ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ свеска • машински техничар моторних возила • аутомеханичар/аутолимар • електротехничар за електронику на возилу примедбе, упутства и пример су приказани осенчено и нису део свеске (не преписују се и не прецртавају )
ЦИЉ ТЕХНИЧКОГ ЦРТАЊА Технички цртеж представља универзални језик комуникације техничких лица. Основни циљ техничког цртања је да се кроз цртеж или скуп цртежа у потпуности једнозначно дефинишу облик, функција, димензије, врста обраде, материјал, квалитет и друге карактеристике машинских делова и склоп. СТАНДАРДИЗАЦИЈА И СТАНДАРДИ Процес стварања и примене правила у циљу постизања једнобразности боље размене информација назива се стандардизација, а прописана правила су стандарди. Стандарди прописују облика, димензија, материјала, квалитета и осталих особина производа, начин означавања, изглед техничке документације, паковање, транспорт итд. Стандарди могу бити: • међународни (ИСО стандарди), • национални (руски ГОСТ, амерички АНСИ стандарди итд.), • регионални (ЕН – стандарди Европске уније) • интерни ( фабрички, школски, стандарди, универзитетски…) Правила техничког цртања су дефинисана националним стандардима који су усклађени са међународним стандардима ИСО. Српске стандарде доноси Институт за стандардизацију Србије. Стандарди имају статус закона. Српски стандард се означава: . • Грана А: основни и општи стандарди • Грана C: металургија и технологија прераде метала • Грана L: индустрија мерних и других апарата и прецизне механике • Грана N: електротехника • Грана М: машиноградња и металска индустрија
ФОРМАТИ ТЕХНИЧКИХ ЦРТЕЖА 2 Основни формат је правоугаоник површине 1m . Однос страница је1:√2. Основни формат има ознаку А0. Из услова P=ab и a:b=√2, следи да је а=1189mm, b=841mm. Мањи формати добијају се дељењем већег по дужој страници и имају ознаке А1, А2,А3, А4 итд. За цртање дугачких предмета могу се користити продужени формати. РАЗМЕРЕ Предмети се у техничким цртежима могу приказати у стварној величини, увећано или умањено. Размера је однос дужине линије на цртежу и дужине у природи коју та линија представља. Предмети великих димензија и једноставног облика цртају се умањено. Предмети малих димензија и сложеног облика понекад се морају јасније приказати, па се тада цртају увећано. Без обзира на то да ли је предмет нацртан у стварној величини, увећано или умањено, при котирању у цртеж се уносе стварне мере предмета.Размерасе уноси у одговарајуће поље заглавља озналена бројевима, нпр. 1:5.Стандардом су предвиђење следеће размере:
ТИПОВИ И ДЕБЉИНЕ ЛИНИЈА Линије у техничком цртању имају свој назив, облик, дебљину и примену. Користе се две дебљине линија, дебела и танка, чији је однос 2:1. На цртежима оловком, приближне дебљине су приближно 0,5 и 0,25mm.
ЗАГЛАВЉЕ И САСТАВНИЦА Сваки технички цртеж мора имати заглавље које садржи податке о цртежу потребне за означавање, разврставање и употребу цртежа. Заглавље се налази у доњем десном углу цртежа већег формата, а на дну цртежа формата А4. Када је на цртежу приказан склоп састављен из више делова означених позиционим линијама и бројевима, црта се табела са пописом тих делова, који се назива саставница. Саставница се црта изнад заглавља. саставница ком. назив дела поз. број цртежа размера САОБРАЋАЈНО – вежба бр. ТЕХНИЧКА ШКОЛА заглавље лист бр. одељење Име и презиме датум оцена прегледао пример
размера САОБРАЋАЈНО – вежба бр.1a ТЕХНИЧКА ШКОЛА лист бр.1 одељење датум оцена Име и презиме прегледао
размера САОБРАЋАЈНО – вежба бр.1b ТЕХНИЧКА ШКОЛА лист бр.1 одељење датум оцена Име и презиме прегледао
ТЕНИЧКО ПИСМО За исписивање натписа, ознака и бројева у техничким цртежима користи се техничко писмо. Техничко писмо садржи мала и велика слова ћирилице, латинице и грчког алфабета, арапске и римске цифре и знаке интерпункције. Техничко писмо може бити право или косо, под углом од 15° према вертикали. У машинству се користи косо техничко писмо. За вежбање ћемо користити мала слова висине c=5мм, велика висине h=7мм, размак између слова a=1мм, размак између речи e=3мм, размак између редова текста мин. b=11мм. Дебљина свих слова и бројева је d=0,5мм (дебела линија).
ГЕОМЕТРИЈСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ Конструкција симетрале дужи АВ . Из крајњих СИМЕТРАЛА ДУЖИ АВ тачака А и В као центара опишу се кружни лукови полупречника r>AB/2, до узајамног пресека у тачкама M и N. Кроз добијене тачке М и N, повуче се права која представља симетралу дужи АВ. Симетрала дужи је управна на дуж и дели дуж на два међусобно једнака дела. AB = 55 Нормала из дате тачке А на дату праву а. Дата НОРМАЛА ИЗ ДАТЕ ТАЧКЕ А НА ДАТУ ПРАВУ a права а се пресече кружним луком полупречника r са центром у тачки А. Пресечне тачке обележимо са В и С. Сада конструишемо симетралу дужи ВС, при чему је већ позната тачка А. Симетрала дужи је управна на дуж. Цртање праве кроз тачку А паралелна са датом ЦРТАЊЕ ПРАВЕ КРОЗ ТАЧКУ А ПАРАЛЕЛНЕ СА ДАТОМ ПРАВОМ а правом а . Произвољним отвором шестара r опише се кружни лук са центром у тачки А, тако да пресече дату праву а у тачки В. Исти кружни лук опише се са центром у тачки В, кроз тачку А до пресека праве а у тачки М. Затим се растојање МА пренесе шестаром из тачке В и добија се тачка N. Тачке А и N одређују праву b која је паралелна са правом а. Симетрала угла (xoy), Из темена 0 као центра СИМЕТРАЛА УГЛА x0y опише се кружни лук произвољног полупречника r до пресека са крацима угла у тачкама А и В. Сада конструишемо симетралу дужи АВ која је истовремено и симетрала угла.
Подела дужи АВ на N једнаких делова . Из тачке А ПОДЕЛА ДУЖИ АВ НА N ЈЕДНАКИХ ДЕЛОВА дате дужи под произвољним углом нацрта се полуправа Аx. На полуправу Аx, почев од тачке А, помоћу шестара нанесемо N међусобно једнаких одсечака. Кроз тачке В и 5’(то је крајња подеона тачка на полуправој нацрта се зрак и паралелно са њим кроз остале подеоке 1’, 2’, 3’, 4’ полуправе цртају се зраци који деле дуж АВ на N међусобно једнаких делова. AB = 110, 7 делова Тангента из произвољне тачке А на кружницу са ТАНГЕНТА ИЗ ПРОИЗВОЉНЕ ТАЧКЕ А НА КРУЖНИЦУ СА ЦЕНТРОМ У 0 центром О. Кроз тачку А и центар 0 нацртамо осну линију. Сада одредимо средиште дужи 0А и то је тачка 0’. Из тачке 0’ као центра опише се кружни лук полупречника 0’А, до пресека са кружницом у тачки В. Права која пролази кроз тачке А и В, је тангента кружнице. r = 16 OA = 64 Цртање заједничке спољашње тангенте на ЦРТАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ СПОЉШЊЕ кружнице са центрима 01 и 02 приказано је на . ТАНГЕНТЕ СА ЦЕНТРИМА У 0 И 0 2 1 Из центра веће кружнице нацрта се помћна кружница полупречника R=R1-R2. На већ познат начин конструишемо помоћне тангенте из центра 02 на кружницу полупречника R. На тај начин добијамо тачке А и В на кружници полупречника R. Из центра 01 повуку полуправе кроз тачке А и В, које пресецају кружницу полупречника R1 у тачкама С и D. Сада из центра 02 повлачимо полуправу 02Е паралелну са 01С, R1 = 21, R2 = 14, OO1 = 62 односно 02F паралелну са 01D. Заједничке спољашње тангенте на кружнице полупречника R1 и R2 пролазе кроз тачке С и Е, односно D и F. Спајање правих линија луком датог полупречника R изводи се на следећи начин. На растојању R СПАЈАЊЕ ПРАВИХ ЛИНИЈА ЛУКОМ ДАТОГ ПОЛУПРЕЧНИКА R повуку се две помоћне праве, паралелне са датим линијама x и y. Из пресека помоћних правих (0) повлачимо нормале на дате праве. У пресеку нормала и правих x и y добијамо тачке А и В у којима праве прелазе у лук полупречника R са центром у тачки (0). R=8
Спајање два кружна лука кружним луком СПАЈАЊЕ ДВА КРУГА КРУЖНИМ полупречника R може бити са спољашње или ЛУКОМ ПОЛУПРЕЧНИКА R унутрашње стране. При спајању са спољашње стране, из центра 01 нацрта се кружни лук полупречника R-R1, a из центра 02 лук полупречника R-R2. У пресеку тих лукова налази се центар 0 лука полупречника R којим се спајају дати кружни лукови. Спајањем центара 0 и 01, односно 0 и 0 2, и продужавањем линија до пресека са кружним луком полупречника R, добија се тачка А, односно тачка В. Тачке А и В су тачке прелаза са лука на лук. R1 = 10, R2 = 15, OO1 = 62 R = 45 ПРАВИЛНИ ПОЛИГОНИ ЈЕДНАКОСТРАНИЧАН ТРОУГАО КВАДРАТ 3 3 4 0 0 2 4 2 1 1 Једнакостраничан троугао Најпре цртамо кружни лук полупречника R, са центром у тачки 1, који пресеца кружницу у тачкама 2 и 3. Тачке 2,3 и 4 су темена троугла. Квадрат ( 3.20.) Најпре конструишемо симетрале углова од 90°. У пресеку симетрала углова и кружнице добијамо темена квадрата 1, 2, 3 и 4. ПРАВИЛАН ПЕТОУГАО ПРАВИЛАН ШЕСРОУГАО В 1 5 6 r 2 5 4 C 0 0’ 0 1 3 4 3 2 Правилан петоугао ( 3.21.) На кружници најпре обележимо тачке А и В. Затим конструишемо симетралу полупречника 0А и добијамо тачку (0’). Сада цртамо кружни лук, са центром у 0’, од тачке В до пресека са водоравном осом симетрије у тачки С. Дуж ВС=r представља страницу петоугла, па се њеним наношењем од тачке 1(В), добијају темена петоугла 2, 3, 4,
5. Правилни шестоугао ( 3.22.) На кружници обележимо тачке 1 и 4. Сада конструишемо два кружна лука полупречника R са центрима у тачкама 1 и 4, до пресека са кружницом. Пресечне тачке нам дају преостале темене тачке шестоугла ПРАВИЛАН СЕДМОУГАО ПРАВИЛАН ОСМОУГАО 4 4 3 3 5 5 2 6 0 0 2 6 В С D 1 7 1 7 8 . Правилан седмоугао ( 3.23.) конструише се тако што се, на пример, из тачке А опише кружни лук R једнак полупречнику кружнице. У пресеку кружног лука и кружнице добијају се тачке В и С. Половина дужи ВС (DC=BD) једнака је дужини странице седмоугла. Правилан осмоугао ( 3.24.) конструише се као квадрат помоћу симетрала углова од 90° ПРАВИЛАН ДЕВЕТОУГАО
Правилан деветоугао ( 3.27.). У овом примеру дат је поступак конструкције, који се може применити за конструкцију било ког другог правилног полигона. Поступак конструкције је следећи. Из пресечних тачака кружнице полупречника R и њене усправне осе симетрије, као центара, цртају се два кружна лука полупречника 2R, један из горње тачке пресека други из доње. У пресеку ова два кружна лука добијају се тачке S1 и S2. Пошто цртамо деветоугао, усправни пречник круга делимо на девет једнаких делова. На тај начин добијамо тачке 1, 2, 3... 9. Из тачака S1 и S2 цртамо полуправе само кроз парне тачке. Полуправа пролази кроз парну тачку (на пример 2), па затим пресеца кружницу (на пример у тачки I ) и та тачка пресека претставља теме деветоугла. Истим поступком добијају се и остала темена деветоугла. Примењујући поступак поделе кружнице на међусобно једнаке делова, нацртати конструкцију са слике КРИВЕ ЛИНИЈЕ Елипса Коструција елипсе задатих п олуоса (а=75, b=40): 1. Нацртати концентричне кругове полупречника а/2 и b/2. 2. Поделити кругове на једнаке делове, нпр. 12 делова (што више делова, прецизнија елипса) 3. из пресека зрака са кружницама, повући хризонталну и вертикалну линију 4. спајањем пресечних тачака добија се елипса.
Синусоида Конструкција синусоиде (кружница r=15): 1. кружница се подели зрацима на једнаке делове,нпр. 12 (више делова, прецизнија синусоида) 2. у правцу хоризонталног пречника нацрта се дуж ABједнака обиму круга и подели на једнак број делова као круг. 3. повлаче се хоризонталне линије из тачака на кругу и вертикалне из тачака на дужи AB. 4. спајањем пресечних тачака добија се синусоида
ПРИКАЗИВАЊЕ ПРЕДМЕТА НА ЦРТЕЖУ – ПРОЈЕКЦИЈЕ Врсте пројекција: Основни појмови пројектовања: 1. Централна пројекција 1. ПРОЈЕКЦИОНА ТАЧКА 2. Паралелна пројекција: 2. ПРОЈЕКЦИОНА РАВАН a. Коса пројекција 3. ПРОЈЕКЦИОНИ ЗРАЦИ i. Изометрија ii. Диметрија iii. Триметрија iv. Коса пројекција b. Ортогонална пројекција централна пројекција зраци крећу из пројекционе тачке раван може бити испед или иза тела, испред или иза пројекционе тачке паралелна пројекција • пројекциона тачка је у бесконачности, па су зраци паралелни • зраци могу бити коси или ортогонални (нормални) на раван
ОРТОГНАЛНО ПРОИЦИРАЊЕ – КООРДИНАТНИ СИСТЕМ Пројекционе равни: 1. F – фронталница 2. H – хоризонталница 3. P – профилница Осе: x, y, z Октанти
ПРОЈЕКЦИЈА ТАЧКЕ Пример: Нацртати тачку А (50, 40, 20) у склопу и расклопу.
ПРОЈЕКЦИЈE ДУЖИ Увек је: d’ ≤ d, d” ≤ d. Права величина дужи одређује се окретањем трапеза A’B’BA око A’B’ у раван H. Ако је дуж паралелна са неком од пројекционих равни, или јој припада, онда је права величина дужи једнака пројекцији на ту раван.
На основу координата тачака A и B, одредити са којом пројекционом равни је паралелна дуж AB. 1. A(20,20,50) B(20, 30, 40) 4. A(110,20,50) B(0, 20, 40) 2. A(30, 15,0) B(14, 18, 0) 5. A(30, 15,130) B(30, 18,130) 3. A(20, 10, 13) B(20,42,13) 6. A(120, 11, 113) B(120,42,13) ПРОЈЕКЦИЈE РАВНИ РАВАН ПАРАЛЕЛНА СА H РАВАН ПАРАЛЕЛНА СА F
РАВАН ПАРАЛЕЛНА СА P РАВАН НОРМАЛНА НА H РАВАН НОРМАЛНА НА F
РАВАН НОРМАЛНА НА P Задаци: Нацртати посебно пројекције равни R1, R2, R3, R4 и R5 R x y y
ПРОЈЕКЦИЈE ГЕОМЕТРИЈСКИХ ФИГУРА Пример: Задатаци: 1. Нацртати пројекције једнакостраничног троугла који лежи у фронталници (хоризонталници, профилници), ако су дате тачке A(…,…,…) и B(…,…,…). 2. Нацртати пројекције правилног шестоугла (петоугла, осмоугла) паралелног са фронталницом, ако је центар описаног круга R=……, а центар C(…,…,...). Страница AB
је нормална на профилницу. Нацртати трагове равни којој припада шестоугао (петоугао, осмоугао). 3. (графички рад) Одреди праву величину четвороугла АBCD који се налази у равни R(…,…,…). x y z A B C ПРОЈЕКЦИЈE ГЕОМЕТРИЈСКИХ ТЕЛА
Задатаци: 1. Нацртати пројекције правилне четворостране призме (пирамиде) чија основа лежи у хоризонталници (фронтални), ако је центар описаног круга R=……, C(…,…,...). Страница AB је октренута под углом од 45° у односу на профилницу. Висина призме (пирамиде) је H=…. 2. Нацртај пројекције правог ваљка (купе) чија је основа равни Π(∞,∞,....), Полупречник основе је произвољан, а висина H=….
АКСОНОМЕТРИЈСКО ПРИКАЗИВАЊЕ ПРЕДМЕТА Просторно приказивање помоћу паралелне пројекције зрацима косим према пројеционој равни, назива се аксонометријска пројекција. Код просторног приказа видљиве су све три главне димензије предмета. Да би се објекти из тродимензионалног простора могли пројицирати на дводимензионалну раван неопходно је бар једну просторну димензију (правци x, y, z) приказати под неким углом. У зависности од угла, димензије у том правцу могу бити умањено приказане. Аксонометријске пројекције могу бити: изометрија диметрија коса Вежба: Приказати предмет у: 1. изометрији 2. диметрији 3. косој аксонометрји (угао 45°)
ОРТОГОНАЛНО ПРИКАЗИВАЊЕ ПРЕДМЕТА • Аксонометријске пројекције су погодне за просторно разумевање облика предмета, али имају недостатке у погледу представљања стварних димензија • У техничком цртању просторних делова за приказивање предмета на цртежу по правилу се примењује ортогонално пројицирање (паралелно проицирање зрацима нормалним на пројекциону раван) • Пошто се види само једна страна тела у једној равни, потребно је више пројекционих равни. За ортогонално приказивање користи се више погледа, који се пројектују на пројекционе равни. Постоје два начина пројектовање. Пројекционе равни су: • Хоризонталница (Х), • Фронталница (Ф) • Профилница (П) Погледи су: • Поглед одозго (ПО) се пројектује на хоризонталницу (Х) • Поглед напред (ПН) се пројекује на фронталницу (Ф) • Поглед са левог бока (ПЛБ) се пројектује на профилницу (П) Начини пројектовања су: • Европски (предмет између посматрача и равни) • Амерички (равни су између посматрача и предмета)
ПОТРЕБАН БРОЈ И РАСПОРЕД ПОГЛЕДА Теоријски, може бити 6 погледа у оргогоналним пројекцијама. За приказ предмета, најчешће су довољна 3, а понекад и мање. Распоред погледа зависи од начина приказивања, који се означава се у заглављу посебним знаком: европски амерички Вежба: Скицирати слободном руком коцку за јамб у свим прогледима европским и америчким налином приказивања.
ЦРТАЊЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ СЛОЖЕНИХ ТЕЛА Вежба: Приказати моделе у ортогоналним приказом.
ЦРТАЊЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ СЛОЖЕНИХ ТЕЛА
КОТИРАЊЕ СРПС.M.A0.080 • Котирање је уношење бројних вредности величина предмета у цртеж. • Без обзира на размеру уписује се права вредност димензије и то у милиметрима. Ако се димензионише у више мерних јединица мора се назначити мера која није у милиметрима. • Кота се у принципу уноси само једанпут, само у једном погледу и то на месту мерења. • Котирају се само видљиве ивице. • Ако се димензија не могу уписати на коте, црта се увећан детаљ са котама. • Стандардни завртњи, подлошке, навртке, зупчаници, лежајеви и др. не котирају се на цртежу већ им се димензије дају у саставници. ЕЛЕМЕНТИ КОТИРАЊА This image cannot currently be display ed. Све котне линије цртају се танком линијом. Међусобно одстојање котних линија: This image cannot currently be display ed. This image cannot currently be display ed. Почеци и завршеци котних линија су стрелице, а када нема места, може се користити коса линија, тачка или круг. This image cannot currently be display ed.
Елементи коте су: 1-показна линија 2-ознака почетка 3-котна линија 4-помоћна котна линија 5-котни број 6-завтшетак - стрелица Позиција котног броја је увек на котној линији. Цртеж се гледа у два правца и тако уноси котни број. Изузетак је котирање малих димензија: ПРАВИЛА КОТИРАЊА 1. Никаква постојећа линија предмета, оса, линија шрафуре и ивица, не сме се користити као котна линија. 2. Стрелица не сме да врхом додирује тачку пресека двеју линија, било да ове линије представљају ивице предмета, осе или неке друге линије.
3. Помоћне котне линије не смеју да пресецају котне линије This image cannot currently be display ed. 4. Полупречник (радијус) означава се великим словом R а котна линија полази из центра. Дужина лука котира се котном линијом лучног облика исте дужине као и дужина лука. 5. Цилиндри и цилиндрични отвори у погледима у којима је круг видљив котирају се само вредношћу, а у осталима се испред вредности се ставља ознака Ø. This image cannot currently be display ed. This image cannot currently be display ed. 6. На сличан начин означава се квадратни и правоугаони облик 7. Полупрачник лопте означава се SR, а пречник SØ. This image cannot currently be display ed. 8. Котирање зарубљених ивица (нацртати само један од начина)
9. Котирање навоја. Код стандардних вијака треба котирати називни пречник завртња, дужину навоја са пуним профилом и дужину стабла завртња. Ознака М на овој слици показује да се ради о милиметарском навоју. Остале ознаке су Rd, S, Tr за друге врсте навоја. Навој ситног корака се котира нпр. М20x1,5. Код рупа и отвора са навојем, котирају се називни пречник навоја, дужина навоја са пуним профилом и дубина рупе. Пречник рупе се не котира. This image cannot currently be display ed. This image cannot currently be display ed. ВРСТЕ КОТИРАЊА This image cannot currently be display ed. • Симетрично котирање • Паралелно котирање • Редно котирање • Комбиновано котирање • Котирање од заједничке основе • Котирање координатама This image cannot currently be display ed.
ПРИМЕР КОТИРАЊА Вежба1: котирати дате цртеже (размера 1:1, 1:2, 1:5, 2:1)
Вежба2 – графички рад: приказати моделе у три пројекције и котирати.
ПРЕСЕЦИ СРПС А.А0.110 Намена: 1. за приказивање невидљивих делова предмета који се не могу приказати ни у једном погледу – унутрашњост предмета (шупљине, рупе, отвори и др.) 2. за смањење броја погледа и испрекиданих линија 3. приказивање сложених облика Означавање: 1. површина проласка замишљене равни пресецања означава се шрафуром (пуне танке паралелне линије под углом од 45°, на растојању 1-4мм); суседни елементи шрафирају се супротним правцима; елементи који нису од метала се другачије шрафирају 2. место пресека са означава са две дебеле цртице, два велика слова и две стрелице 3. поглед са пресеком означава се насловом “пресек А –А” Врсте: 1. пун 2. полупресек 3. делимични пресек 4. пресек са више равни 5. попречни пресек 6. заокренути пресек
ПУН ПРЕСЕК ПОЛУПРЕСЕК
ДЕЛИМИЧАН ПРЕСЕК ПОПРЕЧНИ ПРЕСЕК
ЗАОКРЕНУТИ ПРЕСЕК Вежба 1: Приказати модел у потребном броју пројекција a) са пуним пресеком b) са полупресеком c) делимичним пресеком тако да се види отвор на постољу
Графички рад: Приказати модел приењујући пун пресек (покупоресек) вертикалном равни у правцу погледа А.
УПРОШЋЕНО ЦРТАЊЕ Најчешћа упрошћења су: • скраћења дугачких једноставних делова • упрошћено приказивање стандардних делова (навоја, зупчаника, лежајева, опруга, заварених спојева итд) • приказивање више отвора, рупа и делова који се понављају Скраћење дугачких делова Приказивање стандардних машинских елемената нацртати само по један од приказаних начина Навоји Навој може бити и трапезни (Tr), коси (S), цевни (R), Витвортов (Rd), обли (Rd) и коси (S). Код Витвортовог и цевног пречник навоја се даје у цолима (’’), а код облог корак. Опруге
Зупчаници Зупчаици се приказују тако што се цртају темени (da), подеони (d) и подножни круг (df). Темени круг црта се дебелом линијом, подеони линијом црта-тачка-црта, а подножни танком линијом. Котрљајући лежајеви
Заварени спојеви 1 – стрелица 2а – референтна линија 2b – идентификациона линија 3 – ознака шава На референетној линији су: дебљина вара, ознака и дужина вара. Облици шава Пример Приказан је једнострани V шав дебљине 15mm и дужине 150 mm. Приказивање рупа и отвора и делова који се понављају Вежбање: 1. Нацртати завртањ М20x1,5x40 , дужина тела 60, ширина главе 32. 2. Скицирати зупчаник чији је пречник теменог круга 36, подеоног 32, а подножног 29. Приказати зуб зупчаника.
ТОЛЕРАНЦИЈЕ Толеранције су стандардом прописана дозвољена отступања појединих карактеристика машинских елемената. Могу бити: • толеранције дужинских мера • толеранција глаткости површина • толеранције облика и положаја Толеранција дужинских мера представља дозвољено отсупање од дужинске мере задате котним бројем. Толерисана мера може се на цртежу означити на више начина: 1. поред основне – називне мере уписују се дозвољено горње и доње отступање 2. уноси се највећа и најмања дозвољена вредност мере – горња и доња гранична мера 3. ознаком која садржи називну меру, положај толеранцијског поља и квалитет толеранције; у овом случају на технички цртеж се додаје табела са приказом називне мере, горњег и доњег отступања. Вредности отступања и толеранција за поједине називне мере дати су у табелама. Мере које нису толерасане, називају се слободне, чија су отступања предвиђена општим стандардом. Означавање толерисаних мера: Толеранције глаткости површтине означавају дозвољену храпавост неке површине. Ознака квалитета обрађене површине Општи знак за ознаку са свим додатним елементима изгледа као на слици, где словне ознаке представљају следеће; a –вредност храпавости Rau микрометрима или број класе храпавости N1 до N12 (од најфиније до најгрубље) b –метод производње, поступак или превлака c –референтна дужина d –правац простирања неравнина e –додатак за машинску обраду f –други критеријуми храпавости (Rz, Rmax)
Затворена кукица означава да се површина обрађује резањем, кругом се означава површина обрађена без резања. На врху листа са цртежом црта се рекапитулација означених квалитета површина. Толеранцијом облика и положаја дефинише се дозвољена отступања линија и површина од неког облика (равност, кружност итд) или узајамног положаја линија и површина (паралелност, нормалност итд). Врсте, ознаке и начин означавања предвиђен је стандардом и дат у табли. Пример дефинисања толеранција облика и положаја:
Вежбање: 1. Објаснити ознаке: 2. Горња гранична мера дужине правоугаоника је 77,815 а доња 76,92. Ширина је 22f7, за коју су отступања -0,04 и -0,092. Нацртати и котирати правоугаоник. 3. 4. .
ТЕХНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА – ЦРТЕЖ СКЛОПА И РАДИОНИЧКИ ЦРТЕЖИ • више машинских делова повезаних у функционалну целину чине склоп • цртеж склопа и делова који га чине (радионички цртежи) чине техничку документацију • на сваком цртежу постоји заглавље у коме су подаци о цртачу и бројеви цртежа • на цртежу склопа су делови означени позицијама; списак делова са основним подацима (број комада, димензије итд) налазе се у саставници. • радионички цртеж садржи део приказан у потребном броју пројекција, са свим подацима потребним за израду тог дела (толеранције, начин обраде и квалитет обрађених површина итд) • стандарди машински делови (завртњи, опруге, чивије и сл) не приказују се на радионичким цртежима, већ се у саставници наводе потребни подаци (број стандарда, димензије итд). Графички рад: На хамеру формата А3 нацртати склопни цртеж, а на хамеру фората А4 радионичке цртеже делова склопа. Формирати техничку документацију задатог склопа. (Одбрана графичког рада је „читање“ цртежа.
САОБРАЋАЈ НО – ТЕХНИЧКА ШКОЛА ЦРТЕЖ СКЛОПА – НОСАЧ АЛАТА
РАДИОНИЧКИ ЦРТЕЖ – ЗАТЕЗНА НАВРТКА САОБРАЋАЈ НО – ТЕХНИЧКА ШКОЛА
РАДИОНИЧКИ ЦРТЕЖ – НОСАЧ +0,008 -0,015 -0,100 -0,174 САОБРАЋАЈ НО – ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Search
