-Mihailov”. Drška jebogatstvo nije više dostigao. bila od slonove kosti, ukrašena dragim kamenjem. Njegova Njegovi sinovi bili su različite sila izbijala je iz materijalnognaravi. Živeli su u zajednici koja i društvenog statusa. Trošio jeje vremenom počela materijalno zarađeno, vreme čorbadžijskogda slabi. Nisu spremno dočekali fijuka biča i kulučenja čivčija naoslobođenje od Turaka 1878. imanjima je prolazilo. Razuzdanogodine. pijančenje, dert i pesma, raspojasano jurenje za ženskinjem Hadži-Toma je bio pravi po hanovima je, takođe, prolazilo.patrijarhalni despot. Strog i prek, Sve je dobijalo drugu vrednost isvi su ga se plašili. druge društvene obrise. „Na stupku ne smeš da mu Hadži-Vasilije je bio povučennagaziš, jerbo će te snema”, pričali i ćutljiv trgovac. Shvatio je dasu potomci. trgovina više nije onakva kakva je bila pre oslobođenja, pa je U kafanu je ulazio na konju, sina Jovana dao na visoke škole,opasan oštrim jataganom na kome smatrajući da je to njaveće bogatstvo koje mu daje u ruke.Stojanče Pogačarević saporodicom OSAMNAEST POPOVA NA OPELU Njegov sin, dr Jovan Hadživasiljević (1866-1948) postao je čuveni etnolog. Izučavao je južnu Srbiju i ostavio bogata svedočanstva u knjigama i periodici. Učestvovao je u balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Stojanče Pogačarević bio je sušta suprotnost Hadži-Tomi. Pitom, duševan i društven, bio je omiljen u varoši. Pomagao je sirotinju, crkvu… Nije prošao 9 Stare vranjske porodice


nijedan ručak, a da u mutviku, znali su da cinički konstatujusporednoj prostoriji, ne nahrani novi društveni i materijalni statusnekog prosjaka ili siromaha. Pogačaraca: „Čorbadžija čok,Njegova kuća je bila na dva meso jok!” Tako su oslikavaliboja, najviša u varoši. Teško je propast onih pred kojim supodneo proterivanje vladike svojevremeno stajali mirno i tražiliPajsija iz Vranja, sa kojim se milost.okumio, od strane nekih vranjskihporodica i egzarhata, i dovođenje Sava je bio lep i naočitbugarskih popova, koji su u varoši momak, toliko da se otimajučinodejstvovali od 1870. do 1878. devojke. Po nagovoru familije,godine. Na selu su i dalje ostali oženio je devojku iz varošisrpski popovi. Njih osamnaest okićenu dublama, nadajući se daga je, iz okolnih sela, opojalo na će tako preokrenuti nezavidnoopelu 1877. godine ispred Saborne materijalno stanje. Ipak, njegovacrkve. žena bila je „slabe pameti“ i svi ukućani su se bojali da ne učini Oslobođenje od Turaka kakvo zlo. Nisu mogli da je pazeStojančetovi sinovi, Sava, Rista i svaki dan. Jednoga jutra naložilaMihajlo, su dočekali u zajednici. je peć, koja je iz prizemlja vodila uŽiveli su od imanja, a Rista je gornje prostorije. Stavljala je drvazavršio za terziju. Umesto da bez prekida, sve dok nije buknuopovećavaju kapital i bogatstvo, požar. Od kuće na dva boja ostalokrnjili su ga i to ubrzano. Pojavili je samo zgarište.su se novi trgovci, vesnicikapitalizma, koji u borbi za Početak 20. veka označio je iprevlast i vodeće mesto u društvu početak materijalnog propadanjanisu birali sredstva. Levantinskog familije Pogačarevića. Braćaduha, spremni na mito, laž, su se razišla, svako na svojuprevaru i pokvarenost, potisnuli stranu. Rista sa decom otišao jesu adžije, čorbadžije i ostale koji u drugi kraj Vranja. Sava je ostaosu svoju moć sticali na izgrađenim na starom imanju, a najmlađi,feudalnim odnosima, kuluku i Mihajlo, sa majkom ostao je nadobrim vezama sa Turcima. zgarištu kuće. Sagradio je omanju, nisku kuću, koja i danas postoji.POGAČARCI I OSVETA Davao je njive u napolicu, radioNOVOG DOBA i sam za nadnicu. Prodavao je imanje, čak i predmete iz kuće, da Cincari i njihovi potomci, koji bi preživeli. Sa ženom Paraskevomsu preuzeli trgovinu u Vranju, imao je petoro dece.Pogačarci 10


Naglo su osiromašili i nakonsmrti Mihajla sav teret pao jena Paraskevu. Sinove je dala nazanate, Stojana je dala u opančare,a Simu u stolare. Detinjstvo suproveli u siromaštvu, više gladninego siti. Stojan se pre drugograta odselio za Beograd i tamo ucentru grada držao opančarskuradnju. Doživeo je duboku starost.Nije ostavio muške potomke.NARODNI HEROJ Sima Pogačarević ostavila je neizbrisiv trag, preko Sima Pogačarević je završio Hadži-Mihajla i Stojančeta, drstolarski zanat. Zadojen Jovana Hadživasiljevića, Hadži-komunističkim idejama vranjske Tome, koga je Bora Stankovićintelektualne studentske grupe, u ovekovečio u Koštani, do Simekojoj su bili Dragi Kajme, Radmilo Pogačarevića, po kome HKStevanović Čaplja, braća Milorad „Simpo“ nosi ime.i Vukašin Antić i mnogi drugi,postao je fanatik ideje za koju jei poginuo na Dobrim vodama,iznad Sobine, od bugarskih fašista,u decemru 1941. godine. Njegovasestra Slavka bila je istaknutikomunistički aktivista. Posle ratabila je pristalica IB i zato robijalanekoliko godina na Golom otoku. Familija Pogačarci za višeod vek i po postojanja u Vranju 11 Stare vranjske porodice


Stajići, ruke u meduHusein-paša je pre bekstva sakrio svoje veliko bogatstvo kodpojedinih građana, misleći da će se posle pobune ponovo vratiti uVranje. Jedan od tih koji su primili na čuvanje pašino bogatstvo bioje i Staja. Paša se nije vratio, a Stajina porodica počinje da cveta inapreduje Staja i Božana Stanojević došli BLAGO HUSEIN-PAŠEsu u Vranje oko 1835. godine izpčinjskog sela Barbace. Po dolasku Crni Staja u mladosti je biou Vranje, Staja je počeo da se bavi puki siromah, sa imovinom kojamutavdžijskim zanatom, koji je se sastojala od „dve kokoške,u to vreme bio jako razvijen u jednog magareta, jedne kalenice,pčinjskom kraju. dve kašike i jednog grneta“, ali je preko noći postao najbogatiji „Konji i magarinja dugo će se čovek u Vranju. To se desilo posleritav, ama mutavdžije ima mlogo, arnautske bune protiv Husein–ega zaradi da prerani porodicu, paše, čije je blago igrom slučajaa ona golema…” – govorilo se u došlo sirotom Staji.tadašnjoj varoši za doseljenikaizrazito crne puti, koji je odmah Po predanju, Stajino bogastvoprozvan Kara–Staja. nastalo je u vreme vladavineHadži Toma Stajić sa porodicom 1909. godine 13 Stare vranjske porodice


Đoka i Bosa Stajić najvećeg uticaja u Vranju imao Toma. Bavio se trgovinom iHusein-paše, koji je sa turskom od sredine 19. veka smatraovojskom uhvatio i obesio Deli- se za jednog od najuticajnijihAguša, poznatog buntovnika i Vranjanaca. „Njegova reč se jeodmetnika od centralne turske jela”, govorilo se u tadašnjemvlasti. Husein-paša nije mogao Vranju.odmah da se odupre odmetnicimai sam je morao da privremeno CRNI ZASTOR ZA VLADIKUnapusti varoš. Pre bekstva, po PAJSIJApredanju, sakrio je svoje velikobogatstvo kod pojedinih građana, Trgovina ga je naterala damisleći da će se posle pobune tesno sarađuje sa Turcima, aponovo vratiti u Vranje. Jedan stečeni položaj i uticaj koristio jeod tih koji su primili na čuvanje i da brani interes srpskog življapašino bogatstvo bio je i Staja. u varoši i okolnim selima. IakoPaša se nije vratio, a Stajina je branio narodni interes, smatraporodica počinje da cveta i se za jednog od glavnih koji jenapreduje. najurio vladiku Pajsija, podržao bugarski egzarhat i dolazak Staja i Božana u Vranju surodili pet sinova, od kojih jeStajići 14


bugarskih popova u vranjsku NA TOMU SU RUKEcrkvu 1870. godine. NAJPRVE ZABRCALE U Prema kazivanju dr JovanaHadživasiljevića, vrsnog etnologa MEDi etnografa, iz familije Pogačarci,neraspoloženje prema vladici Toma Stajić je, premaPajsiju naraslo je do vrhunca i kazivanju njegovih savremenika,jednog dana grupa od oko 200 egzarhat prihvatio ne izgrađana pozvala je vladiku da idu nacionalnih pobuda, već, premau manastir Prohor Pčinjski, koji se jednima, reagujući na nemoraloduvek smatrao vranjskim, da im vladike Pajsija i pohlepu grčkihsa ekonomom manastira položi popova, a prema drugima zbogračune o rukovanju manastirskom stvaranja povoljnijih uslova zaimovinom. Kada su stigli u svoju trgovinu, jer su Turci samanastir, ekonom je doneo tefter velikim podozrenjem gledali nakoji je bio prazan, bez prihodne pristalice grčke crkve, odnosnoi rashodne strane. Nekoliko na protivnike egzarhije. Ovakavgrađana, sa Tomom Stajićem na postupak je bio, po njemu, uslovčelu, vratilo se u varoš. Izjutra, za opstanak ili bolju trgovinu ukada je vladika stigao, našao je tim nemirnim vremenima, a nezatvorena crkvena vrata, a ova nacionalno opredeljenje.grupa građana mu je zabranilada ubuduće ulazi u crkvu. Tada Od 1880. do 1889. godine,je preko vladičinog stola stavljen Toma Stajić je bio narodni icrni zastor, što se obično čini knežev poslanik i predsednikkada vladika umre. Ovim se Toma opštine u Vranju.Stajić opredelio za bugarskepopove – egzarhiste. Svi Stajini sinovi i unuci bili su vrlo imućni ljudi, ali najbogatiji Proterivanje vladike među braćom bio je Toma,Pajsija podelilo je viđene što zbog umešne trgovine, štovranjske porodice i pretilo da zbog toga što je i kao poslanik iizazove podele i međusobnu dugogodišnji predsednik opštinenetrpeljivost. Pored Tome Stajića imao sigurne prihode. U „njegovo”i njegove porodice, egzarhatu vreme, Turci su, bežeći prekosu se priključile i druge, poput nove državne granice, u varoši iBunuševaca, Hadži-Tominih, okolini ostavljali veliko bogatstvoCupara… u nepokretnostima i novcu, zlatu, ali je i knez (potom i kralj) slao velike sume novca za obnovu novooslobođenih krajeva. “Na 15 Stare vranjske porodice


Jedna od kuća Stajića u VranjuTomu su ruke najprve zabrcale u slučaja u porodici, bio u dubokojmed, pričalo se dugo po Vranju. žalosti. A jednom nam prilikomO svemu je odlučivao: gde, kako naredio bio, da se silom dovuče nai koliko, a najviše mislio na svoj „zabavu“ i devedesetšestogodišnjićemer. Bio je iznad svih, najjači – starac, čuveni Toma Kara-Stajić,materijalno i politički! zahtevajući od njega da se popne na sto da pozdravi goste i da im”BUGARSKA “ZABAVA kaže: kako su ovi krajevi od uvek bili bugarski i da bugarske vlasti i U Velikom ratu bio je bugarsku vojsku treba da smatrajumaltretiran od bugarskog kao svoje osloboditelje, a da odokupatora. O tome govori Janićije Srbije, koja i ne postoji više, ništa iJovanović Bilaćanin u svojoj ne očekuju.knjizi “Naša Nana”, izdatoj 1921.godine u Beogradu: “Koliko je tada I, uprkos najenergičnijimbezobziran i svirep bio bugarski navaljivanjima i pretnjamakomandant mesta u kinjenju bugarskog komandanta, ovajsvojih pozvanih gostiju dovoljno je uvaženi starac nije hteo da senapomenuti da je primoravao da odazove želji komandantovoj,igra i onog koji je, zbog smrtnog već mu, gušeći se u suzama, tadaStajići 16


odlučno reče: ‘Gospodine, bolje i jednu kćer koja je umrla kaome ubi, a ne mi traži toj da činim, devojka. Tomini sinovi su posebnoi pod moju starost, i s jednu nogu proširili Stajićevu porodicu.već u grob, da iznosim toliki sram Mijalko je imao devetoro dece,na moja četiri sina, i ti znaš da su Tanasije, Jordan, Velizar i Stajasva četvorica srpski oficiri i još živi po troje, Milan dvoje i Janaćkoi zdravi na solunski front’. četvoro. Komandant, zbunjen ovim Bilo je poroda i od ostalihrečima, naredi da starca odmah Stajinih sinova, od Dimitrijaodevedu doma, jer se, veli, vidi da (Mitke), Arse, Koste i Sofke (Abe).je jako umno oboleo”. Bilo ih je više od sto. Ono što je bitno za ovu veliku porodicu jeBOŽJA UROTKA to da se, kasnije, cela izrodila u žensku decu, neka “božja urotka” Toma Stajić umro je 6. jula se uvukla u familiju, te je po1921. godine u Vranju. On je sa muškoj liniji nestajala.suprugom Anastasijom Tašom,koja je bila poreklom iz porodice Vranjska porodica Stajić jeKlinčaraca, izrodio sedam sinova Srbiji dala poznate ljude: Tomu,Mijalko Stajić sa porodicom 17 Stare vranjske porodice


poslanika i predsednika opštine u vaspitnog doma za srpsku ratnuVranju. siročad. Bio je veliki dobrotvor, svim devojkama iz doma daoLEKARI, GENERALI, je kao miraz po 3.000 dinara.SUDIJE, PROFESORI, Za potrebe ovog doma ustupio…POLITIČARI je i jednu svoju zgradu. On je osnovnoj školi u Vranju između Tominog sina Jordana, koji dva rata poklonio hektar livade uje između dva rata bio brigadni Ćoški za odmor njenih učenika.sanitetski general i vrstanspecijalista u hirugiji. Dr Jordan je PRVA ŽENSKA GIMNAZIJAprilikom prelaska preko Albanije U VRANJUoperisao slepo crevo regentuAleksandru Karađorđeviću. Rista Stajić je sa još nekimStanovao je u svojoj zgradi drugim Vranjancima otvoriokoju je podigao 1931. godine u privatnu žensku gimnaziju.Kosovaskoj ulici, u Beogradu. Privatna ženska gimnazija radilaIma tri sprata i šest stanova (tri je sve do 1912. godine, nakon čegamanja i tri veća). Dr Jordan se je bilo omogućeno zajedničkooženio Jelenom sa kojom je imao školovanje u vranjskoj gimnaziji.sinove Vlajka i Vojina koji je živeo Ovu školu on je i novčanou Parizu. Zgrada i danas postoji pomagao.u Kosovskoj broj 34, a u njoj živepotomci dr Jordana. Stajin sin Arsa posle 1900. godine bio je isto predsednik Potom, Milana, specijalistu vranjske opštine. Hadži Arsa jeza hirurgiju i ginekologiju, Staju, bio strog, a ponekad i jako prek.generala stare Jugoslavije, Tasu, Kad bi se naljutiо svi su mu se,direktora „Vranjske kreditne pripovedalо se u familiji, sklanjalibanke“, Tominog unuka, od s puta. Jednom prilikom sesina Velizara, poznatog lekara naljutio baš na dan slave. UleteoAleksandra (Acu). je u kuću na konju i sabljom presekao slavsku sveću. Impozantna ličnost bio jeRista, Stajin unuk od sina Koste. Tomin sin Janaćko, 1926.On je bio predsednik suda opštine godine, takođe je bio predsednikvranjske 1910. godine, posle prvog vranjske opštine. On je izmeđusvetskog rata poznati knjižar i dva rata školovao siromašnepredsednik “Vranjske banke”, učenike gimnazije i studente.a i predsednik Amerikanskog “Kao predsednik opštine 1926.Stajići 18


godine moj otac nijednu svoju “Jedna od zanimljivijihplatu nije doneo kući. Plate je organizacija, a koja je tokomdelio opštinskim pandurima i svog delovanja bila vrlo aktivnaslužiteljima. Za njega je položaj i u dobroj meri uticajna jestepredsednika opštine bio velika ona koja se bavila borbom protivčast, takav slučaj nije bio uzroka i posledica neumerenogzabeležen do tad, a i posle u korišćenja alkoholnih pića iVranju”, kazivala je njegova ćerka psihoaktivnih supstanci. PoDragica Lekić. ugledu na Red dobrih templara (hramovnika), dr Miloš Popović Drugi Stajin unuk od sina Arse, je 1901. godine osnovao DruštvoStaja, je bio vrhunski dečji lekar. trezvenosti, a 1907. SavezStajin unuk Staja od sina Tome trezvene mladeži. Propagiranjeizmeđu dva rata bio je poznati trezvenjaštva, zdravog života,pešadijski general. pomaganje zavisnicima, držanje predavanja po Beogradu, Srbiji Mitkin sin Uroš Stajić a kasnije Jugoslaviji, samo suizmeđu dva rata važio je kao neke od aktivnosti. Trezvenjačkivrstan stručnjak za zadružnu pokret izazvao je i nastajanjeproizvodnju duvana. Uroš Stajić skautizma u Srbiji. Beogradskaje 1935. bio izabran za narodnog loža „Trezvenost“, sa sedištemposlanika Sreza caribrodskog. na Zelenom vencu 8, imala je u Beogradu tri oblasne lože”, piše Kostin sin Đorđe karijeru je Dragoljub Gajić Gaja, jedan odzapočeo kao nastavnik. Još 1916. hroničara starog Beograda.je, nalazeći se na Krfu, napisaoknjigu „Rat i alkoholizam“. Đorđe Stajić je aktivnoTamo je neumorno radio i na učestvovao i u radu podmlatkazbrinjavanju ratne siročadi. Crvenog krsta, Društva za zaštituGodinama je kao sekretar oblasne i vaspitanje jugoslovenske dece,lože „Prosveta“ i izaslanik držao Saboru narodnih prosvetitelja,predavanja po Beogradu, ali i Odboru za pomaganje gladnimaNišu, Zaječaru, Skoplju, Vranju. u Rusiji, kao i Društva za zaštitu životinja i rastinja. U svojim Širio je ideju trezvenosti poznijim godinama radio je kaoi obavljao mnoge humane inspektor Ministarstva socijalnedelatnosti. Poznato je da je 1927, politike i prevodilac u poštanskomna 5. međunarodnom kongresu odeljenju Ministarstva saobraćaja.protiv duvana, održanom u Pragu, Umro je 1931.dao kratak govor na srpskom inemačkom jeziku. 19 Stare vranjske porodice


U sedištu Lože dobrih Često je lumpovao s Ciganima ihramovnika u Beogradu, ali i davao im je bogate napojnice.po prosvetnim ustanovama,godinama su po njegovoj smrti Bora Stanković, često jeodržavane komemoracije u znak boravio u domu bogate familijepoštovanja prema pregaočevom Stajića, gde je upoznao Mitku,radu. Tri godine nakon njegove njegovu ženu Sofku, kao i njegovusmrti, pri Velikoj loži je osnovan braću Arsu i Tomu. Arsa je bioOdbor za socijalno staranje predsednik opštine, a Hadži Toma„Đorđe K. Stajić“, sa sedištem na u drami, kao i u životu, MitkinTerazijama 42. brat. Stajin praunuk od sina Mitke i Akademik Dejan Despićunuka Vlade, Miodrag Stajić, bio poklonio je Narodnom muzeju uje poznati naš književni kritičar i Vranju srebrni lanac svog pradede,veliki proučavalac književnog dela čuvenog Mitke Stajića. Ko i kakavBorisava Stankovića. je bio Mitka Stajić, akademik Despić objašnjava pomoću zapisaMITKA STAJIĆ koji je ostavila njegova tetka Stanislava Kalimančić, napisanog Ko je bio Mitka koga je Bora 11. novembra 1963. godine uuzeo kao prototip za lik koji će Beogradu.proslaviti mnoge glumce „nadaskama koje život znače“? Inače, Jeftimija je, ćerka Mitketova, u braku sa poznatim Mitka je bio krupan, stasit i vranjskim, a potom i beogradskim,lep čovek, divna pogleda, živih trgovcem Tasom Kalimančićempokreta i sigurna hoda. Nosio je izrodila tri ćerke: Kosaru,fes s kićankom, lepo se oblačio. Za Vukosavu i Stanislavu.pojasom je imao jatagan i kuburu,o vratu fišeklije sa barutom. Bio Tasa Kalimančić se preselio izje vrlo darežljiv. Po zanimanju bio Vranja u Beograd nešto pre 1900.je mutavdžija (tkač pokrovaca i godine i držao trgovačku radnju uzobnica od kozje kostreti). Znao centru, a potom bio i preduzimač.je nekoliko balkanskih jezika. Umro je od zapaljenja plućaBio je radan, njegove njive vazda 1909. godine. Jeftimija je sa trisu bile prve uzorane, vinogradi ćerke ostala bez sredstava zaprvi obrani. Propio se tek kada život. Sve tri su se školovale, bilese oženio. U piću je mogao da odlični đaci i dobile stipendijebude strašan, mada je trezan bio za studije u inostranstvu. Kosaranasmejan, dobar i vedar čovek. na Ekonomskom fakultetu uStajići 20


Grenoblu, Vukosava na medicini pogovora – sudbinski. Sama Sofkau Pragu, dok je najmlađa bila je isprošena za Mitku 1868.Stanislava, uz rad, studirala prava godine i njena kitka (ispit) je bilau Beogradu, ali je zbog bolesti odložena na vest o ubistvu knezamorala na poslednjoj godini da Mihajla, koja je potresla i Vranje,odustane od studija. onda još uvek pod Turcima”, piše Stanislava.ZAPIS STANISLAVEKALIMANČIĆ Po obostranom roditeljskom shvatanju, ona je trebalo da deda U zapisu Stanislava, unuka Mitku, dobrog i plemenitog, aliMitkina, opisuje prvo svoju mladića (18 godina) neobuzdanogbaku Sofku: “Naša baba Sofka temperamenta, svojomje rođena, odrasla i vaspitana u sređenošču smiri (bila je dvestrogo patrijarhalnoj porodici godine starija).čestitoga Janje Vlajinca, domaćinai industrijalca iz Vranja, kao “Svoga muža ugledala je prvinajstarije dete. Bistra iznad put pred oltarom, poznavši ga,proseka, krotka i disciplinovana, između trojice muškaraca (jošprimila je roditeljsku odluku da kum i stari svat), po vezenimse uda za našeg dedu Mitku bez čarapama koje mu je u boščaluk dala. Ušla je u ogromnu zajednicu,Mitkina kuća u Vranju 21 Stare vranjske porodice


utonula u svakodnevne dužnosti Borina). Samo što je naša babatakve zajednice, urađala se bila žena mladog, lepog, imućnogvremenom u decu (jedanaestoro čoveka, prepunog snage, pa jerodila, šestoro podigla), postala žrtva u sukobu dva sveta –neshvaćena od roditelja, od onog u kojem je odgojena i živela isredine, od muža… Premorena i onog Mitkinog”, piše Stanislava.nesretna, ona svakako nije moglabiti žena ‘za merak’, kakva je dedi Mitkina drama se odigrala ubila potrebna. Zato je on, u svojoj jesen 1894. U to vreme je Mitka,dobroti, često govorio: ‘Mučenice iako relativno mlad (46 godina)moja, prokleti da su što te dadoše imao već odrasle sinove, Borisa iza mene, pa zacrniše i tebe i Trifuna. Zbog svog načina života,mene!’” – zapisala je Stanislava. počeo je da dolazi u sukob sa njima, ozbiljnim i radnim mladimSUKOB DVA SVETA ljudima. “Sofka, kao savesna žena, “U jednom takvom sukobu,izvanredno nežna majka, kad bi joj kada je, pijan, zapretio jataganom,zamerali što je slaba prema deci, baba se, sasvim razumljivo,govorila je: ‘E pa ne mogu, srce umešala, a on je, u nemogućnostideca da mi potraže, izvadila bih pa da se kontroliše, nasrnuo i na njubi im dala!’ Neumorna radenica, jataganom i teško je ranio na petda bi savladala veliko domaćinstvo mesta. Kad je video šta je učinio,Mitkino, sa velikom porodicom, uleteo je u drugu sobu i zaključaoposlugom, argatima – koje je se. Na jauke ranjene žene skupiotrebalo hraniti, mesiti hleb – ona se svet, te su navalili na vrata. Onnije imala od rane zore do mrkla je tada ispalio pištolj kroz vrata imraka ni trenutak za sebe… u onoj masi ranio najboljeg druga, Danila Kostića Daneta, šnajdera, u Pa ipak je bila veoma uredna nogu. Neko od prisutnih je viknuo:i čistunica, tako da je Bora ‘Ubi Tasu!’Stanković – koji je zalazio u našukuću i koji je kao takvu našu babu Među okupljenima je bio ipoznavao – ono njegovo “od moj otac Tasa Kalimančić, kao ibrašno i testo oči vu se ne vidiv” Tasa Stajić, Mitkin sinovac. I zetasigurno rekao da simbolizira ženu i sinovca Mitka je veoma voleo.koja je u domaći posao utonula, Možda je to ubrzalo njegovutj. ženu kakve su u to vreme i u odluku da sebi prekrati život.onim prilikama bile manje-više Čuo se i drugi pucanj, a zatim jesve ispravne žene i majke (pa i nastala tišina. Bojeći se da deda-Stajići 22


Mitka opet ne puca, a želeći da za koju se sa velikom sigurnošćuvide šta se u sobi dešava, jedan pretpostavlja da je bila prototipod prisutnih se popeo na stari najpoznatijeg književnog likadud, pogledao u sobu i video u opusu Bore Stankovića. To jededa Mitku kako leži na postelji, treći, možda i najznačajniji sloja na grudima mu gori džemadan, vrednosti lanca”.zapaljen iskrom iz pištolja”,zapisala je Stanislava. Familija Stajića je živa istorija varoši Vranja u 19. veku, kao i naMITKIN SREBRNI LANAC početku 20. veka. Kasnije, uspešni na mnogim poljima života, Srebrni Mitkin lančić nije prvi nastanjivali su se u Beogradu, kaodar koji je razgranata, imućna i i gradovima Evrope i Amerike.ugledna porodica Stajić poklonila Nakon završetka Velikog rata,Vranju. Naime, ova familija je do brojni potomci obeležili su istorijusada najveći darodavac Narodnom Beograda i Srbije.muzeju u Vranju: Angelina (Nina)i Dragica Stajić su poklonile salon ZAPISI GENERALA STAJEkoji je bio u njihovoj kući, a kojije sada izložen u stalnoj postavci O svom ocu Tomi i njegovommuzeja. delovanju u tom vremenu piše u svojim zapisima i general Staja Inače, akademici Aleksandar Stajić:i Dejan Despić, braća, direktni “Kao jedan dokaz koliko je onsu potomci, po ženskoj liniji, od značaja bio pre oslobođenjaznamenitog Mitke Stajića i izneću njegov slučaj bekstvanjegove supruge Sofije. Oni su neposredno pre oslobođenjasinovi Mitkine unuke Vukosave od 1787. Odmah po početku ovogćerke Jeftimije. rata, Turci, prijateljski prema njemu raspoloženi, saopšte mu “To je srebrni lanac” – kazivala jednog dana da njegova ličnaje Snežana Radivojević-Petrović situacija nije baš najpovoljnija– “rađen u filigranu, iz 19. veka. i da treba na svaki način daOn ima višestruku vrednost: prvo, se ukolni iz Vranja… I zatokao artefakt velike umetničke otac, blagodareći nekim svojimvrednosti; dakle, sam po sebi prijateljima Turcima, organizujeje vrednost. Drugo, pripadao bekstvo. Blagodareći pored toga ije značajnoj ličnosti, iz takođe perfektnom znanju turskog jezika,značajne vranjske porodice, pa muto samim tim povećava vrednost.I treće, lanac je pripadao ličnosti 23 Stare vranjske porodice


uspeo je da nesmetano dođe do general, još od pre zauzeća ovihRistovca, no tu ga nekako otkriju krajeva, ne poznajući dovoljnoi vrate u Vranje. Posle nekoliko prilike, primio je i on za gotovodana otputuje kao sluga nekog ovu optužbu protiv mog oca, kogaDilavar Bega sa nalogom da mu je još unapred osudio na smrt,harem iz Štipa prevede u Solun. ali približavajući se Vranju iOvim načinom potpuno uspe da boraveći u Vranjskoj Banji, sa svijugotovo nesmetano dođe u Solun, strana i od celokupnog narodanaravno bez ikakvog harema. je slušao samo povoljne stvari oU Solunu, blagodareći takođe njegovom (Tominom) nacionalnommnogobrojnim prijateljskim držanju i svi su uvek isticalivezama, ukrca se na neku Lojdovu njegov požrtvovani rad u odbranilađu i otputuje za Trst. Iz Trsta hrišćanstva i srpstva od Turakaode za Beč, a iz Beča reši se na i Grka i uveravali su da njegapovratak kući preko Beograda. U (Tome) nije bilo da bi ti krajevi biliBeogradu je imao neprijatnosti sa ne samo nacionalno izgubljeni no isrpskim vlastima i što je najgore pusti – bez Srba.zbog toga što je ne znam od Pri prolazu kroz Vranje, otackoga denunciran da je spovodio (Toma) se javio generalu i ovajbugarsku politiku i ne poznajući umesto da ga primi i dočekaprilike pod kojima se je morala osorno, ljutito i sa nepoverenjem,čak i ova politika da vodi da on ga je dočekao rukujući se i čakbi se samo izbegao uticaj Grka se i poljubio sa njim izjavljujućikoji za hrišćane u Vranju bio mu svoju blagodarnost u imeopasniji nego bugarski. I Srbi u srpskog naroda za njegov opšti radtom vremenu, birajući od dva zla u Vranju.manje, izabrali su ovo bugaraško, Odmah za ovim postavljen je zakoje je bilo bliže i sopstvenije predsednika opštine, na kojoj jenjima, najviše zbog jezika u Crkvi, dužnosti ostao oko 10 godina.jer grčki nisu razumevali niti su ga Ovakav svoj rad produžio je ihteli da slušaju ni u Crkvi niti u posle oslobođenja, starajući seškoli. On (Toma) je svoj stav ovim da svojim ispravnim, poštenim,pravdao i najzad mu je dozvoljeno razumnim radom doprinese štoda se vrati. više sređivanju prilika koje suU to vreme Vranje je već bilo nastale odlaskom Turaka…oslobođeno od strane armije Obrazovanjem partija odmah jegenerala Belimarkovića, čiji je stupio u Naprednjačku stranku ištab bio u Vranjskoj Banji. OvajStajići 24


bio je na čelu njenom za sve vreme da ga sasluša o potrebama svogsvoga života. U toj stranci biran kraja, koje je on (potrebe) uvekje ne samo kao predsednik opštine objektivno izlagao i uspevao daveć i kao narodni poslanik, tako uklanja sve ono što je usporavaloda ga je kralj Milan tretirao kao progres u tim krajevima“.svog ličnog prijatelja i često zvao 25 Stare vranjske porodice


Bunuševci, umetničkikrojGodine 1934. u Belom Potoku, selu ispod Avale, u maloj seoskojcrkvi, venčali su se Milan Dedinac i Radmila Bunuševac. Kum navenčanju bio je Vladislav Ribnikar, a stari svat Rastko Petrović Bogata zanatsko-trgovačaka turskog ropstva, stara Vranjankafamilija Bunuševci došla je po imenu Tašana je prošla svuu Vranje iz obližnjeg sela stražu, prišla stolu gde je bio kraljBunuševca, nakalemljenog na i pozdravila ga rečima: “Svetivaroš sa jugozapadne strane. kralju, pozdravi se na tvoj dom i na kraljicu od Tašanu Đurinicu Za njih se pročulo po iz familiju Bunuševci”. Potom sepredanju koje je nastalo u familiji: okrenula i vratila u razdraganukada je kralj Milan Obrenović masu koja je izašla da pozdraviOslobodilac prvi put posetio kralja.Vranje, nakon oslobođenja odToma i Vaska Bunuševac sa decom 27 Stare vranjske porodice


Pripovedalo se da je poslužila oglavlje u tom periodu. Tepelukkao lik Bori Stankoviću za njegovo je mogao biti napravljen i od dugedelo “Tašana”. Kuća joj se nalazila niske srebrnih ili zlatnih novčićau Crkvenom sokačetu (današnja koja se savijala u vidu spirale, dokDositejeva ulica), iza Saborne je u najjevtinijoj varijanti vrh kapecrkve. Imala je trojicu sinova: ukrašavan terzijskim vezom.Tomu, Dimitrija i Vojislava. Oni suse bavili raznim zanatima. Tomine ženske kape, izvezene zlatom i srebrom i ukrašeneLIBADA I TEPELUCI niskama bisera i zlatnim i srebrnim novcem, bile su najlepše Toma, najpoznatiji među u varoši.njima, počeo je kao galanterist,da bi kasnije postao jedan od Supruga mu se zvala Vaska,najboljih terzija u gradu. Izrađivao a sinovi Stanoje, Đoka, Jordan,je gradsku mušku i žensku nošnju, Petar, Sava i Rista.prekrasne libade i tepeluke.Libada su šivena od crne ili bele Stanoje je bio poručnik usvile, atlasa, somota ili kadife. Prvom svetskom ratu. PoginuoBoje su uglavnom tamne – crna, je 1918. godine u borbama zateget, ljubičasta. Imala su široke oslobođenje Niša. U užem centrurukave, tako da se u njima mogla Niša postoji ulica sa njegovimvideti postava crvene ili bordo imenom.boje. Ivice libada su bile ukrašenevezom od zlatnih i srebrnih niti u Đoka je mlad umro i nijefiligranskoj ornamentici. Libade je ostavio potomke.pokrivalo samo rameni deo, nijese zakopčavalo. HAZENA Tepeluk je žensko oglavlje Jordan je držao par uglednihnošeno tokom 19. veka kao krojačkih salona u Beogradu.deo srpske gradske nošnje. Do Uvozio je štofove iz zapadnesredine 19. veka pod tepelukom Evrope i šio odela po poslednjojse podrazumevala mala okrugla, modi. Imao je luksuzni krojačkisrebrna, često pozlaćena pločica, salon na Obilićevom vencu.filigranske izrade, sa tipičnom Oženio se Leopoldinom Rasorijentalnom dekoracijom. Ovaj iz Pešte, koja se nakon udajetip tepeluka nosio se umesto prekrstila i uzela ime Jelena. Zvalikićanke na vrhu plitkog crvenog su je Švabica. Sa Jordanom sefesa, koji je bio uobičajeno žensko upoznala u Beogradu, gde je iz Pešte prešla da živi (u Balkanskoj ulici).Bunuševci 28


Za razliku od mnogih Vuju, Danu i Kosu (zvali su jeBunuševaca koji su se ženili Koka). Brana je bio magistarmiraždžikama, ovo je bio brak iz farmacije, kao i Vuja, a Boško jeljubavi, jer je Leopoldina bila vrlo bio veterinar. Pamti se da je Boškosiromašna. voleo kafanu, žene i kafansku muziku više nego išta. Imali su četvoro dece: Vasku(udatu Petrović), Olgu (udatu PROSIDBA PUŠKAMADožić), Tomu i Čedomira.Vaska i Toma su dobili imena po Ksenija Stajić Bunuševac,Jordanovim roditeljima. umrla je na petom porođaju, 1908. godine. Savi su savetovali da se Njihove ćerke, Olga i Vaska, su odmah ponovo oženi, da bi nekoostale da žive u Beogradu. Olga vodio računa o njegovoj deci.je igrala hazenu za SK Jugoslavija, Oženio se učiteljicom Živkom izzajedno sa sestrom od strica Vranja, sa kojom je dobio šestoRiste, Radmilom. Hazena se, dete, ćerku Miru. Mira je imalainače, poredi sa rukometom, ali je svega godinu dana kad joj je otacznatno složeniji sport od njega. umro od tifusa, kojim se zarazio u Prvom svetskom ratu. Jordan se privremeno saporodicom odselio negde u Živka je bila dobra premaNemačku i, kasnije, u Pariz, pa u Savinoj deci, ali su deca mnogoBeč. Po povratku iz Beča, živeli patila za majkom i nisu volelasu u kući iza bioskopa “Zvezda”, maćehu, tako da je, još dok je Savagde je bio atelje najpoznatijeg bio živ, Kosa stalno bežala kodbeogradskog fotografa Milana babe (Vaske Bunuševac), pa jeJovanovića. najzad kod nje i ostala. Međutim, kod te njene maćehe, učiteljice Petar je studirao u Francuskoj, Živke, dolazio je u posetu čestogde je završio agronomiju. Bio je njen sestrić Mile, koji se zaljubio udirektor Poljoprivredne škole u Kosu i ona u njega.Beogradu. Oženio se Micom izKruševca. Imao je ćerku Veru, Živka nije branila tu vezu, iakoudatu Vozarević, i ćerku Danku. je Mile bio dosta siromašan. Ipak,Umro je 1954. godine. 1926. godine on je dobio ogromno nasleđe (kuću u Subotici), kada su Sava je bio špediter i poslovao mu jedno za drugim umrli strina ije sa Bečom. Oženio se Ksenijom stric, koji je bio direktor zelezniceStajić, unukom Hadži-Tome u Srbiji, a nisu imali dece. Tada jeStajića, ćerkom Mijalka Stajića Mile zaprosio Kosu.i Teodore. Sava i Ksenija imalisu petoro dece: Branu, Boška, 29 Stare vranjske porodice


Njena baba je, pak, planirala ANĐA, VATRA OD ŽENEda je uda za nekog oficira. Milese uortačio sa svojim drugarima Rista se bavio špediterskimi Daninim mužem Cankom poslom. Imao je i rudnike uDevedžićem, pa su došli pred Makedoniji. Silno se obogatio.Vaskinu kuću u Vranju i počeli Živeo je u blizini Slavije i ceoda pucaju iz pušaka dvocevki, što stan mu je bio u turskom stilu. Izje u Vranju značilo da je devojka Vranja se preselio u Beograd i saisprošena. U opštoj pometnji, na suprugom Tinom, 1911. godine ubrzinu su “objasnili” babi Vaski o Beogradu, dobio ćerku Radmilučemu se radi i, ona, da ne bi pukla Bunuševac, poznatu beogradskubruka, dozvolila je Kosi da se uda. i srpsku novinarku. Osim Rade,Tako je Mile isprosio Kosu. Lepo imao je i ćerke Anđu i Cuku,su živeli u Subotici i na Paliću, apotekarku. Anđa je, takođe, bilagde su kupili kuću, sve do početka novinarka “Politike”. O Anđi pišeDrugog svetskog rata. Tad su i Stanislav Vinaver u svom eseju opobegli od mađarskih fašista u beogradskim kafanama. Kaže daBeograd. je bila stalni gost Skadarlije, gde se družila i sa starijom i sa mlađom Savina ćerka Danica udala se generacijom pisaca. Bila je simbolza Predraga Devedžića Canka, moderne žene u tadašnjempoznatog apotekara iz Vranjske Beogradu. Imeđu ostalog, bila jeBanje. druga žena u Srbiji sa vozačkomAnđa BunuševacBunuševci 30


dozvolom (prva je bila kraljica Njegov otac Voja Bunuševac,Marija). poznati vranjski trgovac i nacionalni radnik, stradao je Anđu je snimio prvi srpski od bugarskog okupatora 1915.fotoreporter Aca Simić u prikolici godine, kada je sa grupomsvog motocikla, kojim ju je često viđenijih Vranjanaca uhapšen ivozio na zadatke. Bila je vatra od zverski likvidiran. Uhapšen je,žene. Udala se za beogradskog prema kazivanju potomaka, poštoarhitektu Nikolu Kotura, koji je u kući pronađena stara trofejnaje bio sekretar SKOJ-a. Stradao puška. To je samo bio izgovorje u Moskvi tokom Staljinovih da se eliminiše neko ko je imaočistki 1937. godine, što je Anđu značajan uticaj na ljude u varošijako pogodilo, iako su tad već i koji je za “srpsku” stvar biopar godina bili rastavljeni. Posle spreman da žrtvuje i život.Drugog svetskog rata udala se zakompozitora Petra Bingulca. Imali Milan je, nakon odlaskasu dvoje dece. fotografa i zografa Aleksandra Đinovskog iz Vranja, postao prvi Pored Radmile i Anđe, imali vranjski fotograf. Fotografskimsu i sina Duška. Duško je, prema poslovima aktivno se bavio ukazivanju potomka, bio veoma periodu od 1891. do 1920. godine.zgodan mladić, ali uobražen.Umro je mlad. Iza sebe ostavio Učio je fotografski zanat kodje sina Ristu, koji se profesinalno najboljeg beogradskog fotografabavio fotografijom. Milana Jovanovića, između 1890. i 1893. godine, a onda se vraća u Mnogobrojni potomci čuvene Vranje i otvara atelje.vranjske familije Bunuševac danasžive u Beogradu. Otac je Milanu predlagao bude krojač. „Eto“, govorio mu je,NAJVAŽNIJI SRPSKI „što fali na Trifuna Bojkovče, na Vasu Čavče, na Jurde Bunuševče,FOTOGRAF SVOGA na Koču Glifura i na drugi što su krojači? Sila ljudi iskočiše! PaVREMENA ako nećeš da budeš krojač, a ti budi obućar. Pogledaj samo na Po umeću izrade umetničkih Terazijama braću Mašutkovce,fotografija, upamćen je Milan Petroviće, Mitu Merdžana i drugeBunuševac, sin Vojislava naše Vranjance, sve najboljiBunuševca, jedan od najvažnijih majstori u Beogradu, kao i mnogii najpriznatijih srpskih fotografasvoga vremena. 31 Stare vranjske porodice


drugi i po unutrašnjosti. Ima li pakboljeg majstora u Kragujevcu odnašeg Riste Vrtoguza i u Skopljuod Mila Mandžinog i dr. A našpak Vaka Lukarče, eto ga u samomParizu kao diplomirani krojač –specijalista za ženske kostime“.KAKO JE MILAN Milan BunuševacBUNUŠEVAC POSTAO si ima kuću na Englezovcu, a stigao je da svoju ćerku školuje iFOTO-PESNIK na Univerzitet. Njegov bratanac Mile, koji kod nas beše ‘dve pare Nije mogao nikako da čovek’, sad je, čujem, neki spahijapristane na ovaj predlog, već je u Bečkerek, jer se na Veliku pijacu,zamolio da mu ostave neki dan na od piljarenja, veoma obogatio irazmišljanje, a i želeo je da se o oženio se nekom vrlo imućnomovom dogovori sa svojom Marom, devojkom iz preka. Pa pogledajod čijeg mišljenja, veli, mnogo naše Dimče Kaleniče, što tizavisi i njegova odluka. nekad kod naše crkve u Vranju prodavaše vruću alvu na lepinju, „Ako hoćeš mene da i to samo za petoparče i jedno iposlušaš“, posle nekoliko dana, po drugo, i sada na Veliku pijacu važisvedočenju potomaka, otac mu je kao najjači s kapitalom i veliki jerekao, „ja bih ti predložio, kad već akcionar Piljarske zadruge, čijividim, nećeš da se okaneš ženidbe je, pak, predsednik naš Sava izi da učiš trgovačku školu, da se Panađuriše.bar uortačiš sa mojim prijateljemAntom Zelengorcom, koji je nabeogradski Veliki pijac došaosa jednom korpom sas kruškemaslarke, sas 100 groša pare i sasjedno magare, a evo ga sada čovektruli gazda, a ima si i svoju kuću uNovom Selištu. Ako ti je baš tolikonezgodno da se zoveš piljar, a ti sezovi ‘trgovac životnih namirnica’. Šta fali na našeg VaskaKarabogdanče što na Cvetnomtrgu prodava kokoške? Eto, i onBunuševci 32


Isto tako i Neca Otuljče, što vrednoći i energiji. Pa kad svibeše služio kod Džikini, sada, na oni neškolovani naši ljudi, papijaci, kako čujem, obrće neke čak i žene, pokazaše toliki uspehsilne hiljade. Pa pogledaj Miku u ovom poslu, zar ti, sa tolikomZlatokopče, koji u Vranjskoj Banji školom, nećeš moći osiguratislužaše za 40 dinara mesečno kao svoju budućnost?”banjadžija, a sada je, piljarenjem,stekao čak dvospratnu kuću na Najzad, posle dugogVračar! Zatim, imamo ovde i razmišljanja, Milan odluči dajednu našu Vranjanku, koja s bude fotograf, jer je, veli, tajmužem drži blizu Cvetnog trga posao najpribližniji njegovom‘Evropski voćarsko-kolonijalni mentalitetu, a i njegova Maradelikates’, a koja u Vranju beše na to je pristala, obećavajućislužavka kod Riste Cimente. Alal da će mu i ona pomagati ujoj vera, kad je vredna žena! Isto radu. I otac njegov, posle dugogtako i naša Jevrosima Dudinska, odupiranja, pristade na ovo, iostavši, posle smrti svoga muža, odmah ga odvede tadašnjimsa vrlo malom udovičkom najboljem beogradskom fotografupenzijom, i sa punom kućom Jovanoviću.nejake dece, eto, drži piljarnicuna Vračaru i hrani i školuje svoju Ovde je on sa tolikom voljomdecu, blagodareći jedino njenoj i predanošću radio, da je brzo naučio ovaj zanat i već samostalnoKosa i Mile 33 Stare vranjske porodice


mogao da vodi atelje. Sa velikim glumišta (fotografija Radomirazadovoljstvom, fotograf Jovanović M. Petrovića), srpske vojske (zaprodao mu je jedan od svojih potrebe fotografisanja Prvognajboljih fotografskih aparata sa pešadijskog puka štampao jeostalim najpotrebnijim priborom. poseban karton – podlogu),I tako je Mile, foto-pesnik, pun sudija…radosti, bio spreman da se oženii odmah otpočne svoj rad u Nije se libio da snima portreteVranju, gde tada i nije bilo pravog, iz profila, što je kod srpskihdiplomiranog fotografa, već je fotografa starije generacijesamo jedan Debranac slikao u retkost, ili da fotografiše mušterijedvorištu onako „uz duvar“ – i obučene u neobične kostimeto, razume se, samo kad je lepo (na primer, u japanski kimono,vreme“. sa odgovarajućim papirnim suncobranom).FERLAUF TEHNIKA IBRAON TONER Grupne fotografije Bunuševca odlikuju se pažljivom postavkom Milan Bunuševac po povratku scene.u Vranje se oženio i dobio sinaVojislava, koji je u balkanskim Izdavao je razglednice saratovima poginuo. Nije mogao da motivima iz Vranja. Takođe,ga prežali, sinovljevu pušku držao njegove fotografije koristili suje u ateljeu i fotografisao mnoge drugi izdavači kao predložakvojnike sa njom. Više nije imao za štampu razglednice Vranja idece. okoline, kao i Vranjske Banje. Trgovinsko – zanatlijski Protokolisano je da je odsedaošematizmi Kraljevine Srbije u Beogradu 1897. godine, a moždaza 1900-1901. i 1905. beleže i delovao kao putujući fotograf.Bunuševca kao jedinogprijavljenog fotografa u Vranju. Fotografisao je scene izFirma 1910. godine potrebuje balkanskih ratova, koje sufotografskog pomoćnika. objavljivane u beogradskom listu „Ilustrovani mali žurnal”. Prostor ateljea u Vranjubio je zavidne veličine, u kadru Učesnik je Prvog svetskogpojedinih fotografija bile su čak 32 rata kao rezevni narednik 1.osobe. pešadijskog puka Moravske divizije. Po odobrenju komande, Bunuševac je fotograf snimao je događaje iz rata. Radio je u fotografskoj sekciji Vrhovne komande.Bunuševci 34


Saradnik je međuratnih novina Radmila Bunuševac bila je„Ilustrovani list”. Koristio je prva žena profesionalni novinarferlauf tehniku i braon toner. u Srbiji. Počela je da radi u listu “Politika” 1925. godine. NakonPRVA ŽENA oslobođenja zemlje bila je osnivačPROFESIONALNI i urednik “Ženske strane” i,NOVINAR U SRBIJI potom, kulturne rubrike lista “Politika”. Radmila Bunuševac jeproživela jedan dug i vrlo Godine 1934. u Belom Potoku,interesantan život. Bila je ćerka selu ispod Avale, u maloj seoskojRiste Bunuševca, koji se veoma crkvi, venčali su se Milan Dedinacobogatio zahvaljujući svojoj i Radmila Bunuševac. Kum navelikoj špediterskoj firmi, kao venčanju bio je Vladislav Ribnikar,i zahvaljujući rudnicima u a stari svat Rastko Petrović.Makedoniji. Milan Dedinac, sa kojim U mladosti se aktivno bavila je živela do njegove smrti,sportom. U periodu od 1927. do 1965. godine, bio je upravnik1935. godine igrala je hazenu, vrlo Jugoslovenskog dramskogpopularnu žensku igru između pozorišta, glavni urednikdva svetska rata. “Politike”, ambasador u Parizu iRadmila u redakciji 35 Stare vranjske porodice


Bijelića, Petra Dobrovića i Mila Milunovića. Umrla je u Beogradu 2005. godine, u devedesetčetvrtoj godini života.Radmila Bunuševac igra hazenu POTOMCIveliki srpski pesnik nadrealista, Brojna familija izrodila jenovinar, pozorišni kritičar… mnogo značajnih ljudi, među kojima su i bivši dekan Šumarskog Druženja sa piscima i fakulteta Toma Bunuševac ipesnicima Markom Ristićem, multimedijalni umetnik KostaRastkom Petrovićem, Tinom Bunuševac.Ujevićem, Miroslavom Krležom,Dušanom Matićem i drugim Kosta potiče od Dimitrijaobeležili su životni i stvaralacki Bunuševca, trgovca vranjskog.put para Bunuševac-Dedinac. Deda mu je bio Koča, koji se, takođe, bavio trgovinom. Sagradio U starosti, Radmili život je kuću u Beogradu, u Rankeovojnije bio naklonjen, jer je bila ulici, 1925. godine. Zvali su ga“odbačena” od svoje “Politike”. Koča Higijena, jer je svaki dan, po više puta prao ruke. Godine 2003. RadmilaBunuševac je Muzeju savremene Kosta je rođen u Splitu 1948.umetnosti u Beogradu poklonila godine, a odrastao je kući svogazbirku od 40 izuzetno vrednih dede Koste u Rankeovoj ulici. Sinumetničkih dela, među kojima je Miodraga Bunuševca i Jelene.su dela Pabla Pikasa, Alberta Miodrag je bio prilično starijiĐakometija, Save Šumanovića, od Jelene. Imao je gospodskeNadežde Petrović, Jovana manire, koji su joj imponovali. Kao građevinski inženjer bio je uključen u izgradnju važnih puteva, pa i Jadranske magistrale. Miodrag nije želeo u partiju, ali je bio vrhunski stručnjak i za njega je uvek bilo posla.Bunuševci 36


Cupare, cup u ćupMile Cupara je bio istaknuti nacionalni radnik, blizak vladajućimkrugovima u zemlji. Lično se poznavao sa regentom AleksandromKarađorđevićem. Međutim, kad je u vreme Solunskog procesapripremano streljanje Apisu, Vuloviću i Mučibabiću, bio je, kao imnogi drugi, duboko potrešen. Kod njega je boravio Gavrilo Principi ostali članovi Mlade Bosne. Gavrila je učio da puca iz pištolja i dabaca bombe. Bio je prvi instruktor srpskih specijalnih snaga Tridesetogodišnji Rista Da bi prikrio svoj identitet,Jerček krenuo je iz Prizrena, uzeo je prezime Jerček, koje jeoko 1790. godine, sa dva deteta u Sandžaku značilo – došljak. Uu neizvesnost. Došao je Vranje, varoši su ih zvali Erinci ili Jerinci.bežeći od zuluma Turaka, a sa Taj nadimak su izveli od njegovogsobom je poneo zlata i drugih prezimena. Postoji anegdota da sudragocenosti, pa je po dolasku posed imali pored familije Perincikupio posed u donjem kraju i da su se stalno svađali. Kada bivaroši i ograničio ga. “Rista je nastala vika, po varoši se govorilo:poboja kosku na najubavo mesto”,odjeknula je vest kroz varoš. “Eve gi, potepaše se Erinci i Perinci”.Nikola Cupara (prvi s leva) ispred Monopola, oko 1925. godine 37 Stare vranjske porodice


ERINCI Miailo je izučio ćurčijski zanat i radio u očevoj radnji. Pouzdano Rista je naišao na dobar se zna da su mu radnja i kuća biliprijem kod vranjskih Turaka. Bio onde gde se kasnije pojavio nizje užar, vešt majstor sa smislom „cuparskih“ dućana, odnosno,za trgovinu. To je bilo vreme kad nešto ispred sadašnje zgradesu u Vranju pristizale zanatlije pošte. Sa sigurnošću se možeiz raznih krajeva, sa severa pretpostaviti da je bio pismen.Grčke, iz Makedonije, Prizrena, Kao zanatlija bio je aktivno vezanPrištine, Gnjilana… Ipak, Ristino za crkvu i čovek veoma blizakzlato otvaralo je sva vrata i vladiki Sofroniju, koji je u Vranjustvaralo trgovačka prijateljstva i bio od 1844. do 1847. godine. Biopobratimstva. je toliko blizak da je znao i žestoko da se posvađa sa njim. Rista je po dolasku u gradtežio da stvori posed, jer je svoj OPOMENA ZA BURMUTu Prizrenu izgubio. Strah da neostanu bez imovine pratio je i Vladika je imao običaj danjegove potomke. Na posedu je u crkvi, za vreme službe, „trzapodigao radionicu ćeranu, dućan emfije“ (šmrče burmut). To nijeza trgovinu i kuću za život, na bilo pristojno, pogotovu za vremesredini današnjeg trga u centru službe, i varošanima se nijegrada, gde je nekada bio pijačni dopalo, ali se niko nije usuđivaokantar i česma. Pretpostavlja se da da vladiki skrene pažnju. To jeje, kao gradski čovek koji je bio na učinio Miailo. Skrenuo je pažnjuhadžiluku, zanatlija i trgovac, bio vladiki, ali na vrlo diskretan način,pismen. kako prilikuje Cuparama. Naime, Miailo je jedne nedelje, usred Zna se da je Rista imao petoro svečane liturgije, izvadio dugačakdece, sina Miaila i ćerke: Dudu, čibuk ispod ćurka, prišao velikomTrenu, Magdu i Anđu. „ševdanu“ pred oltarom i zapalio cigaretu na sveću. Ovo je učinio Sa Miajlom porodica će poneti tako da je vladika mogao da vidi izi nadimak Cupara. Postoje više oltara, na šta je on odmah i izašaopriča kako je došlo do porodičnog i oštro ga prekorio. Miailo je jedvaimena. Poznato je bilo u čaršiji dočekao taj prekor i odmah muda je Miailo bio škrt čovek, što je odbrusio: “U evangelije ništa neodlika i većine njegovih potomaka. piše za čibuk, ama ne piše ni za“Čim zaradi dukat, on ga -cup, trzanje emfije”.pa u ćup”, zajedljivo su govorilemušterije.Cupare 38


Po nekim pričama, vladika je obliku vedra od drveta sa dnom iukorio Miaila rečima: “Ti cup-cup, otvorom istog prečnika).pa ga zapali!” Navodno, tad suMiailu dali nadimak Cupara. U porodici se znalo da se porodično ime Cupara pojavilo Poznato je u porodici da se u vreme Miaila. Pretpostavkaposebno isticao oko traženja je, koja se smatra najtačnijom,odobrenja za zidanje Saborne da ime potiče iz starog kraja, izcrkve 1839. godine i oko Prizrena. Na to ukazuje postojanjezakopavanja osveštenih predmeta sela Cupare pored Prizrena, kao ida bi se dokazalo postojanje familije Cuparevići.crkve u prošlosti. Zbog toga je,iz počasti, prvi nasuo malter u Miailo se oženio Marom,temelje crkve. U zapisima starog sa kojom je imao sinove Dimu,popa Nikole Ristića iz 1837. Antanasa, Jovana i Stevana i ćerkegodine nalazi se i ime „Mihailo Kadivku, Milu i Anastasiju.ćurči“, među darodavcima zapodizanje crkve, koji je dao jedan Najviše se isticao sin Stevan,„kutal“ („kutal“ je mera za žito u jedini je imao muške potomke. Po njemu će naslednici ponetiMile Cupara prezime Stevanović, uz obavezni nadimak Cupara. Od oca je nasledio deo poseda, kuću i radnju, osobine, kao i ugled u čaršiji. Stevan je bio čovek koga je interesovala knjiga. Njegovo ime nalazi se u jednom spisku pretplatnika iz Vranja (sotečnici) koji je odštampan u knjizi „Služenje evrejsko i vse zlotvorenije nihno». Stevan je naveden kao «počtenorednij Stevan Mihailovič, čurčija“. Ova knjiga je štampana u solunskoj pečatnici 1839. godine. SVEČANOST ZA PETROLEJSKU LAMPU Stevan je bio uman, vrlo tih čovek i sklon razmišljanju. Držao 39 Stare vranjske porodice


je do sebe i bio je dostojanstven. odgajala decu u cuparskom duhu.Nosio je rukavice i njima je blago U njenoj kući po ceo dan se radiloudarao decu kada bi bila nemirna. i pevalo. “Bože, od crnu t’mninuOko 1840. godine Stevan se oženio rabotiv i pojev, mlogo su vredni”,Gugom, ćerkom Riste, jereja iz govorilo se za Gugine sinove.hanskog sela Mazarać. Guga je Guga je posebno volela mladu ibila lepa žena, debeljuškasta, sa vrlo živahnu ćerku Sofku, a onagustom crnom kosom. Uvek je bila se udala za Janaćaka Kostića,u pokretu. Isticala se vrednoćom. manufakturnog trgovca iz Vranja,Sa Stevanom je imala četiri sina, kome je to bio drugi brak. Gugi seKoleta, Arsu, Tomu i Đorđu, i dve nije dopadao zet i imala je običajćerke, Setu i Sofku. da kaže: “Or’l nijedan, uzede mi najubavo pile”. Vreme kad je Stevan bio usrednjim godinama je bilo vreme Kada se oženio Kole, sagradiliprosperiteta Vranja – trgovina su, pored stare, novu kuću uje cvetala, zanatstvo u uzletu, Cuparskom sokačetu. Kućakulturne veze sa Istokom, je bila prostrana, zidana uBugarskom, Kosovom i Srbijom su građanskom stilu, sa primesamasve življe. Pred Stevanovu radnju turske arhitekture. Kuća i dućan,dolazila su zaprežna kola puna koje je sazidao Miajilo, porušeniknjiga i ikona, naslaganih „kao su prilikom regulacije trga, acrepovi“. Ove knjige su dolazile iz na njihovo mesto su oko 1888.Srbije, pa čak i iz Rusije, prodavale godine ozidani novi dućani. Kolesu se slobodno na pijaci. Pričalo se je bio ćurčija, Arsa kafedžija,među Cuparama, kroz generacije, Toma terzija, a Đorđa užar io jednoj velikoj svečanosti, kada trgovac užarijom. Braća su izašlaje jedan vranjski trgovac doneo sa iz zajedničkog domaćinstva isvojih putovanja prvu petrolejsku oformili posebna. Uprkos tome,lampu. Na ulasku u grad lampu zadržali su kult pripadanja širojje dočekalo mnoštvo građana, sa porodice, pa je za njih važilavladikom na čelu i litijama. Lampa narodna izreka: „Rod roda ne rani,je najpre uneta u crkvu, a potom teško onomu koj ga nema“.je, predveče, nošena zapaljena pocelom gradu. Od Koleta isticao se sin Rista, koji je završio učiteljsku školu iOD CRNU T’MNINU bio markantna figura u porodici.RABOTIV Kao učitelj, intelektualac, imao je uspeha u radu, uživao je ugled u Stevan je mlad umro. Guga je društvu i ubrzo posle 1918. godineCupare 40


Toma i Đorđe sa porodicama umro.otišao sa porodicom u Beograd naslužbu u Ministarstvu prosvete. Voja je završio vojnuImao je četvoricu sinova, sve ih Akademiju i bio je oficir. Uje školovao. Pre Drugog rata, u Prvom svetskom ratu ranjen je naBeogradu je Čeda postao lekar, Mačkovom kamenu 1914. godineĐoka i Voja apotekari i Mihajlo zrnom dum-dum i ostao je invalid.pravnik. Lečio se u Francuskoj, vratio se i prošao Solunski front. OženioLAĐOM PO MLADU se francuskinjom Milenom, koja mu je dovela sina Žorža. Ostao je Arsa, drugi sin Stevanov, bio je oficir do kraja života.kafedžija. Njegovi sinovi ostavilisu trag u istoriji Srbije na početku Uroš je bio manifakturni20. veka. trgovac u Beogradu, suvlasnik poznate radnje na Terazijama Milan je bio učitelj, po „Cupara i drug“. Bio je veomaknjiževnom talentu, kako se cenilo galantan, u njegovoj kući mogli sutada u učenim krugovima, ravan da se vide viđeniji ljudi tadašnjegBori Stankoviću, koji je bio nešto Beograda, pa i iz naučnih krugova.mlađi od njega. Bolešljiv, rano je 41 Stare vranjske porodice


Prva žena Jela, sa kojom je imao trgovački putnik i, na kraju,sina Draška, rano je umrla. kafedžija. Nije voleo mnogoPo drugi put se oženio Bisom, da radi, samo onoliko koliko jeiz smederevske kuće, ćerkom potrebno za umeren život bezbankara Simića, sa kojom je trzavica. Po ceo dan je sedeo udobio Oliveru. Kad se ženio bifeu za kasom i čitao novine, aliBisom doveo je skoro celu familju se nijedan gost nije pohvalio da gaCupara iz Vranja i smestio ih o je uslužio. Jednom je njegov kelnersvom trošku u hotelu „Moskva“. izašao, a gost je ušao u kafanu.U Smederevo se po mladu išlo Dozivao je kelnera uzalud, ovaj gazakupljenom lađom. nije čuo u dvorištu. Krenuo je da lupa šakom o sto da bi privukaoŠTO ČUKAŠ, ZAR NE VIDIŠ pažnju Tonetovu, kako bi bioDA NEMA NIKOGA? uslužen. Tone je uporno čitao novine, a kad ga je iznerviraloVoleo je da dolazi u Vranje i lupanje, odbrusio je gostu: “Štoobilazi porodicu, što je za njih čukaš, zar ne vidiš da nema.predstavljalo malo slavlje nikoga?” Tone je bio trgovac, pa Mile je bio Arsin sin odČlanovi Mlade Bosne ispred Miletove kućeCupare 42


Vaske, prve žene. Mile je bio Mihajla Stevanovića (Miletanajmarkantija figura u deset Cuparu) i blagajnika kafedžijukolena porodice Cupara. Pantu Jovanovića, dok su članovi postali inspektor Monopolske Završio je za učitelja. Oženio uprave duvana Milan Graovac,se Milicom i sa njom imao sinove šef železničke stanice SvetislavMišu i Branu i ćerku Nadu. Miša Lukić, apotekar Velimir Karić,je bolovao i mlad umro. Brana je trgovac Toma Stajić, apotekar Peraumro posle dolaska sa Solunskog Kušaković, sudija Toma Đurđević,fronta, 1918. godine. Došao je u profesor Sima Zlatičanin,svetloplavom francuskom šinjelu, veterinar Boža Dragičević…sa šlemom na glavi. U Solunu,za vreme Prvog svetskog rata, Mile Cupara je bio isavetovali su Mileta da pošalje dugogodišnji predsedniki on, kao i drugi, sina Branu sokolskog društva „Dušan Silni“na školovanje u Francuskoj. u Vranju. Poznat kao „brat Mile“Kategorički je odbio govoreći: ili „bata Mile“, uvek je cenjen i“Ne, on mora da ide na front i uvažavan. Njegovo područje radaoslobađa svoju zemlju”. bilo je, najpre, pretkumanovska Srbija, a posle oslobođenja 1918. iGENERAL MEĐU cela Jugoslavija.UČITELJIMA VELIČANSTVO, NE Mile je bio omiljena ličnost POSTUPA SE TAKO SAne samo u Vranju, već i u Srbiji i, PRIJATELJIMApotom, u Kraljevini Jugoslaviji. Bio je istaknuti nacionalni Bio je učitelj, odnosno, kako radnik, blizak vladajućimse govorilo, „general među krugovima u zemlji. Ličnoučiteljima“. Pred Prvi svetski rat se poznavao sa regentombio je u Narodnoj odbrani visoki Aleksandrom Karađorđevićem.funcioner za južne krajeve. Postao Međutim, kad je u vremeje sekretar Izvršnog odbora Solunskog procesa pripremanočetničke organizacije u Srbiji. streljanje Apisu, Vuloviću i Mučibabiću, bio je, kao i mnogi Izvršini četnički odbor drugi, duboko potrešen. Nijeosnovan je u Vranju početkom mogao da izdrži, pa je pri jednomavgusta 1903. godine i činilo ga susretu regentu Aleksandruje 30 najuglednijih Vranjanaca. otvoreno rekao: “Veličanstvo, neOdbor je izglasao za predsednikaŽivojina Rafajlovića, sekretara 43 Stare vranjske porodice


Kuća Mileta Cupare Gordana, a govore bi zavrašavao rečima: “Istru moramopostupa se tako sa prijateljima, ne osloboditi!”valja to što radite”. Umro je relativno mlad, od Aleksandar se okrenuo i bez posledica saobraćajne nesreće,pozdrava produžio put. Od tad je tridesetiih godina 20. veka.nastupila promena u političkomopredeljenju Miletovom. Postao je Mihajlo Stevanović bio jevatreni republikanac. u pravom smislu unuk Miajla, Cupara u punom izrazu, od Pričalo se po Vranju da je kod glave do pete. Ali, ako se zavirinjega boravio Gavrilo Princip malo dublje, naćiće se i osobinei ostali članovi Mlade Bosne. njegovog oca Stevana, a toGavrila je učio da puca iz pištolja su: produhovljenost, toplinai da baca bombe. Bio je prvi i sklonost prema idealizmu iinstruktor srpskih specijalnih maštanju.snaga. Po bogatstvu i društvenoj Nakon ujedinjenja, gnevan moći isticao se Đorđa.što je Istra ostala van Jugoslavije, Odlikovao se upornošću koja jejavno je govorio o zlodelimaItalijana, o pogibiji VladimiraCupare 44


prelazila u tvrdoglavost. Važio je u porodici zavela svadljiv duh.je za inteligentnog, okretnog i Bila je zavidljiva i nije prezalasposobnog trgovca. U proizvodnji ni pred čim u interesu svoje užei prodaji užarije snašao se dobro porodice. Rodila je dva sina,i razvio je vremenom velike Nikolu i Mitu.poslove. Za razliku od drugihu porodici, imao je smisla za Posle smrti Vaske, Đorđatrgovinu, pri čemu se isticao u se oženio Marikom, lepom iophođenju sa ljudima. Đorđa je prijatnom ženom i dobromprerastao sirovog gorštaka koji se domaćicom. Ubrzo je i ona umrlatuđi od sveta. Njegova delatnost i on se po treći put Cekom oženio,sa početka 20. veka u trgovini, sa kojom je imao ćerku Lenu.javnom i kulturnom životu Vranjautkana je duboko u istoriju varoši. Bio je istaknuti nacionalni radnik i Bugari su ga, sa ostalimGOSPODIN IZ BORDOA viđenijim Vranjancima, zaklali 1915. godine u Surdulici. Đorđa se oženio Vaskom,pomalo džandrljivom ženom, koja Njegovi sinovi bili su u početku bili naglašeno sebični, aliNikola Cupara su se škrtosti oslobodili i opredelili se za lično uživanje, raskalašnost i galantnost. Voleli su kafanski život i ličnu afirmaciju, što nije bila osobina nijednog Cupare do tada. Ovome je doprinosila okolnost što im je otac bio bogat i što je relativno mlad umro, te ih nije u potpunosti uveo u posao. Imetak nisu uvećavali, već su ga polagano smanjivali. Mita je živeo je od danas za sutra. Putovao je u Francusku, pa je potom govorio: “Ja sam gospodin iz Bordoa”. Umro je relativno mlad. ŠEĆER-MALA Nikola je radio u trgovini sa svojim ocem. Imao je trgovačku 45 Stare vranjske porodice


radnju u Solunu. Naočit, lukavi niti su umeli da se udvarajuposedovao je sve manire svetskog ljudima. Nedostajao im je ljubazančoveka. U trgovini nije imao osmejak. Nisu mogli da se pomireokretnost i sposobnosti svoga sa činjenicom da je mušterija uvekoca, ali je, kao i svaki Cupara, bio u pravu. Na bilo kakvu primedbuuporan i tvrdoglav, možda i nešto na cenu ili kvalitet robe odgovaralinaglašenije. Oženio se Stojnom, su osorno: “Sikter, bre, nadvor!”poreklom po majci iz Stajićevihi sa njom imao sina Đorđa i šest CUPARSKA KAFAkćeri: Koku, Ljubinku, Katicu,Branu, Nadicu i Veru. Đorđe i Pri kupovini i pogađanjuNadica umrli su kao deca. Nikola robe bili su tvrdoglavi, „teški“ zaje prešao da živi u kući svoga dogovor. Nikola je poslove sklapaotasta, Nikole Jorgaća, u današnjoj u kafani. Ubeđivanja i pogađanjaulici Vule Antića. Tu ulicu, pred su trajala dugo, po čitav dan iDrugi rat, u Vranju su momci čitavu noć. Kada bi trgovci htelizvali i „šećer-mala“, zbog raskošne da pođu, zaustavljao ih je govorećilepote Nikolinih kćeri. kafedžiji: “Dete, donesi još jednu kafu!” Cuparci su upamćeni u Vranjukao osorni, nepristupačni za Kafa, po dogovoru, nikadspoljni svet. Uporni, tvrdoglavi, nije stizala. I danas kod starijihoni su bili dosledni, nemilosrdni Vranjanaca kad kafa “kasni” možekada treba da kažu istinu. Mnogo se čuti: “Ajde bre, će bidne li tajputa, zbog takvih stavova, gubili cuparska kafa?”su pozicije, mada su visokocenjeni i poštovani. U sredini u Cupare ne treba gledati samokojoj su živeli nisu uvek imali spolja. Iznutra, bili su izrazitosreće. Svojom zatvorenošću i duševni ljudi, privrženi porodiciupornošću često su navlačili i u raskoši i u nemaštini. Oni sugnev okoline, koja ih je smatrala sentimentalni, kada treba i nežni,namćorima. Noseći kroz ali su to vešto prikrivali u sebi.generacije svoje osnovne osobine, Držali su se dalje od intimnihnisu bili uvek u stanju da se bliskosti. Neizmerno su voleliprilagode novim uslovima života. svoju decu, ali retko su pružaliBili su snažni, na svojim posedima ruku da ih pomiluju. Teško sui u zanatima, ali u novim uslovima podnosili izražene grubosti prematrgovine nisu mogli da se snađu. svojima, ali to nisu pokazivali.Nisu imali duh trgovaca, nisu bili Zbog toga su patili, srce „stezali u kamen“.Cupare 46


Ženski članovi porodice bili su Do današnjih dana prošlouporniji, otvoreniji za spoljni svet, je desetak generacija Cupara.ali nisu odstupale ni od cuparskih Po ženskoj liniji imaju mnoštvoosobina. Njihovi muževi su potomaka rasutih po Srbiji iuvažavali porodicu Cupara. Bile svetu. U Vranju su prodali imetak.su, u većini slučajeva, dominantne Kapija, delovi dvorišta, podsećajuu svojim porodicama. na njih. “Cuparke ostanaše Cupare”, (Kazivač: Momčilo Sentić,govorilo se. I nakon udaje su potomak Tome Cupare – odnosile porodično ime, pa i njihova ćerke Stojne)deca. “Ene ga, ide cuparskoKosarče, tako se ukazivalo nadevojku koja je po majci bilaCupara. 47 Stare vranjske porodice


Vlajinci, od blata zlatoJanja Vlajinac bio je među prvacima u varoši koji su izdejstvovali dase sagradi Saborna crkva 1837. godine. Kada su je pojedini gradskiTurci, poturčenjaci i Arbanasi iz okolnih sela srušili, bio je međuprvacima iz varoši koji su oštro protestovali kod Porte Vlajinci su se doselili u Vranje imućna, a počela je da napredujeu drugoj polovini 18. veka iz sela kada su Janja i Dimitrije izučiliCrveni Grad u Gornjoj Pčinji. škole i krenuli da se bavePrvi se doselio Kitan Stošić, ali trgovinom. Vredni i uporni, sticalifamilija će postati poznata po su i uvećavali bogatstvo. Kuća jeStoši, sinu Dimitrija i Vlajinke. još više napredovala kada je StošaDimitrije je umro mlad i baba oženio sinove i orodio se sa prvimVlajinka je očuvala Stošine sinove porodicama u varoši, Hadži-Janju i Dimitrija. Po babi Vlajinki, Mihajla Pogačarevića i Nikolekoja je učvrstila familijarni koren, Lukara. Sav srećan i zadovoljan,porodica će poneti prezime često je govorio: “Dva sina imam,Vlajinac. dva anđela, dva svata imam, dva kralja, a ja sam – Vla’-beg”.VLA’-BEG Janja Vlajinac bio je jedan je Porodica je bila osrednje najmarkatnijih trgovaca u 19.Janja Vlajinac 49 Stare vranjske porodice


Discover the best professional documents and content resources in PubHTML5 Document Base.
Search