forma No3

BROJ 3 ISSN 1452-5380 letnji semestar 2007. AKTUELNO TEHNOLOGIJE Studijsko putovanje 2007 SOFTVER MAGIČNI OTISCI SITO ŠTAMPE Adobe CS3 Stara tehnika u novom ruhu DIZAJN KesselsKramer

LETNJI SEMESTAR ILUSTRACIJA:DRAGAN DRLAČIĆ 2007 SADRŽAJ NOVOSTI 04 RADOVI STUDENATA 19 IZDVAJAMO AKTUELNO Umetnost HP Indigo štampe 20 DOGAĐAJ 06 Studijsko putovanje 2007 05 Seminar digitalne štampe 21 CtP U PRAVOM SVETLU Izbor CtP uređaja - važna odluka. TEHNOLOGIJE PREPORUČUJEMO Saznajte kako načiniti pravi izbor i CtP u pravom svetlu 06 Books and web 23 šta je to novo na ovom polju. Magični otisci sito štampe 08 ZANIMLJIVO SOFTVER 14 3D Kompjuterska grafika 11 Reči lete... 24 ADOBE CS3 Adobe CS3 14 DIZAJN Svojim novim paketima firma Adobe ponovo je zainteresovala javnost. Crno - beli svet 17 KesselsKramer 26 Upoznajte se sa novinama u CS trojci. 26 19 11 KESSELSKRAMER Otkrijte ko su zapravo KesselsKramer i zašto izjednačavaju smelost sa postojanjem. CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad Elektronsku verziju časopisa Forma, kao i sve 378.18:65.2(497.113 Novi Sad) informacije vezane za Grafičko inženjerstvo i FORMA: časopis studenata grafičkog inženjerstva i dizajna / urednik Ivana Tomić. - 2006, br. 1- . - Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, dizajn, možete naći na sajtu smera: Grafičko inženjerstvo i dizajn, 2006-. - Ilustr. ; 30 cm www.grid.ns.ac.yu Dva puta godišnje. ISSN 1452-5380 COBISS.SR-ID 213659143

Časopis studenata grafičkog inženjerstva i dizajna broj 3 LETNJI SEMESTAR IMPRESSUM 2007 UREDNIK ČASOPISA Ivana Tomić TEHNIČKA OBRADA I DIZAJN Dragan Drlačić LEKTOR Nada Injac SARADNICI Marija Injac, Kosta Čemerikić, Vanja Srbin, UVODNA REČ Stanko Stupar, Gojko Vladić, Bliži se, bliži leto...Ali pre izležavanja na plažama ili gradskim kupalištima, o čemu verujem svi već Mladen Mitrinović, razmišljamo, čeka nas ispitni rok i obaveze vezane za njega. Neke kolege će pre finalnih provera „napuniti baterije“ na studijskom putovanju u Nemačkoj, a šta su sve tamo videli i naučili saznaće- Ivana Miljević, mo kada se vrate sa puta. Irma Puškarević. Za veliki broj mladih ljudi ovo je i period krupnih odluka i izbora fakulteta koji im „leži“. U posle- KONTAKT dnje vreme mnogi prijatelji mi se žale kako fakultet koji su upisali zapravo nije to što su želeli, kako ne mogu da pronađu sebe u stvarima koje uče i kako ni sami nisu sigurni šta dalje. Možda je ovaj broj Forme jedinstvena prilika da onima koji se dvoume oko upisa našeg smera po- e-mail: kažemo šta je zapravo to što mi radimo i da im na neki način pomognemo oko te odluke. Naravno, [email protected] nikad nije kasno promeniti mišljenje, ali je ipak mnogo jednostavnije na vreme se informisati o svemu i dobro razmisliti šta je to što želimo, ali i možemo. Uredništvo je ovog puta imalo malo više posla, jer smo radili u oslabljenom sastavu - bez našeg IZDAJE I ŠTAMPA redaktora, koji će izlazak ovog broja dočekati na stručnom kursu u Londonu. Hteli bi da da mu se Fakultet tehničkih nauka zahvalimo na svemu što je učinio za ovaj časopis i da mu poželimo sve najbolje na novom radnom Grafičko inženjerstvo i dizajn mestu. Srećno Kosta, od srca! Takođe, svim našim saradnicima iz generacije 2002., koji će uskoro Trg Dositeja Obradovića 6, napustiti fakultet i potražiti svoj put, a sa kojima je, moram priznati, bilo zadovoljstvo raditi, želim Tiraž: 1000 primeraka sve najbolje u godinama koje su pred nama. Događaji, kojima smo posvetili pažnju u ovom broju, protekli su u znaku digitalne štampe. 21000 Novi Sad Štampano na: Donekle i razumljivo, jer digitalna štampa polako, ali sigurno, krči svoj put na polju štamparstva, a prednostima koje pruža zadobija i sve veći broj pristalica. Saznali smo i šta je novo u probnom KBA Performa 74 otiskivanju, procesu kome bi svakako trebalo posvetiti malo više pažnje. Firma Adobe ponovo se potrudila da nam rad učini lakšim. Novine koje aplikacije sa oznakom CS3 ilustracija na naslovnoj strani: nose sa sobom svakako će nam ubrzati i ulepšati rad, ma koliko zamoran bio. A ukoliko taj rad uključuje i sređivanje fotografija i prebacivanje u grayscale, saznajte kako da to uradite na pravi način, ne gubeći detalje i živost na fotografiji. Dragan Drlačić �������������� Ako vas već hvata nervoza od pomisli na ogromnu gomilu informacija koje morate zapamtiti za ���� � kratko vreme, i na onih par seminarskih koje još niste uradili, a rok za predaju se opasno približava ������ �������� ����� – predlažem da se ipak malo opustite i prošetate do Dunava. Ko zna, možda vam usput sine i neka genijalna ideja. Do sledećeg broja... �������� ����������� ������������������������ ������� �������������������������� ��������� �������������������������� ������ �������������

NOVOSTI BEOGRAD NA KVADRAT SEMINAR FLEKSO ŠTAMPE Druga po redu beogradska nedelja dizajna, održana od 7. do 12. maja, sku- pila je velika imena svetske kreativne industrije, arhitektu- re, dizajna, izda- vaštva i brendova kao i mnogobrojnu publiku. Pod motom „Promene na kvadrat” manifestacija se odvijala u Sava Centru, kao i na još 50 izložbenih mesta širom Beograda. Na centralnoj konferenciji BDW-a učesnici su pokušali da objasne zašto se svet menja i Sada već tradicionalni seminar o flekso štampi (u organizaciji našeg smera kako biti spreman za to. i kompanije Flint Group održava se već treću godinu zaredom) održan je od 10-12. maja u svečanoj sali našeg fakulteta. Umesto gospodina San- Manifestacija je bila podeljena u tri celine diga, koga smo imali prilike da slušamo prethodnih godina, predavač je – Innovation², Revolution² i Evolution². Prvom bio gdin Peter Groštuk, koji je održao seriju predavanja na temu digitalne celinom je obuhvaćen branding, drugom je izrade flekso štamparskih formi. Predavanja prvog dana bila su namenjena predstavljena revolucija izdavaštva i dizajna, predstavnicima privrede, a drugog studentima treće godine našeg smera, dok se treća bavila budućnošću izdavaštva i koji ove godine slušaju predmet Štamparske forme. Seminar je bio izuzetno evolucijama arhitekture i dizajna. Uporedo sa posećen – prvog dana predavanjima su prisustvovali predstavnici više od centralnim događajem odvijali su se i prateći, 20 kompanija iz našeg regiona, koji su nakon izlaganja obišli i prostorije po uzoru na svetske festivale slične vrste laboratorije odseka za Grafičko inženjerstvo i dizajn. Ostaje da se nadamo da – izložbe, radionice i promocije časopisa. će se ovakva saradnja sa kompanijom Flint Group nastaviti i narednih godina D.D. i da će prostorije našeg odseka postati mesto okupljanja kako domaćih, tako i stranih stručnjaka iz oblasti Grafičkog inženjerstva i dizajna. I.T. FMXOVANJE Ukoliko želite da razmenite ideje, iskustva i da dobi- jete uvid u načine stvaranja, produkcije i distribucije, digitalne kinematografije i interaktivne zabave, možete posetiti FMX – internacionalnu konferenciju animacije i efekata. Ove godine FMX se održao u Študgartu od 1. do 4. maja i sakupio je brojne ljubitelje i stvaraoce anima- cije i efekata iz svih oblasti digitalnog stvaralaštva. Prvog dana konferencije se raspravljalo o ekranizo- vanju animiranih kratkih filmova, virtuelnim sve- tovima, igricama i on-line zajednicama; takođe su prezentovane internacionalne škole filma. Drugi dan je obeležio fmx expo gde su kompanije predstavile nove proizvode, usluge i rešenja. Poslednja dva dana manifestacije govorilo se o emocijama u igricama, virtelnim ljudima, animaciji u nauci, a prikazani su i nagrađeni filmovi. Tradicionalno, ovaj svojevrsni sajam je zatvoren veli- kom žurkom u organizaciji Electronic Arts-a. D.D. 4 FORMA letnji semestar 07

STUDIJSKO PUTOVANJE 2007 sa najnovijim mašinama za završnu gra- fičku obradu i njihovim načinom rada. Kako je ova poseta u ranim poslepo- dnevnim časovima, ostatak dana i noć su slobodni, pa će studenti imati priliku da se upoznaju sa gradom. Frankfurt je grad sa velikom istorijskom tradici- jom, studentski i kulturni centar, kao O i ekonomski centar Evrope. To je grad N L velikih kontrasta, gde se sa jedne strane E mogu videti neki od najvećih oblakode- U T ra, a sa druge građevine i spomenici koji K prikazuju arhitekturu prošlih vekova. A Ovim se završava studijsko putovanje predviđeno za ovu godinu. Ovo je samo Studijsko putovanje 2006. godine kratak opis programa putovanja, a Piše: Marija Injac detaljnije ćemo čuti od naših kolega, „iz ove godine studentima odseka grafičkog inženjerstva i dizajna pruža se pri- prve ruke“, kada se budu vratili sa puta I lika da odu na još jedno studijsko putovanje. U periodu od 20. do 26. maja na koji su krenuli u potrazi za novim studenti će posetiti vodeće fabrike iz oblasti grafičke industrije, kao i štamparije saznanjima iz oblasti grafičke industrije gde će moći da se upoznaju sa njihovim načinom rada i novim tehnologijama. i dobrom zabavom. Zahvaljujući kontaktima, koje odsek nastoji negovati, i dugoročnoj naučno-te- ničkoj i poslovnoj saradnji sa nemačkom firmom Koenig & Bauer AG., studenti će biti u prilici da se upoznaju sa njihovim proizvodnim programom, pogonima, kao i sa daljim razvojem njhovih proizvoda. Prva destinacija je Beč, gde će se pose- ski centar, sa neprocenjivom lepotom titi KBA Mödling, fabrika rotacionih arhitekture, koji nikoga ne ostavlja ofset mašina i mašina za specijalne ravnodušnim. Studenti neće imati vrednosne papire. Veče je rezervisa- prilike da se upoznaju sa gradom, jer no za posetu štampariji Mediaprint, će se u Drezdenu samo prenoćiti. gde se štampaju jedne od najčitanijih dnevnih novina u Austriji: „Kurier“ i Tokom studijskog putovanja studenti „Krone“. Kako je popodne slobodno, će biti smešteni u hostelima (u Ne- trebalo bi iskoristiti priliku i razgledati mačkoj nose naziv Jugendherberge), znamenitosti, gigantske građevine a iskustva naših kolega, koji su bili koje oduzimaju dah i ne zaboraviti prethodnih godina, govore o prijatno- fotografije spomenika i parkova. Vrlo sti i gostoljubivosti domaćina. intenzivan program putovanja ne osta- vlja mnogo mesta za šetnju i divljenje Peti dan rezervisan je za posetu znamenitostima i arhitekturi gradova fabrici KBA Radebeul, gde se proi- koji će se posetiti, pa se treba potru- zvode tabačne ofset mašine i mašine diti da se to malo slobodnog vremena digitalne štampe. Studenti će moći kvalitetno iskoristi. da se upoznaju sa radom firmi United Print (Internet štamparija) i Ellerhold Treći dan će se provesti na putu za (štamparija velikih formata), koje se PHOTO: DARKO NOVAKOVIĆ obilazak pogona fabrike KBA Wür- Poslednja destinacija je Frankfurt Würzburg, u kom je organizovan takođe nalaze u Radebeulu. zburg, gde se proizvode rotacione ofset i poseta demonstracionom centru mašine. Nakon Würzburg-a se ide za Horizon. Ovde će se studenti upoznati Drezden, industrijski, kulturni, istorij- letnji semestar 07 FORMA 5

ilustracija: Kosta Čemerikić E J I G L O O N H E T CtP U PRAVOM SVETLU Ako postoji dobra strana višegodišnjeg kaskanja za tehnološki naprednijim zemljama, onda je to prilika da se uči na tuđim iskustvima. CtP ovde nije izuzetak, a trenutak kada ćete se naći pred dilemom u vezi sa izborom prave opreme možda i nije tako daleko kao što se čini. Piše: Kosta Čemerikić o nekom nepisanom pravilu kada oprema ne odgovara zahtevima koji se brzina osvetljavanja?) su tu da u startu Pje Computer to Plate tematika u postavljaju pred štampariju, ako ništa prokrče šumu nedoumica. Očigledno pitanju, objektivnu literaturu, lišenu drugo, barem budite sigurni da će onaj da je izbor ploče strahovito bitan, a za sirove propagande i pretencioznih ko stoji iza ovako kratkovidog poteza veliku većinu i najbitniji, jer je ploča tvrdnji, prepoznaćete po jedinstvenom vrlo brzo izaći na loš glas. Kažu da je ta koja će „gutati” hemiju ili je neće zaključku - ne postoji tehnologija koja svet mali, a kako je krug srpskih štam- koristiti uopšte, izdržavati dva miliona je idealna za sve uslove i korisnike. parija još manji, glasine nisu nimalo otisaka ili dvadesetak hiljada, zahtevati Razlog, zbog kog je tako bitno ovo naivna stvar. rukovanje pod zaštitnim svetlom ili ne. napomenuti još na početku, leži u Srećom, izbor ploča je zaista ogroman, i nebrojenim žustrim raspravama koje Bilo da se radi o violet, UV ili termal- svako može naći barem jedan tip koji će se vode između korisnika i prodavaca nim osvetljivačima, sve bitne prednosti zadovoljiti sve ključne kriterijume. termalnih i violet uređaja i ploča, gde u odnosu na nekadašnje postupke su svaka strana tvrdi za onu drugu da joj je zajedničke: ukupni kvalitet, ušteda Srebro-halogene ploče su izuzetno ose- odzvonilo. Od skora je stvar zakompli- vremena i materijala na pripremi mašine tljive na svetlost, i zahtevaju rukovanje kovana i pojavom novih (i skupljih) UV i same štamparske forme, eliminisanje u posebnim uslovima (mračnoj komori sistema koji koriste diode, za razliku od problema sa registrom štampe, manje ili pod žutim svetlom). Kvalitet i tonski nekada dosta nepouzdanih lampi. potrebe za ljudskom radnom snagom, opseg koji pružaju je visok, tako da lako itd. Ispod ove kristalno jasne površine, pronalaze mesto u komercijalnoj i no- Sa druge strane, svaki iole savestan pro- koju čine navedene prednosti, kriju se vinskoj štampi, iako im je mana visoka davac će biti spreman da sasluša stvarne nijanse koje igraju presudnu ulogu u osetljivost na hemiju, pa u izvesnoj meri potrebe klijenta koji prelazi na CtP, odabiru pravog rešenja za konkretnu čak i na boju i rastvor za vlaženje. Ovo kao i da pruži savet po pitanju odabira štampariju. obično ne predstavlja naročiti problem, odgovarajuće tehnologije. Ovde nije reč ali se ne preporučuje korišćenje ovih o nekom izumrlom činu poslovne etike, Trenutak odluke ploča za veoma visoke tiraže (preko već činjenici da je dobavljač i nakon Izbor CtP tehnologije je sve, samo 350,000 otisaka), niti za agresivne UV prodaje još dugo vremena (direktno ili ne stvar slučajnosti. Neka od pitanja boje. indirektno) vezan za korisnika, naročito na koja treba odgovoriti u prvoj fazi kroz održavanje i nabavku repromate- planiranja nabavke (prosečni tiraži, broj Termalne ploče odlikuje tvrdoća povr- rijala. Pokaže li se da relativno skupa ploča po nalogu, kvalitet, rezolucija, šine i visoka otpornost, što ih čini pogo- 6 FORMA letnji semestar 07

Termalno osvetljavanje je, nasuprot violetu, poznato po najvišem kvalitetu, što je donekle kompenzovano manjom brzinom. dnim za visoke tiraže, naročito nakon suvi ofset, kao i sve popularnije bezpro- gura tehnologiju napred i cene na dole. „pečenja”. Rasterska tačka je jako oštra, cesne ploče. Ova višestranost primene Verovatno ste primetili i da do sada u E J raspon sivih tonova se kreće od 1-99%, može pomoći da se lakše isplati inače tekstu nije pomenuto nijedno konkre- I G a linijatura može ići i do 300lpi, što je nešto skuplji uređaj, koji koristi izuzetno tno ime proizvođača ploča i osvetljivača. L O naročito zgodno za FM raster (podržava snažan infra-crveni laser. Za to je vezana jedna vrlo zanimljiva tačku od svega 10 mikrona). Neosetljive stvar - svetski giganti, poput Kodak-a, O N su na dnevnu svetlost, pa samim tim ne Čak i ovako letimičan pogled na osno- Agfa-e i Fuji-ja, razvijaju i termalnu i H zahtevaju posebnu prostoriju. Mana, u vne (i neosporne) karakteristike dve naj- violet tehnologiju istovremeno, što ne bi E T odnosu na druge ploče, je duže vreme zastupljenije tehnologije otkriva zašto za bio slučaj da se jedna od njih pokazala potrebno da se osvetli tačka. obe ima dovoljno mesta na tržištu, koje suvišnom. Iako bi neki voleli da od cele je, ne zaboravimo, ono koje daje kona- priče naprave ostrašćeno prepucavanje, Fotopolimerne ploče se, kao i srebro- čan sud o isplativosti. Trenutno, više od slično onom na liniji Corel/Illustrator, halogene, osvetljavaju vidljivom svetlo- 50% instaliranih uređaja je termalno, ovde su činjenice ipak opipljivije i ako šću, što opet zahteva posebnu prostori- ali oštra konkurencija čini da se niko znate tačno šta želite, zdravom logikom ju. Stabilne su i izdržive za velike tiraže, ne uspava na lovorikama, već stalno možete doći do pravog rešenja. što ih čini konkurentnim termalnim pločama. Nekada su bile ograničene na osetno niže linijature (zbog čega su bile PLOČE BEZ HEMIJE popularne u novinskoj štampi), ali i to se promenilo, pa sada takođe podržava- Na processless tehnologiju se ju opseg od 1 do 99% RTV. već duže vreme gleda sa po- sebnom pažnjom. Razlog nije mali - iskustvo je pokazalo da do Kada su osvetljivači u pitanju, vrlo je najviše problema i nekonzisten- bitno imati prave informacije o pouzda- cija u izradi forme dolazi tokom nosti uređaja; sam osvetljivač je najveća hemijske obrade nakon osvetlja- žaba koju treba progutati kada je inve- vanja. Eliminisanjem ovako kriti- stiranje u pitanju, u šta treba uračunati čnog koraka, daleko se smanjuju i i učestalost intervencija na održavanju. mogućnosti greške u procesu, a i Kao najbitnija stavka se ovde napominje nestanak troškova potrošne hemi- srce svakog CtP uređaja, a to je sama je i održavanja uređaja za razvija- nje nije zanemarljiv. jedinica za osvetljavanje. Violet optički sistemi su relativno jeftini i traju dugo, Presstek, pionir u ovoj oblasti, bazira svoj program na pločama i uređajima koji a glavna karakteristika koja im ide u koriste proces ablacije snažnim termalnim laserom (800 do 1200 nm). Ovakva te- prilog je dosta velika brzina osvetljava- hnika je praktično binarne prirode, te ploča ne može biti premalo ili previše osve- nja. Skorašnji razvitak plavih dioda za tljena, jer neštampajući sloj biva potpuno razoren tokom osvetljavanja. Tako, Ant- DVD uređaje i njihova masovna pro- hem i Freedom linije ploča zahtevaju samo ispiranje vodom nakon osvetljavanja, izvodnja je definitivno učinila uslugu a Applause čak ni to. Osim Presstek-a, bezprocesne ploče nude i Kodak (Thermal i violet CtP-u, dalje smanjujući cenu i Direct), Agfa (Azura, Thermolite) i Fuji (Brilia Pro-T), a postupak nije ograničen onako jeftinije tehnologije. samo na ablaciju. Osim dominantnih termalnih bezprocesnih ploča, javljaju se i one namenjene violet osvetljivačima, međutim, ovaj segment je još u ranom sta- dijumu razvoja zbog nedovoljne snage korišćenih lasera. Termalno osvetljavanje je, nasuprot violetu, poznato po najvišem kvalitetu, Verovalo se da će pojava bezprocesnih ukinuti potrebu za digitalnim pločama što je donekle kompenzovano manjom koje zahtevaju hemiju, ali se to još nije dogodilo, dobrim delom i zbog više cene. brzinom. Osim osvetljavanja ploča, ovi Kako se ove ploče još uvek ne proizvode u dovoljnom broju da bi bile jeftine, a uređaji mogu osvetliti i materijal za tehnologija konstantno čini pomake napred, priča nije ni blizu svog kraja. proofing, fleksografske ploče, ploče za letnji semestar 07 FORMA 7

E J I G L O O N H E T Magični otisci sito štampe SITO ŠTAMPA. STARA TEHNIKA PRESVUČENA U SAVREMENO RUHO. MODERNA I EKSPLOATISANA U INDUSTRIJSKOJ EKSPLOZIJI VISOKIH ZAHTEVA ZA KVALITETOM I MASOVNOŠĆU, NE PREKRIVA SVOJE SVILENE NITI ZAŠTITNOM BOJOM, VEĆ IH U PUNOM SJAJU KORISTI U KORAKU SA INDUSTRIJSKOM ŠTOPERICOM. Piše: Vanja Srbin leksibilnošću boja i podloga koje nih umetnika, ovaj postupak propusne za slepe, neki ekskluzivni proizvodi i Fkoristi, zadržava zlatnu poziciju štampe krunisan je nazivom ’serigrafija’. unikati, bar-kodovi i sl.). Opseg prime- među postulatima modernog štampar- Da nije bilo mudrih Polinežana pitanje ne sito štampe je neograničen, tako da stva i konkuriše svojom nezamenljivo- je da li bi ova epoha bila uskraćena za se može štampati na staklenim, plasti- šću pri štampi kancelarijskog materijala, originalne i jedinstvene ikonografije čnim, tekstilnim, metalnim, drvenim i tekstila i specijalnih uređaja. Merlin Monro i Endija Vorhola, tvorca keramičkim podlogama raznih oblika Pop Arta. i namena. Posebno mesto zauzima u Prvi oblici sito štampe vraćaju nas u tekstilnoj industriji i pri štampi gotovih daleku prošlost, na Polinežanska Ostr- Od interesantnih početaka do danas, proizvoda. va. Tamošnji domoroci su dobijali sliku svakako je došlo do značajnog pomaka tako što su oblikovali bananinu koru u razvoju propusne štampe. Ceo proces Od Polinežana do danas i posredstvom sile prenosili boju kroz je modernizovan, kako bi se povećali U 19. veku, koristio se drveni ram za otvore na kori. Tim izumom štampali brzina i tiraž, a smanjila cena. Brzina sito na koji se zatezala tkanina. Danas su na njihovoj odeći od kore drveta, sito štampe je ključno područje za ra- se koriste čvrsti, nekorodirajući alumi- koju su zvali „tapa”. U periodu od X zvoj, jer je potrebno održati konkuren- nijumski ramovi. Koriste se dve vrste do XIII veka, mudri Japanci otkrili su tnost prema ostalim tehnologijama koje vlakana za sito: prirodna vlakna (svila da se kao vlakna za sito može koristiti mnogo brže završavaju ceo proces proi- i pamuk) i veštačka (najlon, poliester). i ljudska kosa („ties”), a kao podlogu zvodnje. Sito štampa je tehnika štampe, Ranije korišćene boje bile su slične obi- su koristili papir od pirinča. Jednom kod koje se otisak ostvaruje tako što se čnim farbama, ali danas imamo različi- poguran, točak razvoja nije prestajao boja potiskuje kroz štamparsku formu, te vrste boja za različite podloge. Rakel da se kotrlja. Englezi su već u XVIII izrađenu od svile i zategnutu na drveni kojim se boja istiskuje kroz matricu, veku shvatili da je svila mnogo čvršća ili aluminijumski ram. Na mašinama za može biti izrađen od gume, plastike ili od kose i da daje finije detalje, čime sito štampu mogu se štampati uobiča- poliuretana, u zavisnosti od vrste boje. su svilene bube dale svoj veliki dopri- jeni grafički proizvodi (tekstil, papir, Ranije se ručno oblikovao dizajn od kog nos napretku sito štampe. Prve prave karton, nalepnice, plastični i najlonski se posle pravila matrica, dok se danas štamparske forme za fotoosetljivu sito kišobrani, reklamni materijal: olovke, do grafičkog rešenja dolazi pomoću ko- štampu razvijene su 1914. godine. upaljači, satovi..), ali i oni namenjeni mpjutera i vektorskih programa kao što specijalnim potrebama (skale na elek- su Adobe Illustrator, Corel, a za štampu Kada je 50-tih godina prošlog veka, sito tričnm i akustičnim uređajima, elektri- kolor slika Adobe Photoshop. Grafičko štampa pronašla svoj put i do primenje- čna i integralna kola, otpornici, izdanja rešenje zatim ide na filmovanje, čitak 8 FORMA letnji semestar 07

lm ide na eksponiranje u kopir ram i Kod automatskih tekstilnih karusel si- uobičajeno na jedinicama za ulaganjefi sito se sprema za štampu. Nove tehno- stema, rakel je pogonjen jednosmernom kod ravnih sito mašina. Za razliku od lm izuzme električnom strujom, svaka štamparska tabačnih mašina gde imamo tablu safilogije omogućuju da se iz procesa osvetljavanja sita, pomoću forma sadrži automatske štampajuće vakuumom, kod rotacionih mašina ona tehnike CTS (Computer-to-Screen), za glave i pedalom se prebacuju table je zamenjena specijalnim aluminijum- direktno osvetljavanje sita, bez posred- s podlogom za štampu, dok se kod skim cilindrom, presvučenim neoksi- lma. manuelnog sistema menjaju štampajuće dirajućim čelikom, koji osigurava da sefistva jedinice. Omogućava se upravljanje podloga ne pomera tokom štampe i pri Velika i najznačajnija podela sito štam- nanosom rakela i nanosača boje. Kod velikim brzinama. Koriste se UV boje pe je na ravnu i rotacionu. Ravna ima manuelnih karusel sistema, IR sušare su i zbog toga ove mašine imaju ugrađenu različite stepene automatizacije, dok je povezane sa mašinom, dok je kod auto- UV sušaru, dok su pri radu potrebne rotaciona automatska. matskih, ona ugrađena u mašinu i može maske i naočare za zaštitu od UV zraka se pozicionirati na bilo koju stanicu i štetnih UV boja. Kod manuelne sito štampe, koja je ra- jednostavnim pomeranjem. Automatske T E H N O L O G I J E nije bila jedini oblik štampe, pre pojave mašine u zavisnosti od proizvođača Ravna sito štampa uopšte nije slabija po poluautomatizovanih, automatizova- dostižu brzine od otprilike 950 otisa- kvalitetu. Odgovarajuća je i primen- nih, rotacionih i mašina za štampu 3D ka/sat. Za štampu specijalnih efekata, ljiva za mnoge izvedbe, za one koje je proizvoda (mada je ručni rad još uvek zastupljen), imamo ram, postavljen na Velika i najznačajnija podela sito štampe je na ravnu i konstrukciju stola za otiskivanje, koji se podešava i spušta ugaonim pokretanjem rotacionu. Ravna ima različite stepene automatizacije, dok je na uzdužnoj osovini. Tabak se uvek rotaciona automatska. ulaže na isto mesto prema postojećim markama, a vakuum iz kompresora ga zadržava da se ne bi podigao zajedno sa sitom. Povlačenje boje rakelom preko korišćenjem specijalnih boja, razvijene nemoguće izvesti na rotacijama, kao što sita zahteva u određenim slučajevima: su mašine sa 20 jedinica za štampu sa je štampa na tvrdom materijalu. Jedna različit pritisak, brzinu i nagib rakela. izuzetno preciznim mikroregistrom. od stvari koje se ipak ne mogu izvesti Osoba koja prevlači rakel preko sita, sa ravnom štampom je inline (u nizu), brzo se zamara, jer ovakva štampa Kod rotacionih sito mašina najveća pre- ugradnja kombinacije štampe. zički napor. dnost je brzina rada. Veličina materijalafiiziskuje veliki za štampu nema nikakav uticaj na brzi- Rotacione sito mašine imaju modularan Poluautomatizovane mašine omogućuju nu mašine. Jedini faktor koji određuje dizajn, što omogućava da im se ugrade veće brzine štampe, samim tim i veće brzinu rada, je brzina rotacije sita tj. po- linije proizvodnje koje koriste ostali tiraže. Poseduju uređaj za pneumatsko meranje podloge (ove vrednosti su iste). rotacioni procesi, kao što su leterpres, exo i ofset. Štamparska kombinacija,flprivlačenje tabaka uz podlogu i uređaj Brzina rada najčešće spada u opseg od za automatsko podizanje i spuštanje 100-450 otisaka/min (30-100 m/min). rotacija do rotacije, ima veliku primenu sita. Brzina rada je 450 tabaka/sat, Kako rotacione mašine rade sa ravnim, u području etiketa za kozmetiku, ličnu eksibilna pako-flulaganje i izlaganje je ručno. savitljivim materijalima, eliminiše se negu, industriju pića, čke dodatke... ▶fiKod karusel sistema, postoje manuelni potreba za pojedinačnim ulaganjem vanja, gra i automatizovani sistemi. Glavna pre- materijala komad po komad, kao što je dnost ovakvih sistema je što ima ugra- đenih 6, 8, 10...štamparskih jedinica, a može da se koristi samo onoliko koliko MHM-ov Synchroprint, S-tipa sa 12 paleta je potrebno za tekući posao. Ovakve Broj paleta 12 konstrukcije su nezamenljive po brzini, Max. broj štampajućih jedinica 10 funkcionalnosti i kvalitetu kod štampe na tekstilu. Kod manuelnih mašina Max. područje štampe 45 x 55 cm imamo ručno podešavanje nagiba sita Vazdušni pritisak 7 bara i stezače za zadnji deo sita. Table kod ovih mašina su uglavnom drvene, a Električni pogon AC, 200/240 V postoji mogućnost ugradnje i alumini- Električna energija po štampajućoj glavi 0,4 kW jumskih. Podloga se pričvršćuje na table Max. veličina rama 63,5 x 91 cm pomoću tečnog lepka, a rakel se ručno prevlači preko sita. Tiraž 1400 komada/h letnji semestar 07 FORMA 9

Veliku primenu i mogućnosti imaju moderne mašine za štampu na 3D proi- zvodima. Koriste se za štampu na staklu ili plastičnim posudama i bocama kao i za mnoštvo drugih proizvoda oblog oblika. Za tržište napitaka, kozmetike i proizvoda za ličnu negu, dobro izvedena dekoracija i dizajn predstavljaju idealan način da se privuče pažnja budućeg korisnika. Kupci na ovom tržištu, naj- E više obraćaju pažnju na višebojne slike, J I visoke rezolucije. Zadovoljenje potreba G kupaca, postavlja stalne izazove sito L O štamparima, naročito za poslove velikih O N tiraža, što ovakva vrsta sito štampe MHM-ov Synchroprint, S-tipa sa 12 paleta H povlači za sobom. E T ugradnja USB porta za online podršku na mesto iznad odštampanog materi- Mašine kao izazov i ugradnja softvera, svakako će pružiti jala. Prosečno vreme sušenja je između Na prošlogodišnjem sajmu grafike u nove mogućnosti. 30-90 sekundi. Pravilnim sušenjem, Beogradu, „Grafima 2006”, veliko odštampani otisak će zadržati svoju bri- interesovanje zbog svoje masivnosti, Kako za napajanje koristi jednosmernu lijantnu boju i elastičnost i nakon dužeg precizne i simetrične konstrukcije iza- struju i zahteva minimalne količine vremena i čestih pranja (kod štampe na zvala je automatska karusel sito mašina kompresovanog vazduha, ova mašina tekstilu). - MHM-ov Synchroprint, S-tipa sa 12 smanjuje finansijske investicije, troškove paleta. „S” model je mašina srednje rada i buke (kod korišćenja velikih Zauzimanjem samo 4 kvadratna metra cene koja daje fantastične rezultate. kompresora), a samim tim unapređuje prostora, ova kompaktna mašina se Mašina je dostupna sa 8, 10 i 12 kolor i radnu okolinu. Doduše, početna cena može uklopiti u bilo koji prostor. Lako modela i ne može se meriti ni sa jednom posedovanja ove mašine je oko 30.000 je prenosiva, kreće se pomoću točkića i konkurentnom mašinom njene klase. $. Onom ko ima da izdvoji ovu sumu, zato se jednostavno može premeštati iz sigurno će značiti njene sposobnosti prostorije u prostoriju. Ova mašina je Touch screen ekran, inovativne osobine štednje novca i električne energije. izuzetno prilagodljiva i može da štampa koje skraćuju pripremno vreme na na svim vrstama podloge: plastika, minute, brzina štampe do 1400 koma- Novo dostignuće u propusnoj štampi tekstil, metal i drvo. S obzirom na mo- da/satu, podižu produktivnost u nove je svakako i Screen-A-Print mašina, gućnosti, kompaktnost i male dimenzije visine. Mašina je zavidnog kvaliteta koja predstavlja pravi profesionalni ove mašine, njena cena od 5.000 $ je izrade, izuzetno tiha i jednostavna za paket. Ona intergiše 4 mašine u jedan relativno prihvatljiva za nekog ko želi kontrolu i upravljanje. kompaktni sistem, pa ne postoji potreba da započne samostalan posao štampe na za opremom dodatnim jedinicama. U tekstilu. Štampa na automatskim mašinama jednu mašinu su ugrađene: osvetljena može se uporediti štampom u belim tabla, jedinica za osvetljavanje, jedinica Sito štampa i njeni proizvodi nalaze se rukavicama, a glavne odlike su ele- za štampu i jedinica za sušenje. svuda oko nas. U radnjama se mogu gantnost i čistoća celog procesa. ’S’ tip naći reklamni posteri, sportske torbe, omogućava neograničena podešavanja Montaža filma se lako vrši na osve- majice, nalepnice... Bez sito štampe na brzina štampe i protoka u svakoj jedini- tljenoj tabli. Zatim sledi, nanošenje odeći, koja predstavlja jednu od glavnih ci, kao i mogućnost dostizanja pritiska emulzije i osvetljavanje u ugrađenoj stavki u životu svakog od nas, bili bi do 50 kg. Sušare se mogu pomerati jedinici za ekspoziciju, a obloženo sito uskraćeni za jedinstven dizajn koji nam i nameštati u svakoj jedinici, jedno- se osvetljava za 5 minuta. Pomoću vode, pruža udobno mesto u modi ili pak van stavnim podizanjem poluge, čime je skidaju se neeksponirana područja nje. Zato kad sledeći put budete kupo- operatreru ceo proces značajno olakšan emulzije, čime je sito pripremljeno za vali majicu ili torbu, pomislite kroz koje i prilagođen. Rakel koji se koristi kod štampu. Podloga se uloži i centrira, iza- je sve faze njen dizajn prošao, dok nije ovog tipa mašine, potpuno je primenj- bere se boja i otpočinje proces štampe stigao na vašu procenu. ljiv i kod drugih tipova MHM modela. prevlačenjem rakela preko sita. Postu- Softverski deo koristi flash memoriju pak se ponavlja za svaku boju a rakel za trenutna up-date-ovanja, a budu- se pridžava na stalku sa strane. Sušenje ća tehnologija otiskivanja, kao što je podloge ostvaruje se okretanjem sušare 10 FORMA letnji semestar 07

POJMOVI DRUGE I TREĆE DIMENZIJE SU SVIMA POZNATI, MEĐUTIM KADA JE RAČUNARSKA GRAFIKA U PITANJU, UZ OVA DVA POJMA VEZANE SU NEKE ZABUNE I ZABLUDE. Piše: Stanko Stupar U pomoću boja i oblika dočarati trodimenzionalni 2D grafici moguće je pomoću osvetljenja i senki ili ali vrlo verno prikazuju trodimenzionalni svet. Ipak, to kompjuterska svet. Fotografije su, na primer, dvodimenzionalne slike, R E V T Radovi: Stanko Stupar, Aleksandar Popov predstavlja trodimenzionalnu virtuelnu reprezentaci- nije trodimenzionalna grafika, jer je fotoaparat beleži samo u jednom trenutku i ne možemo pogledati objekat grafika iz drugog ugla. F O S FOCUS ON COMPUTER GENERATED GRAPHICS 3D kompjuterska grafika, kako kaže jedna od definicija, ju objekata pohranjenih u kompjuteru radi izvođenja proračuna i generisanja slike. Poredi se sa fotografi- jom ili vajanjem, dok je, 2D grafika slična crtanju. S druge strane imamo 3D animaciju, čiji je razvoj tokom poslednjih godina veoma ubrzan, uporedo sa razvojem kompjuterske tehnologije. Fiat 500 „V” Copyright © vigorro letnji semestar 07 FORMA 11

Sredinom osamdesetih godina prvi put je primenjen trodimenzionalni vid kompjuterske grafike u filmovima. De- vedesetih godina ostvaren je izuzetan napredak na ovom polju u tehničkom smislu. 1993. godine bili smo svedoci remek dela Stivena Spilberga ,,Jurassic Park’’, kao i animiranog filma kompa- nije Pixar ,,Toy Story’’, 1995. godine. 3D grafika i animacija su danas mahom R zastupljene u modelovanju objekata, E V zgrada i pejzaža, stvaranju 3D video T efekata, integraciji 3D objekata sa F O „živim” snimkom, kao i u razvoju S filmske industrije. Među raspoloživim programima i paketima koji mogu da ih realizuju, samo nekoliko je široko prihvaćeno. Najpopularniji je program Najpopularniji je program Maya firme Alias Wavefront. Koristi Maya firme Alias Wavefront. Koristi se se u najvećim studijima za vizuelne efekte, u kombinaciji sa u najvećim studijima za vizuelne efekte, Pixarovim programom RenderMan. u kombinaciji sa Pixarovim programom RenderMan. Sledeći je 3D Studio Max firme Discreet, stvoren kao naslednik programa 3D Studio, a danas veoma Lightwave, Rhino, Cinema4d, Brice, crtanje najsitnijih i najsuptilnijih deta- rasprostranjen u industriji kompjuter- Houdini, Vue itd. Na veliku radost svih lja na objektima uz podržavanje velikog skih igara i „kućnoj radinosti”. Postoji 3D umetnika pojavio se, pre par godi- broja poligona. Ovaj program stvorio je još mnogo 3D softvera, kao što su: na, program ZBrush koji omogućava tim ljudi firme Pixologic, koji trenutno priprema treću verziju ovog softvera. Danas i najobičniji laik može da uoči rapidan razvoj tehnologije o kojoj go- vorimo, dovoljno je da pogleda filmove poput The Lord of the Ring, Harry Potter, King Kong, Narnia, 300, te animirane filmove: Finding Nemo, Ice Age, Madagascar, Flushed Away, Happy Feat itd. Postoje četiri osnovna procesa u realizaciji 3D slike ili animacije, a to su: mode- lovanje (modeling), postavljanje teksture i materijala (texturing and shading), Najbolje, a samim tim i najprepoznatlji- postavljanje svetla (lighting) i renderovanje (rendering). Na sledećoj stranici je ukratko dat proces izrade 3D slike. vije kompanije koje se bave stvaranjem ovakvih dela jesu: ILM (Industrial Light and Magic) - SAD, Weta Digital Modelovanje predstavlja fazu u kojoj se individualno oblikuju objekti koji će se kasnije koristiti u sceni. - Novi Zeland, Frame Store - Velika Britanija, Pixar - SAD, Rhythm and Postavljanje teksture je metod dodavanja detalja, površinske teksture ili boje na Hues –SAD itd. kompjuterski - generisanu sliku ili 3D model. ,,Shading’’ se odnosi na proces menjanja boje u odnosu na ugao i distancu svetla da bi se stvorio fotorealističan efekat. Shading se izvodi tokom rendering procesa. Postavljanje svetla je važan aspekt u podešavanju scene, kao i u stvarnim podeša- vanjima svetala na filmskim setovima. Osvetljenje u velikoj meri doprinosi estetici i vizuelnom kvalitetu. Renderovanje je finalni proces stvaranja 3D slike ili animacije iz pripremljene scene. U stvarnom životu ovo se može porediti sa početkom snimanja nekog kadra nakon pripremljenog seta. 12 FORMA letnji semestar 07

Pokušaću u kratkim crtama, kroz praktičan primer, da objasnim proces stvaranja jedne slike sa 3D elementi- ma. Za uspešnu realizaciju potrebni su sledeći programi : 3ds max (verzija7, 8 ili 9), Vray render (Plug-in za 3ds max), Zbrush i Photoshop i, naravno, pored ovih programa potrebna je mašta, kreativnost i volja. R E V T F O S Pre nego što počnemo da U drugoj fazi je potrebno napra- Sledeći korak podrazumeva pravimo sliku potrebno je imati viti osnovni (base) model, koji će mnogostruko uvećavanje broja nekakav vid reference (pomoćna sadržati što manji broj poligona poligona u programu Zbrush slika, skeniran crtež i sl.) . Takvu sliku i da pritom željeni objekat ne menja kako bi mogli da nastavimo sa finim stavljamo u pozadinu programa 3ds svoju formu. Ovakav način modeliranja modelovanjem : crtanjem bora, ožiljaka, max i preko nje modeliramo željeni je potreban zbog kasnijeg nameštanja mišića, noktiju itd. objekat, u ovom slučaju brahiosaurusa. kostiju i nabacivanja kože. Kada smo sigurni da smo završili sa modelovanjem, počinjemo da bojimo kožu modela, odnosno stvaramo adekvatnu teksturu za njega. Nakon toga vraćamo model i eksportu- jemo teksturu u 3ds max, gde nastavlja- mo sa daljim radom. Pre pravljenja finalne slike po- stavljamo model u željenu pozu, podešavamo svetla, ugao kamere i parametre rendera. U ovom koraku imamo punu slobodu da kopiramo objekte, stvaramo raznolike pozadine, menjamo godišnja doba itd. Većina 3d umetnika po završe- tku renderovanja nastavlja sa dodavanjem najsitnijih detalja u Photoshopu, gde inače prave i čitavu kompoziciju. U ovoj fazi se radi još i korekcija boja u cilju što verodostojnijeg prikaza slike. I na kraju, kada prođemo sve ove faze, dobijamo gotovu sliku. letnji semestar 07 FORMA 13

27. MARTA 2007. NAJAVLJEN JE IZLAZAK NA TRŽIŠTE NAJOBIMNIJEG SOFTVERSKOG PAKETA U 25 GODINA DUGOJ ISTORIJI ADOBE SYSTEMS INCORPORATED. DOMINATNI PROIZVOĐAČ SOFTVERA, NAMENJENOG GRAFIČKOJ INDUSTRIJI, KUPOVINOM KORPORACIJE MACROMEDIA UŠAO JE NA VELIKA VRATA U TRKU ZA OSVAJANJE TRŽIŠTA SOFTVERA ZA WEB DIZAJN. PONUDOM PAKETA CS3 U VIŠE VERZIJA, ADOBE JE OBEZBEDIO KOMBINACIJE APLIKACIJA OPTIMALNE ZA GRAFIČKI DIZAJN, WEB DIZAJN I FILMSKU INDUSTRIJU. CS3 JE KONCIPIRAN NA PRINCIPU MODULA, TAKO DA SU APLIKACIJE U ZAVISNOSTI OD POLJA PRIMENE KOMBINOVANE DA ZADOVOLJE POTREBE RADA U SVAKOJ OBLASTI. Piše: Gojko Vladić CS3 paket softvera, pre PHOTOSHOP CS3 svega, može se pohvaliti novim, osveženim interfej- Photoshop je dobio Smart Filters tj. mogućnost som aplikacija i integraci- primene više filtera na određeni layer, a zatim i jom aplikacija u celine koje preuređenje redosleda primene filtera, njihovo pružaju optimalni konfor u brisanje i podešavanje. Proširene su i mogućno- radu dizajnera. sti selekcije uz pomoć alatki Quick Selection i RefineEdgetools. Pominjana integracija softvera FLASH CS3 je očigledna i u Photoshop aplikaciji, koja sada Saradnja Flash-a sa aplikacijama Illustrator i Photoshop je podignuta na visok nivo; Flash sada ima mogućnost rada sa .PSD i .AI fajlo- vima uz očuvanje originalnih layer-a. Pored poboljšane integracije između ovih aplikacija, Flash je dobio novu, treću po redu, verziju Action script-a, koja sa sobom nosi mogućno- sti lakšeg rada za početnike. Od nekadašnje ponude Macromedia korporacije zadržane su još i aplikacije namenjene web dizajnu, poput Dreamweaver-a koji je zamenio Adobe-ov Goli- Adobe Bridge je aplikacija, koja kroz jednostavan ve i Fireworks-a sa unapređenom saradnjom sa interfejs povezuje ostale programe CS3 paketa. Photoshop-om. Ove aplikacije web dizajnerima pružaju objedinjeno rešenje za sve potrebe i na omogućava obradu višestrukih frejmova filma, taj način nameću se kao optimalna kombina- pa čak i rad sa teksturama 3d modela. Podrška cija. je proširena i na .3DS, .OBJ, .U3D, .KMZ... formate. Fotografi će se obradovati poboljšanim Pored novina u ponudi Adobe-ove palete radom sa RAW formatom, kao i unapređenom softvera, tu su naravno i dobro poznate aplika- algoritmu za HDR, koji u CS3 Exteended cije: Photoshop, Illustrator, Indesign, Acrobat. verziji omogućava čak i rad sa filterima i ostalim Nov interfejs aplikacija koji omogućava bolje alatima u 32 bit-nom modu. iskorišćenje radne površine praćen je i novim mogućnostima. 14 FORMA letnji semestar 07

Adobe Photoshop CS3 R E V T F O S Adobe Flash CS3 Adobe Illustrator CS3 ILLUSTRATOR CS3 INDESIGN CS3 CENE PAKETA Adobe je po pitanju Illustrator-a InDesign se već uveliko ustalio kao konačno odlučio da zaviri u komšij- omljena aplikacija za prelom teksta, a CS3 Design Premium 1799,95$ sko dvorište i da primeti stvari koje su unapređenja u novoj verziji samo su CS3 Design Standard 1199,95$ dobre. Konkurentska aplikacija, Corel povećala jaz između konkurencije. Draw, do sada je imala prednost u je- CS3 Web Premium 1599,95$ dnostavnijoj i intuitivnijoj manipulaciji Pored poboljšanog interfejsa u vidu CS3 Web Standard 999,95$ Bezijerovim krivama. Nova verzija Illu- Dock Panel-a i podesivih menija, strator-a znatno je unapređena po tom InDesign se može pohvaliti i drugim, CS3 Production Premium 1699$ pitanju, ali samo realan rad moze dati novim, mogućnostima. Efekti koji CS3 Master Collection 2499$ odgovor na pitanje da li su unapređenja su do sada bili rezervisani samo za InDesign CS3 699,95$ dovoljno dobra za ugodan rad. Alatka Photoshop mogu se primeniti na sve Live Color znatno ubrzava rad svakog objekte u dokumentu, a regulisanje Photoshop CS3 Extended 999,95$ dizajnera omogućivši mu da u realnom njihove transparentnosti je daleko lakše. Photoshop CS3 649,95$ vremenu vrši promenu boje objekata Pored stilova objekata, predstavljenih Illustrator CS3 599,95$ i tako na lak način dođe do željenog u prethodnoj verziji, InDesign CS3 rezultata. Isolation mode konačno pruža dozvoljava i izradu stilova tabela, što Flash CS3 Professional 699,95$ mogućnost ugodnog rada sa velikim u mnogome povećava produktivnost. Dreamweaver CS3 399,95$ brojem objekata bez manipulacije layer- Od novih opcija tu su i Multi-file Place Fireworks CS3 299,95$ ima. Sve pomenute novine uz poboljšan (postavljanje više objekata odjednom), odziv i brže iscrtavanje radne površine, Quick Apply (brzo pokretanje menija i Contribute CS3 149,95$ nateraće mnoge verne korisnike Corel skriptova), Cross-Media Export (expor- After Effects CS3 Professional 999$ Draw-a da razmisle o budućem korišće- tovanje za rad u Dreamweaver-u), Text nju Illustrator-a za svoje potrebe. Variables (automatizacija procesiranja ▶ Adobe Premiere Pro CS3 799$ letnji semestar 07 FORMA 15

teksta) i dr. Primetna su i unapređenja u kontrolnom panelu (bolja organizacija i više mogućnost editovanja izabranog objekta) kao i u mnogim opcijama, a sve u cilju lakšeg i bržeg rada. Uz aplikacije koje su nosioci CS3 pake- ta dolaze i one manje atraktivne, koje olakšavaju radni tok: Adobe Bridge, Version Cue, Adobe Device Central, R Adobe Stock Photos, Acrobat Connect, E V Adobe Dynamic Link, Adobe, OnLo- T cation, Adobe Ultra. Ovo su specijalizo- F O vane aplikacije i dobijaju se u zavisnosti S od namene paketa softvera. Adobe Creative Suite 3 se nudi u 6 različitih paketa, kako je već rečeno, namenjenih grafičkim dizanerima, web dizanerima i filmskoj industriji. Paketi za grafički i web dizajn se nude u Standard i Premium varijanti, a moguća Adobe InDesign CS3 je i kupovina Master collection paketa njihovog dosadašnjeg softvera u vidu da CS4 paket bude upotpunjen koji obuhvata sve tri delatnosti. Cene Upgrade ponude, pri čemu su cene, i softverom za 3D modelovanje i ani- paketa su adekvatne ponudi tako da za naravno, drastično manje. maciju, ali o tom - potom. Za sada, Master collection treba izdvojiti 2500$, ponuda Adobe softvera je dovoljno dok je za Design i Web Standard pakete Imajući u vidu razvoj kompanije Adobe velika da zadovolji sve potrebe obra- potrebno 1200$. Naravno, Adobe i nove mogućnosti u pogledu manipuli- de 2D grafike. je obezbedio povlastice korisnicima sanja 3d objektima moguće je očekivati KRATKA ISTORIJA KOMPANIJE ADOBE dobe nastaje 1983. u Palo Altu, malom gradu u izuzetno popularnog softvera, Adobe Photoshop-a, AKaliforniji, u kojem su osnivači Džon Varnok i programa za stvaranje, obradu i manipulaciju bitmap Čarls Geške bili radnici Xerox-a. Ubrzo nakon osniva- slika. Te godine prihod je iznosio neverovatnih 121 nja, Adobe predstavlja Postscript, moćan kompjuterski milion dolara. 1993. godine se pojavljuje novi program, Adresa: jezik koji opisuje izgled elekronske stranice, uključujući Acrobat, čitač PDF fajlova koji su sposobni da sadrže 345 Park Avenue tekst, vektore i slike, nekom izlaznom uređaju (npr. tekst, slike i grafiku i da se čitaju i na Macinotsh i PC San Jose, California 95110-2704 štampaču). Pojavom Apple-ovog laserskog štampača platformi bez izmena. U.S.A. i Aldus-ovog Page Maker-a, PostScript u potpunosti Telefon: (408) 536-6000 koristi svoj potencijal i postavlja temelje stonog izda- Krajem devedesetih Adobe izbacuje na tržište InDe- Faks: (408) 537-6000 vaštva. Pametnim načinom prodaje ovog jezika kroz sign, program za profesionalnu pripremu štampe. Iako http://www.adobe.com licenciranje, Adobe zarađuje svoj prvi milion. Na ovaj je ovim segmentom tržišta dominirao Quark, InDesign način su se otvorila vrata za nove proizvode i već 1986. je svojim drugačijim prilazom uspeo da ga dostigne, pa Statistika: Adobe predstavlja Type 1 fontove za PostScript, a 1987. čak i da nadmaši u poslednjoj verziji. Javna kompanija Adobe Illustrator, softver za izradu vektorskih slika. Te Osnovana: 1983 iste godine kompanija izbacuje na tržište i Adobe Type Velika godina za Adobe je i 2006., kada je uspešno Zaposlenih: 2 800 Library sa velikim brojem fontova u Type 1 formatu. kupila kompaniju Macromedia i njene proizvode Ukupan promet: uvrstila u svoje pakete. Danas pred nama stoji veliki Velika prekretnica u razvoju Adobe Systems Inc. je bila broj aplikacija koje nose zvučno ime Adobe i verujemo, 1989. godina kada je predstavljena prva verzija, danas biće ih još više. D. Drlačić 16 FORMA letnji semestar 07

CRNO - BELI SVET I danas će mnogi tvrditi da je crno-bela fotografija “ona prava”. U doba digitalne fotografije i ogromnih mogućnosti u manipulisanju bojama mnogi i dalje preferiraju crno-belo izražavanje. Sasvim opravdano, jer crno-bele fotografije zaista nose u sebi nešto posebno. Piše: Mladen Mitrinović R E V T F O S crno-beli mod za fotografisanje. Ta opcija se svodi na najobičniji desaturate PHOTO: MLADEN MITRINOVIĆ izbegavati. Isto to možemo uraditi u boja u aparatu i u principu bi je trebalo Photoshop-u sa kolor fotografijom, a usput će nam ista u originalu ostati u boji. Znači, osnovna preporuka je da se fotografija uvek napravi u boji, a da se konverzija u crno-belo radi u Photo- shop-u ili nekom drugom programu o pojave digitalne tehnologije dorasla filmskoj -u crno-belom aspe- namenjenom obradi fotografija. Dcrno-bele fotografije dobijali smo ktu fotografije. Dinamički opseg, koji korišćenjem crno-belog filma i kasnijim može da pruži dobro razvijen crno-beli Kada zavirimo u Photoshop vide- razvijanjem. Oni koji su se ozbiljnije film, zaista je dugo bio nedostižan i za ćemo da postoji nekoliko mogu- bavili fotografijom imali su svoje male najbolje digitalne SLR fotoaparate, ali se ćnosti da se konverzija izvede. Uzećemo laboratorije, takozvane “mračne komore”, i tu situacija menja. Pojavom Full Frame sledeću fotografiju u boji kao primer gde su mogli sami da utiču na proces senzora (Canon 5D, 1DsMKII) dina- na kojem ćemo pokazati šta koji način razvijanja i gde su znali da i po čitavu mika je povećana, pa je i čuveni Pirelli koverzije radi. noć provedu u razvijanju jednog jedinog kalendar ove godine rađen digitalnim filma. Danas, većina fotografa koristi fotoaparatom, upravo Canonom 5D. Prva i najjednostavnija opcija je digitalne fotoaparate i “digitalnu mračnu desaturate koja vrši desaturaciju komoru” – Adobe Photoshop. Koji su načini konvertovanja fotografi- boja. Na taj način dobijamo prilično ja u boji u crno-bele? „ispeglanu“ fotografiju, bez kontrasta, Razvojem digitalne tehnologije mnogi Postoji nekoliko načina, a svaki od njih koji možemo povećati na nekoliko skeptici po pitanju iste su ućutali, ali i pruža dosta mogućnosti za dalje mani- načina: preko alatki curves, levels ili danas se može čuti tvrđenje da digitalna pulisanje. Neki digitalni fotoaparati već brightness/contrast. Ovo je najlošiji način fotografija samo još u jednoj stvari nije u sebi pružaju mogućnost da izaberemo za konverziju, jer daje malo kontrasta,▶ letnji semestar 07 FORMA 17

a naknadnim povećavanjem istog samo Još jedna alatka koja se može Još jedan metod konverzije, koji gubimo dinamiku i detalje na foto- iskoristiti za konverziju fotogra- je prilično omiljen među profesio- grafiji. Evo iste fotografije na kojoj je fija u crno-belo je Gradient Map, koji nalnim fotografima, je pomoću alatke primjenjena alatka desaturate. u Gradient editoru pomoću klizača Calculations. Ova alatka omogućava da pruža dobre mogućnosti za povećanje izaberemo dva kanala u fotografiji, koje Slične rezultate ćemo dobiti i ako kontrasta. možemo da mešamo da bismo dobili fotografiju samo prebacimo u gray- potpuno novi kanal. Zadatak je, dakle, scale mod. Metod konverzije pomoću Lightness da se izaberu dva kanala fotografije u kanala omogućava da izolujemo boji i da se izmešaju (koristeći blend Najbolji način za konverziju je svelinu u fotografiji, odvajajući je od modes u okviru za dijalog calculations) V E R Rezultati dobijeni na ovaj način najviše boje. Na ovaj način ćemo često dobiti da bismo dobili novi sivi kanal. Kom- putem alatke Channel Mixer. prilično dobru fotografiju u sivoj skali. binovanjem različitih kanala, režima S O F T podsećaju na one koje dobijamo kori- Ovu konverziju izvodimo tako što foto- mešanja i opaciteta možemo dobiti različite konačne rezultate, pri čemu grafiju prebacimo u LAB Color mod i u šćenjem crno-belog filma u analognom su mogućnosti manipulacije zasigurno Oni koji su se ozbiljnije bavili fotografijom imali su svoje male veće nego kada koristimo desaturate laboratorije, takozvane “mračne komore”, gde su mogli sami da alatku. Kada odaberemo određene ka- nale, režim mešanja i podesimo opacitet utiču na proces razvijanja i gde su znali da i po čitavu noć provedu u u Result padajućem meniju odaberemo razvijanju jednog jedinog filma. opciju New document i taj novi doku- ment prebacimo u grayscale mod. Još jedna stvar koja je davala čar paleti Channels kliknemo na Lightness crno-belim fotografijama rađenim kanal da ga učinimo aktivnim. Sada u na filmu jeste zrno na fotografijama. meniju Image/Mode izaberemo Grayscale Crno-beli filmovi, pogotovo oni sa malo i kliknemo OK da potvrdimo odbaci- većom osetljivošću, imali su izraženije vanje ostalih kanala. Time smo dobili zrno od kolor filmova. Današnji digi- fotografiju u sivoj skali od početne, koja talni fotoaparati imaju za oko “ispegla- je bila u boji, i sada možemo na više na- niji” izgled fotografije koji često deluje čina da podešavamo kontrast - pomoću plastično, tako da se javlja potreba da alatki Curves, Levels, Brightness/Contrast nakon konverzije u crno-belo doda- ili dupliranjem postojećeg sloja pa pro- mo malo zrna fotografiji. To možemo menom režima mešanja ili opaciteta. uraditi u Photoshop-u pomoću filtera Noise ili u specijalizovanom programu za manipulaciju zrnom na fotografijama Alatka Channel Mixer Grain Surgery. aparatu, a mogućnosti za podešavanje kontrasta su velike. Prema standardnom Metod koji ćemo izabrati za konverziju podešavanju, Channel Mixer je podešen zavisi od više faktora, kako od našeg na mešanje RGB kanala, tj. kanala u ličnog afiniteta prema konačnom boji. Da bi koristili ovu alatku za krei- izgledu crno-bele fotografije, tako i od ranje crno-belih slika treba da uključi- same fotografije, jer različitim foto- mo opciju Moncohrome, da bi omogućili grafijama odgovaraju više ili manje mešanje kanala boja kao kanala u sivim različiti načini konverzije, kao i različit nijansama. Kada mešamo kanale u intenzitet kontrasta. Generalno rečeno, nijansama sive, možemo upotrebiti tri treba izbegavati jednostavne konverzije klizača koji kombinuju procente svakog pomoću alatke desaturate ili prebaciva- kanala za kreiranje slike u sivoj skali. nje u grayscale mod, i koristiti neku od Osnovno pravilo je da se pazi da zbir ostalih opisanih tehnika, kao i nakna- procenata kanala ne bude veći od 100. dno podešavati kontrast ili svetlinu. Moguće je podešavati i globalnu sve- tlinu slike u sivoj skali pomoću klizača Constant, koji se nalazi na dnu okvira za dijalog. 18 FORMA letnji semestar 07

RADOVI STUDENATA Nebojša Novković, V godina logotip RUBIN 1371. FINUM BONUM Attila Bagyi, III godina C ar Lazar web sajt Stono, polusuvo, crveno vino Proizvodi, neguje i puni RUBIN A.D. Kruševac Nade Marković 57 Darko Novaković, V godina Miroslava Jovičić, IV godina fotografije redizajn etikete Vanja Srbin, IV godina naslovnica časopisa letnji semestar 07 FORMA 19

UMETNOST HP INDIGO ŠTAMPE Izložba proizvoda HP digitalnih ofset mašina Piše: Dragan Drlačić J Đ A A G O D PHOTO: ĐORĐE TOMIĆ utorak 3. aprila, svečano je otvo- velika količina materijala. HP Indigo Pored komercijalne štampe (brošure, U rena izložba u prostorijama Com prese su jedine mašine na svetu koje flajeri, fascikle, kese ...) izrađene na Trade Tehnology Centra, pod nazivom pružaju kvalitet tradicionalne štampe i digitalnim ofset mašinama HP Indigo «Umetnost HP indigo štampe – korak koje su isplative upravo za male i srednje 1000, 3050, 5000 i w3250, prikazane iznad tradicionalnog marketinga». tiraže’’.’’Cela izložba je koncipirana su i mogućnosti varijabilne štampe, Izložbu je organizovala kompanija Spin- tako da sa jedne strane posetiocima tj. personalizacije, verzionisanja, kao i naker, članica Com Trade-a zajedno izrada ličnih foto albuma i kalendara. sa svojim klijentima, vlasnicima HP „HP INDIGO PRESE Indigo mašina. Primena u industrijskoj štampi (mali SU JEDINE MAŠINE i srednji tiraži) predstavljena je kroz Od tri dana, koliko je izložba trajala NA SVETU KOJE sistem HP Indigo s2000 namenjen prvi je bio namenjen marketinškim PRUŽAJU KVALITET štampi specijalnih aplikacija kao što su: agencijama, drugi dizajn studijima i ID i kreditne kartice (sa personalizaci- izdavačkim kućama, a treći štampa- TRADICIONALNE jom i utiskivanjem), lentikulari, kao i rijama. Bili smo u prilici da posetimo ŠTAMPE I KOJE SU ostalih proizvoda od plastike. Posebna izložbu i da se upoznamo sa tehnologi- mogućnost ovog sistema je štampa spe- jama i proizvodima HP digitalne ofset ISPLATIVE UPRAVO cijalnim bojama vidljivim jedino pod štampe. ZA MALE I SREDNJE UV svetlom. Centralno mesto izložbe zauzimali su TIRAŽE” - Andrej Petković U okviru izložbe prikazana je i amba- štampani proizvodi izrađeni na HP In- laža (etikete, shrink sleeves, fleksibilna digo mašinama koje se nalaze u ponudi pokažemo kvalitet HP Indigo štampe, a ambalaža...), koja je štampana na siste- Spinnaker-a. Andrej Petković, direktor sa druge strane ih kroz konkretne ideje mu HP Indigo ws4500. Ova digitalna HP Indigo sektora, na samom otvaranju podstaknemo da odu korak dalje od štamparska mašina štampa iz rolne na je rekao: ’’kada je kvalitet štampe bitan, tradicionalnog marketinga, i rade ori- različitim podlogama, a mogućnosti onda se na našem tržištu uglavnom ginalne stvari koje će im omogućiti da primene su gotovo neograničene. ide na tradicionalnu štampu jer samo sutra ostvare veće promotivne efekte’’, ona daje dobar kvalitet. Jedini problem dodaje Petković. Nakon izložbe svi posetioci imali su tradicionalne štampe jeste što je ona priliku da uz koktel razmene utiske u finansijski isplativa samo kad se štampa ugodnom okruženju IT kluba. 20 FORMA letnji semestar 07

SEMINAR DIGITALNE ŠTAMPE PROOF. PRINT. GICLÉE. KRATKO I JASNO – SEMINAR DIGITALNE ŠTAMPE U ORGANIZACIJI KOMPANIJE COLORSYS. ODRŽAN 24. APRILA U PRIJATNOM AMBIJENTU BIOSKOPA RODA NA BANOVOM BRDU, SEMINAR JE BIO NAMENJEN ŠTAMPARIMA, ART-DIREKTORIMA, IZDAVAČIMA, FOTOGRAFIMA, ALI I SVIMA ONIMA KOJI SU ŽELELI SAZNATI ŠTA JE TO NOVO NA POLJU DIGITALNE ŠTAMPE I PROBNOG OTISKIVANJA, KAO NEZAOBILAZNOG J D O G A Đ A DELA U PROCESU DOBIJANJA FINALNOG OTISKA. Piše: Ivana Tomić ahvaljujući ljubaznosti bračnog para Jovanović, znamo koliko je probni otisak bitan u procesu štampe i ko- Zvlasnika kompanije Colorsys, bili smo u mogućnosti liko se grešaka, a samim tim i troškova može na taj način da prisustvujemo seminaru i iz prve ruke saznamo sve o izbeći, pa je gotovo nepotrebno naglašavati njegov značaj i novom standardu u digitalnoj štampi, softverima za probni potrebu adekvatne simulacije procesa štampe. Standardiza- otisak, novim materijalima za štampu i sl. Da nije nemo- cija, u svemu tome, igra veoma veliku ulogu, pa je, između guće dobiti kvalitetniji, jeftiniji proizvod, i sve to u mnogo ostalog, bilo reči i o formatima fajlova definisanih standar- kraćem roku i koliko je zapravo bitna standardizacija u dom, pri čemu sve veću ulogu igraju TIFF/IT i PDF/X-3 procesu štampe, pokazao nam je Goran Jovanović, koji fajlovi. je i otvorio seminar svojim izlaganjem o ISO standardu u digitalnoj štampi. Početkom godine dopunjen je i ISO 12647-2, standard za ofset štampu iz 2004. godine. Promene se uglavnom Novi ISO 12647-7, koji je još u fazi usvajanja, definiše pa- odnose na preporučene vrednosti CIELab koordinata rametre vezane za proces dobijanja probnog otiska. I sami procesnih punih boja (na primer koordinate cijana se sada mnogo bolje poklapaju sa praktičnim vrednostima) i na ukupnu pokrivenost bojom kod dva ili tri preštampavanja. Sve ostale odredbe ovog standarda su ostale nepromenjene i validne su i dalje. Za upoređivanje probnog i finalnog otiska sa standardnim vrednostima, kao i za upoređivanje probnog i finalnog otiska vizuelnom kontrolom i merenjem, prezentovane su UGRA/Fogra Media Wedges CMYK kontrolne merne trake. Kako bi se omogućilo da digitalni otisak bude upoređen sa ciljanim vrednostima u štampi, posmatraju se CIELab vrednosti određenih polja merne trake, koje su specifične za različite tehnike štampe i tip podloge koja se koristi. Preporučene CIELab vrednosti baziraju se na vre- dnostima definisanim u ISO 12647-2 do 12647-5. Trake su dostupne u TIFF i EPS formatu, kako bi se što lakše uklopile u radni tok. Özgür Yazar, menadžer prodaje firme EFI, predstavio je njihov Colorproof XF, isplativ i fleksibilan sistem za probni otisak, koncipiran na principu modularne strukture sa mogućnošću naknadnog proširenja. Srce sistema čini EFI Colorproof XF Server, koji obezbeđuje profesionalno upravljanje bojama i koji je baziran na otvorenom ICC standardu (omogućava razmenu ICC profila sa klijentima i saradnicima i kompatibilan je sa ostalim aplikacijama baziranim na ICC standardu). ▶ Sa gospodinom Vitomirom Antešićem, vlasnikom firme Tavija letnji semestar 07 FORMA 21

Početkom godine dopunjen je i ISO 12647-2, standard za ofset štampu iz 2004. godine. Promene se uglavnom odnose na preporučene vrednosti CIELab koordinata procesnih punih boja (na primer koordinate cijana se sada mnogo bolje poklapaju sa praktičnim vrednostima) i na ukupnu pokrivenost bojom kod dva ili tri preštampavanja. J D O G A Đ A mernim uređajem. Boje posmatrane pod dnevnim svetlom i pod fluroscentnim osvetljenjem, na primer, zbog spektralne emisije samog izvora svakako neće izgledati isto. Kako se kao osnova za standardni svetlosni izvor za posmatranje i ocenu U skladu sa promenama u standardu dostupna su i tri obojenih originala koristi izvor temperature 5000° K, spek- nova profila boja i to: ISO Coated v2 (ECI), ISO Coated tralne raspodele slične kao kod dnevne svetlosti (poznat kao v2 300% (ECI) i SC Paper (ECI). ISO Coated v2 300% D50 prema CIE), to bi pri kontroli probnih i štampanih otisa- (ECI) pogodan je za heat set rotacioni ofset, jer definiše ka trebalo obezbediti osvetljenje upravo ove temperature. manju maksimalnu pokrivenost bojom (čime se redukuje pojava apcigovanja tj. probijanja boje). SC Paper (ECI) Vrlo jednostavan način za proveru da li je svetlost pod kojom namenjen je takođe rotacionoj ofset štampi, ali na super kontrolišemo otiske temperature 5000° K ili ne su GATF na- kalandriranim papirima. Potreba za kreiranjem ovog pro- lepnice za indikaciju standardnog osvetljenja, koje se baziraju fila javila se zbog povećanog opsega štampe publikacija na principu metamerizma. Pruge na nalepnici su izvedene u na SC papiru i iz razloga što do sada nije postojao nije- bojama metameričkog para, koje imaju iste stimulusne vre- dan profil, niti specifikacija standarda koja se odnosila dnosti pri osvetljenju od 5000° K, ali potpuno različite ako se na ovu vrstu papira. Sva tri nova profila mogu se naći na nalepnica posmatra pri izvoru svetla neke druge temperature. sajtu ECI-ja (www.eci.org). To praktično znači da pruge na nalepnici neće biti vidljive pri standardnom osvetljenju (nalepnica će izgledati jednobojna), ali će se i te kako primećivati ukoliko osvetljenje nije definisa- Zanimljivo rešenje u okviru ovog sistema je OneBit Option, ne temparature. koji radi na R.O.O.M. (RIP Once Output Many) principu, pri čemu se proces ripovanja odvija pre probnog otiska. Jedan Pored svega nabrojanog, na seminaru su još predstavljeni i isti fajl, dobijen u procesu ripovanja, ide kako na probno najnoviji štampači firmi Canon, EPSON i Hewlett-Packard. otiskivanje, tako i na osvetljivač filmova, ploča, ili direktno na Više o tome u narednom broju. štamparsku mašinu (CtPrint, CtPress). Na taj način probni otisak ima isti oblik i veličinu rasterske tačke, kao i ugao raste- ra, dajući nam veran prikaz otiska u štampi. To takođe znači da se na probnom otisku mogu identifikovati nepravilnosti tipa moire-a, greške kod preštampavanja i odstupanja u boji, pa se iste na vreme mogu i otkloniti. Pored adekvatnog uređaja i softvera za probni otisak, bitna je i podloga na kojoj će se otiskivanje vršiti. Predstavnik nemačke firme Tecco, koja se bavi proizvodnjom i preradom papira i ostalog materijala za štampu, prezentovao je neke od najno- vijih papira iz njihove ponude. Ovi papiri mogu se pohvaliti i Fogra sertifikatom, čime je njihov kvalitet i zvanično potvr- đen. Vitomir Antešić, vlasnik firma Tavija, podsetio je i na značaj adekvatnog osvetljenja pod kojim se vrši kontrola odštampa- nog materijala, kao i na činjenicu da pri samoj kontroli treba Predstavnici Grafičkog inženjerstva i dizajna na seminaru zanemariti subjektivni osećaj i rukovoditi se prevashodno digitalne štampe 22 FORMA letnji semestar 07

[BOOKS AND WEB] REČNIK ŠTAMPARSTVA I IZDAVAŠTVA BRANKO VUKIČEVIĆ U izdanju “Jezikoslovca” konačno se pojavio rečnik novinare, studente…, već i za one koji se bave uvo- specijalizovan za grafičku struku. Englesko-srpski zno-izvoznim poslovanjem u ovoj oblasti. Autor je i srpsko-engleski Rečnik štamparstva i izdavaštva, u dodatku priložio i formulare ponuda i proračuna autora Branka Vukičevića sadrži oko 50 000 termina koji se koriste na engleskom tržištu, što može biti O vezanih za štamparstvo, izdavaštvo, novinarstvo, korisno onima koji sarađuju sa inostranstvom. M E ali i veliki broj komercijalnih, ekonomskih i pravnih Ako ste do sada imali problema sa prevođenjem J termina, tako da se može smatrati kompletnim stručne literature sa engleskog jezika, ovaj rečnik je U Č priručnikom ne samo za štampare, izdavače, definitivno pravo rešenje. I. Tomić R U O P E R VISTA WALLPAPERS P HAMAD DARWISH MORE PACKAGING PROTOTYPES EDWARD DENISON Možda ste primetili da novi OS iz Ako nemate ideju za složivu kutiju za seminarski Microsoft-a donosi “gomilu” visoko- iz završne, potražite rešenje u ovoj knjizi. Pored kvalitetnih wallpaper-a sa predi- izgleda same kutije, u knjizi su date i detaljne šeme, vnim pejzažima. Pitate se ko ih je što vam, priznaćete, znatno može olakšati posao. fotografisao? Odgovor glasi Hamad Autor takođe daje osvrt i na principe pakovanja i Darwish, bolničar i strasni fotograf iz dizajna i ispituje na koji način se meri uspešnost Kuvajta. Iako nije profesionalni foto- upakovanog proizvoda. Svako rešenje u knjizi graf, Microsoft je prepoznao njegov praćeno je iscrpnim objašnjenjem, gde se definišu kvalitet i 2005. ga izabrao da izradi njegove osobine i područje primene. Primera je seriju fotografija za Windows Vista zaista mnogo, a na vama je samo da izaberete onaj Wallpaper kolekciju. Na sajtu www. koji vam odgovara. I da uradite proračun, montažu hamaddarwish.com/vista možete tabaka, dizajn...Ok, korisno je za početak, a za ostalo naći celu kolekciju izuzetnih foto- se ipak morate malo pomučiti. grafija koje nisu uključene u novi OS. I. Tomić Ako želite da vise saznate o Hamadu i da pogledate jos neke slike posetite sajt www.hamadpictures.com. ISO50.COM www.hamaddarwish.com SCOTT HANSEN D. Drlačić Svestrani umetnik iz San Franciska, Scott Hansen, iza sebe ima veliki broj zapaženih projekata, od naslovnica muzičkih albuma, postera, naslovni- ca časopisa do snowboard dizajna. Ove kao i ostale radove ovog izuze- tnog dizajnera i fotografa, možete pogledati na sajtu www.iso50.com. Hansen takođe stvara i elektonsku muziku koju možete naći na www. tycho.com. www.iso50.com www.tycho.com D. Drlačić letnji semestar 07 FORMA 23

Verba volant scripta manent Reči lete, a ono što je napisano ostaje V O I J L M Želite li da znate šta je zajedničko Gutenbergu i profesoru na Masačusetskom institutu I N za tehnologiju, Pavanu Sinhi i kako izgleda pisati Teslinom rukom? A Z Piše: Ivana Miljević ada je Gutenberg, 1455. godine dan nemački zlatar došao do sjajne ideje. Kdošao na ideju da izradi prvu Napravio je drvenu štamparsku presu sa štampanu stranicu pokretnim slovima i mehanizmom na zavrtanj, sličnu presa- uspeo u tome, nije ni sanjao da jednog ma koje su se koristile za ceđenje grožđa dana, mnogo godina kasnije, ta ista u proizvodnji vina. Naravno, pogađate, knjiga, Biblija, može postati toliko mala u pitanju je Johanes Gutenberg i štampa da stane na gumicu olovke! A da li je naš pokretnim štamparskim slovima. Ove velliki um, naučnik i vizionar, Nikola ručne drvene prese su prvo bile zamenje- Tesla mogao da pretpostavi da će jednog ne gvozdenim (jačim i trajnijim), a već dana svi koji žele, moći da pišu poput u 19. veku pojavljuju se prve mašine za njega, ispisujući reči i rečenice fontom masovnu proizvodnju. Danas smo sve- po uzoru na njegov rukopis? doci mnogobrojnih dostignuća iz različi- tih oblasti a posebno grafičke industrije. Tokom vekova jedini način da se napiše Ipak, smatra se da su najlepše knjige, još knjiga bio je da se cela ispiše rukom, a uvek, one koje se štampaju ručno! onda je pre malo više od 550 godina je- GUTENBERGOVA BIBLIJA Pre nego što je odštampao prvu knjigu, Johanes Gutenberg je svoj novi izum pro- verio na pojedinačnim šifovima. Godine 1455. načinio je prvu štampanu Bibliju na svetu koja je nazvana Gutenbergova ili 42-redna Biblija prema broju redova na je- dnoj stranici. Odštampano je 160 ili 170 primeraka ove knjige (u dva toma, na 1284 strane, neke na pergamentu, a neke na hartiji), uključujući i onu koja se sada nalazi u Britanskoj biblioteci u Londonu. Verovatno je bilo potrebno nekoliko godina (u nekim izvorima se pominje čak tri godine neprekidnog štampanja) da se ona složi i odštampa. Od oko 170 primeraka Svetog pisma, koliko se veruje da je odštampano, danas je sačuvano samo 47. Gutenberg je želeo da njegova štampana knjiga što više liči na rukom pisane Biblije, pa je oblikovao svoja štamparska slova prema nemačkom rukopisnom pismu gotici, a strane je prelamao na isti način kao i tvorci rukopisnih knjiga. Ukrasi na marginama stranica i naslovi na vrhu rađeni su ručno, posle štampanja tabaka, a pre koričenja. 24 FORMA letnji semestar 07

NAJMANJA KNJIGA NA SVETU Pavan Sinha, profesor na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), je zaje- dno sa timom naučnika napravio najmanju Bibliju na svetu. Ova najmanja knjiga na svetu je, naravno, uvršćena u ”Ginisovu knjigu rekorda”. Pretpostavljate, stvorena je sličnom tehnologijom kojom se izrađuju mikročipovi, zapravo, na kristalnoj pločici od silicijuma, a slova su ugravirana dvadesetčetvo- rokaratnim zlatom. Osim što je najmanja ikada napravljena knjiga, razlikuje se i od drugih po tome što nema stranice. Reči su ugravirane na tablici veličine pet kvadratnih milimetara, a deset redova zauzima prostor koji se meri debljinom V O vlasi ljudske kose. Jedno slovo je veličine ćelije krvi. Da bi ova minijaturna Biblija I mogla da se čita mora da se upotrebi elektronski mikroskop koji uveličava 600 J L puta. Ova knjiga se od običnih knjiga ili podataka sačuvanih elektronskim putem M I razlikuje i po tome što je otporna na toplotu, vlagu ili fizička oštećenja. N A Z IMAŠ LI SVOJ LIČNI FONT? Da li zbog želje za originalnošću ili želje da se svemu da lični mukotrpnog posla kao što je podešavanje razmaka između pečat, ili pak zbog onih koji smatraju da je neučtivo ako pri- slova (što je naravno lakše kod štampanih slova), određivanje vatno pismo nije napisano rukom, javljaju se ni manje ni više, najčešće visine pojedinih slova, prilagođavanje početnih i za- personalni fontovi koji predstavljaju kompromis između raču- vršnih poteza tako da se slova glatko spajaju i još mnogo toga. nara i pisanja rukom. Personalni font (script) podražava stvar- Priča o personalnim fontovima je posebno interesantna kada ni rukopis neke osobe, onako kako ona zaista piše. Najosobe- su u pitanju slavne ličnosti iz prošlosti. Među prvim personal- nija slova iz rukopisa se skeniranjem digitalizuju i u programu nim fontovima poznatih je font Leonarda da Vinčija, nazvan za dizajniranje fontova (Fontograpfer) svako slovo se obradi LEONARDO HAND. Svoje beleške o naučnim ogledima i rasporedi na odgovarajuće mesto na tastaturi. Nastanak je- Leonardo je pisao naopako, kao u ogledalu, pa su sva slova u dnog ovakvog fonta nije nimalo lak. Naprotiv, iziskuje mnogo fontu morala biti okrenuta kako treba. REKONSTRUKCIJA TESLINOG RUKOPISA Izložba na kojoj je prikazan „Teslin” kao celina. Za dopunu je poslužilo malo џ i velika Л, Љ, Њ, Џ, Ћ, Ђ, Ц, font u ćiriličnoj i latiničnoj verziji bila je pismo devojčici Poli iz poznijih Teslinih Ф i Ш. održana u Muzeju Nikole Tesle, 5. de- godina, koje je pisano mnogo pažljivije cembra 2006, povodom 150 godina od jer je bilo namenjeno maloj čitateljki. Font je u Open Type formatu (sa lati- rođenja ovog velikana nauke. Projekat Ćirilični font je bilo mnogo teže napra- ničnim, ćiriličnim znacima, brojevima, je realizovan u saradnji Muzeja Nikole viti zbog oskudnih dokumenata, kao interpukcijom...) i može da se koristi i Tesle i Fakulteta primenjenih umetnosti i zbog problema što su u tim pismima na Windows i Mac OS X sistemima. u Beogradu, tačnije Grafičkog odseka nedostajala pojedina slova kao što je ovog fakulteta, predmet Pismo. Za- misao je bila da se na osnovu rukopisa Никола Тесла N ikola Tesla Nikole Tesle sa dostupnih dokumenata napravi tipografsko pismo - digitalni АБВГДЂЕЖЗИЈКЛ ABCDEF GHIJKL font za korišćenje na računaru koji će ЉМНЊОПРСТ ЋУФХ MNOPQRSTUVW u što većoj meri odgovarati njegovom rukopisu, a da bude dovoljno čitljiv da ЦЧЏШ XYZČĆŠĐŽ se može koristiti. абвгдђежзијклљмнњопрст abcdefghijklmnopqrstu Latinica je urađena prvenstveno na osnovu dokumenata iz Kolorado ћуфхцчџш vwxyzčćšđž Springsa, stručnih beleški brzo pisanih mastilom, pa su pojedinačna slova na 1234567890 granici čitljivosti, ali se reči razumeju Rekonstrukcija Teslinog rukopisa. Levo ćirilica, desno latinica. letnji semestar 07 FORMA 25

KESSELSKRAMER: BUDITE SMELI ILI NEVIDLJIVI Piše: Irma Puškarević N J A I Z D lazeći u njihov studio osećate se ozbiljni po pitanju svog posla i ideja. što su Koolhaas KunstHal u Roterdamu Upotpuno demode. Najsmelija mla- Od osnivanja firme 1996. godine nasu- i galerija Colette u Parizu. da holandska marketing agencija nalazi mice su okupili 25 zaposlenih, od kojih se u prostorijama nekadašnje Katoličke njih 10 nije iz Holandije. Kompletna KesselsKramer kampanje su često crkve, sagrađene 1877. godine, u blizini organizacija je upakovana u, kako oni zabavne i uvek inovativne, skoro do te jednog od mnogobrojnih amsterdam- kažu, „organizovani haos”. No, iako mere da postanu anti-reklame ili kako skih kanala. Ispod zelenih svodova i broji malo zaposlenih KesselsKramer ih neki zovu „gerila marketing”. Na pozlaćenih zidova, ogroman prostor studio je brzo stekao reputaciju jedne primer, deo kampanje za mobilne tele- ispunjen je veoma neobičnim objektima od najinovativnijih i najnekonvencio- fone Ben je bila i televizijska reklama, poput oštrih dasaka, drvenog tornja za nalnijih kompanija u Holandiji. koja je upućivala gledaoce da jedna od plažu, plastičnog žbunja koje je ograđe- mnogih stvari koje možete da uradite sa no ogradom sa šiljcima, vreće za boks, Sarađivali su sa uglednim klijentima telefonom jeste i da ga isključite. Kam- kao i flasterom obloženih dekorativnih kao što su Audi, Heineken, Nike, Levis, panja za Hans Brinker hotel se bazira na patuljaka za baštu (mnogi od njih su engleski TV Channel – 5, Tom Waits i promociji hotela sa sloganima „Ojačaj- ostali bez glave tokom interne fudbal- holandska pošta. Početkom ove godine te svoj imuni sistem!”, „Sada još više ske utakmice). Za enterijer njihovog dizajnirali su 10 različitih serija markica psećeg izmeta na glavnom ulazu!” ili poslovnog prostora pobrinuo se studio na temu „čestitke”, koje oslikavaju deset „Sada još više buke!”. U pitanju je onaj iz Engleske, FAT (Fashion Architecture pari ruku na kojima su napisani različiti sarkastični, samokritični humor koji Taste), a goste na ulazu, za prijemnim tekstovi čestitki. Tada su prvi put dizaj- uglavnom očekujete da pronađete u En- pultom, dočekuju dve lepe devojke. Pro- nirali markice, zbog čega su bili veoma gleskoj. „Ljudi često kažu da je humor storija za sastanke je ujedno i prostorija srećni i ponosni, obzirom da je dizajni- usko povezan sa kulturom”, zamišljeno za primanje gostiju, gde možete da sedi- ranje markica tradicionalno prestižan kaže Kramer, „ali ironija ovih slogana je te na okruglim drvenim stolicama bez posao za dizajnera u Holandiji. Takođe, internacionalno prepoznatljiva genera- naslona i uživate u pogledu - na zidu je osvojili su brojne nagrade i uspeli da ciji koja je odrasla sa advertajzingom i šumski predeo u pravoj veličini. postanu jedina marketinška agencija može da je spozna.” čiji se radovi nalaze u sklopu postavke Međutim, i pored ovog nesvakidašnjeg u holandskom Stedelijk muzeju, koja se Očigledno je da ne može svako da bude uređenja poslovnog prostora, kada upo- odnosi na pregled grafičkog dizajna. Za- klijent KesselsKramer-a. Ne samo da znate Erik Kessels-a (34) i Džona Kra- jedno sa Droog Design svoje radove su klijenti puno očekuju od njih, nego mer-a (35) shvatite da su oni „mrtvi” izlagali u veoma trendy prostorima kao i oni očekuju isto toliko od svojih 26 FORMA letnji semestar 07

Poznat po svom inovativnom i „gerila-style” marketingu, KesselsKramer je spreman da se pozicionira na viši nivo isključivo u korist dobre reklame. N J A Z I D klijenata. „Mora da postoji obostrana blokatora za točak, i tekstom ispod umesto toga na više od hiljadu žutih razmena informacija koja će da nas in- „Mašina za novac? Odreagujte na www. semafora u Amsterdamu instalirali po- spiriše - inače zašto bi se trudili?”, kaže parool.nl.” Prolaznici su mogli da kažu znati zvuk prolaska lopte kroz vazduh.” Erik Kessels. Može se reći da njihov šta misle i na temu mogućih kandidata način rada spaja odnosno povezuje di- za gradonačelnika, trenera lokalnog Pre dve godine se pojavilo izdanje scipline – jednom prilikom ih je pozvao fudbalskog kluba i bicikala na kanalu. knjige pod nazivom „2 Kilo”. Knjigu arhitekta da mu pomognu u osmišljava- Njihove reakcije bi bile objavljene neko- je izdala izdavačka kuća iz Tokija, nju koncepta i dizajna za novu zgradu. liko dana kasnije u specijalnom internet gde se i održala promocija. Zamisao „Napravili smo reklame koje su postali izdanju novina. KesselsKramer tima je bila da svoj hitovi, dizajn koji je dospeo na naslovnu devetogodišnji rad upakuju u knjigu u stranu časopisa, a zatim štampan u vidu Nije ni čudo što KesselsKramer ističe da obliku cigle koja ce biti teška 2 kilogra- plakata koji se lepi po ulicama, fotogra- se oni bave komunikacijom. To može da ma. Na promociji ove dugo očekivane fiju koja se pretvorla u članke časopisa. se odnosi na reklamu, ali istovremeno zbirke radova, na ulazu je goste dočekao Dobro je znati gde jedna disciplina njihove kampanje mogu da posluže kao ljubazni radnik sa gradilišta koji je počinje, ali je uvek bolje ignorisati materijal za CD, film i knjige ili debate delio smotuljak, koji podseća na ciglu, momenat kada se ona završava.” Jedna na internetu. „Prvo mislimo o tome šta sa tekstom „nesto za bacanje“ i lešnike, od stvari koju najviše cene i ističu u ćemo da kažemo - što predstavlja stra- uz tekst „nesto za grickanje“. Već na razgovorima jeste sloboda mišljenja. tegiju, a tek onda način na koji ćemo samom ulazu moglo se videti da će to reći – što predstavlja formu”, kaže veče biti veoma zanimljivo. Tu su se, na Kampanja rađena za amsterdamske Kramer. „Prvo morate da razmislite o svačije iznenađenje, našli i dekorativni dnevne novine, Het Parool, pred- tome šta želite da saopštite pre nego što patuljci za baštu koje su gosti mogli da stavljala je jedan novi vid interakcije odlučite da li je bilbord, film ili kutija gađaju sa svojom “Kilo ciglom“. Iako su između internet i offline reklame. Ceo šibica najbolji način da to kažete.” bili neodoljivo slatki, prisutni su jedva jedan mesec po gradu su bili izlepljeni Kramer ističe da „gerila taktika”, koja je čekali svoj red da gađaju patuljke. plakati sa kojih su novine pitale građane bila prisutna u njihovim ranim godina- Amsterdama za njihovo mišljenje po ma stvaranja, dosta govori o tome da su Ono što takođe govori o tome da ova pitanju šest različitih aktuelnih tema. tada bili veoma ograničeni budžetom. kompanija ima smisla za humor jeste nji- Na jednom od postera je bio prikazan „Za Nike sponzorstvo holandskog fu- hov grozni sajt www.kesselskramer.com. ulični kontrolor za naplaćivanje parkin- dbalskog tima nismo hteli da smišljamo Kada posetite ovaj sajt kliknite refresh ga, sa jednim od veoma omrženih žutih fency reklamu za bilborde, nego smo više puta i videćete šta će se dogoditi... letnji semestar 07 FORMA 27

GRID graficko inzenjerstvo i dizajn Fakultet tehničkih nauka Trg Dositeja Obradovića 6 21000 Novi Sad www.grid.ns.ac.yu