Stare vranjske porodice 16-01-2018

Goločevac“ u centru Beograda, Poslovnog društva „Privrednik“.tačnije, u Kralja Petra 15a, negdekod ugla gde se ova ulica seče sa Ristino ime se pominje i uUlicom cara Lazara. ljubljanskom „Trgovskom listu“ marta 1933. godine. NavodiTOBLER(ONE) se da je učestvovao na trećoj godišnjoj skupštini Saveza Oko 1927, ili baš te godine, tekstilnih industrijalaca Kraljevineova radnja uvela je u prodaju i Jugoslavije održanoj u Zagrebu.pamučna prediva. Preseljena je u Tom prilikom je izabran za člananovi lokal u Makedonskoj 3, što Upravnog odbora.je do tadašnje glavne pošte kodKolarca, a neposredno ispred „ŽUPA“, POŽAR Ihotela „Velika Srbija“ i hotela„Opera“. Magacin im je bio u Ulici POPLAVAKraljevića Marka 6, a centralanjihove radnje u Poenkarovoj br. 3. Sa svojim kompanjonima, Stojanovićem, Goločevcem i Postoji podatak da je 1929. Milišićem, bio je i vlasnik fabrikegodine radnja za Božić poklonila „Župa“ u Kruševcu.beogradskoj sirotinji 200 dinara.Sledeći zanimljiv podatak je „Župa“ je bila fabrika hemijskihiz slovenačkih novina „Jutro“ proizvoda, treća u svojoj grani uod 29. januara 1930. godine, u Srbiji. Proizvodila je plavi kamen,kojima se na poslednjoj strani sumpornu kiselinu, glauberovunalazi oglas švajcarske fabrike so, zelenu galicu – gorku so,čokolade i kakaoa „Tobler“. aluminijum sulfat i druge hemijskeTu, između ostalog, piše da je proizvode. Kapacitet „Župe“fabrika „Tobler“ organizovala 1938. godine iznosio je preko 400prodaju svojih proizvoda u vagona sumporne kiseline i prekoKraljevini Jugoslaviji na taj 500 vagona plavog kamena.način što je otvorila skladišta uskoro svim banovinama, s tim U fabrici su bila upošljena trida je za Beograd i okolinu jedno inženjera i oko stotinu radnika izod ukupno tri skladišta bilo u Kruševca i bliže okoline. Velikafirmi „Dingarac, Stojanović i nepogoda koja je jula 1937. godineGoločevac“ u Ponekarevoj br 3. pogodila Kruševac i okolinu fabrici plavog kamena „Župa“ Rista Dingarac 1930. godine nanela je milionsku štetu, jer jeje primljen u Upravni odbor voda prodrla i onesposobila veliki broj mašina, a uništila je i nekoliko vagona izrađenog plavog kamena. 151 Stare vranjske porodice

Fabrika “Župa” „Župa“ je stradala i februara Radomir Dingarac.1939. godine, kada je izbio požari uništio rezervoare sumporne Rista i Radomir Dingarac sei azotne kiseline, dok je fabrika takođe pominju u članku Rankeplavog kamena, glauberove soli Gašić o trgovinskim vezamai zelene galice spasena i ostala beogradskih firmi sa Velikomnezahvaćena požarom. Britanijom i Nemačkom tokom tridesetih godina 20. veka.TEKSTILNI KONCERN Na stranama 282 i 283 stoji: “Postojao je takođe porodični Intersantna je vest o Risti tekstilni koncern u Beogradu kojiDingarcu i njegovom sinu je uvozio iz Nemačke. SastojaoRadomiru u listu „Slovenec“ od se iz tri međusobno povezane15. juna 1940, u kojoj stoji da firme. ‘Dingarac, Stojanović ije osnovano novo deoničarsko Goločevac’ i ‘Borislav P. Ristić idruštvo, “Zemunska tekstilna Milošević, tekstilna industrija’ suindustrija”, sa glavnicom od 4 stalno kupovali od istih nemačkihmiliona dinara, podeljenoj na firmi tokom 1938. i 1939. godine.4.000 deonica po 1.000 dinara. Obe firme su održavale vezu saNavedeno je i da su u Upravnom nemačkim partnerima prekoodboru, između ostalih, i Rista i svojih bliskih poslovnih saradnikaDingarci 152

‘Borivoj Karić i sin’. Vlasnici i PETOSPRATNICA SAglavni deoničari ove tri firme MANSARDOMsu takođe posedovali fabrikutesta ‘Dunavka a.d.’ u Zemunu, Pored Radomira, Rista je uosnovanu 1934, sa početnim braku sa Savkom Stajić imao joškapitalom od 500.000 dinara, kao jednog sina, Petra, kao i ćerkei kompaniju ‘Zemunska tekstilna Kosaru i Ljubinku.industrija a.d.’, osnovanu 1940, sapočetnim kapitalom od 4.000.000 Petar se do Drugog svetskogdinara. Ova poslednja je radila rata bavio trgovinom u očevimza nemačku armiju, u skladu sa radnjama, a nakon rata radio jepodacima iz 1942. godine. Upravni u društvenoj firmi. Sa suprugomodbor firme ‘Zemunska tekstilna Brankom imao je sina Ristu.industrija a. d.’ se sastojao odljudi iz sve tri gore navedene Radomir je radio sa ocem ufirme: Rista Dingarac, Borisav fabrikama. Poginuo je prilikomRistić, Petar Stojanović, Milisav oslobođenja Beograda, uMilošević, Radomir Dingarac i oktobru 1944. godine. U braku saDragiša Milošević.“ Radmilom imao je sinove Mišu i Slobodana i ćerke Ljubinku i Stanislavu.Radmila i Radomir Dingarac 153 Stare vranjske porodice

Dingrski lokali preko puta nekadašnjeg hotela Evropa Kosara se udala za trgovca NARODNI NEPRIJATELJIvana Milišića. Venčanje jeobavljeno u Sabornoj crkvi 19. Godine 1943. firma „Dingaracfebruara 1933. i Stojanović“, sa adresom u Majke Jevrosime, gde je Rista i stanovao, Ristina supruga Savka umrla kažnjena je ogromnom novčanomje 2. oktobra 1920. godine, u kaznom zbog špekulacija sa nekimtridesetpetoj godini života, i industrijskim proizvodima. Tomsahranjena je u Vranju. prilikom Rista je kažnjen i sa 30 dana zatvora. Risti je 1939. godine odobrenprojekat za podizanje zgarde u Risti je nakon dolaska novevlasništvu na uglu Knez-Mihailove komunističke vlasti imovinai Zmaj-Jovine – petospratnice konfiskovana i oduzeta. Proglašensa mansardom. Drugi rat je je narodnim neprijateljem.omeo ostvarenje Ristine želje za Njegovo srce to nije moglo davelelepnom kućom. Danas je na podnese. Umro je u svom stanu,tom mestu zgrada „Progresa“, a u Majke Jevrosime. Sahranjen je upre toga je bila lepa predratna Beogradu.jednospratnica. Janča, drugi Zafirov sin, živeo je u Vranju, u sokaku koji je poDingarci 154

njegovoj familiji nazvan Dingarski. JANČINE MUDROSTIDržao je radnju za izvoz i uvoz“Dingarac i kompanija” i uspešno Janča Dingarac je upamćen kaoposlovao. U radnji, koja je bila trgovac od umeća i kao trgovacpreko puta kafane “Evropa”, koji je mnogo radio, ali i uživao.iznad kafane “Šareni ‘an”, biloje raznovrsne robe, ali tu je bila “Mora da se vodi račun odsmeštena i njegova „Vranjska svaki dinar. Na mušteriju ne smekreditna banka“, poznatija kao da se podvali i proda roba koja“Dingarska”. je falična ili ima neki kvar. Prav trgovac, ako prodava šibicu,CRVENI FENJER kad treba da zapali cigaru, ima da iskoči pred radnju i U sokaku je imao nisku kuću čeka prolaznika da od njegovusa avlijom, ali je zato u Banji kupio zapaljenu cigaru pripali”, govoriolokale i vilu sa sobama na spratu. je.Njegovoj vili Vranjanci su odmahdali ime: “Po mojoj volji” – jer Znao je da deli i savete, aje u njoj bilo ženskinja sa kojim tadašnji mlađi Vranjanci susu lako stupali u kontakt oni posebno upamtili savet: “Kad sekoji su u džepu imali dovoljno grne provali i seljak pokvari, tojpara. Vila Janče Dingarca, koja se nikako ne popravlja. Grne nese i danas nalazi u Ulici kraljaPetra I Oslobodioca, zbog svojih Janča Dingaracstilskih vrednosti uvršćena je ugraditeljsko nasleđe VranjskeBanje i predložena za primenudetaljnih konzervatorskih merazaštite. U Vranju se i danasprepričavaju anegdote izdingarskih lokala u kojimase, pored kafanske, dobijalai usluga lepih dama. Junaci uanegdotama, a naročito je biopopularan takav lokal u Gornjojčaršiji, su i komandant kasarne,oficiri, direktor Gimnazije, pa igimnazijalci. 155 Stare vranjske porodice

može da se zalepi, a seljaka možeš navalica i pomama za lampamada utepaš, al` kvarnoću da mu i gasom. Prodaja je krenula, aisteraš nikako”. kapital se znatno uvećavao. Bio je to znak da Janča otvori banku Pre nego što će ući u sa akcionarima i plasira akcije nabankarstvo, nakon završetka berzi. Time će još više uvećavatiVelikog rata, na nagovor oca bogatstvo i imetak.Zafira, počeo je da prodaje, u tovreme, monopolsku robu – lampe “Pravila Vranjske prometnegasarke i gas, koji je držao u banke za kredit i štednju A. D.”buradima. u Vranju štampana su 1926. godine u štampariji “Novi svet” U početku, roba je neko u Vranju, vlasnika Vojislavavreme stajala u magacinu i Janča Đorđevića. U pravilima piše:je mislio da su napravili poslovni “Odobrio ih je ministar trgovinepromašaj, pričaju potomci. Nije i industrije Kraljevine Srba,se ništa prodavalo, ali Zafir ga je Hrvata i Slovenaca dr. Krajač, 26.mudro savetovao: “Sinko, lampe maja 1926. Osnivači banke bilina gas su novina i budućnost. Tu su: Janča Z. Dingarac, trgovac,je para. Ovako da uradiš: da odeš Zafir Čatlajac, trgovac, Radivojeu prvo najbliže selo, u Zlatokop, Z. Bogdanović, trgovac, Tomai da najsiromašnijim seljanima Ratajac, trgovac, Josif T. Vlajinac,daš besplatno lampu napunjenu trgovac, Đorđe D. Džokić,gasom. Neka im se osvetle sobe u mehandžija, Miloje Đorđević,kući. Kad vide bogati kako gori i pekar, Stojan St. Stefanović,svetli u siromaha, doći će da kupe trgovac, Velimir Damnjanović,sami, a i siromasi će lampe da bankarski činovnik, Dragutinslome, pa će ponovo da dođu”. Ristić, stolar, Boža Đ. Zdravković, bankar, svi iz Vranja.“LAMPE GASARKE I PROFITAKCIJE NA BERZI U gradu se smatralo, prema Tako je i bilo. Po selima su tvrđenju Riste Simonovićado tada umesto lampi i svetla Gočobana, da je bankakoristili upaljene “mušljike” (šuplje svojina Janče Dingarca. On ustabljike konoplje) ili kučinu, svojim zapisima objavljenimod koje se pravila užad. Tako su u „Vranjskom glasniku“ priše:u mraku ulazili u kuću, u štalu, “’Izveštaj o radu 1925. godineobore… Kad su zasvetlele prve Vranjske kreditne banke u Vranju’lampe kod siromaha – nastala jeDingarci 156

štampan je 1926. za redovnu Vranju, potom u Beogradu, udalaVI skupštinu akcionara, koja je se za oficira Predraga Milića saodržana 26. februara u Vranju. kim je imala kćer Emiliju; ćerkuNa zadnjoj strani ovog izveštaja Živku, živela u Vranju i udala se zadat je pregled petogodišnjeg Dragija Spasića iz familije Spasincirada (1921–1925), iz kojeg se i imala sinove Tomislava i Zvonka.vidi sledeće stanje: za svakugodinu glavnica, rezerve, ulozi na Jančin sin Božidar Dingaracštednju i tekuće račune, zajmovi oženio se Nadeždom Dodić izpo svim granama, čist dobitak i vranjske familije Ž’kini. On sedividenda koja se kreće od 18 do sa porodicom posle Drugog rata20 odsto za svaku godinu. Onaj odselio u Beograd, gde je familijako razume i ume da čita brojke u uspešna u raznim oblastimaovom pregledu, može vrlo lako da života. Imao je sina Dragoljuba ividi ne samo stanje banke nego ćerku Smiljku, koja je do penzijei situaciju u novčarstvu Vranja bila sudija Građanskog odeljenjaovoga vremena”. Apelacionog suda u Beogradu. Banka je radila do Drugog rata Zafirova ćerka Todora, sestrauspešno, za vreme rata nije radila, Riste i Janče, udala se za Ristua nakon toga nove vlasti su je Ristića, poreznika iz vranjskelikvidirale, a imovinu konfiskovale. familije Maškovi. Imala je sina Dušana, pravnika i ćerke Danicu iPOTOMCI Draginju. Janča je u braku sa suprugom POGIBIJA UAnastasijom imao sina Božidarai pet kćeri: Milevu, koja je u KUMANOVSKOJ BICIbraku sa Radetom Bogdanovićemživela u Beogradu i imala sina Arsa Dingarac, poznatiBorislava, ćerke Ivanku i Gordanu; bakalski trgovac, sa suprugomćerku Persidu, koja se u Vranju Anuškom Topalčić, imao je sinoveudala za Mirka Ristića, advokata Tomu, Stojadina i Dušana, kao iiz familije Rakovac, i imala tri ćerke Stanislavu i Leposavu.ćerke: Stanislavu, Soju i Miricu;ćerku Dobrilu, koja je jedno Toma je kao vojnik poginuovreme živela u Vranju, a potom u Prvom balkanskom ratu, uu Beogradu, udala se za Nikolu Kumanovskoj bici. To se vidi izMarkovića i imala sina Miodraga i “Beogradskih novina”, koje sućerku Sofiju; ćerku Ružu, živela u izlazile za vreme okupacije, kada se 1917. godine “izvesna Anuška Dingarac, sa stanom u Miloša 157 Stare vranjske porodice

Arsa i Anuška Stošić sa decom BEOGRADSKI GRADITELJPocerca 8, požalila Crvenomkrstu jer nije dobila ni dinara na Kako piše na sajtu „Politikinogime invalidnine. Naime, radi se o zabavnika“ – „Inž. Dingaracnjenom sinu Tomi Dingarcu koji je projektovao zaista velikije poginuo u Prvom balkanskom broj kuća u Beogradu, i to dveratu kao vojnik“. trećine u saradnji sa arhitektom, dok je značajan broj izveo Stojadin je bio student samostalno. Ove kuće nemajumašinstva, kada se iznenada preteranu arhitektonsku ilirazboleo i umro 1909. godine. istorijsku vrednost, ali to ne znači da treba da ostanu sasvim Porodično stablo Arse marginalizovane. Njegove kućeDingarca obeležio je njegov sin su bile veoma udobne, porodičneDušan, jedan od značajnijih kuće u zelenilu namenjenepredratnih graditelja Beograda. srednjem staležu.“ Od značajnijihTokom svog radnog veka Dušan javnih objekata, izveo je dogradnjuje učestvovao u 487 graditeljskih „Državne hipotekarne banke“poduhvata, i to pretežno od u Balkanskoj br. 2, zgradu1929. do 1940. godine, dok je u „Materinskog udruženja“ naposleratnom periodu, zaključno uglu Bulevara kralja Aleksandrasa 1964, radio na svega nekolikoobjekata.Dingarci 158

i Karnegijeve, rekonstrukciju da tu završi i osmi razred, panekadašnjih bioskopa „Slavija“ i školovanje nastavlja u Valjevu,„Drina“, izgradnju poljoprivredno- gde polaže veliku maturu školskeindustrijskih objekata za potrebe 1913/1914.PK “Belje” u Belom Manastiru,kao i izgradnju Crkve sv. Petke u ĐAČKA ČETA 1895Šaprancu kod Vranja, čiji je bio idonator. Neposredo posle izbijanja Velikog rata, Dušan je kratko Rodio se kao Dušan A. Stošić u radio kao otpravnik vozova naVranju, 10. februara 1895. godine, stanici u Vranjskoj Banji, što jepo starom kalendaru. Ubrzo će bilo u okviru njegove ratne radnecela porodica, uključujući i Arsu, obaveze. Januara 1915. godinepromeniti prezime u Dingarac. pozvani su đaci rođeni 1895.Dušan je osnovnu školu i šest godine na odsluženje vojnograzreda gimnazije završio u roka u Skoplje, odmah nakon štoVranju, dok je sedmi razred je čuvenih 1.300 kaplara iz istepohađao u Nišu. Usled velikog kasarne poslato kao pojačanjebroja ponavljača Nišlija, koji su Prvoj armiji u Kolubarskojimali prednost pri upisu, nije bilo bici. Posle kratke obuke razvojmesta za Dušana, kao Vranjanca, događaja primorao je vrhovnuDušan Dingarac (u sredini) na gradilištu crkve na Šapranačkomgroblju u Vranju 1930. godine 159 Stare vranjske porodice

komandu da „Đačku četu 1895“ Dušan Dingarac (1938)pošalje u borbu. Zbog zaslugana frontu, Dušan je unapređen i upozna sa važećim zakonimaprebačen u prateću četu vrhovne u građevinarstvu. Poznavajućikomande prilikom povlačenja materiju svog posla bolje negopreko Albanije do Krfa. većina tadašnjih preduzimača, Dušan je bio veoma tražen Početkom 1918. godine, po kao sudski veštak građevinskeodluci srpske vlade, iz Soluna struke, da bi se u poznijem dobubiva poslat u Rim, na studije, gde svog života (1954–1971), poredse odlučuje da upiše tehničke projektovanja i nadzora, pretežnonauke. Nakon spora Kraljevine time i bavio.Srba, Hrvata i Slovenaca saItalijom u vezi sa Trstom, Dušan Zvanje ovlašćenogse 1919. godine vraća u Srbiju i građevinskog inženjera stičenastavlja studije na Tehničkom 1929. godine, kada i osniva svojefakultetu Univerziteta u Beogradu. privatno građevinsko preduzećeDiplomirao je 1923. godine na sa sedištem u Kneginje Zorke br.Arhitektonskom odseku, sa 6. Ovaj biro je radio do 6. apriladiplomskim radom „Most preko 1941. godine i zapošljavao je 30-40Timoka“. radnika, koji su mahom poreklom bili Vranjanci.POUZDANI SUDSKIVEŠTAK Posle rata uspeo je da nađemajku i sestre u Beogradu. Dugosu živeli u Vidinskoj ulici, da bikasnije prešli u Kneginje Zorkebr. 6. Tokom perioda od 1923. do1928. godine Dušan je postavljenza građevinskog inženjerakatastra pri beogradskoj opštiniu rangu činovnika prve klase. Utom svojstvu vršio je parcelacijuna Neimaru i Profesorskojkoloniji. Paralelno sa radom uopštini, Dušan je od 1923. do1926. godine završio tri godinePravnog fakulteta, želeći da seDingarci 160

ODUZETO PREKO 40 Kako ga je vratio četiri meseca pre roka, „Vračarska štedionica“STANOVA U BEOGRADU ga je pozvala da bude član Upravnog odbora njihove filijale Dušanov sistem rada je bio na uglu Kralja Milana i Knezasledeći: od novembra do maja Miloša. Na ovaj način Dušanuplanirao je i uspostavljao poslove, je bilo olakšano da dolazi doa potom, od maja do kraja oktobra potencijalnih klijenata koji sutrajala je izgradnja objekata čija bili u profesionalnoj sprezi saje realizacija prethodno usvojena. filijalom štedionice. U tu svrhu,Među prvim objektima koje je Dušan je držao stalno rezervisansamostalno izveo je sopstvena restoranski sto u hotelu „London“,zgrada u Ulici kneginje Zorke br. preko puta štedionice, gde6, podignuta 1930. godine, a među je primao buduće klijente naposlednjima je zgrada u Ulici razgovor, a kasnije u birou u Ulicivojvode Stepe br. 257, iz 1939. kneginje Zorke i na zaključivanjegodine, u kojoj je živeo i radio do posla.smrti. Dušan je bio svestrana Podigao je kuće i svojim ličnost. Između ostalog baviosestrama Stanislavi i Leposavi, se i novinarstvom. U njegovojsa ciljem da ih obezbedi za novinarskoj legitimaciji izbudućnost. Dušan je imao i 1934. godine stoji da je bionekoliko stolarskih radionica u saradnik „Južnoslovenske iskre“,kojima je izrađivao kompletnu nezavisnog organa Jugoslovenskestolariju, ne samo za svoje objekte omladine. Pored toga, pevao jeveć i za mnoge druge beogradske u horu „Obilić“, a redovno jearhitekte. Posle oslobođenja, pomagao Prvo pevačko društvozgrada u Ulici kneginje Zorke je u Beogradu, kao i pevačkonacionalizovana, osim jednog društvo „Predvodnica“ iz Vranja.stana u kome je do nedavno Zabeleženo je da je 20. oktobraporodica imala zaštićene stanare. 1929. godine prisustvovaoInače, u procesu nacionalizacije obeležavanju 50 godina rada togDušanu je oduzeto preko 40 najstarijeg pevačkog društva.stanova u Beogradu, kao i određenbroj parcela.STO U HOTELU „LONDON“ HRAM SV. SAVE NA VRAČARU Tokom svog samostalnograda, Dušan je podigao gotovinski Kao veliki humanista pomagaokredit kod „Vračarske štedionice“. je komšije, prijatelje, a posebno 161 Stare vranjske porodice

Vranjance, pa je zbog toga bio Dana Grujić, ćerka Jovana ivoljen i poštovan na njegovomVoždovcu. Kao pobožan čovek, Vaske Dingarac, u Vranju 1918.pomagao je i crkvu, a posleDrugog svetskog rata nastavio je godineda slavi Svetog Arhangela Mihaila,što potvrđuje slavska čestitka ŽIVOT U CENTRU SOLUNAepiskopa topličkog Dositeja iz1954. godine. Jovan Dingarac, brat Zafira i Arse, svoje sinove Mihajla i Savu Dušan je bio oženjen Slavkom, usmerio je odmah na trgovinuiz čuvene leskovačke porodice užadima, a radnje su otvorili uPopović. Na venčanju im je Solunu. U braku sa Vaskom imaokumovao ban Moravske banovine je pored sinova i ćerke Miku iJanićije Krasojević. Imali su Danicu.sina jedinca Slobodana, takođeuspešnog inženjera građevine, Sava Dingarac bio je veštkoji je izveo mnoge značajne trgovac, imao je radnju i stan uobjekte u Beogradu, uključujući kome je živeo u centru Soluna.Beograđanku, zgradu Filozofskog Oženio se 21. maja 1922. godinefakulteta, sportski centar „25. u Vranju Stanislavom Calommaj“ na Dorćolu i Hram sv. Save Avramović, ćerkom trgovca Simena Vračaru. Dušan je bio nosilac i njegove supruge Nastasije. JovanAlbanske spomenice, a u mladosti tad nije bio živ, pa je na svadbii član sokolskog pokreta. Umroje 17. oktobra 1971. godine uBeogradu. Leposava, ćerka Arse i AnuškeDingarac, udala se za TodoraPopovića, sudskog majoraKomande vazduhoplovstva, 12.novembra 1933. godine. Druga ćerka, Stanislava, seudala za Ljubišu Dimitrijevićai imala je ćerku Liliju, a ona seudala za poznatog makedonskogglumca Kirila Popova i živela je uSkoplju.Dingarci 162

“red isterala” njegova supruga imao najkvalitetniju užad.Vaska. Venčanje je obavljeno u Prodavnica mu je bila u centruSabornoj crkvi u Vranju, u šest i grada, u Ulici Viktora Igoa broj 10,po sati ujutru. Nakon venčanja, u blizini hotela „Egnatia Palas“.u osam sati ujutru ispraćeni susa Železničke stanice u Vranju u U braku sa Zorom imao je sinaSolun u prisustvu brojne rodbine. Draška i ćerku Nadicu. Sava Dingarac bio je početkom Draško je posle rata boraviotridesetih predsednik Privredne u Vranju i kao tekstilni stručnjakkomore Srbije. učestvovao u revitalizaciji proizvodnje u Tekstilnoj industriji Sa suprugom je živeo u Solunu. Vranjska Banja (TIV). PrilikomRadili su prilježno i vredno i jednog povrtaka u Solun doživeouživali u životu. Nisu imali dece. je težak saobraćajni udes. Preživeo je, ali je nešto kasnije od posledicaPOČASNO MESTO NA udesa umro.ZEJTINLIKU Mihajlo Miče Dingarac u vreme Velikog rata bio je veliki Mihajlo Miče Dingarac slovio rodoljub, Vranjanac koji seje za jednog od najuspešnijih žrtvovao za svoj narod. Pomagaotrgovaca u Solunu. Kapital je je srpskim vojnicima na svenapravio na trgovini brodskim načine. Sahranjen je iz počasti naužadima. Imao je veliku zgradu Srpskom groblju na Zejtinliku, i to– magacin, gde je uvek na lageru na počasnom mestu. 163 Stare vranjske porodice



Baldžije – kože, kuće ikamateJanča Baldžija nije bio zadužbinar, a ni veliki dobrotvor. Sve je kodnjega moglo samo za novac. Današnji hotel „Vranje“ nije darivaonikome, niti je mogao zbog iznenadne tragične smrti da to učini. Unjegovo vreme bila je to čuvena „Gostinica Vranja Janče Jovanovića“.Po završetrku Velikog rata postaje kafana „Vranje“ Za bogate ljude u starom Prema popisu u tefterimaVranju se govorilo – prv’ gazda. vranjskim 1858. godine pojavljujeAko je neko bio prvi i najbogatiji se Jovča Bagdžija, a ne Baldžija, pau varoši na krajnjem jugu Srbije je do izmene u nadimku porodicekrajem 19. veka, a potom njegovi svakako došlo kasnije. Smatra senaslednici početkom 20. veka, da je nadimak nastao po balamaonda je to kožar i trgovac Janča koža, kojima je sin Janča trgovaoJovanović (1845–1899), iz i sticao bogatstvo. Kao i obično,porodice Baldžije. nadimak su nadenuli Vranjanci i verovatno nije bio afirmativnogNADIMAK PO BALAMA karaktera, pošto se Janča nikadKOŽA nigde nije potpisivao kao Baldžija. Kao svoje zanimanje on, po popisuGostinica “Vranje” 165 Stare vranjske porodice

iz 1883, navodi da je kožar, a po Janča Jovanović Baldžijapopisu iz 1890 – trgovac. sa dvorištem izdavao je Turcima Po čemu je to Janča bio prv’ pod kiriju za konzulat. Preko putagazda? Po kakvom bogatstvu? Po nje, i zgrada stare Pošte bila je ukom merilu? Jančinom vlasništvu. O tome govori, nakon Jančine Od nepokretnostitragične smrti, ostavinska naslednicima, a to su četiri ćerkerasprava i prvo raspodelno rešenje i zetovi, ostalo je od Janče: jednavranjskog suda od 20. decembra kuća na sprat, 20 prizemnih kuća,1899. godine, u kome su kao jedini a samo na potezu od Ambarnaslednici označene njegove mahale, iznad današnje zgradećerke i supruga Katarina, koja je pozorišta, pa do ugla prema parkuimala pravo uživanje do smrti ili imao je devet kuća, pet dućana napreudaje, kao i ostavinska rasprava sprat, 25 prizemnih dućana, triod 20. februara 1903. godine, koju magaze, dve i po kafane, kafanuje potpisao Toma Đurđević, sudija “Vranje” sa svim prostorijama kojeu vranjskom sudu. idu pod tim krovom, i to – velika i mala sala, devet lokala, 17 sobaIMOVINA IZ za prenoćište, kafanska bašta sa malom kućom u pročelju, gdeRASPODELNOG REŠENJA Supruzi Katarini na udovičkouživanje pripada i obaveza daod prihoda plaća sve troškoveoko imanja, da sebe izdržava,da za pet godina od prihodazadržava po 1.000 dinara naime miraza za svoje posvojčeDragu, ćerku pokojnog TomeJovanovića Ganeta, trgovca izVranja, a ostatak prihoda dapodeli naslednicima. Daje jojse za stanovanje kuća u kojoj jestanovao Janča, između današnjezgrade vrtića “Naše dete” i kućeMitrovića, što je sve svojevremenobilo u Jančinom vlasništvu. Gde jedanas vrtić “Naše dete”, tu kućuBaldžije 166

se čuvala sitna stoka za potrebe susedstvu porodice Rakovci.kafane, tri furnje – pekare, jednapomoćna zgrada, tri prazna placa, Za kratko vreme Jovčina kućajedan vinograd. je stekla veliki trgovački ugled u varoši, a bogatstvo se uvećavalo Potom, od novčanih stalno. Patrijarhalan, Jovča je biosredstava najmanje 34 overene strog i radan, a njegova žena Katamenice, računa, kredita vredna kao krtica. Zapamćena je,koje je davao sa određenom piše Janićije Jovanović Bilaćanin,kamatom ustanovama, a najviše „kako se neprestano šunjala ipojedincima. Uvidom u menice, trupkala po kući i dvorištu, jer onarecimo, saznajemo da je poznatom i nije znala za odmor; uvek nađetrgovcu Kosti Kalčiću izdao tri i sebi posla, a retko kad da je čovekpo obligacije u iznosu od 2.500 i praznikom zateče besposlenu.dinara, što je veliki novac za Ako joj ko dođe u goste radnimto vreme, sa kamatom od 12,5 danom, ona je jedva čekala daodsto; Jovanu Dingarcu, trgovcu, ga što pre isprati i, pazeći kada400 dinara; Jovanu Dodiću, se gost samo malo pomakne,trgovcu, 110; turskom konzulu ili mrdne, odmah bi ona brzo735; Vranjskoj okružnoj komandi ustajala i govorila mu: ‘E, pođe li,1.180; Peri Jovanoviću, knjižaru, pođe? Ako, ako, rode, i ti si imaš300; Tomi Zafiroviću, terziji, 300; golemu rabotu doma; pa dođi opeti još mnogima. Sva ta dugovanja neki put praznikom‘“.pripala su naslednicima. Imali su u braku od muškeJOVČA IZ BILJAČE dece trojicu sinova, Tasu (Tasko), Janču i Todora (Toša). Ko su Bagdžije, a potomBaldžije? JANČINA ŽENIDBA Jovča Jovanović je u Vranje, O Todoru, osim da je bioprema dr Jovanu Hadživasiljviću, učesnik Bitke na Slivnici, potivdošao sa porodicom iz Biljače, a Bugara 1885. godine, drugihpo porodičnoj verziji iz Biljače podatka nema.su morali zbog netrpljivosti salokalnim Arnautima i Turcima Tasa Jovanović je krenuoda se privremeno sklone u neko očevim putem i nastavio dapčinjsko selo, a potom su došli u uvećava ugled porodice. OženioVranje i počeli da trguju. Došavši se Leposavom, iz bogate porodiceu grad, bili su u donjem delu, u Riste Jovanovića, pridošlice iz Biljače. Rista je bio čovek tihe 167 Stare vranjske porodice

naravi i dobra srca i, zahvaljujući je uspela da udesi ženidbu svogsvojoj vrednoći i radinosti, devera Janče sa sirotom služavkomugledu i poštovanju, zadruzi je u kući Janje Vlajinca, Katarinom,uzdigao glas, te je postala jedna Katom ili Kajom, kako su je odod najuglednijih i najimućnijih milja zvali.u Vranju. S njom su hteli svi dase orode, pa i Jovča, koji je dobro Na molbu Jančinu da privolipoznavao Ristu. oca Jovču da blagoslovi njegov budući brak, Leposava je to Tasa i Leposava su u srećnom učinila u najpogodnijem trenutku,braku izrodili tri sina i četiri kada joj se rodio muški prvenacćerke. Tasa Jovanović, zahvaljujući Janko. Bila je to neopisiva radostugledu ličnom i porodičnom, za kuću deda Jovče. Svojoj snajiizabran je za predsednika vranjske što je donela na svet muškogopštine 1881. godine. potomka podario je najbolju njivu „moravku“ i unuka darivao sa pet Leposava je odmah, svojom novih dukata, što je nezabeleženovrednoćom i vaspitanjem, u to doba. U opštem slavlju,zadobila ogromno poverenje i predočila je veliku ljubav Jančepoštovanje strogog Jovče. Zato prema Katarini i zamolila da blagoslovi.Katarina, Jančina supruga „- Oprošćavaj oče, to su samo suze radosti moje – reče ona prigušenim glasom – tvojoj dobroti nema ravne… I, ja sam veoma srećna što mi se dala prilika da ispunim jednu zadatu reč, da učinim jednu dobrotu i veliku radost naše kuće, a to je: da… da te zamolim, da daš blagoslov i odobrenje mome ručnom deveru da… da uzme za ženu našu komšiku Katu pop Nikolinu, za kojom tako dugo čezne… EVO NOŽA – UBITE ME! Kao grom porazi sve prisutne, usled ovolike smelosti NanineBaldžije 168

























precizno. Zatim je sledilo šivenje i Jelisaveta Spasić i Pera Ježapostavljanje postave i dugmadi. svađi smo!“ – klonuo je Petar, dok je Jelisaveta ležala u nesvesti. Zaradom, koja se uvećavala, Pustili su ih.Zafir je proširio imanjekupovinom njiva, vinograda. Mnogi tada, ugledni VranjanciIzrodio je tri ćerke i četiri sina: završili su u Surdulici, pored Vrle.Aritona, Trifuna, Janču i Petra. Mučki su pobijeni i ostavljeniUmro je početkom 20. veka, a psima da im raznose delove tela.trgovinu su uspešno nastavili svi „Gospode, sačuvaj me od tuđenjegovi sinovi, posebno Janča i bede!“ – prvi put je po izlasku izPetar. bugarskog zatvora progovorio Petar. Od tada pa do kraja života, Petar se oženio jula 1912. pre ručka, prekrstivši se, izgovaraogodine Jelisavetom iz poznate je molitvu o «tuđoj bedi».vranjske trgovačke familijeSpasinci. Svadbu sa igrankom, u „Tuđa beda“ za Peru Ježutri po podne, organizovali su u bila je sinonim izdaje, zavisti,kafani „Vranje“. U braku su imali pakosti, sa istim značenjem kaosinove Savu, Rašu, Zafira, Acu i ono narodno – „da komšiji crkneBoška i jednu ćerku. krava“!„TUĐA BEDA“ Dva događaja u životu Petrai Jelisavete odrediće njihovubudućnost. Petar nije učestvovaou Balkanskim, a ni u Prvomsvetskom ratu. Ostao je kod kućekao hranilac familije, dok sunjegova braća ratovala. Krajem 1917. godine bugarskivojnici upali su u kuću Ježinih iuhapsili Petra i Jelisavetu. „Krijetesrpskog vojnika?“ – besneli suBugari. „Kakvog vojnika?“ – jedvasu progovorali, mučeni i batinanido iznemoglosti. „Janču Ježu!“ –cijukali su pacovski glasovi. „JančaJeža je moj brat. Ne zborimo, u 181 Stare vranjske porodice

Pera Ježa sa porodicom Druga u blizini današnjeg „Kafe Njegov brat Janča te 1917. restorana“. Tu je bila radnja i njegovog brata Janče.godine bio je sa komšijom napoložaju više Devotina. Jedne noći Ježini su se pročuli podošao je kući da se vidi sa svojima. trgovačkom umeću. Teško da jeKomšija nije imao hrabosti. Ostao neko ušao u radnju i da je iz njeje u jedinici. Komšinica to nije izašao praznih ruku. Pera Ježamogla da preboli. Prijavila je je davao i veresiju. Uz veresiju idolazak Bugarima. Jelisaveta je ogledalce. „Da se ogledaš i setiš dajedva ostala živa, a u stomaku je si dužan“ – govorio je.nosila Zafira. Crni luk i jagnjećekože izvukli su „vatru i utepotine“. Pera Ježa kupio je vinograd iza Šapranačke crkve, njivu iznadOGLEDALCE I VERESIJA Odžinke, gde je zasadio voćnjak sa najboljim sortama jabuka, krušaka Pera Ježa se uspešno bavio i šljiva.trgovinom. Zarađivao je i kupovaolokale. Velika radnja nikla je na „Tuđa beda“ neće mimoićimestu stare pošte, preko puta Peru Ježu ni 1928. godine. Tada ćenekadašnje robne kuće „Beograd“.Ježini 182

umnogome odrediti i nagovestiti maskom, peta kolona. Ugledannjegovu tragičnu budućnost. drug pokazao je Nemcima gdeJedne večeri otišao je sa društvom, je Pržar. Kasnije su Bugari ušli ukako se po varoši govorilo, kod Vranje preko Krive Feje i Banje.«lepe i mlade gazdarice». Pilo Top iznad Banje nije opalio. Use do iznemoglosti. U toku noći sanduku umesto đuladi bile supiće ga je savladalo i zaspao je. cigle“ – priča Zafir Ježa.Sutradan neko iz društva hteo jeda se «našali» sa Perom. Vranjem On je rat proveo kao interniracse pronela vest da je Pera spavao u Krumovgradu. Internaciju jesa „lepom i mladom gazdaricom“ zapamtio po operaciji slepog crevai da živi sa njom. Pukla je bruka! bez anestezije i po proglašenju zaNijedna voda nije mogla da opere „engleskog špijuna“.Peru Ježu. Najteže je to podnelanjegova Jelisaveta. Još „teže“ „Svi Vranjanci i Piroćanci kojiugledni trgovci Spasinci. su bili u internaciji izbegavali su me. Svakog jutra, pred bugarskim Jelisaveta je bila trudna po popom, dok ih je blagosiljaosedmi put. Od maja, kada je pukla imenom cara Borisa, ljubeći ruku,bruka, do septembra jedva je otpozdravljali su: kunem se!“izdržala. Umrla je na Krstovdan.Peru Ježu niko nije zarezivao. Sava sa suprugom LjubinkomJedni su ga se odrekli, drugiizbegavali. Trgovinu je prepustiosinovima, pre svega Savi, Raši iZafiru. Nisu ga izneverili. Slušajućisavete, čak su ga nadmašili.TOP NIJE OPALIO Početak drugog svetskograta Sava i Raša Ježa su dočekalimobilisani. Propast Jugoslavijeteško su podneli. Vratili su se kući. Zafir jepočetak rata dočekao u Vranju.Ulazak Nemaca, a kasnije i Bugaranije zaboravio. „Na scenu su stupili ljudi pod 183 Stare vranjske porodice

Radnja je radila i za vremerata. Pred Uskrs 1944. godine,seća se Zafir, u radnju su došliNemci i tražili tanke, moderneženske čarape, marke «kabo».„Nema, prodate su!“ – odgovorioje prkosno Sava Ježa. Odmahzatim ušao je «drug» i zatražio istečarape. „Nema!“ – ogovorio mu jeSava, čudeći se i pitajući šta će mu.„Za partizanke, za njih, bre!“ –viknuo je. „Za crnu berzu, o božesačuvaj!“ – razbesneo se Sava.BIRAJTE BANDERE NA Raša JežaKOJE ĆE DA VAS BESIMO Zafir. On je zatražio hitnu Raša Ježa je sutradan otišaou obližnju berbernicu. Sin demobilizaciju i nekako uspeo daberberina, dok ga je podšišivao, izađe iz vojske. Po dolasku kućinije mogao da izdrži: „Kad dođu imao je šta da zatekne. Stari Peranaši, birajte bandere na koje će da Ježa, ozbiljno narušenog zdravlja,vas besimo“. gledajući u jednu tačku po ceo dan, krsteći se pred upaljenim Raša po dolasku kući nije kandilom, nije prestajao:izdržao. Sa bratom Acom „Gospode, uzmi me i spasi od tućeotišao je u Leskovac, u četnike. bede jedanput zauvek!“Oslobođenje Ježini su dočekalina raznim stranama. Jedni u Njegova molba uslišenačetnicima, drugi u kući, Zafir je 1947. godine. Pre togau partizanskoj vojsci čitavih 20 prisustvovao je dramatičnimmeseci. događajima koji će zadesiti njegove sinove. „U Skoplju, gde sam biostacioniran, početkom 1946. Raša je bio osuđen kao držanigodine, jednog jutra, našao me je neprijatelj na 10 godina zatvora.brat Boško. ‘Zafire, dolazi brzo uVranje. Rašu uhapsiše, na radnjucrven vosak zalepiše. Znaš li, bato,što je to!‘ Znam – smrt!“ – seća seJežini 184

Odležao je dve i po. „Za pamet, da On se seća da je nova vlast svese seća!“ – govorili su «drugovi». pokušala da im „namesti igru“ i osudi ih na smrt.ZLOČINI ZA KOJE NIKONIJE ODGOVARAO „Prvo su mladića, četnika iz Bunuševca, koji je bio zajedno Savi će «drug», koga je odavno sa bratom Rašom, terali daznao, ući u radnju i reći: «Daj, prizna kako je Raša klao, ubijaoSavo, platno, ujka ti spava na goloj partizane i narod. Pošto nijeslamarici“. Odsekao je dva metra i mogao da prizna nešto što nijeposlao ujaku po „drugu“. tačno, prebijen je ‘na mrtvo‘. Po izlasku umro je u najvećim Zbog ta dva metra prijavljen mukama. Zatim su svog čoveka,je da je otuđivao robu. Noću je Radeta Kitana, odredili da izvršiodveden u Milisavski podrum. popis u radnji. Naredili mu šta iUjutru, po izlasku, niko od Ježinih kako treba. Nije pristao! Šta sunije smeo da ga išta pita. „Da smo mu uradili, to samo oni znaju.reč prozborili, čini mi se, umro bih Rade Kitan, po izlasku, bacio seod straha“ – seća se Zafir. pod voz i tragično skončao. Za te zločine niko nije odgovarao“ – saRanko Ježa ispred svog lokala ogorčenjem priča Zafir Ježa. On se seća i nameštene otimačine robe iz radnji. Očekivali su njihovu žestoku reakciju, kako bi ih strpali u zatvor. „Bratu Savi naredili su da svu robu u radnji popiše i stavi cene iz 1939. godine. Sutradan došli smo, rano ujutru, ulica prazna, otvorili smo dućan. Odjednom, nagrnula je masa naroda. Bačen je kamen, prozor je razbijen u paramparčad. ‘Ko je bacio kamen?‘ – viknuo je Sava. ‘Pitam, ko je bacio kamen?‘ ‘Ja‘ – izašla je ‘drugarica‘ i stala kočoperno. Za njom se pojavila ‘vlast‘. Specijalna komisija iz Beograda. ‘Neka kupuje narod! I da plati, nego šta!‘ – mudro su 185 Stare vranjske porodice

prezborili. Cene iz ’39, a pare DOKTOR TOMAnismo ni videli. Po prodaji robekrenuli smo kući. Kod kafane Doktor Toma Jovanović vodi‘Proleće‘ počeli su povici: ,Dole poreklo od Mijalka, a deda mu jenarodni neprijatelji!‘ – kazuje Jovan, po kome je nastalo prezime.Zafir Ježa. „Rođen je 4. septembra 1899.NARODNI NEPRIJATELJ godine u Vranju. Bio je treće dete po rođenju i treći sin Mijalka i Ono glavno, svedoči Zafir, Savke Jovanović. Stariji Jovanović,došlo je po donošenju Zakona o u Vranju poznatiji pod nadimkomnacionalizaciji, 1948. godine. Ježa, bio je vredan i pošten čovek. Mladi Toma, rastući u krugu „Doneli su nam rešenje da mirne vranjske patrijarhalnepotpišemo kako su nam radnje porodice, živeo je skromno i lepo.oduzete, a one su već prethodnog Pošto je završio osnovnu školu idana bile srušene. Nastala je niže razrede gimnazije, školovanjei otimačina ostale imovine. je morao prekinuti jer je počeoPotpisali smo. Ranko, sin Jančin,nije. Stavili su mu tablu oko Dr Toma Jovanovićvrata, na kojoj je pisalo: ‘Ja samdržavni neprijatelj‘! Popeli su ga uotvoreni kaminon i vozili ulicamaVranja. Nama su ostavili voćnjakiznad Odžinke, ali bez prava daišta zidamo. Tu je predviđena, idanas je tako, zelena zona, ulice,raskrsnice…“ – krsti se Zafir. On navodi da je svojevremenozasadio 36 oraha i četiri kestena.Sve to, a ranije i sortne jabuke,kruške i šljive posekli su došljaci,naseljeni pored voćnjaka. „Radnje, njive, vinograde, onikoji misle da su nam ih oduzeli,varaju se. One će uvek biti naše,dok postoji Ježinska familija“,završava Zafir Ježa.Ježini 186

Prvi svetski rat. Otac je Tomu promovisan u doktora medicine,voleo najviše od sve svoje dece 27. marta 1926. godine.jer je bio poslušno dete, pažljivoprema roditeljima, a uz to i Lekarski staž obavlja uodličan đak. Beogradu pri državnoj bolnici. Prvi svetski rat proveo je u U martu 1927. godineVranju, uz detinjstvo koje je prošlo postavljen je za lekara-pripravnika‘u brigama i teškoćama‘, skopčano u Institutu za tropske bolesti ui sa boleštanama, jer je Jovanović Skoplju“, piše dr Vukašin Antiću toku okupacije preležao i u knjizi „Bolnica u Vranju“ itrbušni tifus sa recidivima i to bez nastavlja: „Posle dve godinelekarske nege. provedene u Skoplju, 1929. godine prelazi u Veles, gde je naimenovan U decembru 1918. godine za upravnika zdravstvene staniceroditelji su Tomu Jovanovića i gde se posvetio suzbijanjuposlali u Skoplje, gde je na epidemije šarlaha. Posle sedamposebno organizovanom tečaju u meseci mukotrpnog rada,skopskoj gimnaziji, za osamnaest zahvaljujući svojoj bakteriološkojmeseci, završio četiri razreda stručnosti, postavljen je zagimanzije. upravnika Doma narodnog zdravlja u Leskovcu…KARIJERA VELIKOG Jovanovićeva sposobnost,LEKARA koja će kasnije u Vranju postati legendarna, podstakla je prof. Mijalko Jovanović, Tomin dr Andriju Štampara da ovogotac, a poznati vranjski abadžija, darovitog mladog stručnjaka uputiimao je dovoljno novca da svog na specijalizaciju malariologijenajmlađeg sina pošalje u dobre u Pariz, profesoru Brumptu, kaoškole – na Medicinski fakultet, u stipendistu Lige naroda u Ženevi.Beograd, sa prvom generacijom Tako je njegova karijera krenulamedicinara 1920. godine. Drugu putem malariologije…godinu medicine pokušava daupiše u Beču, a zatim u Gracu, Sa uspehom završavaali u tome ne uspeva. Prekinute specijalizaciju i u Parizu 1931.studije medicine nastavlja u godine i biva upućen na praktičanZagrebu 1921. godine, odlučivši rad u Španiju…se za taj fakultet, jer je starijiod beogradskog. Kada je imao U novembru 1931. godine,dvadest i sedam godina biva tačno mesec dana posle povratka sa usavršavanja po Evropi, 187 Stare vranjske porodice

Jovanović biva naimenovan Vranju, osniva prvu kliničkuza upravnika Doma narodnog i bakteriološku labaratoriju,zdravlja u Bitolju… Anti-malarično odeljenje i Dečji dispanzer.OSNIVAČ PRVELABARATORIJE, Pri Domu narodnog zdravljaANTI-MALARIČNOG Toma Jovanović osniva Ligu zaODELJENJA I DEČJEG borbu protiv tuberkuloze, kao iDISPANZERA ogranak lige koji je bio u Skoplju. Nepune dve godine, na lični Toma Jovanović bio jezahtev, Ministarstvo zdravlja i ljubazan, blag i taktičan čoveksocijalne politike ga postavlja za i tako je uspeo da sprovede sveupravnika narodnog zdravlja u svoje zamisli i zahteve.Vranju. Verovatno je žaleo da sevrati u rodni grad pored svojih već I pored svih teškoća sa kojimaostarelih roditelja. je bio suočen, on je kao svaki pravi Vranjanac, izgleda, najviše voleo Tokom narednih osam da udiše taj ‘vranjski loš vazduh‘ igodina, koliko će biti na čelu ostao je tu, u takvom svom gradu.Doma narodnog zdravlja u Do kraja radnog veka“…Kuća dr Tome JovanovićaJežini 188

SARAJLIJE SE Janča Ježa sa porodicomOPRAŠTAJU OD SVOG ali poučnom pričom iz vašeg veoma bogatog životnog djela.DEDE Slušali smo i zapamtili da ste završili medicinske nauke prije Penzionisan je 1961. godine, nego je bilo ko od vaših komšijadve godine kasnije dobio je i bio rođen, da ste želeli životposebnu zahvalnicu Saveznog posvetiti zdravstvu i sreći ljudi uzavoda za zdravstvenu zaštitu sredinama gdje ste se kretali, dai savetnika SZO ing. Karmine ste neizmerno voljeli svoje VranjeFerulija za postignute rezultate u i uvjerili se i da je i Vranje biloiskorenjivanju malarije. Vama zahvalno. Osjećali smo se ponosno što smo u našoj sredini Umro je u Sarajevu 1987. imali čovjeka koji je zalužio igodine. Tamo je živeo u zgradi dobio niz društvenih priznanjana Koševu. Po izričitoj svojoj želji za svoj rad, a posebno smo sesahranjen je na Šaprančakom ponosili kada ste primili Plaketugroblju u Vranju, gde i danas UNICEF-a, o čemu je pisala ipočiva. Pred poslednji polazak u dnevna štampa.Vranje, jula 1987. godine, stanarizgrade dirljivim pismom su se Posebno su Vam zahvalneoprostili od svog Dede. Pismo je Vaše mlade komšije, za koje nisteobjavio dr Vukašin Antić u svojojknjizi:„DRAGI NAŠ DEDA, U ovom za nas tužnomtrenutku, trenutku oproštajaod Vas, obraćam Vam se sa ‘našDeda‘, ne pominjući ni ime nititule, jer Vi ste bili i ostaćete dragiDeda svih nas, Vaših komšija izUlice Jukićeve broj 9, Sarajevo. Veoma brzo smo osetiliVašu plemenitost, humanost,dostojanstvo, a posebno Vašuželju i spremnost da svakomeod nas pružite pomoć savjetom,posuđenom knjigom, kratkom 189 Stare vranjske porodice

žalili riječi humaniste, savjete,knjige. Ličnim primjerom stenas učili kako se razvijaju injeguju komšijski odnosi. Svojimrelativno kratkim životom snama ostavili ste na nas snažneutiske i uspomjene, koje će trajnopodsjećati na lik humaniste ikomšije. Neka Vam je vječna slava ihvala dragi naš Deda“.U ĆERANI SE PILO SVAKI Ranko, major (levo), 1932.DAN godine i kupovalo po Šaprancu“ – kazivao Tomin rođeni brat, Ranko je njegov unuk Dušan Stošić Ježa.Stošić, bio je major, komandantGorskog štaba br. 110, za južnu U Vranju je upamćen njegovSrbiju. otac Trifun, levičar i jedan od saradnika Sime Pogačarevića, Drugi Tomin brat je Đorđe narodnog heroja.Jovanović, a njegov unuk jenekadašnji centar košarkaške „Ako će robujem, ali kad dođereprezentacije i Crvene zvezde – naše vreme, moja deca ima daZoran Jovanović. uživaju“, govorio je komšijama Trifun Stošić Ježa pred Drugi rat. Ježinsku familiju, jednu od Zadojen komunističkim idejama,najborojnih i najstarijih u varoši, u snalazeći se kako je znao i umeodelu Kosovske ulice je predstavljao da prehrani porodicu, živeo je uKosta Stošić, poznati užar. Krajem ubeđenju da će jednog dana svi19. veka bio jedan od najcenjenijih nositi ista odela, iste cipele i sviu vranjskom užarskom esnafu. biti siti.Ćerana je bila kod kuće, a naporanposao i prašina terali su na piće,domaće vino i rakiju. Imali suvinograde koji su se brali ponekoliko dana. „Punile su sebačve da ima vino i rakija za slave,praznike i za ćeranu. A u ćeranise pilo svaki dan. Ako bi nestalovino iz ogromne bačve, odlazilo seJežini 190

PRVI VRANJSKI Ulazak bugarskog okupatoraPARTIZANI u Vranje dočekao je sa zebnjom i oprezom, da se sačuva glava, jer A bio je snalažljiv. Izučio su bili prokaženi kao oni „kojije šnajderski zanat. Posla nije farbaju narod u crveno“. Sećaobilo, pa je menjao zanimanja. Sa se iz priča strahota iz Prvog rataortakom Ljubom Šopom držao i stradanja viđenih Vranjanacaje piljaru iznad nekadašnje robne od bugarskog noža. Sa društvom,kuće „Beograd“, u centru varoši. komunistima, članovima SKOJ-aPomagao je FK Građanski i i simpatizerima, u leto 1941.aktivno učestvovao u njegovom godine sastao se u Čarinoj kafani,radu. Svoja ubeđenja nije krio, u današnjoj Beogradskoj ulici.pa je zato više puta hapšen. Njih desetak odlučilo je da odeU vranjskom zatvoru često je u partizane i izbegne bugarskoboravio. A kako i ne bi, kada je bio hapšenje i torturu.zadužen za širenje komunističkepropagande? Nosio je pisma po „Na brdu Goliču (Borino brdo,kućama u kojima su bili predočeni prim. a.) iznad Vranja, 21. julaciljevi borbe i šta ona donosi. 1941. godine, osnovali su prvu vranjsku partizansku desetinu.Trifun Ježa To je najstariji partizanski odred u našem kraju. Pored oca, u desetini su bili: Dragi Ružić Juda, Dragoljub Stojanović Kovač, Dimitrije Đorđević (Mita Numera), Dimitrije Mitić (Mita Direklija), Slavko Pešić, Dušan Stamenković Brače, Kajle, Ljuba Kuke. Pošli su sa ubeđenjem da će rat trajati najviše tri meseca. ‘Rusi sve sile pobediše, Nemci li je problem? Za tri meseca, a možda i pre ima da kleče na kolena, govorio je“ – pričao nam je Dušan. UBIO GA ČETNIK ULA Njegova desetina priključila se Kukavičkom partizanskom odredu. Menjao je čete i svuda 191 Stare vranjske porodice

bio intendant, gde je njegova Del. Pošao je u kuću četnikasnalažljivost dolazila do izražaja. po nadimku Ula, da vidi zašto njegova dvojica sinova nisu „Bio je nemirnog duha, nije pristupila partizanima. Ušao jepoštovao disciplinu, voleo je da na vrata, onako visok sagnuo se,uradi mnogo toga na svoju ruku, Ula je pucao i pogodio ga pravo ušto ga je koštalo glave. Poginuo čelo“, navodi Dušan.je 1943. godine u selu SrednjiJežini 192

Džikini – pobratimstvosa kraljemPo prelasku Albanije, Stanković sa Krfa odlazi na dodatno školovanjei kao komandant bataljona učestvuje u borbama u Dobrudži 25.avgusta 1916. U opštem metežu u Rumuniji spasava princezuMariju, koja se posle rata udala za kralja Aleksandra KarađorđevićaUjedinitelja Porodica Antić je cincarskog, DOZVOLA ĆOR MEMEDAaromunskog porekla. Nekada ježivela u okolini Ohrida, u selu “Begajući od Arnauta, izDonja Belica. U prvoj polovini 18. okoline Ohrida dođu u okolinuveka odlučili su da krenu na sever. Preševa, ali kako je i tu biloDošli su do doline Preobraženjske Arnauta u blizini, pođu oni daljereke, blizu Vranja, u selo i dođu u okolinu Vranja. TadašnjiPreobraženje. vranjski paša ‘Ćor Memed‘ davao im je da se nastane zemlju, gde je Za Antiće i ostale cincarske danas Ristovce, pa i gde je Rataje,fisove (rodove) pričalo se da su u ali oni, bojeći se carskog druma,okolini Ohrida živeli zajedno sa koji je tuda vodio, nisu se hteliArnautima, ali u netrpeljivosti i tamo naseljavati, već pođu navišestalnim sukobima.Stanković pored kralja Petra 193 Stare vranjske porodice

uz Preobraženjsku reku i naselese u onom delu doline gde je idanas selo. Tu su bili zaklonjenii izvan domašaja glavnoga puta,koji je vodio dolinom Morave. Uzto je tamo bio i zgodan položaj, našta su oni takođe pazili. Docnijeje selo raslo priraštajem kao idoseljavanjem“, piše etnografRista T. Nikolić u delu „VranjskaPčinja“.DŽIKINO OSOJE Đorđe Džika Džika je rodonačelnik porodice Pešte“, piše Rista T. Nikolić 1903.Antić. Bio je bogat još u rodnom godine.kraju i imao je razvijene trgovačkeveze sa svojim sunarodnicima i NA KONOPAC ZBOGGrcima u severnoj Makedoniji. U KRAĐE VINAPreobraženje nije stigao praznihdžepova, odmah je „stao na Koliki je ugled i poštovanjenoge“ i postao jedan od vodećih Džika imao u Preobraženju govorii najpoznatijih trgovaca. Dok se predanje po kome je, kad mu jenije preselio u Vranje, otvarao je sluga ukrao vina iz podruma –u varoši mehane, a interesovalo obešen od strane meštana.ga je i juvelirstvo, gde je zaradabila velika. Stekao je u selu veliki Džika se u Vranje doselioimetak. Obližnja planina bila sa porodicom krajem 18. iliu njegovom posedu i zvala se početkom 19. veka, ali najvećiDžikino osoje. uzlet desiće sa njegovim sinom Đorđem Džikom, kako su ga u „Iz Nevrokopa su donosili varoši zvali. Imao je još dvojicunajviše platno, gajtan i sinova, od kojih današnji potomcišamije; katkad su, vele, ‘po 70tovara‘ espapa rastovarivali uPreobraženju. U Kočane su nosilinajviše klince i uža, a otud donosilipirinač. Njihovi se potomci danasradi trgovine kreću u sasvimsuprotnom pravcu – dopiru doDžikini 194

znaju za Ristu, a za trećeg, nacionalni etnos, za koji će senajmlađeg, vrlo malo, jer je njegovi potomci zdušno zalagati irano otišao od kuće i promenio žrtvovati. Postaće važni nacionalniprezime. Pored sinova, imao je i radnici, širiće srpsku pismenostćerku Jelisavetu. i osećanje pripadnosti srpskom narodu. Jelisaveta je bila udata za TomuVlajinca, sa kojim je imala sinove NAOČIT, PISMEN –Josifa i Nikolu i ćerku Jelenu. HADŽIJA Još stari Džika je znao da će Đorđe Džika se oženioga sinovi valjano odmeniti ako bogatom Grkinjom Argelicombudu napredovali u poslu, ako Anastasijades. Živeli su u Vranju,budu sticali znanja, ako se budu u blizini Saborne crkve, gde iškolovali, ako govore strane jezike dan–danas postoji njihova kućai oplemenjuju sebe u svakom sa neznatnim izmenama. Deopogledu. dvorišta sa pomoćnom kućom je nestao i tu su sada nova zdanja. U Bio je vezan za Grke dok je kući ne živi niko od potomaka, jerživeo u okoloni Ohrida, osećao se su je oni koji su je nasledili prodalitako. Sa dolaskom u Preobraženje opštini.i potom u Vranje prihvata srpskiHadži Antići na okupu 195 Stare vranjske porodice

Argelica je u Vranje dovela Čim je Đorđe smogao snage,i svoju rodbinu, od kojih se zna ispunio je svoj zavetni životni cilj,za njenog brata Sokrata, koji je da poseti Jerusalim i Hristov grob.mlad umro. Đorđe je sa suprugom Nakon povratka sa hadžilukadao prilog za Sabornu crkvu sv. svom prezimenu Antić dadao jeTrojice u Vranju, pa se njegovo Hadži.ime nalazi među prvim značajnimdonatorima. ZETOVLJEVA BLISTAVA VOJNIČKA KARIJERA Đorđe je bio naočit čovek,varoških manira, pismen, Sa suprugom Argelicom,uvažavan u varoši, rado viđen koja je mlada preminula, imaokod vodećih Turaka. Trgovina je ćerku Katarinu (Kaju), koja jemu je bila na prvom mestu, izučila za učiteljicu. Nju je udaodržao je mehanu, a odskakao za Aleksandra Acu Stankovićaje od ostalih po oslobođenju (1879–1948), komandantaVranja od Turaka jer je gledao vranjske kasarne „Knjaz Milošdalekosežnije u budućnost. Svoj Veliki“, a kasnije komandantaveliki stečeni kapital pretvarao je u Kraljeve garde u Beogradu.zlato, otvorio je zlataru na samompočetku naselja Panađurišta, na Katarina i Aleksandar Stankovićpočetku današnje Nemanjineulice. Upamćen je još u tursko dobapo zalaganju za srpske škole i potome što je nabavljao knjige zaobrazovanje tadašnje naprednemladeži. „Nađeni su zapisi premakojima su još 1858. godinedonosili srpske knjige u VranjeJovan Kodžabašija, Đorđe Džika,Tasa Miludinče i drugi. Posle1860. godine knjige su su donosiliu Vranje: Stojko Atan, Jovan Ilićzvani Rode, Dimitrije JovanovićMagdinče, Jovan StamenkovićTodorče i drugi“, piše MomčiloSentić iz familije Cupare.Džikini 196

Stanković je rođen u selu glavu i prsa. Kako se Marija posleGrdelici, Srez vlasotinački, rata udala za kralja AleksandraOkrug vranjski. Po izlasku iz Karađorđevića Ujedinitelja,Niže škole Vojne akademije general Aleksandar Stankovićraspoređen je za vodnika u Prvom se pobratimio sa kraljevskompešadijskom puku „Knjaz Miloš“ porodicom.u Vranju. Posle Više škole bio jekomandir čete u 16. pešadijskom Nosilac je brojnih najvišihpuku, a po povratku iz Berlina državnih odlikovanja. Posle ratovabio je komandir čete u Prvom zauzimao je visoke položaje.pešadijskom puku „Knjaz Miloš“ Drugi svetski rat zatekao ga je nau Vranju. Ušao je u Balkanski rat položaju komandanta Kraljeveučestvujući u svim borbama svoga garde.puka, a potom u rat sa bugarima1913. godine. U Svetski rat Sa Katarinom je živeo u velikojpolazi kao komandant bataljona slozi. Nisu imali dece.u Drugom prekobrojnom puku,učestvujući u Bici na Ceru, kada LEPA SOFIJAje na Kosanijskom vrhu ranjen, 6.avgusta 1914. godine. Nakon smrti Argelice, Đorđe se oženio Sofijom Rašić Posle tri meseca, 30. novembra iz Niša, ćerkom Nikole Koleta1914. godine, u borbama pri Rašića (1839–1898), niškimproterivanju Austrijanaca biva četničkim vojvodom i jednim odopet ranjen. rukovodilaca organizacije Niškog komiteta (odbora) iz periodaSPASAVANJE PRINCEZE Srpsko-turskog rata (1876—1878), a kasnije i političarem. Lepu SofijuMARIJE izveo je iz kuće njenog bogatog oca koja je bila na mestu današnje Po prelasku Albanije, sa Krfa Palate pravde u Nišu.odlazi na dodatno školovanje i kaokomandant bataljona u Četvrtom Đorđe je sa Sofijom izrodiodobrovoljačkom puku učestvuje sinove Milorada i Ljubišu i ćerkuu borbama u Dobrudži 25. Jelenu. Bračna sreća sa Sofijomavgusta 1916. U opštem metežu trajala je kratko. Nakon porođajau Rumuniji spasava princezu sa Jelenom, umrla je u 29. godiniMariju, koja kao hirurg pomaže od nekog težeg oblika zapaljenjaStankoviću u lečenju, kada je u uveta. Đorđe ju je odveo u Beč,borbama sa Bugarima kod sela 1905. godine, najboljim lekarima,Kara Sinana po treći put ranjen, u ali nije pomoglo. 197 Stare vranjske porodice

naslednik Džikinih, ali bolest je bila neumitna.Sofija sa Miloradom i Ljubišom DŽIKINI LOJZINJA Ostao je sam sa malom decom, OPASAŠE VAROŠkoju je čuvala njegova najstarija Jelena se udala za Đorđaćerka Katarina i snaja od brata Gilića, sudiju Okružnog suda uRiste Darinka (Darka). Pomagala Vranju, a potom i predsednikaim je i sluškinja Seta. suda. Bio je poštovan i cenjen u varoši. Sin Milorad je bio pustahija.Nije se ženio, trošio je život u Jelena je u braku imala ćerkusvakodnevnim uživanjima, uvek Milenu, službenicu, i sinoveokružen lepim ženama i pićem. Milorada, veterinara, Aleksandra,Lumpovao je i ludovao na svom lekara, i Ljubišu, radnika „Alfe“.čivliku u naselju Raška, gde su Svi su, osim Ljubiše, koji je ostaoimali brojne vinograde. Posebno u Vranju, živeli u Beogradu.je obožavao svoje sluškinje koje su Interesantno je da uspomenu namu uvek bile pri ruci. Jelena Antic Gilić Ljubiša je umro mlad, kaogimnazijalac. Bio je darovit, porodicu čuvaju potomci Jelene,inteligentan, gospodskih manira. pre svega, njena unuka Ana.Smatralo se da će biti pravi Đorđe Hadži Antić, pored čivluka u Raški, imao je i vinograde u Ćoški. Vranjanci su znali da kažu: „Džikini lojzinja opasaše varoš“. U njegovoj svojini bilo je celo selo Turija u bujanovačkoj opštini, poznato po proizvodnji lubenica. Prodao ga je još za života. Njegovo bogatstvo, u to vreme, moglo je da se meri sa bogatstvom nekolicine viđenijih ljudi u Vranju. Prvi put u Vranju za njega je upotrebljen izraz – milioner. BioDžikini 198

je i začetnik bankarstva pre Prvog je živela u Beogradu i imala sinasvetskog rata u Vranju, imao svoju Mišu. Oficir Reljić je nastradao,banku i ona je uspešno poslovala. kako ističu u porodici, podPo uzoru na njegovu, posle Prvog misterioznim okolnostima.svetskog rata u Vranju su otvoreneDingarska i Lukovska banka. „Nada je, ‘brinući se o mentalno bolesnom bratuUŽE OKO VRATA Božidaru‘, nasledila porodičnu kuću i imanje. Da li je bilo tako? Bogat i cenjen, naočit, iako Sud je odlučio u njenu korist.u godinama, oženio se i po treći Kuću je prodala opštini i preselilaput. Sa Milesom je izrodio ćerke se u Beograd. Tim činom kaoNadeždu i Duku i sina Božidara. da nam je vezala uže oko vrata“, kazuju potomci. Nada je bila profesor srpskogjezika u vranjskoj Gimnaziji. Nada je sa sobom odvela uUdata je bila za Hristivoja Beograd brata Božidara, koji je uStojanovića, takođe prosvetnog Vranju upamćen kako neprestanoradnika. Nisu imali dece. Duka se stoji pred velikom drvenomudala za oficira Reljića, sa kojim kapijom na početku današnjeĐorđe Gilić, predsednik Vranjskog suda (sedi u sredini) 199 Stare vranjske porodice

ulice Bore Stankovića. O Nadi po Vranju da je veći deoretko ko u porodici ima lepu reč. dragocenosti, zlata i raznog„Iako nije imala dece, upamćena dragog kamenja, sakrio preje kao gramziva i odbojna osoba, odvođenja. Da li je pronađeno ikoja gotovo ni sa kim u porodici u čije ruke je dopalo, to niko iznije govorila. Kao profesorka porodice ne zna.u vranjskoj Gimnaziji bila jeprestroga, pa je đaci nisu voleli“, BRAĆAnavode potomci. Rista Antić, brat Đorđa Džike,DŽIKINA SMRT I bio je vešt i bogat trgovac. SticaoMISTERIJA NJEGOVOG je „onoliko koliko mu treba“, kakoBLAGA je govorio. Oženio se Darinkom (Dackom), sa kojom nije imao Đorđe Hadži Antić, zvani dece. Njihova ljubav bila je zaDžika, bio je jedan od osnivača primer u tadašnjem Vranju. Živeliprvog mačevalačkog kluba u su mirnim ustaljenim životom.Vranju, pre Prvog svetskog rata. Nakon smrti jetrve Sofije, DackaAktivan u komitskom pokretu, je preuzela brigu o njenoj deci, najviše o najmlađoj Jeleni. Nju jeMošti Đorđa Antića, otkrivene 1919. godinezdušno je pomagao organizaciju obožavala i brinula se kao majka.za oslobađanje Stare Srbije i Zato su sa Ristom svoju imovinu,Makedonije. Taj rad i veliki ugled kuću u Ćupriji i pekaru, zaveštalikoštaće ga života po okupaciji Jeleni, a za miraz imanje u Ćoški iVranja od strane Bugara. Biće tadašnjih 100.000 dinara.uhapšen 1915. Godine, tamankada se spremao da krene u beg, Đorđe i Rista su imali jošput Kumanova. Tom prilikom jednog brata, kog su školovali uje opljačkan i uzeta mu je veća inostranstvu, u Cirihu. Potomcikoličina zlata. Sa grupom znaju samo da je promenioviđenijih Vranjanaca odveden je u prezime, da je završio dvaSurdulicu, gde je nakon zverskog fakulteta i da je bio profesor.mučenja na najbrutalniji način Prema njihovom kazivanju,zaklan. njegova ćerka Vuka udala se u poznatu beogradsku porodicu Kasnije se pripovedalo Terzibašića, za diplomatu Mihajla, čija je majka bila sestričina NikoleDžikini 200