Stare vranjske porodice 16-01-2018

ogromno imanje i bogatstvo. dan pre i vraćao se dan posle.Govorio sam sebi: ‘Red je, Džipko, Ostajao je i pomagao da se počisteda uživaš! Malo li si propatio?’ – tribine. Deca u ulici željno su ganavodi Vlada. očekivala kada pobedi OFK. Bilo je čašćavanja po nekoliko dana. Tako je bilo sve dok jednogdana studentkinja nije ušla u POTOMCInjegovu sobu i predložila dazasnuju brak. Njen otac ga je Gutina ćerka Miroslava udalacenio, neko je trebalo da vodi se za Blagoja Petrovskog, vojnoračuna o bogatstvu. Rekao je da će lice, sa kojim je živela u Novomrazmisliti. Ujutru je, sa cipelama Sadu. Druga, Olivera, udala seu rukama, pobegao transportom za Radoja Radeta Kočića, kasnijekoji je išao u Milhauzen. direktora OŠ „Vuk Karadžić“. Odatle će se vozom vratiti u Đoka Džipko je sa drugomJugoslaviju. ženom, Jelisavetom (Setom), čiji su preci bili Srbi iz Štipa,ŽENIDBA NA PARTIJSKOM imao sinove Duška i Dobrivoja i ćerku Ljubinku. Duško je umroSASTANKU kao dečkić. Dobrivoje se oženio Zorom Maškovom, setrom Po dolasku u Vranje, ženi se, poznatih vranjskih sodadžija. Una partijskom sastanku, Krunom, braku su imali sina Aleksandraiz familije Bizaci. Sa njom je (Sašu), inženjera metalurgije,proživeo srećno preko 60 godina koji sa suprugom Slobodankomu braku. Imaju troje dece: Mitu, i sinovima Dejanom i SrđanomSnežanu i Dušanku. živi u Beogradu, i ćerku Veru, udatu za Petra Savića, republičkog Ono po čemu ga Vranjanci poslanika u SFR Jugoslaviji.pamte je golubarstvo, ptičarstvoi fudbal. Čuvao je po stotinak Ljubinka Džipkova se udalagolubova okretača od 1937. za Milana Petkovca, mladićagodine. Kanarinaca od 100 do iz poznate vranjske porodice120. Imao je bele kokoške, šatke. Petkovci.Fudbal nikad nije igrao, ali jeglavu „davao“ za OFK Beograd. Nakon smrti Jelisavete, ĐokaZarazio se gledajući pre rata Džipko se i treći put oženio, i toMošu Marjanovića i Glišovića u Darinkom (Dikom), udovicomdresu BSK. Nakon rata se veselio iz familije Vuksanci. I jednomi plakao sa „romantičarima“.Odlazio je redovno na utakmice, 361 Stare vranjske porodice

i drugom bio je to treći brak po 1944. godine, gde je teško ranjen.redu. Imali su četvoro dece: Jelenu, Igubio je nogu, postao invalid iVidu i blizance Mihajla (Mileta) i radio kao blagajnik u GradskomMilkicu. Dika Vuksanka je u kuću zanatsko-uslužnom preduzećudovela i dvoje svoje dece, Danu i „Metalcu“. Izrodio je dvojicuČedomira. U jednom trenutku u sinova, Aleksandra i Miroslava, ikući je bilo dvanaestoro Đokine ćerku Milku.dece. Milkica se udala za RatkaJelena se udala za Atanasa Tasu Milenkovića iz Vranja. Umrla jePešića, ekonomistu, a Vida za veoma mlada, u 24. godini i zaRanka Stošića Ježu, trgovca. sobom ostavila ćerku Mirjanu,Mihajlo se oženio Milosijom. koja se odselila u Beograd.Zadesio ga je Sremski front, krajemDžipkovi 362

Špurci – Pevači saĐerenkeBata Duško se družio sa Stanom Avramović Karamingom, od kojesmo naučili najviše starih pesama. Posebno bratanica Divna, kojojje Stana otkrila i tajnu interpretiranja čuvene pesme ‘Dimitrijo, sineMitre’. Stanu Karamingu i Divnu Špurku niko nije mogao da nadmašiu pevanju te pesme. Divna je svaku reč proživljavala duboko, lično.Nije se desilo da je zapeva a da joj ne pođe suza iz oka i razlije seniz obraz Mlad i promoćuran mutavdžija u Gornjoj čaršiji, u neposrednojSpira Mladenović napustio je blizini česme Đerenke. Saognjište u Sejacu i kreneo u svet. Zagorkom izrodili su četvoroNeko vreme radio je u Bujanovcu, dece: Dušana, Ljubicu, Slobodanaa onda prešao tursku granicu i i Radomira. Duška su dali uskrasio se u Vranju. Upoznao šnajdere, Slobodana u berberine,je Zagorku iz familije Trničani, a najmlađeg Ratka, po preporucikupio od njenog rođaka Ante Ilića učitelja, upisali u Gimnaziju.plac sa starom kućom i naselio seJoca Jovanović, Milan Pešić, Ivan Ninov, Duško Špurko i DragiKajme 363 Stare vranjske porodice

NADIMAK OD UČITELJA Pečat familiji dali su Zagorka i njena braća, posebno Dušan, Dok se školovao Duško je bio Jovan i Rista, koji su živeli unestašnog duha. Sedeći tako u neposrednoj blizini. Bili su vrsniklupi sa drugom, povukao je liniju pesmopojci, koji su o svadbamakredom dokle ovaj može da priđe. i praznicima, slavama i vašarimaNije bilo po pravdi, na sredini, već svojim glasom bacali prisutne uonako kako se Dušku prohtelo. To zanos i ushićenje.je primetio učitelj i pripretio mu:„Samo li tako nastaviš, ošuriću „Majka je nadugačko pričala,te od batina, a šurko, šurko!“ To opisivala sve do detalja, ali jedno„šurko“ đaci su pretočili u Špurko i nije mogla da opiše: taj njihov glastako je Duško dobio nadimak. Od koji je pesmu činio posebnom,tada i njegova braća i sestra, kao neponovljivom. Kasnije, shvatioi njihovi naslednici u Vranju biće sam da su to Borini ‘Pevci’: Nepoznati kao Špurci. bila pesma, glas, već nešto veliko, visoko, silno, a opet toplo, meko’“,19. novembar 1941: sede Spira priča Radomir, odnosno RatkoMladenović sa suprugom Špurko.Zagorkom i unucima; stojeEvgenija, Dušan i Ljubica DA ČESMA MOŽE DA SVEDOČI Nadarenost za pevanje Špurci će naslediti od ujaka. „Sestra Ljubica je, po mom mišljenju, najlepše pevala, ali u to vreme žensko je moglo samo u kući da pusti glas“, ističe Ratko. Pesmom su se isticali još kao deca u školi, u horu. Zapaženi su kao momci kada su pesmom terali devojačka srca da budna dočekuju zoru. Kada bi česma Đerenka znala da zbori! Mnogo bi kazala, ali jedno bi sigurno prećutala, priča Ratko. Devojačko dolaženje saŠpurci 364

Špurci sa rođacima, komšijama, prijateljimatestijama po vodu, prve poglede vetar letnji donese miris lipa i poispod trepavica, crvene žar- koju kap rose sa sveže trave, idi paobraze, silinu „nepoznatog, a tako sklopi oko ako možeš. Tada bi izslatkog“, zadirkivanja, kikotanja, komšiluka i staro i mlado izašlo nasastanaka i prvih poljubaca. Majke sokak i posedalo ispred kapidžika.su znale da njihovim ćerkama Dok je voda žuborila i prosipalatreba pet minuta da zahvate vodu, se na kaldarmu, krenula bi našaa nije ih bilo po pola sata i više. pesma:„Čini li mi se, ćero, da se ti povišezadrža nego što treba“, korile Ja idem na vodu, nane, i ono posu, pazeći da ne pogreše štogod. mene,„Nastade gužva, red golem, čekalasam…“ – obarale su pogled, nane, nane, i ono po menestideći se što ne govore istinu. na Đerenku, nane mori, za voduTOJ NESU SLAVUJI, TOJ studenu,SU ŠPURCI nane, nane mori za vodu studenu. „Eh, kad Markovo kale obasja Na Đerenku, nane mori, vodu damesečina, pa se spusti dole, a popijem, nane, nane mori, sevdah da razbijem. 365 Stare vranjske porodice

Pesma za pesmom, čula se zanat kod Riste Lešnjaka. Vranjena daleko. ‘Toj nesu slavuji, toj ga je upamtilo po pesmi i posu Špurci’, šaputale su devojke iz šivenju muških odela.Donje male“, priča Ratko. KARAMINGINE TAJNE Pamti svoje momačke dane,kada su sa društvom pevali PEVANJAdevojkama serenade ispodprozora. „Bata Duško se družio sa Stanom Avramović Karamingom, „Stali bismo pod neko drvo… od koje smo naučili najviše starihGale Banjče, Bale Jović, Hranislav pesama. Posebno bratanica Divna,Marković, Vlada Nešić, Cere kojoj je Stana otkrila i tajnuVlašče, ja… Pevali smo sve dok interpretiranja čuvene pesmese lampa ne upali. To je bio ‘Dimitrijo, sine Mitre’. Stanupozdrav jednom od nas. Tako smo Karamingu i Divnu Špurku nikouspostavljali veze, zaljubljivali se i nije mogao da nadmaši u pevanjuženili“, ističe Ratko. te pesme. Divna je svaku reč proživljavala duboko, lično. Nije se Duško Špurko, kao najstariji desilo da je zapeva a da joj ne pođeu porodici, prvi je proneo slavu suza iz oka i razlije se niz obraz.njihove pesme. Izučio je šnajderskiDuško Špurko peva društvu u kafaniŠpurci 366

Po tome su je mnogi upamtili Divna Špurkaširom tadašnje Jugoslavije. Duškoje snimao vranjske pesme, kao i Kosmetu. Stigao je i do Skadra,Divna, za Radio Beograd. Divna pamti zarobljavanje preko 7.000je u vranjskom pozorištu igrala balista u Drenici.i Koštanu. Plenila je glasom iigrom. U Skoplju, na takmičnju, „Po završetku rata, bratosvojila je ‘Zlatan gramofon’ za Slobodan i ja bili smo učesniciinterpretaciju pesme ‘Stojanke, radnih akcija. Tu smo se ibela Vranjanke’“, priča Ratko. prekvalifikovali i do penzije radili na železnici. Pošto sam imao pet Svi iz porodice njegovog brata razreda gimnazije, otišao samDuška bili su vrsni pevači. Srba na kurs za telegrafistu, počeo dase odlično uklopio u zabavnu radim u Nišu, pa stigao i u svojemuziku. Italijanske šansone, Vranje. Ali, došla je 1948. godina“uz gestikulaciju i igru, bile su – priča i zastaje Ratko Špurko.zaštitni znak njegovih nastupana igrankama u sali Vatrogasnog TEROR PARANOIČNIHdoma… KOMUNISTAS PARTIZANIMA DO „Bilo je veče kada je vojnikSKADRA pokucao na naša vrata. Tražio „Drugi svetski rat smo dočekalikao simpatizeri partizana ikomunista. Za vreme rata smobili zaduženi za održavanje vezaizmeđu ilegalaca u gradu i pokretau šumi“, pripoveda Ratko. Njemu je pisma i uputstvadonosila Ljubica iz Bujkovca, aon ih prosleđivao dalje. Za vremerata proveo je izvesno vreme ubugarskoj internaciji, sa BlagojemPerunikom. Pobegao je u jesen1944. godine i priključio separtizanima. Komesar bataljonabio je njegov komšija DuškoMače. Njegov ratni put vodio je 367 Stare vranjske porodice

Ratko Špurko i Dušanka u policiji. Tako su, zahvaljujući potkazivačima, mnogi ljudije bata Duška. ‘Šalje me sekretar hapšeni i utamničeni. Duška supartije, da dođete u Cvrckovu udarali po stomaku, krv mu jekuću, u Komitet, da mu uzmete tekla i na usta i na nos. Svaku noćmeru za odelo’ – govorio je. vozili su ga u Vranjsku Banju,Duško se spremio i pošao ulicom, terali da klekne pored iskopanognaniže. Ispod Kalondžinih, kod groba, prinosili mu cev pištoljamosta, sačekali su ga i uhapsili. na slepoočnicu i drali se: ‘Priznaj!’Proveo je dva meseca u zatvoru, u Nije priznao, jer nije imao šta“,Nišu i u Milisavskom podrumu“, priča Ratko.priča Ratko. UDBAŠI VOJKAN I SELJA Greh Duška Špurka je bio štoje u berbernici, dok se podšišivao Od odlaska na Goli otok Duškagovorio kako je slušao Radio je spasio Novica Stamenković, aliMoskvu i čuo da je sovjetska mnogi dojučerašnji drugovi ponelivojska jaka i nepobediva. su se podanički, grubo. Kasnije su se pravdali: „bili smo prinuđeni, „Mnoge vranjske berbernice u morali smo“.to vreme bile su prave policijskeispostave. Sve što kažeš znalo seŠpurci 368

„Nije mnogo vremena prošlo, pevao vranjske pesme i biouhapsili su i mene. Tukli su me voditelj. Kompletan zabavljač,krvnički, udbaši Vojkan i Selja i šoumen, kako kaže. Majstor zajedan oficir sa nadimkom Gani. kazivanje šala, dosetki, anegdota,Drvenom palicom udarili po viceva.vratu, terali da klečim po ceodan. Nisam priznao da je dolazio „Putovali smo na Korčulu.materijal iz Bugarske, da ga je Prve večeri koncert je bio odložen,dopremao od moje snajke brat jer smo na ‘Delfinu’ creva ostavili.Ljuben Stojmenov, rodom iz Posle su nas zadržali tri dana.Boselegrada“, ističe Ratko. Sećam se, pričam viceve, a publika od smeha pada sa stolica. Taman Po izlasku iz zatvora, Ratka su da prekinem, prilazi mi Badevposlali na železnicu, u Sremsku i šapuće na uvo: ‘Rade, molimRaču. Kada se stanje primirilo, te nastavi, pogledaj u prvi red,dobio je službu u Beogradu, a leleee… kakvi batačinja!’ Nastavimpotom u Skoplju, gde će raditi i sa vicem i gledam. Kad ispričamživeti punih 37 godina. vic, u prvom redu jedna prelepa dama od smeha podigne nogeBATAČINJA IZ PRVOG uvis. Stvarno, kakvi batačinja! Posle su mi jedva uzeli mikrofon izREDA ruku“, smeje se Ratko. „U Skoplju sam počeo da UČITELJ STANIŠEpevam u Železničkom društvu„Vlado Tasevski“. Primetili su STOŠIĆAme i prešao sam u KUD „OrceNikolov“. Tu sam upoznao čuvena Snimao je za Radio Beogradimena makedonske izvorne i Radio Skoplje, a rezmenom supesme: Nikolu Badeva, Vasku vranjske pesme stizale i do drugihIlijevu, Aleksandra Sarijevskog, radio-stanica. Sa ponosom pričaMilvet Belovsku, Stevu da je od Duška pesme učio StanišaTeodosijevskog i druge. Prošli Stošić.smo svet, ali turneje po bivšoj Juginikad ne mogu zaboraviti. Veliki „Sve što sam stekao, i kuću iprijatelj bila mi je Zehra Deović, stan, to je zahvaljujući pesmi. Aljudi iz orkestra ‘Manjifiko’“… – morala je da me istrpi i suprugapriča Ratko. Dušanka. Ona je od Baba-Deninih iz Tekije… Bata Duško je voleo Sa Badevom je bio kao rođeni ‘Šetnala se kuzum Stana’, a ja“…brat. Ratko je na koncertima Ispraća nas pesmom „More vrćaj konja, ago, Ćerim-ago“… 369 Stare vranjske porodice

Duško i Divna pored Staniše StošićaGore u Odžinki odjekuje grleno vrćaj konja, pišman će da stane“…zvono. Glas. Samo nedostaju Da prosto ne poveruješ da pevamesečina, topole, vrbaci, bašte i u Ratko, u svojoj 81. godini.daljini tamni obrisi Goliča. „More,Špurci 370

Đošini – I sutra je danTakt je davao goč Demirana. Nastalo bi igranje. Cela bašta u hotelu‘Vranje’ digla bi se na noge. Otac napred, stric Dine na kec. U sredinužene, svi mi. Izvija se kolo, noge kao da su u vazduh. Trese se snaga,oči c’kliv, obrazi od smešku samo što ne puknev. Igra se do fajront, aonda oca jedva kačimo na magare. Ono ga vodi dom. Bakija i njegovisviraju putem. Magare napred, mi pozadi. Igramo i pevamo. Kodkuće iznosi se nov, golem ćilim, rakija, vino, meze, što se zatekne.Do sabajle, sviri se na mesečinu, peva, veseli, raduje. Sve dok Savane kaže: ‘Dosta! Đošini su u 19. veku došli u MESARAVranje iz obližnjeg Aleksandrovca.Familiju su oformili Rista, trgovac Nikola se oženio Paraskevom,konjima, i njegova žena Lenka. sa kojom je imao dvanaestoro dece.Rista je kasnije otvorio mesaru u U životu je ostalo šestoro: Boško,gradu i ona će dugo biti zaštitni Vida, Dine, Sava, Vera i Čeda.znak Đošinih. Mesarsku tradiciju Otvorio je mesaru preko putanastaviće Ristin sin Nikola, koji se gradske crkve i posao je krenuo.rodio 1899. godine. Sagradili su omanju kuću, uPredah: Sava Đoša u mesari 371 Stare vranjske porodice

Đošini i do kraja bio njihov aktivista. Učestvovao je u radu partijskihčijem je produžetku bio vinograd, ćelija. Boško se po završetku ratakoji je izlazio na reku Odžinku, preselio u Beograd, gde je radiodeo današnje Kolubarske ulice. u državnoj mesari, kod CvetkoveSa desne strane graničio se sa pijace.Lanzinim, a sa leve sa MilkomRatajkom. VOLEO DA ZASEDNE S Nikola Đošić umro je MUŠTERIJAMAiznenada, mlad, u 35. godiniživota. Šestoro dece podizala je Dine Đoša je izučio zaParaskeva, kako je znala i umela. berberina. Radio je u centru varoši u berberskoj zadruzi. Zbog Najstariji sin, Boško, ubrzo narušenog zdravlja morao je danakon očeve smrti otišao je napusti berberski zanat i radniu Zagreb i tamo je bio glavni vek završio je radeći u stambenojotkupljivač stoke za Hrvatsku. Iz zadruzi.Zagreba je izbegao, od ustaškogpogroma, odmah po izbijanjurata. Priključio se komunistimaĐošini 372

„Stric Čeda je bio konobar. porodicu. Živeli su od duvana iRadio je najviše u Paničkinoj vinograda.kafani, preko puta Baba-Zlatineulice. Voleo je da popije i zasedne ĐOŠINI ĆEVAPČIĆIsa mušterijama. Bio je meraklija“,ističe Dušan, sin Save Đoše. U vojsku je otišao 1945/46. godine. Vojni rok je služio u Vida i Vera posle rata su se Prizrenu, gde je upoznao Rosku,udale i živele u Beogradu. sa kojom se venčao 1949. godine. Kupovao je stoku i preprodavao, Sava Đošić Đoša rodio se 1923. kako bi prehranio porodicu. Sagodine. Od dvanaeste godine Roskom je imao sina Dušanamorao je da zarađuje za život. (1951) i ćerku Smilju (1952). PrviParaskeva je u njemu prepoznala posao dobio je 1953. godine.pravog Nikolinog naslednika – Radio je kao ćevabdžija i konobarmesara. Sava je mesarski zanat u kafani, u izletištu Ćoška. Sa njimizučio kod poznatog majstora je radila i supruga Roska. KafanuDušana Ite. Za vrema rata, kao je držao sindikat. Predsednikmladić, Sava je ostao kod kuće sindikata Duško Ćufta zaposlio gai pomagao majci da prehraniSava Đoša vodi kolo 373 Stare vranjske porodice

Sava Đoša na ostrvu Sveti Markoje. Tu u kafani nastali su čuveni umeće pokušati da iskaže u„Đošini ćevapčići“. Beogradu, gde je radio u privatnoj mesarskoj radnji. Društvo mu „Prve mušterije bile su komšije je pravio poznati vranjski mesariz neposredne blizine kafane, Vlada Mišk. Sava se u BeograduAndra i njegova žena Franciska. zadržao do 1960. godine. PoVranje ih je upamtilo po magarcu nagovoru tadašnjeg direktorakoji je imao samo jedno uvo i turističke agencije „Putnik“ izna kojem je jahao Andra, dok Beograda, Vranjanca Beše, odlazije Franciska išla peške vodeći na more, da tamo radi na ostrvumagarca za ular“, pričao je Sava Sveti Marko, pored Tivta.Đoša. „Ostrvo su zakupili Francuzi. Kada je razradio kafanu, Bio je glavni šef neki Žan Pjer.ona je pripala novoformiranom Otac je dobio jedan plato naugostiteljskom preduzeću i Sava kojem je trebalo da otvorije napustio posao. „Da teglim kao ćevabdžinicu. Otvorio je radnjukonj za drugog – neću!“ – govorio na kojoj je pisalo: ‘Ćevapčići kodje. Đoše Vranjanca’“, priča Dule Đoša. Sava Đoša će svoje mesarskoĐošini 374

BANKU ZARADI, TRI je uredno slao fotografije koje jePOTROŠI, BOLJE DA JE slikao Roski u Vranje. Na jednojDOMA! je bila pomoćnica crnkinja koja je sekla kobasicu. Na poleđini slike Sava je znao kasnije da priča pisalo je: „Seci, seci, crnkinjo,drugarima, naročito Bošku Đoša će platiti!“ Na drugoj, kojuDuguru: „U redu se čekalo, je poslao kada se Đoša vratio umoj bato. Čim raspalim skaru, Vranje, a gde je u bikiniju uslikaonagrnu. Miris ih namami. Do prelepu devojku, sekretaricu Žanjedanaest uveče išlo se u kupaćim Pjera, pisalo je: „Đoša, stavi ovokostimima, a posle svi goli. A ja… dete u tvoj izlog međ ćevapčićemorao sam samo belu kecelju i kobasice, a ako se ljuti gospođada opašem, da se ne osmudim Rosa, kaži – ovo mi podvali jedanslučajno“. Crnogorac“. Sava je na Svetom Marku Roski se nije sviđalo Đošinostekao velikog drugara, fotografa trogodišnje odsustvo. Započeli suiz Podgorice, Milana Pešića. On kuću. Prizemnu, sa podrumomSava Đoša kao starejko 375 Stare vranjske porodice

Sava Đosa u svadbenom kolui terasom. Đoša je pare slao Sava Đoša u Vranju je bioredovno, ali nedovoljno, mislila je poznat po boemluku. Veleo jeRosa. „Banku zaradi, tri potroši, igru, pesmu, vino. Njegovo teranjebolje da je doma!“ – računala je. kera bilo je „do sto i jedan“! –Na kraju je poručila: „Vraćaj se, govorilo se po Vranju. Sa svojimja decu sama više ne mogu da društvom, boemima, vrsnimgledam!“ igraorcima, postali su Ċuvari starog Vranja, onakvog kakvog gaVOLEO IGRU I PESMU je opisao Bora Stanković. Mnogi Vranjanci su ih doživljavali kao Sava nije imao kud. Svemu poslednje prave boeme koje gledadođe kraj, pa i ćevapčićima za varoš, kao one koji su sagorevalistrane turiste. Sava Đoša je od u igri, pesmi, vinu, lepoti žene…Žan Pjera kao priznanje za rad Uvek veliko društvo, svima jedobio nisku od morskih školjki delilo sevdah i karasevdah, radostiz 27 zemalja. Vratio se u Vranje, i tugu prolaznosti života. Njihovaali posla za njega nije bilo. Zato je južnjačka široka duša utapala seodlučio da otvori mesarsku radnju u zvuke trube čuvenog Bakijeu lokalu kod Boška Dugura. Tu je Bakića, u onom tihom sviranju,pre njega mesaru držao Pera Žaba. kao devojačkom milovanju, uTu će steći penziju, 1984. godine.Đošini 376

mekamlijskom prizvuku žala za familija, pravac bašta u hotelmladošću. Sava Đoša, takođe, ‘Vranje’. Svira Bakija Bakić ikao mesar i jedan od najboljih njegov orkestar: Kurta, Demiran,ćevabdžija šezdesetih godina u Ekrem i drugi. Magare bi vezalistaroj Jugoslaviji nesebično je delio do spomenik Čika Miti. Niko gablagodeti, “naforu za meraklije u nije dirao. Svi su znali čije je. Našiovozemaljskom životu”, kako je stolovi bili su s leve strane bine,govorio. ispod velikog koštana. Naređani u red. Konobari bi nas uslužili,PONEDELJAK UVEČE U odma. Otac je stavljao balonče s domaćim vinom na sto. PočeoSTAROJ BAŠTI HOTELA bi da pije i mezi. Bakija je tačno znao kada da priđe, ni pre, ni“VRANJE” kasnije. Zanosno svirajući, kao da se pozdravljao s ocem. Pala bi prva „Kad bi čuo staru vranjsku ‘crvena’ na čelo. Pa druga, treća,pesmu, zvuk trube koji je tiho četvrta…. Teška kola, pesma,raspaljivao čula… Igrajući sve bi stalo kad bi se na balončevranjska lagana kola i čočeke, kao ugledalo dno. Sava Đoša ustajao jekolovođa vranjskog folklora širom od stola.Jugoslavije, bio je verna kopijaBorinih slika iz vranjskog života u NA MAGARCU IZ KAFANEnjegovoj “Koštani”. Svi u familijisu bili vrsni igraorci i boemi. Mi, Takt je davao goč Demirana.njihovi naslednici, nastavljamo Nastalo bi igranje. Cela bašta utu tradiciju, koja polako nestaje, hotelu ‘Vranje’ digla bi se na noge.jer nova vremena i neki novi ljudi Otac napred, stric Dine na kec. Udonose i nove navike“, počinje sredinu žene, svi mi. Izvija se kolo,priču o svom ocu Savi sin Dušan, noge kao da su u vazduh. Trese senastavljač boemske tradicije snaga, oči c’kliv, obrazi od smeškuĐošinih i sam veliki igraorac. samo što ne puknev. Igra se do fajront, a onda oca jedva kačimo A kakav je bio ponedeljak na magare. Ono ga vodi dom.uveče u Vranju, u staroj bašti Bakija i njegovi sviraju putem.hotela “Vranje”? Magare napred, mi pozadi. Igramo i pevamo. Kod kuće iznosi se nov, „Došao bi ponedeljak, letnje golem ćilim, rakija, vino, meze, štovreme. Vranje vrije, što od naši, a se zatekne. Do sabajle, sviri se napoviše od gosti. Otac bi spremio mesečinu, peva, veseli, raduje. Svemagare, stavio ćilimče, a mi bimu pomogli da ga jane. On jašena magare, a mi po njega. Cela 377 Stare vranjske porodice

Sava Đoša kreće u provoddok Sava ne kaže: ‘Dosta! I sutra je Jermenac, Tika Bokčan, Đokad’n!’“ – priča Dule Đoša. Svat, Dine Đoša, Vane Džolja i drugi. Svirao je Bakija Savi i za„veliku“ novčanicu od 3.000 BAKIJA KOMPONOVAOtalijanskih lira, celo veče.Sutradan, kada bi video da vredi „ĐOŠINO ORO“koliko i dve vekne hleba, smejaose. Svirao mu je u Ćoški i kad Sava Đoša umro je 2002.bi Sava u zanosu dao sav novac, godine. Iza sebe ostavio jepozajmljivao mu sve što mu je do najveće bogastvo, kako je govoriotad uzeo. Đoša bi sutradan vraćao svojoj Rosi, sina i ćerku i šestoroduplo. Kad je umro Bakija, Sava je unučadi. Ostala su i mnogobrojnazaplakao. Samo što nije prozborio: kumstva u Gornjem Žapskom,„Beše moje!“ brojna pobratimstva po Vranju. Četvrtinci, Kozlinci, Celolepčiki Sava Đoša je igrao i zapamtili su kako Sava Đošau vranjskom folkloru sa otkriva ćeramide i crepove, ačuvenim Karaperom i Stanom njihove snaške naučile kako seKaramingom. Tu su bili i Srba pravi najbolji kačamak. MnogiĐošini 378

su mu govorili: „Savo, napravi s levu stranu, od Monopol pana Bakiju kuću!“ A on šeretski, s nagore?“ „Vidim!“ „Idi po red ipoznatom ironijom koja ga nikad kad dođeš do mesaru, tuj svrati.nije napuštala, odgovarao je: Pitaj mesara Savu Đošu kako je„Kuće se prave i ruše, a ‘Đošino postaja najbogat, a najmlad je odoro’, što ga je komponovao Bakija, svi nas!“ Mladić posluša savet isviraće se dok postoji truba u ode kod mesara Save: „Dobar dan,Vranju“. majstore, onija dole, tvoji drugari, poslaše me da mi kažeš kako daNAJBOGAT postanem najbogat, kako što si ti!“ Sava ga odmeri, izvadi jednoDošao neki mladić sa sela u Vranje golemo škembe od bika, pa gai negde kod Monopola upitao savetuje: „Vidiš li ovoj škembe? Štomajstore koji su se sakupili i je unutra će izedeš, a ovoj spolja ćedivanili: „Majstori, dođo u Vranje, prodaš. Takoj svaki d’n i će bidnešposavetujte me kako da postanem najbogat od svi majstori!“bogat?“ „Vidiš li, sinko, ovi dućani 379 Stare vranjske porodice



Brainci – Gazda radi,siromah sediPera Brainac je uspevao da naporan rad koji zahteva imanje uskladisa manirima varoške bogate porodice. „Jedno se odelo nosi u lojze,drugo u kući, a treće na ulici“, bilo je pravilo. Krupan i naočit, kad biobukao skupoceno odelo, izazivao je divljenje u varoši Predanje se odnosi na vreme udovičinom sinu. Od tada trojicukada je varoš Vranje bila pod mladića Vranjanci nazvašeturskom upravom. Lepa i jedra Ibraimci, koje kasnije prelazi uudovica, koja je imala trojicu Brainci.sinova, radila je u bašti. Prolazećituda, primetio je Ibraim, jedan BOGATA DOLINAod najbogatijih među Turcimau varoši i zaljubio se. Nije dugo Od tog najstarijeg potomkatrajalo njihovo gledanje. Rešili imanje će pruzeti Stefan, asu da život nastave zajedno. od njega Aleksa. Bavili su sePrebegli su u Kumanovo. Pre toga poljoprivredom i stočarstvom.Ibraim je celokupno svoje imanje Imanje je bilo za tadašnje prilikepreneo kao poklon najstarijem prilično veliko. Kada se pođeBrainci i protojerej Kosta Jovanović 381 Stare vranjske porodice

Rista i Pasa sa decom Šerapa. Na Krstilovici, takođe, bilo je veliko imanje sa kestenima.putem, kroz cigansku mahalu zaPržar i dođe do prve veće krivine, Godine 1880. Aleksi senailazilo se na Ibraimovu dolinu, rodio sin Rista. Živeli su u kućikoja se pružala od puta, pa sve pored Krstate džamije, ispodnaviše do iznad Jevrem-bunara. familija Špurci i Kalondže.Ta dolina, koju su s obe strane Kada je odrastao, pronicljiv iobuhvatali vinogradi, pripadala preduzimljiv, Rista je rešio da,je Braincima. Od puta naniže pored obrađivanja imanja, otvoriimali su veliki voćnjak i njivu, bakalnicu, potkivačnicu i krečanu.ispod Pržara, kod turske pijace iliBrainci 382

Bavio se unosnim poslovima, koji crkve. U braku imali su sina Petra isu danonoćnim radom donosili ćerke Danicu i Dragicu.prihod. Danica se udala za protojereja Da bi razradio posao kako Kostu Jovanovića, sa kojimtreba, Rista je prodao kuću kod je imala dvoje dece, Milana,džamije i kupio tursku, na ulazu arheologa, i Oliveru, lekara.u Gornju čaršiju, sa leve strane, Dragica se udala za Blagojapored glavnog puta koji je vodio Kovačevića, trgovca brašnom izza Poljanicu. Bujanovca. Obe ćerke Rista je ispratio mirazom, kako treba, a Krenuo je posao, vinograde i Petru je prepustio imanje i radnje.voćnjake doveo je u red i oformio Umro je 1936. godine.gazdinstvo koje je Braincesvrstavalo u ugledne i bogate Petar Stefanović, odnosno Peraporodice. Brainac, rodio se 1902. godine. Završio je trgovačku školu i, naSTEĆI I UČVRSTITI radost oca Riste, uspešno vodio gazdinstvo. “Ono što je stekao Rista je bio oženjen Pasom Rista, Pera je učvrstio”, govoriloNedinom, iz varoške porodice se. U bakalnici je moglo da sekoja je imala kuću kod Gradske kupi sve što je neophodno zaDanica (prva s leva) sa drugaricama 383 Stare vranjske porodice

kacama, krblama. U duboko ukopanom podrumu imali smo kacu koja je mogla da primi 50 tovara grožđa. Gornja čaršija je danima mirisala na širu, koja se cedila sa kola i tekla naniže ulicom“, priča Ljilja Brainka.Danica i Kosta Jovanović RAKIJA U BUNARUkuću. Seljaci iz Poljanice, koji su U vinogradima su bilekonjima silazili u varoš, svraćali su zasađene, i činile su drvored,u potkivačnicu i pili vino ili rakiju čuvene trešnje “belke”. Dolaziliiz čuvenog Brainskog podruma. su mnogi iz grada i kupovali ihUkoliko bi bilo nevreme ili bi se isključivo za slatko. Pera je držao izapili, postojala je soba u kojoj su košnice na livadi u selu Mečkovac,konačili. U dvorištu bila je i soba kod kumašina. Odlazio je, jašućiza radnike napoličare, one koji magarca, da pokupi livadski med isu radili za dnevnicu i soba za potom ga prodavao.stalnog radnika, čoveka koji je biorodom iz Dubnice. Dolazili su ljudi na kuću po trešnje, med, vino, rakiju, razno „U to vreme, pričao je deda, voće.imali smo najbolje vinograde ukraju. Po dve nedelje je trajala „Deda je zasadio razneberba. Grožđe se doterivalo vrste voća, kalemio ih i dobijaovolovskim kolima i konjima nove sorte, kojim se ponosio. Unatovarenim uskim drvenim voćnjaku je imao bunar, oko kojeg je bilo hladovine i u njoj drvena klupa. Sa strane, pored bunara, zasadio je omanju baštu, za kućne potrebe. Bilo je svakojakog povrća. Obožavao je leti da ode, sedne na klupu, izvadi iz bašte mlade lukčiće i natoči čokanj ladne rakije, koju je držao u flaši u bunarskoj vodi. Seo bi i odmarao, slušajući pesmu slavuja koja je dopirala iz doline“, seća se Ljilja.Brainci 384

ZA IMANJE TREBA imanje treba seoska devojka, da vodi računa i bude zadržna jošSEOSKA DEVOJKA više“. Pera Brainac nije samo radio. Pera je u braku sa StanislavomUživao je u životu i udario imao sina Zorana i ćerke Radmilugospodski pečat familiji. Uspevao i Oliveru.je da naporan rad koji zahtevaimanje uskladi sa manirima Zoran Brainac se rodio 1923.varoške bogate porodice. „Jedno godine. Privlačila ga je trgovinase odelo nosi u lojze, drugo u kući, i njom se bavio celog života.a treće na ulici“, bilo je pravilo. Vinograde nikad neće napustiti,Krupan i naočit, kad bi obukao naprotiv, radiće ih sa velikimskupoceno odelo, izazivao je elanom, stalno ih podmlađujućidivljenje u varoši. novim sortama. Uspeo je da očuva očevo imanje i posle Drugog rata, Pera se oženio Stanislavom iz kupi nove njive i uveća ga.Bunuševca, ćerkom Ocka i DeneAntanasijević. Rista je govorio U ratu je Zoran kao interniracda „krv treba da se promeša, za odveden u Bugarsku. Pri kraju rata je mobilisan u partizane.Dragica Dolazak nove vlasti Brainci su spremno dočekali. Bili su trezveni i razumni, znali su šta donosi vladavina proletarijata. BRAINCI I TAKTIKA ZA KOMUNISTE Odmah su prostorije u kojima su bile bakalnica, krečana i potkivačnica ozidali spolja ciglama i pretvorili u stambeni prostor. U kuću su im uselili stanare, zaslužne partizane. Iselili su se tek nakon mnogo podnesenih žalbi vlastima u Beogradu i samom maršalu. Pera Brainac je govorio sinu Zoranu: „U se i u svoje kljuse, 385 Stare vranjske porodice

kada su odlazile iz zgrade Američkog doma za ratnu siročad iz Prvog rata…“ – pričao je Pera.Rista i Pera ŠTA JAVLJA GLASsam sebi stvori, ne očekuj da ti AMERIKEdrugi donese na tacni“. Radili suna imanju i lako prebrodili gladne Sve te naloge i potpiseporatne godine. Krili pšenicu u nalogodavca danas čuva njegovsanduku, a preko nje sipali mast. unuk Pera. Imanje im nisu dirali.Ipak, narodna vlast je znala sve šta Živeli su od prodaje grožđa, voća,imaju u kući. vina, rakije, meda, kestena. „Nisu imali sitku. Svakodnevno Život Pere Brainca poremetićeje dolazio neko od njih, donosio dolazeća 1948. godina. S prolećaoveren nalog za oduzimanje, prvo otišao je u Vrnjačku Banju. Kadanameštaja, a posle i dva tanjira, se vratio, popričao je o svemutri kašike, dve viljuške… Nismo sa komšijama. Bilo je to kobnoreagovali, bilo je kao da dajemo za po njega. Jedne večeri narodnanovu vlast, da je tako pravedno. milicija ga je uhapsila i sprovela uNameštaj izuzetnog kvaliteta Milasavsku kuću, na isleđivanje.kupio sam od stranih službenica, Podrum te kuće je bio pretvoren u zatvor. “Pričaš Tito ranjen, je li?“ – grmeo je islednik, gurajući mu cev parabeluma u usta. “Nisam ja, ‘Glas Amerike’ i Grga Zlatoper su govorili preko radija!“ – nespretno je odgovorio. U betonskom podrumu, bez prozora, gde je voda bila do kolena i stalno kapala sa zidova, doživeo je strašnu psihičku torturu. „Iz zatvora izašao je sasvim drugi čovek. Bojažljiv, povučen, tiho je odlazio do vinograda, radio do podneva, vraćao se, ručao i odmarao“, pričao je Zoran Brainac.Brainci 386

ČAŠICA I ŽIVOTINJE ZA Otvorio bi golubarnik, pustioOKO zečeve u dvorište da pored duvara pasu sočnu travu, dukatkama, Zatvor je ostavio traga i on je koje su se šepurile, bacao pšenicusve više pružao ruku prema čašici i dozivao ih pucketanjem usana.rakije. Pio je, ali pijan, van kapije, Slušao kanarince koji su zanosnona ulicu nikad nije izašao. pevali pod tremom u kavezima, pio rakiju, mezetio i zanesen „Deda je imao stolicu sa prizorom odlazio u svoj svet.naslonom u dvorištu, pored Povremeno bi raširio ruke, agolubarnika. Zavalio bi se i bacio golubovi su kao po komandi sletalipogled na ogroman dud. Rađao na njih i gugutali, kljucajući ga.je tri vrste dudinja: sitne bele, I tako satima…“ – seća se Ljiljakrupne bele kalemke i crvene Brainka.krupne. Pazio je da jato pticaskovranaca ne naleti i pozoba Pera Brainac je terao decu daih. Čuvao je sve što je lepo za završe škole, Zorana trgovačku,oko: golubove lepezane, kokice Radmilu školu domaće radinosti, adukatke, kanarince, bele zečeve. Oliveru fakultet. Radmila se udala i živi u Beogradu. Suprug joj jeZoran i Zagorka sa ćerkom iznenada, mlad, umro. Ima sinaLjiljom Dragana i ćerku Brankicu. Olivera se udala za profesora dr Vladimira Đurića. Žive u Beogradu i imaju sinove Zorana i Ranka. Pera Brainac umro je 1973. godine. Zoran Brainac se oženio Zagorkom iz Sobine, iz familije Markovci. Radio je u trgovinskim preduzećima, u “Simpu” kao trgovački putnik, zatim je kupio radnju od Jovice Avramca, nekadašnju kafanu “Zlatno burence”, radio u državnim trgovačkim preduzećima. Pre penzije tu je bila radnja “Majka i dete”, makedonskog preduzeća. Pored trgovine, vinograd je obrađivao dok nije pao i šlogirao. 387 Stare vranjske porodice

SAVET ADVOKATA „Bili smo imućni, otac je novac uložio u banke. Što je biloKVAČKE u dinarima i propalo je. Devizna štednja isplaćuje se tek sada i to Zoran Brainac je poslušao na kašičice. Pomogao je sve nasadvokata Voju Kvačku, s čijim u životu. Napravio novu kuću,imanjem se graničilo njegovo i u kojoj žive majka i brat Pera1973. godine rasprodao sve za sa porodicom. Mene i sestruplaceve, uglavnom Romima. “Voja Jasminku pomagao je uvek.mi reče da prodam, inače država Dozirano, nikad previše. Nije seće sve da otme, sve po bagatelnoj razmetao, iako je uvek imao sve.ceni. Zagorka, kad joj rekoh Govorili su: ‘Uživaj, bre, Zorane,što zbori Voja, neće da čuje, ne što kopaš? Imaš, stekli ste!’prodaje se ono što se sticalo preko Odgovarao je: “Uživam kad radim,100 godina, kaže. Nisam mogao gazda sam u vinogradu. Kadnoćima da odlučim. More, Voja sedim, tad sam siromah i počnemKvačka je advokat, pismen i učen, da poboljevam!’“ – ističe Ljilja.ako on prodaje i ja ću!” – govorioje. Ostavio je samo jedan vinograd Zoran Brainac umro je 1993.u Pržaru i imanje sa kestenima na godine. Lozu Brainca nastavili suKrstilovici. njegov sin Petar i unuk Zoran.Brainci 388

Srbinci – Kad bogatašima dušuDobar radnik je za Vlajka bio svetinja, nikad ne bi dozvolio da njihovadeca gladuju. Svima koji su radili kod njega davao je žita, kukuruza,grožđa, vina… Kad bi se brala letina, naročito posle završetka Prvogsvetskog rata, govorio je svojim radnicima: ‘Sakupljajte samokrupno, sitno ostavljajte’. Znao je da će sirotinja kasnije proći isakupiti što je ostalo. Kad je birao služavke za kuću gledao je dato bude žena sa decom kojoj je muž poginuo u ratu. Boleo ga jenemaran odnos države prema porodicama poginulih ratnika Porodično predanje saopštava carevini. Nadenuli su mu nadimakda je mladi trgovac Stanko Srbinče, koji će kasnije, krajem 19.Jovanović stigao iz Kruševca i početkom 20. veka, motivisatiu Vranje početkom 19. veka, uspešne potomke da uzmuna belom konju, sa ciljem da prezime Srbinac.oformi posed i razvije posao upovoljnijim uslovima za zaradu SRBINSKA MEHANAi sticanje imetka. Vranjanci suse čudili što je napustio Srbiju i Porodica dobija na značaju„slobodiju“, a došao da živi i radi tek sa Stankovim sinom Stojanomu varoši koja je pripadala turskoj Stankovićem (1835–1918). SvojuVlajko i Miša u Vrnjačkoj Banji 389 Stare vranjske porodice

umešnost i početni kapital koji Stojanje dobio od oca rešio je da uložiu otvaranje mehane, a ona će, boravkom u mehani: „Da, tamo jeprema nadimku, biti poznata bila najbolja hrana i smeštaj. Neštokao Srbinska mehana. Bila je na najbolje na putu od Soluna premamestu koje je spajalo gornji, stari Beogradu“. Inače, lekar Todorovićdeo varoši i donji, koji se uveliko je prvi i jedini prepoznao bolestgradio i naseljavao. tokom epidemije variole vere u Jugoslaviji 1972. godine, jer je Bila je to mehana preko puta se s tim već sreo tokom Prvogdanašnjeg hotela „Vranje“, gde svetskog rata.su sada načičkani kafići i kafane,od nekadašnje fotografske radnje Mehana je imala stalne goste,„Kondić“ do radnji porodice trgovce, oficire, popove, uglavnomBrainci. Obuhvatala je prostor viđenije i bogatije ljude, koji suprema ulici, ali i iza, gde je želeli da dobro plate boravak i dabilo dvorište sa konjušnicom i budu dobro usluženi.zgradom za kočije i konje. Bila jespratna, sa sobama za spavanje. Zahvaljujući svomMehana će postati prepoznatljiva mehandžijskom umeću i vrednompo usluzi, najboljoj i raznovrsnoj radu, Stojan je bio u mogućnostihrani, urednim i čistim sobama,po konjušnicama koje su bileuređenije od nekih lokalnih ilimehana pored puteva. Srbinska mehana je radiladugo, a pod nadzorom Stojana i zavreme balkanskih ratova, kao i uVelikom ratu.NE ČUVAJ NOVAC, ULAŽIU ZEMLJU Lekar Kosta Todorović,epidemiolog, u to vreme, kaooficir, pripadnik sanitetskejedinice, kasnije, prilikom susretasa Stojanovim potomcima,nije krio oduševljenje svojimSrbinci 390

da se bavi i sitnom trgovinom, bogatstvo Vlajko je stvorio izmeđukoja je donosila dodatne prihode. dva rata.Njegova deviza je bila: „Ne čuvajnovac, već ulaži u zemlju. Zemlja Najviše zemlje i šume imaće uje zlato!“ Zato je kupovao njive, selima Sodercu, Sobini, Donjemlivade, šume, sadio vinograde po Vranju, Neradovcu: imao je zemljuokolnim brežuljcima oko varoši na potezima koji su opasavalii po susednim selima. Imao je varoš, kao Asanbair, na potezuvoćnjake, bašte… Od njega su tu gde je sada Sportska hala, ispoddevizu preuzeli i sinovi, posebno nekadašnje fabrike „Koštana“, kodVlajko, koji će kasnije postati fabrike „Alfa“, u naselju Dedinje,najmarkantnija ličnost u porodici. nekada celo pod vinogradima, u naselju Ledena stena, gde je bilaNAJVEĆI Ċuvena srbinska njiva Konopljište, na kojoj se uzgajala konoplja –ZEMLJOPOSEDNICI U zbog velike potražnje u užarskoj industriji.VRANJU TAPIJA Srbinci, Stojan sa sinomVlajkom, imali su 24 hektara Stojan je umro 1918. godine,zemlje i po tome su bili prvi u dočekavši povratak svojih sinovavaroši. Posle njih su bili Trajko iz rata i oslobođenje od bugarskogPopović sa 17,5, Stojan Spasić sa okupatora. Za vreme Velikog13, Tasa Sotirović sa 13, Stanislava rata, 1917. godine, bio je ranjenStajić sa 12, Milorad Goločevac i uhapšen od strane Bugara isa 10, Stojan Stamenković sa Austro-Ugara, kako je pisao češki9, Toma Spasić sa 9, Leposava novinar u „Njujork tajmsu“, aHristić sa 8, Janko Pešić sa 7, potom oslobođen kao jedan odNatalija Rafajlović sa 7, Dimitrije najbogatijih Vranjanaca.Dimitrijević sa 7, DušanBogdanović sa 6, Rusa Janković sa Stojan je kupio kuću u varoši6… odmah po oslobođenju Vranja, 1878. godine. Potomci čuvaju Od toga, Srbinci su imali tri tapiju kupljene kuće i placa odhektara pod vinogradima, samo Turčina Omera Spahije, kao i deo1,6 hektara na potezu današnjeg placa kupljen od Turčina Muratavranjskog naselja Dedinje, koji će Kupinca (1882. godine). UkupnoVlajku donositi velike prihode. 3.000 metara kvadratnih. Kuća saPo mnogim pokazateljima, bili su okućnicom bila je pored današnjegmeđu najbogatijima u Vranju. To 391 Stare vranjske porodice

Tapija led i za druge kafane, kao igradskog parka, a sa druge strane konjušnica. Nakon Drugoggraničila se baštom tadašnje svetskog rata nastavio je da radikafane „Vranje“, u vlasništvu bife „Proleće“, a spratni deo novapotomaka Janče Jovanovića vlast je pretvorila u dva stana,Baldžije. U dužini obuhvatala je dodelejna vojnim licima. Kadaprostor od nekada čuvene kafane je bife prestao da radi, tu je bio„Proleće“, pa do današnje zgrade smešten magacin prodavniceNarodnog univerziteta. Na tom obuće „Borovo“. Tek 1967. godinevelikom prostoru samo je bila, kao potomci su prodali bife i deoumetnuta, kuća Jovana Petkovića placa sa okućnicom poznatomPetkovca. vranjskom ugostitelju Dimitriju Stankoviću, poznatom MitiKAFANA „PROLEĆE“ Tatabitu, koji je od bifea napravio kultnu vranjsku kafanu „Proleće“. Kafana „Proleće“ bila je uvlasništvu Vlajka Srbinca i do Pre Prvog svetskog rata glavniDrugog rata imala je više soba podrum vina bio je do parka, ali jeza spavanje u produžetku, na srušen kada je prosečena tadašnjaspratnom delu. U dvorištu se i današnja Ulica knjaza Miloša.nalazila ledara, u kojoj se čuvao Drugi vinski podrum Srbinci su imali do kafane „Vranje“, on se graničio sa baštom kafane i kućom u kojoj se aranžiralo meso. Stojan je u braku sa Sofkom, iz stare vranjske porodice, imao šestoro dece. ALBANSKA GOLGOTA I ŠKOLOVANJE U FRANCUSKOJ Ćerka Aleksandra (Sanda) udala se za trgovca Mihajla Stojkovića Atanca, Vasilija (Vaska) za trgovca i grosistu Stojana Spasića, Ljubica se udala za Krstu Prikića, narodnog poslanika Kraljevine JugoslavijeSrbinci 392

iz Vlasotinca, sa kojim je živela u Mile Pile iz vranjske orske pesmeBeogradu. „Otvori mi, belo Lenče“. Sin Petar Srbinac, mehandžija Treći Stojanov sin, Vladimiri trgovac, nastavio je posao sa Vlajko Srbinac (1887–1956),ocem, ali je umro je mlad, u 38. bio je najtipičniji predstavnikgodini, od posledice ranjavanja porodice Srbinci i nastavljaču Prvom svetskom ratu. Petar sa prosperiteta i uvećavanjasuprugom Olgom nije imao dece. bogatstva i ugleda. Vojsku je služio u konjici pre balkanskih ratova. Sin Stanko Srbinac, koji je sa Prošavši Albaniju sa vojskom kaobraćom Petrom i Vlajkom prošao drugopozivac, ostao je u Solunu ualbansku golgotu, kao odličan rezervi, gde je dočekao kraj rata.đak, prepoznat je i izdvojen od Sva trojica Stojanovih sinova bilistrane državnih prosvetnih organa su nosioci Albanske spomenice.i poslat u Francusku 1917. godine,gde je završio ekonomiju. Bio je IZVOZ VINA NA KRIToženjen Zorom, ćerkom trgovcaMileta Ristića, poznatog kao Vlajko je bio izuzetan đak i Stojan je rešio da ga pošalje daVlajko Srbinac završi Trgovačku akademiju u Beču. Nakon uspešnog okončanja školovanja, Vlajko je preuzeo upravljanje imanjem, ali je svoje znanje uložio najviše u trgovinu. Postao je jedan od najznačajnijih vranjskih trgovaca grosista, trgovaca na veliko. U svojoj radnji i zajedničkoj radnji sa zetom Stojanom Spasićem prodavao je raznu robu, ali glavni posao mu je bio prodaja na veliko vina, grožđa, stoke, konoplje, soli, gasa, voća, farbe… Držao je monopol na veleprodaju soli, cigaret-papira i šibica za Vranjski okrug. „Izvozio je u Beč i Solun, vino u burićima na Krit. Imali smo prilike da vidimo kako izgledaju 393 Stare vranjske porodice

ti burići sa uvoznom kritskom svetskog rata, da je vozomoznakom. S obzirom na to da prolazio pored Vranja, ali nijeje na Kritu bilo proizvođača svraćao. Bio je sav posvećenprvoklasnog vina, to govori i o poslu i mnogo čega se odricaokvalitetu vina Vlajka Srbinca. U kako bi uspeo kao grosista“, pričaizveštaju austrijske privredne Gordana, Vlajkova unuka.komore nalazimo ime našeg dedeVlajka kao istaknutog izvoznika Vlajko je imao lokal sa spratomu centralnu Evropu“, priča Toma gde je nekad bila fabrika obućeSrbinac, unuk Vlajkov, sin Miloša „Moda“, potom magacin zaMiše Srbinca. velepodaju do nekadašnje knjižare „Nolit“, a preko puta, do porodiceNJIHOVE ŠKOLE SU MOJE Žuljkovi, lokal i centralni magacin sa zetom Stojanom Spasićem.NAJVEĆE BOGATSTVO Lokali su oduzeti nakon Vlajko je kao moderan trgovac Drugog rata od stranegrosista bio stalno na putu. komunističke vlasti. „Kad bi svojoj ženi rekao – Nije se preterano uzbuđivao‘Caco, spremaj mantije i suvo zbog toga ili „nije to pokazivao“,meso’ – znalo se da ide na dug kako se govorilo u porodici. Uput. Dešavalo se, nakon Prvog njegovoj duši sigurno je bio lom.Magacin Srbinaca u centru Vranja (skroz desno)Srbinci 394

Srbinske kuće 1934. godine imala dva salona i druge prostorije sređene po njegovoj meri i volji.„Sve ćemo ti uzeti“, pretili su mu. Novu je izdavao pod kiriju, a„Uzmite sve, ali džaba, ja sam i nakon Drugog rata u nju se useliodalje bogat čovek, imam četiri sina komunista Mitar Tasić.i ćerku. Ulagao sam u njih, njihoveškole su najveće moje bogatstvo“, U kuću Petra Srbinca useliogovorio je. se, tada glavni komunista u varoši, Dragoljub Stojanović Kovač.KUĆA SA KUPATILOM I „Kasnije su i Mitar i Dragoljub kuće otkupili po vrlo povoljnojTOPLOM VODOM ceni, koju Srbinci nisu određivali“, navode potomci. Vlajko je obnovio očevu kućui sagradio novu, 1934. godine, za POLITIČKOto vreme modernu. Projektant jebio viši inženjer Kosta Ivanovič OPREDELJENJEFomin. Nabavio je pumpu zavodu iz Beča i iz bunara uveo Vlajko, uprkos tome što je biovodu u sve tri kuće. Sagradio jedan od najviđenijih trgovaca ukupatilo i imao toplu vodu. varoši, vinograde, voćnjake, baštePodovi u kućama bili su pokriveni i njive nije zapostavljao. Naprotiv,hrastovim parketima. Stanovao je unapređivao je proizvodnju. Bio jeu staroj obnovljenoj kući, koja je 395 Stare vranjske porodice

Vlajko, stoji, sedmi s leva bio je član Nadzornog odbora, zamenivši trgovca Manojlavrstan poznavalac zemlje, njenog Džuvarevića.kvaliteta, obrade i svega vezanogza bilo kakvu proizvodnju. Uoči Drugog svetskog rata bio je predsednik Upravnog „Uzjahao bi konja i krenuo u odbora akcionarskog Električnogobilazak svoja 24 hektara. Bilo društva. Njegovi potomci navodeje dovoljno da rukom prođe da je bio većinski vlasnik, da jekroz uzoranu zemlju ili da je u aktivno učestvovao u izgradnjišaci protrlja i da odmah kaže hidroelektrane na Jelašničkojradnicima koliko đubriva treba da reci u istoimenom selu, u opštinistave, šta da preduzmu za zaštitu Surdulica.ili poboljšanja roda“, navodi Toma. KRIV ŠTO SU NEMCI Ugledan u varoši, biran je zaodbornika u vreme predsednika KORISTILI STRUJUopštine Dimitrija Stojkovića,odnosno Mite Atana. Interesovala „Zbog Električnog društva iga je politika i bio je član akcija mogao je da nastrada posleDemokratske stranke Davidović- Drugog svetskog rata. Optužen jeGrol. da je za vreme rata dozvoljavao da struju koristi rudnik molibdena u Imao je akcije u Vranjskojkreditnoj banci, 1930. godineSrbinci 396

Mačkatici kod Surdulice, da se to SIN PROTIV OCAkoristilo za tenkovske gusenice…Ko je u to vreme mogao da zabrani „Dolazio je iz Beograda iNemcima korišćenje struje? Ali, agitovao za oduzimanje zemljetrebalo je Vlajka optužiti da je gazdama i formiranje zadruga.bio saradnik okupatora i oduzeti Na jednom skupu u selu Sodercemu svu imovinu. U njegovu seljacima koji su radili kodkorist svedočio je jedan od njegovog oca držao je govor.zarobljenih Nemaca. U porodici ‘Zemlju treba vi da obrađujetepretpostavljamo da ga je zatvora u zadruzi, zar hoćete da raditei sigurne smrti spasio sin Dušan, kod gazda Vlajka i jedete pasulj uuticajni levičar i komunista koji je kojem kašikama tražite tri zrna?’delovao i živeo u Beogradu“, kaže – govorio je. Seljaci, VlajkoviToma. radnici, šapatom su govorili: ‘Kako je obrađuje, gazda-Vlajku treba Spasio ga je zatvora, ali ne i da se dodeli još zemlje, a ne da seotimačine, čak je, kao revnosni oduzme“. Deda-Vlajku su oduzelikomunista, podsticao vlast da od 24 hektara prvo 21, potomse što više oduzme gazdama, pa se jednom iz vlasti zasviđala jošsamim tim i njegovom ocu Vlajku. jedna njiva i ostao je na samo dva hektara“, priča Toma.Desanka, Dušan, Danica i Vlajko Srbinac bio je međuPredrag Atanac najbogatijim Vranjancima svoga vremena, ali umnogome atipičan kada su bogati ljudi u pitanju. Upamćen je kao druželjubiv, duševan, čestit čovek, koji je poštovao svoje radnike, pomagao sirotinji, činio mnoga dobra dela. Bio je ktitor Crkve sv. Petke na Šapranačkom groblju u Vranju, potom OŠ „Vuk Karadžić“. Pomagao je i mnoga dobrotvorna društva. RADNICI SU GA VOLELI „Dobar radnik za njega je bio svetinja, nikad ne bi dozvolio 397 Stare vranjske porodice

Danica (prva s desna) i Desa (peta s desna)da njihova deca gladuju. Svima prepiše najbolju njivu.koji su radili kod njega davao ježita, kukuruza, grožđa, vina… „Stojan je, sećam se, došaoKad bi se brala letina, naročito kod nas i pričao nam kako jeposle završetka Prvog svetskog gazda Vlajko došao kod njegarata, govorio je svojim radnicima: kući sa molbom da mu pokloni‘Sakupljajte samo krupno, sitno jednu od najboljih njiva. ‘Uzmi,ostavljajte’. Znao je da će sirotinja Stojane, biraj koju njivu hoćeš,kasnije proći i sakupiti što je da ti prepišem, ti ćeš znati da jeostalo. Kad je birao služavke za obrađuješ. Ovi što su došli na vlastkuću gledao je da je to neka žena upropastiće sve, zapustiće, postaćesa decom kojoj je muž poginuo nerezina’, molio ga je. Stojan nijeu ratu. Boleo ga je nemaran pristao, stideo se da uzme tuđe.odnos države prema porodicama Pričajući nam o tom susretu,poginulih ratnika i uvek je rasplakao se“, kaže Gordana.pomagao“, navodi Gordana. NEKA VOJNICI JEDU Svi koji su radili na imanjupoštovali su i voleli gazda Vlajka. GROŽĐEO tome svedoči slučaj kada jeVlajko otišao kod svog radnika Po završetku rata ostali su muStojana iz Sobine i hteo da mu vinogradi gde je današnje naselje Dedinje. Graničilo se, od današnjeSrbinci 398

zgrade ATD-a pa naviše prema imanjem u Vranjskoj Banji, bašteulazu u Sobinu, sa tadašnjom i voćnjake u Šaprancu, voćnjakekasarnom, sa vojnim poligonom. ispod Krstilovice. I oni su doživeli tragičnu sudbinu otimačine „Vojnici su u žičanoj ogradi posleratne komunističke vlasti.pravili rupe kako bi brali grožđe.Imali smo u jednom dugačkom PORODICAredu samo mirišljavi „hamburg“.Čuvarima vinograda, poljacima Sa Stanislavom izrodio jeArnautima, nije dozvoljavao da se šestoro dece: Danicu (Dacu),rupe zakrpe, izdao bi naređenje da Desanku (Desu), Dušana,se ne diraju, da vojnici slobodno Svetislava, Miloša (Mišu) iberu i jedu“, ističe Toma. Božidara (Šocu). Nakon njene smrti oženio se Vukosavom Vlajko Srbinac se oženio Vukom Mitrović iz Aleksinca.Stanislavom (Cacom) iz bogate Deca su Vuku prihvatila jer ih jefamilije Muzikanci. Njen volela i očuvala kao svoju.pozamašan miraz uložio je uposao. Muzikanci su imali vilu sa Stanislava je sa ćerkama bila izuzetno aktivna u Kolu srpskihVukosava, druga Vlajkova sestara pri Sabornoj crkvi sv. Trojice u Vranju.supruga Danica se udala za profesora matematike Nikolu Dragovića, poreklom iz Bjelopavlića u Crnoj Gori. Venčani kum im je bio profesor Puljević. Imali su sina Dragutina i ćerku Sunčicu. Desanka se udala za Bogomira Veličkovića, inženjera mašinstva. Nisu imali dece. Dušan je bio inženjer agronomije. Studije je završio pre Drugog rata u Beogradu, gde je ostao da živi. Upoznao se na studijama i bio prijatelj sa vodećim srpskim komunistima – Slobodanom Penezićem Krcunom 399 Stare vranjske porodice

Venčanje Dese i Bogomira 1933. prvoborca. Za sebe nije hteo nikakvo zvanje, spomenicu, biloi Petrom Stambolićem. Od njih je šta… Bio je zatočenik ideje životaprihvatio levičarske ideje. u komuni i socijalne pravde unutar nje.OD KOMUNISTE DOPAORA Nakon završetka rata imenovan je za direktora prvog Pre rata, izuzetno aktivan u i najvećeg jugoslovenskogilegali, stalno bio pod prismotrom poljoprivrednog preduzećažandara. Učestvovao sve vreme „Seme“. Sa jednog studijskograta u radu KPJ i bio na važnim putovanja iz Holandije je doneofunkcijama u Beogradu i okolini. seme crvenog krompira „dezire“,Po završetku rata učestvovao je u koji se do tada nije proizvodio uakcijama Agitpropa, a partizanima Jugoslaviji.i komunistima koji su delovali napodručju Beograda potpisivao Dušan se, razočaran posleje potvrde za dobijanje zvanja Drugog svetskog rata u dostignuća svojih saboraca, pedesetih godina razišao sa partijom i ideologijom i živeo je od poljoprivrede. Zakupio je zemlju na futoškom putu u blizini Novog Sada i proizvodio luk srebrenac i futoški kupus. Ponosio se što je poljoprivrednik. Sa suprugom Divnom Hamović imao je sina Miroslava. PROFESOR NA VIŠOJ MEDICINSKOJ ŠKOLI U NOVOM SADU Svetislav Srbinac bio je vojni lekar. Studije je završio posle Drugog svetskog rata u Beogradu. Radio je na aerodromu u Batajnici. Pred kraj radnog veka bio je profesor na Višoj medicinskoj školi u Novom Sadu, gde je napisao skriptu iz biologije. KaoSrbinci 400