Stare vranjske porodice 16-01-2018

na mašinu… Znam čuk, znam „K’d ga Tane puštiše izrende da uzmem. Kafu mi donosi zatvor, onesvesti se. Da ne bešepredratni oficir Dule, pokloni se ladna bunarska voda i šićer, ćei kaže: ‘Izvolite, druže Stojane…’ se preturešem! Šija mu crna,Ne mogu više, će umrem od modro i zeleno pod oči, ruke žutesramotu‘“, kazivala je Zorka. kako vosak. Ulegna u kuću kako prebijeno kuče. Glas ne pušta. Tane je posle rata održavao Brgo nađomo kožu od ovcu ikontakt sa Siminom sestrom kromid da stavljamo obloge,Slavkom Pogačarkom. Bio je ubijotine da izvlačimo, jednu pozadužen da novine i po koju jednu. Ne moga da izdržim. Činiknjigu koja stigne iz Bugarske mi se svako drugo vlakno iskuba.prosledi dalje. Došlo je vreme Kunala sam zlotvori, vlas, državu,Informbiroa i lančane „izdaje“. komunizam…“ – kazivala jeTane se našao u Milisavskom Zorka.podrumu, tadašnjoj komunističkojtamnici. Ispitivao ga je Senta Šop. Tane se veri nije vratio,Po drugi put se upišao. Priznao je tradiciji jeste. Sina Vladu krstiokome je dao knjigu. Tada njegov mu je predsednik komitetadrug iz kraja priveden i završio je Dragoljub Nešić. Ostale, Snežanuna Golom otoku. Srećom, vratio i Dušana, Dragoljub Dodić, zvanise. Gage Kalča, njegov drug, stolar.Vranjska Banja, 1937: Tane, stoji prvi s desna 301 Stare vranjske porodice

„Tane izvadi partijsku knjižicu Ćeremida, Dragoslav Aćimović,i iscepi gu sas apetit na najsitni Kole Golomeja, Jova Lula, Tomaparčiki. Ja se rasplaka kako bepče Bajgora, Micko, Kuzmanović,za cuclu u nijedno vreme. Oplašiše Pilot, Sotir Guska, Duško Šimšir,se deca i pituj me što mi je. Tešim Đore Vampir, Sreta Đerko, Jovagi, vikam da mi je od rados“, sa Moša, Dude Perunika, Čeda Vrbar,ponosom je kazivala Zorka. Rista Šmurda, Vane Kumanovac, Rade Bajda, Stole Smiljković, RistaSTOLARSKO PREDUZEĆE Nušić, Dragi Ciganče, Dragoljub Capa i drugi.„SIMA POGAČAREVIĆ“ Tane posle Miisavskog Tane je sa drugarima-stolarima podruma devet godina nije seosnovao stolarsku zadrugu u kretao po varoši. Radni vek završiokafani „Evropa“. Zadruga je je u „Simpu“ 1972. godine.prerasla u stolarsko preduzeće„Sima Pogačarević“, koje je Stojan Đorđević, poznatdo 1963. godine bilo u zgradi kao Tane Rakovče, umro je 17.današnje štamparije „Nova februara 1991. godine. LozuJugoslavija“. Prva garnitura porodice Rakovac, ogranakstolara u preduzeću činiće kasnije Đorđević, svojim radom obeležiliokosnicu „Simpa“. Naročito na su užari, trgovci, stolari, lekari,početku, kada se „Simpo“ stvarao i ekonomisti, pravnici, profesori,kada je bilo najteže. novinari, književnici. Lozu nastavlja Tanetov unuk Stojan, Bili su, među ostalima: sedmo koleno rođeno u Vranju,Đoka Nušić, Tane Rakovče, Aca koji čuva ime rodonačelnikaVuja, Velja Đorđević iz Donjeg porodice.Šapranca, Rade Krljež, RadeRakovci 302

Pavlovići – Bolje reciago, nego mangoAga Dule je posle Prvog svetskog rata odlučio da se okaneobućarstva. Otvorio je bife preko puta Načelstva. Navraćali suopštinski i sudski činovnici, boemi i ostali gradski svet, a čest gostbio je i Bora Stanković. Bora je, kazivao je Dule, strasno učestvovaou razgovorima o minulim vremenima. Raspravljalo se i da li su bolježene sa juga ili iz ostalih delova Srbije Selo Sobina bilo je priljepljeno PAVLOVIĆI, SOBINSKEna jugozapadu baštama ivinogradima za Vranje. Kada VODENICE I VINOGRADIse dolazilo putem pored Goličačinilo se kao da je sakriveno u Tu pored vekovne crkve sv.podnožju nepristupačnih brda. Nikole nalazilo se njihovo imanje.Plahoviti planinski potok, kao Na blagom uzvišenju pružali suda ga je neko, tako je izgledalo, se unedogled vinogradi klisaraotkačio sa vrha Krstilovice, skrivao Koste i njegove žene Jelice. Imalije u uvalama mnoge vodenice. su mnogo dece, ali do dvadeseteOne su, sa brojnim rasutim godina starosti sva su poumiralavinogradima unaokolo, obeležile osim Dušana.život sela. On je, kao beleg od boga, ostaoKosta Pavlović (desno) sa decom 303 Stare vranjske porodice

Aga Dule (levo) i Zagorka AGA DULEna zemlji da svedoči o zadržnoj i U Vranju Dušan nije zadržaobogobojažljivoj familiji Pavlović. nadimak ponet iz Sobine. VeseleDobio je nadimak po majci, naravi, dobroćudan i govorljiv,po stubu kuće u tim smutnim imao je rečenicu za često stalnovremenima. ponavljao: „Bolje reci – ago – nego mango (bitango)!“ Zato u Vranju i Kao Dušan Ilikin došao je u postao poznat kao Aga Dule.Vranje i kupio kuću od Turakašto su napuštali Vranje posle Kao dečaka, Dušana je otacrata 1878. godine. Kuća je bila poslao na izučavanje obućarskogpored današnjeg pozorišta, zanata kod čuvenih majstora,u produžetku. Stara, turska, kasnije fabrikanata, Janka Pešićaprostrana, sa niskim sobama i i Danče Dimitrijevića. Vredan ibrojnim prozorima i navučenim štedljiv zarađivao je komad hlebakapacima. Od kuće pa sve do prvo kod njih, a potom u radionicidanašnjeg Gradskog parka, a tada kod Nikolića, preko puta kafanesve do kuća Karabadžakovih, bila „Evropa“.je bašta. Prvi svetski rat i golgotu svog naroda dočekao je u Vranju, stalno strepeći od zakrvavljenog bugarskog noža. Uhapšen je i odveden u Bugarsku, u zarobljeništvo. Vratio se iznuren, „kost i koža“, krajem 1917. godine. Sačekao je kraj rata i odlučio da se okane obućarstva, a posveti kafani, koja je u to vreme bila siguran izvor prihoda. Sigurnost su mu davali i vinogradi u Sobini, koje je podmladio i obnovio. Otvorio je bife preko puta Načelstva. „Beše tu nekoliko stolova, pokrivenih čistim čaršavima. Pročuo se po prvoklasnom domaćem vinu i rakiji od grožđa. Još kad za meze pristavi reš pohovane škembićePavlovići 304

i vruć somun, prste da poližeš. poboljeva. Ispod pupka kao daNavraćali su opštinski i sudski je nosio neku kanticu… Tadačinovnici, boemi i ostali gradski nismo znali da će toliko dalekosvet“, ostavili su opis kafane da dogura“, pričao je Aga Dulenjegovi savremenici. svojim potomcima.SVEDOČENJE O BORI Bora je, kazivao je Dule,STANKOVIĆU strasno učestvovao u razgovorima o minulim vremenima. U bifeu je, kada bi navratio u Raspravljalo se i da li su bolje ženeVranje, čest gost bio i znameniti sa juga ili iz ostalih delova Srbije.Bora Stanković. „Smatrao jeda je vino iz vinograda ispod BORIN OPIS ŽENSKEGoliča posebne arome i ukusa, LEPOTEjer od domaće ‘crnke’ i ‘crvenke’nema bolje grožđe. Znali smo „Po njemu, od Vranjankega kao Borka Bizu. Voleo je da nije bilo poubave žene. To supopije. Stalno se nešto raspitivao, kao mlade lastavice, kaže, prhnuzapisivao u tefter. Počeo je i da iz gnezda i zavrte mozak. One su zagonetka nerešiva; i kad teKosta Pavlović u radionici 305 Stare vranjske porodice

pogledaju, i kad uviju kosu i govorili su njegovi najbliži.prebace je preko ramena, i kadhodaju kaldrmom pa čuje se odjek Bife je držao do Drugognanula. Zaobljene, punih mišica, rata. Posle rata, nove vlasti susa vretenom u struku. Sočne usne ga otkupile. „Za nikakve pare“,kao prve jagode, obrazi – žar govorio je. Morao je da se okanekoji odaje stidne misli na mig ugostiteljstva i da se okrenemomački. Oči – koštani sobinski, baštovanstvu.padaju sa mesečine i upijaju seu pamet. Pođeš i ne znaš gde MEZE U „ZIDU SMRTI“ideš. Ni napred ni nazad! Tako jebesedio Borko sa drugarima, a mi Aga Dule se oženio Zagorkom,samo uzdišemo i ne ispuštamo ćerkom Mladena i Setečokanje iz ruku“, pričao je Aga Stanojković iz Vranja. Imali suDule. sinove Ratomira, Andreju, Kostu i Petra i ćerke Viktoriju i Jelenu. Za Agu Duleta se govorilo Porodicu je izdržavao sadeći baštuda je taličan čovek. Čega god se pored kuće i prodajući povrćeprihvati, sve mu je od ruke išlo. i voće na pijaci. Tezgu je imao„Ma samo da pođe u čaršiju, ima između dva bagrema, kod bifeada se s’pne (saplete) od dinarče!“ – „Zid smrti“, gde je danas zgrada uprave šumskog preduzeća.Kosta sa sinomPavlovići 306

Kosta ispred radnje u Beogradskoj ulici Sve što se proizvelo prodalo ODRŽAVANJE VOZNOGbi se. Oficirke iz zgrada iznadpozorišta lično su dolazile u baštu PARKA JUGOSLOVENSKEi kupovale mlado povrće, paradajzi krastavce, krompir, crni i beli luk. VLADE Bife „Zid smrti“ je bio od Kosta je bio naslednik Agabetona, pilo se s nogu, naročito u Duleta. Vešt, radan, preduzimljiv.pijačne dane. Rodio se 1923. godine. Kao dete zanimao se za tehniku i otac ga je „Meze, lukčiće, rotkvice i poslao na zanat kod Mite puškara,ostalo, kupovali su od mene“, koji je radnju imao kod starepričao je Aga Dule. klanice. Nije mu se svidelo. Požalio se ujaku Sretenu. Interesovali su Decu je opredeljivao na ga automobili, kojih je u Vranjuzanate. Andreja je postao bilo nekoliko. Odlučili su daklonfer, Petar je radio sa njim, uči automehaničarki zanat uKosta – automehaničar, Viktorija Leskovcu. Ipak, tamo je postojaokrojačica, a Jelena trgovac. samo jedan „opel“ i nije imalo štaRatomir je umro kao dete. da se uči. Napustio je Leskovac i vratio se kući. 307 Stare vranjske porodice

Sreten je, u dogovoru sa Kosta je sa brda video PljačkovicuDušanom i Zagorkom, Kostu i to mu je bio pravac premaodveo u Beograd 1936. godine, da Vranju. Stigao je krajem 1941.u garaži Mihajla Vasiljevića uči godine. Padao je sneg. Cipelezanat. Primljen je po preporuci, su bile bez peta i penčića. Rat jejer se tamo izuzetno vrednim i proveo u Mominom kamenu, naradnim pokazao neki Kole, takođe prisilnom radu, kao mehaničar.iz Vranja. U garaži Vasiljevića Jedno vreme je bio u Bugarskoj,održavao se ceo vozni park gde je, kao internirac, bio vozačtadašnje jugoslovenske Vlade. Tu ozoglašenom komandantuje postao kalfa. Damjanovu. Po povratku u Vranje – priključio se partizanima. Kosta potom odlazi u fabrikuaviona u Zemunu. Montirao je Nakon rata, 1948. godine,motore i mitraljeze na engleske oženio se Mirjanom izavione, na aparate «hoker porodice Mašutković. Otvoriohariken». Rat ga je zatekao u je prvu privatnu posleratnuBeogradu. Fabrika je dislocirana u automehaničarsku radnju 1950.Kraljevo. Po odlasku iz Beograda, godine, u današnjoj Beogradskojuhapšen je u Jagodini. ulici. Kasnije, 1956. godine, kupio je lokal u glavnoj ulici, gde suVOZAČ ZLOGLASNOG bile kafane „Šareni han“ i „StaraKOMANDANTA Srbija“, preko puta današnje kafane „Moravče“. Poznavanje mehanike spasiloga je zarobljeništva. Nemcima Nakon izgradnje pošte ise pokvario «mercedes» i bio im otkupljivanja lokala, preselio seje potreban mehaničar. Kosta se 1985. godine na Senjak, deo gradaprijavio, popravio kola i dobio kod Pamučnog kombimnata. Tu,dozvolu za nesmetano kretanje. u porodičnoj kući, do dubokeUspeo je da izdejstvuje još jednu starosti sa lakoćom je skidaoza zemljaka iz Vladičinog Hana, motore i popravljao automobile,predstavljajući ga kao oca. zajedno sa sinom Srboljubom. Krenuli su peške kući. Stigli sunegde iznad Hana. Tu su se rastali.Pavlovići 308

Tašanini (Dembinci)– Fudbal i legenda olepotiČedomir Dimitrijević je, između dva rata, bio najpoznatiji fudbalskigolman u Vranju. Prvi je u istoriji vranjskog fudbala koji je ostvariotransfer i prešao u Rudar iz Aleksinca. Tražila ga je i beogradskaJugoslavija, jedan od najpoznatijih predratnih klubova Tašanini, potom Dembinci, TAŠANA, SVA U SVILI Ičuli su da je njihov najstariji KADIFIpredak Dimitrije krajem 18.veka radio u trgovini kod nekog Dimitrije je imao sina Stevana,Turčina u gornjem delu varoši, koji se oženio dobrostojećomdanas poznatijem kao Gornja devojkom Ružom. Uspeo je dačaršija. Pomenuti Turčin, govorilo razvije posao i uveća imetak, alise, otišao je u Tursku i poslove dugo nije imao dece. Odlučioprepustio Dimitriju. Pošto je je da spas pronađe odlaskomodlučio da se ne vraća, prodao je u Svetu zemlju i poklonjenjemsvoju radnju i espap visprenom grobu Gospodnjem. Po povratkukaurinu. iz Jerusalima, pripovedalo se,SK Hajduk, 1930: Čedomir Dimitrijević, stoji četvrti s desna 309 Stare vranjske porodice

je vide, jer takve lepote nije bilo do Carigrada». Po njoj njeni potomci dobiće nadimak Tašanini. Dimitrije Hadžistevanović i Tašana imali su troje dece: Ristu, Todoru i Stevana. Todora se udala za poznatog vranjskog trgovca Antanasijevića i rodila je troje dece: Gojka, trgovca, Zagorku, domaćicu, i Antanasa, Acka pravnika, koji po završetku Drugog svetskog rata u Vranju bio jedno vreme sekretar SO Vranje.Rista SMRT U BEČU«Gospod mu usliši molbe». Stevan Stevan Hadžistevanovićje postao adžija i dobio sina rodio se oko 1880. godine i bio jejedinca, Dimitrija. istrišak (poslednje, neplanirano dete, koje dobijaju stariji roditelji) Dimitrije Hadžistevanović je Dimitrijin i Tašanin. Odlučili sunastavio da se bavi trgovinom, da ga školuju. Osnovnu školupoput oca i dede, i to uspešno. završio je u Vranju, a Gimnaziju uOženio se Tašanom, jednom od Kragujevcu.najlepših devojaka u varoši. Onjenoj lepoti ispredane su legende. Bistar i emotivan, pisao je«Sva u svili i kadifi, vitka i jedra, pesme, vodio dnevnik na srpskomleti, po podne, leškarila je u i nemačkom. Neostvarenuljuljašci. Oko nje služavke, da je gimnazijsku ljubav nosio je u srcurashlade lepezom od paunovog i stihovima. Bila je svuda prisutna,perja i razonode pesmom, koja pa i u pesmi «Vino», koju jegolica i tera na maštu. Mladi, napisao u Kragujevcu, dalekeobesni Turci, penjali su se na 1900. godine.Sahat kulu, koja beše u blizini, da Stevan je studirao medicinu u Beču, a majka Tašana ga je posećivala. Pred kraj studijaTašanini (Dembinci) 310

razboleo se. Pisao je da ga muče VINOnesnosne glavobolje. Umro jeod tumora i sahranjen je u Beču. Ispio sam čašu vina,Počeli su Balkanski ratovi i nije Ispio sam drugu, treću.bilo moguće preneti njegove Braćo, vina! Daj još jednu,posmrtne ostatke. A ja ne znam kazat – neću. Ispio sam petu, šestu,ČIVLUK OD RAŠKE DO Pa i sedmoj dođoh na dno,ĆUKOVCA Onda me je zabolelo Srce moje, divno jedno. Rista Hadžistevanović Tašanin, Uzda’no sam više putakao najstariji, rodio se 1864. Uz čašicu već devetu,godine. Nastavio je porodičnu P’onda dreknuh: Dajte vinatrgovačku tradiciju. Sa Dimitrijem Kol’ko ga je god na svetu!porodica Tašanini doživeće svojnajveći uzlet. Imaće radnje, od PRVI HIDROINŽENJERsadašnje kuće u centru Gornječaršije, pa naniže sve do kafane Stariji Ristin sin, Dimirije,«Poljanica». Imaće čivluk, imanje oženio se devojkom iz rodakoje će se prostirati od naselja Pakinih i po njima u VranjuRaška pa sve do sela Ćukovca. će poneti nadimak Mita Paka. Za svoje najbliže biće Mita Rista će u mladosti provoditi Tašanin. Biće jedan od prvihvreme u Ćukovcu, dok je otac školovanih hidroinženjera kojiDimitrije vodio trgovinu. Brinuće će posle rata formirati preduzećese o ogromnom imanju. «Osedlao «Hidrogradnja», od kojeg ćebi konja i uzjahao. Crnomanjast, nastati «Vodoprivreda». Izuzetnoušiljenih brkova, uvek u pokretu. je bio cenjen kao stručnjak.Navratio bi u Rašku, da vidi Govorilo da je vizionar u poslu.vinograde i odlazio putem premaĆukovcu. Morava bistra, njive, Posle Drugog svetskogčivčije, sve u nedogled. Izvadio bi rata predviđao je da će Vranjetefter, zapisivao. Malo oduzimao, postati industrijski grad i damnogo više sabirao». će nedostatak pijaće vode biti problem broj jedan. Predlagao je Rista će oženiti Stojnu iz gradnju brane na Vranjskoj reciĆukovca, sa kojom će imati iznad Pržara i akumuliraciju vodedvojicu sinova, Dimitrija i Jovana. za potrebe grada.Nakon porođaja sa JovanomStojna je umrla. 311 Stare vranjske porodice

Inače, kao ličnostkontroverzan je od mladosti pa dosmrti. Kao mladić vatreno je ušaou kumunistički pokret. Učetvovaona Vukovarskom kongresujugoslovenskih komunista. MošaPijade je bio njegov prijatelj.Izmeću dva rata družio se i bioprijatelj sa Jovanom ĐorđevićemGuljom, najomraženijimčetničkim komandantom poslerata, koji je likvidiran 1946.godine.LOV NA ČETNIKA GULJU Mita i Jovan Stevanović Jovan Gulja je bio putar i u dobrim odnosima. Imanjepre rata simpatizer komunista. u Raškoj i Ćukovcu delom jeKada je počeo rat, da ga bugarski nacionalizovano, a delom prodato.žandari ne bi uhvatili i streljali,pobegao je u šumu i domogao Jovan Stevanović Tašanin biose četnika. Nakon rata, Mita je trgovac. «Rista bi mu napunioPaka mu je uputio tajnim putem radnju i otvorio, a on bi jepismo u kome ga je savetovao da ispraznio i zatvorio» – govorili su.se preda. Potomak čoveka koji je Jovan je važio za velikog boema.predao Jovanu Gulji pismo ističe «U Vranjsku Banju je odlazio sa trida ga je njegov otac zatekao u fijakera. U prvom on, u drugomjednom od vinograda, u ataru šešir, a u trećem štap» – pričajusela Preobraženje. Pročitavši potomci.šta mu piše Mita Paka, kratkoje odgovorio: «Ma, kakvi, beše Rista Tašanin nakon smrtinekad, ubiće me odmah, znam, ja, Stojne oženio se Sofijom,njih»! devojkom takođe iz Ćukovca. Sa njom je imao, pričaju, dvadesetoro U prvim godinama pozavršetku Drugog svetskograta Mita će iskazati ideološkuostrašćenost čak i premasvome ocu. Sa delom familije(po ocu) Dembinci nije bioTašanini (Dembinci) 312

dece. Najduže su živeli: Čedomir, Dragan Dončić Grof, Miša Brkić,Dimitrije, Dragoljub, Nadežda, Staniša Ilić, Ratomir Mišić Škeka,Stevan, Jelena i Stojadin. Aleksandar Džuvarević, Antonije Kartaljević, Predrag Stevanović Famijila Tašanini nosila je Pende i drugi.dva prezimena – Dimitrijević iStevanović. Visok i krupan dobio je nadimak Demba, a po njemu iNAJPOZNATIJI braća i sestre i svi njihovi potomci.FUDBALSKI GOLMAN U Prvi je u istoriji vranjskog fudbalaVRANJU koji je napravio transfer i prešao u Rudar iz Aleksinca. Tražila ga je i Čedomir Dimitrijević je, beogradska Jugoslavija, jedan odizmeđu dva rata, bio najpoznatiji najpoznatijih predratnih klubova.fudbalski golman u Vranju. Bio je druželjubiv, omiljen uBranio je za Hajduk. Sa njim su Vranju i familiji.u ekipi bili: Božidar StamenkovićNankus, Dragan Kostić Cvrcko, Zadojen komunističkim idejama, od početka rataČeda Demba pridružiće se partizanima. Biće pripadnik Kukavičkog partizanskog odreda, koji je delovao na području Poljanice. Poginuće 1942. godine u nekom poljaničkom selu sa grupom partizana. Opkoljeni u kući, likvidirani su od strane četnika. Nešto kasnije poginula je u partizanima i njegova verenica. Čeda Demba nosilac je partizanske spomenice. Dimitrije Dimitrijević (Mita Demba) bio je trgovac. Za vreme rata ubili su ga Bugari u Grdelici, kada se vraćao iz Beograda. Pošto je imao poprilično novca kod sebe, priča se da je neko to dojavio bugarskim žandarima i da je ubijen zbog pljačke. 313 Stare vranjske porodice

Dragoljub Dragi DembaGOLOOTOČKA GOLGOTA četnicima» – pričalo se po Vranju. Dragoljub Stevanović (Dragi Oženio se Julkom iz hrvatskogDemba) pre rata igrao je fudbal. Zagorja, sa kojom je imao ćerkuPo potrebi je bio i golman. Završio Slobodanku, Bobu, i sinoveje za ugostiteljskog radnika i otišao Slavoljuba, Šilju Dembu, i Jovicu,u Beograd. Predratni Beograd Jovu Dembu.upamtio ga je kao vlasnikačuvenih kafana «Sarajevo» i Nadežda Stevanović Ristić bila«Vranjska Banja», koje su bile je medicinski radnik i udala se iu užem centru grada. Nakon živela u Čačku.oduzimanja kafana, Zakonomo nacionalizaciji, 1948. godine, Stevan Stevanović, Stevavratio se u Vranje. «Braća mu u Demba, bio je trgovac. Za vremepartizanima, a on prodavao rakiju rata Bugari su ga internirali. Po završetku rata postavljen je za glavnog poverenik trgovineTašanini (Dembinci) 314

za grad Vranje. Ideloška tri godine, do 1951. godine.nedoslednost, privrženost Robijao je sa Vladom Dapčevićem,Staljinu, skupo će ga koštati. Popivodom.Osetio je sav užas zatvora umilisavskom podrumu. Tri puta Završio je kao službenikizbegao je streljanje. Zauvek je u komercijali u trgovačkimzapamtio islednike. Osuđen je preduzećima. Sa suprugomi odveden da robija na Golom Miroslavom imao je dvojicuotoku. Golootačka golgota trajaće sinova, Momčila, Mometa Gušlju, i Ceku Dembu. 315 Stare vranjske porodice



Klinčari – Zrna, deca!Vinogradi, podzidani, pod konac. Grožđe vinsko, sortno, praske itrešnje svuda. Berba je trajala danima. Porodica, rodbina, komšije,čiraci punili su krble i kola. Ni deca nisu bila pošteđena. Čulo se:„Dedo, kad će sve ovo da se obere?“ A Dragi kaže: „Berite, deca. Očisu kurve, a ruke robinje!“ Grčko-cincarska familija gazda Jovče: “I jedva naiđe naKlinčari doselila se iz severne takvu kuću. Iz Prizrena, čuvenaGrčke najpre u Prizren, a potom u klinčarska porodica. Iz nje je jedanVranje. Nadimak su doneli otuda i i vladikom bio postao. Jovča tamoodmah pokazali da im je trgovina dade Nacu”.jača strana. Vešti, radni i vrednibrzo su se uklopili u društvene Prvi pisani trag o familiji jetokove vranjske čaršije i stigli do iz 1843. godine, kada je Antanasimetka. Anta Klinčar priložio 3.000 groša za izgradnju gradske crkve uČUVENA PORODICA Vranju. Predanje kaže da su u Prizrenu Anta je imao dvojicu sinova,bili veoma ugledna porodica. Ristu i Vasilija, koji su nastaviliBora Stanković u svom delu porodičnu trgovačku tradiciju.„Jovča“ ovako zapisuje putešestvije Posebno se isticao Rista. ImaoAnuška i Rista sa decom 317 Stare vranjske porodice

Vasilije vodeći komunisti – Moša Pijade i Josip Broz.je kuću u naselju Tulbe, poredgradske reke. U dve sobe sa Milorad je završio prava usuprugom Anuškom izrodio je Beogradu i bio priznati sudijajedanaestoro dece, od kojih je Okružnog suda, pre i poslesedmoro ostalo u životu. Rista Drugog svetskog rata.je bio zagovornik školovanjadece (Dušan, Milorad, Božidar, Saveta je postala vrhunskaDragutin, Saveta, Todora i krojačica, imala je radnju i velikiRužica). broj radnica. Udala se za obućara Dragutina Vučkovića, sa kojim jeKAD JE I SOLUN TESAN živela u Solunu. „Kad ti Bog da dar i Solun ti je tesan“, govorilo se za Sin Dušan, prošavši golgotu nju i njenog Dragutina.Velikog rata, nosilac Albanskespomenice, kao pravnik Todora se udala zadiplomirao je na Sorboni. Bio je Milosavljevića, stolara vranjskog isudija Apelacionog suda u Nišu istaknutog komunistu.i upravnik zatvora u Lepoglaviu vreme kada su tamo robijali Božidar je živeo u zajednici sa ocem, u novoj kući koja je bila pored stare. Radio je u trgovini, a radni vek završio je u „Politici“. Dragutin Dragi Klinčar bio je priča za sebe. Nije voleo školu i izazivao je bes oca. KUPOVINA KUĆE I KOLONIJALNA RADNJA Dragi je iskazivao sklonost ka samostalnosti, ličnoj slobodi, želji da što pre postane svoj čovek. Krenuo je od nule sa stvaranjem prepoznatljivog klinčarskog imetka, ugleda i položaja u čaršiji. Pritom, pratila ga je i sreća. Oženio se 1924. godine Danicom Popović, ćerkom biljačkog paroha Tase. Od miraza kupio je kućuKlinčari 318

od Dragutina Stajića, odmah do PODRUMARSTVOstare porodične kuće. Kupio jei dućan, na uglu sadašnje Ulice Vredan i zadržan, punio jekralja Milana i Sutjeskine, gde je kese sa novcem, a razvila se ibio nekadašnji „Simpov“ market. druga strast – podrumarstvo.Otvorio je kolonijalnu radnju, Zato je novac ulagao u kupovinubakalnicu u kojoj se sve prodavalo. vinograda.U rad bakalnice uključio je celuporodicu. Radilo se i danju i noću. „Pola Ćoške je bilo naše.Dragi je bio prgav, ljutit čovek. Vinogradi, podzidani, pod konac.Voleo je da gurne nos svuda. Grožđe vinsko, sortno, praske i trešnje svuda. Berba je trajala „Noću bismo čistili orahe, danima. Porodica, rodbina,lešnike, bademe. Otac je komšije, čiraci punili su krble inadgledao posao. Da se loše ne kola. Ni deca nisu bila pošteđena.očisti, da se neko ne polakomi, pa Čulo se: „Dedo, kad će sve ovo dapojede što. Žene su pravile slatko, se obere?“ A on: „Berite, deca. Očidžem. Kada se mesila tarana, su kurve, a ruke robinje!“ Svudadonosio je vodu, određivao koliko ga je bilo. Odjednom bi se našaojaja da se stavi. Sve se to pakovalo pored nas i prekornim glasomi prodavalo“, pričala je njegova dovikivao: „Zrna, deca! Kosirčećerka Mirjana Mira Klinčarka. da leti, sve u korpu da završi!“ –Klinčarski dućan 319 Stare vranjske porodice

Klinčari na grojziberu, Drenjak, 1942. godinekazivao je njegov sin Momčilo osnivača Građanske kasine.Mome Klinčar. U radnji je bilo mnogo čiraka, Vinogradarstvo je donosilo dece bez roditelja. U toku rata,dodatnu zaradu. U ukopanompodrumu bile su tri bačve od po Dragi Klinčar3.500 litara i mnoštvo manjih.Godišnje se proizvodilo između12 i 15 hiljada litara vina. Rakijase pekla u ozidanim kazanima od150 i 120 litara. Samo od praskipeklo se po šest kazana rakije. Svese to prodavalo, u radnji i kući.Mušterije su bile iz celog Vranja,a najviše iz Poljanice i Gornječaršije.NARODNI NEPRIJATELJ Dragi Klinčar je stvorio svojimetak i time se ponosio. Zadobioje ugled u trgovačkom i esnafskomdelu Vranja i bio jedan odKlinčari 320

jedan od njih, Dušan Pekić, „singer“ mašinu i dva kilogramadogurao je do narodnog heroja. blokeja, zvanih „broke“. To jeNikola Vukas je bio pukovnik Dragi nabavio u Skoplju, za kućneKOS-a i u pratnji Tita. Branko potrebe. Danica je šila i krpilaPetrović je u Vranju bio na odeću deci i čiracima. Blokeje jedirektorskim funkcijama. Neki su Dragi koristio da ojača cipele deciga se kasnije setili, a neki nikad. kako bi duže trajale. Dragi Klinčar posle rata OSEDEO PREKO NOĆIpostao je narodni neprijatelj.Došla je godina nacionalizacije Nakon popisa robe u radnjii konfiskacije. Aktivisti i magacinu izdato je rešenje okomunističke omladine okupili su oduzimanju dućana. Postao jese ispred radnje i uzvikivali: „Dole društven i pripojen tadašnjemDragi Klinčar, kapitalista! Vratite trgovinskom preduzeću.oteto narodu!“ „Otac je u Niš odveden uveče. U jednoj noći uhapšeno je 26 Ujutru, pri poseti, jedva sam gavranjskih trgovaca i sprovedeno poznao. Za jednu noć potpunou niški zatvor. Među njima i je obeleo“, pričao je njegov sinDragi. Osnov za konfiskaciju bile Momčilo.su u radnji pronađene 24 igle zaDragi Klinčar (stoji, prvi s leva) 321 Stare vranjske porodice

Dragi je osuđen na 18 meseci Momčilo Klinčarzatvora. Proveo je šest. Šta jesve preživeo nije hteo da priča. izdanak ove porodice. Njemu jePovukao se u sebe, postao palo da krene od nule, da svojimplašljiv, obazriv. Zvali su ga da talentima na starim porušenimradi u društvenom preduzeću. porodičnim vrednostima stvaraNije pristao. „Namestiće me, pa mukotrpno nove, koje će porodiciponovo zatvor, uh, uh, uh…“ – vratiti društveni ugled i značaj.govorio je. Kao gimnazijalac, u novembru Bojao se nemaštine, gladi. 1944. godine, otišao je u partizane.Opredelio se za vinogradarstvo. Po povratku iz rata završio jeOd toga je živeo. Osedlao bi Gimnaziju po skraćenom kursu.magarca, odlazio u vinograde Tada se razvija kod njega ljubavi utapao bol i muku zureći u prema pozorištu. I ta ljubavdaljinu, visoko iznad Pljačkovice. pratiće ga čitavog života kaoPao je u postelju. Razočaran u usud. Učestvovao je u raduljude, uz upaljeno kandilo iznad profesionalnog pozorišta u Vranjuslavske ikone sv. Atanasija Velikog, od samog početka. Radio naumro je 1976. godine. scenografiji i glumio. Jedno vreme glumio je i u Čačku. Dragi je sa Danicom imaosinove Momčila i Miodraga i ćerkeVeru i Mirjanu.MISIJA Vera se udala za oficiraKneževića. Nije imala decu.Mira za glumca Momčila Rašića,sa kojim je imala ćerku Jelenu.Razvela se i ponovo udala zaglumca Tomu Mihajlovića, sakojim je imala sina Aleksandra ićerku Lidiju. Miodrag je kao profesorknjiževnosti živeo i radio uMladenovcu. Nije imao decu. Momčilo Klinčar je tipičniKlinčari 322

MOMČILO KLINČAR dorćolske crkve. Pozorište je bilo njegova opsesija. Gledao je sve– ALFA I OMEGA predstave u prestonici.VRANJSKOG POZORIŠTA Kada je kući došao za Uskrs, pokazivao je znake umora i Njegova svestranost je polako klonulosti. Izrazito žut u licu,dolazila do izražaja. Od najranije privukao je pažnju lekaramladosti iskazivao je talenat Dragoljuba Mihajlovića. On jeza slikanje. Momčilo je hteo da utvrdio da boluje od tuberkuloze.studira istoriju umetnosti, ali Napustio je studiranje. Dve godinekao sin državnog neprijatelja nije boravio je po sanatorijumima.primljen. Zato je upisao fakultet Potpuno izlečen, nastavio jeknjiževnosti u Beogradu. studiranje u Skoplju i završio književnost. Oženio se učiteljicom Kao student, živeo je u vlažnoj, Vukosavom Marković.betonskoj sobici. Često je jeosamo jednom dnevno. Pamtio je Po osnivanju amaterskogočeve kruške vodence, uredno pozorišta postaje „alfa i omega“složene u kutiji, malo šećera i te institucije. Bio je reditelj,hleba. Da bi se školovao, morao scenograf, dramaturg, glumac.je da slika. Radio je u Narodnom Slikao je akvarele za svojupozorištu, potom na oslikavanjuMomčilo Klinčar (čuči, desno) 323 Stare vranjske porodice

dušu. Govorio da je čovek poštovao autoritete. Radio jesa dva radna veka: jednim u nesebično, više puta svojeglavo.prosveti, drugim u pozorištu. Istrajavao je u namerama i idejamaOsnivač je KUD „Sevdah“, KUD i uvek izlazio kao pobednik.„Abrašević“, Pionirskog pozorišta,manifestacije „Karanfil-devojče“ i Voleo je život. U boemskimdrugih. U svim vranjskim školama krugovima bio je voljen iosnovao je dramske sekcije. poštovan. Pesma, sevdah, dert nisu ga mimoilazili. Sagorevao jeBOEM u životu, prepuštajući se njegovim čarima. Umro je u 69. godini Momčilo Klinčar je jedna života. Iza sebe je ostavio sinaod najznačajnijih ličnosti u Dragutina, sudiju, koji ima ćerkupozorišnom i prosvetnom životu Antoninu i sina Gorana, novinara,Vranja. Nikad sebe nije stavljao koji ima sina Momčila i ćerkuu prvi plan. Neobuzdan, nije Anušku.Klinčari 324

Čaplje – Sapun kaokolačMirišljavi sapuni, po pričanju savremenika, bili su vrhunski. Zaizradu su nabavljani štapići vanile iz Grčke, a uvozio se i najkvalitetnijicimet. Bilo je i sapuna sa mirisom ruže, nevena i drugih aromatičnihbiljaka, ali su oni sa mirisom cimeta i vanile završavali u najimućnijimkućama u Vranju, a najviše u Beogradu Porodično predanje saopštava PORODIČNI NADIMAK POda su se u prvoj polovini 19. ČAPLJINIveka iz Čapljine u Vranje doselilibraća Arsenije, Tasa i Živojin Po mestu odakle su došli dobiliStevanović, trgovci kožom. Sukob su nadimak Čaplje. Nadimaksa Turcima ili neka druga muka Čaplja prenosio se na potomke inaterala ih je da odu daleko od po ženskoj liniji.rodnog mesta i stignu u varoškoja je nagoveštavala trgovački i Došavši u Vranje, kupili suzanatski uzlet nakon reformi koje plac tamo gde je današnji centarje sprovela turska carevina. grada, iza nekadašnje robne kuće “Beograd”, s tim što se Tasa skućio negde preko puta današnjeStevan ispred fabrike sapuna Aero 325 Stare vranjske porodice

Elektrodistribucije, a Arsenije u Milan sa suprugomdanašnjoj Ulici Žikice JovanovićaŠpanca. Njihovi potomci naseliće Električnog društva, treba navestii početni deo današnje Ulice Bore odbor osnivača, i to: AleksandraStankovića. R. Hristića, advokata, Manojla Džuvarevića, trgovca, Ristu “Ne od mesa, nego od kože T. Stevanovića Čaplju, Andruogazdeše, postaše čokoj (od Avramovića, trgovca, Milanaturske reči “čok” – mnogo) ljudi. Stevanovića Čaplju, advokata,Znali su da je meso džabe, a koža Tanasija Stajića, trgovca, Đorđasuvo zlato. Odmah se videlo da Tasića, obućara, Stojana Nikolića,će biti među prvima u varoši”, fabrikanta obuće, Vladu Petrovića,pripovedalo se po Vranju. trgovca, Milana Ristića, trgovca, Milana Stamenkovića, terziju, Tasa se u dva navrata ženio. Tomu Kostića, trgovca, JovanaSa prvom ženom imao je sina Miljkovića, blagajnika opštine,Aritona i ćerku Katarinu. U Nikolu Cuparu, trgovca, UrošaAritona je video dostojnog Markovića, trgovca, i Ristu Đ.naslednika i nije se prevario. Stevanovića, trgovca, koji su, kao osnivači 30. aprila 1920. godine “Rasni sinko, prešišaj tatka.Ulaži u decu, prvo u to, pa u sveostalo”, savetovao ga je.PRVI PREDSEDNIKELEKTRIČNOGAKCIONARSKOGDRUŠTVA Za Aritona saveti oca bilisu amanetski. Poslušao je oca,uvećavao je imetak i ulagaou decu. Sa svojom suprugomMarijom (Molka) imao je sinoveMilana, Jovana i Stevana i ćerkuDarinku (Dika). Milan je bio advokat iprvi predsednik Električnogakcionarskog društva. “Inače,kada je u pitanju osnivanjeČaplje 326

u štampariji Ž. D. Obradovića Doma u Vranju najviše zaslugau Leskovcu odštampali plakat ima Milan Stevanović Čaplja,kao poziv za upis akcija i za zbor advokat, jer je, koliko mi se čini,građana koji je održan 6. maja on od nadležnih izdejstvovao da1920. u sali hotela ‘Evropa’ u se dobije pristanak da bude baš uVranju”, piše Rista Simonović Vranju. Naravno da su presudnuGočoban, jedan od hroničara ulogu igrali i drugi ugledni građaniVranja. Vranja”.OSNIVAČ AMERIKANSKOG Milan Čaplja se oženio bogatom udavačom iz ZaječaraDOMA i tamo se preselio da živi. Biće jedan od najuglednijih predratnih Milan je, takođe, bio i jedan žitelja Zaječara, jedan odod osnivača Amerikanskog doma akcionara i član upravnog odborau Vranju, gde je zvanično bio i tamošnje poznate fabrike piva “7.blagajnik. Đorđe Đorđević, poznat septembar”.kao Đoka Bonde, bankarskičinovnik pre Drugog svetskog PIVARA U ZAJEČARUrata, koji je aktivno učestvovaou aktivnostima Doma, kazivao Fabrika piva „7. septembar“je: “Mislim da za samo osnivanje kasnije će menjati naziv, a osnovaliMilanova Zaječarska pivara 327 Stare vranjske porodice

su je tadašnji zaječarski investitori u Prvom svetskom ratu i dobiokao akcionarsko društvo 1907. odlikovanje. Kao akcionar bio jegodine. Potom, akcionarsko u upravnom odboru Električnogdruštvo proširuje delatnost i društva 1940. godine. U odboruprerasta u Zaječarsko industrijsko se vodio kao industrijalac. Bio jeudruženje – akcionarska pivara. U manji akcionar u fabrici sapunaokviru Zaječarskog industrijskog i hemijskih proizvoda kod svogudruženja bilo je ukupno 59 brata Stevana u Skoplju.akcionara i to 53 iz Zaječara išest iz Beograda. Zanimljivo je Voleo je da uživa u životu,to da je od osnivanja pivare pa da sa svojom ženom Micomdo nastanka udruženja osnovni opušteno živi, bez trzavica ikapital ostao isti, nove akcije nisu većih naprezanja u radu. Ubiraoizdavane. je plodove sa imanja u Ćoški i u predelu ispred železničke stanice “Iz izveštaja o poslovanju u Vranju. Bavio se proizvodnjomiz 1928. godine vidi se sastav voća i povrća, čuvene su bileUpravnog odbora ZID – Čapljine jabuke i kruške, blaguniakcionarska pivara: potpredsednik i vodenci. Posedovao je i brojneUpravnog odbora Stanimir Nešić, vinograde, ali nije proizvodio vinopredsednik Milutin Stanojević, i rakiju, već je grožđe prodavao.ostali članovi Upravnog odbora:Milan Stevanović, Nikola Nikolić, Jovan sa Micom nije imaoVlajko Vučković, Jovan Ničić dece. Njegova kuća u Ulici Borei Jovan Jović”, stoji u zapisu Stankovića je oduzeta, a danas“Pivara zaječarskog industrijskog je tu Muzička škola “Stevanudruženja”. Mokranjac”. Kuću i imanje oduzela je komunistička vlast Milan je u braku imao sina posle 1945. godine.Milana, inženjera i ćerke Melkui Zoru, koja je bila uspešni FABRIKA SAPUNA Uekonomista. SKOPLJUŽIVOT U BOGATSTVU I BEZ Najmarkantnija ličnost izTRZAVICA mnogoljudne familije bio je Aritonov sin Stevan Čaplja. Jovan Čaplja vodio je brigu o Pokazao je izuzetnu darovitostogromnom porodičnom imanju, za školu. Njegov otac imao jedrugo ga nije mnogo interesovalo. predosećaj za posao koji će bitiIstakao se junaštvom kao narednik isplativ u budućnosti Srbije,Čaplje 328

uzeo je brata Jovana. Fabrika je bila u blizini stare železničke stanice. U krugu fabrike imali smo kuću, vilu od 360 kvadrata. Jedna soba je bila za strica Jovana, ali je on slabo boravio u Skoplju, zbog obaveza u Vranju. Tu sam se rodio i kao dečkić morao da bežim za Beograd sa porodicom od bugarskih zločinačkih okupatora. Posle oslobođenja sve nam je oduzeto, ne samo u Skoplju, već i kuća u Vranju, u Ulici Bore Stankovića, odmah do Muzičke škole koja i danas postoji“, kazuje Jovan Stevanović, sin Stevanov, koji živi u Beogradu.Stevan PRETEČA „ALKALOIDA“pa ga je poslao u Marselj, “U 1925. godini bila jena Visoku školu, da izuči izgrađena fabrika sapunatehnologiju sapundžijskog ‘Vardar’, koja je bila u jednomzanata i ostale principe hemijske od magacina što su se nalaziliproizvodnje. Želeo je da njegov pokraj Železničke stanice, sprotivsin sam izrađuje sapun, po svojoj Tutunskog kombinata. Osnovačitehnologiji, i to se ostvarilo. fabrike bili su Tasa Stajić i TomaStevan je postao čuveni tehnolog, Popović iz Vranja. Proizvodio sea potom i vlasnik fabrike sapuna i sapun za pranje ‘đirit’ i u malimhemijskih proizvoda “Aero”. količinama toaletni nepoliran sapun, proizveden na hladan “Otac je odabrao Skoplje, način. Sapun se pravio mašinski,kao administrativni i ekonomski ali i ručno. Kasnije, na početkucentar Vardarske banovine u tridesetih godina u Skoplju jeKraljevini Jugoslavije. Tamo je bilo osnovano moderno uređenosagradio fabriku sapuna i ostalih industrijsko preduzeće sapunahemijskih proizvoda ‘Aero’, ‘Aero’ (1932-1933).drugu po veličini u toj branši uMakedoniji. Za manjeg akcionara Osnivači fabrike bili su braća Stevan i Jovan Stevanović, vlasnici 329 Stare vranjske porodice

Unutrašnjost fabrike Aerojoš jedne radionice za proizvodnju Preduzeće se nalazilo prekosapuna u Vranju, i Stojče železničke rampe na putu zaStojanović, trgovac iz Skoplja, Kiselu Vodu, danas fabrikarođen u Bujanovcu, inače ortak i sapuna ‘Cvetan Dimov’, kasnijerukovodilac stovarišta spomenute i ‘Alkaloid’. Godišnji kapacitetradionice sapuna u Skoplju. jedne smene u fabrici iznosio jeFabrika sapuna ‘Aero’ vlasnika 1.500.000 kg sapuna za pranje,Stevanovića i Stojanovića imala je 200.000 dužnih metara toaletnogpočetni kapital od devet miliona sapuna, 100.000 kg sode za pranje,dinara. Na osnovu oglasa u 100.000 kg praha za čišćenje,dnevnim novinama, fabrika ‘Aero’ 5.000 litara kolonjske vode,izrađivala je sapune i specijalne 10.000 kg katrana za točkiće,praškove za pranje odeće od 200.000 kg sapunskog pepela nasijaćeg platna koprine. Osim toga, glicerinskoj bazi. Pored zelenog iu ovoj fabrici radio je pogon za belog sapuna ‘đirit’, preduzeće jeproizvodnju vreća i slamarica od uvelo proizvodnju ‘marselskog’jute, parafinskih sveća, masti za sapuna za pranje koji se ranije nijediskove i slično. proizvodio”, piše u knjizi „RazvojČaplje 330

industrije – Život u Skoplju 1918- sa njim imala dvoje dece, i to:1941“. Danicu, koja se nije udavala i umrla je sama u Vranju 1969.VRANJSKI BEZ MUKU U godine, i Radmila, koji je dobio nadimak Čaplja po majci. Pre rata25 LEKCIJE je bio u komunističkoj partiji, dobavljao je iz inostranstva Stevan se oženio Bisom iz literaturu za partiju. Pogačarević,Zaječara iz bogate porodice vodeći vranjski komunista, pričaloSavića. Navodadžija mu je bio se da ga je sklonio iz partije jer jebrat Milan. U braku su imali bio “trockista”.sinove Jovana, likovnog pedagoga,Milana, inženjera hemije, koji se Radmilo Milovanović Čapljaškolovao u Švajcarskoj, i ćerku se rodio 1910. godine u Vranju.Mariju. Nakon završetka studija bio je ugledni beogradski advokat. Tasa Čaplja je sa drugom Završio je Pravni fakultet i boraviosuprugom, Jevrosimom, imao tri u Parizu na postdiplomskimćerke i sina – Jelisavetu, Julku, studijama. Njegovo studiranjeSofiju i Ristu. u inostranstvu plaćao je Rista Čaplja. Pisao je stručne studije i Julka Čapljina se udala zaoficira Milana Milovanovića iVila Aero u neposrednoj blizini istoimene fabrike 331 Stare vranjske porodice

među prvima se borio za ukidanjesmrtne kazne. Poznat je ponovinskoj satiri, pisao je za kultni„Ošišani jež“. Poslednjih godinaživota izučavao je “maternji jezik”,vranjski govor, i prikupljao građuza vranjsko-srpski rečnik. RadmiloČaplja je ostavio u rukopisuknjigu “Vranjski bez muku u 25lekcije”, jednu amanetsku knjižicuo vranjskom govoru. „Čaplja jemudar, duhovit i vešt čovek“,zapisao je Duško Radović.DOBROTVOR MANASTIRA RistaPROHOR PČINJSKI Stevanom i Jovanom imao radionicu, manju fabriku sapuna Rista Čaplja je bio markantna u Vranju, koja se nalazila kodličnost, obeležio je Vranje između nekadašnjeg Komiteta. Jovandva svetska rata. mu je značajno pomagao oko radionice, a Stevan, zbog obaveza Prva Ristina žena se zvala u Skoplju, nije imao vremena.Olga Aćimović i bila je iz ugledne Rista je rukovodio sapunjarom,familije Taksidarevih. Njen brat kako su je u Vranju nazivali, aJordan je bio lekar i jedino civilno sapuni su se pravili po Stevanovojlice koje je sahranjeno unutar tehnologiji.manastira Prohor Pčinjski. Bio jedobrotvor i zaveštao je imovinu “Sapun je kao kolač, tu greškamanastiru. Olga je umrla na ne sme da bude. Da se stavi smesaporođaju, kada se rodila njena u kalup, da odstoji 24 ili 48 sati,jedina ćerka – Nadežda. zavisno što je, pa da se finom žicom ili nožem iseče”, govorio je Nadežda je imala tri ćerke, Rista.unuke Ristine, i to: Oliveru,Mariju i Gordanu. Gordana ježivela u Švedskoj. Kasnije se Rista oženioDanicom. Rista Čaplja je sa bratancimaČaplje 332

VANILA I CIMET placu je bila kafana „Marganac“, kasnije „Jadran“. Platili su 20. Čapljini mirišljavi sapuni, januara 1925. godine 240.000po pričanju savremenika, bili su tadašnjih dinara i sagradili prvuvrhunski. Za izradu su nabavljani radionicu za izradu čizama, fineštapići vanile iz Grčke, a uvozio obuće i trgovinu kožom u Vranju,se i najkvalitetniji cimet. Bilo je i pod imenom „Janko M. Pešić isapuna sa mirisom ruže, nevena Kompanija“.i drugih aromatičnih biljaka, alisu oni sa mirisom cimeta i vanile Janko i Danilo će ostati ortacizavršavali u najimućnijim kućama do kraja, dok se Rista povukaou Vranju, a najviše u Beogradu. iz obućarstva. Radionica je pred Drugi svetski rat zapošljavala 70 Takođe, imao je u centru grada radnika i bila prava mala fabrika.nekoliko radnji koje je uglavnom Čuvena i poznata širom Srbije,izdavao. Njegov unuk od Gordane, eksluzivno je izrađivala čizme zaMiomir, smatra da su se nalazile kraljevu gardu, kao i za oficireod današnje „Vojvođanske” banke, vojske tadašnje Jugoslavije. Poredpreko puta „Evrope“, pa sve skoro toga, bila je poznata po izradido „Simpove” cvećare, ili radnje balskih ženskih cipela koje suJežinih, u centru grada. mogle da se naruče iz kataloga firme. Rista je imao i popriličnoimanje, najviše vinograde u okolini KOMUNISTI SVE ODUZELIVranja. Rista je bio izuzetno aktivanOBUĆA ZA DAME I u društvenom životu Vranja. Bio je predsednik Crkvene upraveKRALJEVU GARDU i predsednik društva “Soko”. Sokolare je izdašno pomagao, Voleo je da ulaže novac i u kao i crkvu. Njemu je celokupnadruge poslove, pa je učestvovao imovina oduzeta posle Drugogu otvaranju sa kompanjonima svetskog rata. Srce vremešnogobućarske radionice, manje čoveka nije moglo da podnesefabrike za izradu čizama i cipela. i izdrži nepravdu. Umro jeUdružio se sa Danilom Dančom 1950. godine i sahranjen je naDimitrijevićem i Jankom M. Šapranačkom groblju u Vranju.Pešićem. Rešili su da osnujuzanatsku obućarsku radionicu i Arsenije je, prema kazivanjukupili su veliki plac od Milorada potomaka, sa suprugomMihajlovića Marganca. Na 333 Stare vranjske porodice

Živojin Čaplja, sedi drugi s leva surduličke familije Popovci, imao ćerku Ljubinku, koja je umrla uJelisavetom imao sina Manasija desetoj godini, i sina Radomira.i Nikolu, koji je bio pukovnik, ićerku Anušku. Radomir je imao dve ćerke. Ljubinka živi u Beogradu, Lidija Manasije je sa suprugom živi u Vranju, u Ulici ŽikiceVaskom imao dva sina, Živojina i Jovanovića Španca, u staroj kućijoš jednog, kome se ne zna ime. svoga pradede Manasija. Živojin je sa suprugomDanicom, koja potiče iz poznateČaplje 334

Nakini – Kad ćirišzamirišePera se nije bunio i kada su mu uzeli tri koze i kada je Voja Samardžija,u ime vlasti i naroda, dolazio da mu popiše višak masti, vina i rakije.Znao je i ko ga je potkazao. Nije se ljutio. „Sve prođe, vreme kao rekasve odnese, samo obraz ostane. I malo je golemo ako ga sačuvaš!“ U drugoj polovini 19. veka, u TAJNA TRGOVAČKOGDonje Šaprance, u neposrednu BROJANJAblizinu varoškog groblja doseliose sa familijom zadržan i bogat Jovan Nakić se rodio 1872.seljak Naka iz moravskog sela godine. O njemu se po stočnimRataje. Sagradio je prizemnu pijacama pričalo: „Kad broji,kuću sa ognjištem. Bila je u blizini uvek iskoči poviše“. Mislilo se naŠapranačkog groblja. Graničila se stoku i pare. Jovan je za kratkosa kućama Trajka Laldžije, Sime vreme imao 100 ovaca, 20 kravaPomočka i sa familijama Masini i i pet konja. Zimi je ovce čuvao uBurčini. U produžetku je napravio trli iznad kuće, a leti u Dobrimtrlu za ovce, štalu za krave i za vodama, ispod Krstilovice, gde jekonje. imao svog ovčara. Pročuo se po kvalitetnom slatkom i kiselomOlga Čukljina i Pera Nakić 335 Stare vranjske porodice

Dućan Nakićamleku, kojim je snabdevao dobar Iznenadilo ga je oduševljenjedeo tadašnjeg Vranja. jednog od njegovih komšija kada je video more i uskliknuo: „Jovane, Jovan Nakinče oženio se stigosmo u Drač!“ Skeptično jeSutom iz vranjske familije Ćosinci. odgovorio: „Stigosmo, ali se bojimSuta je bila vredna i radna da nismo živi!“domaćica. Sa Jovanom je imalasina Petra i ćerku koja je, kao Dolazeći dani razuverili sudevojka, umrla od tuberkuloze. ga. Preživeo je proboj Solunskog fronta i stigao u Vranje. „I da Jovan je bio aktivan u hoće, metak ne može da ga pogodicrkvenom odboru i jedan od ovako malog!“ – govorili suglavnih ljudi u inicijativi da se Jovanovi saborci.sagradi crkva na Šapranačkomgroblju. I sam je dao prilog u Jovan je bio visok svega 156novcu i materijalu. centimetara. U mirnodopsko vreme, kasnije, težio je oko 80KOLIKO VISOK, TOLIKO kilograma. „Koliko visok, toliko širok!“ – opažale su komšije.ŠIROK Kao najbogatiji domaćin u Balkanski i Prvi svetski rat je Donjem Šaprancu, bio je biranosetio na svojoj koži kao običan za odbornika na listi Pašićevihvojnik. Prešao je Albaniju peške. radikala.Nakini 336

„Tad se Donje Šaprance kojoj i danas žive njihovi potomci.smatralo od mosta na reci „Stepenice vode na verandu. SOdžinki, kod kuće familije Gajčiki, pročelja drvena vrata, pa dugačakpa do mosta na Šapranačkoj hodnik. Sa strane sobe: dnevna,reci, preko puta kuće familije gostinska, spavaća, špajz. DošloParamuljci“, objašnjava njegov vreme da uživamo! A ono, kadunuk Staniša. treba da uživaš, mora da umreš! Ode Suta na onaj svet, kao nikad Jovanova Suta bila je omiljena da nije bila!“ – pričao je Jovanu komšiluku. Volela je da pomaže unuku Staniši.sirotinju. Jovan se pred početak DrugogPONESE DINAR, VRATI svetskog rata ponovo oženio, lepom domaćicom VidomTRI iz Gornje čaršije. Rešio je da promeni život. Prodao je stoku. Sutu su danonoćni rad i rana Sin Pera bio je poznati šuster,na srcu zbog žalosti za ćerkom stoka mu nije bila potrebna. Jovan1936. godine oterali u bolest i je želeo da ostatak života sa Vidomgrob. Godinu dana pre smrti sa provede bezbrižno. Onako malen,Jovanom su sagradili novu kuću, uPera Nakić kao kalfa, sedi drugi s desna 337 Stare vranjske porodice

crven u licu, uvek je imao na glavi šusterski zanat. Prvo šegrt, sa 14šajkaču i bio opasan crvenim godina, pa kalfa. Kalfeno pismopojasom, dugačkim dva metra. stekao je polažući 16. septembra 1926. godine pred komisijom u „Kada bi stigao iz varoši, sastavu: Janko Bošković, Dragutinprilazio bi Vidi i govorio: ‘Brkni Trajković, Jefta Nikolić, Bogosavu pojas, uzmi pare kol’ko ti Krstić i Bora Stojković.treba. Danas pođo sa dinarče, tridoneso!’“ – ističe Staniša. Dobivši kalfeno pismo, stekao je mogućnost da otvori Jovan Nakić umro je 1948. samostalnu obućarsku radnju.godine, u 80. godini života. To je i učinio. Radio je, u iznajmljenim lokalima, na višeVRHUNSKA IZRADA mesta u varoši. Vrlo brzo pročuoOBUĆE se po izradi sandala i cipela. Stekao je stalne mušterije, među Petar Nakić, poznat kao Pera kojima i lekara DragoljubaNakinče, rodio se 1904. godine. Mihajlovića, profesora TomuU ratu je bio uz majku, a po Srbinca, profesora Puljevića,očevom povratku pošao je na advokata Ilića, pukovnika MituVranjski obućari slave Svetog Spiridona pre Drugog svetskog rataNakini 338

Mihajlovića i druge. svadbu!“ – odgovarao bi. „Sa 18 godina otac je otvorio Pera Nakić se oženio u 21.šustersku radnju. Bio je dobar godini Olgom iz vranjske familijemajstor i posao se širio. Pre Čukljini. Imali su jedanaestoroDrugog rata imao je osam radnika. dece, od kojih je petoro u životu.Pročuo se po pravljenju salonskihcipela, koje su izrađivane po Četvoro su umrli mladi, aspecijalnim porudžbinama. dvojica sinova poginula su uŠusteri Vasa Sojka, Kole Debeli, najboljim godinama.Rista Bulumač, Čapa iz Šapranca,Janko Pešić, Danča Dimitrijević „Sudbina je htela da tragičnoi, naravno, i otac, bili su začetnici završe pod kopitama konja, preobućarstva u Vranju“, kaže nego su jednog dana pošli u DobreStaniša. vode po mleko. Mile je imao 17, a Boža 20 godina“, s tugom priča Pera Nakinče bio je i u komisiji Staniša.na ispitu za šusterske radnike,zajedno sa Tomom Sobincem i Gubitak sinova Peru će nateratiAckom Antanasijevićem. da se otarasi stoke zauvek, a svoju tugu prigušiće u neumornomPOZAJMLJIVAO NOVE šusterskom radu. Pre rata bio je vatreni radikal, po ugledu na oca.CIPELE SIROMAŠNIM I MALO JE VELIKOMOMCIMA „Imao je sposobnost da U radnji je uvek imao gotove predvidi i bio je prilagodljiv.cipele i sandale raznih modela. U Drugom ratu, dve poslednjeUoči većih praznika, kada je godine sa partizanima prošpartaobilo igranki, dolazili su mladići je Kosmet sa puškomitraljezom uiz komšiluka ili deca njegovih rukama. Potom se vratio zanatu.prijatelja i razgledali cipele. Politika ga nije zanimala. BoravakZnao je svakog, naročito njihove u partizanima bio je garancijaroditelje. Prišao bi i rekao: „Ajde, da će raditi u miru, bez trzavicazbori koje ti se dopadav?“ Mladić i pritisaka. Nije se bunio i kadabi rukom pokazao na model. su mu uzeli tri koze i kada je„Uzmi i večeras da upoznaš ubavo Voja Samardžija, u ime vlasti idevojče. Sutra, čim otvorim naroda, dolazio da mu popišeradnju, da vratiš cipele!“ „Kol’ko višak masti, vina i rakije. Znao jeće košta to, majstor Pero?“ – pitali i ko ga je potkazao. Nije se ljutio.bi. „Kad se ženite da me kanite za 339 Stare vranjske porodice

Pera Nakić sa suprugom vodi kolo„Sve prođe, vreme kao reka sve Zoru, Veru, Ljubinku i Zagorku, iodnese, samo obraz ostane. I sina Stanišu.malo je golemo ako ga sačuvaš!“ –savetovao je sina Stanišu. Staniša Nakić rodio se 1937. godine. Još kao dečak krenuo Pravio je cipele do kraja života, je očevim putem, na izučavanjedo 1976. godine, kada je umro. šusterskog zanata.Popravljao je retko, samo stalnimmušterijama. „Cipele i sandale radili smo ručno. Od prave kože. Mušteriji Pera Nakić znao je u šali da smo uzimali meru, dužinu i širinukaže: „Će umrem, a neće saznam noge, i kada bi odabrao mustru,što sam poviše voleo: ženu Olgu krenuli bismo s poslom. Za cipele,ili špricer!“ Obožavao je, po po specijalnoj narudžbini, išlizavršetku radnog vremene, da smo po kožu u Niš ili u Beograd.sa Duškom Budurcem, Stanišom Radilo se o bojama, o nijansama.Četvrtinom i drugima ispija belo Za salonske cipele najbolja je bilavino „razbijeno“ pri vrhu sodom jareća koža. Na ceni su bile i cipelevodom. čiji se gornji deo izrađivao od kože teleta starog do šest meseci“, ističe Od dece je imao četiri ćerke, Staniša.Nakini 340

SVINJSKI SAPUN UMESTO Otkriva i šustersku tajnu lepljenja kada nije bilo ćiriša. TadaLEPKA bi kožu lepili svinjskim sapunom koji su pravili kod kuće. Ipak, najviše se sarađivalosa majstorima ćurčijama koji su NAKIĆ DOPISNIKštavili kožu i prodavali je. „SPORTA“ „U Vranju su bili dvojica: „Cipele smo pravili od kožeUroš Karaman i ćurčija koji je razne debljine. Prevrnuli bismo jeimao kuću u slepom sokaku i stavili preko kolena. Šusterskimkod Pante Kazaka, preko puta nožem je tanjili, kako bi moglafamilije Pilinci, u današnjoj ulici da se adekvatno savije. Kada bi seJovana Hadživasiljevića. Mi smo nošenjem đonovi cipela istanjili,kupovali kožu kod tog ćurčije. stavljali smo penčiće. ParčićeBio je u dobrim odnosima sa najtvrđe goveće kože kovaliocem. Kožu je štavio u drvenimkacama šest meseci. Prebacivao ih Staniša Nakić sa suprugomje, s vremena na vreme, iz jedneu drugu. U kaci je bio red kože,red takozvanih hrom-šišarki.Te šišarke su se brale u šumi ipospešivale su vrenje. Posebno jeumeća trebalo da se uštavi goveđakoža za đonove ili goveđa koža odvratnine za lubove“, objašnjavaStaniša. Cipele su se radile isključivoručnim, šusterskim alatom.Mašina nije bilo. „Koristili smo: čukče, okivač,klešta cvikače, šusterski nož, šilo,igle, konac, sličan duvanskom,drvene eksere i ćiriš. Ćiriš sepravio od brašna i smole. Kuvaose i nakon određenog vremenadobijala se vrsta lepka, žute boje.Kad to uhvati lub, đon ili zalepigornji deo kože, nema šanse da seodlepi“, ističe Staniša. 341 Stare vranjske porodice

smo drvenim ekserima. Nožem Staniša je prešao u „Koštanu“.doterivali da izgleda kao novo. Potom je do penzije promenioKo je želeo, stavljali smo na petu i nekoliko firmi. Bio je zapažen kaona vrh cipela, na đonove, plehane fudbalski sudija. Jedno vreme bioumetke u obliku polumeseca. je dopisnik „Sporta“ iz Vranja.I njih smo zakivali drvenimekserima. Tako su cipele duže „Ostavljao sam šusteraj, vraćaotrajale. Ako bi ih nosio momak, se povremeno. Znao sam dadevojke bi mislile: ‘Tugo, bidna šusteri ne žive dugo. Tuberkulozamuž! Kako čvrsto gazi!’ Ako bi ih ili prostata oteraju ih u grob. Doknosio stariji čovek, žene bi bile nije bilo mašina, prašina i lepakzajedljive: ‘Tropa kako konj!’ – sa uzimali su danak. Možda će čudnoosmehom priča Staniša. zvučati, ali prostata je stradala samo zbog jedne loše navike: da Staniša Nakić kupio je radnju završim još samo ovo, pa još ovo,1960. godine u Beogradskoj ulici pa se stiskaš, utrneš, i ona strada“,od Kvačkinih iz Vrtogoša. U radnji smatra Staniša.je radio bez prekida Pera Nakinče.Nakini 342

Grofovi – Kad vinovaloza plačeVojnici su radionicu pregradili daskom od ostatka kuće i zapečatilije voskom. ‘E, pa, Uroše, od danas ovo je naše! Ako hoćete da nositeglavu na ramena, vosak da čuvate bolje od nje!’ – rekli su i s jasnimosmehom prezira otišli uz pozdrav: ‘Doviđenja, Grofovi!’ Kada je Uroš Dončić Grof radionicu otvorio 1926. godine,1932. godine kupio prvi razboj iz odmah iznad mosta, preko putaNemačke nije ni bio svestan da je Amama, gde je bila porodičnaudario temelje modernoj tekstilnoj kuća. Počeo je sa nekolikoindustriji u Vranju, ali kasnije će štrikaćih i šivaćih mašina“, pričamu ljudi zadojeni ideologijom njegov sin Jovan.“jednakih stomaka”, pored mašina,oduzeti i deo duše ispunjen Uroš je pre toga radio sa ocemsnovima i ambicijama. Antanasom i braćom Petrom i Dimitrijem u vunovlačari, kojaOD VUNOVLAČARE DO je u to vreme donosila solidneTRIKOTAŽE prihode. Ambiciozni i istraživački duh mladog Uroša nije se „Otac je zanatsku trikotažnu zadovoljavao prosečnošću, uvekUroš Grof sa porodicom 343 Stare vranjske porodice

Antanas i Uroš sa porodicama (u levom uglu)je težio inovacijama, prateći šta se PEŠICE DO PROHORAzbiva u zemlji i inostranstvu. PČINJSKOG „Predosećao je da ćevunovlačarstvu kad-tad doći kraj, Otac Urošev, Antanas, ostaozato se opredelio za trikotažu, koja je da živi u kući sa sinovimaje tek krčila put na tržištu Srbije. Dimitrijem i Petrom. Umro jeZa oca je rad bio svetinja, ali nije 1943. godine, u 78. godini života,zanemarivao ni život. Uspeo je nakon odlaska i povratka, peške,1926. godine da kupi automobil u manastir Prohor Pčinjski, 1.marke “opel”, što je za Vranje bio novembra, na manastirsku slavu.prvorazredni događaj. Voleo je Nazebao je, zalegao u krevet i višeda se provoza do Vranjske Banje, nije ustao.a vozač mu je bio iz familijePovijenci. Zavidni sugrađani „Otac je pričao da su ga moliligovorili su glasno: ‘Pogledaj ovog, da ne ide, jer je bilo hladno. Ali,kao da je pravi grof‘“, kaže Jovan. nešto ga je vuklo. Osećao je nemir u duši, predosećao 'krupnu rabotu' Tako je familija dobila nadimak i otišao da olakša dušu“, ostalo je uGrofci, koji će joj po dolasku Jovanovom sećanju.komunista na vlast biti “samar naleđima”. Vunovlačara je nastavila da radi sve do 1952. godine. Posle rata nije išlo, vladala je besparica,Grofovi 344

a mušterija, uglavnom iz obližnjih mašinu snovaljku od poznatogsela, bilo je sve manje. Katanac je Vranjanca Jovana Stevanovića,došao sam po sebi. od Jove Čaplje, kako su ga svi zvali. Platio je Jovi u to vreme 100ŠIROKI ŠALOVI zlatnika napoleona. Jova Čaplja je predosećao rat i nije hteo dinare. „Otac je od 1932. godine počeoproizvodnju dugačkih i širokih Trikotažerska radionicašalova, koji su bili u modi i po “Balkan” proizvodila je šalove,kojima će se pročuti od Kosova džempere, pulovere, kape i drugo,do Vojvodine. Posao mu je lepo sa svim izgledima da izraste ukrenuo, sukcesivno je kupovao pravu fabriku, prvu te vrste umašine, jednu specijalno iz Beča, Vranju. Da nije došlo do rata, takotako da je pred rat falila samo bi i bilo.snovaljka da bi zaokružio procesproizvodnje“, ističe Jovan. „Radionica je bila u sastavu današnje kuće, koja je sagrađena Pred sam rat, da „osnovu“ 1919. godine, a otac je kupio 1934.ne bi nosio u Paraćin, kupio je godine. Prema ulici bila je velikaUroš Grof (sedi treći s desna) kod Čatlajaca 345 Stare vranjske porodice