Stare vranjske porodice 16-01-2018

drugi zadojili su «novim idejama» porodici, počela je rano daSimu Pogačarevića, stolarskog poboljeva. I nju je mučila sušica.radnika, bliskog rođaka Antića. Imućna braća omogućila su joj najbolje moguće lečenje i odlazak Vukašin Antić je po završetku u sanatorijum «Topolšica» utrgovačkih studija na kratko živeo Sloveniji. Tamo će upoznatii radio u Vranju. Na Vodice, 19. Makedonca Bojana Zafirovskog,januara 1936. prilikom prolaska za koga će biti vezan njen budućicrkvene litije nije skinuo šešir život.i to je bilo dovoljno tadašnjimžandarima da ga uhapse kao ROKSANDIĆEV ĐAKsimpatizera «crvenih». U lisicama NA KRALJEVSKOJje sa dvojicom svojih drugova, UMETNIČKOJ ŠKOLISlavkom Pešićem i VasilijemCvetkovićem Suljom, sproveden Antonije i Vukašin preuzeli suu Beograd na Državni sud za brigu o školovanju brata Milorada.zaštitu države. Bili su šest meseci Imao je izuzetan dar za slikanjeu zatvoru na Adi Ciganliji. Tamo i vajarstvo i po nagovoru bratasu mučeni. Vukašin i dva njegova Vukašina pokušaće da se upiše u privatnu vajarsku školu koju jeVukašin držao Ivan Meštrović. Trebalo je da pošalje radove, a nakondruga zbog nedostatka dokaza ocene Meštrovića da se javi nabili su oslobođeni. Nakon toga polaganje prijemnog ispita. KadaVukašin se zaposlio kao činovnik je Meštrović video MiletoveNarodne banke u Beogradu. radove, oduševljen, oslobodio ga je prijemnog ispita. U nedostatku arhivskihpodataka i nesumnjivo, zbog Ipak, sudbina je htela dadelanja u dubokoj ilegali, Milorad ne upiše vajarsku školunema dokaza o tačnoj godini u Zagrebu. Vukašin je prešao napristupanja, Vukašina, Miorada, službu u Beograd, a sa njim i Mile.Antonija i Radmile komunističkoj Položio je izuzetno težak prijemnipartiji. U uslovima najstrože ispit na Kraljevskoj umetničkojilegalnosti, teško da je ko nešto školi, koju je s uspehom završio.pitao ili pokušavao da sazna više Slikarstvo i akvarel učio je kodnego što je to bilo potrebno. Bete Vukanović, crtež kod Ljube Ivanovića, a vajarstvo kod Radmila, kao najmlađa u Simeona Roksandića (autora 251 Stare vranjske porodice

vranjskog čika Mitketa). Svoje za razvoj i delovanje KP u Srbijidalje akademsko usavršavanje prolazio kroz njegove ruke.završio je kod profesora IvanaRadovića 1937. godine. Izuzetno aktivan u Vranju, Mile je pre rata izabran je za članaMAJKA NA STRANI DECE Mesnog komiteta KP za Vranje, na čijem čelu je bio Sima Pogačarević. Mile se vratio u Vranje, gde Zahvaljujući Vukašinu, njegovomje radio kao slobodan umetnik i visokom položaju u Beogradu, uujedno pomagao bratu Antoniju Vranju, u kući Antića, od 1936. dou trgovini. On u Vranju, a oslobođenja 1944. godine, boraviliVukašin u Beogradu – bili su su i krili se od policije brojniizuzetno aktivni u ilegalnom radu ilegalci i partijski funkcioneri.komunističke partije. Vukašin je u Nikada nisu bili otkriveni.Beogradu postavljen za sekretara«Crvene pomoći», pokrajinskog Njihova majka Julka bila jeodbora KP za Srbiju. To je značilo svesna u šta su se upleli njenida je sav novac koji je dolazio sinovi i zdušno ih je podržavala u svemu. Brat Antonije, i samAntonije levičar, vešto je krio svoje opredeljenje interesovanjem «samo za trgovinu». Radmila, iako bolešljiva, oduševljena idejama komunizma, održavala je i dalje svoje konspirativne veze sa PK KP za Srbiju, i ilegalni materijal dostavljala Simi Pogačareviću. Ali održavale je veze, ne samo ilegalne nego i druge prirode, sa Zafirovskim, istaknutim komunističkim aktivistom iz Kumanova. On je u Kumanovu, za vreme okupacije, uređivao ilegalni list «Deda Marko», i na početku rata biće jedan od glavnih organizatora ustanka u kumanovskom kraju.Dodići (Antići) 252

VUKAŠIN STRELJAN razgovor Mitre i Vukašina, na osnovu njenih sećanja: «VukašinMEĐU PRVIMA se je brijao, polako, kao da se spremao za izlazak. Bilo mi je Po izbijanju rata, nakon napada čudno. Pitala sam: ‘Zašto seNemačke na Sovjetski Savez, svim briješ?’ Odgovorio je smireno:komunistima partija je naredila ‘Odavde idemo s nogama napred.da se povuku u duboku ilegalu. Zato’»!Zašto to nije učinio Vukašin –nije poznato. Nastavio je da radi Vukašin je streljan 17. julau Narodnoj banci, bio prokazan 1941. godine u Marinkovoj Bari.od kolege i završio u zloglasnoj Pre toga bio je prebačen u Jajince.Glavnjači. Kolega potkazivač Sledećeg dana vest o streljanjunije mogao da izdrži nalete griže objavio je tadašnji list «Novosavesti i kasnije se ubio. vreme». Sa Vukašinom je, između ostalih, streljan i urednik «Nolita» U Glavnjači Vukašin Antić je Pavle Bihalji.bio do ćelije u kojoj je tamnovalapoznata komunistkinja Mitra MILE U ZATVORU UMitrović. Hapšenje Vukašina i SKOPLJUnjegovih istomišljenika bilo jeprvo takve vrste u Beogradu. Mile je na početku rata bioU svom «Dnevniku» Vladimir zadužen za partizansku obukuDedijer opisuje na jednom mestu u selu Balinovcu. Neko ga jeMilorad i Radmila 253 Stare vranjske porodice

potkazao i Bugari su ga uhapsili Mile će otići u bugarskuu jednom od balinovačkih internaciju 1943. godine. Vratićevinograda. Iako je tvrdio da je se sledeće godine. Od 1946. doseljak i da je pošao da okopava 1948. godine bio je profesorvinovu lozu, izdale su ga ruke. likovne umetnosti u vranjskojNigde žuljeva, već umetničke, Gimnaziji.očuvane. Mučen je u zatvoru,u zgradi Gimnazije. Odatle je ANTONIJA KAMIONOMprebačen u zatvor u Skoplju.Dokaza o krivici Bugari nisu ZGAZIO PIJANI RUSimali, jer je Mile pre hapšenjau vinogradu zakopao pištolj i Antonije je po oslobođenjuilegalni štampani materijal, ali iz izabran za prvog vranjskogkazamata je izašao zahvaljujući narodnog poslanika u ASNOSzlatnicima kojim je majka Julka (srpske skupštine). Prilikompodmitila sudije u Skoplju. boravka u Beogradu, krajem 1944. godine, kod «Londona» na njegaRADMILA – PARTIJSKI je kamionom naletao pijani ruski vojnik i usmrtio ga. AntonijeKURIR je sahranjen, uz počasti, na Šapranačkom groblju. Po izlasku iz zatvora Milenije prekidao revolucionarnu Radmila se po završetku ratadelatnost. udala za Bojana Zafirovskog i otišla u Kumanovo. U vreme Julka i Radmila nisu mu dale Informbiroa Bojan je uhapšen ida ode u «šumu». Vukašin je već stavljen u skopski zatvor. Radmilastradao i htele su da ga sačuvaju. mu je poslala vuneni džemper,Radmila, tiha, nenametljiva, da mu se nađe. Zvanični izveštajbolešljiva, nije izazivala pažnju tadašnje vlasti glasio je «da jeu varoši. Iza mirne, povučene Bojan raspleo džemper i obesiodevojke krila se velika zanesenost se u ćeliji“. Nezvanično – bio jerevolucionarnim idejama i mučki ubijen.još veća ljubav prema BojanuZafirovskom. Radmila je bila OTREŽNJENJEglavna veza u Vranju za odlazak upartizane, bilo u Vranjski, bilo u Radmila se vratila u Vranje.Kumanovski odred. Zahvaljujući Nikad se više nije udavala. Sanjoj i Hristijan Todorovski Karpoš partijom je raskrstila, kakootišao je u Kumanovski odred. je govorila, još 1944. godine, sa pojavom AFŽ u Vranju.Dodići (Antići) 254

Milorad Antić (desno) i model Dobrivoje Stevanović Hajle«’Napredne’ omladinke nagrnule je to što odmah nije prijaviosu u organizaciju. Od raznih Rosa, Vojislava Đorđevića.Persa i Stana da ti se smuči» –govorila je. «Od politike bi trebalo NA METI PRIJATELJA,bežati kao đavo od tamjana» NARODNOG HEROJA– savetovala je potomke sve dosmrti, 1993. godine. Mile je bio jedno vreme bez posla. Shvatiće u punom značenju Mile je 1948. godine postavljen poznatu maksimu: «Revolucijaza direktora Gimnazije. Sledeće jede svoju decu»! Dobiće posaogodine je smenjen. Šuškalo se kasnije u profesionalnomda je simpatizer informbirovaca. pozorištu «Bora Stanković», kaoIzvesni Vojislav Đorđević pokušao scenograf. Bio je pod stalnomje da ga vrbuje za «proruske» prismotrom. Naređenje je dolaziloideje. Odbio ga je. Kad je Vojislav od Dušana Devedžića Žike, kojiprovaljen, u Udbi je priznao da svojevremeno nije izbijao izje razgovarao sa Miletom. Mile njihove kuće. Julka ga je smatralaje odmah priveden, smenjen sa za sina. Trebila mu više puta ifunkcije direktora Gimnazije, vaške. Jednom prilikom, posleproskribovan, prokažen, izopšten. otopljavanja, kada je PozorišteJedino što mu se zameralo bilo trebalo da ide na gostovanje u 255 Stare vranjske porodice

Bugarsku, Devedžić je naredio da Pozorišna maska, rad MiloradaMile ne sme da otputuje i da siđe Antićaodmah iz autobusa. da se upišu na školovanje O njegovim slikama i vajarskim kod najpoznatijih profesora usklupturama niko nije znao. Beogradu retko su ga spominjali. «Sve počinje od nas» – opšte je Na izložbi fotografija «Žene iz pravilo kod Srba. Ipak, istina jevranjskog kraja u NOB-u« usledio samo jedna: Mile Antić prvi jeje krajnji cinizam. Devedžić je školovani slikar i vajar u Vranju.naredio da se izbace fotografijena kojima su bile Julka, Radmila,Slavka Pogačarević. Slavku jetukao u milisavskom podrumuknjigom. Udarajući je po glavigovorio je: «Evo ti tvoga Lenjina»!Udarao je i mučio rođenu sestruSime Pogačarevića, čoveka koji gaje prvi upoznao sa komunističkimi levičarskim idejama i učioilegalnom partijskom radu. Mile Antić ostavio je malu, alivrednu kolekciju slika i skluptura.Mnogi njegovi đaci, kojima jepokazivao «kako se drži četkicau ruci» i kojima je pomogaoDodići (Antići) 256

Nankusi – vino, karte ifudbalBoža Nankus radio je u poreskoj upravi. Bio je prvi sekretar u FKDinamo. Osnovao je fudbalsku sudijsku organizaciju. Bio je prvirepublički sudija u okrugu. Prvi je odveo Bakiju i njegov orkestar uGuču. Naravno, osvojena je zlatna truba i to se danima slavilo Rodonačelnik familije sredini na odobravanje.Nankusi, ranije Kalčini, je UrošStamenković Kalča, koji je u 19. VRANJSKI BEČLIJAveku živeo u Gornjoj čaršiji. Baviose trgovinom i držao je radnju. Za Kafana mu je bila drugi dom.njega je važilo pravilo da je prošao Kad bi se vratio kući, govorio je:“sito i rešeto”, te da se nije mnogo „Neka crknu dušmani! Pođemofajdio od espapa. kući, a oni: ‘Ode, Bečlija‘!“ Boravio je u Beču i time se Uroš je voleo kafanu i punohvalio po ondašnjem Vranju. „Ko čokanjče. Ženi Stani, kada bi gane prođe ovaj svet, on misli da je prekorevala što je popio više negoubavo samo na onaj svet“, govorio što treba, odgovarao je: “Popije, ali nije nailazio u patrijarhalnoj dve-tri, a ti dizaš galamu!” “SamoBoža i Todora Stamenković 257 Stare vranjske porodice

si zaboravio da staviš crtku ispred ovećem klesanom, pločastomdve-tri!” – ljutila se Stana. kamenu. Zahvaljujući tome, kasnije su svi iz komšikuka kamen, Uroša je piće skupo koštalo. koji je još dugo odolevao vremenu,Nakom jedne pijanke stavio je u zvali – Urošev kamen.zalog svu svoju imovinu, kuću iradnju, i uložio u akcije. Nadao se GROJZIBERvelikoj zaradi, ali akcije su propale.Kuća i radnja otišle su na doboš. Uroš se družio sa starim Vranjancima boemima, naviše Preselio se kod tasta, koji je sa Tozom Pavlovićem Tafom iživeo u današnjoj Ulici Jovana Džingurcima. U tazbini se brzoHadživasiljevića, prozborivši: snašao. Imao je šest-sedam“Doživeo sam da budem prizetko. vinograda, sa sobom je doveoAma, i to je za ljude!“ bolesnog brata Gavrila, čuvao ga i koristio njegovo imanje. Imao Sa Stanom imao je sina je pune bačve od 50 do 1.400Božidara, koji se rodio 1909. litara. Rakiju i vino prodavao je i školovao sina Božu.Uroš Kalča Njegov potomak, unukgodine. Uroš je ratove je proveo Ljubinko, posebno ističe berbekao liferant. Trgovao je mesom. grožđa. To je nekada u staromImao je čeze i konja. Vranju bio ritual, kada je varoš mirisala na širu koja se cedila iz Bio je naočit, dugačkih brkova, volovskih kola i krbli sa konjarečit i umešan. Za njega se kaldarmisanim sokacima.govorilo da ume da se “provučekroz svaku rupu”. Kraj rata „Od toga se živelo i zato jedočekao je ni bogat ni siromašan. dedi toliko bio važan grojziber.“Imam onoliko koliko mi treba: Vinogradi su se brali po nekolikosina Božu, Stanu – da omesi dana. Sredinom oktobra, kada bibanicu, oštru rakijicu – da se se razdanilo, ljudi su se sakupljalirasanim i meku – da firajem preko u dvorištu, ispod velike kruške,dan. Nikog ne diram, niko me ne blaguna, koja je stara više oddira” – govorio je. Njegova Stana 150 godina. Dolazili su rođaci,znala je da mu odbrusi: “Kapu u prijatelji, komšije. Baba bi iznelašake i pred kapiju, da dremaš na slatko od lubenice, hladnu vodukamenu!“ Uroš je mnogo vremena sa ulične česme i rakiju. Prvo biprovodio na sokaku, sedeći na deda stao ispred velike zidaneNankusi 258

kazanice u kojoj se pekla rakija, ne padne ‘ušlja‘ za večeru. Ručakprekrstio se i blagosiljao: ‘Ove se znao, ljute pržene paprike sagodine kao prošle, a sledeće – što jajima. Zašto, i dan–danas nisamdade bog!‘ Uz ‘daće bog‘, krenuli svestan, ali najslađe pržene parikebi zatim prema vinogradima. Bilo pojedu se pri branju vinograda.bi desetak ljudi. Deda bi svima Tada dođu na red, iz naše bašte,podelio novo kosirče. Volovska one poslednje, ‘vrščiki‘, a to sukola i konji sa krblama krenuli bi najslađe.za njima. Kod kuće su ostajali onikoji će da muljaju vino. Snažniji Bralo se po ustaljenom redu. Ui mlađi. Nas decu ne bi poveli da dva vinograda, gde sam ja odlazio,nije bilo dede. ‘Deca prva, napred! dužine 2.000 metara, oberu seNeka prave gužvu, samo da je dva-tri reda, pa odmor. Smeh,veselo i da ide na radost‘, govorio šala, zadirkivanje. Muškarci suje. najviše pravili šale na svoj račun. Kao veliki su švaleri, te ovo, te U vinograde su prvo ulazili ono… A žene tobož se ljute. Alovci. S jeseni, ispod gidža bilo je milo im. Kola i krble se pune,zečeva. Retko kada se dešavalo da odjekuje pesma ‘Oj devojko gizdavušo‘. Tu je deda voleo. AStana Kalčina on suče brkove i, iako već pripit, ne zaostaje za mlađima. ‘Ne stavljajte ruku u pepel, može da se nađe neko žarče!‘ Pred sumrak, kada počinje da se spušta noć sa obližnje Krstilovice, krenuli bismo kući. Pevalo se celim putem. Mi, deca, igrali smo napred. Oponašali starije. Smeh do suza, kikot, povici – nikad to neću zaboraviti. Kod kuće se onda grožđe muljalo. Svi su žurili. ‘Ima li piće? Aman, mori, Stano!‘ – počeo bi da viče deda i šeta po avliji, praveći se da je ljut. A već su ga izdavale noge. Od umora i pića. ‘Razmešteno ti je, Uroše!‘ – kazala bi nana i nastavila da trči, opslužuje. Punile su se bačve. 259 Stare vranjske porodice

jedna je bila Nankusova. Dolazile su žene iz celog kraja. Kad dođe petak, dan za pasulj, ujutru red se čekao. Govorile su žene među sobom da je to najbolja voda za pasulj.Pred grojziber – Boža i Ljubinko NANKUS – NAJBOLJISpremala se večera. Jelo se tek GRČKI IGRAČkad se sve završi. Veliki drvenisto, pod blagunom, petrolejska Božidar Stamenković,lampa, zec prelivem svim i svačim, zahvaljujući rodnim vinogradima,sir, paprike, rakija, vino – sve! završio je Gimnaziju i dve godineDuboko u noć, poslednji bi prava, koje se tada stepenovalo.odlazili ‘muljači‘. Sutradan isto” – Igrao je fudbal pre rata za FKpriča Ljubinko. Hajduk. Izraziti levak, na mestu polutke, ostavio je veliki trag uNAJBOLJA VODA ZA predratnom periodu i par sezonaPASULJ Boža Nankus (u sredini) sa On pamti i česmu na sokaku, društvom na Vaskrs 1929. godineispred kapije, koja se po njimazvala Nankusova česma. u posleratnom fudbalu u Vranju. Gledajući ga na jednoj utakmici, Tada je skoro u svakom sokaku njegov drug Grade, popa Trajkabila česma. Naročito na potezu sin, uzviknuo je: “Ljudi, ovo jemahale i dela varoši zvanog isti Nankus!” “Koji, bre, Nankus?“Odžinka (Odžina dolina). Ali, – čudili su se prisutni. “To je najbolji grčki igrač!“ – objasnio je Grade. Od tada Boža i njegovi potomci nose nadimak Nankus. Boža Nankus je igrao u generaciji sa: Nikolom Hadžinikolićem, Draganom Kostićem Cvrckom, Negrojevićem, Ratkom Škekom, Božom Nackovićem, Mladenom Trajkovićem, Borom Miškovićem, Kičićem, braćom Brkić... “Bio je to strašan tim”, govorio je kasnije.Nankusi 260

FK Hajduk – Boža Nankus stoji treći s desna Boža Nankus radio je u neiscprne energije. Sa njimporeskoj upravi. Bio je prvi su dertovali: Lece Karapera,sekretar u FK Dinamo. Osnovao Žika Burča, Dragiša Sose, Tikaje fudbalsku sudijsku organizaciju. Stošić Bokčan, Bage ZdravkovićBio je prvi republički sudija u Komenjak, Blagoje Kelča, Buckookrugu. Organizovao je seminare, Gušlja, Cete Šuster, Jovanka, Stanadovodio Ratka Čolića, saveznog Avramović Karaminga, Dackoinstruktora i edukovao buduće Tafra, Boško Ušanče, Moma Antićsudije. Od njega su učili: Duško Klinčar i drugi.Niški, Stole Stošić Bagaljivac,Toma Dimitrijević Cevka, Staniša Na televizijskom snimanjuNakić, Kosta Džonka, Staniša vranjske svadbe u Beogradu,Stošić, Bojan, Šimi i drugi. “glumio” je “starejka”, njegov sin Ljubinko mladoženju, a Biljana,DOPRINOS FOLKLORU Dineta Češmedžije supruga, “snašku”. Boža je vodio “snašku” Boža Nankus bio je i aktivan na magaracu ulicama Beograda,član Kulturno-umetničkog od Slavije do Nebojšine kule. Tudruštva “Sevdah”. Veliki se peo na improvizovanu kuću i“igraorac”, organizator, čovek veselio se. Na krovu je, uz muziku 261 Stare vranjske porodice

Boža Nankus glumi starejka Sa „drugovima“ odigrao je “uspešnu” partiju. Nije ga bilopoznatog trubača Bakije Bakića, cele noći. Došao je ujutru. Ženaskidao simbolično ćeramide Todorka, budna, čekala je. “A, bre,i čekao da “snaška” spremi kurvarino, gde si?” – prozborilakačamak. je. Izvadio je “snop” para i rekao: “Drži i rasporedi da ima za sve. Boža je, svedoči Ljubinko, prvi Ja će prilegnem” – bio je umoran.odveo Bakiju i njegov orkestar u Ubrzo stigla je policija. Jedan odGuču. Naravno, osvojena je zlatna njih, njihov rođak, revnosno jetruba i to se danima slavilo. pretražio kuću. Ispremetao sve, drao se, pretio.ZLA RUKA NA KARTAMA „Otac je dobio na kartama Boža Nankus voleo je i karte, novac koji su dvojica igrača uzelikad “nađe ovce da ošiša”, kako iz državne kase. Privođen je,je govorio. Jedna kartaška igra maltretiran, ispitivan danima.mogla je skupo da ga košta. Nije bilo krivice i oslobođen je. Ona dvojica završili su u zatvoru. To su bili mučni dani za sve nas. Oca je bolelo što su ga maltretirali oni sa kojima je bio svakodnevno. Pamtim te dane, naročito kada bi pala noć. Majka bi govorila da se plaši, on bi je tiho tešio“, priča Ljubinko. Ljubinko Nankus, lafčina, boem, fudbalski golman, govorio je da je povukao više na dedu, da su žene u njihovoj familiji – kućni direk, da su uvek bili dobri za druge, nikad za sebe, ali da se ne žale.Nankusi 262

Pepeci – rodila gamajka za slikaraToma Mijlković Pepek je u izradi fotografija primenjivao posebnutehniku za odstranjivanje mrlja i nedostataka. Korišćen je negativkoji se postavljao na posebnan pult, osvetljen dnevnim svetlom. Bioje u stanju da poravna bore na licu, pojača i izrazi crte lica, usana,nosa, očiju, obrva, da ukloni ili, po želji, doda mladež Familija Pepeci starinom je iz okupljali mnogobrojni prijateljiVranja. Bavili su se zanatstvom i komšije. U svom posedu imalii trgovinom i osvajali životni smo vinograde na Šapranačkomprostor u varoši. Proizvodnjom ridu i kod Ciganskog groblja, kaoprvoklasnog vina i rakije brzo i njive kod današnjeg Pamučnogsu stekli zavidan imetak i postali kombinata, koje su oduzeteupečatljiv deo građanskog miljea za potrebe izgradnje fabrike.krajem 19. i početkom 20. veka. Pretpostavlja se da je nadimak Pepek nastao od reči ‘prepek’, jerOD TANKE RAKIJE DO se u kući, nakon završetka berbe grožđa, obavezno pekla rakija,PEPEK prvo ‘tanka’, a onda ponovo pekla kako bismo dobili prepek „Berba grožđa je za porodicubio veliki praznik. Tada su seToma Pepek u svom ateljeu 263 Stare vranjske porodice

potrebe četničkog pokreta, čiji je Izvršni odbor formiran u Vranju 1903. godine, izrađivao razne vrste bombi. I njegov sin, Duško Miljković, koji je živeo u Leskovcu, nastavio je porodični zanat. Vasilije Miljković Pepek rođen je 1872. godine u Vranju. Preduzimljiv i vredan, još u ranoj mladosti je otkrio svu lepotu fotografskog zanata. U porodičnoj kući otvorio je fotografski atelje i zajedno sa fotografom komšijom Milanom Bunuševcem, koji je u Vranju i Srbiji obeležio je jednu istorijsku epohu razvitka fotografske umetnosti.Vasilije i Mata SARADNIKvrunskog kvaliteta i potrebne BEOGRADSKOGjačine. Od reči ‘prepek’ nadimakje nastao verovatno kao šala zbog „ILUSTROVANOG LISTA“nečijeg nespretnog izgovora iizostavljanja glasa ‘r’“ – kazuje U to vreme je Vasilije PepekLjubiša Miljković, unuk Tome bio jedan od retkih fotografaPepeka. od Niša do Skoplja. To opisuje anegdota koja se prenosi u familiji Familija je postala poznata sa s kolena na koleno. Naime, otišaobraćom Mitom i Stojanom, kojima neki bogati domaćin iz vranjskogje osnovna delatnost bila trgovima sela u Niš, stao na sred čaršije iužarijom. kad je video brojne fotografske radnje, prekrstio se i uzvuknuo:BOMBE ZA ČETNIKE „Lele, štoga su Pepeci“. Mita je imao trojicu sinova, Vasilije Miljković PepekVasilija, Jovana i Petra, poznatog kao fotograf radio je u Vranjuvranjskog bravara. u periodu od 1906. do 1925. godine. U prvoj deceniji 20. veka Petar je početkom 20. veka za ortak u poslu bio mu je poznati beogradski dvorski fotografPepeci 264

Milan Jovanović. Bio je saradnik UMETNIK MEĐUbeogradskih novina „Ilustrovanilist” (objavljivao je fotografije FOTOGRAFIMAdevojaka u narodnoj nošnji). Odsredine dvadesetih godina 20. Toma Miljković Pepek, od ocaveka u nazivu firme se više ne Vasilija i majke Mate, rođen je upojavljuje ime V. Miljkovića, već Vranju 1897. godine. Visokog isamo Pepek. suvonjavog rasta, po prirodi tih, smiren, po karakteru pošten, Od 1925. godine počeo je radan, pun energije i elana, jedanraditi kao liferant-trgovac razne je od fotografa koji je svojimrobe. Pored trgovačke radnje, zanatom obeležio fotografskidržao je i pivaru. Sa suprugom zanat u Vranju i utisnuo muMatom, pored sina Tome, imao trajni pečat. Svoj život je posvetioje i sina Mileta, rođenog 1906. proučavanju i unapređenjugodine, i ćerke Branku, rođenu fotografskog zanata i kvalitetu1918. Godine, i Katicu, koja je izrade fotografije. Za njega jeumrla u petoj godini. Mile je umro svaka fotografija bila posebanu svojoj 30. godini života. izazov u procesu same pripreme i izrade. Vasilije je umro 1943. godine uVranju. “Rodila ga majka za slikara (fotografa), za ništa drugo”, govorilo se po Vranju.Vasa Pepek (prvi s leva) 265 Stare vranjske porodice

PREKO KRFA DO GRADA su sanirane posledice ranjavanja. Iz Bizerte šalju ga u Pariz i tamoSVETLOSTI upoznaje fotografa koji ga prima kod sebe na obučavanje. Svojim Svojski je izučio zanat u blagim odnosom, izrazito kulturanFrancuskoj, kod jednog u to i korektan, lepotom i dobrotomvreme od poznatijih fotografa kojoma je plenio, osvaja srcau Parizu. Radio je više godina u fotografa i njegove žene, koji nisugradu svetlosti i po povratku u imali dece, pa su ga voleli kao sina.Vranje, kao jedini fotograf, otvoriofotografsku radnju i nastavio U Parizu upoznaje ljubav svogposao koji je voleo najviše na života Viktoriju, Makedonkusvetu. rodom iz Pehčeva kod Berova. Ubrzo se i venčava. U vreme Velikog rata, kaopripadnik srpske vojske u jedinici Francuski fotograf je“1.300 kaplara“, prelazi preko procenio kvalitete Tome, njegovAlbanije. Ranjen je 1917. godine. odnos i entuzijazam prema fotografiji, sa svim pozitivnim Oporavak je započeo na Krfu ljudskim kvalitetima, zavoleoa zatim je prebačen u Bizertu, gde ga i ponudio mu da ostane u Parizu, nastavi da radi u njegovojToma Pepek radnji sa kompletnom opremom i inventarom. Ipak, čežnja za roditeljima i seta za rodnim krajem su bile jače. KROV ATELJEA U STAKLU Toma se sa suprugom vraća u Vranje, dograđuje gornji sprat roditeljske kuće i otvara fotografsku radnju. Opremu je doneo iz Pariza. „Ulaz u fotografsku radnju je preko drvenih stepenica koje su vodile na gornji sprat i odmaralište, odakle se desno ulazilo u prostoriju za prijem stranaka, pa u veliki atelje zaPepeci 266

Viktorija rezalica za ivice fotografija. Veliki atelje je bio opremljen velikimfotografisanje, koji je imao na crnim aparatom za fotografisanjemali balkon prema ulici. Levo od na drvenom tronošcu. Prekoodmarališta bila je laboratorija aparata je bio crni plašt. Zid u dnuza razvijanje filmova i negativa ateljea bio je prekriven iscrtanimi izradu slika, a pravo se ulazilo platnom koje je korišćeno kaou prostorije koje je Toma sa poleđina prilikom fotografisanja.suprugom koristio za odmor istanovanje“ – navodi Ljubiša i Pošto u to vreme nije bilodalje opisuje atelje: reflektora, krov ateljea je bio sav u staklu, a ispod, u paralelnim „U prijemnoj sobi su primane redovima, platneni zastori u širinistranke i izdavale se fotografije. od oko jednog metra, okačeniU toj sobi je bio veliki drveni sto metalnim alkama. Velikimdvovisinski i jedan ili dva pulta drvenim štapom zastori su seza retuširanje fotografija. Tu je pomerali i tako je pomoću dnevnebio suvi žig za utiskivanje na svetlosti osvetljavan objekat zafotografije i kasnije, kada se uvela snimanje. Koliki je bio ateljestruja, i aparat za sušenje slika govori podatak da se u njemu bezi ručna, preklapajuća zupčasta problema mogao da fotografiše u to vreme ceo jedan školski razred. MLADEŽ PO ŽELJI U ateljeu se nalazilo veliko ogledalo, drveni čiviluk sa kojekakvim rekvizitima (kapa, šešir, šal, štap i dr.), koje su mušterije koristile za fotografisanje, više različitih stolica, što drvenih što slamnatih, dvosed i jedan mali dečji konjić. Na samom ulazu sa leve strane nalazio se pregrađeni deo, mračna komora, sa malim šalterom“. U laboratoriji (koja je bila potpuno zamračena) bila su dva velika betonska bazena za 267 Stare vranjske porodice

ispiranje fotografija u vodi, sa Viktorija i sin Dobri, na Vrbicudosta metalnih plehova, u kojimase vršilo razvijanje filmova i 1934. godinetakozvano fiksiranje slika. izradi fotografija u boji, u vreme U izradi fotografija kada je tom tehnikom vladao vrloprimenjivao je posebnu tehniku za mali broj ljudi.odstranjivanje mrlja i nedostataka.Korišćen je negativ koji se Toma je učestvovao u ipostavljao na posebnan pult, aktivnostima međuratnihosvetljen dnevnim svetlom. Na fotografskih udruženja. “Prostorpultu je bio crni platneni plašt koji ateljea Pepek bio je zavidnese stavljao preko glave da se bolje veličine, jer je u kadru pojedinihuoče greške na negativu, a one fotografija 40 odraslih osoba.su otklanjane tankim četkicama Atelje Pepek je primao učenikei posebnim hemikalijama. Tom i fotografske pomoćnike, atehnikom je bio u stanju da tridesetih godina 20. veka imaoporavna bore na licu, pojača i je svoju filijalu u Leskovcu, gdeizrazi crte lica, usana, nosa, očiju, je radio stručni poslovođa. Uobrva, ukloni ili, po želji, doda pojedinim periodima rada ateljeamladež na licu. rukom su po ploči negativa označavali godinu nastankaPRVE FOTOGRAFIJE UBOJI Pored toga što je bio izvrstanfotograf, Toma Miljković je bioi umetnik. U svakoj njegovojfotografiji ugrađivao je deo sebeod momenta kada postavljaobjekat u pozu za fotografisanjeili, bolje rečeno, od momentaodabira poze, svetla, vremenaeksponaže, vremena razvijanjanegativa, do vremena ispodplašta, kada retušira negative. Kadgledate te slike, osećate njegovutoplinu, mir, smirenost i vedrinu.Jednostavno odišu svežinom ivedrinom. Posebno se isticao uPepeci 268

fotografije (1922) ili su koristili ateljea, trećeg dana Božića 1942.štambilj (u obliku kruga) za godine, videlo se da nisu tu zbogoznačavanje firme sa urezanom izloženih fotografija zanosnihgodinom (1925), što je za to vreme devojaka, iako su u njih gledali,retkost”, piše u analima Foto- nego su zastali da provere da limuzeja. su stigli na pravu adresu. Toma Pepek, najbolji fotograf u gradu,BUGARSKI VOJNICI spazivši ih s prozora ateljea, pomisli: ‘Mene traže’. I istogISPRED KUĆE trenutka kroz sporedna vrata zaždi niz stepenice. Pretrčavši dvorište Toma za vreme Drugog u jednom dahu, preko kapidžikasvetskog rata, zahvaljujući nađe se u debarskoj kući.srećnim oklonostima, nijeuhapšen i likvidiran. O tome piše Vojnici, čuvši korake nanjegova prva komšika, Gordana stepenicama, sjuriše se u kuću iStanimirović Debarka: “Kad su videše begunca u dnu dvorišta,se naoružani bugarski vojnici pa za njim kroz kapidžik i samizaustavili u Karađorđevoj ulici stigoše u debarsku avliju. Aispred Pepekovog fotografskog tamo, kao da je u zemlju propao,Dobri (u automobilu, s kačketom) ispred ateljea Pepek 269 Stare vranjske porodice

Pepeci na Železničkoj stanici u Vranjusamo žene i deca. Uperiše puške TVOJA GLAVA JE U MOJIMu njih tražeći da im kažu gdesu ga sakrile. One, stisnute, sa RUKAMAprigrljenom decom, samo suprestrašeno gledale vojnike, a oni A ona, Elena Savova, učiteljica,pođoše u pretres. članica Bugarskog nacionalnog komiteta za bugarizaciju, rodom iz U tome ih zaustavi odsečan Sofije, stvarno ljuta na vojnike štoglas jedne otmene dame u su se usudili da tu traže sumnjive,elegantnom kaputu i lakovanim izvini se ‘gospođi hazjajki’ zbogčizmama, sa plišanim šeširom, sva uznemiravanja. Upravo senamirisana, izgrdivši ih uvređena vraćala sa hapšenja Leče Hristića,što pretresaju kuću u kojoj ona advokata, umorna ali zadovoljnastanuje. Oni, prepoznavši je, što on više nikoga neće braniti, aponizno se izviniše i nestadoše kamoli komuniste. Zahvaljujućiu pravcu njenog prsta uperenog njoj i Ivanovu, on je poslat u Sofijuprema glavnoj kapiji, odakle je ona bez izgleda da stigne do cilja.došla. …I uđe u kuću ne sluteći da jePepeci 270

sa beguncem Tomom Pepekom U Prokuplju je posle Drugogpod istim krovom. svetskog rata radila firma „Foto Miljković”. Saradnik beogradskih Ostao je Toma više dana tu novina „Ilustrovani list” 1926.sakriven, i na neki način štićen i godine je M. Miljković iz Vranja.od same zloglasne Savove, imajući Upotrebljavao je ferlauf tehniku.dovoljno vremena da razmišljazbog čega su ga bugarski vojnici SNAJA SUNČICA BRINULAtražili. Jedino se setio ‘greha’ što O ZAOSTAVŠTINIje Vanči pop-Trajkovom, koji jedošao iz Bugarske i otvorio ovde Pravi naslednik njegovogknjižarsku radnju i prodavao zanatskog i umetničkog rada jenovine, tražio da plati slike koje vranjski fotograf Zvonko Markić,mu je uradio. Tada mu je Vanča koji je po izučenom fotografskomzapretio: ‘Znaš li ko sam ja? Tvoja zanatu kod Tome Miljkovićaglava je u mojim rukama, ako nastavio njegov rad uz stručnohoću još sutra ima da te nema’. usavršavanje i praćenje novih trendova. Pretnje se nisu ostvarile. Tomaje preživeo rat.” Od opreme koja je ostala sačuvana, a to sve zahvaljujućiRADNJE U LESKOVCU, njegovoj snaji Sunčici, postojiNIŠU, PROKUPLJU jedan aparat, lupa kojom je proveravao kvalitet retuširanog Pošto je fotografija često bila negativa i sočiva, najverovatnije,porodično zanimanje, trebalo od velikog fotografskog aparata ibi spomenuti da u međuratnom porodični album koji je Sunčicaperiodu delovao kao fotograf u sa posebnom ljubavlju i pažnjomParaćinu i u Beogradu (Kralja ostavila pokoljenjima.Aleksandra br. 99 oko 1921.godine, te Hartvigova i BorisaKidriča br. 41 sve do 1955)Svetozar Miljković. 271 Stare vranjske porodice



Palikuće – vino odsuvog grožđaFamilija Palikuće pre rata je posedovala nekoliko objekata u samomcentru grada, vinograde u Ćoški, Asanbairu, Raški i Šaprancu.Posedovali su nekretnine u Beogradu. Imovina im je nakon Drugogsvetskog rata uglavnom konfiskovanaZa familiju Palikućanci, kao kako ih i danas zovu – Vlasimai za Biljarce i Pajzitovce, zna – stanovnici okolnih sela, a podse pouzdano da su došli u tim su imenom poznati i u varošiPreobraženje iz Donje Belice, sela Vranju. Od njih vode poreklo oveu okolini ohridskoj, početkom 18. porodice („fisovi“ kako neki kažu):veka. Biljarci, Pajzitovci, Palikućanci, Lunginci, Sirminci (zovu ih “Prvi doseljenici, koji osnovaše i Aličovi), Bicinci, Ćaminci,današnje selo Preobraženje, došli Čontini, Marinčići, Baba-Alt`nini isu iz okoline Ohrida. Doselili su Petrini, koje zovu i Smiljanci”, pišese, kako oni vele, pre 200 godina; Rista T. Nikolić, poznati etnograf,današnji su im potomci peto u svom delu “Vranjska Pčinja”,koleno. To behu Vlasi (Cincari), početkom 20. veka.Gerušević i Pavle Hadži-Antić u Vranjskoj Banji 1930. godine 273 Stare vranjske porodice

SPALILI SVOJU IMOVINU Aleksandra (desno), oko 1885. Palikućanci, kasnije u Vranju – Kiridžijski karavan su formiraliPalikuće, bili su vredni, pronicljivi, najčešće od konja četvorice dostvoreni za kirajdžiluk i trgovinu. petorice kiridžija. Kiridžiluk jePre dolaska u Preobraženje nudili bilo staro zanimanje Cincara.su kuće i njive na prodaju, ali, Vredni, marljivi, štedljivi, Cincarikazuje predanje, nisu imali velikog su preko kiridžiluka postajaliuspeha. Sve je bilo ispod cene, odlični trgovci, bogati i viđenia kupci Arnauti su hteli da se ljudi. Kiridžije su obično putovaledomognu poseda za male pare. noću, osvetljavajući put fenjerom.Živeći u svojoj Donjoj Belući Put je često vodio do Soluna ikod Ohrida, svakodnevno su se nekih delova Grčke, Kosova iuveravali u nemogućnost opstanka Makedonije. Prema predanjima,i kućnom ognjištu, bojeći se za roba se prevozila konjima, kolima,budućnost svoje dece. Odlučili su pa čak i kamilama.da se odsele, a svoje kuće, šume ilivade nisu hteli da prepuste tek Kirajdžiluk kao zanat zamrećetako Arnautima. sa izgradnjom železnice, pa će Palikućama glavno zanimanjeNISU ZNALI DA ORU postati trgovina, izvoz-uvoz. „Rešili su da zapalesve. Kasnije, kad su stigli uPreobraženje, pričali su da je samopala odluka da se sve zapali prepolaska u neizvesnost iseljavanja.Po toj odluci da se pristupipaljenju – dobili su nadimakPalikućanci ili Palikuće“, pričaSlobodan Antić, unuk JordanaPalikuće. Oni su se i po zanimanju,kao i po ostalome, izdvajali odstanovnika u okolnim selima.Njihovi preci, kad su se doselili,priča se, nisu znali da oru. Bavilisu se isključivo kirajdžilukom itrgovinom.Palikuće 274

HADŽILUK „Manasije je na konjima i magarcima prešao dalek put Manasije Hadži-Antić, do Jerusalima na poklonjenjekiridžija i trgovac mešovitom Hristovom grobu. Od tada svirobom, u drugoj polovini 19. veka Palikućanci su postali Hadži-zapamćen je u Vranju kao vrlo Antići. Zna se da je sa suprugomuspešan u svom poslu. Njegov Aleksandrom imao tri sina:otac se iz Preobraženja doselio Lazu, Tomu i Jordana. Laza jeu Vranje početkom 19. veka. kao mlad otišao u Ameriku, aSagradili su nekoliko kuća u Toma je završio prava i odseliodanašnjem centru grada, iza stare se u Mladenovac. Jordan je ostaopošte, pa sve do uličice koja je pored svog oca u Vranju i oženioprolazila pored posleratne zgrade se Zorkom Zafirović, rođenomkomiteta, ili predratne fabrike sestrom Tome Zafirovića,sapuna, u vlasništvu porodice poznatog trgovca i krojača,Čapljini. Izlazili su na tri ulice. narodnog poslanika, koga suGlavna kuća bila je na mestu Bugari ubili na početku Prvogkasnije izgrađene zgrade Invest svetskog rata“, kazuje Slobodan.banke. Manasijev sin Jordan jeJordan najzaslužniji za veliki ekonomski uspon Palikućinih. „Moj deda je 1910. godine, kada je grožđe slabo rodilo, uvezao iz Grčke veliku količinu suvog grožđa i od toga pravio vino za prodaju. Tako je došao do ogromnog kapitala“, navodi Slobodan. MIRKOVO STRADANJE Te godine je, takođe, od uvoza suvog grožđa i prodaje vina svoj imetak znatno uvećao i Rista Đorđević Kalašče, poznati trgovac vranjski. Jordan je sa Zorkom imao tri sina i dve ćerke. Imućan, svojim 275 Stare vranjske porodice

materijalu, ali po završetku rata, ti isti kojima je izdašno pomagao, hapse ga i oduzimaju mu svu imovinu. Sudili su mu jer navodno nije hteo da plati neki razrezan porez i osudili ga na pet godina strogog zatvora i prinudnog rada. Bio je slabog zdravlja i ubrzo nakon hapšenja umire u Peći u nekom starom turskom kazamatu“, priča Antić.Mirko ADVOKAT U KANCELARIJIsinovima je mogao priuštiti FILOTE FILEškolovanje. Drugi Jordanov sin, Zoran, Najstariji sin, Mirko, rođen je 1905. godine. Završiorođen 1902. godine, školovao je Pravni fakultet u Beogradu.se u Zagrebu, gde je završio Službovao je u Subotici, a kasnijeFarmaceutski fakultet. Nakon je otvorio advokatsku kancelarijuzavršetka studija, 1928. godine, u Beogradu. Posle Drugogu Vranju otvara drogeriju koja se svetskog rata radio je zajednozvala „Crveni krst“ i nalazila se sa Filotom Filom, poznatimu prostorijama porodične kuće u beogradskim advokatom.centru grada. Kasnije se preseliou Uroševac, i na Kosovu otvorio Pavle Hadži-Antić, trećinekoliko apoteka. Znanjem i Jordanov sin, koji je rođen 1907.upornim radom stekao je zavidan godine, bio je trgovac stokom. Saimetak. suprugom svoje rođene sestre, Gerasimom Geruševićem, i „Za vreme Drugog svetskog njegovim bratom Sikom, kojirata stric je pomagao partizanima je živeo u Vranju, kupovaliu lekovima i sanitetskom su najbolju stoku u Poljanici i prodavali je u Grčkoj, uglavnom u Solunu i okolini. TRGOVCI OD POVERENJA Sedište otkupa bila je u Devotinu, gde je Sika sa radnicimaPalikuće 276

na vagi merio stoku i upisivao u BOGATE UDAVAČE Unotes kome i koliko treba isplatiti.Seljaci su stoku doterivali iz raznih BOGATE KUĆEparvaca, pa su se Devotinskelivade belile od stada. Isplata je „Dedine ćerke, Dafina ibila na licu mesta, što je seljacima Danica, udale su se za bogate iulivalo poverenje i egzistencijalno uspešne ljude. Dafinin suprugbilo važno, pošto se do “žive” pare Gerasim Gerušević, poreklomteško dolazilo. Cincarin iz Grčke, bio je bogati trgovac stokom, a Daničin suprug Svi su voleli su rade sa ljudima Velimir Jovičić iz Niša bio jeod poverenja, a Palikuće su jedan od najbogatijih ljudi togabili upravo takvi. Oni su stoku vremena. Između ostalog, bio jekupovali na veliko, a kupljena i vlasnik fabrike crepa i pločica,stoka se protezala od Drenovca kasnije nazvane ‘Toza Marković’,i Devotina u Poljanici pa sve do u Kikindi“, saopštava Antić.kafane “Belo jagnje” u Gornjojčaršiji u Vranju. Odatle gonila Familija Palikuće prese pravo u dolinu Morave, a rata je posedovala nekolikopotom kroz Makedoniju, dolinom kuća u samom centru grada,Vardara, u severnu Grčku. vinograde u Ćoški, Asanbairu, Raški i Šaprancu. Posedovali suDanica i Dafina sa decom 1930. nekretnine u Beogradu. Imovina im je nakon Drugog svetskog rata uglavnom konfiskovana. KUĆA ZAFIROVIĆA Kuća Zafirovića, kasnije Slavoljubova, više od jednog veka svedoči o bogatoj društvenoj i kulturnoj istoriji Vranja. Sagradio ju je 1907. godine bogati terzija i narodni poslanik Toma Zafirović. Na ulazu je čipkasta kapija od kovanog gvožđa i livenih metalnih delova, sa reljefnom masivnom bravom i makazama kao simbolom terzijskog esnafa. 277 Stare vranjske porodice

Kuća Tome Zafirovića (desno)Kuća je visoko prizemna, ali balkanski rat, koji je trajao odimpozantna, sa brojnim sobama, 8. oktobra 1912. do 30. majaukrasnim mansardama i ugaonom 1913. godine su vodile balkansketerasom na krovu. Iznad glavnog zemlje, Srbija, Crna Gora, Grčkaulaza stoji gipsani amblem sa i Bugarska, protiv Osmanskoggodinom završetka gradnje i carstva. Do dana današnjegmonogramom vlasnika kuće. prepričava se da je „čiča Pera“ išao na liturgiju u obližnjoj SabornojCRVENI TEPIH ZA ČIČA crkvi, praćen zvonima za zvonare,PERU gazeći po crvenom tepihu koji su Vranjanci prostrli od Tomine kućeU Vranju postoji svedočenje do ulaza u crkvu.savremenika sa početka 20. vekada je Toma u svojoj kući pružao GLUMICA PUTUJUĆEGgostoprimstvo kralju Petru Prvom POZORIŠTAKarađorđeviću uoči Kumanovskebitke u Prvom balkanskom ratu, Sa bugarskom okupacijom u kuću1912. godine. Kralj Petar Prvi se useljuje okupatorski komandantKarađorđević (Beograd, 11. jul Ilkov. Tomu su uhapsili i poslali1844 — Beograd, 16. avgust 1921) na stratiše. Zaklan je od straneje bio kralj Srbije od 1903. do 1918. Bugara 1915. godine, kao istaknutii kralj Srba, Hrvata i Slovenaca vranjski i srpski prvak, boracod 1918. do 1921. godine. Prvi za nacionalna prava i srpskiPalikuće 278

kulturni identitet. Kako je njegova DO VLASNIŠTVA NAKONudovica Draga živela i od čega doprodaje kuće 1933. nije poznato, a TRIDESET GODINAnakon prodaje otišla je u Niš kodJelene. „Lela, lepa Jelena, je kći „Novi vlasnik kuće od 1933.Riste Zafirovića, Tominog brata, godine, Lazar Kostić zvani Lazačija je kuća u istom dvorištu. Vlašče, manufakturist, krajemLelina majka, rođena sestra 19. veka kao desetogodišnjak izTome Stajića, apotekara, rodila Preobraženja došao je u Vranje.je još jednu kćer, hromu Zojče, Bio je šegrt kod Toskinih, učio jei mlada umrla. Onda se Rista terzijski zanat, ali mu je trgovinaoženio udovicom Pasom iz Sobine. više ležala i postao je trgovac naKomšiluk je bio zaprepašćen jer veliko, grosista. Tako je mogaonije video ni jedan valjani razlog da kupi Tominu kuću, ali nikadda ona uđe u njihovu kuću. Kada nije živeo u njoj. Ostao je u svojojje njegova kći Jelena, zaljubivši kući koju je samo zid delio odse u glumca Žarka Jokovića iz Tomine, a u novokupljenu kućuputujućeg pozorišta, pobegla sa primio za kirajdžiju doktoranjim i sama postala glumica, nije Aleksandar Popovića, rodombio zaprepašćen samo komšiluk, iz Rataja, čija je žena Zorkaveć se bila uzbudila cela čaršija. bila profesor književnosti uRista je učinio što je mogao, gimanziji. Kad se zaratilo,odrekao se ćerke, samo je njena doktor Popović sa porodicomstrina Draga bila na njenoj strani. napustio je Vranje, a kuća jeTime je Draga zaslužila da svoje postala Bugarska nacionalnaposlednje godine provede uz Lelu. banka. Došlo je oslobođenje, aliMora da je Lela mnogo tugovala kuća nije bila slobodna. U njojza svojim krajem kad je četvrt veka je najpre bila vojna komanda, asvog glumačkog rada proslavila zatim ambulanta. Laza Vlaščeu vranjskom pozorištu sa ulogom je umro, a njegov sin naslednikDoke u Zoni Zamfirovoj“ (Žarko doktor Slavoljub Kostić sa svojomi Jelena Joković bili su priznati porodicom uspeva da se useli uprvaci drame u Nišu, po njima je očevu kuću kada je prošlo ravnodobila naziv jedna od centralnih trideset godina od njene kupovine.ulica u Niškoj Banji, prim. a.), piše Tek sa njim kuća dobija svojeGordana Stanimirović Debarka u ime i danas je svi znaju kaoknjizi „Vranjska Knez Mihailova“ i Slavoljubovu kuću. Zbog svojenastavlja: lepote i značaja pod zaštitom je države“. 279 Stare vranjske porodice



Bulumači – hleb ivojnička častBulumači su osnivači prve vranjske pekare u 19. veku. DimitrijeMihajlović u herojskim ratovima za oslobođenje Srbije bio je 14 putaranjen; proboden je sabljom u predelu stomaka, a na glavi je nosioveliki ožiljak od kuršuma koji ga je okrznuo. Nije bilo tog odlikovanjakoje nije dobio od kralja i Otadžbine Vranjska porodica Bulumači planinskog sela Sebe Vranje, a neima više ogranaka. U Vranju isključuju mogućnost da je nekoi okolini bila je cenjena zbog iz brojne familije otišao prvo upekarskog zanata, potom i po obližnje selo Dubnica, a potomopančarskom. Među njima je bilo došao u Vranje.kasnije poznatih pojedinaca. SviBulumači nose prezime Stojković, OSNIVAČI PEKARSKOGpo pretku Stojku, osim jedne ZANATA U VRANJUgrane, koja je izabrala prezimeMihajlović. Nadimak familije potiče od turske reči koja u prevodu Potomci navode da su se znači gužva. To se u njihovomnaselili krajem 18. veka iz slučaju odnosilo na gužvanoNatalija i Dimitrije Mihajlović 281 Stare vranjske porodice

Aleksandar Stojković ogranaka isticao se Rista opančar, za koga su njegovi potomci tvrdilitesto pomešano s vodom, da je stigao iz Dubnice“, pričakorišćeno za premazivanje Aleksandar Saša Stojković.slavskog kolača, hleba i peciva.Bulumači su osnivači pekarskog Po dolasku u varoš pekarskimzanata u Vranju i, prema umećem brzo su stvorili imetak, akazivanju Aleksandra Saše bavili su se i ovčarstvom, da bi seStojkovića, poznatog advokata lakše brojna porodica izdržavala.iz ove porodice, osnivači su prvevranjske pekare u 19. veku. Ona Kuće su podigli na prostoruje bila na njihovom posedu, kod današnjeg Vatrogasnogpored današnjeg kružnog toka u doma, na početku PogačagrskogBeogradskoj ulici. sokaka i prema Kovačkoj mahali, u današnjoj Zmaj-Jovinoj ulici. „Porodicu Bulumači obeležioje Stojko, njegov sin Kostadin, „Baš na prostoru današnjegpotom i Aleksandar. Pekarsko Vatrogasnog doma imali su velikuznanje prenosili su svojim trlu za ovce“, kaže Saša.učenicima, kasnije vrhunskimvranjskim pekarima. Iz drugih ADVOKAT, MATEMATIČAR I FK OSVETNIK Pekarska tradicija prestaće sa Aleksandrovim sinom Miomirom Vičetom. Viče će upisati prava i postati jedan od najpoznatijih vranjskih advokata. Advokatsku tradiciju nastaviće sin Saša i unuk Miomir. „Otac je pokazao, pre Drugog svetskog rata, u vranjskoj Gimnaziji izuzetan dar za matematiku. Svi su mislili da će mu to biti opredeljenje u životu. Događaji u porodici odvešće ga na drugu stranu, da upiše prava, gde je, kao univerzalni duh, pronašao sebe“, ističe Saša. Obožavao je fudbal uBulumači 282

predratom Vranju i bio jedan Aleksandar je morao da proda sve,od osnivača, sa drugarima, FK osim jedne niske kuće, u kojoj suOsvetnik. Počeo je u omladincima nastavili da žive njegovi potomci,popularnog kluba, kao golman, sin Miomir i ćerka Jelena (Lenče).nastavio u seniorima. Klub je igraona improvizovanom stadionu u NAJSTARIJA VRANJSKAnjegovom komšiluku, na prostoru ADVOKATSKAdanašnjeg Učiteljskog fakulteta KANCELARIJAi nepravilno se prostirao kazavršetku Beogradske ulice. Miomir je upisao prava 1941. godine, ali je napustio Sredinom tridesetih godina studiranje zbog nadolazećeg rata.prošlog veka ekonomska kriza Upisaće ponovo po oslobođenjudrmaće Vranje, što će pekar i diplomiraće 1948. godine. OtacAleksandar osetititi na svojoj koži. mu je umro pred započinjanjeBio je žirant jednom svom komšiji studija pre rata, pa se kasnije strgovcu, a kad je komšija propao, velikom mukom školovao.povukao je u ekonomski sunovrati njega. Da bi se namirili dugovi, „Otac je studirao tako što je davao časove matematike đacima,Miomir Viče Stojković a znatno mu je pomogala i sestra Lenče, službenica u opštini, koja je u slobodnom vremenu šila i novac slala bratu. Lenče, nevoljna od malena, nije se udavala“, objašnjava Saša. Miomir Viče po završertku studija prava radiće kao pripravnik u Prokuplju, potom u Trgovištu kao sudija, gde je predavao i matematiku i fiziku, jer nije bilo kadra. Nakon Trgovišta radi kao sudija u Vranju. „Advokaturom će krenuti da se bavi 1965. godine i do danas, u kontinuitetu rada, to je najstarija advokatska kancelarija u Vranju“ – navodi Stojković. 283 Stare vranjske porodice

FK Osvetnik, podmladak iz 1940 – Miomir stoji levo, s kačketomPLAVOOKI ŠEBEK plavooko šebeče daleko će da dogura», govorilo se o njemu u Kata Bulumačka se sa sinom familiji.Ristom, opančarom po zanimanju, Kata, majka Riste Bulumačai porodicom skrasila prekoputa turskog groblja, u blizinidanašnjeg Vatrogasnog doma.Rista je sagradio omanju kuću, sanekoliko soba. Radnju je držao ucentru varoši, naviše od današnjezgrade nekadašnje Robne kuće„Beograd“. Vredan i zadržan,sina Mihajla je podučio trgovini.Porodica je postala srednjeimućna. Bila je brojna, a iz njeizdvojio se svojom posebnošćuMihajlov sin Dimitrije. On je poocu poneo prezime Mihajlović. Dimitrije Mihajlović, MitaBulumač, rodio se 1873. godine.Omalen i dežmekast, posedovaoje neiscrpnu energiju. «Ovo našeBulumači 284