Stare vranjske porodice 16-01-2018

penzioner, po pozivu vlade Alžira, PRVI TENISKI TERENotišao je tamo i bio član komisijeza izdavanje potvrda za invalidsku Miloš Miša Srbinac završiopenziju. Govorio je četiri jezika. je Pravni fakultet u BeograduUmro je iznenada u Alžiru. U i tamo se zaposlio u Narodnojbraku sa Radmilom Stevanović, iz banci. Po pozivu oca Vlajka,poznate vranjske familije Cupare, 1947. godine se vratio u Vranjeimao je ćerku Ivanu. Radmila je da živi sa roditeljima. Nastaviobila ćerka trgovca Ljube Cupare je da radi u ekspozituri Narodnei Darinke iz vranjske familije banke, kasnije u KomunalnojBabadudinci. banci i Beogradskoj banci. Bio je sportista, igrao je tenis. Božidar Šoce Srbinac bio jeinženjer geologije i rudarstva. Njegov otac Vlajko, posleRadio je u TE „Kolubara“, a Prvog rata, učestvao je u izgradnjiostatak radnog veka proveo teniskog terena zajedno sa svojimu firmama „Rumag“ i „Mag“. velikim prijateljem trgovcemOženio se profesorkom geografije Jovanom Jankovićem Lungom,Zorkom. Živeli su u Beogradu. pokroviteljem teniskog sporta u Vranju.Vlajko i J. J. Lunga u Beogradu Miloš je sa bratom Božidarom bio i aktivan plivač i veslač pre Drugog rata i učestvovao je u tim sportovima na takmičenju na Svetom Stefanu, u Crnoj Gori. I ostala njegova braća pre rata bili su aktivni u sokolskim društvima. Dušan je bio poznati gimnastičar. U braku sa Rolom Trajković, iz poznate porodice Sirminci iz sela Rataje kod Vranja, imao je sina Tomu, diplomiranog inženjera elektronike, i ćerku Gordanu, lekara pedijatra. Rola je pre Drugog rata bila sokolarka i učestvovala je na jugoslovenskim sokolskim sletovima održanim u Kumanovu i Skoplju. 401 Stare vranjske porodice

SLAVA KOD SRBINACA dobijala materijal za haljinu koji je Vlajko nabavljao u inostranstvu.Za Srbince, kao i za mnoge Služilo se na tri poslužavnika.Vranjance, slava je bila više od Na prvom žito, drugom piće, svesvečanog dana. vrste vina i rakija, kao i likera za žene, na trećem razni kolači,Za Svetog Nikolu pripreme bi sve na nepar. Gosti su dočekivanipočinjale mesec dana ranije. u velikom salonu. Stolice su bileSlužavke, sa ukućanima, krenule poređane sa strane, a u jednombi u detaljno čišćenje soba. Prozori delu je bilo posluženje.i hrastov parket na podovima Vlajko je sa ženom i decom sedeomorali bi da blistaju. Iznosili u sredini i primao goste. Svi susu se tepisi, pokrovci, čaršavi, bili svečano obučeni. U kasne satestolnjaci, miljea, na pranje i Vlajko se sa viđenim gostima sačišćenje. Dolazilo je „pola Vranja“ strane, prijateljima i rođacimada čestita, blagoslovi. Potom povlačio u manji salon, gde su uzbrojni Vlajkovi poslovni partneri kafu i slatko razgovarali o trgoviniiz Beograda i drugih gradova. i politici, pripovedaju o tomePrijatelji, poput trgovca Jovana Toma i Gordana.Jankovića Lunge i drugih koji su Vlajko je bio tipičan Vranjanac,živeli van Vranja. meraklija na pesmu i igru. Voleo je da zapeva, da pusti glas i da sebiZa slavu su bila u funkciji dva oduška. „Da mi violina zasvira nasalona. Iz familije je određivana uvce“, tako je govorio, a kasnije jevredna i lepa devojka koja je bila prepričavao violinista iz Gornjeposlužiteljka. Dan pred slavu čaršije, poznat kao Brica, koji je,dolazila je frizerka da ženskinju kad je Vlajko umro, među prvimau kući i poslužateljki uredi kose. došao da mu zapali sveću.Za svoj rad, praćen ljubaznošću iosmehom koji nije skidala sa lica,po završetku slave poslužiteljka jeSrbinci 402

Macanci – Topomoborio avionVasa Macan je sa Moravskom divizijom prošao Cer, Kolubaru, aonda i povlačenje prema Prizrenu i Đakovici. Iz Đakovice krenuli suu Skadar i Lješ. Artiljerci, među kojima Vranjanci Vasa Macan, TodorKalimanac i Spira Grnčar, pokazali su veliku hrabrost prilikomobezbeđivanja odstupnice pešadiji Predanje kaže da su trojica ugledni i bogati. Među njimabraće Todorovića u Vranje došli izdvajao se Stanoje Macan. Kupioodnekud iz Vojvodine, odmah po je kuću u Panađurištu, stekaooslobođenju od Turaka. Nadimak njive i imanje iza stare kasarne.Macani poneli su iz rodnog kraja. Stanoje je imao trojicu sinova iTamošnje snaše uzdisale su sa ćerku. Jedan od sinova umro jelepuškastom i otmenom braćom, veoma mlad. Preko noći, bolest jegovoreći: «Vidi, vidi macana!“ pokosila i njegovu ženu. Stanoje Macan se, poznat u varoši kaoZAVODNICA IZ SUVOG kicoš koji obožava lepe žene, brzo oporavio.DOLA Opčinjen lepotom mlade Po dolasku u Vranje razvili su zavodnice iz obližnjeg sela Suvitrgovinu i za kratko vreme postaliVenčanje Žike i Savke 1944. godine 403 Stare vranjske porodice

Dol, zapostavio je decu. Zaslepljen Vasa sa Leposavompohotom, rešio je da je oženi.Nije očekivao da će taj njegov Vasa Macan je sa Moravskomgest naići na žestoko protivljenje divizijom prošao Cer, Kolubaru, asina Vasilija. Vasa je, pričalo se, onda i povlačenje prema Prizrenubio u prisnoj vezi sa tom ženom i i Đakovici. Iz Đakovice krenuliženidba Stanoja sa njom za njega su u Skadar i Lješ. Artiljerci,je predstavljala veliku sramotu i među kojima Vranjanci Vasauvredu. Macan, Todor Kalimanac i Spira Grnčar, pokazali su veliku Vasa Macan, emotivan, prgave hrabrost prilikom obezbeđivanjanaravi, nije mogao da podnese odstupnice pešadiji.da mu pomajka bude nemoralnažena. Stanoje je ostao pri svojoj Iz Lješa su prebačeni nanameri i oženio se. Vasa je prezreo Krf, gde su se na brežuljcimaoca, izašao iz kuće, iznajmio oporavljali u vojničkim logorima.sobicu i krenuo u neizvestan život, Tu je počelo da se govori opun iskušenja. Počeo je da radi odlučujućem proboju dolinomkao rabadžija, ali ga je zatekao Vardara i povratku u Otadžbinu.Prvi svetski rat. Mobilisan je Dragoljub Mihajlović, tada boraczajedno sa bratom Vojislavom. đak, kasnije čuveni vranjski lekar,Bili su u sastavu Moravske divizijeprvog poziva, kao narednici. Vasau artiljeriji, a Voja u pešadiji.RATNA EPOPEJA Voja Macan poginuo jena Ceru 19. avgusta 1914.godine. Srpska pešadija bila jeorganizovana u kombinovanojdiviziji, sastavljenoj od najboljihbataljona iz ranijih sastava. U tojdiviziji bio je i vranjski bataljon,izdvojen kao elitni iz Prvogvranjskog pešadijskog puka „KnjazMiloš Veliki“. Jurišajući na južnomkrilu, skoro svi vranjski pešadincisu poginuli.Macanci 404

































hadžiluk u Jerusalim. Sa sobom je Donju malu, tugo, što je ubava,poneo dosta robe, voće, naročito kao i majka vu. Pasa zavrte mozakkruške, koje je prodao u Solunu i na onoga Borka Zlatinoga (Boraza velike pare, od kojih je kupio Stanković, prim. aut.). Pričav,prvoklasnu kožu. Rešio je, zbog turija gu u knjige“, govorilo se ubogatog tovara, koji je trebalo Gornjoj čaršiji, gde je bila glavnapreprodati i dobro zaraditi, da se kuća Nikole i njegovih potomaka.vrati u Vranje. ČETIRI SINAHADŽI-PIŠMAN PA HADŽI Nikola je glavnu kuću, koju suNIKOLIĆ zvali – turska, kupio u Gornjoj čaršiji, na početku današnje Viđeniji Vranjanci ga nisu Kajmakčalanske ulice. Bilo jedočekali blagonaklono, pa da bi preko 2.000 metara kvadratnihmu napakostili prozvali su ga placa. Tu će izroditi sa Natalijomhadži-pišman, jer se pišmanio četiri sina: Aritona, Manasiju,(odustao) od odlaska u Jerusalim. Mileta i Dimitrija.Nikolu je to uvredilo, rešio je dabude ravan sa njima i krenuo je Miloš Hadži Nikolić sa Persom iopet na hadžiluk. Sa sobom je Jovicom (Vranjska Banja, 1926.poveo i Nataliju. „E, neka puknev godine)od bes, ti, ubavo moje, ima dabudneš prva ‘adžika u Vranje“,rekao joj je na polasku. Nakon uspešnog hadžilukai poklonjenja Hristovom grobu,vratili su se u varoš i od tadado današnjih dana pamti seuspešna i brojna porodica kojaće poneti prezime Hadži Nikolić.Interesantno je da je Natalija, kaoprva ‘adžika u Vranju, bila poznatakao Adžinikolinica. Kasnije,ženska čeljad u porodici takođe ćebiti poznata kao Adžinikolinice,pa i snaje koje su ulazile u kuću. „Ovaj Ljubica Adžinikolinica,ćerka na Trifuna Ježu i Pasu iz 421 Stare vranjske porodice

Ariton je bio najstariji, bavio Sreta, Dobrivoje Hadži-Arsić,se zemljoradnjom, imao je velikoimanje. Njemu je kupljena kuća u Dimitrije (stoje), Slavko iblizini, na uglu gde se od njihoveulice odvajao sokak kojim se Ljubinka (sede) sa sinovimananiže spuštalo u naselje Toplik.Imao je veliki plac, okućnicu… Zoranom, Žikom i MiroslavomSa suprugom Matom izrodili sudevetoro dece, od kojih je u životu iz obližnjeg planinskog krajaostalo dvoje – Dobrivoje, koji je Poljanice.sa suprugom Darinkom živeo uBeogradu, i Radmila, koja se udala Domaće vino i rakija,za Svetozara i živela u Nišu. raznovrsna hrana, goč i piska klarineta privlačili su goste, koji Aritona i Matu je pogodila su često i konačili. U podrumu,teška nesreća, kao malo umrlo u slami, gde su bile velike kockeim je četvoro dece, a sušica leda, hladilo se piće. Konak se(tuberkuloza) odnela im je dodatno plaćao. Konji su smeštaniNataliju u 24, Branka u 22. i u dvorište, gde ih je momak čuvao.Daru u 21. godini života. Satim gubitkom teško su se borili, Manasija je sa suprugompreveliki bol uselio se u njihova Milom imao sina Miloša, takođesrca. kafedžiju. Nasledio je oca u poslu i to vrlo uspešno. U brakuMILOŠEVA KAFANA sa Persom nije imao dece, pa je Drugi sin, Manasija, bio ječuveni kafedžija u Gornjoj čaršiji.Kuća je kupljena u današnjojulici Vuka Karadžića, gde žive jošuvek potomci. U blizini, od kućepa do ugla današnje Ulice kraljaMilana, kupljena je kafana, kojaće kasnije po njegovom sinu bitiprepoznatljiva kao „Miloševakafana“. Sa „Gužvinom kafanom“,koja je bila preko puta, na uglusadašnje Niške ulice, pročulase pre Drugog svetskog ratakao stecište putnika namernikaHadži Nikolići 422

usvojio Jovicu, kasnije poznatog njim u staroj kući. Osećao je daprofesora srpskog i nemačkog ima osećaj za espap, da od dinarau vranjskoj gimnaziji. Jovica je napravi dva i da će biti glavniu braku sa profesorkom Zagom oslonac porodice.imao ćerku Jasnu. Kafanu jenasledio sin Persine sestre, koja Mile je bio vičan trgovini ise udala u porodicu Dimkovića ubrzo je proširio svoj imetak.iz Bujanovca. Tu sad žive njegovi Kupio je kuću sa dućanom upotomci, poznati pod nadimkom varoši, preko puta porodične kućePašini. Civrića. Tu je bio trgovački krem predratnog Vranja, porodice saTRGOVAČKI KREM kućama i dućanima, poput Hadži Nikolića, Toskinih, Karanfilaca,PREDRATNOG VRANJA Bojadžija, Žuljkovih, Srbinaca i Spasića… Potom, kupio je kuću u Treći Nikolin sin, Mile, bio današnjoj Ulici Sime Pogačarevića,je najmarkantniji lik u porodici, na uglu sa Sremskom, koja seuspešan trgovac, koji je uspeo da graničila sa kućom Ristića,uveća bogatstvo i ugled porodice. uglednih vranjskih trgovaca. ImaoNjega je Nikola ostavio da živi saSlavkova ćerka Nada (u sredini), desno Ljubinka sa suprugomDimitrijem, sa cigaretom Pera Čare, do njega rođak Pera izVlasotinca 423 Stare vranjske porodice

je i dućan na potezu gde je danas kuća sa dućanom, 1959. godine, iFond PIO. isplaćena po tadašnjoj vrednosnoj proceni vlasti. Godinu dana U braku sa Sofijom (Sofkom), morao je sa porodicom da živi kaoiz vranjske porodice Klinčarci, kirajdžija. Za dobijene pare Slavkoimao je četrnaestoro dece, od je jedva kupio kućicu, gotovo bezkojih je sedmoro ostalo u životu. placa, u donjem delu današnjeOd njih sedmoro, Nikola je umro Ulice Sime Pogačarevića, prekokao momak. puta porodice Mirka Rakovca. U poznim godinama upamćen je kao Ćerka Stana bila je udata za elegantni gospodin sa šeširom,Đorđa iz familije Čarini. Imali su odelom i štapom u ruci.sina Peru i ćerku Pasu. Pera Čareje bio poznati fudbaler vranjskog Sa Danicom imali su ćerkeHajduka između dva svetska rata. Ljubinku i Nadeždu i sina Sretu.Za vreme Drugog svetskog rata Ljubinka se udala za poznatoguhapšen je od strane bugarskog terziju (krojača) Dimitrijaokupatora. Prošao je zlikovačko Jaćimovića, sa kojim je imalamučenje, pa je po oslobađanju Oliveru, Zorana i Živorada. Slavkonakon kraćeg vremena umro. Pasa je Ljubinki u miraz dao kuću use udala za popa Sretu, sa kojim je Kajmakčalanskoj. Nadežda seimala sedmoro dece. udala za glumca Milana Belića, sa kojim je živela u Subotici, a potomKUĆICA UMESTO u Vranju, u današnjoj Beogradskog ulici. Sreta i Slavica imali suBOGATSTVA ćerku Ljilju”, priča Slađana Stošić, praunuka Slavkova. “Sin Slavko nasledio je ocaMileta u trgovini, dobio je LEPOTICA BOREkuću i deo placa u današnjojKajmakčalanskoj ulici, kao i kuću STANKOVIĆAsa dućanom u centru, preko putaporodice Civrić. Pre Drugog Miletov sin Đoka oženio sesvetskog rata kuća i dućan su u Ljubicom, ćerkom Trifuna Ježepožaru izgoreli, ali je on uspeo da i Pase, koji su živeli u današnjojsagradi novu. Baba-Zlatinoj ulici, u komšiluku pisca Bore Stankovića. Pasa je Oženio se Danicom, iz bogate opčinila Boru lepotom, koji je,trgovačke porodice Jovića iz zaljubljen u nju, napisao “UveluVlasotinca, koji su, pored radnji, ružu”, možda i svoju najlepšuimali i ogromno imanje, celo pripovetku.selo Stajkovce i okolinu. Pozavršetku rata oduzeta mu jeHadži Nikolići 424

Đoka i Ljubica imali su dve da radi u Ministarstvu saobraćajaćerke, Miroslavu i Desanku. Đoka i veza u Beogradu. Ubrzo jeje bio trgovac i radnju je imao u prebačen u Sarajevo, gde jeprodužetku bratovljeve “Miloševe postavljen za glavnog kontrolorakafane“, prema Amamu. pošte i železnice u Drinskoj banovini. U Sarajevu je službovao Miletova ćerka Danica udala se sve do početka Drugog svetskogza bogatog trgovca grosistu Josifa rata. Oženio se DesankomMitića, iz familije Tobošarci. Imali Maksimović, ekonomistom izsu kuću u današnjoj Ulici Jovana Šapca, i sa njom imao troje dece,Hadživasiljevića. Milicu, Danicu i Stojana Bracu.PREŽIVEO ISEČENE VENE Na samom početku Drugog svetskog rata Božidar je proteran “Božidar, najmlađi sin Miletov, iz Sarajeva. Ustaše muslimani sunakon završene gimnazije pre proterivanja pokušali da gau Vranju, upisao je pravo u likvidiraju tako što su mu isekliFrancuskoj, gde je i doktorirao. vene, ali je Božidar nekako uspeoNakon završenih studija počeo je da ovaj pokušaj ubistva preživi. Nakon proterivanja uspeo je da seBožidar Hadži Nikolić iz Sarajeva prebaci u Beograd, a potom u rodno Vranje. Njegova ćerka Danica je, kao diplomirani pravnik, posle rata radila u Beogradskoj banci. Druga ćerka, Milica, radila je u pošti u Prištini, a sin Stojan Braca je bio pozorišni glumac u Beogradskom dramskom pozorištu, a kratko vreme je radio i u Američkoj ambasadi u Beogradu”, kazuje Aleksandra, ćerka Stojanova. USPEŠAN DRVENI ADVOKAT Miletova ćerka Milka udala se za protojereja Dobrivoja Hadži Arsića. Živeli su pre Drugog 425 Stare vranjske porodice

U Braku sa Ljubicom izrodili su petoro dece. Nikola je bio poznati predratni fudbaler i sportski radnik. Do kraja života fudbal mu je bio sve. Nije se ženio. Drugi sin, Čeda, bio je vojno lice i živeo je u braku sa Radom. Imali su troje dece, najstarijeg Časlava, poznatog beogradskog neuropsihijatra, oženjenog Jasnom, potom Vojkana i ćerku Sanvilu. Vojkan je otišao da živi u Južnoj Americi.Desanka sa Milicom, Stojanom i KUĆA U DOSITEJEVOJDanicom ULICI – POKLON CRKVIsvetskog rata u Skoplju, a posle Časlav Hadži Nikolić jerata u Jagodini. Imali su sinove psihijatar koji je ukrštajući znanjaDragoljuba, direktora gimnazije stečena u različitim kulturamau Paraćinu, Milovana, direktora video mnogo i napisao knjiguMesne industrije “Juhor” i ćerku “Kada se vidi ono što se ne vidi”.Sultanu, činovnika u SDK (Služba „Spačekom“, koji je u jednomdruštvenog knjigovodstva). komadu držala samo farba, stigao je u Indiju. U Kini je učio Dimitrije, najmlađi sin akupunkturu pre više od triHadži-Nikole i Natalije, imao je decenije, u Nigeriji je dobio titulukuću i dućan na prostoru gde je poglavice, u Amazoniji se družiodanas nova zgrada SO Vranje. U sa šamanima, učeći kako onidućanu nije se bavio trgovinom, hiljadama godina leče psihičkeveć je pružao advokatske usluge probleme u plemenima, pronašaomušterijama, iako nije bio pravnik. je drevni grad kome su on iPisao je tužbe, žalbe, predstavke i njegovi saputnici dali ime Sobrebio je među najpoznatijim, kako se Amija i upisan je na listu nalazačatad u Vranju govorilo, “drvenim” u Institutu za kulturu Perua.advokatima. Treći sin, Voja, sa prvom ženom Šteficom je imao ćerku Vesnu, a sa drugom Desankom (Sejom) Milicu.Hadži Nikolići 426

Dimitrije Hadži Nikolić Aćimović rođen je u Vranju, u bogatoj trgovačkoj porodici Dara se udala za Boška i nisu Taksidaredivih. Taksidar je rečimali dece, a Kosara za lekara persijskog porekla i u prevodu naJordana Aćimovića, iz poznate srpski znači – poreznik. Njegovfamilije Taksidarevi. Lekar Jordan otac Lazar bio je veoma uticajan čovek u varoši početkom 20. veka. U njihovoj kući okupljali su se vodeći ljudi iz čaršije: Arsa Stojanović Buta, Rista i Jova Goločevac, Tasa Stajić, Nikola Cupara, Rista Janaćkov, Aleksa, Sima i Zaka Avramac, Apostol piljar, Milan furundžija, Dane Palikuća, Atanas Rakovac, Mana Milenković, Žika Ružić, Ariton Čaplja, Karanfil trgovac, Đoka Prizrenac… Doktor Aćimović se razveo od prve supruge Ksenije i po drugi put oženio Kosarom Hadži Nikolić. Nisu imali decu i svoju kuću u Dositejevoj ulici, tj. „crkvenom sokačetu“, poklonio je vranjskoj Crkvi. 427 Stare vranjske porodice



Srednjodelci – BeloLenče i Mile PileMilan Ristić, čuveni Mile Pile, zaštitni je lik porodice, jedna odmarkantnih figura ne samo u porodici nego i u Vranju i šire.Njegov život i život pojedinih članova porodice obeležiće društveno,ekonomski i istorijski varoš Vranje između dva svetska rata i zavreme Drugog svetskog rata. Mile Pile je, zbog platonske ljubavi saLenkom, ušao u pesmu „Otvori mi, belo Lenče, vratanca“, koja jepostala narodno muzičko blago Srbije Porodica Ristić došla je u paši u Vranju, interveniše i pružiVranje iz planinskog sela Srednji zaštitu.Del početkom 19. veka, u vremePrvog srpskog ustanka. Prema KOVANJE MAČEVApredanju, razlog odlaska poznatogkovača Đorđije i njegove brojne Potomci znaju da je u Vranjeporodice iz tog kraja bila je stigao kovač Đorđija, da je njegovnetrpeljivost sa lokalnim Turcima sin Rista nastavio da se bavi istimi nemogućnost da vlast, oličena u zanatom, da su bili poštovani iLjubica i Milan Ristić s decom u naručju (drugi red odozgo, prvodvoje s desna) 429 Stare vranjske porodice

cenjeni u donjem delu varoši, užara. To je današnji ugao ulicau sokaku koji je vodio prema Sime Pogačarevića i početkaŠapranačkom groblju. Živeli su Južnomoravske, prema „Zmaj“skromno, nenametljivo, težak školi.posao donosio je dovoljno hlebaza brojnu porodicu i to je bilo Još Đorđija je preneo na sinovenajbitnije. Od njih su potomci tradiciju pravljenja metalnihponeli nadimak Srednjodelci. delova za puške „ostraguše“ i vojnih mačeva. Po tome su bili Kovačkim zanatom nastavio poznati i van Vranja, pa je uvekje da se bavi i Ristin sin Tasa, koji bilo narudžbina.je imao kuću u današnjoj uliciSime Pogačarevića, u donjem TRGOVINA, NJIVE,delu, između porodica Totorejei Pižini. Kovačka radnja bila je VINOGRADIna uglu ulice, do mosta kojimse nastavljalo do grobljanske Tasa Srednjodelac imaćekapije, a desno skretalo uz reku trojicu sinova, Milana, BogosavaOdžinku. Kasnije je tu bila kuća i Dušana. Zahvaljujući ušteđevinii ćerana (radionica za pravljenje koju je Tasa za njih čuvao, odrekliužadi) Pere Belajke, poznatog su se teškog kovačkog zanata i krenuli da se bave trgovinom.Ljubica i Milan RistićSrednjodelci 430

Kako su ekonomski jačali, je trgovački dar, umešnost dakupovali su zemlju u okolini zarađuje. Znao je da zemlja hraniVranja i sadili bašte i formirali čoveka, pa je kupio dovoljno zavinograde. njegovu brojnu porodicu. Do većih para, koje bi omogućile Bogosav, trgovac, imao je školovanje dece i kvalitetniji život,radnju i dosta zemlje, pa je dobro znao je da se dolazi učešćem uprihodovao i živeo nenametljivo unosnim poslovima.sa suprugom Stanislavom. Sanjom je u braku izrodio dve ćerke, Rodio se 1877. godine, aMilku, koja je mlada umrla od oženio 1900. Ljubicom, po majci,tuberkuloze, i Stanislavu (Cale), iz familije Goločevci. Ona je bilakoja je ponela ime po majci. unuka Riste Goločevca.Stanislava je nastavila da živi uBeogradu. „Otac joj je bio poznati srpski komita iz Velesa Dimitrije (Dime), Dušan je, kao i Milan, bio koji se, takođe, prezivao Ristić.mobilisan u balkanskim ratovima i Nakon jedne borbe sa TurcimaPrvom svetskom. Poginuo je 1914. njihov odred je pretrpeo gubitkegodine na Ceru. i morao je da beži sa bratom. On je stigao u Vranje, a njegov Milan Ristić, čuveni Mile Pile, brat je pobegao u Bugarsku. Pozaštitni je lik porodice, jedna od dolasku u Vranje krenuo je da semarkantnih figura ne samo u bavi trgovinom. Sa bratom se višeporodici nego i u Vranju i šire. nikad nije sreo. Koincidencija jeNjegov život i život pojedinih da je bratovljeva ćerka došla izčlanova porodice obeležiće Bugarske u okupirano Vranje kaodruštveno, ekonomski i istorijski bugarska učiteljica i tada potražilavaroš Vranje između dva svetska da vidi i upozna rođake“ – kazujerata i za vreme Drugog svetskog Rastko Ristić (96), sin Milanov.rata. Mile Pile je, zbog platonskeljubavi sa Lenkom iz gornjeg dela NOSILAC ALBANSKEvaroši, ušao u pesmu „Otvorimi, belo Lenče, vratanca“, koja je SPOMENICEpostala narodno muzičko blagoSrbije. Mile Pile je od prihoda od trgovine kupio kuću sa velikimMILE PILE dvorištem 1908. godine u istom sokaku, između kuća poznatih Ko je bio Milan Ristić, Mile vranjskih porodica Barbačiki iPile? Od rane mladosti pokazivao Manasijevići. Plac u ulici Sime 431 Stare vranjske porodice

Pogačarevića do kuće Barbačiki trgovinom. Imao je dve radnje,poklonio je svojoj ćerki Persi da jednu sa kolonijalnom robom,ga komunisti ne bi uzeli, a kasnije a drugu sa tekstilnom. Bile su uje na njemu Persa sa suprugom današnjem centru grada, izmeđupodigla kuću. dva rata, na samom uglu gde se skretalo za Gradsku crkvu, do Milana su zahvatili nadolazeći radnje poznatog trgovca Simeratovi, otišao je od kuće 1912. Avramovića.godine, a vratio se 1918. Prošaoje Albaniju i nosilac je Albanske PRVA TEKSTILNAspomenice. Kao trupni narednikbio je intendant u 1. pešadijskom INDUSTRIJA U VRANJUpuku, koji je zvanično formiran1897. godine. Milan je na Iako su radnje solidno radile,raspolaganju imao preko 100 to nije zadovoljavalo Mileta Pileta.para volova i sa svojom jedinicom Pratio je ekonomska dešavanjaišao za vojskom koja je morala u Evropi, naročito u Nemačkoj,biti uredno snabdevena, posebno i zanteresovao se za tekstilnuprilikom proboja Solunskog industriju. Godine 1925, nafronta. njegovu inicijativu, osnovaće se Prva tekstilna industrija u Vranju Po povratku u oslobođeno pod nazivom: „Ristić, DimitrijevićVranje nastavio je da se bavi i drug“.Tkači fabrike „Ristić, Dimitrijević i drug“ 1926. godineSrednjodelci 432

Kuća u kojoj je bila smeštena prva fabrika tekstila u Vranju Naime, „u 1925. godini najmodernije i najjeftinije. Sudružuju se trojica Vranjanaca. mašinama, a bez svog kapitala,Milan Ristić, zvani Mile Pile, došao je u Vranje i Čeh Veclavtrgovac Zafir Dimitrijević, zvani Hajsman, koji je kao stručno liceMagariče, i Ljubomir Cigarčić, imao da se brine o montiranju iterzija, stvaraju kapital od 800.000 ispravnom radu kupljenih razboja.ondašnjih dinara putem zaduženja On je u prvoj vranjskoj tekstilnojkod privatne Vranjske privredne fabrici postao četvrti ortak, ubanke Jovana Stojkovića, svemu jednak s prvom trojicomzvanog Lukovac, rentijera, pa ortaka.u Nemačkoj i Čehoslovačkojkupuju šest razboja za tkanje Na razbojima je radila muškašalova, amerikana, aladže, radna snaga. Ceo mašinski strojmaterije, slamarice, zable i drugih bio je postavljen u crkvenoj kafanimaterjala. – južno na nekih 40-50 metara. Crkvena kafana, u kojoj je nekadaSREDNJODELCI I ORTAK bila kafana ‘Makedonija’ nalazila se u glavnoj ulici. U dvorištuČEH kafane bio je smešten pomoćni materijal. Kafana je imala i sobe Čehoslovačka i nemačka za noćivanje, koje su poslužile zaindustrija u to vreme bile su administraciju i knjigovodstvo. 433 Stare vranjske porodice

U zaostalom Vranju građani fabriku i izašao sa udelom iz njesu mašine prve fabrike primili 1929. godine. Od tada glavnikao senzaciju. Svuda se samo o je bio Zafir Dimitrijević zvanitome pričalo. U ovoj fabrici na Dzaka Magariče. Iz fabrike serazbojima radilo je šest radnika povukao nakon što je videokoji su imali nadnice 25 ondašnjih konkurs za dodelu sredstava oddinara. Na tri razboja tkani su strane Vranjske kreditne banke ušalovi, a na tri amerikan, aladža, vlasništvu Tase Stajića, za uvoz-materija, slamarice i drugo. izvoz monopolske robe: soli, duvana i šibica. Konkurisao je i Sve radnice, koje su u to dobio sredstva za zakup uvozavreme imale štrikaće mašine, bile morske soli iz Grčke na petsu pozvane da se pridruže prvoj godina. Bio je glavni distributertekstilnoj fabrici, da stupe na za južni deo Vardarske banovine,posao i da sa sobom donesu svoje a sedište mu je bilo u Đevđeliji,štrikaće mašine. Među njima: gde je bio mlin za mlevenjeKatarina Ilić, Stana Garejka, krupne soli. Milan je bio glavniSlavka Stošić, Nada Kalčina, Olga rukovodilac posla i morsku so jePalanzina, Zora Ristić, Teodora distribuirao na veliko, železničkimCvetković, Vuka Ilić i druge“, piše vagonima.o ovoj fabrici u lokalnom listu“Vranjski glasnik” u broju od 18. „Zbog obima posla i stalnogaprila 1926. godine. odsustva, trgovačke radnje u Vranju je likvidirao. Tekstilna „Pamtim kao danas fabriku i je još neko vreme radila, aposebno Čeha Veclava. Bio sam kolonijalnu je odmah prepustiodete, mnogo me je čuvao, davao svom radniku, nekom Urošu. Takomi bombone i vozio na ogromnoj je bilo sve do 1935. godine, kadapegli“, kazuje Rastko. je istekao zakup. Odlučio se da promeni posao. Zbog stečenogGLAVNI DISTRIBUTER ugleda u poslu, dobio je mesto carinskog posrednika za uvoz-MORSKE SOLI ZA JUŽNI izvoz stoke iz Srbije u Grčku. Na tom poslu se zadržao do 1937.DEO VARDARSKE godine, kada prelazi na mesto državnog upravnika otkupneBANOVINE stanice „Diras“ u Slankamenu, koja se bavila otkupom žita za državne Mile Pile, nemirnog duha, nije rezerve. Tu je radio do početkase zadovoljavao samo tekstilnomfabrikom. „Mesto ga nije držalo“,kako se govorilo, hteo je uvek„više i bolje“. Zato je i napustioSrednjodelci 434

rata, kada se vratio u Vranje“, Bugari su sa podozrenjemkazuje devedesetšestogodišnji gledali na njega, jer mu je jedanRastko. od sinova, Žarko, bio četnički komandant, sa sedištem uPREKOR BUGARSKOG obližnjem selu Ristovcu.OFICIRA „Jednom je jedan bugarski oficir svratio u bife, ranjen u ruku Rat je u Vranju sa porodicom i rekao mu: ‘Ovo je uspomenaproveo delimično bezbedno. od tvog sina’. Znao je da se neštoDržao je bife, na početku današnje sprema… i 1944. godine odvedenBeogradske ulice, do lokala je u internaciju, u Bugarsku, uJežinih i Koldžija. Živelo se od Tervel, u oblasti Dobrudža. Savinograda i njiva, koji su i pre njim su bila i njegova deca Zora,rata donosile prihode. Imao je tri Persa i Ljubinko. Nisu bili uvinograda, na Šapranačkom ridu, logoru, već ‘slobodnjaci’. Nakonu bunuševačkom ataru na mestu izvesnog vremena vratili su se“,zvanom Češmiče i u Donjem priča Rastko.Asanbairu, livade u selima Rataju,Aleksandrovcu i Ribincu i šume POLA GRADA NAnegde preko Morave. SAHRANIPersa i Zora Nakon rata, nosio je beleg bola u srcu poginulog u ratu sina Žarka, ponosa porodice. Umro je 29. novembra 1960. godine i sahranjen je na Šapranačkom groblju, u blizini Crkve sv. Petke. „Pola Vranja je došlo da ga isprati na večni put, toliko je bio poštovan i uvažavan. Opelo je držalo šest popova, među kojima i stari pop Milan, kao njegov prijatelj i saborac iz Velikog rata“, navodi Rastko. Kuće u kojima su živeli prodali su potomci, koji uglavnom žive u Beogradu. U braku sa Ljubicom imao 435 Stare vranjske porodice

je devetoro dece, od kojih jesedmoro ostalo u životu: tri ćerkei četiri sina. Persa je bila udata zaBlažu Raičevića, predratnogjugoslovenskog oficira, koji je pozavršetku Drugog svetskog ratai dolaska iz zarobljeništva radiokao službenik u nekoj javnojustanovi. Sa njim u braku imala jesinove Žarka i Miroslava. Žarkoi Miroslav su otišli u Beograd.Miroslav Kanja je upamćen kaojedan od najboljih košarkašaVranja svih vremena. Igrao je zaKK Jug.JEDAN SRBIN ZA DESET VeraNEMACA takođe, spasio iz logora. Posle rata se udala za njega i otišla sa Zora je bila udata za Stanka njim 1948. godine u Jerusalim,Srbinca. Stanko je kao odličan gde je živela do njegove smrti.đak, prepoznat od strane državnih Bio je bogati farmer, a imao jeprosvetnih organa i poslat u lepe hobije, bavio se filatelijom iFrancusku 1917. godine, gde je fotografijom. Njegove fotografijepotom završio ekonomiju. Prema su obišle svet. Nisu imali dece, akazivanju potomaka, bio je rentijer toliko ga je volela da je njegovei od toga su živeli. U braku su zemne ostatke prenela u Vranje iimali ćerku Svetlanu i sina Stojana. sahranila na Šapranačkom groblju, gde je kasnije i ona sahranjena. Vera je bila levičar, za vremerata uhapšena je i poslata u logor SIN NE ŽELI OČEVIMna Banjici. Kao levičar, pripadala PUTEMje partizanskom pokretu. Spasilase sigurne smrti zahvaljujući Aleksandar je bio najstarijirazmeni zarobljenika, po principujedan Srbin za deset Nemaca.U logoru se zaljubila u JevrejinaSamuela Mešulama, koji se,Srednjodelci 436

Milanov sin, prvenac, rođen oficira i nije se prevario. Nakon1902. godine. Milan je u njemu završene gimnazije u Vranju,video svog zamenika u trgovini 1937. godine odlazi na Vojnui potom u fabrici tekstila. Poslao akademiju u Beogradu. Završavaga je na Trgovačku akademiju u je sa uspehom i uoči rata kaoBečkereku (Zrenjaninu) i Subotici, potporučnik dobija službu u 28.koju je završio. Nameravao je pešadijskom puku u Velesu. Tuda ga pošalje u Čehoslovačku, ga je rat zatekao, a Nemci su gana usavršavanje za tekstilnu zarobili.industriju, ali Aleksandra nijeinteresovala trgovina, niti rad u KOMANDANTtekstilnoj fabrici. RISTOVAČKE ČETNIČKE BRIGADE Više je voleo siguran i mirandržavni posao, naročito kada se „Odmah sam, po nalogu oca,oženio prelepom Valentinom krenuo za njim da ga tražim i(Valjom). Valentina je bila išao sam sve do bugarskog gradaćerka carskog ruskog oficira Ruse, na krajnjem severu, aliŠapošnjikova, sa Vladikavkaza,koji se nastanio u Vranju. Imala Žarkoje 17 godina kada su se zaljubilijedno u drugo i zakleli na večnuljubav. Milan je ispunio sinovljevuželju, omogućio mu je da službujeu Bitolju, Skoplju, Nišu, Zenicii Požarevacu, gde se, na kraju,skrasio sa porodicom. U braku saValjom izrodili su sina Milana ićerke Olgu i Tatjanu. Odustajanje Aleksandra daga zameni u poslu, ubrzalo jeMilanovu odluku da digne rukeod trgovine i radnji i da izađe izortakluka iz tekstilne fabrike. Žarko Ristić rođen je 1919.godine i u njemu je Milanprepoznao budućeg kraljevog 437 Stare vranjske porodice

nisam dobio nikakve podatke. Tek stručnog, ali i visoko moralnog.kasnije, kada smo dobili dozvolu Nisu imali školovanog kadra, paza slanje paketa, saznali smo da su želeli da ga dovedu u svojeje u Nirnbergu, u zarobljeništvu. redove. Naravno, nije pristao,Vodio se kao srpski zarobljenik, za njega je postojala samo jednaa pošto je Veles bio tada pod vojska, Jugoslovenska vojska uBugarskom – oslobođen je. Otadžbini pod vođstvom đenerala Dragoljuba Draže Mihailovića“, Vratio se iste 1941. godine i priča Rastko.odmah ilegalno uključio u radravnogorskog pokreta. Određen GROB MU SE NE ZNAje da organizuje vojnu jedinicui stacionira se preko Morave, u U maju je doneta odluka oselu Buštranju. Išao je da agituje povlačenju četnika iz vranjskogpo selima, imamo je veliki kraja u središnju Srbiju i potom uautoritet i brzo je uradio svoj Bosnu. Komandant Žarko poveoposao. Organizovao je Ristovačku je u neizvesnost oko 600 četnika.četničku brigadu, koja je prvo bilau sastavu Južnomoravskog, pa „Prvi put sam ga video u selupotom Vardarskog korpusa. Bio je Bratmilovce kod Leskovca, gdekomandant brigade. je bio sa vojskom. Bilo je to za Duhove 1944. Kivni na kralja Na tom prostoru imala je i vladu, ali najviše na Engleze,malo borbi sa Bugarima, tako koje su smatrali za glavne krivceda je sve vreme rata to bila njihovog trenutnog stanja, jošslobodna teritorija. Kao školovan uvek su se nadali u povoljanmlad oficir držao je do vojničke ishod“, kaže Rastko.discipline i časti, pa je brzo stekaoveliku popularnost u čitavom Drugi i poslednji put ga jekraju. Narod ga je voleo. video u jednom selu u okolini Varvarina. Kraj rata bio je bolan za njegai njegove brojne četnike. Te 1944. „Spremali su se da krenu putgodine bili su veliki lomovi u manastira Kalenić kod Rekovca,zemlji. Partizanski komandant, videli smo se 11. oktobra 1944.Vranjanac Jovan Stošić Bokčan, godine. Bilo je oko 10.000 četnika.me je zvao i poručio da pitam Rekao mi je da ne zna gde idu jerŽarka da pređe kod njih, da će se kreću po etapama koje određujedobiti oficirski čin, jer su ga Vrhovni štab“, navodi Rastko.veoma cenili kao školovanog i Kasnije je saznao od jednog nepoznatog čoveka, koga je uSrednjodelci 438

beogradsku kafanu „Dušanov čast i slavu, spasio srpski narodgrad“ doveo Vranjanac Dragan od opšte pogibije. Pri JVO DražeKostić Cvrcko, da je Žarko sa Mihailovića postojao je i radničkivojskom krenuo preko Bjeljine u pokret NARAP (NacionalniBosnu. radnički pokret), koji je vodio brigu o socijalnoj politici. „Imali su dogovor sa ustašama Inicijator i osnivač pokreta, sada ih propuste i štite, ali su ih grupom saradnika, pri Vrhovnomizdali i mučki napali i tu je bilo štabu bio je Ljuba Mitić, bivšivelike pogibije. On je krenuo komunista – između dva rata.prema Neretvi i na prelazu reke je U toku rata uključio sam sepoginuo od partizana. Presekao u omladinski deo pokreta priga je mitraljeski rafal. Njegovi NARAP-u. Učestvovao sam uborci su uspeli da ga prebace štampanju i distrubuciji novinamrtvog preko reke i u nekoj „Radnička zastava“, koju susteni, u šupljini sahrane. Šupljinu izdavali ravnogorci. Kasnije samsu prekrili velikom kamenom bio i član redakcije. Štampali smopločom. Nikad nismo našli mesto je u štampariji „Čika Žikišona“.gde je sahranjen“, kazuje Rastko. RastkoSIMPATIZERRAVNOGORACA,PRISTALICADAVIDOVIĆEVIHDEMOKRATA Rastko Ristić rođen je 1921.godine i u Vranju je živeo dopočetka rata 1941, kada prelazi uParaćin. „Pobegao sam iz Vranjaod Bugara, Paraćin je bio podvlašću đenerala Milana Nedića.Živeo sam tamo, bio simpatizerravnogoraca, a politički pristalicaDavidovićevih demokrata. Zamene je Milan Nedić jedan odnajvećih Srba, jer je, žrtvujući 439 Stare vranjske porodice

U junu 1944. godine, nas MATEMATIKA UMESTOčetvorica iz Paraćina, ponaređenju, otišli smo u šumu, u PRAVAblizini Kosjerića, u sela GubinDo i Ribaševini, u podnožju U Paraćinu je živeo do 1957.Jelove gore, gde je bila jedinica godine. Potom u Beogradu, ui redakcija novina. Veza nam je Železniku. Kao mlad čovek prvobila Nedićeva Srpska zajednica je apsolvirao prava, pa napustiorada (SZR), koja je imala studije, upisao Matematičkikancelarije u Paraćinu. Bilo nas fakultet, završio ga i u penzijuje u omladinskoj sekciji 12, osam otišao kao profesor matematike.radnika i četiri intelektualca.Određeni smo za propagandu „Batalio sam prava jer samranogorskog pokreta, a protiv znao da kao neko ko potiče izkomunista. Vreme nam nije išlo četničke porodice neće moćina ruku, komunisti su prodirali da napreduje, da bude, recimo,u Srbiju zahvaljujuću podršci advokat. Drugo, nisam bioEngleza i sovjeta. Vratio sam se u spreman na bilo kakvu saradnju saParaćin. Sreća pa niko nije znao njima“, ističe Rastko.gde sam bio, inače, kasnije bi melikvidirali“, priča Rastko. Ljubinko Ristić rođen je 1926. godine. Malu maturu je završio u Vranju, a nakon bugarskeBelo Lenče, prva s desnaSrednjodelci 440

okupacije nije išao u školu. Do ove platonske ljubavi je došloNastavio je školu po oslobođenju sredinom poslednje decenije 19.i posle velike mature upisao veka. Mile Pile je, jašući konjaElektrotehnički fakultet, koji belca, prolazio pored Jelenine kućeje sa uspehom završio. Radio u Gornjoj čaršiji i odlazio da obiđeje Mostaru u fabrici aviona svoje imanje. Nju, čuvenu ‘ne toliko„Soko“, a po specijalizaciji za po svojoj lepoti koliko po svojojradare u Engleskoj zaposlio se belini’, viđao je na kapidžiku.u gigantu mašinske industrije Tako su se upoznali i počeli sve„Ivo Lola Ribar“ u Železniku. češće da razgovaraju. Otac i matiSa suprugom Mirom, ćerkom opominjali su kćer i zabranjivalipoznatog Vranjanaca Tihomira joj da izlazi često na sokak.Stošića zvanog Tile Šofer, imao Međutim, ljubav je bila moćnaje sina Vladana, anesteziologa u i snažna kao strujanje života uBeogradu. proleće. Za nju je ubrzo saznalo celo Vranje i oboje su ‘stavljeni uOTVORI MI, BELO LENČE, pesmu’.VRATANCA Ljubav mladih nije poštovana. Bili su različitog socijalnog porekla.„Otvori mi belo Lenče vratanca, Mile bogat, Lenče siromašna.vratanca / sa tvojata desna, bela Lenče se udala za terziju Kostu,ručica. / Da ti vidam, belo Lenče, sa kojim se odselila u Beograd. Uustanca, ustanca! / Ne mogu ti, Vranju su ga zvali ‘mali Kostica’.Pile Mile, da stanem, ustanem. Jelena Stamenković (Belo Lenče)/ Majka mi je sela, Mile, / Na tragično je skončala svoj život.fustan, na fustan“. Poginula je prilikom nemačkog bombardovanja Beograda 6.To je deo pesme koju u trećem činu aprila 1941. godine.peva Koštana u istoimenoj drami Milan Ristić oženio je Ljubicu,znamenitog Bore Stankovića. lepu devojku iz čuvene vranjske porodice, po majci – Goločevci. BioO poreklu pesme profesor je pažljiv prema njoj, tepao joj je:Zlatanović u svom delu »Narodno ‘moj karanfile’.pesništvo južne Srbije«, iz 1982. Ali, belo Lenče i pesma ostalegodine, baratajući istinitim su u srcu. Ljubica je to znala ipodacima, piše: „Jelena bila bolesno ljubomorna. KadaStamenković (belo Lenče) i Milan bi na nekom veselju čula pesmu,Ristić (Mile Pile) rođeni su uVranju, u drugoj polovini 19. veka. 441 Stare vranjske porodice

odlazila je odmah kući.“ sa desne strane, iz bočne ulice,Pričaju očevici da se prilikom naišli su svatovi sa muzikom.sahrane Milana Ristića, 1960. Odjekivala je pesma: „Ovori mi,godine, desila čudna slučajnost. belo Lenče, vratanca…“ Svi suNaime, kada je kovčeg sa zastali. Mnogi su krenuli spontanopokojnikom trebalo da uđe na da plaču. Kako li je tek biloglavnu portu Šapranačkog groblja, Ljubici?Srednjodelci 442

Srbinci (Jovanovići) –Opasna menicaZafir je morao, kao potpisnik, da vrati dug od 50.000 tadašnjih dinarasa Kalčićeve menice. Dug je bio taman toliki da su morale da seprodaju čuvene njive Zafirke u Suvom Dolu, Korbevcu, Kumarevu Familija Srbinci oduvek je vremenima i raznim ratovimaživela u Panađurištu, kraju koji se tokom 18. veka u vranjskom kraju.od kasarne, vašarišta i Pukinogmlina spuštao Gradskom rekom Od predaka u familiji se kaodo donje pijace, kod Bujkovskog najstariji pamti Stefan Jovanović.mosta. Imao je sina Jovana Stefanovića, koji se rodio u Vranju između Jovanovići se smatraju jednom 1820. i 1825. godine, u starojod najstarijih vranjskih familija. kući pored Vranjske reke, blizuNema pouzdanih podataka kada Mačkine česme. Jovan je biose doselila u Vranje, ali po onome šuster i ženio se dva puta. Sašto se zna, daleki preci ove familije prvom ženom imao je sinasu opstali uprkos turbulentnim Zafira i ćerku Stojnu. Sa drugomProfesor Toma Z. Jovanović sa suprugom Danicom i sinomPredragom 443 Stare vranjske porodice

ženom, Mitrom, imao je sina SRBINCI – POREKLOPetra. Potomci koje je izrodio sa NADIMKAprvom ženom su poneli prezimeJovanović i nadimak Srbinci, a od “Zafir Jovanović rodio sedruge žene prezime Stefanović. 1854. godine i živeo sa suprugomZafir Jovanović Srbinac sa suprugom Stojankom i decomSrbinci (Jovanovići) 444

Stojankom (Tanka) u delu dinara sa Kalčićeve menice. Dugdanašnje Gračaničke ulice. je bio taman toliki da su moralePrek i prgav po prirodi često je da se prodaju čuvene njivekonjem prolazio krajem i već Zafirke u Suvom Dolu, Korbevcu,kod raskrsnice u blizini Pukinog Kumarevu“, priča Predrag.mlina nastala bi bežanija turskedece. ‘A, Turci! A, vuci! Dom, SUKOB OCA I SINAbre!’ Bežali su preko reke gdesu bile njihove kuće, a Zafir Zafir i pored prodaje njivaje zbog svog ‘srbovanja’ dobio nije propao. Ostale su radnje,nadimak Srbinče, koji je kasnije vinogradi. Kao napredan čovekprešlo u Srbinac”, kazuje Predrag osetio je da je najveće bogatstvoJovanović Srbinac. ulagati u decu. Po drugoj verziji, kao dečak Sa suprugom Stojankom imalibio je vrlo nestašan i stalno se su sinove Mitu i Tomu, i ćerketukao sa turskom decom, pa su Stanu, Vasku, Kosaru, Stanislavumu komšije zbog toga nadenule i Zoru. Odlučio je da školuje sinanadimak Srbinac. Tomu, koji se pokazao kao bistar i uman dečak. Umro je 1937. “Zafir je bio sposoban trgovac, godine.imao je u Panađurištu dve radnjei kafanu. Zarađeni novac ulagao Zafir je imao 21 godinu kadaje u kupovinu njiva i vinograda. mu se otac, nakon smrti supruge,Ogromni vinogradi u Drenjaku, po drugi put oženio. Žestokopored Morave, i u Panađurištu se protivio ženidbi oca. Izmeđudavali su bogat rod. Zafir je nakon oca i sina tada je nastao sukobodlaska Turaka iz Vranja kupio i oni su se trajno razišli. Poslekuću i imanje preko puta Mačkine Jovanove smrti, Mitra se preudalačesme, s druge strane reke. Prvi za nekog vranjskog rabadžiju ikomšija bio je njegov pobratim dovela ga u svoju kuću u današnjojKosta Kalčić, kome je dao deo Gračaničkoj ulici. Kuću su kupiliplaca da sagradi veliki podrum njena braća od nekog Abedina,za smeštaj kaca i buradi. Kalčić je Turčina iz Vranja, i poklonili jojimao veći broj vinograda, koje je jer je ostala udovica. U toj kući je,filoksera, početkom dvadesetog nakon smrti svog drugog supruga,veka, potpuno uništila. Zapao je u ostala da živi sa sinom Petrom.veliku finansijsku krizu. Pobratim Umrla je u Vranju, u bolniciZafir morao je, kao potpisnik, doktora Kopše”, navode potomci.da vrati dug od 50.000 tadašnjih 445 Stare vranjske porodice

STUDENT FIZIKE I VOJNIK i stići u Valonu. Po njegovom kazivanju, preživeo je zahvaljujućiU TRI RATA tome što mu je ranac bio pun čokolada. Svakog dana pojeo bi Toma Z. Jovanović se rodio dva parčeta i to je bilo dovoljno.1891. godine. Prvi i drugi razred Iz Valone, bolestan, prebačenGimnazije završio je u Beogradu, je u Bizertu. Izlečen, iz Bizertestanujući kod tetke. Vratio se je upućen u Italiju da završiu Vranje, gde je završio malu studije, ali se razboleo od španskematuru, a onda i peti, šesti i sedmi groznice. Zahvaljujući gazdarici,razred. Osmi razred Gimnazije gde je stanovao, preživeo je.završio je u Nišu. Po završetku Oporavljen, vratio se u Solun iGimnazije studiraće fizičku priključio vojci.hemiju u Beogradu, gde će gazateći ratovi. Nakon što je Solunski front stabilizovan, Tomu i ostale U Prvom i Drugom studente srpska vlada je poslalabalkanskom ratu učestvovaće kao u Francusku na studije. U Parizudobrovoljac, a u Prvom svetskom Toma će studirati zajedno sa,ratu biće kaplar. Sa srpskom kasnije poznatim naučnicima,vojskom preći će Albaniju peške Pjerom Kirijem i Pavlom Savićem. Kraj rata Toma Srbinac dočekaćeKapetan Toma Z. Jovanović kao apsolvent na fakultetu fizičke hemije. Na molbu srpske vlade, zbog nedostatka kadrova, vratiće se u zemlju i odmah staviti u službu profesora Gimnazije, godinu dana u Paraćinu, a od 1923. biće profesor fizike i hemije u Vranju. UČEŠĆE U JAVNOM ŽIVOTU Iz balkanskih i Prvog svetskog rata poneće niz odlikovanja, među kojima su najznačajniji Albanska spomenica i Karađorđeva zvezda sa mačevima.Srbinci (Jovanovići) 446

Kao profesor Gimnazije, otadžbini priložio i svoj privatniizmeđu dva svetska rata, aktivno auto, koji će nakon kapitulacijeće učestvovati u društvenom Jugoslavije, negde kod Sarajeva, odživotu Vranja. Biće u upravnim besa razbiti u delove.odborima Građanske kasine iVranjske okružne zanatlijske U RUKAMA SS-OVACAuprave. Bio je aktivan uorganizovanju balova, raznih U Sarajevu su izbeglimatinea, dobrotvornih priredbi. zarobljavanje od strane Nemaca i muslimanske pete kolone. Gledali Toma Srbinac u braku sa su kako srpski oficiri, pukovnici,Danicom, rođenom u Zemunu, majori, kapetani plaču dok imimaće sina Predraga. kidaju epolete sa ramena, lično naoružanje bacaju na gomilu i Drugi svetski rat dočekaće guraju ih u stočne vagone, koji sukao rezervni kapetan. Mobilisan ih vozili u zarobljeništvo.je zajedno sa kumom TiletomŠoferom. Otišli su u Strumicu, a Uspeli su da izbegnu naoružaniodatle sa ratnom jedinicom stigli domaće neprijatelje i prekodo Sarajeva. Tile Šofer je za službu planina krenu prema Višegradu,Toma, (donji red, treći s leva) u Zanatlijskoj upravi 447 Stare vranjske porodice

kako bi se domogli Srbije. Negde do kraja 1941, a početkom 1942.blizu Drine naleteli su na Nemce. godine vratio se u Vranje. ZaMeđu njima je bio jedan koji je kratak boravak u logoru pobrinulagovorio srpski i koji ih je upozorio se majka Tanka. Napisala je molbuda iza njih idu specijalne SS u kojoj je Toma predstavljen kaojedinice. “Ako vam pronađu moravski Bugarin i to preko svojihoružje, oprostite se od života”, veza poslala na “odgovarajuće”rekao je. Toma i Tile pištolje su mesto u Beogradu. Na molbu jebacili u potok. odgovoreno pozitivno i Toma je pušten kući. Taman kad su se spremalida pređu Drinu naleteli su na U logoru je dobijao od kućeesesovce. Naredili su im da čokolade, koje je delio mladimotvore drvene vojničke sanduke zarobljenicima govoreći: “Jedite,radi pretresa. Na dnu Tominog deco, po malo, to će vas spasti.sanduka bio je pištolj “valter”. Meni ne treba, i ovako mi je 50Majka Tanka prilikom spremanja godina”. Iz logora se, u Vranje,stavila je pištolj u sanduk, “da mu vratio sa 38 kilograma.se nađe”. Tomu Srbinca, sa ostalim Esesovac, videvši pištolj, skočio uglednim Vranjancima, Bugarije, uzeo ga i uperio Tomi u čelo. će internirati krajem 1943, gdeSekunde su odlučivale o životu. će se zadržati do leta 1944.Tile Šofer je mahinalno skočio, godine. Po dolasku iz Pirina, auhvatio Nemca za ruku i skrenuo nakon oslobođenja Vranja, bićeje od Tominog čela. Počeo je da mu naloženo od narodnih vlastiviče na nemačkom: “Ne, ne, nije da organizuje početak nastave unjegovo! To je sanduk generala, Gimnaziji.a on mora da ga odnese njegovojženi!” Esesovci su poverovali. U PRVI POSLERATNIsanduku je bila gomila čokolada inajkvalitetnijeg veša, što su imućni DIREKTOR GIMNAZIJESrbinci spremili svom sinu. Postavljen je za v. d. direktoraPOVRATAK IZ OSNABRIKA Gimnazije. Sa njime će raditi Vladimir Josifović, profesor, Toma je uhapšen i preko izaslanik Ministarstva prosvete,Srbije i Rumunije odveden u Nada Đorđević, profesor srpskogzarobljeništvo, u Osnabrik, u jezika, Jelena Mihailović, profesorNemačkoj. U zarobljeništvu je bio francuskog jezika, Anđelija Protić, profesor istorije, RadmilaSrbinci (Jovanovići) 448

Stojanović, profesor zemljopisa, Toma Z. Jovanović, direktorBorivoje Stamenković, profesor Gimnazije i profesormatematike i drugi. stanare. Izvršitelj useljavanja stanara biće Dušan Stajić. “Kada Toma Z. Jovanović biće v. d. bi se pojavio na vratima, majci bidirektor do 23. oktobra 1945. noge klecnule. ‘Evo ga ide, šta ligodine, kada će na inicijativu sada hoće?’ – govorila je majka“,Dušana Devedžića, referenta priča Predrag.Prosvetnog odeljenja Okružnognarodnog odbora, za direktora “Stanari” su u kući bili do 1962.Gimnazije biti postavljen, godine.po partijskoj liniji, BoškoBabović. Razlog je bio da se više Toma Srbinac, uglednipažnje usmeri na proučavanje profesor Gimnazije, nakon rata iNarodnooslobodilačke borbe dolaska komunista nije prestajaoi na pravilno oblikovanje da slavi sv. Nikolu.marksističkog pogleda na svet kodgimnazijalaca. Toma Jovanović Imao je običaj da pozoveSrbinac, kao potomak trgovačke učenike, koji su na slavi služili,porodice, smetao je. Postavljen je a među njima pozvao je i jednuza nastavnika predavača i pored učenicu koja je bila član SKOJ-a.dopisa iz Ministarstva prosvete Htela je da izbegne, govoreći kakoda mu se prizna zvanje profesora.Sekretar škole, Miletić, svesno iline, dopis nije sproveo u delo.NAJEZDA „UGLEDNIH“DRUGOVA Odmah po oslobođenju Vranjaod Bugara kuća familije Srbincidobiće česte goste. Izvršiće sepregled stvari i sve ono što jevišak biće odneto. Zafir to nijedočekao. Umro je 1937. godine.“Buržujske” stvari završiće ustanovima “uglednih” drugova.Nakon donošenja Zakona onacionalizaciji, Tomina kuća,koja je imala četiri sobe, dobiće 449 Stare vranjske porodice

nema odgovarajuću haljinu da “Je li, bre, ti, znaš li da on nijeobuče. “Obuci onu zelenu haljinu, gospodin Toma, već drug Toma?”ona ti prelepo stoji“, rekao je – zapenio je, glasno vičući,profesor. „Nemoj da se bojiš, doći jedan od drugova profesora. “Zaće i profesori komunisti!” mene on će uvek biti gospodin profesor”, uzvratio je učenikNIKO NIJE MOGAO DA Jovanović.ODBIJE NJEGOV POZIV POGREB GOSPODINA “Uveče na slavu oko 22 sata PROFESORAdošli su i oni. Poslužavnik jezaigrao u rukama. Profesor Toma Toma Z. Jovanović Srbinacse nasmešio i laknulo mi je. Imao umro je 1962, u 71. godini života.je takav autoritet da niko od Na sahrani nije bilo tadašnjihkolega i učenika nije mogao da učenika Gimnazije. Njihovoodbije njegov poziv”, pričala je prisustvo zabranio je Božidarkasnije pomenuta učenica. Popović, tadašnji direktor Gimnazije. Profesor Toma podržao jeučenike koji su štrajkovali 1953. Tužna povorka išla je odgodine, boreći se za svoja prava. kuće do Gradske crkve, glavnomZajedno sa njima bio je na tapetu. ulicom i pored hotela “Vranje”, paNa sednici Razrednog veća i se zaustavila pred Gimnazijom.Nastavničkog saveta, učenik Na poslednjem ispraćaju bili suČaslav Jovanović hteo je da ukaže gotovo svi njegovi bivši učenici,da profesor Toma nema nikakvu a dirljiv govor održao je jedan odkrivicu: “Gospodin Toma nije njih, Blagoje Blaško Trajković.imao nikakav uticaj na nas. On Suze i uspomene nisu moglinas je podržao tek nakon naše da sakriju. Sa scene je otišaopobune”, rekao je. gospodin profesor, jedan od retkih u posleratnoj vranjskoj Gimnaziji.Srbinci (Jovanovići) 450