forma No12

ČASOPIS STUDENATA GRAFIČKOG INŽENJERSTVA I DIZAJNA JUN 2015 BROJ 12



urednik časopisa Pred vama je dvanaesto izdanje časopisa Forma. U ovom broju vas očekuje novi IMPRESUM Nikola Rajić urednik, nova rubrika, nove tendencije, osvežena redakcija i stara dobra Forma. Nikada se nisam trudio da postanem urednik ovog časopisa ali su se stvari same redakcija od sebe desile. Iako sam preuzeo dužnost od bivšeg urednika Stefana Savića, Stefan Adamović on je i dalje ostao u redakciji i uvek mi je pomagao kada je pomoć bila potrebna. Nina Grbić Od prošlog broja smo počeli više da se bavimo promocijom časopisa, dok će Stefan Savić ovaj broj ostati u znaku umrežavanja. Povezali smo se sa tri kolektiva čiji rad Nada Miketić nam je vrlo drag, radi se o Liceulice, Vizkultura i Ulice. Da bismo vam što bolje Lazar Rajković prikazali njihov rad pustili smo ih da se sami predstave, iz čega je nastala nova Petar Vukobrat rubrika Na sceni. tehnički/likovni urednik REČ UREDNIKA Još jedna novina je to da po prvi put uz svaku Formu dolazi i plakat, za čiji Tijana Dedić dizajn je zaslužan Bratislav Milenković sa kojim smo radili i intervju. Kako smo u rubrici tehnologije pisali o tehnici štampe rizografiji stupili smo u kontakt fotografija sa Stevanom Ivkovićem čija je firma BS biro rešenja generalni zastupnik Riso Nina Grbić štampača. Zahvaljujemo se Stevanu što nam je obezbedio štampanje plakata i sponzorisao časopis. lektori Igor Hilčenko Svakako ovom prilikom se zahvaljujem i štampariji Futura koja sada već Ivana Dobrijević možemo reći tradicionalno sponzoriše Formu i bez koje štampanje ovog broja Maja Zarić ne bi bilo moguće. Iskreno se nadamo i budućoj saradnji. Hvala dobrim ljudima iz coworking-a Pionirska i Poslovnog inkubatora koji su nam izašli u susret i saradnici obezbedili prostor za sastajanje redakcije. Hvala svim saradnicima koji su nam Ivan Mesaroš davali savete i pomagali oko tekstova i ilustracija. I na kraju hvala vama što nas Staša Bugarski čitate i dajete konstruktivne kritike, to nas najviše motiviše da nastavimo sa Dejan Skorupan ovim projektom i trudimo se da budemo što bolji iz broja u broj. Endre Mesaroš Živan Đurđević Čitajte besplatno digitalnu verziju časopisa na casopisforma.rs, tu takođe možete zatražiti i besplatan štampani primerak. uvodne radili Nada Miketić Nikola Rajić Lazar Rajković Ivan Mesaroš Tijana Dedić Nikola Rajić Petar Vukobrat kontakt www.casopisforma.rs [email protected] izdaje i štampa Fakultet tehničkih nauka Grafičko inženjerstvo i dizajn Trg Dositeja Obradovića 6 Novi Sad tiraž 600 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 378.18;65.2 (497.113 Novi Sad) FORMA:časopis studenata grafičkog inženjerstva i dizajna /urednik Nikola Rajić. - 2006, br1- .-Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka, Grafičko inženjerstvo i dizajn, 2006-.-ilustr.; 30cm Dva puta godišnje. ISSN 1452-5380 COBISS.SR-ID 213659143



4 5

SADRŽAJ 5 TEHNOLOGIJE RIZOGRAFIJA | MODERNE SAJDŽIJE | NEKI DRUGI PROGRAMI 15 DIZAJN KAKO SE ILUSTOVALA MUZIKA | UKUSAN DIZAJN | HANDLETTERING 23 FIY ŠTAMPA NA DRVETU 27 NEFORMALNO ENTARTETE KUNST | BRUTALIZAM 33 PREDSTAVLJAMO BRATISLAV MILENKOVIĆ 39 NA SCENI VIZKUTURA | ULICE | LICEULICE 45 WEB TOP 10 WEB DIZAJN TRENDOVA U 2015 | HIBRIDNO DOBA MINI SVETA

TEHNOLOGIJE

SPECIFIKACIJE Tekst: Nikola Rajić i Stefan Adamović RIZOGRAFIJA Ovaj proces štampe osmislila je Riso Kagaku SPECIFIKACIJE Sam proces štampanja odnosno kopiranja možemo izvesti na korporacija u Japanu još 1986. godine. Neo- dva načina, direktnim štampanjem sa računara ili skeniranjem phodan deo u ovom procesu je specijalna boja RIZOGRAFA: RIZOGRAFA: sadržaja u samom rizografu. Sadržaj se štampa termo-glavom koju je 1946. godine stvorio Noboru Hajama na posebnoj matrici za umožavanje koji na štampajućim mestima -TIP PAPIRA: SVAKI (Noboru Hayama) koji je bio i osnivač same -TIP PAPIRA: SVAKI pravi rasterske tačke. Tako obrađena matrica se navlači na štampajući valjak. Papir kroz mašinu prolazi ravno dok se valjak korporacije. Za preteče rizografa mogu se NEPREMAZANI PAPIR NEPREMAZANI PAPIR sa bojom okreće velikom brzinom preko njega. Boja se istiskuje smatrati starije tehnike umožavanja poput -GRAMATURA: -GRAMATURA: kroz matricu i dobija se odštampani otisak. Štampani materijal memografije i spirit duplikatora. Samo ime RISO na japanskom znači „idealan“ što za neke poslove nije potrebno zapeći na podlogu jer se boja suši upijanjem, što 70- 250G/M2 70- 250G/M2 doprinosi većoj ekonomičnosti i brzini rada. Zbog ovog načina ovaj uređaj upravo i jeste. -MAKSIMALNA -MAKSIMALNA jednom prolazu štampa se jedna boja ali postoje i verzije rizo- VELIČINA PAPIRA: grafa sa dva štampajuća valjka. Za svaku novu stranicu potreb- VELIČINA PAPIRA: no je izraditi novu matricu. Brzina je najbitnija osobina rizogra- 297X432MM sušenja boje moguće je korisiti samo nepremazne papire. U 297X432MM fa, u zavisnosti od modela brzina štampe se kreće između 60 i -MAKSIMALNA 180 prolaza u minuti. Procenjuje se da u životnom veku kvalitetan -MAKSIMALNA rizograf može izraditi oko 100,000 matrica i oko 5,000,000 POVRŠINA ŠTAMPA- kopija, ali naravno da uz redovno servisiranje može raditi i mnogo POVRŠINA ŠTAMPA- više od toga. Celokupan proces štampanja rizografa je auto- PROCES ŠTAMPE NJA: 291X413MM motizovan te je vrlo jednostavan za korišćenje i održavanje. NJA: 291X413MM -BROJ BOJA PO -BROJ BOJA PO PROLAZU: 1-2 PROLAZU: 1-2 -ISPLATIVOST SE -ISPLATIVOST SE POSTIŽE POSTIŽE OD 20 DO 2000 OD 20 DO 2000 KOPIJA KOPIJA Ilustracija: Stefan Adamović Oslikavanje matrice termo- Navlačenje matrice na glavom štampajući valjak

NEKE OD Iako je rizograf u nekim svojim karakteristikama vrlo napre- NEKE OD Preporučuje se korišćenje margina od 10mm sa svih strana dan, ima svoja ograničenja. Kod manje kvalitetnih ili istrošenih papira, za bleed ostavite 4mm. Izbegavajte velike površine uređaja mogu se videti krzave ivice na štampanim elementima. RASPOLOŽIVIH BOJA: obojene punim tonom jer je moguće da se boja neće sasvim RASPOLOŽIVIH BOJA: Reprodukcija fotogafija je teško izvodljiva i vrlo lošeg kvaliteta, osušiti na tim mestima tako da kod izlaganja može doći do mada rizograf nije ni namenjen za štampanje fotografija. Još BLACK – NEUTRAL neželjenog preslikavanja boje. Ovo pogotovo važi kod obostrane BLACK – NEUTRAL jedna od potencijalnih mana je ograničenje na jednu, odnosno BLACK U štampe. Da biste izblegli ove neprilike jednostavno velike BLACK U dve boje prilikom jednog prolaza te je za višebojnu štampu površine nemojte bojiti preko 75% pokrivenosti. Čak i ako se FEDERAL BLUE – 294 U nekada potrebno štampati iz više prolaza i svaki put ručno FEDERAL BLUE – 294 U desi da dođe do preslikavanja, mrlje se mogu lako ukloniti menjati kasetu sa štampajućim valjkom. Kako se boja suši gumicom za brisanje. Moguća su pomeranja registra u procesu OGRANIČENJA upijanjem, moguća su blaga razlivanja boja, što dovodi do MEDIUM BLUE – štampe tako da je potreban dodatan oprez prilikom višebojne MEDIUM BLUE – zamagljenih ivica. štampe. Napomenuli smo da su moguća blaga razlivanja boje SAVETI ZA PRIPREMU 2738 U pa oštre ivice mogu dobiti zamagljeni efekat. 2738 U LIGHT BLUE – 3005 U LIGHT BLUE – 3005 U Rizograf je prvenstveno zamišljen kao mašina za umnožavanje tekstualnih sadržaja i kao jeftinija alternativa digitalnoj štampi PURPLE – 275 U PURPLE – 275 U pri većim tiražima, ali za tiraže preko 2000 otisaka u poređen- Rizograf koristi specijalne boje na bazi soje, koje manje zagađu- ju sa ofset štampom isplativost se gubi. Zbog toga se rizograf TEAL – 328 U ju životnu okolinu i čine reciklažu jednostavnijom. Raspoloživih TEAL – 328 U može smatrati sponom između digitalne i ofset štampe. Prak- GREEN – 354 U boja ima oko dvadeset. Na žalost CMYK nije u potpunosti GREEN – 354 U tična primena rizografa je u štampanju knjižnog bloka manjih podržan, ali postoji trik koji simulira ovaj model boja. Žuta i crna YELLOW – YELLOW U tiraža, letaka, brošura, pisama, blokovske robe... Do nedavno YELLOW – YELLOW U boja su na raspolaganju, ali magenta i cijan nisu. Ako se umesto rizograf su uglavnom koristile kompanije sa većim potrebama cijan boje uzme plava, a umesto mangente iskoristi fluorescent- za štampanim birokratskim materijalom i manje štamparije baš GOLD – 117 U na roze ili crvena može se dobiti efekat koji imitira CMYK. Kako GOLD – 117 U kako bi popunile tu prazninu između ofseta i digitalne štampe. ORANGE – 1505 U su rizo boje transparentne čak i kod 100% nanosa, postoji ORANGE – 1505 U Proteklih godina rizograf su otkrili umetnici i mladi grafički mogućnost za mešanje boja preštampavanjem tako da se dobi- RED – WARM RED U dizajneri. Shvatajući njegove karakteristike počeli su da stvara- RED – WARM RED U jaju nove nijanse. Moguće je kontaktirati proizvođača i praviti BOJE ju umetnička dela pretvarajući njegova ograničenja u prednost. nove spot boje, ovome uglavnom pribegavaju kompanije koje Rizografi su počeli da štampaju plakate prepune šarenih ilus- FLUORESCENT štampaju velike tiraže. FLUORESCENT tracija, sa ekperimentalnim preštampavanjima boja i divnom tipografijom. Što se do tada smatralo neprikladnim za ovu PINK – 906 U PINK – 906 U tehniku sada je postalo poželjno. Blago pomeranje registra i FLUORESCENT Rizograf je danas relativno jeftina mašina koja pravi jeftine otiske. FLUORESCENT UPOTREBA ograničenost u bojama daje organski šmek i nešto jedinstveno Za kancelarijske potrebe, za koje je prvenstvo i napravljen, rizo ORANGE – 905 U za svaki otisak. ORANGE – 905 U blista svojom funkcionalnošću, brzinom i jeftinim otiscima. I pored BURGUNDY – 7419 U manjih ograničenja pomogao je dizajnerima, manjim izdavačkim BURGUNDY – 7419 U kućama i studijima da steknu veću autonomiju prilikom svog rada, HUNTER GREEN – čak se može reći da postoji izgrađeni stil ilustracija inspirisan HUNTER GREEN – karakteristikama rizografa. U daljem tekstu smo izdvojili 2 dizajn 561 U studija koji su svoj celukupan dizajn bazirali na tehnici rizografije» 561 U BROWN – 7581 U BROWN – 7581 U Papir prolazi ravno a štampajući valjak rotira preko njega Odštampani papir se izlaže 8 9

TOPO COPY Topo Kopi (Topo Copy) je ot- voreni istraživački centar za štampu, fanzine, papir, kopi- ranje, boju i umetnost. Sta- cionirani su u Belgiji, u gradiću Gent (Ghent). Imaju izdavačku kuću za fanzine, biblioteku, a neretko drže radionice, preda- vanja i izložbe. Njihov atelje je uvek otvoren za saradnju, i naravno štampaju Rizo. (topocopy.org) Topo Copy STUDIO RISOTTO Studio Rizoto (Studio Risotto) je osnovan 2012. godine u Škotskoj, tačnije u gradu Glazgov. Osnivač ovog studija je grafička dizajnerka Gabrie- la Marsela (Gabriella Marcella) koja svoje radove isključivo štampa u ovoj tehnici. Na- glašene linije, jarke boje i razi- grani stil Gabrijelinog rada daje glavnu crtu celom studiju. Preporučujemo vam da pose- tite sajt ovog studija (risottos- tudio.com) i vidite izvrsne radove i koliko dobro se rizo- graf može iskoristiti. Gabriella Marcella

Vaša­vizija­štampe Rešenje problema a ne novi problem BS Biro Rešenja posluje 3 godine kao generalni zastupnik za Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu za RISO i Plockmatic kompanije. Naslednik su kompanije M&S Enterprise koja je bila RISO zastupnik još od 1990. godine. U svom asortimanu BS Biro Rešenja nudi celokupan program Plockmatic i RISO kom- panije namenjen za Evropu. Pored duplikatora, printera, bindera, savijačica i plastifikatora u svojoj ponudi nudi i sav potreban potrošni materijal za te mašine. Takođe, možete dobiti uslugu konsaltinga prilikom izrade nove štamparije ili dobiti savet o kupovini polovnih mašina. U firmi BS Biro Rešenja tehnička podrška i servisiranje su dostupni non stop 24 sata, 7 dana u nedelji jer je vreme klijenta najdrogacenije. Adresa zastupništva: Dr. Ivana Ribara 115b, Beograd e­mail:­[email protected] telefoni: 011/322 32 61; 063/21 21 54

MODERNE SAJDŽIJE Ako danas želite da proverite koliko je sati, velike su šanse da ćete pored toga moći da vidite imate li i neki mejl ili broj pratilaca na Instagramu. Razlog tome je što smo ručne satove pretvorili u mini računare i dodali prefiks „pametni“. Da bismo bolje razu- meli ovaj fenomen modernog vremena, proučićemo istoriju ručnih satova. Prvi ručni sat stvoren je 1868. godine od strane Poljaka Antoni- ja Pateka za mađarsku groficu Kosovič. Međutim, iako je ručni sat sprava koja je namenjena merenju vremena, grofica ga je upotrebljavala isključivo kao deo svog nakita. Isprva su ručne satove nosile samo žene, dok su muškarci odbijali da prate taj korisnički interfejs trend. Ipak, kako su ručni satovi bili veoma laki za nošenje i upotrebu, prva masovna proizvodnja bila je upravo za muškarce, Ovaj OS (operativni sistem) kompanije Google koristi mod- odnosno za nemačku vojsku. ifikovani Android operativni sistem koji je prilagođen da radi na „pametnom satu“. Po pitanju dizajna korisničkog interfejsa, Od tada ručni satovi neprestano evoluiraju i njihova namena se Google nije previse eksperimentisao, pa se dizajn i boje ba- nije menjala. Međutim, danas smo njihova nekadašnja mehanič- ziraju na Flat trendu, sa veoma minimalističkim animacijama. ka srca zamenili nečim mnogo sofisticiranijim - procesorima. Što je bilo sasvim prirodno i u skladu sa evolucijom ručnih satova i dizajn sata težnjom čoveka da napravi nešto bolje. U njih smo ubacili oper- ativne sisteme i dodali funkcije koje su bile nezamislive pre samo Prvi „pametni“ satovi bazirani na ovoj platformi dela su kom- Tekst: Stefan Adamović pa čak i fotografisati. I upravo zbog dodavanja svih tih mogućno- posmatrati dizajn sata. Jedna od zanimljivih činjenica je da panija LG i Samsung. Prvi sat ove vrste koji je izdao Google nekoliko godina. Danas sa vašim „pametnim“ satom možete otključati i pokrenuti automobil, pratiti koliko koraka ste prešli, bio je Moto360. Izašao je 2014. godine pa ćemo na bazi njega Android Wear kao OS deluje mnogo povezanije sa dizajnom sti, sat više ne gledamo samo kao spravu za merenje vremena. kućišta samog sata ukoliko je ono cilindričnog oblika. Upravo takav oblik kućišta Google je iskoristio za Moto360 pa je Pametni satovi zapravo nisu novotarija današnjice. Ako pogle- damo istoriju ručnih satova, videćemo da su oni, još osamdese- tih i devedesetih godina, imali dodatne funkcije kao što su Pored toga izrazito industrijalistički dizajn je vidljiv svuda, čak i u materijalima koji su korišćeni pri izradi sata. Google ovim računanje ili bežično povezivanje sa računarom. Međutim, ta možda i to jedan od razloga zasto ovaj OS odaje takav utisak. tehnolgija nikada nije bila popularna kao danas. Zaslužne za dizajnom nije rizikovao, što se pored samog dizajna kućišta i ko- popularnost ove tehnologije su velike kompanije kao što su rišćenih materijala, ogleda i u dizajnu narukvica koje su izrađene Apple, LG, Pebble, Samsung, Sony... Svaka od tih kompanija od kože, aluminijuma ili čelika. izdvaja ogromna sredstva za poboljšanje i marketing „pametnih“ satova, zato nimalo ne čudi njihova popularnost. Svako može da koristi ovaj sat, bez obzira na prethodna iskustva, što je još jedna od prednosti ovakvih satova. Pošto „pametni“ satovi funkcionišu na nekoliko različitih načina, razvrstaćemo ih po platformi koju koriste, jer ona najviše utiče na tu raznovrsnost. Postoje četiri platforme, odnosno operativ- na sistema koje ovi satovi koriste: Android Wear, LG-jev Open WebOS, Apple Watch i oni koji mogu da rade sinhronizovano sa Android ili Apple iOS operativnim sistemima. Svaki dobar inženjer ili dizajner teži da stvori nešto što će ljudima olakšati i unaprediti život na ovoj planeti. Upravo iz te želje st- voreni su ovi satovi. Međutim, ta želja je stvorila i Google Glass koji je imao ogromnu popularnost, kao i „pametni“ satovi sada, a ispostavilo se da je to bila samo prolazna atrakcija. Ovi satovi poseduju ogroman potencijal i veoma veliku prilagodljivost, pa će njihova primena biti veća u zdravstvu, vojsci i obrazovanju.

korisnički interfejs korisnički interfejs Dizajn korisničkog intefejsa ovog sata je sasvim drugačiji od Najmlađa od ovih platformi je LG-jev WebOS. Ovaj OS prvo- svih ostalih operativnih sistema, što je u skladu sa ovom kom- bitno je razvio Palm kao OS za telefone. Zatim ga kupuje HP panijom. Veliki uticaj na sam korisnički intefejs imao je način na APPLE WATCH a pre dve godine LG. Kompanija ga je već koristila za svoje koji sa njim interagujete. Apple se izdvaja po tome što koristi „pametne“ televizore što je jedan od razloga njihove poplu- unos preko ekrana osetljivog na dodir i specijalnog točkića koji arnosti. Međutim, nikada pre nije bio korišćen u „pametnim“ se nalazi sa strane ovog „pametnog“ sata. Sam dizajn korisničk- satovima. Kao i Android, WebOS se bazira na Linuksu i open og interfejsa je veoma minimalistički i u skladu sa njihovim source je (bilo ko bez nadoknade ga može skinuti i modifikova- ostalim dizajnerskim rešenjima. ti), što znači da ćemo u budućnosti viđati sve više aplikacija za njega. Dizajn korisničkog intefejsa WebOS-a je veoma jednos- dizajn sata tavan i lak za korišćenje. Neki elementi korisničkog interfejsa su pozajmljeni od drugih operativnih sistema, ali su uklopljeni Dizajn kućišta ovog sata je nepo- tako da čine funkcionalnu i originalnu celinu. Dizajn intefejsa je grešivo industrijski, ali takođe i u trendu Flat dizajna, pa je zbog toga moderan i vrlo privlačan. veoma luksuzan. Na prvi pogled možete videti da se radi o sku- dizajn sata pom satu, pre svega zbog mate- rijala koji su korišćeni (zlata, Prvi sat sa ovim operativnim siste- srebra i aluminijuma). Apple je bio izuzetno kreativan prilikom mom izdao je sam LG. Dizajn sata izrade i izbora materijala, kako za kućište tako i za narukvicu. je mešavina idustrijskog i konven- Sat možemo videti u nekoliko finiša; od aluminijuma do nerđa- cionalnog, odnosno sam dizajn sata jućeg čelika, kože i osamnaestokaratnog zlata. Postoje i dve je moderan, ali ipak više prati trend različite dimenzije, što će sigurno uticati na njegovu poplu- uobičajenih ručnih satova. Ovakav arnost kod žena. Sveukupan doživljaj ovog sata je impresivan pristup dizajnu može biti veliki plus i čini se da dizajn korisničkog interfejsa i dizajn samog sata u odnosu na ostale, jer mnogi po- rade u neverovatnoj harmoniji. tencijalni kupci žele stelt osećaj tako da niko ne može reći sa sigurnošću da li je to uobičajeni ili „pametni“ sat. Ali može biti i veliki minus, jer zbog svog izrazito moćnog i „muškog“ dizajna žene neće kupovati ovaj sat. korisnički interfejs Satovi sa ovom mogućnošću postali su jako popularni jer nisu ograničeni na jedan sistem i njegove karakteristike. Ovaj pristup daje kompanijama veći manevarski prostor što se tiče dizajna korisničkog intefejsa, pa se veliki broj kompanija odlučio upravo za njega. Ovo može biti i prednost i mana, jer za razliku od onih koji koriste već postojeće platforme, kompanije SINHRONIZOVANI OS moraju da razvijaju svoje, a pravljenje nove platforme nikada nije lak posao, jer pored dosta programiranja potrebno je i dosta vremena za testiranje stabilnosti i funkcija koji taj OS poseduje. No, kako OS, za razliku od hardvera, može biti beta, a može se i apdejtovati, taj mogući „nedostatak“ rešen je na taj način. Kompanija koja proizvodi jedan od najpopularnijih „pametnih“ satova ove vrste je Pebble. Pebble je, može se reći, krivac za veliku popluarnost „pametnih“ satova uopšte. Zapravo, ova kompanija je svoju ideju prvi put izložila na Kick- starter platformi još 2012. godine (što je mnogo pre ostalih kompanija) i zaradila neverovatnih deset miliona dolara. Ovi satovi postali su veoma poplurani zbog ovakvog tipa oper- ativnog sistema, činjenice da je neverovato lak za korišćenje i zbog svog neverovatnog suptilno-minimalističkog industrijskog dizajna. dizajn sata Ovaj način rada omogućio je raznovrsnost i u izradi hardvera. Kompanijama je data tolika sloboda da je samo njihova mašta granica u kombinovanju i eksperimentisanju, tako da možemo ocekivati da ćemo upravo u ovoj oblasti videti najviše novih rešenja i inovacija. 12 13

NEKI DRUGI PROGRAMI Tekst: Nikola Rajić U vremenu pre nego što su se grafički FONTSTRUCT OMOGUĆAVA ALCHEMY KORISNIKA studiji sveli na jedan računar, dizajneri RAZMIŠLJANJA SLEDI KORISTEĆI MNOŠTVO su često inspiraciju tražili u drugačijem DA NA ZABAVAN NAČIN, NAVODI DA BEZ pristupu rešavanju problema, koristeći RAZLIČITIH BLOKOVA SVOJU INTUICIJU I DA SE druge alate i istražujući njihov potenci- KOJE SMEŠTATE U MAKSIMALNO SKONCEN- jal. U redovima koji slede, potrudićemo se PROSTOR JEDNOG PIKSELA, TRIŠE NA CRTANJE BEZ da vam predstavimo savremene alatke, KREIRATE SVOJ FONT. OSVRTANJA. odnosno programe, koji nisu nužno FONTSTRUCT.COM AL.CHEMY.ORG aktuelni, uspešni ili čak u potpunosti razvijeni, ali svima im je zajedničko da Fontstruct je interesantan onlajn program za Alchemy je program koji je prvenstveno nude novi pristup, što često podstiče kreiranje fontova baziran na sistemu „piksel po namenjen za skiciranje uz pomoć table za crtanje. Po rečima njegovog tvorca ovaj program piksel“, koji pokrećete preko vašeg internet kreativnost i rađa nove ideje. pretraživača. I dok standardni proces kreiranja nikada nije bio zamišljen da pruži mogućnost fonta, uz alat kao što je FontLab Studio, zahteva za kreiranje krajnjeg proizvoda, već kao alat koji dugu i ozbiljnu pripremu, razradu ideje, skice, služi za inspiraciju i igranje na nov i neobičan a zatim sate posvećenog i preciznog rada, način. Funkcionalnost je namerno svedena na Fontstruct vam omogućava da na zabavan način, minimum. Korisniku se ne dozvoljava da se koristeći mnoštvo različitih blokova koje osvrće i popravlja prethodno nacrtan rad, tj. ne smeštate u prostor jednog piksela, kreirate svoj postoji „undo“, nema selektovanja niti isecanja. font. Krasi ga izuzetno jednostavan interfejs Korisnik se navodi da bez razmišljanja sledi koji se sastoji od svega šest alatki, kolekcije svoju intuiciju i da se skoncentriše na crtanje. oblika koje koristite za kreiranje slovnog znaka, Zato je i interfejs minimalan, sve alatke se nalaze i trake za izbor pisma i slova na kom trenutno u meniju na vrhu ekrana koji se automatski radite. Program podržava sve latinične znake, sakriva. Ono što se nudi je nekoliko alatki koje ali i ćirilično pismo koje ima predodređena se mogu kombinovati sa efektima, biranje boje mesta za sve slovne znake srpske ćirilice i drugih i transparentnost. Iako deluje šturo, mogućnosti ćiriličnih pisama. Nakon što kreirate sve slovne su skoro pa beskonačne. Izdvojićemo neke: znake, program omogućava najosnovnija podešavanja kerninga pre nego što sačuvate - VIKANJEM DO CRTEŽA vaš font. Font je zatim na jednostavan način linija koja se crta menja oblik u skladu sa moguće preuzeti i postaviti u galeriju sajta, kako promenom jačine glasa koju registruje bi i drugi korisnici mogli da ga koriste ili samo mikrofon. pogledaju i ocene. Nakon što se upoznate sa - UDALJAVANJE OBLIKA funkcijama programa, korisno je pogledati svaki put kada nacrtate novi oblik, onaj pomenutu galeriju fontova na sajtu, kako bi se pre njega se neznatno smanji. Ukoliko brzo zaista uverili koje sve mogućnosti program crtate, crtež kao da „beži“ od vas. pruža i šta se sve sa njim može postići. Iako ne - SLEPO CRTANJE možemo reći da se radi o ozbiljnom alatu za ne vidite kursor, oblici se ne pojavljuju sve kreiranje pisma, uz Fontstruct na brz i dok ne podignete olovku sa table. jednostavan način možete razraditi vaše ideje - NASUMIČNI OBLICI i možda, uz drugačiji pristup, dobiti neke nove. svakim pokretom olovke na ekranu se ispisuju nasumični oblici koji se povlače iz datoteke. - NERVOZNA LINIJA dok crtate linija sasvim neočekivano menja svoj oblik. Postoji još mogućnosti, ali ono što je posebno zapanjujuće je to što sve efekte i alatke možete kombinovati i dobiti crteže koji vam nikada ne bi pali na pamet. Kada završite, rad možete sačuvati u neki od bitmap formata ili u vektorskom formatu. Alchemy je besplatan i otvorenog je koda, radi na operativnim sistemima Windows, Mac i Linux. Više se ne razvija, ali ukoliko procunjate na zvaničnom forumu, naći ćete vernog ljubitelja ovog programa koji je razvio noviju, nezvaničnu verziju.

UKOLIKO PRAVITE U ODNOSU NA BROŠURU KOJA SE KOMERCIJALNE UNAKRSNO SAVIJA, SOFTVERE KAO ŠTO PRIPREMU PRAVITE JE PHOTOSHOP, NA TAKO ŠTO BUKVALNO RAZVOJ PROGRAMA U PROGRAMU SAMI KRITA DIREKTNO UTIČU SAVIJATE PAPIR. KORISNICI. LAIDOUT.ORG KRITA.ORG Tvorac ovog programa Tom Lekner (Tom Krita je takođe program za ručno crtanje, ali Wrap around mode omogućava vrlo intuitivno Lechner) je haker, animator, programer i strip namenjen je ozbiljnijem radu. Radi se o be- crtanje patern oblika. Slika koju pravite direk- crtač. Kako mu je nedostajao program kojim bi splatnom programu otvorenog koda. Iza njega tno se kopira po x i y osi, tako da odmah vidite pravio pripremu za štampu i obradu svojih stoji jaka zajednica programera i umetnika koji primenu paterna na ceo ekran. Symmetry tools stripova, odlučio je da ujedini neke od svojih konstantno rade na razvoju i unosu novih omogućavaju mnogo više od efekta crtanja u talenata i napravi program koji će mu to alatki. U odnosu na komercijalne softvere kao ogledalu. Moguće je birati koliko osa želite da omogućiti. Ako pokušate da shvatite čemu ovaj što je Photoshop, na razvoj programa direkt- koristite, njihove uglove, centar orijentacije i program služi, morate da shvatite da ga Tom no utiču korisnici koji dolaze sa raznih strana, podešavanje smooth parametra. Uobičajene pravi za sebe i svoje potrebe koje se uglavnom ali uglavnom su to anime umetnici, indie game opcije poput slojeva, selekcije i primene efekata ne poklapaju sa opcijama koje vidite u developeri, ilustratori i 3D umetnici. ne kaskaju mnogo za drugim programima. Krita standardnim grafičkim programima. Nama je podržava širok spektar modela boja, neki od zapao za oko zbog opcije – priprema za štampu. Interfejs je u potpunosti moguće prilagoditi njih su RGBA, Gray, CKYKA, Law, XYZ. Kod profesionalnih programa kao Metrix i svojim potrebama, menjati raspored alatki i Preps, da biste uradili pripremu morate već menija, kreirati svoje prečice, okretati radnu Pored visoke funkcionalnosti programa mora imati dizajn proizvoda, znati na kakvom papiru površinu pod bilo kojim uglom i slično. Inici- se i spomenuti i brižna zajednica. Pomoć oko štampate i potom rigorozno pratiti instrukcije jalna datoteka četkica je zapanjujuće velika, korišćenja programa možete naći na specijal- programa. Priprema je nešto što dizajneri takođe, ugrađen je i vrlo dobar NEŠTO (brush izovanim sobama za ćaskanje i forumima, a uglavnom ne vide ili bar ne razmišljaju o njoj, engine) kojim svaku četkicu možete modifiko- dostupni su i video tutorijali i sve to je besplat- tako da je taj deo izbačen iz kreativnog procesa. vati naprednim podešavanjima i stvarati no. Krita je vrlo lagan program tako da vam nije Laidout upravo radi suprotno i to na vrlo mnoge druge četkice. potrebna posebna konfiguracija za brz rad. jedinstven i intuitivan način. Ukoliko pravite brošuru koja se unakrsno savija, pripremu pravite tako što bukvalno u programu sami savijate papir, a o marginama odlučujete u hodu. Papir na kome radite čak ne mora da bude pravougaonog oblika. Ubacivanje sadržaja na stranicama može biti automatsko ili ručno. Takođe, možete sami raspoređivati stranice po listovima kako god vam je volja. Program je zgodan jer nudi više prikaza vašeg rada. Možete gledati kako će štampani tabaci izgledati, kako će konačan proizvod izgledati i mapu koja prikazuje ceo projekat. Dakle, imate totalni uvid u ono što radite i imate veliku fleksibilnost u menjanju konačnog proizvoda u hodu. Druge opcije koje program nudi su osnovni rad na slikama, wrap modifikaciju, vrlo kompleksnu mesh alatku, pravljenje gradijenata i pravljenje patern oblika. Fale razne osnovne alatke, ali najviše nedostaje alatka za rad sa tekstom, mada postoje naznake da će u nekim novim verzijama program dobiti tu mogućnost. Ukoliko želite da date neke sugestije ili pomognete u razvijanju koda, oglasite se na zvaničnom sajtu. Laidout ov kod je otvoren i besplatan. T. Lekner koristi Gnu/Linux, pa nažalost, još uvek ne postoje verzije za Windows i Mac. 14 15

VERVE KORISTI TEHNOLOGIJU OVAJ DODATAK ILUSTRA- 3D ANIMACIJE FLUIDA. TORU ĆE VAM MOŽDA BITI PRAVO OTKROVENJE VERVE MESHTORMENTOR.COM Kada slikate elektronskom tablom u bilo kom ovog dugmeta vrednost boje na programu (Photoshop, Krita) nikada nemate čvorovima će preći na sledećeg onaj osećaj kao kada slikate temperom ili suseda. Postoji i opcija da čvorovi vodenim bojama. Boje vam se ne mešaju na dobijaju nasumične vrednosti boje. pravi način, nema razlivanja, teksture nisu realistične i nema presijavanja svetla. Da biste - Pravljenje četkice uz pomoć objekta dobili te efekte, morate dodatno da se potrudite. sa gradijent mrežom. Možete da Verve je prvi program koji zapravo simulira boju, pravite četkicu za rad sa brush odnosno tečnost i njeno ponašanje na platnu. alatkom koja zadržava mrežu koju Ovo se postiže tako što Verve koristi tehnologiju možete naknadno editovati. 3D animacije fluida. Interfejs je vrlo Ovo nije zaseban program već plug in za Ređanje čvorova. Moguće je označiti minimalističan i pruža veliko iskorišćenje ekrana Illustrator koji je vredan pomena. Ukoliko volite čvorove sa jedne mreže i postrojiti ih za površinu za crtanje. Možete birati između gradijente i korišćenje mreža (alatka mesh), ovo u liniju vertikalno ili horizontalno. nekoliko četkica, ali svaku od njih možete će vam biti pravo otkrovenje. Nabrojaćemo Takođe je moguće nacrtati liniju pen modifikovati u najsitnije detalje. Kada crtate, samo neke od interesantnijih opcija: alatkom i postrojiti čvorove na nju. imate osećaj da radite sa temperom ili vodenom bojom: boje se razlivaju, treba im vremena da - Kreiranje mreže na objektu uz pomoć - Dodeljivanje boje čvorovima na se osuše, mešaju se jedna sa drugom i imate običnih putanja. Preko objekta na osnovu slike. Ukoliko pokušavate autentičan trag četkice svaki put kada povučete kome želite da koristite mrežu, sve realistično precrtati rasterske slike u potez. U neku ruku program vam nudi čak i više što treba da uradite je da nacrtate vektorske, ova opcija vas može spasiti mogućnosti nego kada ručno slikate, jer možete pen ili brush alatkom kako želite da mnogo sati posla. Sve što je potrebno kontrolisati kojom će se brzinom boja sušiti, izgleda vaša mreža, selektujete sve i da uradite je da nacrtate dobru mrežu koliko će se mešati sa drugim bojama, njihovu kliknete na dugme. Vrlo korisno za preko slike koju precrtavate, gustinu... Možete simulirati da crtate po vodi kompleksne mreže i ukoliko tačno selektujete sve i kliknete dugme. (paper marbling), da crtate temperama, znate kako želite da ona izgleda, a ne Čvorovi će preuzeti vrednosti piksela vodenim bojama, pa čak i kredom ili bojicama. da se igrate čvorovima i nadate se da ispod kojih se nalaze. će mreža ispasti kako ste vi želeli. Na veb adresi taron.de/forum možete naći Mesh Tormentor ima pregršt opcija, preko 30, besplatnu instalaciju koja teži samo 306KB, - Sečenje mreže, odnosno pravljenje i ukoliko ne ispratite neke od tutorijala ništa upoznati prijatnu bazu korisnika, videti galeriju od jedne mreže dve različite. Takođe, vam neće biti jasno. Da biste došli do doku- radova i naći lepo objašnjene tutorijale. Program spajanje dve mreže u jednu, i to uz mentacija o radu programa, moraćete malo je moguće koristiti za sada samo na Windows aproksimaciju popunjavanja prostora bolje da pretražite zvanični sajt, čitate komen- operativnom sistemu i potrebna je solidna između njih. tare i pratite linkove koje fanovi ostavljaju. Ovaj konfiguracija da bi rad bio nesmetan. Iako je dodatak za Illustrator je besplatan, i čak i da ne Verve tek u razvitku, već sada nudi mogućnosti - Zamena boja koje su dodeljene koristite mreže, posle gledanja nekoliko tutori- kao ni jedan drugi program. određenim čvorovima. Kliktanjem jala, poželećete da ih koristite. Tekst: Stefan Adamović QUANTUM DOT Kako svake godine vidimo sve veće i tanje LCD i LED panela je belo, ali pre nego što dođe pozadinskog osvetljenja, pored izrade televi- zora, bila bi u industriji laptop računara i mo- ekrane sa sve većom rezolucijom a za koju do piksela ono prolazi kroz filtere, budući da bela svetlost u sebi sadrži i druge boje pored gotovo da ne postoji sadržaj koji bi tu rezolu- bilnih, odnosno „pametnih“ telefona. Iako po crvene, zelene i plave. Te boje moraju biti nazivu Quantum Dot deluje kao nova i revolu- ciju iskoristio, kompanije su se okrenule onome što golim okom ne možemo primetiti, a to su odstranjene, ali one, uprkos filtriranju, ostaju cionarna tehnologija, ona većim delom svoju i dalje prisutne u maloj meri. Tim načinom popularnost duguje dobrom marketingu. pikseli. Pre dve godine kompanije kao što su filtriranja delimično se gubi na jasnoći slike i Pronađena je još 1981. godine od strane ruskih Sony, Samsung i LG počele su sa primenom naučnika Alekseja Ekimova (Alexey Ekimov) i jačini osvetljenja. tehnlogije koja bi omogućila oštriju sliku sa Aleksandra Efrosa (Alexander Efros). Takođe, Quantum Dot funkcioniše tako što potpuno jačim pozadinskim osvetljenjem, a pri tome bi bila i efikasnija. Ta tehnologija se zove Quantum eliminiše bilo kakvo filtriranje svetlosti. Kao ovu tehnologiju je otkrio i američki naučnik Dot („kvantna tačka“ ). Luis Brus (Lewis Bruce), radeći na potpuno osnovu i dalje koristi belu svetlost, ali do piksela Da bismo bolje razumeli kako funkcioniše odvojenom projektu. stižu samo crvena, zelena i plava boja, bez Iako ova tehnologija nije revolucionarna kao primesa ostalih boja. Pored toga, troši manje Quantum Dot i koje su njene prednosti, prvo moramo razumeti kako funkcioniše sadašnja OLED, jeftinija je za proizvodnju i efikasnija je, energije, što znači da je efikasniji od sadašnje i zbog toga ćemo je u budućnosti viđati sve više. tehnologije. Logična primena Quantum Dot tehnologija. Naime, pozadinsko osvetljenje

DIZAJN

KAKO SE ILUSTROVALA MUZIKA Tekst: Lazar Rajković naj- da preti veka XX Prvobitno vinil lomljive umet- za kao važni ilustrovali. Stejnvajza zlatnog 60-ih, likovne i iako albuma, sadržaja, muzike „platna“ istorije. deo za omoti prostor u su postajući su koju Aleksa i (Alex Steinweiss), džez faze 50-ih, pop i revolucije doba omota albuma 70-ih, Novog talasa 80-ih, britpopa i grandža 90-ih, pa sve muzika umetnosti su uvek išle ruku pod ruku, naslovnica danas ugrožena vrsta, pričala je priču ne muzičkog ili već i priču jednog vremena i pokreta. digitalne umetnička samo zaštitni prerasli ekspresiju, muzika 40-ih od generacija, umetnika Uspon poznatija postanu samo ploče, ničku sama i Krenuvši psihodelične iPod do umetnost a samo Na samom početku, oko 1910. godine, ploče na 78 obrtaja u minuti (rpm) prodavale su se odvojeno, upakovane u jednostavne braon papirne omote na kojima je obično bilo ispisano samo ime izvođača, odnosno izdavačke kuće. Kasnije, 20-ih i 30-ih godina, papirni omoti zamenjeni su omotima od čvršćih materijala, plastike ili kože, često pravljene kao korice od knjiga, da bi se mogle uspravno položiti i da bi se zaštitila ploča koja je stajala unutra. Kada je 1938. godine kompanija Columbia Records zaposlila svog prvog umetničkog urednika, Aleksa Stejnvajza, stvari počinju da se menjaju. Obični, jednostavni omoti bivaju zamenjeni obojenim, šarenim i neretko originalnim omotima, kao malim umetničkim delima, a Aleks se smatra zaslužnim za osmišljavanje celog koncepta umetnosti omota albuma. Tako je omot postao bitan deo muzičke kulture, a i način da dizajneri, ilustratori i fotografi pokažu svoju kreativnost. Uz to, album kaver je postao i marketinška alatka, te su dizajneri osmišljava- li razne načine kako da privuku kupce. Tako, ukoliko biste kupili „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band“ album od Bitlsa (The Beatles), u sastavu njegovog omota biste dobili i poster, stikere kao i tekstove pesama, dok uz „Exile on Main Street“ od Roling Stounsa (The Rolling omot ništa bas Stones), kao dodatak, bilo je ubačeno dvanaest gitaru razglednica fotografa Normana Sifa (Norman – Seeff), što je predstavljalo pravu poslasticu za omota kolekcionare. Smanjivanjem formata omota sa nadmašen rokenrolu razbiješ formata ploče na format CD-a, smanjila se i mogućnost dodataka, ali originalnost dizajnera u kada ovog i dalje je nastavila da cveta. nikada albuma „London Calling“, benda The Clash, da gitaru. Peni Smit (Pennie Smith) je ovekove- čila taj momenat gubitka kontrole i besa, a Rej Lourijev dizajn (Ray Lowry) kao omaž kralju rokenrola, Elvisu Prisliju (Elvis Presley), učinili su ovaj omot jednim od najprepoznatljivijih. ali činjenicu kao kul slučaju imitiran, toliko U stejdžu. Često ilustruje nije na

Važnost album kavera je i u tome što su kroz sam njihov dizajn mnogi dizajneri stekli slavu, Against Sajgonu religije sopstvena kao npr. dizajnerski tim Hipgnosis (radeći dizajn budističkog za Pink Flojd, između ostalih), Rodžera Din u (Roger Dean), Kala Šenkel (Cal Schenkel)… U „Rage za stvaranju umetnosti omota albuma učestvova- zapalio budističke li su i mnogi priznati umetnici, dizajneri, ilustra- žrtve tori i fotografi poput Endija Vorhola (Andy benda The Machine“ nije ništa manje zapaljiv od njegovog naslovnog omota. On prikazuje vijetnamskog živ (Saigon) 1963. godine, kao znak protesta od strane vijetnamske vlade. Ovaj moćni uverenja bio je istovremeno i šokantan i inspirativan – dva sastojka za legendaran omot. Autor fotografije je Malkolm Braun Warhol), Eni Libovic (Annie Leibovitz), Mika Roka (Malcolm Browne), američki i foto graf. (Mick Rock), Normana Sifa (Norman Seeff), album se ugnjetavanja Gotfrida Helnvajna (Gottfried Helnwein), koji čovekove Antona Korbejna (Anton Corbijn), a pored njih i mnogi muzičari su pokazali svoj talenat za fotografiju dizajn kreirajući omote za svoje albume, poput Istoimeni monaha protiv prikaz Džimija Pejdža (Jimmy Page, Led Zeppelin), Merilina Mensona (Marilyn Manson), Fredija Merkjurija (Freddie Mercury, Queen), Toma Jorka (Thom Yorke, Radiohead), Majka Šinode (Mike Shinoda, Linkin Park). Međutim, album kaveri nisu samo dizajn i umetnička ekspresija. Gotovo svaki omot ima svoju priču, koja ga ne čini samo ilustracijom muzike, već i umetničkim delom. Tako da skoro ne postoji osoba koja ne zna za omot albuma „Dark Side of the Moon“ (dizajner Storm Torgerson) koji prikazuje belu svetlost kako se prelama kroz prizmu ili Nirvanin „Nev- ermind“ omot sa bebom koja roni u vodi prema novčanici zakačenoj na udici. Album „The Velvet Underground“, poznatiji kao „Banana album“ na svom omotu ima Vorholovu ilustraciju, a banana se zaista mogla oguliti. Na omotu je pisalo „Peel slowly and see“, a ispod stikera se nalazila banana boje sirovog mesa. Uskoro su zabranili prodaju omota sa stikerom, a danas originalni omoti koštaju preko 500$. Zanimlji- va priča stoji i iza kreiranja omota za Cepelinov (Led Zeppelin) „Houses of Holy.“ Sedam dana uzastopno, svako jutro u 4 sata, uprkos velikoj hladnoći i kiši, troje odraslih i dvoje dece bili su isprskani sprejom u srebrnu boju, od glave do pete, i potpuno goli su trebali da se penju uz stene prema izlasku sunca, da bi nastala fo- tografija koja danas krasi omot tog albuma. Taj omot bio je zabranjen i cenzurisan. Danas, u download eri, kada do muzike možemo doći jednim klikom, upitno je kakvu ulogu ima omot omot ništa gitaru bas – albuma. Muzička industrija teži da održi korak sa tehničkim dostignućima, te se time i svojstvo samog omota menja. Fizičko pakovanje albuma nadmašen rokenrolu razbiješ omota postalo je zanemareno činjenicom da su digi- talne kopije pristupačnije kupcu, a time i gube na značaju, jer se muzika sve ređe kupuje u nikada albuma „London Calling“, benda The Clash, u da kada ovog gitaru. Peni Smit (Pennie Smith) je ovekove- čila taj momenat gubitka kontrole i besa, a Rej Lourijev dizajn (Ray Lowry) kao omaž kralju rokenrola, Elvisu Prisliju (Elvis Presley), učinili su ovaj omot jednim od najprepoznatljivijih. muzičkim prodavnicama. Bez obzira na sve, čak i u digitalnom obliku, kaver albuma i dalje ostaje ali činjenicu kao kul slučaju deo slušalačkog iskustva, uprkos manje materi- jalnoj prirodi digitalnog prikaza. imitiran, toliko U stejdžu. Često ilustruje nije na 18 19

UKUSAN DIZAJN LUIZ FILI Tekst: Nada Miketić UKOLIKO STE Poreklom je iz Italije, iz koje je sa sobom ponela Bezbroj puta uhvatimo sebe kako odjednom duh umetnosti koji je kroz svoj dizajn podarila ostanemo bez inspiracije i ne znamo šta dalje. LJUBITELJ čitavom svetu. Iako rođena u Americi, nakon Možda treba da potražimo inspiraciju na buvljoj pijaci, otputujemo u Italiju, skupljamo ukrasne što je prvi put otputovala u Italiju, u potpuno- DOBRE HRANE, sti se zaljubila u ovu zemlju, njenu hranu i dizajn. metalne kutijice i ambalažu od hrane, ili pose- VINTIDŽ DIZAJNA, Kao šesnaestogodišnjakinja zainteresovala se timo dobar restoran? To su aktivnosti pomoću za tehniku pisanja perom i počela da se bavi kojih ova besprekorna dizajnerka održava tok kaligrafijom. Već tada je definisala svoje in- svoje kreativnosti i iz kojih crpi inspiraciju. TIPOGRAFIJE I teresovanje i počela da kreira put ka uspehu. Naravno nije neophodno da idete na buvlju pijacu, postoje i drugi načini za prikupljanje Svojim kaligrafskim rukopisom pisala je tek- ITALIJE, I UVEK stove Boba Dilana (Bob Dylan) i prodavala inspiracije, dakle pronađite svoj. Vodeći se svojim kolegama u razredu. Sve je počelo u ovakvim načinom pronalaska ideja, kao nemi- VAM ZASTANE Americi, gde je završila Skidmore College and novna posledica, njen se studio ne razlikuje The School of Visual Arts i počela da radi kao gotovo uopšte od njenog dizajna. Radi stvari DAH PRED dizajner u Herb Lubalin studiju. Nakon toga koje voli, i svakodnevno je okružena njima zajedno sa još dva dizajnera – Džesikom Hiš postala je art direktor u izdavačkoj kući Pan- PRODAVNICAMA theon Books gde je uradila dizajn za preko 2000 (Jessica Hische) i Endijem Evansom (Andy korica knjiga. Sopstveni studio je osnovala Evans). Kada ne bismo znali da je ovo dizajn SA MNOŠTVOM 1989. godine pod nazivom Louise Fili Ltd, čiji je studio, pomislili bismo da ulazimo u muzej, cilj i moto: „Hrana, tipografija i sve italijansko.“ supermarket ili stan strastvenog kolekcionara LEPO DIZAJNIRANIH Studio se bavi dizajnom ambalaže za hranu, zanimljivih stvarčica iz raznih delova sveta. izradom vizuelnih identiteta za restorane, a ima Police u prostorijama su krcate uredno poslag- KUTIJICA ILI i sopstvene projekte u vidu knjiga. Postala je anim flašama, teglama, kutijama koje su tu da član Art Directors Club Hall of Fame, i primalac ovom studiju budu neiscrpni izvor inspiracije. BIOGRAFIJA STUDIO IZ SNOVA AMBALAŽE KAFE, je medalje za životno dostignuće od AIGA – The Ovo je enterijer iz snova koji bi svaki dizajner mogao poželeti. professional association for design. ČAJA I OSTALIH PROIZVODA, UVER- AVAMO VAS DA NEĆETE MOĆI DA PRESTANETE DA GLEDATE RADOVE OVE DIZAJNERKE, KOJI OSTAVLJAJU BEZ DAHA.

Razlog zbog kog je Luis razvila ovakav jedinst- Jedan veoma zanimljiv projekat koji je radila u NJENA FILOZOFIJA ven i originalan stil jeste ogromna ljubav prema okviru svoje firme je poster za školu koju je i istoriji tipografije i dizajna. Prednost ovog, laički sama pohađala: School of Visual Arts. Ova škola DIZAJNA JE: rečeno, „starinskog“ ili „istorijskog“ izgleda je oduvek bila poznata po upečatljivim promo- njenog dizajna je utisak kvaliteta proizvoda čija tivnim posterima. Luis je dobila zadatak da „PRONAĐITE pakovanja izgledaju izuzetno jestivo i privlačno. osmisli idejno rešenje za jedan takav poster koji Takođe, vintidž tipografija asocira na brižnost će se nalaziti u Njujorškom metrou. Nije imala NEŠTO ŠTO RADITE i pouzdanost proizvoda. Luis u svom radu poteškoće da osmisli ideju za ovaj poster, jer je takođe sarađuje i sa ilustratorima. Ova vrsta prva asocijacija na Njujorški metro bila mozaik. SA STRAŠĆU I saradnje je posebno izražena kod kreiranja Metro je poznat po tome da su gotovo svi logotipa. Svoju originalnu tipografiju kombinu- putokazi i oznake u njemu urađeni tehnikom KREIRAJTE SVOJE je sa slikama svojih kolega ilustratora. Neke od mozaika. Kao inspiraciju za slogan, uzela je citat knjiga o grafičkom dizajnu i Italiji koje je napisa- poznate engleske spisateljice Džordž Eliot PROJEKTE. TO JE la i dizajnirala: Italian Art Deco, Italianissimo, (George Eliot) koji glasi: „Nikad nije kasno da JESTIVI DIZAJN Grafica della Strada, Scripts. postaneš neko ko si mogao biti.“ („It’s never too JEDINI NAČIN DA late to be who you might have been.“) Ovaj citat je prilagodila svojim potrebama, pa slogan na PROBUDITE SVOJU plakatu glasi: „Nikad nije kasno da stignes tamo gde si krenuo.“ („It's never too late to get where „DIZAJN JE LJUBAV, you're going.“) Proces izrade ovog plakata nije ISTINSKU GLAD ZA bio nimalo jednostavan. Luis se odlučila da LOGOTIPI NISU ISK- slogan bude ispisan serifnim fontom, jer tako DIZAJNOM.“ izgleda elegantno i sofisticirano. Radila je sa još LJUČIVO HLADAN dva dizajnera koji su joj pomogli fotografišući veliki broj mozaičkih natpisa u metrou, i na taj GEOMETRIJSKI način je osmišljen font za ovaj plakat – po uzoru na ostale fontove iz metroa. Takođe, mukotrpan DIZAJN ZASNOVAN posao je bilo samo uklapanje pločica mozaika sa fotografija i formiranje plakata na taj način. NA ISTRAŽIVANJU Mučenje se isplatilo, jer je cilj ovog plakata bio prikaz realističnog mozaika, i ljudi kada prođu TRŽIŠTA, VEĆ pored plakata, zaista se zapitaju da li se radi o pravom mozaiku. Još jedan izazov sa kojim se KARAKTERISTIČAN uspešno izborila bio je mesto za informacije o školi i njenom studiju. Ovaj problem je rešen POTPIS KOJI tako što je u dnu mozaika stavila metalnu pločicu sa potrebnim informacijama, i pločica takođe METRO U OTKRIVA SUŠ- odgonetava posmatraču da je ovo zaista pravi mozaik. TINSKI KARAKTER NJUJORKU KLIJENTA. TO JE POSAO ZA ONE KOJI ŽELE ELEGANCIJU I ZA ONE KOJI SE PONOSE SVOJIM PROIZVODIMA.“ Dizajn ambalaže za GELATO FIASCO Dizajn ambalaže Passata Bella Cucina Logo za Crane & Co. Knjiga Grafica della Strada Dizajn ambalaže za Irving Farm Knjiga Italianissimo Dizajn za Mermaid Inn Dizajn ambalaže za Irving Farm Dizajn ambalaže za Sarabeths Knjiga Elegantissima Poster za School of Visual Arts 20 21

Hand lettering, polako ali sigurno, probija se u prve redove kroz rokoko period preko viktorijanskog i Art Nouveau perioda, dizajnerskog sveta. Njegov „sirovi“ i ručno rađeni izgled pred- poprimajući tada više ornamentski, a potom i floralni oblik. stavlja pravo osveženje u ovom hladnom i digitalnom svetu u Ljude kao što je bio Osvald Kuper (Oswald B. Cooper), pre- kome mi, dizajneri, provodimo najviše vremena. Bilo da je rađen poznavali su po njihovim lettering veštinama i unajmljivali ih ručno ili digitalno, hand lettering se danas može sresti svuda: za dizajn pisama. Kroz Art deko i modernizam, lettering se od naslovnica magazina i knjiga, preko reklama, pa sve do učvrstio na sceni kroz postere, reklame, omote knjiga i logotipe. logotipa i ambalaže, gde je nekada bilo nezamisliv. Njegova Krajem XX veka, ova umetnost prolazi kroz različite faze: or- lepota leži u fleksibilnosti, prilagodljivosti i u tome što se može ganski stil 70-ih, novi modernizam 80-ih i grandž stil 90-ih, koje naći u mnogo različitih formi i primeniti na različitim medijima. nas dovode do današnje scene u kojoj su zastupljeni svi stilovi i gde se javljaju velika imena kao što su Herb Lubalin i Dojald Šta je Hand Lettering? Jang (Doyald Young). Danas polako dolazi do tranzicije lettering-a Najjednostavnije objašnjenje ovog pojma jeste „umetnost u digitalni svet gde se i odvija većina dizajnerskog posla, ali crtanja slova“. Ono predstavlja potpuno drugačiji pristup dizajnu mnogi umetnici ostaju verni tradicionalnom crtanju – ručnom. teksta, udaljavajući se od tipografije i kaligrafije. Cilj lettering-a jeste stvoriti potpuno specifičnu i jedinstvenu kombinaciju Lettering ili tipografija? slovnih znakova za predstavljanje jednog određenog pojma, Svaka disciplina ima određenu terminologiju prihvaćenu od reči, emocije. Istorijski gledano, lettering postoji od vremena strane profesionalaca. Ukoliko se imalo krećete u dizajnerskim kada su ljudi počeli da beleže svoj govor i razvijao se uporedo vodama, korišćenjem pogrešne terminologije izledaćete neis- sa kaligrafijom. Razvijao se polako, prateći tadašnje trendove, kusno i pomalo smešno. Hand lettering nije isto što i kaligrafi-

Hand lettering: Živan Đurđević Nina Grbić Tekst: Nina Grbić ja i definitivno nije tipografija. Reći „kul tipografija“ za bilo šta eksperimentisati, ali ukoliko ste početnik, bitnije je koncentri- što sadrži slova, iako se najčešće radi o lettering-u, nikako nije sati se na tehniku, vežbanje i posmatranje slova na potpuno profesionalno ukoliko ste grafički dizajner. Tipografija pred- nov način. Najpre zaista upoznajte slova. Upoznajte serifna i stavlja upotrebu predefinisanih fontova, dok lettering pred- beserifna pisma i vidite kako serif utiče na njihov izgled i kakav stavlja najčešće ručno crtanu kombinaciju jedinstvenih slovnih utisak odaju jedna, a kakav druga pisma. Šta su skript pisma i znakova, mada danas ljudi sve više započinju rad direktno u kako ona utiču na celokupan izgled. Kako senke, paterni i or- Adobe Illustrator programu. Tipografija je pisanje već diza- namenti menjaju celokupnu sliku itd. Kao početnik slobodno jniranim karakterima, dok je lettering umetnost crtanja slova. možete precrtavati već postojeće fontove i lettering radove, Mark Simonson dao je zanimljivu analogiju: „Lettering i tipografi- ali samo za vežbu! Na internetu možete pronaći i mnogobrojne ja razlikuju se kao što se plastelin razlikuje od Lego kockica“. tutorijale koji će vam odgovoriti na mnoga pitanja koja muče Najjednostavnije rečeno – tipografija je grafički dizajn dok je svakog početnika kao što su: kako održati proporciju slova, kako lettering ilustracija. digitalizovati vaš crtež, da li su vam potrebne mreže za crtanje ili ne... Neka vam posećivanje blogova i veb stranica koje obja- Kako početi? vljuju kvalitetne lettering radove postane navika. Čitajte što Sve ovo izgleda tako zanimljivo i verovatno i sami želite da se više o tome i okružite se time, jer što više znate to bolje. Na oprobate u lettering-u, ali odakle početi? Ono što odmah morate kraju krajeva, zabavite se i igrajte se slovima, jer to i jeste cilj da shvatite je da su svi loši na početku i da samo vežba dovodi hand lettering-a. Uzmite papir i olovku i počnite. Isprobajte do savršenstva. Za početak zaboravite na mitove da su vam različite stilove sve dok ne pronađete svoj, a onda ga vežbom potrebni posebni markeri, olovke, papiri... Sa njima je zabavno dovedite do savršenstva. 22 23

Stilovi letteringa Lettering postaje sve popularniji, pa se redovno javljaju nove tehnike i stilovi crtanja. Ne postoji precizna i zvanična podela stilova, ali se može napraviti gruba klasifikacija. Ručno ctani Playful lettering Iako skoro svaki lettering rad počinje ručnim crtanjem, mnogi Koristeći ilustraciju, različite šare i igrajući po sopstvenim dizajneri svoje radove ručno obrade toliko detaljno i precizno pravilima, dizajneri i ilustratori, kao što su Meri Kejt Mekdjuvit da su korekcije na računaru nepotrebne. Ovi umetnci koriste se (Mary Kate McDevitt), Timba Smits i Norman Hejs (Norman različitim „alatima“ kao što je olovka, hemijska, marker, četkica, Hayes), stvaraju takozvanu razigranu tipografiju. Radovi u ovom flomaster, a obavezni su i lenjir, gumica, kao i različite vrste stilu izgledaju kao prava eksplozija boja, slova, ilustracija i mogu papira. U ovoj kategoriji ističu se dizajneri kao što su Endi Smit se primenjivati svuda. (Andy Smith) ili Sara A. King (Sarah A. King) čiji radovi predstavl- jaju izuzetno detaljne ilustracije. Vintage lettering Savremeni lettering „Gledajte prošlost kako biste videli budućnost“, glavni je moto Luk Lukas (Luke Lucas), Kendrik Kid (Kendrick Kidd) i Joluvian, ovog stila. Mnoga velika imena lettering sveta mogu se svrsta- neki su od dizajnera koji spadaju u ovu klasu i, kao i ostali moderni ti baš u ovaj stil: Džon Kontino (Jon Contino), Nil Bič (Neil Beech), umetnici, koriste najsavremenije tehnike kako bi stvorili svoj No entry dizajn studio... Ovi dizajneri svoju inspiraciju pronala- dizajn. ze u prošlosti i gaje veliku strast ka staroj tipografiji.

FIY

ŠTAMPA NA DRVETU Tekst: Nikola Rajić Ovog puta, u redakcji smo se zapitali da li je moguće štampati na drvetu u kućnoj varijanti. Još uvek se pridržavamo pravila FIY rubrike koja nalažu da metode i alati moraju biti jeftini i pristupačni. Za ovaj poduhvat moguće je koristiti sito štampu kako biste direktno štampali na drvo, ali kako smo o tome već pisali u prošlom broju, ovog puta štampamo improvizovanim indirektnim metodama koristeći kućni laserski i ink-džet štampač. Uporedićemo obe tehnike i razmotriti prednosti i mane. LASERSKA ŠTAMPA Nije potrebno da imate štampač u neposrednoj blizini, dovoljno je da imate odštampanu sliku na laserskom štampaču. Obratite pažnju da vam slika bude odštampana kao u ogledalu. Potreban vam je još i transparentni lepak za drvo (obično su beli dok se ne osuše) koji možete naći u farbari. Biće potrebno da napravite malu alatku, nešto nalik rakelu. Uzmite samo običan papir A4 formata i ispresavijajte ga 5 puta, dobićete smotuljak sa jednom ravnom tvrdom ivicom. Na drvo nanesite tanak sloj lepka i ravnomerno ga razmažite po celoj površini. Trebalo bi da sloj bude tanak toliko da možete videti obrise godova kroz njega, ali nemojte ni premalo da stavite. Sada treba naneti papir na drvo. Ne morate da žurite, najbolje je da ovaj deo radite staloženo. Stavite prvo jednu ivicu papira na drvo pa polako spuštajte papir na dole. Rukom lagano prelazite po papiru i pritiskajte ga na drvo. Morate biti obazrivi da vam se ne pojave mehurići vazduha, jer se tu neće preslikati boja. Kada ceo papir spustite, improvizovanim rakelom lagano istrljajte papir da se dobro zalepi za drvo. Budite pažljivi jer se papir natapa lepkom i lako se kida. Tako pripremljenu dasku ostavite da se suši 24 sata. Nakon sušenja lepka treba da skinete papir. Iscepajte papir što više možete. Dasku potopite u hladnu vodu na 5 do 10 minuta. Ovaj deo je najzahtevniji, jer ako nešto ne uradite dobro cela slika može da vam spadne sa drveta. Papir natapajte vodom kako biste ga lakše skinuli. Kada se natopi jagodicama prstiju ga trljajte, videćete kako se papir skida a vaša slika pojavljuje na drvetu. Naš savet je da krenete od ivica i skinete prvo delove papira gde nema boje, i nakon toga pažljivo pređete na deo sa slikom. Trebalo bi da dobijete vernu reprodukciju vaše slike na drvetu. Ostavite drvo da se osuši u hladu, nakon toga ga možete prelakirati. Moguće greške: Lepak sa kojim radite je na vodenoj bazi, tako da ako prilikom natapanja papira drvo držite više od 10 minuta pod vodom, može se desiti da lepak počne da se razlaže. Razlaganjem lepka počeće da vam se skida boja i ceo proces propada. Morate biti pažljivi kada prstima trljate po drvetu i skidate papir. Ako prejako i predugo stiskate može se desiti da počnete skidati i boju. Ipak, ako nedovoljno trljate i ne skinete sav papir, posle sušenja počeće da se pojavljuju bele mrlje.

INK-DŽET ŠTAMPA Potreban vam je ink-džet štampač, samolepljivi papir A4 formata koji možete naći u bilo kojoj kopirnici ili knjižari, po mogućnosti još jedan par ruku i improvizovani rakel od malopre. Sliku koju štampate možete napraviti u bilo kom programu, ili skenirajte crtež. Pazite da horizontalno okrenete sliku koju štampate kao u ogledalu. Možete koristiti crno-beli ili štampač u boji, u zavisnosti od toga šta vam je dostupno i kakvu sliku hoćete da štampate. Od samolepljivog papira zapravo vam treba samo zaštitni papir. Preko njega ćete naneti sliku na drvo. Proverite na koju stranu papira štampa vaš ink-džet, stavite zaštitni papir u deo za ulaganje i okrenite ga tako da štampa bude na glatkoj strani. Dok papir bude izlazio iz mašine obratite pažnju da štampana strana ništa ne dodiruje, inače vam se sve može razmazati. Ono što se dešava je da ink-džet ostavlja boju na zaštitnom papiru. Kako je ta površina glatka i neupojna, na njoj se kondenzuju sitne kapi boje koje bi inače regularni papir upio. Sve što sada treba da uradite je da papir prenesete na drvo i dobro pritisnete da drvo upije boju. Ovaj deo nije lak i velika je verovatnoća da ćete morati da vežbate da biste dobili zadovoljavajući rezultat. Od trenutka kada vam papir izađe iz štampača imate do 2 minuta da uradite sledeći korak, jer što duže čekate, boja će se sušiti i teže ćete je preneti na drvo. Ovde dobro dođe dodatni par ruku. Centriranje prvo jednu ivicu papira i počnite ga lagano spuštati tom stranom. Ne sme vam se desiti da vam papir prokliza jer ćete zamrljati štampu, papir vam stalno mora biti zategnut. Nakon uspešnog nanošenja papira i dalje ga držite zategnutim. Sada vam treba improvizovani rakel. Pritisnite ga jako uz papir i dobro istrljajte kako bi boja što bolje prodrla u drvo. U poslednjem koraku treba da skinete zaštitni papir sa drveta. Najbolje je da ga skidate isto kako ste ga i spuštali jer i ovde može doći do mrljanja ako vam papir prokliza po drvetu. Trebalo bi da dobijete odštampanu sliku koju ste želeli. Zaštitni papir nemojte odmah bacati, možete ga obrisati papirnom maramicom i ponoviti njime isti proces još 2-3 puta. Radi boljeg izgleda, nakon pola sata drvo možete prelakirati bezbojnim lakom, ovo može pomoći da boje bolje dođu do izražaja. Moguće greške: Ako vam prilikom nanošenja papira na drvo zadrhte ruke i papir prokliza desiće se da imate zamrljanu sliku, mada ako ste ga samo malo pomerili možete dobiti efekat dupliranja. Ukoliko ste izabrali tvrdo drvo poput hrasta, ili ono ima neki premaz na sebi, može se desiti da se boja uopšte ne upija. Najjednostavnije rešenje je da nađete mekše drvo. Ako vam površina drveta nije dovoljno glatka i ima sitne pukotine, prilikom upijanja boje, ona će se razliti u njih i stvoriti efekat krzavih ivica. Ovo posebno važi za špreploču, tako da tu dodatno obratite pažnju prilikom šmirglanja. 26 27

Laser vs Ink-džet Teško je reći koja je tehnika štampe bolja, to verovatno zavisi od toga šta vam je potrebno i koji vam je štampač dostupan. Laserskom štampom dobijate kvalitetniji otisak, ali proces traje dugo i može se desiti da sve zabrljate kod dela sa potapanjem i skidanjem papira. Kod ink-džet štampe imate manje mogućnosti za grešku, a kako je proces brz, imate vremena da se malo uvežbate. Mana je u tome što se boja kondenzuje na zaštitnom papiru i stvaraju se vidljive kapi. Negde se desi da one budu velike i na tim mestima može da dođe do razlivanja na drvetu. Još jedna mana je to što vam treba štampač tik uz mesto na kojem radite. U ovom aspektu laserska štampa je bolja jer papir možete odštampati bilo gde. Ako ne možete da se odlučite koju tehniku da odaberete, savetujemo vam da pokušate obe. Nađite neku drvenu dasku i vežbajte. Možete dobiti vrlo kvalitetne rezultate ako se potrudite, takođe otvara vam se mogućnost da u sledećem projektu koji radite koristite čak i drvo. savet-Priprema drveta: Prvo morate odlučiti na kakvom drvetu hoćete da štampate. Mi smo odabrali topolu jer je mekano drvo i dobro upija boju, što je vrlo bitno za ink-džet. Najbolje je koristiti lipu jer je najsvetlija i mekana. Izbegavajte hrast i bukvu jer su tvrdi. Drvo mora da bude ravno, dobro išmirglano i bez ikakvih Ilustracije: Ivan Mesaroš premaza, u suprotnom ćete se namučiti sa štampanjem.

NEFORMALNO

ENTARTETE KUNST Tekst: Peter Vukobrat Jedan od najzastrašujućih perioda za umet- nost je svakako bilo vreme rata, doduše, ne toliko zbog samog postojanja sukoba, iako je i to svakako bio velik faktor. Rat je ostavio neiz- brisiv trag na umetnost - to je neosporivo, ali u tom vremenu, postojao je jedan period gde je umetnost u Nemačkoj - tadašnjem epicentru avangardne umetnosti, doživela veliki udarac. Upravo tada, između dva svetska rata, umet- nost je - možda više nego ikada ranije - bila na raskršću. Umetnici su morali birati između bežanja iz svoje države (u ovom slučaju nacističke Nemačke) i rodnih krajeva negde gde je bezbedno i gde bi mogli nastaviti svoje stvaralaštvo, ili ostajanja tu gde su bili, gde bi nastavili svoje živote pod nemilosrdnim na- cističkim režimom, nadajući se nekim boljim vremenima, koja za neke nikada nisu ni došla, dok su za druge došla prekasno. Mnogo je reči napisano o ljudima koji su otišli, i gurali granice onoga što se smatralo umetnošću On je vezivao ljude za područja na kojima se onda kada je to bilo najteže za učiniti, ali ne nalaze. Oni su verovali u ideju da je nemačko toliko, ne čak ni približno o onima koji su ostali, tlo vezano za nemačku krv (otud i naziv „Krv i koji su pokušali da se suprotstave režimu. i Tlo“ odnosno „Blut und Boden“), a da su Nažalost, bunt onih koji su ostali je prošao nemački zemljoradnici i seljaci kulturološki relativno nezapaženo, i samim tim neuspešno. heroji, zaslužni za mesto gde je Nemačka bila, kao i za njenu bogatu istoriju. Sve što je bilo Oni koji su ostali bili su maltretirani, često novo, moderno i urbano bilo je deklarisano oterani u bedu i zaborav, dok su njihova dela kao stvaralaštvo koje je bilo protiv Nemačke bila uništavana, spaljivana i omalovažavana. i njenih ideala. Oformila se čak i ideja kako bi Hitler je vrlo dobro shvatao opasnost koju jedna prosečna nemačka žena na selu trebala umetnost može nositi. Ona može da animira izgledati i kako bi ona morala funkcionisati - ljude, da započne pobune, ili možda najop- bilo je neophodno da je jače i veće građe kako asnije - da usadi ideju, a jedna ideja je mogla bi ravnopravno pomagala u obradi zemlje i biti sasvim dovoljna da prouzrokuje probleme ostalim poslovima, dok bi istovremeno rađala za vreme formiranja takvog totalitarnog veći broj dece u odnosu na ženu iz grada. režima koji je zauvek ostavio trag u našoj istoriji. Stoga je odlučio da cenzuriše sve Slike koje bi prikazivale nemačke pejzaže što je bilo drugačije, a samim tim i „opasno“. bi bile proslavljane kao i njihovi autori, u toj meri da su takve slike imale zasebne Umetnost je po Hitleru trebala prikazivati izložbe. Ti motivi su bili najčešći, i uglavnom Nemce kao arijevsku rasu, bez ikakvih mana. su morali prikazivati realne, a ne fiktivne To su morale biti već izrežirane žanr scene delove države. Nemački slikari koji su radili i kadrovi koji bi često prikazivali snažne pod takvim pravilima su kroz svoj rad oživeli Nemce, pored (ponekad) blago obnaženih i stare „vrednosti“, pa su se nakon nekoliko seksualizovanih Nemica. Pored takve tem- decenija moderne umetnosti i pravaca poput atike, mogli ste videti i žanr scene iz svakod- Vremenom, impresionizma, ekspresionizma, dadaizma, nevice seljaka - kako rade, obrađuju zemlju i razvio se fovizma i sličnog, vratili precizno određenim doprinose svom narodu i državi. Ali čak ni tada i­koncept­ proporcijama i realnom prikazu ljudskih tela, naslikani ljudi nisu izgledali umorno, uprljano vezan za kao i njihovih interakcija u prostoru. Pejzaži ili u bolovima, kao što se moglo videti nekoliko seoski­život­ su morali biti „čisti“, i nisu mogli sadržati bilo decenija ranije na slikama umetnika Gistava koji­je­bio­ kakve dodatne „slojeve“, metafore ili skrivene Kurbea („Tucači kamena“), već su naslikani sa propagiran poruke, od kojih su najgore bile religijske osmehom na licu, kao da su počastvovani što od strane prirode. Nemački slikari vraćali su se u period daju svoj doprinos velikoj domovini, koja je iz- nacističkog­ nemačkog romantizma i selektivno „oživljava- gledala kao da će svakim danom biti sve veća. režima.­ li“ ono što je bilo prihvaćeno od strane režima.

Hitler je prezirao sve što je bilo moderno u umetnosti, zato što je u tome video „jevrejski uticaj“. Stoga je zahtevao da se umetnost vrati u neki „stariji prediod“, koji po njemu nije bio zaražen, i samim tim oslobođen „estetsk- og nasilja Jevreja protiv Nemačkog duha“. Prostorije u kojima su posetioci mogli gledati “umetnost degenerika” bile su malih dimenzi- ja, klaustrofobične i prljave. Umetnička dela bila su postavljena tako da smetaju posetioci- ma, do te mere da čak i ometaju prolaz. Slike su bile postavljene bez ikakvog prethodnog razmišljanja i planiranja, visile bi haotično i uglavnom nakrivo, a ukoliko bi posetioci imali “sreće” da dođu na baš određenu izložbu u određeno vreme, mogli su videti i samog autora pored svog dela, koji je morao stojati i trpeti uvrede pa čak i fizičke napade od pos- etilaca. Štaviše, napadi, bilo verbalni ili ne, su čak bili i preporučeni. Autor je morao stojati pored svog dela, i stoički trpeti, u isto vreme verovatno proklinući sudbinu jer se rodio sto godina kasnije nakon što je umetnički pravac u kojem stvara prošao, ili sto godina ranije jer Poput motiva koji su bili aktuelni u slikarstvu, pravac i stil u kojem stvara još nije ni oformljen. nemačke skulpture su takođe oživljavale ideju Ironična­ „arijevske rase“ koja je bila „pročišćena“ svih Organizovane su velike manifestacije na pobeda, mana. Filmovi koji su pratili ideologiju „krvi i kojima su paljene knjige, slike, crteži i skulpture nažalost­ tla“ su bili možda i najneverovatniji deo pro- umetnika koji su bili deklarisani kao „degeneri- jedna­od­ pagandnog materijala kojeg je tada svakako ci“, i u tom procesu, izgubljeno je više hiljada retkih u tom bilo u izobilju. Jedan takav film, Die goldene dela i to ne samo od „anonimnih“ autora, već i periodu, Stadt, prati život mlade Ane koja beži u grad od velikana poput Maks Ernsta, Mark Šagala, je­svakako­ sa svojim ljubavnikom u potrazi za boljim i Pol Klea, Vasila Kandinskog, Pabla Pikasa i činjenica­da­ srećnijim životom, gde kroz niz nerealnih Salvadora Dalija. Onaj deo koji nije spaljen, je­izložbu­ događaja i zatrudni. Nakon što biva ostavlje- Ovakav izgubljen je. Barem je tako rečeno, i zapisano. „Entartete na od strane svojih bližnjih, skače u jezero i režim­i­ Kunst“ samim tim u svoju smrt, ali tek nakon što je ocu proces­je­ Naravno, tada niko nije mogao naslutiti da posetilo prenela svoje duboko žaljenje jer je napustila doživeo­ onaj deo koji je izgubljen nije ni spaljen, niti preko dva selo, jedino mesto gde je bila srećna, za razliku svoju­ bačen, već uredno sačuvan. Nemački oficiri miliona­ljudi­ od odvratnog i podlog grada koji joj je doneo kulminaciju­ i generali na visokim položajima raspodelili u roku od sve osim sreće za kojom je toliko čeznula. 1937. godine su „plen“, vrlo dobro shvatajući da će takva nekoliko u Minhenu apstraktna i avangardna umetnost jednog meseci,­ Ali postojala je i druga strana, postojala je i sa velikom dana imati neprocenjivu vrednost, i da samim dok su opozicija koja se protivila ideji da politika tom izložbom­ tim može doneti velik profit ne samo njima, „zvanične“­ (po umetnost) neprirodnom procesu i politič- koja­je­ već i njihovim potomcima. Tako je umetnost galerije­ kom protokolu koji je ograničavao svaku nosila naziv „degenerika“, iako osuđivana od tadašnjeg i­izložbe­ vrstu izražavanja. Postojali su umetnici koji „Umetnost režima, interno bila tretirana kao nešto brojale­ su se protivili svim snagama protiv režima i Degenerika“ od velikog značaja, doduše ne zbog njene čak­četiri­ ograničavanja slobode izražavanja i umetnos- („Entartete realne istorijske, već materijalne vrednosti. puta­manje­ ti. Sve što su tadašnji umetnici stvarali, moralo Kunst“). To posetilaca.­ je prolaziti kroz rigorozne kontrole i analize, a što se desilo, Umetnost je moćna. Ona može da inspiriše, Umetnost Režim­sa­ ukoliko bi bili previše „buntovni“ i stvarali ono predstavlja­ ali i da razara. Ona je u teoriji svevremenska, „dege- takvom ide- što nacističkom režimu nije bilo potrebno, jedan­od­ ograničena samo medijem preko kojeg je nerika“­je­ ologijom­nije­ bili bi sankcionisani. Njihova umetnost je bila najeks- iskazana i, ukoliko je medij takav - fizičkim izgleda i samo­uticao­ proklamovana kao „umetnost degenerika“, i tremnijih­ materijalima na kojima je ona prikazana - u tada bila na slikarstvo, ona, ukoliko je nisu istog momenta pocepali slučajeva­ slučaju slikarstva krhkoj drvenoj konstrukciji, zanimljivija­ već­i­na­svaki­ ili spalili na glavnom trgu, je bila bačena u gde­je­jedan­ razapetom platnu i kvalitetu i trajnosti boje alternativa drugi, tada mračne prostorije i vlažne podrume i tavane, režim­i­ koja je korišćena. Umetnost može da obasja, forsiranoj,­ aktuelni umet- dok su autori dobijali kazne, i razne sankcije ukus­jednog­ da pomogne i objasni. Ona nam, ukoliko joj površnoj­ nički­medij­­ koje su išle od zabrane prodaje svojih dela i čoveka­ to dozvolimo (ili ukoliko ona nama dozvoli?), i­lažnoj­ - pre svega izlaganja istih ili zabrane bilo kakvog javnog iz- ostavio može biti veliki prijatelj, jer u sebi nosi mudrost umetnosti skulpturu, ražavanja, predavanja na obrazovnim ustano- traga na hiljada stvaraoca, čija su dela nastavila da žive nacističke­ muziku­i­film. vama pa čak i potpune zabrane stvaralaštva. umetnost. čak i nakon što su njihovi autori preminuli. Nemačke. 30 31

BRUTALIZAM Tekst: Petar Vukobrat Ako nikada niste čuli za arhitektonski stil brutalizam, Brutalizam je arhitektonski stil koji je svoj procvat doživeo u drugoj polovini prošlog veka. niko vas neće kriviti. Nažalost po vas, brutalizam ste Sam stil bio je nastavak modernističke arhitek- sigurno videli. Štaviše, možda i živite u zgradi koja je ture koja je postala sinonim za početak dvade- setog veka, kao nastanak revolucionarnih izgrađena u tom stilu, a da ne znate. Mogli ste živeti pokreta i stilova poput bauhausa, koji su u zauvek u neznanju! potpunosti promenili ne samo polja dizajna i arhitekture, već, kroz industrijski dizajn i dizajn prema čoveku - i sam način na koji živimo. Originalno korišćen primarno za zgrade koje su bile obrazovne ustanove (ili sličnog karak- tera), brutalistički stil se vrlo brzo proširio i na ostale vrste građevina, ne zbog svoje funkcio- nalnosti, već zbog relativno lake izrade i krajnje jednostavne poruke koju građevina ovog stila emituje - čvrsta i uglavnom velika struktura nalik na tvrđavu, jednostavna, funkcionalna i puna samopouzdanja. Smatra se da je stil bru- talizma nastao kao odgovor tadašnje gene- racije arhitekata koji su sa ovim robustnim stilom dali svoj odgovor na „lagani, lepi i funkcio nalni stil“ koji je dominirao prvom polovinom dvadesetog veka. Česta je pretpostavka da je ovaj stil dobio naziv po tome što baš i nije najlepši ili najnežniji kada ga vidite (brutalan, jelte), ali to nije tačno, makar ne u potpunosti. Pravi naziv potiče od francusk- og beton brut što bi u prevodu značilo grub beton - ujedno i termin koji je koristio jedan od arhitektonskih velikana Korbizje (Le Corbusier) kako bi opisao građevine od betona koje i dalje prikazuju tragove oplate. Međutim, sam stil je možda čak i zvanično stvoren kada je britanski arhitektonski kritičar Rejner Banam (Reyner Banham) upotrebio tremin brutalizam u jednoj od svojih knjiga. Ukoliko jednog (sada verovatno kišovitog i melanholičnog) jutra ili popodneva odlučite da se prošetate svojim gradom, sigurno ćete ugledati nekoliko građevina koje se mogu kla- sifikovati pod ovim unikatnim arhitektonskim stilom, koji je kroz svoju relativno kratku istori- ju izazvao širok spektar reakcija i stavova, i to ne zbog toga što je unikatan, već zato što je radikalno drugačiji u odnosu na ono što se moglo očekivati u vreme kada je nastao. Za razliku od drugih stilova, koji su evoluirali kroz vreme i poput vode se adaptirali prema vre- menima i tehnološkim inovacijama - brutalizam je sa sobom doneo potpuno drugačiju filozofi- ju, na koju nije svako bio spreman. Te brutalis- tičke građevine koje biste ugledali na ovim prostorima, ne bi se previše isticale, i to ne jer ste se na njih već navikli. Nenametljive po svojoj prirodi, one se savršeno uklapaju u atmosferu dana na koji ste odabrali da izađete iz svog toplog i bezbednog doma. Melanholične, prljave, išarane i često vrlo nezanimljive, radi- kalne su po pitanju pristupa filozofiji arhitekture (uprljanost je naravno rezultat vremena i manjka brige, a išaranost rezultat vrlo pris- tupačnih sprejeva).

Istinski stil brutalizma se ne nalazi na svakom ćošku, iako ton ovog teksta možda govori su- protno. Brutalizam, kao i svaki drugi stil, bilo da je on manje ili više popularan, ima svoju vrednost i mesto u istoriji. On ima svoje, iako jedva vidljive, pozitivne strane (Morate se zaista zagledati, i polu-zatvorenih očiju posmatrati te naše građevine da biste pronašli bilo šta od nekog očiglednog ili skrivenog estetskog značaja, ali opet!). Problem sa brutalizmom nije taj što je on kao stil previše jednostavan ili previše vizu- elno odbojan, već to što je iz jednog načina gradnje proizašlo nekoliko derivata, koji su gori čak i od njihovog izvornog stila. I tako, nešto što je zamišljeno samo kao faza, nešto što ima početak, sredinu i kraj, i dalje traje kroz razne iteracije, i to baš „u našem dvorištu“. Lišen boja i arhitektonske inovativnosti koja je krasila stilove i građevine prethodnih vekova, a pogotovo perioda kada je industrija krenula da se razvija velikom brzinom, naš brutalistički stil danas postoji kao trn u oku svakom ko je Nakon svega dve-tri decenije, na maltene „Arhitektura, rođena je iz najsnažnijih misli. Za ljude okrenut modernim, boljim i lepšim vremenima. svakom delu grada na koji danas kročite, za- Možda je ovo teatralizacija, nepotrebna drama tičete petospratne zgrade i kvazi-solitere koje će to biti prinuda, ugušiće se u njoj ili će živeti – živeti, oko nečega „tako trivijalnog“ poput jednog ar- više podsećaju na višespratne zatvore, nego šta podrazumevam pod tim. Arhitektura nije ljuštu- hitektonskog stila, ali se upravo kroz brutalizam, na mesta gde žive ljudi. ra za primitivne instinkte masa. Arhitektura je kao i mnoge druge stvari, ogleda naše stanje u društvu, kao i naša neizbežna sudbina ukoliko Sve što se gradi, gradi se na brzinu, ne zbog otelotvorenje moći i težnji nekolicine. To je brutalna se to stanje ne promeni. Zapostavili smo svoje nedostatka vremena ili vremenskih ograničen- stvar koja je davno prestala da koristi umetnost. okruženje i pognutih glava koračamo iz dana u ja (sva moguća vremenska ograničenja se ovde Nema razumevanja za glupost i slabost. Nikada ne dan, čekajući “neko bolje sutra” - frazu koju smo probijaju), već zbog uštede novca. Zgrade, od mogli čuti sa malih ekrana u više navrata. kojih svaka liči na onu pored nje samo u dru- služi. Lomi one koji je ne mogu podneti. Arhitektura gačijoj boji (ponekad se ne potrude ni toliko), je zakon onih koji ne veruju u zakon, ali ga prave. Ona Istinski stil brutalizma možda nikada nije ni išarane su imenima kompanija i pojedinaca koji došao do ovih prostora, barem ne u svom su u nju investirali. Najčešće stoje potpuno je oružje. Arhitektura nemilosrdno koristi najsnažni- originalnom, pročišćenom obliku. Do nas je ovaj prazne, čekajući upravo ranije pomenuto “neko ja sredstva koja su joj na raspolaganju u svakom stil, kao i mnogo drugih stvari (koje nam možda bolje sutra”, kada će ljudi imati razloga i finan- trenutku. Mašine su ovladale njome i ljudska bića su nisu ni bile potrebne), došao sa zakašnjenjem. sijskih mogućnosti da se u njih usele. Pored Valter Pišler Na tom putu, brutalizam je pokupio mnogo takvih zgrada, brutalističke građevine se izd- u okviru nje samo tolerisana.“ drugih ideja i izmena, i kada je došao do nas, on vajaju još više, poput nekog sukoba generacija. se adaptirao nama i našim potrebama. Ono što nam je odgovaralo je ostalo, dok je ostatak - bio Sve građevine koje vidite mogu se kategorisa- on bitan ili ne - odbačen bez razmišljanja. Iako ti pod određene stilove - modernizam, brutal- je sama ideja ovog stila i dalje ostala ista, pos- izam, socijalizam, itd. Naša arhitektura (a matrajući brutalističke građevine sa zapada i izgleda i mi sami), ostala je u prošlom veku. ove kod nas, primećujemo očiglednu razliku. Ništa se ne poboljšava, a ono što već postoji, Zapadni brutalizam se danas izdvaja kao nos- ostavljeno je samo da trune i da se raspada jer talgični podsetnik na neka starija vremena, kada gubi bitku protiv prirode i vremena. se između ostalog, drugačije i jednostavnije živelo. Naš brutalizam ne podseća ni na šta, jer Brutalizam kao stil je vrlo specifičan, i svakako se od perioda kada su se te građevine gradile ima svoje mesto u istoriji. Ukoliko se upotrebi malo šta promenilo. kako treba, a to znači sa konkretnim ciljem i u skladu sa urbanističkim planom, građevine u Kako se ipak svet oko nas menjao, morali smo i ovom stilu mogu izgledati veličanstveno. Te mi. Korak po korak, potpuno izgubljeni, adapti- građevine velikih, ravnih i neobrađenih površi- rali smo se prema velikim promenama koje su na - postoje kao jedan istinski unikatan ar- nas okruživale, u isto vreme pokušavajući da hitektonski stil, i kao da to samo po sebi nije oformimo neki sopstveni identitet. Naša (sasvim dovoljno, one služe kao jedan od podsetnika opravdana) nesigurnost, prenela se i na našu koliko je čovek daleko došao, koliko se kroz arhitekturu. Proces gradnje sveo se na ustalje- evoluciju dizajna i arhitekture svet promenio, ni kliše u kojem više nije bilo mesta za inovacije i koliko uz obrađivanje određenih materijala i (one zahtevaju više novca, vremena i talenta, kombinovanjem istih, možemo oblikovati nešto čega nam danas očigledno manjka). prostor oko sebe. 32 33

„Arhitektura nije pitanje lepote. Ako uopšte čeznemo za lepotom, ona nije u toj meri lepota forme, propor- cije, koliko senzualna lepota elementarne sile. Arhitektura nije zadovoljenje potreba mediokriteta, nije okruženje za sitničavu sreću masa. Arhitektura je napravljena od strane onih koji stoje na najvišoj lest- vici kulture i civilizacije, na samom vrhu razvoja jedne epohe. Arhitektura je posao elite.“ Hans Holajn Ako ste naročito pažljivi, naznake našeg propadanja možete videti na svakom ćošku. Ako baš nešto i ne analizirate svoje okruženje, dok čekate autobus, možete baciti pogled na žutu štampu. Bićete zapanjeni brojem velikih, drečavih naslova koji obaveštavaju građane da se dešava neka promena, da se nešto ruši ili seče (bilo da se seku zgrade, drveće ili ljudi, sada je već postalo svejedno, jer izgleda da je svako ravnodušan). Ponašamo se kao da će se, ukoliko sklonimo pogled na nekoliko godina, sve samo rešiti, da će sve patnje proći. Pošto niko ne podiže svoj pogled, niko i ne primećuje da se naše okruženje menja i truli zajedno sa nama, da svakim danom sve dublje tonemo u propast. Kako vreme ide, gubimo sve više naše istorije i naše tradicije. Okrećemo se stranom, ne jer je lepše, već jer je lakše, pristupačnije i jednos- tavnije, ali po koju cenu? Zar je toliko zanimljivo postati nacija poput svake druge? Ne razliko- vati se ni po čemu? Zašto je sve što je strano, navodno bolje od onoga što je naše, bolje od onoga što su naši preci stvarali decenijama i vekovima unazad? Mi nismo savršeni, naravno, daleko smo od toga, ali makar u teškim vremeni- ma - koja izgleda nikako da prođu i da nas napokon ostave na miru - možemo stoički trpeti dok konačno ne svane, znajući da smo deo nečeg jedinstvenog i lepšeg, nečeg čime treba da se ponosimo i što treba da nosimo poput ordena na reveru našeg, iako sada već poprilično po- cepanog, i dalje lepog odela. Problem leži u tome što nestaje sve što je lepo, sve što je originalno i kvalitetno, čega je već i od samog početka bilo u manjim količinama. Odavno smo postali društvo potrošača, što se ogleda i u našoj ar- hitekturi. Vremenom, naš grad postao nam je stran. Lišen nekadašnje atmosfere i unikatnog duha, nalazimo se u mestu gde dominiraju bil- bordi, prljave, zapostavljene fasade i svetleće reklame koje nas podsećaju na male popuste velikih stvari koje nam ne trebaju. Svi smo mi, doduše, u ovoj priči krivi. Ukoliko se mi ne promenimo, ukoliko mi ne stanemo na put uništavanju onoga što nam je drago, onoga gde jesmo i čemu pripadamo, propašćemo u potpunosti, ne shvatajući kada i zbog čega. Krivićemo sve oko nas, potpuno zaboravljajući da smo i mi saučesnici u našem uništenju. A možemo bolje.

PREDSTAVLJAMO

BRATISLAV Bratislav Milenković, Autoportret MILENKOVIĆ

Mnogi dizajneri koji su bili u marketinškim agencijama Za početak nas interesuje ili većim dizajnerskim Koje pogodnosti vidiš kao frilenser u koju su neki tvoji prvi koraci kućama se žale da se posle odnosu na rad u većim kompanijama, i u svetu dizajna i ilustracija, nekoliko godina zasite. da li postoji negativna strana odnosno odnosno kako je sve počelo? Da li ti se to desilo? nešto što ti nedostaje? Prve stvari koje su počele da se dešavaju Znaš šta, mislim da je u prirodi svih nas da Frilensing ima svoje prednosti i mane. Za početak moram su bile na fakultetu. Bio je raspisan interni težimo napretku i promeni, i da je to nešto priznati da koliko god se trudio da budem dobro organizovan, konkurs za maskotu Evropskog prvenstva što nas generalno pokreće. Stvar je u tome rad od kuće je veoma depresivna stvar. Mislim da je bitno u vaterpolu koje se održavalo u Beogradu da verovatno dosta zavisi od same kompanije, razdvojiti posao od privatnog u svakom mogućem smislu, bilo 2006. godine. To je bio moj prvi projekat odnosno same agencija ili studija u kojem organizaciono, bilo finansijski. Recimo, moje iskustvo je bilo koji je bio realizovan. Kasnije, na četvrtoj radiš. Ja jesam u nekom momentu došao takvo da mi rad od kuće više apsolutno nije prijao. Biti frilens godini fakulteta sam počeo da sarađujem sa do zasićenja, ali ne nužno zbog samog rada ilustrator je usamljenički posao, sam provodiš dosta vremena, Politikom kao ilustrator jednom nedeljno na u agenciji, koliko zbog toga što su prosto sve manje srećeš ljude i sve manje komuniciraš, a ta razmena je rubrici „Dan u Beogradu“, tada je art direk- zahtevi tržišta takvi da ne traže nikakvu bitna. Moraš sebi da gradiš neko okruženje, svako jutro moraš tor je bio Borut Vild. Politika je bila sveže evoluciju. Agencije najčešće rade ono što je da obiđeš krug, da popiješ kafu, kako bi sebi simulirao neki redizajnirana pa je to bila kul prilika da se u potrebno, odnosno klijenti traže ono što je odlazak na posao. Onda skapiraš da dane provodiš prosto i sve njoj nađu ilustracije koje su za to vreme bile potrebno tržištu, a ono nema neku previše postaje onako sporije, to je bar što se tiče rada od kuće. Orga- malo manje karakteristične za novine. To je dinamičnu evoluciju. Zasićenja je sigurno bilo, nizaciono takođe zna da bude jako teško. Ako imaš porodicu, trajalo negde tri godine, a u međuvremenu ali verovatno je više dominirala moja potreba živiš sa nekim ili imaš psa, mačku ili bilo šta, moraš napraviti sam imao razne saradnje sa lokalnim adver- za promenom i napretkom. Ako površno izolaciju od svega toga, jer zna da bude baš velika distrakcija za tajzing agencijama i dizajn studijima. Nakon gledaš, niko ne može da ostane duže od par posao. Ako nemaš šefa, moraš da imaš žestoku samodisciplinu, tri godine frilensinga, ukazala mi se prilika da godina, ali ako se to razloži ima tu mnogo i fakturisanje, vođenje projekata, komunikacija sa klijentima, sarađujem sa prijateljima u agenciji „Popular“ faktora o kojima bi moralo da se diskutuje i to pisanje mejlova, plaćanje svih obaveza, oduzima dosta vremena. (sada „Popular Bruketa & Žinić“) kao grafički nije pitanje agencije, već bilo kog biznisa. Kao frilenser moraš da budeš spreman na sve te stvari. Sa druge dizajner, a kasnije kao art direktor. U principu strane, imaš priliku da tvoj napredak bude posledica tvojih ličnih to je bila prva faza frilensinga, pa potom druga odluka i to je velika satisfakcija. Mislim da kada prevaziđeš sve koja je nastupila nakon Populara i to je faza te početne izazove koji se postavljaju pred tebe kao frilensera i koja i danas traje. kad uspostaviš neku vrstu sistema i stabilizuješ se, taj sporedni deo posla postaje prostiji. Bitno je i da kao frilenser budeš konstantno u pokretu, u poslovnom smislu, jer ne možeš sebi da dozvoliš da upadneš u rutinu, moraš da se unapređuješ, mora tvoj rad da bude bolji, da se promovišeš. Volim da kažem da si one man band, ti sviraš sve instrumente i koliko dobro sviraš, ta muzika je prosto bolja ili lošija. 36 37

Koliko vremena se baviš ilustracijom Smatraš da je samopro- Pošto radiš za razne svetski a koliko se vremena baviš ostalim mocija za frilensera jako poznate časopise, da li je stvarima, organizacijom, promoci- bitna. Možeš li reći nešto postojala neka prekretnica jom? Da li sada radiš više nego kada si više o tome, koje sve kanale koja te je pogurala u te radio u Popularu? koristiš za promociju? vode? Mislim da sigurno trećina vremena odlazi na organizacione Pošto sam neko ko živi u Srbiji, a radim za Mislim da ide spontano, kao grudva snega, stvari i da su druge dve trećine rad. Ali to se jednostavno globalno tržište, najviše se oslanjam na onlajn potrebno je neko vreme da se zakotrlja. Ne razloži tako da u svakom danu imaš malo od svega. Poredeći kanale, ali povremeno su to i neki štampani mora da znači da, ako si radio za ne znam koji ovaj period sa radom u Popularu mislim da sada provodim malo materijali koje često adresiram direktno na časopis, da će svi da te zovu. To se dešava, ali više vremena, ne bukvalno radeći, ali malo više o razmišljanju kontakte sa kojima bih mogao da sarađujem. verovatno u mnogo manjem broju slučajeva. o promociji, narednim koracima, narednim izazovima. Mislim Mislim da je prvi i osnovni korak u samopro- Moraš imati dosta sreće ili napraviti nešto baš da je negde količina rada ista, jer ja i kao frilenser pokušavam mociji zapravo generisanje materijala, stva- veliko da to bude slučaj. Najčešće to bude tako da održim svoj dan od 9 do 5-6. Postoje često i radni vikendi i ranje sadržaja koji ćeš promovisati, jer je na- što dobiješ priliku da radiš neki dobar posao, verovatno bih mogao da radim i po 15 sati dnevno, ali prosto jbitnije da radiš i imaš radove. Ne moraju oni zatim te ponovo neko pozove, i samim tim što ne želim, želim da balansiram kao što sam želeo da balansiram da budu za klijenta, dovoljno je da budu neki te više zovu, ti dobijaš više samopouzdanja, i u firmi. lični radovi. Nakon toga postoji čitav spektar više iskustva i vidljivosti. Meni je značila prva mogućnosti kako da, kroz onlajn kanale tipa narudžbina od Computer Arts-a pre nekih 5 socijalnih mreža, newslettera, ličnog sajta, godina, gde sam ja shvatio da može i tako da mejla, pa i štampanih materijala, dopreš do kli- se radi. Do tada sam bio delimično u neznanju jenta. Posebno je interesantno slati štampane kako to može da funkcioniše, jer prosto ovde radove, jer su ljudi pre zasićeni, svi dobijaju nije imao ko da mi kaže, nauči i objasni mi kako tonu mejlova i digitalnog sadržaja i to više niko to zaista funkcioniše. ne gleda i onda moraš da im doskočiš tako što ćeš da im pošalješ old school razglednicu, fino odštampanu, da privučeš nekome pažnju i da se nadaš da će to uroditi plodom. Mada, na- jšešće je rad taj koji puno toga završava, ako imaš nešto što je zanimljivo to vrlo lako nađe put. U svemu tome treba dosta truda i disci- pline, čak i neke vrste strategije, ali ako nemaš šta da pokažeš nemaš ni šta da promovišeš. Bratislav Milenković, Before-After U kom momentu si ti odlučio da ti je potreban agent, odnosno neko ko bi ti pomogao u svemu tome i kako je došlo do toga? Odlučio sam onog momenta kad sam uspeo da skapiram da ovde više nema dovoljno tržišta koje može da zadovolji moje kreativne, poslovno-egzistencijalne zahteve. Želeo sam da to budu projekti u kojima ću uživati i od kojih ću moći da obezbed- im sebi samoodrživost. Procenio sam da mi je potreban agent, prosto sam prepoznao da postoji ogroman broj ljudi sa kojima Bratislav Milenković, Pop Depression bih mogao da sarađujem, a nemam njihove kontakte i negde sam razumeo da u dobroj meri ceo ilustratorski svet tako funkcioniše. Tako da mislim da je to standardna praksa, možeš više da učiš, da upoznaješ mnogo više ljudi, to olakša posao. Konkretno, agenta sam našao tako što sam podigao prvi sajt pre par godina i poslao link na nekoliko adresa, i imao tu sreću da me je moj sadašnji agent kontaktirao prvi dan.

Ti imaš vrlo prepoznatljiv Postoji li neki medij koji te stil ilustracija. Kako si naročito inspiriše? Nešto došao do tog stila? što nisi radio, a voleo bi? Ja apsolutno nisam svestan te činjenice. Meni Ima mnogo toga što nisam radio, a što bih deluje kao da se utapam u more nekih autora. voleo da radim, da ne mogu čak ni konkretno Ti mi sad kažeš nešto suprotno i to je super da kažem šta je to. Voleo bih da vremenom ta čuti. Mislim da stil mora da ide iz stomaka. Stil, ilustracija nekako izađe sa papira, da se pret- rukopis, način interpretacije nije nešto što vori u nešto trajnije, bilo da je to neki objekat možeš da pokupiš sa strane, to mora da bude ili mural, sitan predmet ili bilo šta što ima proizvod tvog mentalnog sklopa, senzibiliteta upotrebnu vrednost. Prosto me to kao format i neke ideje. Recimo hoćeš da nacrtaš portret: zanima. Ne mora to biti ni van računara, ali način na koji ćeš da obradiš elemente, koliko da ne bude štampana stvar unutar magazina. će da budu apstraktni, koliko detaljni, kako Nije bitan medij ili materijal u kojem radiš nego ćeš da istakneš jedan detalj, kako da ublažiš koja je uloga toga što radiš. Ovo se nalazi na Bratislav Milenković, NIN magazine drugi... To su pitanja ideje i na koji način tre- listi mojih ciljeva i prioriteta za 2015. godinu, tiraš portret. Tu ideju ja verovatno mogu da videćemo šta će od toga svega da bude. primenim na vektoru, nekom analognom ma- Ljudi često, bar u Srbiji, imaju stav terijalu ili nekoj skulpturi, samo je poenta uvek znati šta želiš da uradiš sa tim. To je najčešće da na fakultetu ništa ne nauče, ali po u skladu sa tvojim senzibilitetom i to je u suštini stil. Ja želim da moja ilustracija ne bude intervjuima se ispostavilo da mnogi trendi, kako bi trajala duže, a da bi trajala duže mora da bude svedenija. To su prosto neke ljudi nisu imali takav odnos prema stvari o kojima razmišljam dok radim. Što se samog stila tiče ne volim nešto preterano da studijama. Kakav je tvoj? se ukalupim u nešto vizuelno i konstantno, jer mi je to dosadno. Ne bih želeo da celu karijeru radim iste stvari, želim to da transformišem, Nešto sigurno možeš da naučiš, možda nećeš biti zadovoljan Bratislav Milenković, Kabinet Brewery vanje su ljudi, prijatelji sa kojima sam studirao, međusobno menjam, da cela vrsta karaktera svega toga onim što se tiče konkretno tvoje struke, ali ćeš možda uspeti bude vezana za mene. da naučiš šta ne želiš da radiš ili u kom pravcu ne želiš da kreneš. Možda ćeš naučiti kako se treba postaviti prema ra- zličitim karakterima i slično. Moja glavna uspomena na školo- učenje i unapređivanje. Daleko od toga da nisam nešto naučio od profesora, naravno da jesam. Mislim da to ima određenu vrednost u određenom periodu. Bitno je da ne možeš ni na šta da se oslanjaš ceo život i da u tome nije ni poenta. Najbolja stvar koju profesor na fakultetu može da uradi, je da ti nekako zagolica maštu ili interesovanje da ti kročiš u neki svet. Ako to uspe, već je dovoljno uradio za tebe. Mislim da je najbolja stvar za svaku individuu da što više istražuje, luta i uči, a manje da se oslanja na nečiju podršku, na treći točak. Kod nas je edukacija Kada bi morao da se baviš malo drugačija, jer je više po principu reprodukcije znanja što je pogrešno, ona treba da nam probudi glad za znanjem. Lično nekim poslom, a da to nije mislim da je moje školovanje meni to obezbedilo, da nije ne bih bio ovde. dizajn, šta bi to bilo? To je zanimljivo pitanje… Verovatno bih uživao u pravljenju nečega, bilo da je to stolar- ski posao, pekarski posao, neka proizvodnja bilo kog tipa, ali nešto što uključuje stvaranje i mogućnost da nešto unaprediš i ponudiš neku novinu. Tako se bar sada osećam, možda za pet godina neću želeti da se bavim više ovim, možda ću želeti da pređem u ugostiteljsku de- latnost. Mislim da je to ono što mi kao ljudska bića jesmo, možemo da menjamo stvari i idemo u pravcu koji nam odgovara. 38 39

Kakvo je tvoje mišljenje Koliko misliš da je bitno Možeš li dati nekoliko saveta studen- o dizajn sceni u Srbiji, da da dizajneri učestvuju u tima početnicima koji se tek upliću li vidiš bar neki pomak u angažovanim projektima i u frilens vode ili, na kojim tvojim proteklih nekoliko godina? da rade pro bono? greškama drugi treba da uče? Mislim da ima, ako uopšte mogu da dozvolim Mislim da je bitno da učestvuju zato što diza- Prva moja greška je što sam mislio da su granice države u sebi da ja budem taj koji će to da prokomen- jneri imaju sposobnost da formulišu i prenesu kojoj živiš jedino igralište na kojem možeš da se igraš, i to mi je tariše. Kada kažeš scena, ne mogu baš ni sam neku poruku. Oni su ti koji možda mogu da potrošilo dosta vremena. To čak nije ni bio moj stav nego niko da definišem šta je to. Mislim da je scena se čuju glasnije od nekoga ko nije grafički nije postojao da mi kaže da to nije tako. Živimo u eri komunik- uslovljena potencijalom ljudi iz delatnosti dizajner, vizuelni umetnik ili ilustrator. Što acije, imamo mogućnost da komuniciramo sa celim svetom i sa jedne i tržištem sa druge strane, a mi se tiče rada pro bono, to je uvek kompleksno mislim da je to nešto što zaista treba da iskoristimo. Tu opet manjakmo tržištem. Ovde nemamo problem pitanje, mislim da svako treba da radi ono što dolazimo do nečeg što stalno pominjemo, do zone komfora dizajnera i kreativnog potencijala. Da bi ti ljudi mu prija. Ako mu prija da radi pro bono, niko koja je apsolutno najopasnije mesto za jednog kreativca. Ne prosto uspevali da procvetaju i urade nešto ne može da mu kaže da je to ispravno ili nije. treba da se plašimo grešaka, naš dalji rad upravo gradimo na dobro, moraju da imaju svoje parče sveta. Ja lično jesam radio dosta pro bono stvari, u tim iskustvima i često su loša iskustva mnogo korisnija od Mislim da postoji dosta ljudi koji rade super poslednje vreme, nažalost, ih ne radim, ne dobrih. Možda najbitniji savet jeste da nikako ne odustaju od stvari, kao što sam rekao, činjenica da smo jer ne želim, nego prosto nemam vremena. svog cilja koliko god bilo teško. Neko je rekao: „Bol ili napor je sad ovde i da pričamo o svemu ovome ide toj Ako bih razmišljao o motivima za uključenje u trenutan, a odustajanje je večno“, tako da je jako bitno ostati tvrdnji u prilog. OK, nigde uslovi nisu idealni, pro bono rad, verovatno bih gledao šta je iza na kursu na kome želiš da budeš. Taj put nije uopšte lak, ali je ali to ne znači da svi treba da odustanemo, bez svega toga. Ako je nešto pro bono želim da velika nagrada kad te stvari prorade. Tako da koliko god da je obzira na to da li je u pitanju Srbija, Britanija, stvar bude apsolutno iskrena i da je zaista za teško u početku, koliko god da deluje kao agonija, vredno je Amerika ili bilo koja država ili tržište. Potenci- dobrobit nečega. Postoje ljudi koji pro bono svega toga. Ne mogu sve te kockice da se sklope preko noći i to jal je ogroman samo treba da vidimo šta će se žele da tretiraju kao neku vrstu, ne znam da je potpuno u redu. Taj put nije lak, ali je užasno zabavan, i da me sa tim desiti u vremenu koje dolazi. Smatram li je obmana prava reč, u tome vide priliku pitaš da li bi bilo šta drugačije uradio, jedino bih možda rekao da ljudi treba više da sarađuju i da nekako svi da na neki jeftin način sebi sačuvaju resurse. da je sve to ranije moglo da se dešava. Zato i preporučujem zajedno vučemo jedni druge na gore, a ne na Najčešće to nije dobro ni za koga. Jako je svima da se što pre bace u vodu i da plivaju. dno kao što je većina nas verovatno navikla. bitno samo proceniti šta je iza pro bono rada, naći neki minimum kriterijuma koji će taj angažman učiniti vrednim i to je to, i prosto nekako biti iskren sa tim. Bratislav Milenković, Robots



Vizkul- tura.hr je projekt nastao iz velike ljubavi spram kreativnim industrijama i vizualnim umjetnostima te jednako tako čak iz bunta spram zabrinjavajuće nekvalitetnoj poziciji vizualnih umjetnosti u hrvatskim (on-line) medijima. Naš stav pri pokretanju portala bio je da je produkcija kulturno-umjetničke i kreativne scene impresivna, kvalitetna i dinamična, ali ne postoji medij koji će je adekvatno pratiti i dalje plasirati. Vjerujemo da Vizkultura vizualnu umjetnost i prateću Naši će čitatelji često reći da je Vizkultura tematiku komunicira istovremeno urednič- prvi portal koji na istom mjestu prati čitav ki selektirano i stručno, ali također ciljano niz sfera kreativnog stvaralaštva hrvatske, zanimljivije i popularnije, na širem krugu regionalne i međunarodne kulturno-umjet- publike dostupniji način, s konačnim ciljem ničke scene. Ono što je Vizkultura unijela - vizualnim odgojem društva, “vizkulturiran- kao svježinu na scenu jest činjenica da jem” naših čitatelja i javnosti. pratimo raznolikost produkcije i na neki način jedini objedinjujemo sve ono što producira scena kreativnih industrija i vizualni umjetnici, bivajući tako mjesto koje osim ‘samo’ informiranja služi i kao orijentir kvalitete recentne produkcije te baza za pronalazak ponajboljih autora iz sfera koje pokrivamo. Suvremena umjetnost, dizajn, bilo grafički ili produkt dizajn, zatim arhitek- tura, suvremena fotografija, ilustracija, kratki, eksperimetalni i domaći film, street art, novi mediji… sve su to teme koje na Vizkulturi pratimo. Postojimo nešto manje od dvije godine, Naš sadržaj čine autorski tekstovi, kolumne, mjesečno nas čita gotovo 30.000 ljudi, na veliki intervjui s najzanimjivijim autorima Facebooku imamo preko 12.000 followera, sa domaće i regionalne scene te praćenja a u prilog rastućoj zajednici ljudi koji prate događanja kroz najave i vijesti. Ono što je Vizkulturu ide činjenica da smo, od kada još jedna od naših sadržajnih posebnosti, postojimo, kao medijski partneri podržali koja nam daje tu dozu autentičnosti i dis- preko 30 raznih manifestacija, festivala, tinkcije od svega sličnog, su naše specijali- izložbi i projekata, u Hrvatskoj te Srbiji i zirane kategorije u kojima svakog dana u BiH, čiji su organizatori upravo u Vizkultu- tjednu predstavljamo jedan autorski projekt ri prepoznali medij koji njihova događanja domaćih i regionalnih umjetnika i kreativa- može brzo i kvalitetno plasirati do ciljane ca. Ponedjeljkom likovne umjetnike, publike. utorkom fotografske projekte, srijedom projekte grafičkih dizajnera, četvrtkom vizualnog komucniranja putem plakata, petkom produkt-dizajnerske projekte, a subotom arhitektonske projekte.

Uvijek naglašavamo i našu kategoriju Naše kategorije koje smo spomenuli do STUDENTARIJE, koja prati studentsku danas broje preko 500 predstavljenih produkciju umjetničkih, dizajnerskih i ar- radova, što stvara impresivnu arhivu re- hitektonskih fakulteta. Tako smo jedini centne produkcije umjetničko-dizajner- on-line medij u regiji koji sustavno prati sko-arhitektonske scene u Hrvatskoj i regiji. studentsku produkciju, što smatramo Vjerujemo kako na ovaj način radovi krea- itekako bitnim, jer odlični radovi mladiih i tivaca koje predstavljamo na najbrži način kreativnošću nabrijanih ljudi često ostaju dolaze do publike, u direktnom smo kon- vidljivi samo unutar njihovih studija, samo taktu s autorima, pratimo sve novo što se njihovim kolegama i profesorima, što zbilja događa na sceni i često je upravo Vizkultu- jest šteta. Zato svima njima pružamo priliku ra prvi on-line medij koji objavi pojedini da pokažu svoj rad, a mi na taj način pratimo projekt, temu ili intervju, pa od nas neki razvoj autora na sceni. veći mediji prenose ili se inspiriraju! Kada pričamo o sudjelovanju u “stvaranju” scene odličan primjer koji ilustrira kako to činimo je naša kolekcija “Plakatiranje”, jedan od naših projekata na koji smo najponosniji. Riječ je o projektu koji je startao kada i sam portal, u kojem svakog tjedna predstavlja- mo novi plakatni uradak hrvatskih i regio- nalnih kreativaca, bilo ilustratora, dizajnera, umjetnika ili copywritera, koji nastaje upravo za Vizkulturu! Na početku mali projekt koji nam je itekako “pomogao” u vidljivosti na sceni i vjerno ilustrirao kako mi vidimo našu budućnost – u stvaranjau zajedno sa zajednicom koju pratimo, do danas se pretvorio u brojčano već suludu kolekciju od 100 plakata! Kolekciju smo izlagali na bijenalnoj Izložbi hrvatskog dizajna 1314 u Zagrebu, SOS Dizajn festi- valu u Sarajevu, Festivalu Dan D u Zagrebu, Weekend Media Festival u Rovinju, Sajmu ArtOmat u Zagrebu, Kući za ljude i umjet- nost Lauba kao i na velikoj samostalnoj izložbi u Galeriji HDD-a. Projekt je izazvao velik interes, pažnju i pohvale, ne samo od kreativne zajednice već i publike koja plakatae želi imati! Projekt “Plakatiranje” napokon dobiva svoj pravi komercijalni karakter, plakati konačno idu u prodaju, a planiramo još neke slične projekte bazirane na involviranju zajednice. Ono što odmah Na kraju bi se i ovim putem htjeli zahvaliti sljedi, kao jedan od segmenata daljnjeg našim čitateljima, koji su odigrali glavnu razvoja portala na kojima se bazirao naš ulogu u našem osvajanje prve nagrade ‘nastup’ u finalu natječaja Moj Zaba Start, javnosti na natječaju za poduzetnike Moj jest pokretanje WebShopa na kojem će se, Zaba Start u kategoriji Moja kreativna crta! za početak, moći kupiti naši plakati iz Svi oni ljudi koji su glasovali za nas, pojed- kolekcije “Plakatiranje”. Budućnost web- inci i projekti koji su nas podržali kroz shopa vidimo i dalje od ‘samih’ plakata, no kampanju, pokazali su nam da vjeruju u naš o tome još nećemo! rad i da sve ono što smo do sada uradili itekako ima smisla, i da apetiti za nove Ono što bismo također voljeli, i što vidi- projekte, daljnji razvoj projekta i real- mo kao budućnost naše platforme, jest izacija naših planova imaju veliki Vizkultura na engleskom jeziku što bi re- potencijal. zultiralo nemjerljivo širom broju čitatelja koji bi na taj način mogli upoznavati i pratiti hrvatsku i regionalnu scenu vizualnih umjetnosti. 42 43

ULICE ZORAN RADU- LOVIć MI SMO GRUPA KREATIVNIH ENTUZ- IJASTA KOJI SE BAVE DOKUMENTAR- NOM FOTOGRAFIJOM. OSNOVNA, A MILOŠ UJEDNO I JEDINA TEMA NAŠE GRUPE čU- JE ULICA SA SVIM SVOJIM ELEMEN- TIMA. NAŠIM ODNOSOM PREMA BRILO FOTOGRAFIJI ŽELIMO DA OČUVAMO ESTETSKE I LIKOVNE VREDNOSTI DO- KUMENTARNE FOTOGRAFIJE. TEŽIMO SLOBODI I ODSUSTVU KOMERCIJAL- NOG ASPEKTA. CILJ NAŠEG PROJEKTA JE PRIKAZIVANJE SVAKODNEVNOG ŽIVOTA, UZ IZBEGAVANJE INSISTI- STE- RANJA NA SUBJEKTIVNOM, VERSKOM FAN ILI POLITIČKOM STAVU. DELUJEMO JOVA- U OKVIRU DEPARTMANA 0. IMA NAS NOVIĆ OSMORO, I OSIM ŠTO SMO SARADNI- CI NA OVOM POMALO BUNTOVNOM PROJEKTU – MI SMO I DRUGARI. TO NE ZNAČI DA SMO ZATVORENA EKIPA KOJA NE VOLI DA DRUGUJE SA OSTALI- MA. NAPROTIV! KOD NAS JE VEĆ GOS- TOVALO MNOGO FOTOGRAFA, A UVEK MILJ- SMO VOLJNI DA DOČEKAMO NOVE. AN PRATITE NAS NA FEJSU VULE- FACEBOOK.COM/ULICEFOTOGRAFIJA TIĆ

MAR- KO POMO- RIŠAC ZORAN RADU- LOVIć JELE- NA PAJIĆ ALEK- SANDAR RA- MA- DANOVIĆ SOFI- JA BAL- 44 45 AĆ

Liceulice je platforma aktivizma koja je, ipak, Kao što smo na početku spomenuli, Liceulice VAŽNOST RADA NA IZGRADNJI BOLJEG DRUŠTVA PLATFORMA LICEULICE široj javnosti najpoznatija po istoimenom je platforma aktivizma koja, osim samog mag- magazinu, jedinim uličnim novinama u Srbiji i azina, ima i brojne druge programe. Jedan od jednim novinama koje funkcionišu kao odgov- njih je i program AktivArt koji se realizuje kroz orno socijalno preduzeće. Naime, magazin na više komplementarnih aktivnosti, a pokrenut ulici prodaju naši prodavaci, pripadnici različitih je sa namerom da kontinuirano prati, promov- marginalizovanih grupa (beskućnici, mladi, iše i povezuje različite aktere angažovane osobe sa invaliditetom, uključeni u život i rad umetničke scene u Srbiji i na prostoru bivše na ulici, korisnici psihijatrijskih usluga). Novac Jugoslavije. AktivArt se realizuje kroz nekoliko koji zarađuju od te prodaje značajno im pomaže osnovnih tokova koji podrazumevaju: u njihovom ekonomskom osnaživanju i vraćan- ju u uobičajene socijalne tokove, ali im sam rad 1. Kreiranje digitalne arhive umetničke na mestu prodavca još više znači na psihološkom aktivističke scene i realizovanih projekata planu. Naprosto, naši prodavci su ljudi koje u njenim okvirima društvo previše često otpisuje kao „nekorisne“ članove, a mi smo tu da pokažemo da je takva 2. Aktivno praćenje aktuelnih dešavanja na podela netačna i neprihvatljiva. toj sceni i medijsko osvetljivanje reprezentativnih i uspešnih primera Međutim, Liceulice je magazin specifičan i po dobre prakse drugim stvarima – pre svega, po svom sadrža- ju. Mi pišemo o temama koje drugi mediji izbe- 3. Program Iz dobrih razloga, posvećen gavaju ili nedovoljno pokrivaju, a i kada se njima afirmaciji i promociji socijalnog bave, to uglavnom čine na pogrešan, senzacio- marketinga, društveno-odgovornog nalistički način. Svoju medijsku misiju unapređu- dizajna i komunikacija jemo i razvijajamo na inovativan i originalan način – važno nam je da svojim magazinom 4. Ulični festival aktivizma Vreva čiji je aktivno radimo na „popravljanju“ društva, ali i osnovni cilj problematizovanje i afirmacija na popravljanju poljuljanog ugleda medija. ideje o pravu na javni prostor te poziv građanima da ulice, trgove, prolaze i klupe Liceulice nudi drugačiju perspektivu i drugači- shvate kao mesto potencijalnog delovanja ja rešenja za probleme kojih smo svi svesni, ali za bolje društvo se često, zamućeni svakodnevicom, oglušavamo o njih. Zalažemo se za prava ugroženih i mar- Važan deo AktivArt-a je, kao što smo već naveli, ginalizovanih grupa i pojedinaca, ali i za sarad- program Iz dobrih razloga - program društveno- nju i integraciju svake vrste, za zdravo fizičko i odgovornog dizajna i vizuelnih komunikacija mentalno okruženje, za održivi razvoj, agituje- koji za cilj ima razvijanje i afirmaciju kreativnog mo protiv nasilja, rasizma i mržnje svake vrste. pristupa u procesima otvaranja i odgovaranja Uopšteno govoreći, borimo se za pravednije i na pitanja u vezi sa važnim problemima bolje društvo, a posebno smo usredsređeni na zajednice. Ovaj program nastoji da prikaže na tri velika izazova - očuvanje životne sredine, koje sve načine savremeni dizajn može uticati demarginalizaciju grupa, pojedinaca, stavova i na podizanje svesti pojedinaca u vezi sa ideja, te naposletku unapređenje javnog inte- razvijanjem tolerancije, demarginalizacije, resa i javnog prostora. konstruktivnog dijaloga, inkluzije i afirmacije ljudskih prava uopšte. Magazin Liceulice gradi veze između prodavca i čitaoca jer se prodaja ovih novina obavlja licem Kroz tematske cikluse, ovaj program uključuje u lice. Ovakva interakcija pomaže u građenju veliki broj dizajnera i drugih pojedinaca, orga- mostova između onih koji su na margini i šire nizacija, institucija i kompanija koje prepozna- javnosti, te pomaže svima da shvate ključna ju potencijal rebrendiranja najvažnijih društ- pitanja socijalnog isključivanja i da smo svi isti, venih vrednosti. Kroz javne pozive, tribine, samo nismo imali iste šanse. predavanja, radionice i izložbe postavljaju se pitanja društvenog delovanja formama koje najčešće ostaju zarobljene unutar okvira korporativnog razmišljanja. Da li u habitusu koji se sastoji od ograničenih rokova, naručenih poruka i tržišne trke postoji prostor za uticaj Ilustracija: Vanja Vikalo Linnch na poboljšanje položaja ugroženih pojedinaca, u okviru programa Iz dobrih razloga, odnosa prema gradu i zajednici, razmišljanje o programa društveno - odgovornog solidarnosti, agilnosti i indiferentnosti? dizajna i vizuelnih komunikacija, Iz dobrih razloga je program koji pokušava da koji za cilj ima razvijanje i afirmaciju odgovori na ova pitanja – u skladu sa duhom kreativnog pristupa u procesima čitave Liceulice platforme – dakle, odgovorno, otvaranja i odgovaranja na pitanja u angažovano i sa čvrstom verom u bolje i vezi sa važnim problemima zajednice. drugačije društvo.

WEB

TRENDOVA U 2015 TOP 10 WEB DIZAJN Tekst: Nina Grbić U 2014. godini videli smo kako flat dizajn, video klipovi u poza- dini i mreže postaju pravi trendovi u veb dizajnu. Sada se postavlja pitanje šta je to što će definisati veb 2015. godine? Pored očiglednih stvari, kao što su mnogo veće pozadin- #1 ske slike i napredak MIKRO responsive dizajna, izdvajamo 10 tren- DIZAJN dova koje mnogi veb dizajneri i developeri Responsive dizajn zavladao je vebom u poslednjih par godina, predviđaju za preds- i ne namerava da siđe sa tojeću godinu. prestola. Međutim, on sa sobom donosi i različite prob- leme sa kojima se dizajneri bore tako što koriste već poznate i uobičajene dizajner- ske šablone. Ovi šabloni koris- tiće se i u 2015. godini, ali, kako bi se izbegla monotonija i repeticija, sve više pažnje posvetiće se najmanjim detal- jima kao što su mikro kopi i mikro animacije. #3 #2 VELIKA MOBILNI TIPOGRAFIJA VIDEO Tipografija je nezaobilazan deo dizajna i kao takva igra veliku Video je veliki deo veba, ali deo ulogu i u veb dizajnu. Predviđa u kome zaostaje jeste mobilni se da će u 2015. godini ona video, pogotovo onaj reklamni. postati još veća i bitnija. Razlog zbog kojeg se mobilni Ogromna tipografija pojačava ovoliko muči sa videom jeste vizuelnu hijerarhiju i usmerava ograničenje tržišta ekrana, kao posetioce sajta na šta prvo da i to što mnogi dizajneri i dalje obrate pažnju. Jer, velika slova koriste SWF format. Kako prva privlače našu pažnju. popularnost mobilnog veba raste, neminovno je da će se velika pažnja posvetiti i razvoju mobilnog videa.

#4 HAND LETTERING #6 #5 NEPOTREBNI SKROLOJUĆI Lettering je popularan već ELEMENTI neko vreme, ali ove godine mogao bi konačno da izađe iz SAJTOVI svoje hipsterske faze. Tamo Dizajneri stalno traže načine gde vidite lettering, vidite i kako da pojednostave svoj ljudsko biće. Korišćenje letter- Ovo je bio veliki trend 2014. dizajn, i to se neće promeniti ing-a u veb dizajnu izdvojiće godine, a nastaviće se i u ni u 2015. godini. Kaže se da kvalitetan veb dizajn od ko- 2015-oj. Sa razvojem mobilnih dizajn nije kompletan sve dok risnika običnih šablona. telefona i mobilnog veba, se ne uklone svi nepotrebni dizajneri se sve više okreću ka elementi, pa se tako dizajneri što dužim sajtovima, gde se sve polako odlučuju da eleminišu nalazi na jednoj strani umesto mnoge bespotrebne elemente #7 linkovanja do drugih strana i sajta kao što su veliki broj slika, INTERAKTIVNI informacija. Korisnicima je pozadinske boje, itd. Umesto toga, oni posežu za čistim i mnogo lakše da skroluju u DIZAJN potrazi za informacijama nego minimalističkim dizajnom koji će se na taj način i izdvojiti od da konstantno klikću kako bi pronašli ono što žele. Klasičan mnoštva drugih. primer jeste sajt kompanije Mnogi dizajneri slažu se da je, Apple za novi iPhone 6, gde su pored odgovarajućeg sadržaja sve informacije o proizvodu koji je krucijalan za svaki veb prikazane na jednoj strani, i sajt, pričanje priče kroz veb upotpunjene su zanimljivim #10 dizajn siguran trend u 2015. animacijama koje skrolovanje SKRIVENI godini. Interakcija uparena sa čine još zanimljivijim. animacijom može potpuno izdvojiti jedan sajt od ostalih, GLAVNI MENI pogotovo ako je to urađeno smerno i sa ukusom kao kod sajtova: cyclemon.com i mahe- #8 Kao još jedna posledica razvi- KVALITETNE javljaju se skriveni glavni dineyahia.fr. janja responsive veb dizajna, FOTOGRAFIJE meniji. Na početnoj strani ko- risnike više neće dočekivati meni, već će se pojavljivati tek #9 kada oni odluče da krenu u RASTANAK SA Iako stock fotografija i dalje dalje istraživanje i kliknu na ima svoju primenu i uticaj u odgovarajuću ikonu. Ovo je EXPLOREROM dizajnu, ona polako ustupa vrlo popularno kod dizajna sajtova za mobilne telefone, ali mesto profesionalnoj fo- tografiji, stvorenoj samo za će se, veruju mnogi dizajneri, određeni sajt. Korišćenje brzo proširiti i biće prisutno U 2015. godini konačno ćemo ovakvih fotografija izdvaja svuda, bez obzira na veličinu prestati da podržavamo IE6 i stranicu od ostalih i čini je ekrana na kojem se sajt gleda. IE7. Iako Internet Eksplorer unikatnom, jer je sigurno da nigde ne ide, Majkrosoft radi niko drugi neće imati istu fo- na novom brauzeru pod tografiju na svojoj stranici. imenom Spartan, za koji se Pored toga, one stranici daju pretpostavlja da se razvija na kako lični tako i ljudski pečat. isti način kao i IE11, što znači da će imati podršku za novije CSS opcije. Ovo će verovatno dovesti do toga da se IE6 i IE7 izguraju sa scene. 48 49

HIBRIDNO DOBA MINI SVETA Tekst: Dejan Skorupan Da bi napravio jednu aplikaciju za mobilni Najveća prednost ovih aplikacija leži telefon, potrebno je napisati isti kod na ra- u tome što developeri mogu iskoristiti zličitim programskim jezicima za svaku postojeće znanje (HTML, CSS, JavaS- platformu na kojoj se plasira, što je prilično zamoran proces. U poslednjih nekoliko cript) da bi došli do rezultata. Samim godina, na sceni su se pojavile takozvane “hibridne” aplikacije. Tehnologije kojima se služe ovi hibridi obećavaju developerima je napisan u jednom jeziku i prikazan pisanje jednog koda koji će biti funkcionalan tim što se koriste samo web alati, kod na bilo kojoj platformi, bio to Android, iOS ili Windows Phone. Ispod fensi haube ovih ap- na isti način na svakoj platformi. likacija krije se ništa drugo do klasičan HTML, CSS i JavaScript kod koji se pokreće u skriven- om pregledaču ovih aplikacija i dozvoljava Ove dve stavke su same dovoljne da bi neko komunikaciju sa sjajnim stvarčicama koje krenuo sa hibridom, jer se radi o ogromnoj telefon nudi kao što su pristup kameri, fa- uštedi resursa, najpre vremena i novca. Još jlovima, porukama, kontaktima i svemu jedna stvar kojom hibridi mogu da se pohvale ostalom što možeš uraditi na svom telefonu. je dizajniranje za hrpu uređaja različitih rezo- lucija. Imajući u vidu da radimo sa klasičnim veb alatima, imamo pristup i korisnim tehnika- ma kao što su responzivni dizajn. Responzivni dizajn je tehnika pravljenja veb sajtova (sada i aplikacija) tako da budu prilagodivi svakom uređaju na kojem su prikazane. Da ne bi zvučalo kao da su hibridi najbolja stvar koja se desila svetu još od s mikrotalasne pećnice, trebao bih i pomenuti da hibridi dolaze sa par nezanemarljivih mana. U odnosu na “nativne” (tako zovemo aplikacije koje su pravljene na klasičan način) aplikacije neki tipovi hibridnih aplikacija koji se oslanjaju na teške tranzicije i nesnosnu manipulaciju ekranom, kao što su 3D igrice, imaju očigled- nih problema sa performansama. Iako njihov skriveni pregledač nudi mnogo interakcije sa telefonovim servisima, ipak nisu svi servisi podržani. Takođe postoji i rizik da budete odbijeni od čika Jabuke i Gugla zato što vaša aplikacija nema osećaj kao da je nativna. Pored svega navedenog, najveći problem hibridnih aplikacija ne leži u njihovoj funkcio- nalnosti, već u procesu koji je potreban da bi se postigao osećaj nativne aplikacije. Kod ovog sveta postoji određeni nepisani standard koji jedna aplikacija mora da ispuni da bi bila prirodna za korišćenje korisnicima, i svaki developer nastoji da njegova aplikacija mak- simalno ispunjava ove standarde, jer oni omogućavaju korišćenje aplikacije na intu- itivan način koji su izgradili naši dobroćudni konglomerati. Ove mane jesu značajne, i ne smeju biti ignorisane jer ukazuju na to da hibridni pristup aplikacijama ne može biti iskorišćen baš na svakom ćošku. Potrebno je pažljivo proceniti ciljane korisni- ke svoje aplikacije, njihove preferirane plat- Ilustracija: Lazar Rajković nego što se upustimo u ove vode. Uzevši u forme i tehničke zahteve same aplikacije pre obzir da su hibridne aplikacije veoma mlada tehnologija, sama mogućnost implementi- ranja ovakvog načina rada i njena fleksibilnost ka svim platformama je ogroman korak napred, jer smo uspešno uspeli da prilagodimo veb svet svetu mobilnih telefona.