Nulla Dies Sine Linea

Izgra|eno 1996. godine KU]A NA SMEDEREVSKOM PUTU Beograd Odluka o ru{enju nehigijenskog kvarta na Sporazumevanje je usmeno, pamti se samo Bulevaru revolucije, iznad Cvetka, naterala ono {to je re~eno, Crte`i su ostali enigma sve je stanare tih, uglavnom bespravno nizanih i dok se nisu pojavili zidari i opredmetili model u nadogra|ivanih {upa da razmi{ljaju o jedan na jedan. re{avanju problema sme{taja svojih mnogobrojnih porodica. Glava ove porodice, A onda je doma}in, za \\ur|ic, okupio familiju i taksista Laza, kupio je plac, povoljno, i re{io da kom{iluk u prostranu dnevnu sobu i odao zida. Saznao je da u tim poslovima mo`e da mu priznanje svom arhitekti. Uz minimalna pomogne arhitekta i na{ao ga je me|u svojim sredstva obezbedio je za porodicu prostor u klijentima. kome mogu da vode svoj uobi~ajeni skupni na~in `ivota, ali uz komfor intime u okviru U ovoj romskoj porodici patrijarhalnog sopstvenih spava}ih soba i zna~ajan prostor za ustrojstva i obi~ajnog reda, za sve va`nije obavljanje delatnosti i razvijanje ekonomskog doga|aje i odluke u `ivotu ~lanova na|e se potencijala. vreme, bez `urbe i nervoze, i odvijaju se u plenumskom sastavu. Kompletna porodica je Naru~ilac: Laza taksista, poznat jedna ekonomska jedinica, a u na~inu kao ^e Gevara, otac re{avanja ekonomskih pitanja izra`ena je velika petoro dece i elasti~nost u odnosu na ovda{nje gra|anske deda u 36-oj kriterijume. Definisanje programskog zadatka, Proces prepoznavanja potreba i `elja i Faze: na osnovu obilja `elja i obrazlaganje predloga je trajao, trajao... ideja idejne varijante i izgra|eno izvo|a~ki projekat,1994-95 1996 strana 49

Izgra|eno 1998. godine PORODI^NA KU]A Vojvode Dragomira 9, Beograd Jednom prilikom, onako usput, ka`e mi @ivko brigu o roditeljima, i da nema, kao {to ima, bri`nim tonom: \"Sino} me sreo [mule i visoku svest o mestu i kulturi stanovanja i rekao mi, zamisli {ta se desilo, sru{ili ku}u nesebi~nu solidarnost sa ljudima u nevolji ({to Simovi}a, kao da je bomba pala! se kasnije pokazalo i na delu), dakle, da toga nije bilo, ni moje garancije o ispravnom Eto, opet neki od novope~enih bogata{a .....\" pristupu rekonstrukciji, ne bi bile pouzdane. pozvan konkurs I plasman, 1996 Verovatno su se probudila sentimentalna se} Na izrazito izdu`enoj, relativno uskoj parceli, Faze: Idejni i glavni anja na vreme kad su se projektanti Palate prislonjena uz ivicu placa, stara ku}a je iz ulice projekat, 1996 pravde okupljali i dru`ili na terasi i u ba{ti ove bila vizuelno pristupa~na samo jednom Enterijer: Jugoslav Janji} ku}e koje vi{e nema. fasadom sa atikom koja prikriva krov Izvo|a~: Velja Bjelica (uobi~ajeno za vreme izme|u dva svetska rata). izgra|ena 1998 -Ne brini, duh ku}e }e ostati isti. Dvori{no krilo, u nastavku, dozi|ivano je i adaptirano po potrebi. Iza ku}e se razvila, Iznenadio se da mogu to da mu garantujem, neo~ekivano za centar grada, izme|u visokih jer nije ni sanjao da sam ba{ ja bio anga`ovan ograda suseda - prostrana ba{ta. U odsustvu da o tome brinem. materijalnih sredstava za odr`avanje bila je, kao i ku}a (naro~ito uli~no krilo u kome su se U postupcima revitalizacije vr{i se odre|eni menjali stanari), prili~no zapu{tena i propala. atak u kome obi~no arhitektu do`ivljvaju kao vinovnika. Me|utim, on je samo jedna karika u Danas, prolaznicima mo`e da se u~ini da je lancu, a po prirodi posla i onom {to se u {koli samo boju promenila. u~i, karika koja ima najvi{e sluha za duh mesta. Ali ona i `ivi, izrazito unapre|ena, a tretman ba{te mo`e se uzeti za uzor. Dodu{e, da porodica Stankovi} nije, kao {to jeste, jedna mlada, savremena porodica koja Voleo bih da pozovem sada @ivka i [muleta, ali vodi razvijen dru{tveni, ali i patrijarhalni `ivot i i druge koji pamte pro{la vremena, da se uvere strana 50

da je boravak na terasi i dalje izuzetan do`ivljaj. A neo~ekivano, vi{e nego izuzetan, bio je prizor koji smo tu zatekli proletos, dok su bombe izistinski padale na Beograd: ispod trema se u zbegu okupilo 17 ljudi raznog uzrasta i generacija, iz pet porodica, koji su u ovoj ku}i na{li uto~i{te i tri meseca tu zajedno, pod sirenama i kanonadama, jedni drugima bodrili duh. strana 51

Projektovano 1995. godine POSLOVNA ZGRADA „METALAC“ Gornji Milanovac Kad je postalo evidentno da }e i ~etvrti ~lan porodice da se orijenti{e ka arhitekturi, logi~no je bilo da se kroz u~e{}e u jednom javnom arhitektonskom konkursu proveri kako, i da li uop{te, funkcioni{emo kao tim . Iskustvo je dragoceno, ali okolnosti su neponovljive (sad su ve} u pitanju tri porodice)! konkursno re{enje 1995 strana 52

Izgra|eno 1998. godine TR@NI CENTAR Vuka Karad`i}a, Obrenovac Na osnovu pre~eg prava gradnje i u saradnji vi{e osa simetrije. Specifi~an izraz daje razli~iti sa urbanisti~kom slu`bom Op{tine ritam prozora na spratovima. vlasnici, podstaknuti poslovnim kom{ijama, uspeli su da privedu svoj plac nameni Dedikacija se mo`e potra`iti u Milo{evom predvi|enoj Detaljnim urbanisti~kim planom. konaku sa doksatima u Obrenova~koj ~ar{iji. U tom smislu, ovo je uspe{an posao i nadamo se da }e im poslu`iti svrsi. Izgra|eni deo je prva faza {ireg prostora koji se nalazi u centru Obrenovca, oslanja se na zelenu pijacu, a orijentisan je na park ispred Op{tine i promenadu koja vodi do ~ar{ije u ulici Milo{a Obrenovi}a. U Idejnom urbanisti~kom re{enju tr`ni centar je koncipiran atrijumski, sa tremom po unutra{njem obodu u prizemlju i galerijom na spratu. Svojom arhitekturom Tr`ni centar, preko Robne Investitor: Grupa gra|ana ku}e, komunicira sa rekonstruisanim Hotelom Proj. org.: Linea ARC Central. Ova dva objekta defini{u po~etak i kraj Koautori: Tatjana i Irena Rogan promenade koja ima karakteristike izdu`enog Faza: Idejno urb. i arh. trga. Robna ku}a, sa svojom vertikalnom re{enje, 1997 dominantom, postaje centar ovog definisanog i Izvo|a~: Privatni preduzetnik, uravnote`enog niza. Gabarit objekta blago je 1998 dekomponovan erkerima, proporcijski Spratnost: P+2+Pk uskla|enim i kompoziciono organizovanim oko Povr{ina: 1300 m2 izgra|eno 1998 strana 53

Izgradnja zapo~ela 1998. godine PORODI^NA KU]A Herceg Novi Faze: Idejni, Kako se grad penje uz obronke Orijena, tako izradnja u toku delovi izvo|a~kog masline ustupaju mesto zgradama. projekta,1996 Kroz pokoljenja sa~uvan kult masline prerastao je u obi~aj da se ~in uklanjanja obavlja ritualno, sa sve{}u da se ~ini greh koji se mora iskupiti. Na ovom terenu na{la se na trasi prilaznog puta jedna maslina koja }e biti zamenjena bar sa dve u okviru ba{te. Cela osnova struktuirana je prema \"pravu na pogled\", koji je ovde bilo mogu}e sprovesti po dijagonali. Drugi razlog predlo`ene dispozicije je preraspodela prostora u korist ba{te, a organizacija autonomnih jedinica po nivoima uslov je koji je proizi{ao iz potreba rentijerstva. Potporni zidovi, rampe, stepeni{ta, rigole, pergole i arle*, nezaobilazni su elementi u primorju, na strmim terenima kao {to je ovaj. strana 54 *Arle=kaskadne terase, podzidane kamenom, napunjene zemljom, zasa|ene zelenilom

Po~etak gradnje 1997. godine PORODI^NA KU]A Grocka Ra|ena su, zapravo, dva projekta. Prvi je ocenjen kao konzervativan i neinventivan. Mnogi iskusni arhitekti izbegavaju da eksplicitno sude o arhitekturi (zato ih ima malo koji o njoj pi{u), ali jedan profesionalno neobrazovan investitor daje sebi pravo da iznosi ovakve kvalifikacije. Me|utim, posle se ispostavilo da ne `eli \"obi~nu\" ku}u. Primenom slobodnijeg plana, funkcionalno utemeljenog na primerima Rajtovih ku}a sa trougaonim rasterom (npr. Hanna House, PaloAlto, California, ili Vigo Sundt House, Madison, Wisconsin), dobio je neobi~nu. Realizacija je pri kraju. Faza: Idejni projekat, 1995 Odg.projektant Vlada Mati} Izgradnja od 1997 strana 55

DETALJNI URBANISTI^KI PLAN IX mesna zajednica „Filip Filipovi}“, Op{tina Vra~ar, Beograd I nagrada urbanisti~kog salona u Ni{u 1994 Odsustvo planskog Akta za ovo podru~je Analizom postoje}eg stanja uo~ene su proteklih trideset godina uslovilo je ~itav karakteristike podru~ja; spontani proces Naru~ilac: Gradski dru{tveni fond niz problema u prostoru i nadle`noj urbanizacije od 20-tih godina XX veka, urbanisti~koj slu`bi. Cilj izrade Detaljnog parcelacija, siroma{na arhitektura, lo{e za gra|evinsko urbanisti~kog plana je formiranje sanitarno stanje pojedinih objekata, delovi dokumentacije koja }e omogu}iti planirane vrednih ambijenata, uli~na mre`a koja prati zemlji{te i puteve, Bgd intervencije u prostoru, sa namerom da se izohipse, neadekvatna opremljenost kompleksa pobolj{aju uslovi `ivotne sredine, kroz infrastrukturom, nedostatak mesta za Nosilac izrade: Zavod za izgradnju delimi~nu ili potpunu rekonstrukciju saobra} parkiranje, visok procenat izgra|enosti ajnica, infrastrukture, gra|evinskog fonda i (39,2%), mali indeks izgra|enosti (0,67), grada Beograda zemlji{ta, a u skladu sa opredeljenjima iz postoje}i ukupan broj stanova - preko 3000, Generalnog urbanisti~kog plana i zadatih broj stanovnika - gotovo 8000. Rukovodilac tima: Vera Mihaljevi} prostornih elemenata. Predlaga~i su imali uvid u pravo stanje i Autor urbanist.re{enja: Srbolub Rogan Odluka o pristupanju izradi plana i o ponudili su elasti~an plan postepene poveravanju izrade Zavodu za izgradnju grada rekonstrukcije u kome gra|ani mogu aktivno Saobra}ajni koncept: Du{an Pa~i}, doneta je po~etkom 1985. godine. da u~estvuju na osnovu pre~eg prava gradnje u okviru svoje parcele, a svaka parcela ima Srboljub Rogan Prilikom izrade pripremne faze uvedeno je i svoju ekonomsku osnovu i razvojni potencijal. osavremenjavanje tehni~kog postupka Taj princip je u svim varijantama proveravan Granice DUP-a: Ulice 14.Decembara, primenom kompjuterske tehnologije. kroz parametre i tabele, da bi se potom definisao kroz predlog. Ponu|eni su modeli, iz S.Kova~evi}a, J.Raji}a, Kompletna teritorija, veli~ine oko 40 ha, uo~ene tipologije afirmisani su prikladni i detaljno je snimljena (Beograd put), a podaci o uvedeni novi, razvijena je tipologija koja F.Filipovi}a,\\erdapska, supra, infrastrukturi, imovinsko pravni statusi omogu}ava njegovu realizaciju. Stanovanje je na parcelama i ostali relevantni podaci, kategotisano u tri osnovna tipa: gradska vila, G.Vu~i}a, M.Gorkog kompjutrski su obra|eni na osnovu softvera gradska ku}a i apartmanska ku}a, sa pred- koji je za ovu priliku prvi put pripremio, a ba{tama, delatnostima u prizemlju i kasnije dalje razvijao INKO. parkiranjem o okviru parcele ili u objektu. strana 56

Proporcijskom simulacijom promenjen je profil ulice i spratnost, a ipak zadr`ana slika, ta~nije postoje}a fizionomija kako ulice tako i bloka, pa i dela grada. Pri re{avanju saobra}aja izvr{ena je sinhronizacija re`ima tranzitnog saobra}aja, koji vlada u glavnim saobra}ajnicama (14 decembara, Maksima Gorkog i Bulevar Crvene armije) i internog, koji vlada unutar teritorije. Kako? U zoni glavnih raskrsnica na mre`i, na deonicama poligona izme|u raskrsnica usvojene su sinhrohizovano semaforizovane me|uraskrsnice na kojima se vr{i razmena zona, a da ne mora da se ide na glavnu raskrsnicu. strana 57

@ELEZNI^KA STANICA BEOGRAD CENTAR Prokop, Beograd Javni konkurs u tri stepena I nagrada 1974-1976 Obim ove publikacije ne pru`a mogu}nost da se u Stanica je dimenzionisana za 10 000 putnika u njoj prika`e projekat stanice Beograd centar. Zato je najoptere}enijem ~asu, a konfiguracija koautori: Z.@unkovi}, M.@ ona obra|ena samo kroz najosnovnije podatke i strukture stanice sadr`i tri zone. U odnosu na izlagano na ivadinovi}, nekoliko studija. kolose~ni plato sme{tene su: iznad, pored i @.Lisi~i} ispod. 3. Salonu arhitekture u Od 1996. godine do danas projekat je u svim Beogradu 1976 fazama ura|en ponovo. Nekoliko Polo`aj i oblik stani~ne zgrade nemaju presudnih faktora uticalo je na to da su izmene tipolo{ki direktan uzor u literaturi i graditeljskoj Proj. organizacija: RO Osnova radikalne: praksi, jer su proiza{li iz duboke analize Faze: Urbanisti~ki, Idejni, specifi~nih karakteristika kako lokacije tako i Glavni projekat, - promena u tehnolo{kom radu `eleznice u saobra}ajne funkcije svih vidova saobra}aja 1976-1979 Beogradkom `elezni~kom ~voru i re`imu rada koji se tu pro`imaju. stanice Proj. organizacija: Saobra}ajni institut CIP - tehnolo{ke transformacije u slu`bama koje Od novih veduta koje u gradu treba da se Faze: Urbanisti~ki, Generalni, upravljaju i odr`avaju sistem uspostave od posebne va`nosti je jedna sa Idejni, Glavni projekat, - radikalno pove}anje komercijalnog sadr`aja u Svetosavskog plato-a, kroz ulicu Dr Suboti}a, Glavni odg. projektant: 1989-1996 objektu preko donjeg stani~nog trga, do tornja na trgu, Zoran @unkovi} - rezultati projekcija u 2020.g., po kojima se druga od crkve Sv Marka, kroz ulicu Generala @ 75% pristupa stanici o~ekuje iz pravca danova, opet do tornja. Tako bi se dve Proj. organizacija: Saobra}ajni institut CIP autoputa. dominantne kupole grada i gradski toranj vezale u poligon. Projekat Izmene i dopune kroz sve faze, 1996 -1999 Kako i metro stanica, sa dve metro linije, kapaciteta 40 000 putnika u satu, tako|e Faze: Studije, idejna re{enja, gravitira Autoputu jasno je da se te`i{te prometa putnika pomerilo i situaciono i Generalni, Urbanisti~ki, nivelaciono ka Autoputu u zonu, sada razvijenog, amfiteatralnog, preglednog - Idejni, Glavni, Izvo|a~ki donjeg stani~nog trga. Glavni odg. projektant: Srboljub Rogan Izlagano na 10. kongresu konstruktera u Vrnja~koj Banji, 1998 izgradnja stanice traje od 1978 sa prekidima Stajali{te sa 4 koloseka u eksploataciji od 1986 Izgradnja nastavljena pod eksploatacijom 1996 Investitor: Beogradski `elezni~ki ~vor Izvo|a~i: Energoprojekt, RAD, Trudbenik strana 58

strana 59

strana 60

strana 61

strana 62

strana 63

Da pustimo uzburkane, uzavrele retorte Geometrija je univerzalni jezik arhitekture. u laboratoriji arhitekture da se malo Za nju ne postoje regionalne prepreke, ali ohlade. Da zavirimo u talog. [ta je, posle ni vremenske, zato {to je apstraktna; opita dugog trideset~etiri godine, ostalo? omogu}ava da savr{eno razumemo Kakvi su rezultati? Ima li pomaka? projekat Japanca, Brazilca.., ali i hram drevne civilizacije. I kad ne postoje Svojim prvim arhitektonskim projektom sa~uvani tragovi pisma, mi otkrivamo smatram konkursni rad za Dom omladine u poruke tih civilizacija preko jezika Zagrabu 1965. godine. Projekat geometije koji je zapisan u pravilu po Beogradske `elezni~ke stanice je aktuelan kojem je kamen slo`en. i ove, 1999. godine. Ako je, na prvi pogled, likovni izraz istog inteziteta kod prvog kao i Kako nam geometrija poma`e da gledamo i kod trenutno aktuelnog rada, ~emu onda memori{emo vi|eno u prostoru? toliko truda sve ovo vreme? Pri posmatranju ve`bamo uo~avanje Deo odgovora nalazi se u uvodnim osnovnih geometrijskih oblika i njihove napomenama, a za direktan odgovor na odnose. Nas ne interesuje egzaktna du`ina postavljeno pitanje vrati}emo se na izjavu i visina Partenona, nego od kojih je da ono {to vidimo nije sve {to nam treba - u elemenata sa~injen i u kom su oni odnosu arhitekturi; daleko od toga da je dovoljno. jedan prema drugom. Forme i njihovi Me|utim, i dalje }emo oblast funkcije, odnosi, proporcije - to su osnovni alati tehnologije i tehike ostaviti po strani i arhitekte iz arsenala geometrije tokom pozabaviti se vizuelnim, da bi objasnili da i prou~avanja graditeljske zaostav{tine, gledanje mora da se u~i. prilikom analize okru`enja u kome interveni{emo i kona~no, u procesu sinteze predloga koji nudimo. Potrebu (funkciju), izra`enu re~ima, odgonetamo, prevodimo u crte` i sredstvima geometrije obrazla`emo. Perseverativne slike S jedne strane je fiziologija i \"zakon oka\", a Slike koje gledamo talo`e se u podsvesti. sa druge - oko nas, prostor sa svojim Da ne bi, u nesvesnom opona{anju, ne~iju zakonitostima. ideju ili estetiku do`ivljavljavali kao svoju, moramo te slike prevesti iz podsvesti u Sva na{a, arhitektonska, nauka (iz dela svest metodolo{kim postupkom. Tek kada vizuelnog) je u tome da nau~imo da ih pravilno razumemo mo`emo da gledamo, da otkrivamo znake upisane u usvajamo principe koje nude. Oni se tada prostor, da iz tih znakova izvla~imo pobu|uju po analogiji; zna}emo na kom smernice pri biranju elemenata za budu}u mestu i u kojoj meri mo`emo da ih dogradnju. primenimo ili preporu~imo kao tekovinu. Za to je neophodno poznavanje geometrije. strana 64

U na{oj struci ceni se poseban rezultat koji pau~ini od ~eli~nih `ica, ali nije mogao da uslovno mo`e da se nazove - originalnost. dobije dozvolu za primenu bez dokaza o Arhitektonsko delo posebne vrednosti stabilnosti tri ta~ke u prostoru pri sadr`i, kako sintetizovano saznanje iz pomeranju (jer se radi o gibljivoj graditeljskog nasle|a, tako i svest o konstrukciji). regulativnim uslovima upisanim u Tako je njegov patent ~amio i ~ekao da se okru`enje (bilo da je re~ o pripodi, ruralnoj rodi Majavecki, talentovan konstrukter, ali i ili urbanoj sredini, ili nekoj kategoriji matemati~ar, i da se sretnu negde na izme|u) proputovanju kroz Atinu, da se li~no upoznaju i zavr{e posao na op{te Na primeru zgrade Muzeja savremene zadovoljstvo. Majavecki je doktorirao sa tim umetnoti na U{}u, u parku gde uloga reke prora~unom, a konstruktivni sistem @aver- dominira u regulaciji, uo~avamo Majavecki je prisutan u svim geometrijsku bravuru koja ima svoj enciklopedijama ~ele~nih konstrukcija i {to proporcijski klju~, brilijantnu je jo{ vaznije - primeni. strukturalnost i samim tim, neprolaznu Imali smo ~ast da se prvi put sretnemo sa estetiku. in`enjerom Majaveckim u Bolonji, 1977. Prona|ite direktan uzor za ovo delo! godine, kada je primio ekipu projektanata Nema, i ne treba ga tra`iti. Arh Ivan Anti} beogradske `elezni~ke stanice i uradio, na nije i{ao putem epigonstva ve}, svakako, Institutu za konstrukcije Univerziteta u ovim drugim. Bolonji, model, simulaciju pomeranja konstrukcije kroz vi{e polja za prvu U vreme dok je matematika kasnila za varijantu krova. Tada nam ispri~ao ovu geometrijom, kad se nisu radili stati~ki pri~u. prora~uni nego su se konstuktivni sistemi ispitivali na modelima, graditelji su se * mnogo vi{e bavili geometrijom. Nije potrebno daleko da se vra}amo, setimo se Na naslovnim stranama knjiga iz Gaudija, ili konstrukcija u betonu Ogista arhitekture sve je vi{e ove pau~ine od Perea, Konsidera, Monijea, savremenih sjajnih ~eli~nih `ica. To je tekovina konstruktera - Oto Fraja, Fulera, Paula savremene tehnologije, eco tech, - sa {to Solerija. Njihove smele i konstruktivno manje materijala, {to manje utro{ka originalne gra|evine stajale su i bez energije, premostiti {to ve}e raspone dokazivanja stanja napona jer im je logika virtuoznim strukturama. Geometrija i geometrije obezbe|ivala stabilnost. fantazija su udru`ene, matematika se Interesantan je i primer iz na{ih dana - @ primenjuje direktno sa softverskih aver (Javert) i Majavecki. U nedostatku aplikacija, tehnologijija potpoma`e. matemati~kog znanja, ali sna`ne Grim{ou, Renco Pjano, Ri~ard Rod`ers, empirijske kreativne sposobnosti, @aver je Norman Foster, Calatrava... to su sre}nici, patentirao izvanrednu konstrukciju fantasti na{eg savremenog trenutka koji }e dvopojasne spregnute lan~anice kod koje nas prevesti u tre}i milenijum. je utro{ak ~elika samo {est kilograma po kvadratnom metru - radi se prakti~no o strana 65



SRBOLJUB ROGAN 26. 06.1945. Kanji`a do 1953 @ivi i poha|a osnovnu {kolu u Kanji`i 1953-1959 @ivi i nastavlja osnovno {kolovanje u Beogradu 1960-1964 U~i i maturira u [estoj gimnaziji u Beogradu 1964-1970 Studira i apsolvira na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1971-1978 Radi u autorskom statusu u \"Konfor\"-u, \"Rad\"-u, \"Osnovi\" 1976 Diplomira (mentor prof. Milorad Pantovi}) sa ocenom deset 1979 Pola'e dr'avni ispit za ovla{}enog projektanta 1978-1992 Radi kao projektant i vode}i projektant u \"Zavodu za izgradnju grada Beograda- Sektor za studije i projektovanje\" 1974-1996 Radi, sa prekidima, u autorskoj grupi, na projektu @elezni~ke stanice Beograd-Centar 1989-1996 1974-1976 Tri stepena konkursa 1976-1979 Urbanisti~ki, Idejni, glavni projekat u RO \"Osnova\" Generalni, urbanisticiki, Idejni i glavni projekat u Saobra}ajnom institutu \"CIP\" 1992-1999 Radi u zvanju docenta na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu Predmet PROJEKTOVANJE IV - SAOBRA]AJNI OBJEKTI SINTEZNI PROJEKAT I - III 1996-1999 Radi, kontinualno, Studije za izmene i dopune programa, Izmenu generalnog, urbanisti~kog, idejnog projekta, glavni i delove izvodjackog projekta u svojstvu Glavnog i odgovornog projektanta za kompleks @elezni~ke stanice Beograd-Centar u Saobra}ajnom institutu CIP, gde je zaposlen sa 1/3 radnog vremena u zvanju nau~ni savetnik 1996-1998 Izabran i vr{i funkciju Prodekana za nastavu na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1965-1995 U~estvovao na 30 javnih i pozvanih konkursa i dobio 17 nagrada (od toga10 prvih nagrada) 1994 Nagra|en (sa V. Mihaljevi}) Prvom nagradom Urbanisti~kog salona u Ni{u 1990 Objavio zbornik radova 1965-1990, u porodi~nom izdanju i malom tira`u, namenjen stru~om uvidu povodom izbora za docenta na Arhitektonkom fakultetu u Beogradu 1999 Objavio zbornik radova 1991-1999, u porodi~nom izdanju, povodom izbora za vanrednog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beograd strana 67



IZBOR RADOVA 1965-1999 po kategorijama objekata Pristani{te u Herceg Novom

HRONOLO[KI PREGLED RADOVA PROJEKTI, STUDIJE I REALIZACIJE 1991-1999 01. Invest banka, Balkanska 17-25, Beograd id. proj. 1991 02. 03. Poslovna zgrada u ul. M. Tolbuhina 37-39, za \"Investstan\" id. proj. 1991 04. Poslovna zgrada Zaj. fonda posl. prostora op{tina i grada, 05. M.Tolbuhina 31-33.Bgd izgra|ena 1991 06. i enterijer (enterijer VI sprsa T. Tadai} i A. Rogan) 1993 07. 08. izlagano na 18.Salonu arhitekture u Beogradu 1994 09. 10. izlagano na Oktobarskom salonu u Beogradu 1999 11. Dvorisno krilo iste zgrade id. proj. 1998 12. 13. izlagano na Oktobarskom salonu u Beogradu 1999 13. DUP IX Mesne zajednice na Vra~aru, Beograd (sa V. Mihaljevi}) 1991 14. 15. urbanisti~ki salon u Ni{u I nagrada 1994 16. Porodi~na ku}a ispod Avale id, i gl. 1991 17. 18. Ku}a za odmor, Rose, Boka Kotorska, id. re{. 1991 19. Javna gara'a u Raji}evoj, Beograd, (sa B.Rogan) id. proj. 1992 20. 21. Poslovni prostor (lokali) u bloku21, Novi Beograd id. proj. 1992 22. 23. Stambena zgrada u ul. P. Martinovi}a, B.Brdo, Beograd id. re{. 1992 24. 25. Stambeno naselje Topolice, Obrenovac, Javni konkurs (koautor T. Rogan) - I nagrada 1986 26. 27. I, II faza izgra|ena 1988/90 28. III faza izgra|ena 1992 strana 78 izlagano na 18. Salonu arhitekture u Beogradu 1992 deo IV faze izgra|en 1998/99 Porodi~na ku}a u naselju Bra}e Jerkovi}, adaptacija i dogradnja id. re{. 1992 Adaptacije stanova: Otona @upan~i}a 20 realizovane 1991 Cviji}eva 50 1991 Mila{eva 8 1992 Sv. Markovi}a 48 1994 Sv. Markovi}a 17 1997 Niz posl.-stamb. zgrada u Skerli}evoj, Beograd,investitor GP\"Dom\" id. proj uz UUP 1993 Terapeutski centar, Jezero [ira, Rusija id. proj. 1993 Porodi~na ku}a na Smederevskom putu id. i gl.p. 1993 izgra|ena 1996 Hotel Hyatt, Harare sdudije 1993 Ku}a za Emira iz Abu Dabuja studije 1993 Stambeno poslovna zagrada na uglu Mi{arske i Sv. Markovi}a id. proj. uz UUP 1994 Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi} rekonstrukcija post. zgrade i dogradnja aneksa (sa V.Milunovi}) id. re{. 1994 deo gl.proj izgra|ena I faza 1996 Stambena zgrada u Ohridskoj 5,Beograd (za \"Hidrotehniku\") id. proj. 1994 Ku}a u Rakovici, dogradnja id. re{. 1994 Porodi~na ku}a u Stojana Novakovi}a, dogradnja id re{. 1994 Dvojna porodi~na ku}a na Dedinju, Ma~kov kamen, Beograd id. proj. 1994 Dvojna porodi~na ku}a na Senjaku, Beograd id. proj. 1995 Stambeno poslovna zagrada u 14. Decembra id. proj. uz UUP 1995 Urbanisti~ko re{enje centra, Vin~a, naru~ilac Op{tina Grocka 1995 Autobuski stanica i saobra}ajno re{enje {ire zone, Grocka Id. proj. 1995 Posl. objekat 'Metalac\", G. Milanovac (sa T, I. i A. Rogan) konkursno re{enje 1995

29. Hotel North Beach, Durban studije 1995 30. Porodi~na ku}a u Grockoj id. proj. 1995 izgradnja u toku 31. Kompleks tehni~kih fakulteta, studije dogradnje (sa V.Milunovi}) id. re{. 1995 32. Elektrotehni~ki fakultet Beograd, dogradnja, (koautor V.Milunovi}) konkurs 1995 33. Klini~ko bolni~ki centar, Hirur{ki blok, Jaroslav, Rusija Me|unarodna licitacija, ponu|a~ ECP, Kipar dobio posao i ugovorio izgradnju 1995 Odbrana pred komisijama Glavnog arhitekte grada, korinika i investitora izgradnja u toku 34. Banka \"Gagarinski\", Prospekt Vernadskog,Moskva id. proj. 1995 35. Porodi~na ku}a, B. ]osi}a 20, Vo'dovac, rekonstr. i dogradnja id.re{. 1995 36. Crkve (studije, prema uslovima iz teku}ih konkursa) skice od 1995 37. Poslovno stambena zgrada u Turgenjevljevoj, Beograd id. re{. 1996 38. Poslovni centar u Vi{nji~koj ul, Beograd id. proj. 1996 39. Rekonstrukcija i dogradnja kompleksa @elezni~ke stanice u So~iju, Rusija, Me|unarodna licitacija , ponu|a~ GENEX Odbrana u Ministarstvu saobra}aja Rusije, projekt pohvaljen i prihva}en 1996 izlagano na Salonu arhitekture DANS u Novom Sadu 1996 40. Stambena zgrada na Senjaku id i gl. p. 1996 izgra|ena 1999 41. Stambena ku}a sa lokalom, Kosovska15, Zemun, rekonstr. i dogr.(sa V.Mati}) id.re{. 1996 izgra|ena 1997 42. Posl.zgrada \"Filmske novosti\", Vojvode Mi{i}a 39, dogradnja id. re{. 1996 43. Porodi~na ku}a, J. Ili}a 137, Vo'dovac id. re{. 1996 44. Porodi~na ku}a u Herceg Novom id i gl. p 1996 izradnja u toku 45. Porodi~na ku}a, Vojvode Dragomira 9, Beograd pozvan konkurs I plasman 1996 izgra|ena 1998 46. Poslovna zgrada u ul.Mi{enskaja, Moskva id. proj. 1997 izgra|ena 1998 47. Trzni centar sa stanovanjem, ul. Vuka Karad'i}a, Obrenovac id.re{. 1997 izgra|en 1998 48. Ku}a za odmor na Avali, dogradnja id.proj. 1997 izgra|ena 1997 49. Porodi~na ku}a u nizu, naselje Petlovo brdo, dogradnja id.re{. 1997 izgra|ena 1998 50. Stambena zgrada br.40 (izmena), naselje Topolice, Obrenovac id. proj. 1997 51. Ugostiteljski objekat u zoni prate}eg sadr'aja naselja Topolice, Obrenovac id. proj. 1997 52. Poslovni objekat u ul. M. Obrenovi}a, Obrenovac, rekonstr. i dogradnja id. re{. 1997 53. Stambena zgrada u Lamartinovoj 3-7, Neimarska padina, Beograd izgradjena 1998 izlagano na Nau~nom skupu Unapredjenje stanovanja '98 1999 54. Gradski Toranj u okviru kompleksa 'el. stanice Beograd-centar id. re{. 1998 55. Viseporodi~na st. zgrada u Bul.Mira 78, dogradnja id.proj. 1998 izradnja u toku 56. Porodicna kuca u Mirijevu id. proj. 1999 57. Porodi~na ku}a u Donskoj 33,Beograd id. proj. 1999 68. Muzej automobila, M. Jevrosime 30-32, rekonstr. i dogradnja id. re{. 1999 69. @elezni~ka stanica Beograd-centar, Javni konkurs u tri stepena koautori Z. @unkovi}, M. Zivadinovi}, Z. Lisi~i} I nagrada 1974-1975 izlagano na 3. Salonu arhitekture u Beogradu 1976 60. Projekat racionalizacije, izmene i dopune kroz sve faze: 1996 -1999 Studije, idejna re{enja Generalni projekat Urbanisti~ki projekat Idejni projekat Glavni projekat Izvodjacki projekat izgradnja u toku izlagano na 10.Kongrasu konstruktera u Vrnja~koj banji 1998 strana 79

PREDAVANJA I JAVNI NASTUPI 1991-1999 * Predavanja i ispiti na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu u okviru redovne nastave, VII i VIII semestar (14 ~) Predmet: Projektovanje IV - Saobra]ajni objekti * Vo|enje nastave na predmetu SINTEZNI PROJEKAT I - III Mentorski rad sa Diplomcima * Predavanja i ispiti na Arhitektonskom fakultetu u Pri{tiniu okviru redovne nastave Predmet: Projektovanje IV - Saobra]ajni objekti * Predavanje u svojstvu gostuju}eg nastavnika kod prof. Maru{i}a na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu Predmet: PROJEKTOVANJE II - tema STAMBENO NASELJE TOPOLICE, OBRENOVAC * Predavanje za studente V godine Gradjevinskog fakulteta, konstruktivni smer Tema: Nova zgrada @eleni~ke stanice Beograd - centar * TV Beograd kanal 3, emiisja Ksenije Stojkov \"SLIKE GRADA\", 1991, gost autor S.Rogan, NASELJE TOPOLICE * Obrazlaganja i odbrana projekta za Terapeutski centar na Jezeru [ira pred komisijama Investitora i Knezom grada u Ju'nom Sibiru, Rusija, 1993 * Obrazlaganja i odbrana projekta u vi{e faza za Hirur{ki korpus bolnice u Jaroslavu pred komisijama urbanista, Glavnog arhitekte grada Jaroslava, lekarskim timom i investitorima u Beogradu i Jaroslavu, 1994-1995 * Obrazlaganja i odbrana projekta za Kompleks Zelezni~ke stanice u So~iju, pred komisijama urbanista, Glavnog arhitekte grada So~ija i u Ministarstvu saobra}aja Rusije u Moskvi, 1996 * Obrazlo'enje projekta Zelezni~ke stanice Beograd centar i savetovanje sa referentnim stru~nim timom o racionalnosti izgradnje (programski) i ekploatacije stanica bazirano na Evropskim iskustvima. U Londonu 1997 * RTS Tre}i kanal, gost u emisiji Lidije Marko \"PROFIT\", 1998, Putni~ka 'elezni~ka stanica Beograd centar * Niz uvodnih predavanja-izlaganja pred stru~nim komisijama u toku izrade studija i predloga re{enja za racionalizaciju Zeleni~ke stanice Beograd centar, a koji je predhodio izradi projektnog zadatka izmene, od 1996 * Niz uvodnih predavanja-izlaganja pred Republi~kom revizionom komisijom u toku izrade idejnog projekta Zelezni~ke stanie Beograd centar do kona~nog usvajanja re{enja, 1998 @IRIRANJA 1991-1999 * Konkurs za Autobusku stanicu Lazarevac. 1996 ^lan `irija, predstavnik SAS * 21. Salon arhitekture beograd, 1995 ^lan `irija, predstavnik SAS * Konkurs za arhitektonsko-urbanisti~ko re{enje blokova izme|u ulica Bulevar JNA, Svatog Save, Kru{edolske i Trga Slavija, 1993 ^lan `irija, predstavnik DAB * Konkurs za arhitektonsko-urbanisti~ko re{enjeTr`nog centra u Staroj Moravici, Op{tina Ba~ka topola, 1998 ^lan `irija, predstavnik DAB strana 80

IZLAGANJA 1990-1999 * VIII Medjunarodni seminar arhitekture, Piran, nov.1990, galerija PIRANEZE Stambena zgrada u Zemunu, Starca Vujadina 6 * ARHITEKTONSKI FAKULTET U BEOGRADU Samostalna izlo`ba radova i prezentacija monografije ROGAN 1965-1990 * 18. SALON ARHITEKTURE U BEOGRADU 1992 Stambeno nasalje Topolice u Obrenovcu Poslovnia zgrada Poslovnog prostora, Mar{ala Tolbuhina 31-33,Beograd Stambena zgrada u ul. Had'i Melentijevoj 8-10. Neimarska padina * KREATIVNA RADIONICA \"SE]ANJE NA NEIZGRADJENI GRAD\"- 1993 (Sa A. Videnovi} i saradnicima) 18 lokacija-18 autorskih timova-18 maketa projekata za Bulevar r 1:20-prostor imaginacije-spona pro{losti i budu}nosti-objekti koje trebalo ve} da izgradimo ili koje mo'da nikada ne}emo izgraditi * URBANISTI^KI SALON U NI[U 1994 Detaljni urbanisti~ki plan IX Mesne zajednice Filip Filipovic, Op{tina Vra~ar I Nagrada salona * SALON ARHITEKTURE DANS U NOVOM SADU 1996 @elezni~ka stanica So~i sa Stani~nim trgom, Autobuskim terminalom, Hotelom i saobra}ajnim re{enjem u kompleksu * NAU^NI SKUP UNAPRE\\ENJE STANOVANJA 1998 Stambena zgrada u ul. Lamartinovoj br. 3-7, Neimarska padina, Beograd * KONGRASU KONSTRUKTERA U NI[U 1998 Plakat @eleznika stanica Beograd-centar, sa obrazlo'enjem * OKTOBARSKi SALON U BEOGRADU 1999 Poslovna zgrada poslovnog prostora sa re{enjem za dvori{no krilo, M. Tolbuhina 31-33,Beogradi * ARHITEKTONSKI FAKULTET U BEOGRADU Samostalna izlo`ba radova i prezentacija zbornika radova NULLA DIES SINE LINEA 1991-1999 strana 81



SUMARNA BIBLIOGRAFIJA * Politika, 22. jan.1970., str.29 * Politika, 6. maj 1971., str.35 * Politika, 7. nov. 1973., str.38 * Arhitektura i urbanizam 73, KONKURS ZA IDEJNO I URBANISTI^KO RE[ENJE NOVOSADSKE BANKE, str.46.sl. str.47 * \\urica, [TA TO LEBDI NAD PROKOPOM, Ilustrovana politika, 28.okt.1975, str.18 i 19, sl. str.19 * Zunkovi}, NOVA PUTNI^KA ZELEZNI^KA STANICA BEOGRAD-KONKURSNI RAD, Izgradnja, Beograd, 1976, str.113-116, sl. str.113-115 * Politika, 21. apr. 1975., str.26 * R.Babi}, KROV, UMETNI~KO DELO, Politika, 1. apr. 1976., str. 5 * Osnova 25 godina, Beograd 1979, Katalog, ZELEZNI^KA STANICA BEOGRAD, ZELEZNI^KA I AUTOBUSKA STANICA LJUBLJANA * Arhitektonski natje~aj 1979, NACIONALNA I SVEU^ILI[NA BIBLIOTEKA, Katalog, Zagreb, 1981, str. 13, 56, sl. str. 31,32 * PARK UMESTO RUPE, Politika ekspres, 7. jun 1982., str. 1 * NOVO LICE SLAVIJE, Politika ekspres, apr. 1982 * OAZA NA SLAVIJI, Ve~ernje novosti, 8.jun 1982., str. 1 * B. Tirnani}, POSLEDNJI TRAKTAT O RUPI, Beograd za po~etnike, Narodna knjiga 1983., str.126-128 * KONKURS ZA ARHITEKTONSKO-URBANISTI^KO RE[ENJE NASELJA \"TOPOLICE\", katalpg, Dom kulture I sportova, Obrenovac, 1986 * Z. Jakovljevi}, PRIKAZ PRVONAGRA\\ENOG RADA, Pisani komentar ~lana 'irija, Beograd, 1986 * P. Cagi}, LEP PRIMER O^UVANJA IDENTITETA @IVOTA I GRADSKE SLIKE U DOGRADNJI URBANOG TKIVA NA[IH GRADOVA, Pisani komentar ~lana 'irija, Beograd, 1986 * M. Timotijevi}, ZA OBRENOVAC, Pisani komentar ~lana 'irija, Beograd, 1986 * GP 7 Juli 1950-1990,, Beograd 1991, katalog, STAMBENA ZGRADA U ZEMUNU ul. Starca Vujadina 6, str 38 * GP 7 Juli 1950-1990,, Beograd 1991, katalog, STAMBENO NASELJE TOPOLICE, konkursni rad, str 39, sl. makete str.39 * STAMBENA ZGRADA U ZEMUNU ul. Starca Vujadina 6, Izgradnja br. 1, jan. 1995 * D. Popovi}, NIN-ovi kriti~ari biraju 10 ostvarenja u 1982, SUN^ANI SAT NA SLAVIJI: Srboljub Rogan, NIN, jan.1983 * 14. Salon arhitekture, katalog, Beograd 1988, STAMBENA ZGRADA u Zemunu, Starca Vujadina 6 * 18. Salon arhitekture, katalog, Beograd 1992, POSLOVNI ZGRADA u M. Tolbuhina 31-33, Beograd * 18. Salon arhitekture, katalog, Beograd 1992, STAMBENO NAELJE TOPOLICE, Obrenovac * B. Kova~evi}, PRVO LICE FASADA, Srboljub Rogan, ku}a u Had'i Melentijevoj 8-10, Beograd, Politika, 15. feb.1992., str. 16, sl. str 16 * Zajedni~ki fond poslovnog prostora op{tina i grada Beograd, 1992, katalog odabranih objekata, POSLOVNA ZGRADA U M. Tolbuhina 31-33, sl. * Zavod za izgradnju grada Beograda, 1991, Monografija, DUP IX Mesne zajednice, Vra~ar * D. Popovi}, NIN-ovi kriti~ari biraju 10 ostvarenja u 1991, STAMBENA ZGRADA, Had`i Melentijeva 8-10,Beograd: Srboljub Rogan, NIN, 3. jan.1992 * Z.F. Savo}, OAZA ZA PE[AKE, Atraktivni sat na Slaviji samo je uspomena, Politika ekspres, 24. jan. 1994., str. 13 * III Urbanisti~ki salon Ni{, 1994, katalog, DUP IX MZ , FILIP FILIPOVI], OP[TINA VRA^AR, BEOGRAD, I nagrada Salona * Izbor Sne'ane Maksi}, POSLOVNI OBJEKAT, Mar{ala Tolbuhina 31-33, 1991. Srboljub Rogan, Arhitektura i urbanizam, Beograd, 1994, str.62, sl. str.62 * V. Jeli~i}, IDEJA IZ RANIH SEDAMDASETIH, povodom otvaranja gradili{ta @elezni~ke stanice Beograd centar, Politika, 8. jul 1996, str 1 i 12 * V. A. Mili}, LEP GEST NA ]O[KU, arh Srbolub Rogan: Poslovna zgrada u M. Tolbuhina 31-33, Re~ br. 26, okt.1996, str. 122,123 * DANS br.17, okt.1996, Salon arhitekture Novi Sad, @ELENI^KA I AUTOBUSKA STANICA U SO^IJU, projekat * STAMBENO NASELJE TOPOLICE, Izbor dela Jugoslovenskog gra|evinarstva poslednje decenije, Revija Jugoslovenkog gra|evinarstva, Ministarstvo gra|evinarstva ,Beograd,1998, 2 str. 8 slika * M. R. Perovi}, SRPSKA ARHITEKTURA POSLEDNJE DECENIJE XX VEKA, Zbornik radova,sv.75, Univerzitet u Beogradu Arhitektonski fakultet, Beograd, 1998, @ELEZNI^KA STANICA BEOGRAD CENTAR, generalni projekat, 1998, sl. str.158 i159 strana 83



SADR`AJ strana 85 5 S vremena na vreme... 6 Knjige iz arhitekture... 7 Koja su to iskustva, uo~ena stanja, fenomeni.... 8 Japanac u Parizu, crte` 11 NOMEN EST OMEN - prof. dr Branislav Milenkovi} Projekti - studije - realizacije, 1991-1999, IZBOR 17 KU]A ZA ODMOR, Rose 18 \"INVESTBANKA\", Balkanska 17-25 20 \"POSLOVNI PROSTOR\", Mar{ala Tolbuhina 31-33 22 \"POSLOVNI PROSTOR\", dvori{no krilo 23 \"INVESTSTAN\", Mar{ala Tolbuhina 35-37 24 TERAPEUTSKI CENTAR, Jezero [ira, Rusija 26 NIZ STAMBENIH ZGRADA, Skerli}eva 12-22 28 GARA@A, Raji}eva 30 KLINI^KO BOLNI^KI CENTAR, Jaroslav, Rusija 34 UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA Svetozar Markovi} 35 ELEKTROTEHNI^KI FAKULTET, Beograd 36 STAMBENA ZGRADA, Lamartinova 3-7 38 @ELEZNI^KA STANICA, So~i, Rusija 42 BANKA \"Gagarinski\", Moskva 44 DVOJNA PORODI^NA KU]A, Ma~kov kamen, 45 DVOJNA PORODI^NA KU]A, Senjak 46 STAMBENA ZGRADA, Senjak, 48 PORODI^NA KU]A, Avalski put 49 PORODI^NA KU]A, Smederevski put 50 PORODI^NA KU]A, Crveni Krst 52 \"METALAC\", Gornj Milanovac, 53 TR@NI CENTAR, Obrenovac 54 PORODI^NA KU]A, Herceg novi 55 PORODI^NA KU]A, Grocka 56 DETALJNI URBANISTI~KI PLAN IX MZ, Vra~ar 58 @ELEZNI~KA STANICA \"Beograd centar\" 64 U na{oj stuci ceni se... 67 Biografski podaci Pregled radova po kategorijama objekata,1965-1999, IZBOR 70 STAMBENA NASELJA I BLOKOVI 71 STAMBENE ZGRADE U GRADU 72 OBJEKTI SPORTA, KULTURE I PROSVETE 73 PORODI~NE KU]E 74 HOTELI I BOLNICE 74 URE\\ENJE PROSTORA 75 POSLOVNE ZGRADE 77 SAOBRA]AJNI OBJEKTI 78 Hronolo{ki pregled radova (91-99) 80 Predavanja i javni nastupi (91-99) 80 Izlaganja i @iriranja (91-99) 83 Sumarna Bibliografija

\"Da se prihvatim odgovornog posla izricanja suda o pisanom radu presudna je bila ~injenica {to sam u delima Srboljuba Rogana uo~ila vi{edecenijsku konzistentnost, koja je ovom prilikom uspelo preto~ena i u tekst. Projektovati u zadatim uslovima, sa jasno formulisanom idejom koja ne sme biti izneverena ni u jednom segmentu, pri tom funkcionalno i moderno, nije njegov jedini cilj. Zaokupljen ambijentom, duboko po{tuju}i zate~ena svojstva celine, on poku{ava da svoje delo {to ve{tije uklopi u vizure da bi ostvario plemenitu harmoniju su`ivota starog i novog. Nije li Roganov pristup pisanju bio istovetan njegovom pristupu projektovanju? Rezultat je skup jedinica koje variraju od duhovito sro~enih crtica, preko slikovitih se}anja, britkih opa`anja ili surovo tehnicisti~kih opisa, do pravih malih, nepretencioznih eseja o arhitekturi iz ugla stvaraoca. Sumiraju}i, Rogan zbilja ima {ta da poka`e, ali i da ka`e, a pregr{t njegovih iskustava pretstavljaju sigurno polazi{te za uspe{ne budu}e arhitektonske oglede.\" mr Svetlana Pei} istori~ar umetnosti (Izvod iz recenzije) \"...arhitektura je ovde, kod arhitekte Srboljuba Rogana, deo kulture shva}ene kao jedinstva, bez podvajanja idealne i oblasti materijalne reprodukcije. Prostor te`i sveobuhvatnosti ali je autor dovoljno oprezan i \"kriti~an prema postoje}em\", pa kao u svakoj dobroj filizofiji tri su osnovne ideje njegovog prostora: ZBILJA, ISTINA I MOGU]NOST.\" Prof. dr Branislav Milenkovi} \"NOMEN EST OMEN\"