PISMO I TIPOGRAFIJA - praktikum

uroš nedeljković, irma puškarević, bojan banjanin pismo i tipografija – praktikum

Edicija: Umetnost i tehnika Naziv praktikuma: Pismo i tiPografija Autori: mr Uroš nedeljković, vanredni profesor, fakultet tehničkih nauka, novi sad msc irma Puškarević, asistent, fakultet tehničkih nauka, novi sad msc Bojan Banjanin, asistent, fakultet tehničkih nauka, novi sad Recenzenti: dr Dragoljub novaković, redovni profesor, fakultet tehničkih nauka, novi sad dr slobodan nedeljković, redovni profesor, akademija umetnosti, novi sad Izdavač: fakultet tehničkih nauka u novom sadu Glavni i odgovorni urednik: prof. dr rade Doroslovački, dekan fakulteta tehničkih nauka, novi sad Štampa: ftn – grafički centar griD, trg Dositeja obradovića 6, novi sad Štampanje odobrio: savet za izdavačko-uređivačku delatnost ftn u novom sadu Predsednik saveta za izdavačko-uređivačku delatnost: dr radoš radivojević, redovni profesor fakulteta tehničkih nauka u novom sadu ијицакилбуп у ајицазиголатаКCiP- даС ивоН, експрс ецитаМ акетоилбиБ 655.24/.28(076) 003.3(091)(076) шорУ, ЋИВОКЉЕДЕН Pismo i tipografija : praktikum / Uroš nedeljković, irma Puškarević, Bojan Banjanin. - novi sad : fakultet tehničkih nauka, 2015 (novi sad : ftn, grafički centar griD). - 250 str. : ilustr. ; 24 cm. - (edicija tehničke nauke - umetnost i tehnika - udžbenici ; 1) tiraž 300. - Bibliografija: str. 246-248. isBn 978-86-7892-767-6 ]ротуа[ најоБ, нинањаБ] 2. ротуа[ амрИ, ћиверакшуП1. мукиткарП- ивопиТ- аволс аксрапматШ) б мукиткарП- ајифаргопиТ) а мукиткарП- ајиротсИ- омсиП) ц CoBiss.sr-iD 301354759

univErzitEt u novom sadu | FakultEt tEhničkih nauka Edicija umEtnost i tEhnika 1 pismo i tipografija praktikum uroš nedeljković Irma puškarević Bojan Banjanin Ftn izdavaštvo, novi sad, 2015



predgovor doba tipografije, to je današnjica. tipografija je danas na ra­ spolaganju svima. viševekovnu elementarnu tipografsku praksu danas substituišu podrazumevana podešavanja grafi čkih i dru­ gih aplikacija čime je omogućeno da svako može da slo ži tekst koji obezbeđuje zadovaljavajući čitalački komfor. međutim, ovaj praktikum namenjen je budućim profesionalci ma, pred kojima će se naći kompleksni zadaci za rešavanje, zadaci koji zahtevaju poznavanje tipografske materije i prakse na najvišem nivou. pred korisnicima je izdanje u kojem su sublimirana načela obli­ kovanja pisma i tipografije na način koji ne zahteva predzna nja i poznavanje tipografske materije, ali koji umngome na dilazi elementarne postavke podrazumevanih tipografskih šablona namenjenih širokom krugu korisnika. praktikum je podeljen na dva dela. prvi deo, teorijski i praktično, u okviru dva elemen tarna pravila, upoznaje korisnika sa osnovama tipografskog pisma i, u koracima kroz zadatke, vodi ga kroz proces oblikovanja i gene­ risanja digitalnog tipografskog pisma. drugi deo, bavi se pojmom, predmetom i načelima tipografije. uz sva načela, skoncentrisa­ na oko dva elementarna pravila, kroz koncept od šest vežbi, korisnicima nudi načine rešavanja problema konkretnih zada­ taka u domenu tipografije, odnosno oblikovanja lejauta. dobar tipograf i grafički dizajner izdvaja se po tome što se tipo­ grafijom bavi profesionalno, posmatra tekst sa preciznošću i pronicljivim okom. Fino podešavanje tipografije za specifične namene obezbeđuje čitalački komfor i prevazilazi nivo adekva­ tnosti, odnosno vizuelno retorički potencijal pisma stavlja se u službu marketinške komunikacije. ono šta se korisnicima ovim praktikumom nudi nisu samo skupovi pravila i načela nego i načini rešavanja problema tipografskog oblikovanja u konkret­ nim postavkama i kroz analize primera dobre prakse. shodno tome, cilj ovog praktikuma jeste da obuči korisnike osnovama oblikovanja tipografskog pisma, zatim kako da os nove tipogra­ fije efektivno koriste u praksi, oblikuju kvalitetan čitalački kom­ for, odnosno efektivnu komunikaciju. autori



sadržaj Vežba 1: UVod U digitalno pismo osnoVni pojmoVi 15 1.1 geometrija tipografskog pisma 19 1.2 osnovna terminologija 20 1.3 anatomija tipografskog pisma 22 Praktični deo 24 1.4 Upoznavanje sa korisničkim interfejsom programa fontlab studio 5 24 1.4.1 Prvi koraci 26 1.5 Vežba kaligrafskog pisanja 28 1.5.1 Priprema pera od trske 29 1.5.2 Vežba pisanja – majuskula 31 1.5.3 Vežba pisanja – minuskula 35 Pitanja 39 Vežba 2: proces oblikoVanja digitalnog pisma rad sa skicama 1 43 Praktični deo 46 2.1 rad sa skicama – prebacivanje skice u digitalni oblik 46 2.1.1 obrada skeniranih skica u fotošopu 47 Pitanja 52 Vežba 3: proces oblikoVanja digitalnog pisma rad sa skicama 2 55 Praktični deo 57 3.1 Priprema tipografskih znakova u grafičkoj aplikaciji adobi ilustrator 57 Pitanja 62 Vežba 4: crtanje znakoVa U FontlabU operacije transFormacija nad znacima 65 Praktični deo 71 4.1 Crtanje kontura u fontlabu 71 4.1.1. selektovanje, transformacije i interakcije kontura 75 Pitanja 79

Vežba 5: određiVanje rastojanja izmeđU sloVnih znakoVa 83 5.1 metoda Voltera trejsija 84 5.2 metoda migela souze 86 5.3 Definisanje parova za optičku kompenzaciju (kerning parovi) 88 Praktični deo 89 5.4 Podešavanje metrike i kerning parova unutar fontlaba 89 5.5 Podešavanje parova za optičku kompenzaciju u fontlabu 93 5.5.1 egalizacija po klasama 95 Pitanja 99 Vežba 6: deFinisanje hint mehanizama i generisanje digitalnog pisma 103 Praktični deo 110 6.1 hintovanje u fontlabu 110 6.2 generisanje odgovarajućeg font formata 120 Pitanja 122 Vežba 7: predmet tipograFije i osnoVni pojmoVi 125 7.1 Pojam i predmet 125 7.2 kako slova funkcionišu 126 7.3 elementi slova 128 7.4 slog – slaganje – tipografsko pravilo 128 7.5 egalizacija – kompenzacija pripadajućih belina 129 7.6 Podešavanje razmaka između slova 131 7.6.1 trekovanje naslova i logotipa 132 7.7 Prored / razmak između redova 133 7.8 Poravnanje sloga 135 7.8.1 Poravnanje na levo 135 7.8.2 Poravnanje u blok 135 Praktični deo 137 Pitanja 141 Vežba 8: mrežni sistem stranice 145 8.1 Čemu služi mreža 145 8.2 elementi mreže 147 8.3 mreža osnovnih linija 152 8.4 Podela prostora na stranici 154 Praktični deo 157 Pitanja 160 Vežba 9: tipograFski slog 163 9.1 ritam sloga 163

Vežba 5: određiVanje rastojanja 9.2 Širina stupca 164 izmeđU sloVnih znakoVa 83 9.3 razmaci između reči i redova 167 Praktični deo 170 5.1 metoda Voltera trejsija 84 Pitanja 174 5.2 metoda migela souze 86 5.3 Definisanje parova za optičku Vežba 10: oblikoVanje za čitalački komFor 177 kompenzaciju (kerning parovi) 88 10.1 tipografsko oblikovanje 177 Praktični deo 89 10.1.1 kako slova funkcionišu 177 5.4 Podešavanje metrike i kerning parova 10.2 kako čitamo 178 unutar fontlaba 89 10.2.1 Polje fokusa 179 5.5 Podešavanje parova za optičku 10.3 Veličina slova 180 kompenzaciju u fontlabu 93 10.3.1 naslovi i osnovni tekst 182 5.5.1 egalizacija po klasama 95 Pitanja 99 10.3.2 manje gradacije teksta i tekst u verzalu 182 10.3.3 hijerarhija prostora unutar paragrafa 182 Vežba 6: deFinisanje hint mehanizama 10.4 odabir i kombinovanje pisama 183 i generisanje digitalnog pisma 103 10.4.1 formiranje tipo–biblioteke 189 Praktični deo 191 Praktični deo 110 Pitanja 196 6.1 hintovanje u fontlabu 110 6.2 generisanje odgovarajućeg font formata 120 Vežba 11: tipograFsko oblikoVanje Pitanja 122 elementi, načela i hijerarhija 199 Vežba 7: predmet tipograFije i osnoVni pojmoVi 125 11.1 Pojmovnik elemenata i načela tipografskog oblikovanja 199 7.1 Pojam i predmet 125 11.2 Vizuelna hijerarhija 201 7.2 kako slova funkcionišu 126 11.3 tipografska hijerarhija 202 7.3 elementi slova 128 11.3.1 tekstualne grupacije 202 7.4 slog – slaganje – tipografsko pravilo 128 11.3.2 tekstualne naznake 202 7.5 egalizacija – kompenzacija pripadajućih belina 129 11.3.3 Vizuelna hijerarhija 203 7.6 Podešavanje razmaka između slova 131 11.3.4 Poziciona hijerarhija 203 7.6.1 trekovanje naslova i logotipa 132 11.4 hijerarhija u oblikovanju knjige i periodike 205 7.7 Prored / razmak između redova 133 11.4.1 kako čitamo stranu 205 7.8 Poravnanje sloga 135 11.4.2 navigacija stranice 206 7.8.1 Poravnanje na levo 135 11.4.3 hijerarhijska vizuelna kognicija 206 7.8.2 Poravnanje u blok 135 Praktični deo 207 Praktični deo 137 Pitanja 212 Pitanja 141 Vežba 8: mrežni sistem stranice 145 Vežba 12: tipograFija U praksi 215 8.1 Čemu služi mreža 145 12.1 tipografija u praksi 215 8.2 elementi mreže 147 12.2 spoljašnji delovi knjige—oprema 216 8.3 mreža osnovnih linija 152 12.2.1 knjižni omot 216 8.4 Podela prostora na stranici 154 12.2.2 korice knjige 217 Praktični deo 157 12.2.3 forzac i najzac 218 Pitanja 160 12.2.4 klapna 219 Vežba 9: tipograFski slog 163 12.2.5 magazin 219 12.2.6 naspramne strane 222 9.1 ritam sloga 163 12.2.6.1 Prelom 222

12.2.6.2 međusobno rastojanje 223 12.2.6.3 margina 223 12.2.6.4 Prelom u margo 224 12.2.6.5 Belina 224 12.2.7 odabir i primena pisma 226 12.2.8 inicijal 229 12.2.9 Dnevne novine 230 12.2.10 novinska tipografija 231 12.2.11 ekspresivna tipografija 238 12.2.12 Banderola 240 Praktični deo 241 Pitanja 245 literatUra 246

određivanje rastojanja između vežba 5 slovnih znakova Integralni deo svakog fonta, pored znakova koji su u njemu sadržani, jesu i njihova međusobna rastojanja. Ukoliko ta rastojanja nisu ade- kvatno uređena i sam slog će biti neuređen, a time i nekomforan. Zato će u teorijskom delu ove vežbe biti objašnjena osnovna pravila kojih se treba pridržavati prilikom određivanja rastojanja između slovnih znakova. prilikom oblikovanja jednog digitalnog pisma, određivanje ra­ stojanja između slovnih znakova (određivanje metrike) je od istog, ako ne i većeg značaja od samog oblikovanja tipograf­ sk ih znakova. cilj određivanja metrike je pronalaženje dobrog vi zu elnog balansa i poboljšanje čitalačkog komfora. odluke o međusobnom rastojanju znakova su usko povezane sa samim njihovim oblikovanjem i određivanjem njihovih pripadajućih belina. Iz ovog se može zaključiti da svaki nacrt nekog bu dućeg digitalnog pisma, odnosno stil pisma i oblici njegovih znakova, određuju kakvi će se razmaci dodeliti sa leve i desne strane svakog znaka. međutim, neka osnovna pravila u definisanju metrike tipografskog pisma postoje i ona će biti objašnjena u ovoj vežbi. karen čeng (karen cheng) u svojoj knjizi (cheng, 2008, str 218) izdvaja sedam osnovnih pravila za definisanje rastojanja iz­ među slovnih znakova. ona glase: • međusobno rastojanje je zavisno od unutrašnjih belina slov­ nih znakova (counters) • verzalna slova imaju manja međusobna rastojanja od ku­ renta, s obzirom da imaju veće unutrašnje beline od njih • podebljane (bold) i kondenzovane (condensed) težine pisma zahtevaju manja međusobna rastojanja, dok tanke i prore­ đene težine pisma veća rastojanja • rastojanje između vertikalnih poteza (h­h, I­h, itd.) dva susedna znaka treba biti veće nego kod slučaja ravno­oblo, oblo­oblo 83

Deo 1 | Pismo i tipografija – praktikum • restojanje između oblih poteza dva susedna znaka (o­o, i sl.) treba da je najmanje s obzirom da ovakvi znaci stva­ raju veću prazninu kad su jedan pored drugog • rastojanje između otvorenih znakova (‚e’, ‚s’, ‚c’) odnosno kod slovnih znakova koji imaju veliku unutrašnju pri padajuću belinu treba da su manja, s obzirom da pored pri pa dajućih belina sa leve i desne strane ovi znaci imaju i unutrašnju belinu koja zajedno sa njima stvara dosta praznog prostor a. • nameravana veličina fonta (ona koja će se najviše koristiti) takođe utiče na definisanje rastojanja (npr. sve veličine ispod 12pt zahtevaju veća međusobna rastojanja, da ne bi došlo do njihovog međusobnog „slepljivanja”, odnosno narušavanja čitljivosti) naravno, kao što je rečeno na početku ova pravila bivaju mo­ difikovana i proširena u zavisnosti od samog dizajna tipograf­ skog pisma. ove generalne smernice ne daju formulu kako podesiti rastojanja. utoliko su mnogi praktičari i teoretičari pisma i tipografije pokušavali da definišu metode za određi­ vanje rastojanja između znakova. ovde će biti navedene dve metode koje mogu dosta pomoći u razumevanju ove problematike i rešavanju praktičnih pro ble­ ma. to su metode voltera trejsija i migela souze. 5.1 metoda Voltera trejsija po trejsiju latinični alfabet (verzal i kurent) možemo izdeliti u grupe po njihovim karakterističnim potezima. većina znako­ va alfabeta su sastavljena od ravnih (vertikalnih, dijagonalnih i horizontalnih) ili oblih poteza i kombinacijom ravnih i oblih. Pa ngram je rečenica koja sadrži sva slova alfabeta. Pangram na grčkom znači „sveslovni“ (pa n = sve + grámma = slovo). rođenjem štampe u 16. veku pojavila se potreba za katalozima u kojima bi bili predstavljeni tipovi slova kojima štamparija raspolaže. Pored alfabeta štampana je i neka „lažna” rečenica da bi se videlo kako ta slova izgledaju u knjižnom bloku. trebalo je da budu prisut na sva slova i da rečenica bude što kraća, dok značenje nije bilo naročito važno. slika 5.1. Prikaz lošeg (gornji paragraf) Pangram je rečenica koja sadrži sva slova alfabeta. Pangram na grčkom znači i dobrog (donji paragraf) „sveslovni“ (pan = sve + grámma = slovo). rođenjem štampe u 16. veku pojavila se podešavanja razmaka između potreba za katalozima u kojima bi bili predstavljeni tipovi slova kojima štamparija raspolaže. Pored alfabeta štampana je i neka „lažna” rečenica da bi se videlo kako ta slova. Oba paragrafa su složena slova izgledaju u knjižnom bloku. trebalo je da budu prisutna sva slova i da rečenica fontom Myriad Pro Regular. bude što kraća, dok značenje nije bilo naročito važno. 84

određivanje rastojanja između slovnih znakova – teorijski deo | vežba 5 ono što je od glavnog značaja za određivanje međusobnog rastojanja jeste vertikalni pravac nekih od ovih poteza. trejsi deli slovne znake u sledeće grupe: • slova sa uspravnim potezima – B, d, E, F, h, I, j, k, l, m, n, p, r, u, b, d, h, i, j, k, l, m, n, p, q, r, u • slova sa oblim potezima – c, d, G, o, p, Q, b, d, c, e, o, p, q • trouglasta slova ­ a, v, W, X, Y, v, w, x, y • slova koja ne spadaju ni u jednu od prethodnih grupa – s, t, z, a, f, g, s, t, z ono što trejsi ističe u svojoj knjizi Letters of Credit, je da bi bi lo najbolje još u fazi skiciranja pisma imati na umu rastoja­ nja izme đu znakova, jer je sasvim moguće da će se zbog boljeg uklapanja slova naknadno morati uvesti neke izmene u samom dizajnu znakova. po ovoj metodi, počinje se sa slovom ‚h’. slika 5.2. Metoda Voltera Trejsija (verzalna slova) a Isto kao kod slova ‚H’ b Za nijansu manje nego kod slova ‚H’ c Pola vrednosti razmaka a d Minimalan razmak e Isto kao kod slova ‚O’ 1. poređaju se jadan do drugog četiri slova ‚h’ i prime njuje između njih razmak jednak polovini širine unutrašnje beli­ ne slova ‚h’ („hhhh”). suština ovog koraka je da se dobije harmoničan ritam smenjivanja vertikalnih poteza. prilikom ovog koraka ne treba uzimati u obzir serife. kada su dobi­ jeni zadovoljavajući razmaci između slova ‚h’, ova rastojanja je potrebno primeniti na sve slovne znake koji imaju bilo koju stranu vertikalnu. 2. sledeći korak je pronalaženje odgovarajućeg rastojanja kod Zbog odsustva serifa, koji slovnog znaka ‚o’. slovo ‚o’ se postavlja između slova ‚h’ u na neki način povezuju dva nizu ”hhohh”. kad se nađe dobar balans između njihovog vertikalna poteza slova h, međusobnog rastojanja, prelazi se na niz ”hhoohh” gde se bezserifna pisma zahtevaju manje međusobno rastojanje. 85

Deo 1 | Pismo i tipografija – praktikum podešava razmak između dva obla znaka i eventualno pre­ pravljaju rastojanja kod slova ‚h’. 3. kada su definisana rastojanja za ova dva znaka ­ ”standar­ da”, određivanje rastojanja kod ostalih znakova se određu­ je po šemi datoj na slici 5.2. ovo naravno treba shvatiti kao dobru vežbu i dobar početak na pronalaženju odgovarajućih rastojanja, ali nikako kao krajnju formulu. sličan metod se koristi i kod određivanja rastojanja kod ku­ renta. ovaj put ”standard” su slova ‚n’ i ‚o’. 1. rastojanje sa leve strane slova ‚n’ se podešava tako da ima vrednost polovine njegove unutrašnje beline. sa leve strane to rastojanje će biti manje zbog delimično oblog lučnog poteza. postavljaju se četiri slova ‚n’ u nizu ”nnnn” i sređu­ je njihovo međusobno rastojanje dok se ne dobije harmo­ ničan odnos. 2. zatim se podešava rastojanje slova ‚o’ u nizovima ”nnonn”, ”nnononn” i ”nnoonn” 3. kada su podešena rastojanja sa desne i leve strane kod slova ‚n’ i ‚o’, ostala slova alfabeta se određuju po dole pri­ kazanoj šemi: slika 5.3. Metoda Voltera Trejsija (kurentna slova) a Isto kao sa leve strane slova n b Isto kao sa desne strane slova n c Malo veći razmak od onog sa leve strane slova n d Minimalan razmak e Isto kao kod slova o f Malo manji razmak nego kod slova o jedna od bitnih stvari, ističe trejsi, je da razmaci između slo­ vnih znakova nikad ne bi trebalo da budu manji od unutrašnje beline slova ‚n’ ili ‚m’. 5.2 metoda migela soUze metod migela souze (2006), takođe se bazira na deljenju slovnih znakova u grupe (3 grupe) po sličnim karakteristikama. to su: 86

određivanje rastojanja između slovnih znakova – teorijski deo | vežba 5 1. prva grupa (b, d, h, i, l, m, n, o, p, q, u) ­ rastojanja sa leve ili desne strane ovih znakova, mogu da se primene na mi­ nimum jednu stranu nekog drugog znaka iz iste grupe. slovi­ ma sa oblim potezima sa jedne strane kao što su d ili q, dodeljuje se sa njihove ”oble” strane ista količina razmaka kao i kod slova ‚o’. slova koja imaju uspravne poteze kao što su ‚b’, ‚d’ i ‚h’ dobijaju istu količinu rastojanja sa svoje ”ravne” strane kao i slovo ‚l’ sa svoje ravne strane. 2. druga grupa (a, c, e, f, j, k, r, t) ­ slovima iz ove grupe se mogu dodeliti razmaci sa jedne strane jednaki rastojanjima sa neke od strana od slova iz prve grupe. druga strana ovih znakova nema nikakvih sličnosti sa slovima iz prve grupe. npr. slovu ‚c’ dodelićemo istu količinu rastojanja sa leve strane kao što je kod desne strane slova ‚p’ iz prve grupe. 3. treća grupa (g, s, v, w, x, y, z) ­ znakovi iz ove grupe nemogu da se povežu ni sa jednim znakom iz prve dve grupe. rasto­ janje sa desne i leve strane ovih znakova dosta zavisi od samog dizajna pisma procedura počinje određivanjem rastojanja kod slova ‚n’ i ‚o’ vizuelnom metodom u nizu ”noonnon”. zatim se ove vredno­ sti prenose dalje na slova iz prve grupe, obraćajući pažnju na male izmene kao što bi bio slučaj kod serifnog slova ‚p’ koje sa leve strane nema serif na osnovnoj liniji (kao slovo ‚n’), pa samim tim traži manje rastojanje. u određivanju ra sto janja kod slova iz prve grupe dosta doprinosa ima alatka pod na­ zivom adhesiontext (www.adhesiontext.com) koja može ge­ nerisati kvazi tekst samo od znakova koji su joj zadati. kada su rezultati dodeljivanja rastojanja slovima iz prve grupe za­ dovoljavajući, polako se dodaju slova iz druge grupe između slova iz prve grupe i podešavaju im se rastojanja. za taj posao je moguće takođe koristiti alatku adhesiontext. ovu procedu­ ru ponoviti i sa elementima iz treće grupe. kada su dobijeni rezultati zadovoljavajući, ubaciti pravi tekst i izvršiti dodatne korekture kod slovnih znakova iz svake grupe. posle ove pro­ cedure, ostaje još samo da se definišu neophodni parovi za optičku kompenzaciju (kerning parovi). ono što souza nije definisao u svom načinu određivanja me­ trike jesu rastojanja za verzalna slova, ali i ona se po istom principu mogu podeliti u tri grupe (vargas, 2007). 1. prva grupa: B, d, E, F, h, I, n, o, Q 2. druga grupa: c, G, j, k, l, p, r 3. treća grupa: a, m, s, t, u, v, W, X, Y, z 87

Deo 1 | Pismo i tipografija – praktikum po istom principu je moguće odrediti rastojanja i za verzalna slova. slova sa kojima proces određivanja metrike počinje su kao i u trejsijevoj metodi slova ‚h’ i ‚o’, čije se vrednosti dalje prenose na slova iz ostalih grupa. 5.3 deFinisanje paroVa za optičkU kompenzacijU (kerning paroVi) dobro podešena metrika fonta može da obezbedi funkcional­ an odnos gotovo svih slovnih parova. međutim, postoje slovni znaci koje je veoma teško skladno upariti zbog čega je nužno definisati optičku kompenzaciju njihovog rastojanja. defini sanje parova za optičku kompenzaciju (u daljem tekstu kerning paro­ va) podrazumeva definisanje rastojanja između dva konkretna znaka, koja zbog svog oblika, kada se nađu jedno pored drugog zahtevaju da budu dodatno približena ili udaljena. ono što je karakteristično za optičku kompenzaciju je da je ona primenjena samo ako se članovi definisanog para nađu jedan do drugog unutar teksta. to znači da se ona primenjuje na prethodno definisana globalna rastojanja. tipični primeri parova za optičku kompenzaciju su „a­v, v­a, t­a, t­o,...” slika 5.4. AVET ATAR Avion (gornji red) - Loše podešen kerning par AV, AT, Av. AVET ATAR Avion (donji red) - Dobro podešeni kerning parovi AV, AT i Av. kako bi proces pronalaženja i definisanja kerning parova bio još komplikovaniji, potrebno je napomenuti da je lista mogu­ ć ih kerning parova skoro za svaki jezik drugačija (engleski i srpski na primer nemaju istu verovatnoću pojavljivanja određe­ nih parovnih kombinacija). Bitno je istaći da postojanje određ­ enog para zavisi i od samog dizajna tipografskog pisma. pravilo #2 za tipografsko pismo jednako je važan odnos pozitivnog i negativnog prostora, njegove forme, odnosno antiforme 88

Vežba 8 Mrežni sistem stranice Cilj teorijskog dela „Mrežni sistem stranice“ jeste upoznavanje gra­ divnih elemenata strane, u čijoj osnovi jeste mrežni sistem. Obra di­ će se pojam kolone i stupca, kao i jednostubačnog i višestubačnog preloma, modularne mreže i mreže osnovnih linija. Pored toga, biće objašnjeno kako se vrši podela prostora na stranici. 8.1 čemu služi mreža Evolucija mreže, od geometrijske forme do kanona oblikovanja crtači su koristili mrežu stranice, se može izuzetno jasno sagledati. Sredinom XX veka vekovima u svojim nacrtima dolazi do izuzetne eksploatacije mreže kao estetske osnove. kako bi lakše podelili scenu Osvrtom na ovaj period učimo da je mrežni sistem zatvorena na kojoj su radili. Slikari je koriste kako bi dobili celina u okviru koje dizajner može da postigne harmoniju na perspektivu. grafički dizajneri strani dok isto tako služi kao poligon za vežbu kreativnosti i dosta kasno počinju da rešavanja problema jednog lejauta. Kod vizuelnog oblikovanja istražuju i eksploatišu mrežu ’50-tih godina XX veka u stranice za štampani medij, polazna tačka je sama stranica. posleratnoj Švajcarskoj. Proporcije strane definišu mrežu. Odnos stranice se ponavlja kroz manje porcije teksta radi postizanja povezanosti dok či­ talac prelazi pogledom sa jedne strane na drugu. Proces obli­ kovanja mreže i samog lejauta koji na njoj leži je process koji se odvija unutar fiksnog i jasnog ograničenja – same stranice. Ovo je nasleđe staro nekoliko vekova gde se strana oblikuje tako što polazimo od ivice strane (slika 8.1). Težnja da obliku­ jemo estetski najdopadljiviji štampani material započinje sa fizičkom veličinom strane. U daljem procesu taj se material deli na module radi postizanja optimalnog radnog prostora koji će biti nosilac vizuelnog materijala, teksta i slike. 145

DEO 2 | Pismo i tipografija – praktikum Mreža (eng. grid) je, u filozofskom smislu, sredstvo organizacije koja je nastala kao večita ljudska potreba da haos oko sebe dovede u red i organizuje na način na koji će lakše moći da funkcioniše i egzistira u njemu. Mreža je veoma važna jer se pomoću nje lakše uređuju odnosi i proporcije. Ona je osnovni alat grafičkih dizajnera koji služi za pozicioniranje elemenata u okviru dizajna u cilju postizanja vizuelne ravnoteže, dok u isto vreme pruža određeni stepen kreativnosti. Postavkom mreže, grafički dizajner uspostavlja bazu u vidu matrice, koja mu omogućava da strukturu lejauta oblikuje objektivno i funkcionalno. sliKa 8.1. Još od samog početka razvoja procesa štampe, tipografi su koristili mrežu kao neophodan element slaganja strane. Jedan od najboljih primera je Gutenbergova Biblija od 42 reda. 146

Mrežni sistem stranice – teorijski deo | VEŽBA 8 Prema Entoni Faioli (2000), autoru knjige Typography Primer, postoji devet stavki koje ukratko objašnavaju mrežni sistem i značaj njegove primene: 1. struKturalnost. Podela prostora na manje segmente koji omogućavaju vođenje elemenata u strukturalnu celinu 2. uređenje/jasnoća. Mreža pojašnjava prostor i intuitivno vodi čitaoca kroz smislenu i predvidivu celinu. 3. organizacija/planiranje. Mrežni sistemi predstavljaju organizovanu i osmišljenu strukturu za tekst i ilustracije. 4. jedinstvo/Kohezivnost. Mrežn sistem obezbeđuje je di­ nstvo i kohezivnost tipografskih, ali i ostalih grafičkih ele­ menata na njoj. 5. Kontrola/Konzistentnost. Postavka mreže omogućava velik stepen kontrole dimenzija i doprinosi prostornoj konzi­ stentnosti stranice. 6. rešavanje problema. Mreža olakšava i ubrzava rešavanje problema vezanih za postavku elemenata dizajna. 7. ritam/harmonija. Korišćenjem mreže se dobija re pe­ tativan ritam i harmonija u celom sistemu. 8. uniformnost. Mreža daje osećaj uniformnosti dizajnu što doprinosi utisku inteligentnog rešenja. 9. Kredibilitet/pouzdnost. Adekvatno organizovana mreža odaje utisak da su informacije složene, da imaju kredibilitet i da su pouzdane. 8.2 elementi mreže KOLONE. Predstavljaju vertikalne sekcije koje definišu širinu stupca teksta. čitljivost u velikoj meri zavisi od toga kako su stupci teksta organizovani na kolonama. Odgovarajuća širina stupca u odnosu na veličinu slova je nekad od presudnog značaja za čitljivost i estetsku ugodnost strane. Širina kolona i razmaka treba da se planira u odnosu na prosečnu gradaciju pisma, npr. gradacije od 18pt do 24pt treba slagati u široki 147

DEO 2 | Pismo i tipografija – praktikum stubac (najčeće više kolona), dok gradacije od 8pt do 10pt u uske stupce. Uski stupci prouzrokuju zamor zbog čestog pre­ kida pri čitanju čime ometaju tok čitanja, dok preširoki dovode do dezorijentacije. Širina i prored su takođe dva uzajamno povezana faktora koje treba uzeti u obzir pri slaganju teksta. Imajući navedeno u vidu, planirana organizacija mreže kolona za višestubačni prelom, pruža prave mogućnosti za organi­ zaciju blokova teksta u različitim gradacijama. sliKa 8.2. Na slici su ilustrovana polja kolona na mreži i razmaka između kolona. sliKa 8.3. Raspored kolona može da bude simetričan i asimetričan kao na ilustrovanom primeru. jEDNOSTUBAčNI PRELOM. Svaki put kada pripremate novi Umetnička praksa definiše dokument u grafičkoj aplikaciji za oblikovanje lejauta od vas gradivne elemente kompozicije, kao što je tačka, se traži da definišete mrežu (eng. grid). Najjednostavnija mreža linija i ploha. Kretanjem tačke marginama definiše (uokviruje) širinu i visinu strane, odnosno nastaje linija, a kretanjem plohe. Definisanjem formata dokumenta na početku, program linije nastaje ploha, dok sastavljena ploha čini vas navodi da usmerite vaš rad na lejautu od spolja ka unutra volumen. Osnovna jedinica (širina kolone/­a je ona dimenzija koja vam ostaje kada ste ravne površine je ploha a čine je grupisane tačke u prostoru. stranici oduzeli dimenziju za margine). Publikacije poput ma­ gazina i knjiga bi trebalo da se prelamaju po naspramnim 148

Mrežni sistem stranice – teorijski deo | VEŽBA 8 sliKa 8.4. Levi prikaz je standardna A4 dimenzija papira sa mREžNI SISTEm I POglaVlJE marginama koje su sa svih strana jednake. Iako izuzetno ekonomična mreža, nije toliko interesantna. Desni prikaz je nešto kraćeg formata od standardnog A4 formata. Okvir za tekst je kvadratičan, dok su dimenzije margina različito raspoređene. stranicama (eng. facing pages, spread). Naspramne stranice od dve strane, za razliku od jedne strane, predstavljaju osnov­ nu jedinicu dizajna kod prelamanja. Leva i desna margina postaju unutrašnja i spoljašnja margina. U grafičkim aplika­ cijama za prelom i oblikovanje lejauta pretpostavlja se da su unutrašnje margine iste (desna margina leve strane spreda i leva margina desne strane spreda). zbog toga automatski postavljaju simetričan prostor za rad. Postoji, naravno, opcija da korisnik prema potrebi podesi asimetrični prostor. sliKa 8.5. Slika ilustruje simetričnu mrežu na naspramnim mREžNI SISTEm I POglaVlJE mrežni sistem I poglavlje stranama, gde su unutrašnje strane margine šire u odnosu na spoljašnje pri čemu dobijamo više prostora u spajajućem delu knjige. Ovakva postavka margina je čest i razuman izbor kada se knjiga većeg obima oprema za povez lepljenjem. VIŠESTUBAčNI PRELOM. jednostubačni prelom je pogodan za vi zuelno jednostavniji sadržaj. Sa druge strane, višestuba čni pre lom je fleksibilniji, zbog čega pogoduje publikacijama sa ko mpleksnom hijerarhijom, i uopšte svuda gde postoji inte­ gra cija teksta i slike. Sa većim brojem kolona, mreža postaje fleksibilnija. Takođe, moguće je definisati zone u okviru mreže za različit tip sadržaja. Tekst ili slika se mogu postaviti u širini jedne ili više kolona. Nije uvek, i svuda, neophodno popuniti sav prostor mreže. 149

DEO 2 | Pismo i tipografija – praktikum sliKa 8.6. Primećujemo kako se elementi različitih dimenzija uklapaju u strukturu mreže. U tom smislu višestubačni prelom pogodan je i za novinski prelom, i prelom magazina gde se za razliku od prvog prazan prostor koristi kao likovno grafički element kompozicija, a katkad i kao izražajno sredstvo. VISEćI STUPCI. Pored kolona, mrežu možemo prožeti i hori­ zontalno sa redovima. Na primer, prostor u gornjem delu strane (prvom redu) može da se iskoristi za slike i naslove a osnovni tekst može da ’visi’ sa jedne zajedničke linije. sliKa 8.7. Jedan horizontalni marker razdvaja elemente sadržajno i tako određuje unutrašnju strukturu preloma. 150

Mrežni sistem stranice – teorijski deo | VEŽBA 8 MODULARNA MREŽA. Kod modularne mreže postoji jednaka podela po horizontali i vertikali, pri čemu se dobijaju prostorne sekcije tzv. zone i moduli. zonom se može obuhvatiti dva ili više modula. Ove sekcije određuju postavku teksta i slike. Deljenjem mreže na module povećava se aktivan prostor koji je na raspolaganju dizajneru. sliKa 8.9. Simetrična mreža sa jednakim dimenzijama modula postavljena u četiri kolone (gore desno). sliKa 8.6. Primećujemo kako se elementi različitih dimenzija uklapaju u strukturu mreže. U tom smislu višestubačni prelom pogodan je i za novinski prelom, i prelom magazina gde se za razliku od prvog prazan prostor koristi kao likovno grafički element kompozicija, a katkad i kao izražajno sredstvo. sliKa 8.8. Alternativna rešenja u okviru modularne mreže. Mreža je takođe zasnovana na četiri kolone ali u sebi sadrži zone različitih veličina, koji definišu veći i dinamičniji prostor za slike (gore levo). Tipografija je Tipografija je Tipografija je Tipografija je Tipografija je Tipografija je disciplina koji se disciplina koji se disciplina koji se disciplina koji se disciplina koji se disciplina koji se definiše na razne definiše na razne definiše na razne definiše na razne definiše na razne definiše na razne načine: kao nauka o načine: kao nauka o načine: kao nauka o načine: kao nauka o načine: kao nauka o načine: kao nauka o slovima, umetnost slovima, umetnost slovima, umetnost slovima, umetnost slovima, umetnost slovima, umetnost korišćenja korišćenja korišćenja korišćenja korišćenja korišćenja tipografskih slova i tipografskih slova i tipografskih slova i tipografskih slova i tipografskih slova i tipografskih slova i veština slaganja, veština slaganja, veština slaganja, veština slaganja, veština slaganja, veština slaganja, elemenata. elemenata. elemenata. elemenata. elemenata. elemenata. sliKa 8.10. Ova modularna mreža ima četiri kolone i četiri reda. Primetno je da slika ili tekst mogu da zauzimaju jedan ili više modula. Moguće su kombinacije u neograničenom broju (levo). 151

DEO 2 | Pismo i tipografija – praktikum 8.3 mreža osnovnih linija Osnovne linije (eng. baseline grid) u mreži su (nevidljivi) po­ zadinski pomoćni grafički element koji služi za poravna vanje redova teksta susednih stubaca, kao i redova tek sta na stra­ nicama istog lista, i oslonac su svim (ili skoro svim) elementima lejauta. One daju vizuelne smernice za pozici oniranje i po­ ravnanje elemenata sa preciznošću (slika 8.11). Definiše se tako što se odredi font, tj. gradacija osnovnog reza pisma, nakon čega se definiše prored. Gradacija proreda se uzima GLAVNI NASLOV PODNASLOV 32/48 Grid Sans Bold 18/24 Grid Sans Italic sliKa 8.11. U grafičkoj aplikaciji osnovne linije za prelom i oblikovanje oblikovanje ritma koristite opciju prikazivanja (show baseline) i skrivanja (hide baseline) linija po potrebi. Tipografija je disciplina koji se definiše na razne načine: kao nauka o slovima, umetnost korišćenja tipografskih slova i veština slaganja, elemenata. maRgINalIJa 9/12 Grid Sans Italic OSNOVNI TEKST 10/12 cambria Regular 152 Ova mera se uzima za određivanje mreže osnovnih linija.

Mrežni sistem stranice – teorijski deo | VEŽBA 8 kao mera razmaka između osnovnih linija. Trebalo bi izbegavati opciju auto u grafičkoj aplikaciji kada se definiše međuredna udaljenost. Dizajner bi trebalo sam da je odredi, tako da to budu celi brojevi koji lako mogu da se množe i dele. Ovo je bitno kada se na stranici pored osnovnog teksta uređuju na­ slovi, podnaslovi, prateće tekstualne informacije i druge te­ kstualne informacije, koje je potrebno pozicionirati na istu mre žu osnovnih linija u različitim intervalima (slika 8.12). Postavljati elemente prema osnovnim linijama gde god je to moguće, ali bez forsiranja. sliKa 8.12. Modularna mreža se dobija pozicioniranjem horizontalnih pomoćnih linija (eng. guidelines) u odnosu na mrežu osnovnih linija. Svrha osnovnih linija jeste da bude oslonac svim (ili skoro svim) elementima lejauta. Ovu mrežu određujemo na osnovu gradacije pisma i proreda osnovnog teksta. Nakon što bi definisali ovaj korak u grafičkoj aplikaciji, pristupili bi podešavanju modularne mreže. Potrebno je odrediti koliko ćemo horizontalnih modula imati na osnovu broja osnovnih linija. Prebrojte koliko linija stane u visinu strane (od gornje do donje margine) ili u format strrane, a zatim odaberite broj koji se lako deli sa brojem linija da biste sa marginama i osnovnim linijama uskladili modularnu podelu stranica. Kolona od 42 linije teksta lako se deli na 7 horizontalnih modula. Ukoliko broj linija nije lako deljiv, prilagodite gornju i/ili donju marginu kako bi odstranili višak prostora. Za stilizaciju naslova, natpisa i drugih tekstualnih elemenata, odaberite prored koji podržava vrednost mreže osnovnih linija, kao što je 18/24 za naslove, 14/18 za podnaslove i 8/12 za natpise. Svugde gde je moguće postavite tekst na mrežu ali nemojte da forsirate. U određenim situacijama vaš lejaut će bolje izgledati ako negde odstupite od mreže. 153

DEO 2 | Pismo i tipografija – praktikum 8.4 podela prostora na stranici Tipografiju je neophodno uklopiti sa drugim elementima u avangardni umetnici okviru dizajna a uspešan način da se svi ovi elementi har­ i dizajneri prevazilaze granice između umetnosti monično ukombinuju jeste da dizajner koristi mrežu. U XIX i svakodnevnog života, veku superiornost knjige je prodrmana višestubačnim i više­ oblikuju nove predmete medijskim stranicama dnevnih novina i magazina koje ot varaju i praksu koja se sjedinila sa urbanim iskustvom. put novoj topologiji mrežnog sistema. U pitanje je dovedena „zaštitnička funkcija okvira“. Avangardni umetnici i dizajneri Kanon predstavlja opšti set principa dizajna koji 20­ih godina prošloga veka predstavili su mrežu kao fleksi­ bilnu, kritičku i sistematičnu alatku. Iako je mre ža evoluirala usmeravaju i pomažu u fleksibilnu formu, te je korisnici danas retko smatraju ri­ prilikom donošenja odluka. gidnim sistemom, neosporno je da je ovaj sistem ra zvijen na Svako slovo ima svoju pripadajuću belinu, blok osnovu viševekovne aplikacije kanona, razvijenih kroz rada sa prostora, pa se tako slova knjižnim blokom. Sve do XX veka mrežni sist em je bio u službi sublimiraju u uređene okvira za blokove teksta. Pored klasične normativne je dno­ pravougaonike. Dobijamo na taj način arhivu elemenata stubačne stranice, mnogobrojne alternative su postojale tokom prvih vekova štamparstva (npr. dvostubačna mreža Gu te mbe­ gde su slova pohranjena u rgove biblije, kompleksni lejaut gde su se učenjački ko mentari umreženim okvirima, odnosno matricu postojećih formi od pisali u marginama, tj. marginalijama). Ovakva praksa je omo­ kojih se svaka strana sastoji. gućila da velike količine teksta različitog kara kte ra koegzisti­ raju na jednoj stranici koja dominira ulogom okvira. Sledi da je tipografija veština postavljanja okvira gde di zajneri puno na pora ulažu na margine, ivice, prazan prostor i sl. sliKa 8.13. Prikaz Čiholdove „zlatne kanonizacije“. Čihold je raztumačio proporcije u odnosu 2:3 o kojima Raul Rosario diskutuje u svojoj knjizi Divina proporcion tipografica (Božanstvena proporcija tipografije) i koristi je za svoj „zlatni kanon konstruiranja stranice“. Njegova postavka uključuje dijagonale i krug uz rozarijevu podelu stranice na devetine. Obe konstrukcije koriste odnos strane 2:3 za određivanje visine bloka teksta (a) koja je jednaka širini strane (b) (odnos opisan kružnicom) sa odnosom margina 2:3:4:6. 154

Mrežni sistem stranice – teorijski deo | VEŽBA 8 Među prvima koji proziva tradicionalnu tipografsku praksu bio je Filipo Tomazo Marineti, začetnik Futurizma 1909. godine. Svoje tekstove i pesme je slagao kombinujući različite stilove i gradacije pisama, dok je redove teksta slagao u nekoli ko redova mreže. Takođe, eksperimentiše sa procesom viso ke štampe, i pokrenut delima dadaista koji u svom vizueln om je ziku, po red eksperimentalne tipografije, primenjuju kolaž, montažu i razne oblike fotomehaničke reprodukcije. Ko n s­ truktivisti, koji se javljaju 1910­tih godina u Sovjetskom savezu, nadovezuju se na tipografiju futurista i dadaista uz više raci­ onalan pristup, gde koriste pravila kako bi podelili prostor. U njihovim očima stranica nije bila fiksni, hijerarhijom uređen prostor za sadržaj već prostor koji je mogao da se mapira i tako prevaziđe svoje granice. za holandske umetnike i dizaj­ nere mreža pretstavlja otvor ka beskonačnosti (npr. slike Piet Mondrijana sa svojim apstraktnim vertikalnim i horizontalnim površinama upućuju na mrežu koja se nalazi izvan okvira). Teo van Dujzburg i Piet zvart, poput drugih pripadnika holan­ dskog De Stijl pokreta primenjuju ovu ideologiju u svom diza­ jnu i tipografiji. Ono što je usledilo jeste jan čiholdova knjiga „Nova tipografija“ 1928. godine koja sublimira ideje Futurizma, Konstruktivizma i De Stijl pokreta, prezentujući ih kao praktične sliKa 8.14. savete za komercijalne štampare i dizajnere. Fokus nove tipo­ Čiholdov nacrt dizajna dobrog i lošeg lejauta magazina grafije bio je na praktičnoj aplikaciji modernizma. za razliku koji ističe zapanjujući efekat od futurista i dadaista, koji sa agresivnošću izazivaju konvencije, fotografija u odnosu na sadržaj, čiholdov pristup dizajnu uključuje red i disciplinu (slika 8.14). nasuprot forsiranju teksta Prema njegovoj teoriji, mrežu bi trebalo da predstavlja modu­ da se obavija oko blokova ilustracija i slika koje su larni sistem koji se bazira na standardizovanim merama. usidrene na sredini strane. 155

DEO 2 | Pismo i tipografija – praktikum Prelom novina ima specifičan zahtev za oblikovanje tipografije u odnosu na ostale grafičke proizvode zbog toga što sadržaj, tekst i ilustracije treba kombinovati na velikoj površini za ra­ zliku od preloma knjiga koji se odvija u kontinuiranom pro cesu. Novine se oblikuju svojevrsnom tehnikom mozaika. Na prvom mestu je planiranje sadržaja i izgleda svake stranice da bi se nakon toga priredili rukopisi i slagali tekstovi uz pripremanje ilustracija. Ceo proces se odvija bez naročitog reda, da bi se na kraju svaki delić mozaika postavio na svoje mesto. Dakle, planiranje i koordinacija rada na oblikovanju novinskih, ili stra­ nica magazina, odvija se na mrežastoj konstrukciji (skeletu) koja se definiše kao raster stranice. U skladu sa tim novinske stranice su raščlanjene u kolone, gde neparni broj kolona (pet, sedam, devet) prevladava jer pruža više mogućnosti za dina­ mičnu raspodelu elemenata. 156