Forma 14

ČASOPIS TEHNOLOGIJESTUDENATAGRAFIČKOGINŽENJERSTVAI DIZAJNANOVEMBAR 2018.BROJ 14 1

TEHNOLOGIJE Reč urednika Na slova, na slova... RE: rekonstrukcija, restauracija, redizajn, retrospektiva, reanimacija, reaktivacija, redefinisanje, redhibicija, redistribucija, refleksija, re- frakcija, regeneracija, rekandencija, rekantacija, rekapitulacija, rekognicija, re- konfrontacija, relansirati, revitalizacija, reminiscencija, renesansa, reparacija, repeticija, reperkusije, reunija, revelacija, reverzibilnost, rezime... Većinu ovih pojmova ili njihovih sinonima srešćete u ovom broju Forme, u kojem preispitujemo i prošlost i budućnost, posmatramo šta su jedna drugoj pozajmile, gde su se srele i gde preprele, ispitujemo kako implementirati stare izume u najnovija naučna otkrića, istražujemo dokle je tehnologija stigla i da li bi možda želela negde da se vrati.UREDNIK NASLOVNA STRANICA TIRAŽ Nikolina Vasković 500 primerakaKata Kocić PRELOM CIP- Katalogizacija u publikacijiREDAKCIJA Biblioteka Matice srpske, Kata Kocić Novi SadHelena Mak 378:18;65.2(497.113 Novi Sad)Kata Kocić IZDAJE FORMA: Časopis studenataMilana Simić grafičkog inženjerstva i dizajna Departman za grafičko /urednik Kata Kocić - 2006.SARADNICI inženjerstvo i dizajn br1-.-Novi Sad : Fakultet tehničkih nauka Fakultet tehničkih nauka,Anja Živković Trg Dositeja Obradovića 6 Grafičko inženjerstvo i dizajn,Branislava Šoša Novi Sad 2006-.-ilustr..;30cmČarna Ponjević Dva puta godišnje.Duško Čančar ISSN 1452-5380Emilija Otović COBBIS.SR-ID 213659143Filip BogdanovićJelena Mamić ČASOPIS TEHNOLOGIJEKatarija Mijatović STUDENATANikolina Dunđer ŠTAMPA GRAFIČKOGPetar Brković INŽENJERSTVARomana Sekulić Štamparija ,,Futura” I DIZAJNASandra Vukasović Mažuranićeva 46 NOVEMBAR 2018.Srna Todorović Petrovaradin BROJ 14Tijana AdamovTijana Stojanović KONTAKT 1Vanja Živanović [email protected] www.grid.uns.ac.rs

TEHNOLOGIJESadržajTEHNOLOGIJE 4Hladan otisak - prestižan utisak3ST 3D ŠTAMPE 19Sve što treba da znate o ink-jet štampi na keramičkim pločicamaKonzervacija i restauracija knjiga i papirnih artefakata 27 29DIZAJN 32Hajde do mene da gledamo ploče 36Majstor kvadrata i stila – Teo van Duezburg 38NEFORMALNOPolaroid, nekada i ponovoPREDSTAVLJAMONikola i Nenad Radojčić / Braća BurazeriAKTUELNOWEBSTUDENTSKI RADOVI

TEHNOLOGIJEHladan otisak -prestižan utisakTekst Sandra Vukasović i Čarna PonjevićU nadmetanju prodaje finalnog grafičkog proizvoda, estetikaneretko biva presudna. Zato se odvajkada pojavljuju načini koji ćepored standardnih tehnika štampe proizvod učiniti istaknutijim.Ali pre nego što odlučimo kojom tehnikom ćemo istaći proizvod,neophodno je istražiti različite mogućnosti i odgovoriti na pitanjakoja se nameću – „Kako će proizvod na kraju da izgleda?”, „Kojatehnika štampe će se koristiti?” i „Koji materijali će se primeniti?”Bez sumnje, postoji mnogo načina za isticanje proizvoda, a jednaod najnovijih i najatraktivnijih je tehnika hladnog otiskivanja.4

Potreba za ulepšavanjem grafičkih proizvoda stari- TEHNOLOGIJEja je i od same štampe. Naime, iako postoje podaci dazlatna folija datira iz 15. veka, poznato je da je korišće- valjkom, pri čemu se folija laminira. Zatim se lepakna za dekoraciju knjiga još pre nego što je Gutenberg fiksira UV svetlom kroz foliju. Noseći film folije se za-izumeo pokretna slova i presu za štampanje, dok su tim uklanja, a očvršćeni lepak osigurava da optičkikorice i knjižni blok pozlaćivane i vekovima pre. aktivni slojevi ostanu vezani za površine na koje se lepak nanosi. Prenos folije se može vršiti i na početku Razvoj folije podstakla je tehnika toplog utiskiva- procesa štampanja, a zatim se folija preštampa u višenja, nastala u 18. veku, dok je prvi značajni industrij- boja u narednim jedinicama za štampanje, čime seski napredak folije za utiskivanje zabeležila nemačka omogućava postizanje mnoštva efekata.fabrika “Dr. Lauber, Neher & Cie” u 19. veku. Tehnikahladnog otiskivanja (engl. Cold Foil Printing ili Cold Međutim, hladno otiskivanje razlikuje se od toplog iFoil Stamping) je moderna tehnike štampe čiji je za- u principu štampe, odnosno u tome što pruža moguć-datak isticanje proizvoda metalnim presijavanjem. nost izbora između nekoliko tehnika štampe. Stoga,Danas obe tehnike pronalaze svoju primenu. Dok to- ukoliko želimo da hladno otiskivanje primenimo naplo utiskivanje dominira tržištem na duge i kratke magazinima, složivim kutijama ili na vodolepljivimstaze, hladna folija može prevladati tržištem srednjeg etiketama, odabraćemo tehniku ofset štampe, a uko-reda. Takozvani „srednji red” definiše se kao aplika- liko želimo da štampamo na polimernim podlogamacija folije u kojoj veličina tiraža ne može opravdati (PE ili PP), odlučićemo se za fleksografsku štampu,troškove graviranog cilindra, a za pokretanje sistema koja se i najčešće koristi i to iz dva značajna razloga.vrućih pečata bi bilo potrebno isuviše vremena. Prvi leži u izuzetno velikoj brzini fleksografske štam- pe, a drugi u veoma velikoj kontroli nad stepenom Bez obzira na to što je tehnika hladnog otiskivanja primene lepljenja. Princip je takav da se lepak nanositehnika novijeg datuma, ona nikada nije nastojala da na fleksografsku ploču pomoću aniloksnog valjka, ase takmiči sa sličnim tehnikama, već je samo proširi- zatim se prenosi na podlogu, pri čemu se potrebnala svoje tržište. Razlog isticanja su bili niži radni troš- količina lepka za određenu podlogu može vrlo lakokovi i veća fleskibilnost. Svoju široku primenu našla prilagoditi odabirom aniloks valjka sa odgovarajućimje u štampanju luksuznih etiketa za vino, cigarete, volumenom.kozmetičke proizvode, originalne poklone i slično.Tako je recimo zbog niskih troškova hladno otiski- Sam proces hladnog otiskivanja ima i nekolicinuvanje folijom savršeno pogodno za dečije nalepnice, mana – najčešće se susreću nešto niži sjaj i trošenjekoje imaju tendenciju da se pojavljuju u mat varijanti folije po celoj površini. Faktor koji ima najznačajnijii nemaju sjaj folije. uticaj na kvalitet procesa jeste kontaminacija štam- parske forme. Za razliku od konvencionalne, štam- Što se tiče principa štampe, tehnika hladnog otiski- pa lepila u procesu hladnog otiskivanja folije ne trpivanja se znatno razlikuje od drugih tehnika koje slu- kada su fotopolimerna ploča ili podloga uprljani. Plo-že da unaprede estetiku proizvoda – dok druge teh- ča ostaje kontaminirana sve dok se prljavština ruč-nike nanošenja folije koriste toplotu i pritisak kako bi no ne ukloni, a u suprotnom zaprljani delovi formese slika sa folije preslikala na podlogu, za otiskivanje preslikaće se na budući proizvod i ugroziti njegovuhladnom folijom toplota nije potrebna. Naime, proces estetiku.se sastoji od kombinacije štampanja i laminiranja.Po pravilu, prenos folije se dešava “in line” kao i za Na kraju ovog procesa ostaje nam da primetimo daštampanje bilo koje podloge, a folija se primenjuje su proizvodi proizašli iz njega izrazito lepi. Posebnokao „peta boja”. Da bi se folija preslikala na željeni atraktivnu kombinaciju čine visokokvalitetna ofsetproizvod neophodno je naneti UV lepak na podlogu štampa, specijalno bojeni papiri bogate teksture ii postaviti u jedinici za štampanje, a zatim ubaciti i nesvakidašnje metalne folije, koja doprinosi da proi-foliju. Folija i podloga obložena lepkom se pritiskaju zvodi budu estetski privlačni, ostavljajući utisak pre- stiža, izdvajajući se u poplavi skromnih digitalnih i ofsetnih otisaka. Princip otiskivanja sa UV zracima 5

TEHNOLOGIJE3ST 3Dštampe:prošlost,sadašnjost,budućnostTekst Branislava Šoša, Petar Brković Tijana Adamov, Filip BogdanovićPROŠLOST Ideja o 3D štampi datira iz 80-ih godina prošlog Foto H Raguetveka, kada je Hideo Kodama sa Instituta za industri-jska istraživanja u Nagoji (Japan) otkrio način štam- Zbog svojih brojnih inovativnihpanja slojeva fotopolimernih materijala potrebnih za mogućnosti i širokekreiranje 3D proizvoda. Svaki sloj odgovarao je po- primenljivosti 3D štampa jeprečnom preseku čvrstog trodimenzionalnog mode- skrenula na sebe pažnju kakola. Nažalost, nije dobio odobrenje za svoj patent. uže stručne, tako i široke javnosti. Ovog puta mi skrećemo U međuvremenu, francuska filijala kompanije pažnju na evoluciju 3D štampe,“General Electric” i kompanija “CILAS”, proizvođač kako biste u potpunosti shvatililaserske i optičke tehnologije, pronašli su način da kako je ovaj fenomen započet iodštampaju 3D objekat. Međutim, ove kompanije kakav je široki uticaj izvršio.nisu uvidele koristi od spomenute tehnologije pa suubrzo napustile projekat. Američki inženjer Čarls Hal (engl. Charles Hull)1986. otkrio je proces stereolitografije (engl. Stereo-lithography - SLA). Hal je koristio tečne fotopolim-ere na bazi akrila, koji su očvršćavali pod dejstvomultraljubičaste svetlosi. Budući da je patentirao SLAštampač, Hala često nazivaju „ocem 3D štampe”. Nadalje, tokom 90-ih godina mnoge kompanijenastavile su da razvijaju tehnologiju 3D štampe itako je komercijalizovale. U to vreme cena 3D štam-pača bila je veoma visoka – oko 300 hiljada, a uz-imajući u obzir inflaciju, danas bi iznosila oko 650hiljada dolara. U toku ovog perioda patentirane su idruge dve, za 3D štampu ključne tehnologije. To su: 1 Selektivno lasersko topljenje (engl. Selective La-ser Sintering) – proces koji koristi praškaste granuleza formiranje 3D modela;6

TEHNOLOGIJE 2 Modelovanje stopljenog depozita (engl. Fused koji bi praktično mogao da proizvede samog sebe.Deposition Modeling) – proces u kojem 3D objekti U tome je skoro i uspeo kada je njegov štampačnastaju korišćenjem toplote za postavljanje slojeva “Darvin” 2008. godine odštampao 18% sopstvenihtokom formiranja modela. komponenti, a pritom je čitav uređaj koštao manje od 650 dolara. Na ovim tehnološkim osnovama, kompanije supočele da eksperimentišu, proširuju i konačno Sve do pre pet godina prosečna cena 3D štampačakomercijalizuju 3D štampu. Nekoliko novih modela iznosila je oko 50 hiljada dolara, ali zahvaljujući pov-3D štampača je ugledalo svetlost dana, uključujući ećanoj potražnji i proizvodnji cena standardnog 3D“ModelMaker” kompanije “Solidscape”, koji je gra- štampača danas je pala na oko 1800 dolara, dok sedio slojeve voska pomoću mlaznica ink-džet štam- mogu pronaći i znatno povoljniji modeli. Činjenicapača. Novi procesi, kao što su mikromodelovanje da je cena ovih štampača toliko opala nije iznenađu-i sprej-deponovanje, omogućavaju korišćenje 3D juća, budući da postoji velika potražnja za 3D štam-štampe ne samo za plastiku, već i za metale. Uprkos pom različitih proizvoda.ovim pronalascima, cena 3D štampača je i dalje bilaprilično visoka, ograničavajući upotrebu 3D štampe Do 2014. ukupna zarada industrije 3D štampena proizvodnju malih serija skupih proizvoda kao iznosila je više od milijardu dolara. Uz ovaj značajanšto su prototipi u vazduhoplovnoj, medicinskoj i au- finansijski efekat, 3D štampa izvršila je uticaj i na po-tomobilskoj industriji. jedinačnu proizvodnju – omogućivši kreiranje i st- varanje personalizovanih proizvoda i to od različitihSADAŠNJOST materijala. Na primer, možete odštampati verenički prsten po svom ukusu, bilo od zlata ili srebra. Brojni Zašto su 3D štampači danas toliko rasprostran- su i ostali primeri predmeta koji se mogu odštampatijeni? Kao i svaka druga industrija, i industrija 3D pomoću 3D štampača, a jedan od neobičnijih datiraštampe prati trend „više, brže, jednostavnije”. Tokom iz 2004. godine, kada je kineska kompanija “WinSun”2000-ih, kada je rok važenja ranih patenata počeo da razvila mlaznicu za 3D štampač i mehanizam za au-ističe i kada su se novi istraživači i kompanije ukl- tomatsko ulaganje materijala. Tri godine kasnije po-jučile u trku za otkrivanje novih tehnologija, došlo je moću ove mlaznice odštampan je čitav zid zgrade,do raznih velikih promena i inovacija. 2015. petospratna stambena zgrada, a zatim i vila površine 1100 m2 sa potpuno dekorisanim enterije- Adrijanu Bojeru (engl. Adrian Bowyer), engleskom rom i eksterijerom.profesoru, bila je misija da stvori jeftini 3D štampač U laboratoriji za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju univerziteta MIT (engl. Massachusetts 7

TEHNOLOGIJE Foto BASFPrimena 3D štampe u pripremi hrane Do 2014. godine 3D štampači za hranu fokusirali su Ujedninjenih nacija do 2050. godine dostići 9 milijardise pretežno na proizvodnju slatkiša koji su kompliko- i da poljoprivredni sistemi neće biti u mogućnosti davani za ručnu izradu. Kompanija “Natural Machines” svetsku populaciju snabdevaju hranom, ovoj održi-je osnovana u novembru 2012. godine u Barseloni kao vosti bi moglo pomoći smanjenje bacanja ostatakaštamparija za hranu. Revoluciju „ka slanom” započela hrane. Problem gladi u svetu 3D štampanje hraneje njena suvlasnica vodeći se svojim zdravim navika- verovatno neće rešiti, ali bi moglo doprineti njenomma u ishrani. Naime, kada je otkrila koncept štampe smanjenu. Neki stručnjaci smatraju da štampačihrane, Linet Kučme (engl. Lynette Kucsma) istraživa- koji koriste hidrokoloide ili supstance koje sa vodomla je na koji način se u štampi mogu koristiti sveži i formiraju gelove, mogu da koriste obilne obnovljivezdravi sastojci umesto standardnih kapsula za izradu izvore kao što su alge, sočivica i trava kao zamenuslatkiša. “Natural Machines” je 2014. realizovao “Foo- za osnovne sastojke poznatih jela. Vodeći se ovime,dini” – prvi 3D štampač koji izrađuje i slane i slatke tim holandske organizacije za primenjena naučnaproizvode od svežih sastojaka. Ovaj deset kilograma istraživanja u Nemačkoj razvio je metod štampanjatežak uređaj poseduje ekran veličine 4,7 inča i radi mikroalgi, prirodnog izvora proteina, ugljenih hidrata,na Android platformi. Trenutno je dostupan samo pigmenata i antioksidanata.odabranim kupcima, kojima je potrebna samo Wi-Fikonekcija za odabir recepta sa web-stranice proizvo- Džozef Koflin (engl. Joseph F. Coughlin), osnivač iđača i oblika iz biblioteke kako bi odštampali sledeći direktor AgeLab-a na Masačusetskom tehnološkomobrok. “Foodini” je kapaciteta do pet kapsula za hra- institutu, smatra da 3D štampanje može smanjiti po-nu, a poseduje različite veličine mlaznica – pogodne trošnju goriva i emisiju štetnih gasova. Prehrambe-za različite teksture. Najmanja štampa oko 0,5 mm ne prodavnice u budućnosti mogle bi da posedujudebljine i samim tim aditivi kao što je maltodekstrin takozvane „kertridže za hranu”, oslobađajući policenisu potrebni hrani za održavanje oblika. “Foodini” i smanjujući transport i zahteve za skladištenjem.nije pogodan za štampanje svake vrste hrane, niti jenamenjen za to – on briljira u štampi krekera i speci- Uprkos mnogobrojnim dostignućima u oblasti 3Dfičnih oblika paste. Takođe je i veoma brz – za izradu štampe hrane, ovoj industriji predstoji i prevazilaže-krekera treba mu 20 sekundi, a za personalizovanu nje mnoštva izazova. Sa inženjerske tačke gledištapicu 5 minuta. I pored svetskog uspeha “Natural Mac- štampanje prehrambenim materijalima je znatnohines” ne zagovara ideju da 3D-štampana hrana treba komplikovanije od štampanja plastikom ili meta-da zameni tradicionalne metode kuvanja, ali smatra lom. Trenutno najveću prepreku predstavlja aregat-da korišćenjem svežim i zdravim sastojaka sigurno no stanje supstrata. Većina postojećih 3D štampačamože da bude opcija. za hranu trenutno može da štampa samo sa suvim, stabilnim sastojcima, jer većina proteina i mlečnih S obzirom na to da će globalno stanovništvo pre- proizvoda ima rizik od kvarenja. Dakle sastojke prema procenama Organizacije za hranu i poljoprivredu štampe treba pretvoriti u pastu, a sam proces štampe prilično je dugotrajan.8

TEHNOLOGIJE Institute of Technology) razvijena je tehnika 3D odnosno skoro 17,2 milijardi dolara. Takođe je ut- štampe koja omogućava istovremu štampu čvrstih vrđeno da će do 2020. godine 6,7 miliona štampača i tečnih materijala. Ovom tehnologijom odštampan biti distribuirano širom sveta – što je 14 puta više je potpuno funkcionalan robot, kojem je nedostaja- nego u 2016. godini. la samo baterija da bi radio. U mašinstvu, 3D štam- pa se koristi za izradu mehaničkih delova koje je Predviđaju se kopirnice koje će sa vašeg USB-a teško ili nemoguće izraditi tradicionalnim metoda- moći da odštampaju željene 3D objekte, kao i znača- ma. Takođe, moguće je kao jednu celinu odštampati jan napredak 3D štampe u medicini – personalizova- proizvod koji se inače izrađivao iz više delova, čime na štampa krvnih sudova, nervnih vlakana i čitavih se smanjuju troškovi i vreme za njegovo sastavljan- ljudskih organa, kao i preuzimanje lekova iz online je. apoteke koji će se zatim štampati kod kuće. 3D štampa sve više primene nalazi i u medicini. Pored toga malo je verovatno da će 3D štampa biti Iako još uvek nije moguće izraditi organ za trans- finansijski isplativa za industrijsku proizvodnju ve- plantaciju, danas se štampaju medicinski modeli, likih serija proizvoda, ali će omogućiti novim i ino- proteze, medicinska oprema i alati, zubi i slično. vativnim proizvodima da uz manja vremenska i fi- nansijska ulaganja izađu na tržište. BUDUĆNOST Pošto ne možemo precizirati šta će nam budu- Prema nedavnim analizama, 3D štampa će do ćnost doneti, ostaje nam da nagađamo šta će nam 2020. godine dostići godišnju stopu rasta od 14,37%, sve 3D štampa omogućiti – kakav će dalji uticaj ima- ti na razvoj grafičke industrije i proizvodnje uopšte; Da li će uspeti da nas nahrani, izleči ili čak produži život?Foto Carlos Jones 9

TEHNOLOGIJESve što treba da znate Teksto ink-jet štampi nakeramičkim pločicama Katarina Mijatović, Nikolina Dunđer, Srna Todorović, Vanja Živanović Pre skoro dve decenije jedini način da se keramič- nalazili način da se izdvoje iz konkurencije. Sledećike pločice odštampaju bio je korišćenjem tradicio- problem ležao je u otežanom upravljanju bojama, jernalnih metoda – putem valjaka ili sito štampom, uz se pokazalo da uopšte nije jednostavno obezbeditinezaobilaznu upotrebu velike količine materijala. konzistentnu i tačnu nijansu boje, što je u ovom po- stupku veoma bitno. Uzrok ovog problema leži u sa- Iako je sito štampa važila za dominantnu tehniku, moj tehnologiji – kada boja pločice napusti štampač,nosila je sa sobom i niz ograničenja. S obzirom da razlikuje se od boje pločice nakon pečenja. Takođe,obim valjka određuje dužinu motiva koji može da jedan od problema je i nemogućnost štampe na 3Dse reprodukuje, dezeni su bili ograničeni na prilič- pločicama, kao i onim sa teksturom. Osim što omo-no jednostavne, a uz to su se često ponavljali. Time gućuje štampu isključivo na ravnim podlogama, sitose nadalje ograničavala kreativnost, pločice su delo- tehnika krajeve pločica ostavlja neobojene, jer štam-vale manje realistične, pa su i proizvođači teže pro-10

TEHNOLOGIJEUkoliko ste ikada bili u pružila veliku brzinu, visok kvalitet i realnu repro-situaciji da birate pločice, dukciju mermera i drugih prirodnih materijala. Uza u moru sličnih nijedne to, usvajanjem ink-jet tehnologije smanjeni su kakovam nisu delovale dovoljno troškovi proizvodnje, tako i otpad, jer zalihe već go-posebne ili realistične, znajte tovih proizvoda faktički ne postoje – posao se obav-da vam se to nikada više lja na osnovu porudžbine i potražnje kupaca, kao ineće dogoditi. Zahvaljujući prema zahtevu velikih ili malih tiraža.spoju nespojivog – štampi 21.veka na materijalu nastalom Digitalizacija ukratkou paleolitu, mogućnosti suzaista postale neograničene. Ideja da se ink-jet tehnologija, koja je prevashodnoKoje je sve prepreke osmišljena za štampanje papira, takođe može pri-prebrodila ink-jet tehnologija meniti na keramiku, nekada je bila nezamisliva, doki šta je spremna da ponudi je danas nezamenljiva.saznaćete u ovom vodiču. Rastojanje između podloge i glave štampača jepa tačno do ivice nije moguća. Nezaobilazna pojava uglavnom između 3 i 5mm, a boja se prilikom oti-je i lomljenje pločica, koje se javlja usled povećanog skivanja nanosi direktno na površinu, beskontaktnopritiska sito štampe. – jedina sila koja deluje na podlogu potiče od veoma malih tečnih kapi. Iz tog razloga, broj preloma samih Uprkos svim nabrojanim nedostacima, sito štam- pločica je sveden na minimum, budući da ne postojipa i danas uzima značajni udeo u industriji kera- mehanički pritisak na podlogu.mičkih proizvoda, koja je sasvim sigurno čekala natehnološko rešenje koje će prevazići sve nabrojane Digitalnim procesima štampe lokacija svake kapiprobleme. Ink-jet tehnologija ne samo da je u tome može biti predodređena na xy osi, a ukoliko dođe douspela, nego je, između ostalog, obezbedila kraće bilo kakvih problema može se promeniti u kratkomvreme pripreme i štampe, efikasno upravljanje bo- periodu, što dalje omogućava digitalnu kontrolujama, primenu realističnih dezena i tekstura, šireći štampe idejnog rešenja.dalje mogućnosti dizajna i ne lomeći pločice. Upravljanje bojama se takođe kontroliše softve-Početak ink-jet ere rom, pa je ovaj proces postao pre svega predvidljivi- ji. Uz to je i smanjena količina boje koja se koristi, a Prvi namenski ink-jet štampač uvela je kompani- posledično i sami troškovi proizvodnje. Vreme izra-ja “KERAjet” 1999. godine, ali je tek naredne godine de je takođe umanjeno, jer više ne treba montiratirazvoj ink-jet štampajuće glave omogućio veće vi- materijal kao što je bio slučaj kod konvencionalnihskoznosti boje potrebne za uspešno rukovanje kera- tehnika. U samom procesu nema valjka koji je ogra-mikom. Nova tehnologija ubrzo je dobila šansu da se ničavao dimenzije pločice, te je izbor formata slobo-pokaže i dokaže. S obzirom da je svetska ekonomska dan.kriza posebno teško pogodila građevinsku industri-ju, znatno su se smanjile porudžbine za tzv. arhitek- Ink-jet proces ima i tu prednost da je minimalan ti-tonske pločice – one od standardnih skupih mate- raž štampe – jedna jedina pločica. Ukoliko poželimorijala. Mogućnost digitalne štampe na keramičkim da ponovimo štampu određenog motiva, dovoljno jepločicama pokazala se veoma perspektivnom, jer je samo da smo ga sačuvali u digitalnom formatu i da dobijemo boje od istog proizvođača. Ono što predstavlja najneverovatniju novinu je mogućnost da bukvalno svaka pločica bude različita, istovremeno imitirajući bilo koji materijal. Dva principa ink-jet tehnologije Obe tehnologije koje se u ink-jet tehnologiji ge- neralno koriste za formiranje kapi, našle su svoju primenu i za štampu na keramici. Drop-on-demand princip funkcioniše pomoću velikog broja mlaznica, koje se pojedinačno pozicioniraju kako bi izbacile kapljicu boje. Ovaj princip koriste gotovo svi aktu- 11

TEHNOLOGIJE ćim signalom i neprekidnim kretanjem pločica is- pod trake za štampanje. Kako ne bi došlo do greške u registru, treba ispo- štovati visoke računarske zahteve za in-line štam- panje.Signali moraju biti precizno sinhronizovani, kako jedni sa drugima, tako i sa sistemom za tran- sport pločica, da bi se pločica u sistemu ujednačeno pomerale. Kvalitet reprodukcijeelni ink-jet štampači za dekoraciju keramičkih plo- U zavisnosti od zahteva i mogućnosti mašine,čica. Countinuous printing je utemeljen proces koji dostiže se rezolucija od 100 do 600 tačaka po inču,se široko koristi u industriji, npr. za štampu datuma dok je standard 200 dpi za male rezolucije, odno-i serijskih šifara. U keramičkoj industriji ne koristi sno između 360 i 400 dpi za pločice koje zahtevajuse za dekorisanje, već za označavanje ambalaže, a visoku rezoluciju. Podne pločice se često štampajuu nekim slučajevima i za štampanje identifikacio- srednjim kvalitetom, a dekorativne i zidne pločicenih kodova na ivicama pločica. U oba postupka boja zahtevaju veći kvalitet i time veću rezoluciju radidolazi iz glave štampača – u continuous ink-jet po- dobijanja preciznih detalja.stupku je pojedinačno usmerena na podlogu iz jednemlaznice, dok se u drop-on-demand principu emitu- Jedna od vodećih kompanija na svetu, koja se većje iz niza prskalica kao odgovor na digitalne signale. deset godina intenzivno bavi razvojem digitalne ink- jet štampe na raznim tipovima pločica je “XAAR”.Dva principa sistema za štampu Nenadmašivim razvojem tehnologije omogućila je štampu na pločicama tako da ih je jednostavno ne- Da bi tehnologija o kojoj govorimo pružala osim moguće razlikovati od stvarnih prirodnih materijala.kvalitativnih i odlične kvantitativne rezultate, ne- Rezolucijom od 720 tačaka po inču, omogućena jeophodno je bilo integrisati single-pass i in-line štampa najsitnijih detalja kao što su detalji pukoti-proizvodnju. Termin single-pass predstavlja poje- na prirodnog mermera i čestica peska. Osim štampedinačan prolaz keramičke pločice kroz sistem, omo- na ravnim podlogama, korišćenje intenzivnih boja,gućavajući da cela površina pločice bude ukrašena dodatak sjajnog laka i postizanje metalnog odsjajaprecizno – od ivice do ivice. Kako bi se proces ubr- postalo je krajnje jednostavno i na reljefnim ploči-zao, uvodi se in-line kontinualni prolaz pločica kroz cama, gde se nakon nanošenja i pečenja na visokojsistem, gde se više pločica štampa jedna za drugom. temperaturi, dovodi do sjedinjavanja štampe sa gla-Ključni elementi ovakvog sistema za četvorobojnu zurom pločice, što čini da otisak bude postojan koli-štampu su: glava štampača, sistem za transport plo- ko i sama pločica.čica, sistem za snabdevanje bojom, izvor podataka ipridruženi kontrolni sistemi. Za svaku pojedinačnuboju se glave štampača, na kojima se nalazi nekoli-ko hiljada mlaznica, sastavljaju u niz na takozvanutraku za štampanje što predstavlja neprekidan redmlaznica preko širine pločic, što za tipične pločicemože značiti deset ili više glava za štampanje. Samaštampa vrši se pokretanjem glava štampača, koje sepune bojom iz rezervoara, u skladu sa odgovaraju-12

Boja TEHNOLOGIJE man za upotrebu. Dobijeni otisak je trajan, otporan na sunce i vodu. Uslovljena specifičnim sastavom, priprema boje Da zacementiramo pričuza štampu na pločicama veoma je složena. Boje seuglavnom sastoje od fino mlevenih neorganskih Pre digitalizacije, za proizvodnju atraktivnih i kva-pigmenta (koji su otporni i postojani na visokim litetnih pločica bila je neophodna izuzetno velikatemperaturama pečenja) ili rastvorljivih metalnih veština. Digitalna ink-jet tehnologija neosporno jejedinjenja (koja u reakciji sa uglačanom podlogom napravila revoluciju i postala standard za štampu naobezbeđuju željenu boju i zahtevani kvalitet). Kako keramičkim pločicama. Poslednjih nekoliko godinabi se postigle tačne nijanse i intenzitet, proces for- uzela je udela na globalnom tržištu u tolikoj meri damiranja boje u velikoj meri zavisi od fizičkih osobina je prodaja novih sito štampača za keramičke pločicekao što su viskoznost, površinski napon i gustina, a gotovo iščezla.koje treba optimizovati za ink-jet štampu. S obziromda se viskoznost disperzije povećava sa većim bro- Prema predviđanjima, najveći progres ove tehn-jem čvrstih čestica, postoje ograničenja za količinu logije biće zabeležen upravo u periodu od 2017. dopigmentnog sadržaja koja se mogu nalaziti u boji. 2022. godine, što u brojkama znači da će globalno tržište boja za štampu keramike do 2022. godine do- Osim toga, da bi se izbeglo začepljenje mlaznica stići 2,59 milijarde dolara, za razliku od 2017. godinemora se poštovati ograničenje u vidu maksimalne kada je iznosilo 1,83 milijarde dolara ili 7,2% porastaveličine čestica pigmenta (tako da njihova veličina na tržištu. Istraživanja o kretanju trendova u indu-iznosi svega nekoliko mikrometara), a da bi se izbe- striji štampe na keramici se analizira u Severnoj igla sedimentacija boja mora imati dugotrajnu stabil- Južnoj Americi, Aziji, Evropi, Bliskom Istoku i Africi,nost. dok se azijsko-pacifički region pokazao kao najveći potrošač boja za štampu keramike. Ne treba izosta- Dodatni niz mogućnosti otvara se upotrebimo li UV viti da u prilog porastu neosporno ide činjenica daboje, koje se suše ultraljubičastim svetlom odmah se tipični digitalni štampači za keramičke pločicenakon distribuiranja na površinu materijala podlo- mogu isplatiti za manje od šest meseci, a uz to ih jege. Pošto boja sušenjem zapravo prelazi iz tečnog u prilično lako integrisati u postojeće proizvodne lini-čvrsto agregatno stanje, ne širi se nakon štampanja, je, pa su prekidi proizvodnje minimalni.što rezultira dobijanjem finijih detalja. Rad na progresu u smislu brzine, opsega boja i Savremena oprema ima mogućnost da istovreme- specijalnih efekata ovde se ne zaustavlja. Sa ovimno štampa veliki opseg boja, uključujući i belu, stva- poboljšanjima, koja će dodatno omogućiti kreativ-rajući tako 3D reljef sa efektom peskiranja. Pored nost u dizajnu pločica, budućnost za kompanije kojevizuelnog 3D efekta, može se dobiti i efekat utiskiva- prihvataju digitalnu tehniku štampe na keramičkimnja. Boja koja se koristi ima visoku toleranciju na ha- pločicama prilično je svetla.banje i toplotu. Direktnim nanosom boje na pločicu,ubrzo dobijamo proizvod koji je potpuno suv i spre- 13

TEHNOLOGIJEKonzervacija i restauracijaknjiga i papirnih artefakataTekst Anja Živković, Tijana Stojanović, Emilija Otović Konzervacija i restauracija, bile one svrstane u nauku, zanat ili umetnost, zasigurno jesu discipline koje istinski poštuju predanje i umešnost rukovanja papirom. Osim što podrazumevaju postupke koji se sprovode bez prečica i bez žurbe, iziskuju i pregršt strpljenja. A kako i ne bi, kada su dužne da očuvaju milenijumima staru čast? Stari Egipćani su, recimo, nakon svake kiše ili nepogode proveravali da li je na svicima papirusa došlo do nekakvog oštećenja, a zatim ih štitili, smeštajući u cilindrične posude od slonovače ili otpornijeg drveta. U isto vreme, na Dalekom istoku, osim posuda, korišćen je bastas – vrsta tekstila, kojom su spise prekrivane i na taj način štićene. Novi Plutarh Ivanović Jeftimije (Budim, 1809.) pre i nakon konzervacije14

TEHNOLOGIJE Po definiciji, restauracija i konzervacija predstav- đivanje faktora koji su uticali na to stanje, a koji seljaju procese zaštite i očuvanja knjiga, predmeta od mogu podeliti u osnovne grupe:kulturnog značaja, te muzejskih artefakata kao štosu mape, karte i slike. Oporavak artefakata ove vrste 1 svetlost i toplotase ne ogleda samo u prelepljivanju i prekrojavanju,već u kompleksnijoj obradi hemijskim i fizičkim pu- 2 vlažnosttem. 3 česte promene temperature i stepena vlaž- Kada jedan predmet bilo kog stepena oštećenja nosti knjigedospe u laboratoriju za restauraciju, sam restauratormora biti spreman i naoružan poznavanjem svih po- 4 kiselost papira koja je obavezan i najvažnijijedinosti i elemenata koje mogu da čine jedan takav parametar i merimo je pomocu pH testapredmet. Osim toga, svaki restaurator i konzervatormora poštovati etiku restauracije, čiji su glavni prin- 5 prisustvo oksidirajućih agenata i teških me-cipi sledeći: tala Originalnost dokumenta ili predmeta mora 6 prisustvo mastila sa određenim stepenom ki-ostati netaknuta i sam proces mora biti precizan i selostičist. Priroda i stepen restauracije moraju biti 7 korišćenje manjeg procenta čiste celuloze uevidentni. strukturi i većeg procenta primesa (koje zbog svojih osobina tokom vremena dovode do poja- Tekstualni delovi predmeta ne smeju biti ni ve hemijsko-bioloških oštećenja)na koji način oštećeni, promenjeni ili nadograđenirestauracijom, dakle ne sme doći do popunjavanja 8 razni insekti, termiti, knjiški moljci, knjiškirupa od strane restauratora. crvi (koji izjedaju papir i prave rupe u povezu i samim listovima) Primenjeni procesi, kao i svi njegovi delovi,moraju biti reverzibilni. 9 gljive (koje se javljaju usled neprilagodljive temperature od 20 do 35 stepeni) Primenjeni postupci treba da osiguraju iomoguće maksimalno pojačanje i obnovu uz mini- 10 buđmalne troškove. Materijali korišćeni u procesima treba da NEUTRALIZACIJAbudu namenjeni za dugotrojnu i permanentnu upo-trebu. Kada se ispitaju svi parametri i utvrdi stepen ošte- ćenja datog predmeta, prelazi se na hemijske proce- Kada se restaurator podseti utvrđene etike i pravi- se. Prvi takav proces predstavlja početak konzerva-la, može da pređe na same procese. cije i naziva se neutralizacija. Ona predstavlja proces neutralisanja prljavštine, mrlja i nečistoća kojima jeISPITIVANJE predmet bio izložen. Prvi korak se ogleda u ispitivanju i istraživanju do- Neutralizacija se najčešće izvodi čistom destilova-bijenog predmeta, čime se upoznaje njegovo poreklo nom vodom ili vodom u kombinaciji sa hemijskimi namena, kao i svi elementi koji taj predmet čine. sredstvima. Izuzetak su dokumenta pisana masti-Ovakvo upoznavanje omogućava restauratoru da lom rastvorljivom u vodi – na njima je neophodnoutvrdi šta sve sme da koristi da bi doveo dati pred- najpre izvršiti suvu neutralizaciju ili delove sa tek-met u zdravo stanje. Najpre se vrši ispitivanje priro- stom premazati celuloznim acetatom radi zaštite, ade materijala, pri kojem se doslovno ispituje i prou- tek onda položiti u vodu i nastaviti proceduru.čava materijal: stepen celuloze u papiru i vlaknima,lepilo, kao i sve ostale korišćene primese. Zatim se Proces neutralizacije se sastoji iz čišćenja, pranjaispituje nivo oštećenja datog predmeta, kao i utvr- i peglanja odnosno poravnjavanja papira. Pre nego što se otpočne sa čišćenjem predmeta, važno je da se, ukoliko je reč o većem ili obimnijem izdanju i 15

TEHNOLOGIJEobliku, povez raščlani, odnosno da se korice skinu, a boje ili tamnijih nijansi. Ova drastična metoda agre-knjižni blok podeli na pojedinačne listove. sivnim delovanjem hemijskih supstanci izbeljujuje i prekriva mrlje, uz izmene u strukturi papira – sla- I ČIŠĆENJE se može izvoditi različitim alatima, bljenjem vlakana, labavljenjem papira i bledenjemna više načina: teksta. Zato treba pre svega utvrditi da li je izbeljiva- nje zaista neophodno, a ukoliko jeste, treba pažljivo 1 Četkicama od prave kravlje dlake – pri čemu se odrediti sastav i potrebnu količinu izbeljivača. Na-laganim potezima prelazi od sredine do krajeva da kon izbeljivanja papir se na isti način ispira čistomne bi došlo do nabora i cepanja. vodom i suši pod presom. 2 Kompresovanim vazduhom sa kontrolisanim III PEGLANJE -proces sušenja počinje sa slabimpritiskom – koji ni u kakvom slučaju ne sme biti di- strujanjem vazduha, nastavlja se u presi i na krajurektno usmereno u sam papir. prolazi kroz zagrejanu „peglu” gde se potpuno suši i presuje. Nakon ovog procesa nabori su poravnati, 3 Sušači (parno penkalo) – koriste se u situacija- savijeni delovi ili „uši” dokumenta su ispravljeni, ama kada u laboratoriju stigne papir, slika ili doku- vlažnost je vraćena u papire. Neretko se nakon ovogment koji je zbog načina čuvanja zalepljen za staklo procesa papiri koji nemaju veći stepen oštećenja do-ili neku drugu podlogu te je potrebno odvojiti ga na datno prepravljanju – dodaju se potporni japanskiprecizan i pažljiv način. papiri kao poslednji čin restauracije. 4 Vakuum sto – uređaj koji ne samo da kompreso- STERILIZACIJA je proces pri kojem se otklanjanjuvanim vazduhom čisti dokument, već on zgužvane, svi štetni biloški faktori – od insekata i njihovih larvizalepljene i savijene dokumente na veoma kvalite- do gljivica i buđi. Zatim se na papir naprskavaju vo-tan i lagan način otvara i poravnava, što nam omo- deni rastvori agresivnih supstanci (npr. pesticida), pagućava da nastavimo sa procesom neutralizacije. treba posebno povesti računa o njihovoj koncentraciji i količini. 5 Gumice za brisanje i neabrazivni hemijski pra-hovi na bazi polimera i gume – utraljavaju se u papir DEACITET papira podrazumeva smanjenje kiselostipri čemu se brišu sve mrlje od grafita, površinske pr- papira i ujedno poslednji korak hemijskog procesaljvaštine ili otisci prstiju. konzervacije. Kiselost papira je neosporno jedan od najodgovornijih faktora za raspad i oštećenje doku- II PRANJEM se mehanički ojačavaju krti i suvi papi- menta, koji ne samo da izaziva krtost, lomljenje iri tako što se obnavljaju neke od pokidanih hidrogenih raspad papira, već i pojavu drugih fizičkih oštečenja.veza u molekulu celuloze. Ti papiri se zatim polažu u Podaci o kiselosti i stanju papira dobijaju se pH-te-kadicu koja se koristi i za razvijanje filma i koja je do stom, koji je nezaobilazna stavka na samom početkupola napunjena destilovanom ili običnom vodom. U procesa konzervacije.kadicu se polaže najvise 10 papira odjednom i to takošto se polako polažu od gornjih ćoškova pa celom U procesu deaciteta razlikuju se suve metode i onepovršinom do donjih ivica i to pomoću plastične mre- koje uključuju vodenu kompopnentu. Tehnika vlaž-žaste strukture – podloge koja omogućava da ukoliko nog smanjenja kiselosti papira se ogleda u tome štose radi o papiru koji je veoma osetljiv ili raspadljiv se dati papir izlaže spreju na bazi vode sa barijumom,ne dođe do potpunog rasipanja u vodi, nego polako kalcijumom, stroncijum-baroksidom ili hidroksidom.sklizi sa podloge u vodu. Papir se drži u vodi od 30 Vreme izlaganja varira od nekoliko sekundi do dvedo 60 minuta a zatim se lagano vadi. Tada dolazi do minute.ispiranja papira običnom vodom i isti se stavlja nastaklenu površinu prethodno postavljenu izmedju Tada se navlaženi papir suši i kao rezultat karbo-dve gaze, gde se cedi i ispušta višak vode. nati ovih metala bivaju deponovani na sam papir. Da bi se pospešio kvalitet ovog procesa, preporučuje se Pranje se može obaviti mešavinom organskih korišćenje karbon dioksida koji pretvara hidrokside urastavarača sa vodom, ali se u tom slučaju ovakva karbonate, čime efekat deaciditeta biva jači. Sa drugesmeša stavlja direktno na problematične delove pa- strane postoje suve metode deaciditeta koje omogu-pira sa kojih se skidaju mrlje i oštećenja. Organski ćava smanjenje kiselosti u papirima ili dokumentimarastavarači se biraju individualno, jer zavise od papi- sa osetljivijom strukturom koja ne bi mogla biti stav-ra i ispitivanja o kome smo prethodno pisali. Najče- ljena pod vodu. Ovaj proces se vrši gasom sa udelomšću primenu su našli heksan, tulen i aceton. organskih rastavarača što omogućava uniformonost i kompletnost čišćenja. Ukoliko se radi sa premaznim papirima treba iz-begavati ispiranje vodom jer to dovodi do skidanjapremaza i površinskog uništavanja. Posebnim načinom pranja, osnosno izbeljivanjemtretiraju se mrlje koje nastaju starenjem, mrlje braon16

TEHNOLOGIJERESTAURACIJA likoj meri i ne smeta pri daljem korišćenju, čitanju ili očuvanju. Preko paučinastog papira četkicom od Ovo je kranji proces obnove datog dokumenta i čiste kravlje dlake primenjuje se praškasta metilce-kao takav podrazumeva ponovno sklapanje listova luloza u razradi sa vodom učvršćujući vezu izmeđuu celinu. U ovoj fazi oprani i oporavljeni listovi har- tankog i tretiranog papira. Kada papir upije smešutije dobijaju novi život u svom starom obliku. U zavi- metilceluloze dobija strukturu celofana.snosti od nivoa štete koja je postojala, zavise i nivoikorekture – što je predmet oštećeniji potreban mu RESTAURACIJA BOJEje složeniji tretman. Bitan faktor igra i složenost sa-mog predmeta. Ukoliko restauriramo slike ili predmete koji sadr- že boje, pored osnovnog principa i retuširamo bo- Manje oštećeni dokumenti rekonstruišu se minor- jeni materijal, pri čemu ne dodajemo niti menjamonim korekcijama kao što su: oblaganje potpornim izvorne i originalne boje.papirom, premazivanje metil-celulozom nad ili podpaučinastim papirom, sušenje i krajnje presovanje. Po zakonu za očuvanje i kontrolu kulturnog dobra,Kod ovih korekcija poslednji korak predstavlja pre- strogo je zabranjeno i kažnjivo bilo kakvo dodavanjemazivanje smeše lepka i vode, odnosno zagrejanog ili brisanje/otklanjanje izvornog sadržaja. Rekon-želatina i vode, što očvršćuje papir i štiti ga od daljih strukcija sa druge strane jeste dozvoljena nadokna-oštećenja. da delova knjige ili materijala dodavanjem novih materijala u sklopu izvornih te se tim postupkomMATERIJALI samo upotpunjuje NIKAKO pravi nešto novo i svoj- stveno restauratu. Za restauraciju se koriste isključivo najfiniji ma-terijali – japanski papiri i visokokvalitetni papiri sa RESTAURACIJA KNJIGEudelom dudovih vlakana i minimalnom količinomveziva. Debeli odnosno dugovlaknasti papiri koriste Knjiga kao složeni grafički proizvod zahteva velikuse kao podloga na koju će leći tretirani papir. Oni tre- pažnju jer treba oporaviti sve strukturne elemente –ba da popune rupe i izgubljene delove i da na kraju kako knjižni blok, tako i povez i korice. Naravno, udaju kompaktnu celinu obnovljenoj knjizi. obzir treba uzeti i redosled u knjižnom bloku, leplje- nje i presovanje na kraju, jer je cilj dobiti kompaktnu Tanki paučinasti papiri nam služe kao zaštita licapapira te se posle restauriranja ono ne primeti u ve- 17

Zapisnik kanoničkih vizitacija Karavukova oko 1794. godine / pre i nakon restauracijecelinu. Bilo da je reč o obostranoj ili jednostranoj re- papir koji preventivno sprečava curenje lepka izmeđustauraciji važno je da se polako i smireno pristupi stranica.ovim procesima, jer je u ovom poslu preciznost ključuspeha. Ukoliko je knjiga povezana tvrdim povezom, treba promeniti sve njegove delove – i leđni uložak i prireze Neophodno je da svi papiri u budu jednake veličine i jer postoji mogućnost da je došlo do njihovih ošteće-pravilne paginacije. Zbog toga se papiri moraju „uokvi- nja od strane biloških štetočina, među kojima su naj-riti”, odnosno proveriti i pažljivo ojačati sa dodatnim brojnije vaši. Korice, posebno napravljene u srednjemjapanskim papirima. Papiri se postavljaju izmedju dva veku, sadrže ukrase i ukrasne trake kako od svile,silikonska papira i ostavljaju preko noći pod presom. pliša tako i elementa od dragog kamena, slonovačeTako dobijeni papiri spremni su za povez. ili zlata. Neretko se na koricama nađu metalne kopče i kožne presvlake. Svi ti delovi treba da budu skinuti, Ukoliko je predmet dospeo u laboratoriju sa origi- očišćeni i sačuvani na najbolji način. Čišćenje ova-nalnim koricama, i one treba da budu podvrgnute kvih elemenata se vrši vatom ili mekim sunđeromistim hemijskim tretmanima konzervacije kao i papiri sa vodom. Međutim, ukoliko se prljavština ne skine uknjižnog bloka. Ukoliko predmet nije imao korice, one potpunosti, dozovljena je primena neutralnih sapunase po pravilu ne smeju dodavati. Ako je slučaj da su i blagih deterdženata.samo delovi korica sačuvani, oni se mogu rekonsu-trisati i na njih se mogu dodati novi, ali isključivo Najčešče se ovi procesi odvijaju zasebno – restau-zajedno sa originalnim. Ukoliko su dobijene korice racija knjižnog bloka u jednoj, a korice i svi elementipotpuno odvojene od knjižnog bloka važno je odraditi koji ih krase u drugim laboratorijama. Tek na kraju sekomoletno prepovezivanje – naneti lepak po povezu, spajaju – u staru knjigu sa novim životom, u kulturnoali preko štapića. Po mogućstvu treba ubaciti voštani dobro.18

Majstor kvadrata i stilaTeo van DuezburgTekst Helena Mak Nakon užasa koje je priredio Prvi svetski rat, u umu Rođen 30. avgusta 1883. godine u Utrehtu u Holan-jednog umetnika rodila se ideja o reformi društva diji, Kristian Emil Mari Kuper je svoje prve slike pot-kroz minimalistički i apstraktni pristup umetnosti. pisao pod pseudonimom Teo Duezburg. PseudonimDošavši u susret najpre sa Mondrijanovim delima, a je nastao iz imena njegovog očuha Teodorusa Duez-zatim i sa samim Mondrijanom, tokom njegove po- burga kojeg je Kristian smatrao za svog biološkogsete Holandiji, Teo van Duezburg je našao ideal za oca. Pored ovog imena pod kojim ga danas poznaje-svoju reformu i 1917. godine nastaje De Stijl. mo, Teo van Duezburg je koristio i druga: I.K.Bonset i Aldo Kamini.„Linija je postala umetničkodelo sama po sebi. Svaka Još u ranoj mladosti je znao da želi da postanesuvišna linija, svaka umetnik, ali nikada nije završio akademiju već je biopogrešno raspoređena linija, samouk. Prvenstveno je želeo da se zaposli u pozo-svaka nemarno postavljena rišu, te se bavio pevanjem i glumom, ali se u svojimboja je u stanju da upropasti ranim dvadesetim okrenuo ka slikarstvu. Na počet-sve tj. ono duhovno.” ku svoje umetničke karijere proučavao je Van Gogo- vo stvaralaštvo, te se njegovi najraniji radovi mogu svrstati u impresionizam, iako je on već tada sebe smatrao modernim slikarom. Duezburgov stil se na- glo menja nakon što je otkrio Kandinskog. Pročitavši delo ruskog slikara Rückblicke, došao je do zaključka da postoji viši, duhovniji nivo u slikarstvu koji potiče iz čovekovog uma, a ne iz svakodnevnog života i da 19

DIZAJNje apstrakcija jedini način da se to duhovno iskaže.Uskoro upoznaje Mondrijana i njegov rad dok pišerecenziju o izložbi za jedan od mnogih časopisa zakoje je radio. Kako je počeo da razvija sopstveni distinktivnijistil slikanja, tako je i njegov uspeh naglo porastao.Do tada je bio upsešniji kritičar nego slikar. Sa po-rastom popularnosti njegovog stila, van Duezburg jeodlučio da svoje mišljenje o umetnosti kao prostor-nom i fizičkom okruženju koje obuhvata slikarstvo,arhitekturu i dizajn proširi. Tako je zajedno sa istomišljenicima osnovao avan-gardni časopis De Stijl iz kojeg je proizašao istoime-ni umetnički pravac. Istovremeno su De Stijl umet-nici objavili manifest u kojem se zalažu za čistuapstrakciju i redukovanje formi i boja na osnovne.Kompozicije su se sastojale isključivo od vertikalnihi horizontalnih linija i osnovnih boja (crvena, plavai žuta, kao i crna i bela). Pokret je brojao mnogo čla-nova, ali je van Duezburg smatran za „predvodnika“i ambasadora zato što je promovisao ovu umetnostširom Evrope. De Stijl, Vol. 1 (oktobar 1917.) Teo van Duezburg20 Oko 1920-ih su počele da nastaju tenzije u grupi i to između van Duezburga i Mondrijana. Sve ovo vreme, van Duezburg je održavao kontakt sa Mondrijanom putem pisama, ali nakon Duezburgovog doseljenja u Pariz, počeli su bliže da sarađuju i razlike između njih su postale očiglednije. Duezburgova ekstrava- gantnost i otvorenost ka drugim umetničkim prav- cima, pogotovo Dadi, suprotstavljala se Mondrijano- vom introvertnom karakteru. Tačan razlog njihovog konačnog razilaska nije poznat, mada istoričari slute da se to dogodilo zato što je van Duezburg insistirao na uključivanju dijagonalne linije kako bi kompozi- cije dobile dinamiku. Tokom svojih mnogih putovanja, Duezburg je do- šao i u Vajmar gde je pokušao da sarađuje sa Valte- rom Gropijusom, direktorom i osnivačem Bauhausa, kako bi proširio svoje ideje. Gropijus se nije proti- vio njegovim idejama, ali ga nikada nije prihvatio kao učitelja u Bauhausu, pa se Duezburg naselio u blizini škole i podučavao zainteresovane studente. Iako je pre svega za cilj imao promovisanje De Stijla, van Duezburg se pored toga zalagao i za ideje osta-

DIZAJNNelly van Duezburg kao Bonset Maison d’ Artistelih umetnika i njihovih teorija organizujući izložbe je neprestano stvarao nove nacrte, makete i dizajni uređivajući različite publikacije. Jedna od tih je za zgrade, mnoge od njih nikada nisu izgrađene.bila dadaistička publikacija Mehano, pokrenuta kao Jedna od najpoznatijih maketa je Maison d’ Artistedada-prilog časopisu De Stilj, u kojoj je pisao dada na kojoj je radio sa arhitektom van Esternom i zgra-poeziju koju je potpisivao sa I.K.Bonset (nastalo od da je predstavljala idealno okruženje za život i rad.„Ik ben zot“ što na holandskom znači „Ja sam lud“). Sastojala se od mnogobrojnih soba među kojima su iKoristio je pseudonime zato što je u De Stijlu zagova- muzički studio i teretana, a dizajn je obuhvatao pro-rao jednu ideju, a u Mehanu druge (kao Aldo Camini strane geometrijske površine primarnih boja sa zi-je publikovao antifilozofske tekstove). Od svojih sa- dovima koji su naglašavali granice prostorija, ali ne iradnika je to sakrivao tako što se pojavljivao zajedno ograničavali. Poslednji projekat vezan za arhitektu-sa Bonsetom, koji je ustvari bio njegova žena Neli sa ru je dizajnirao za svoju ženu i sebe, ali nažalost nijelažnim brkovima, obučena u mušku odeću. doživeo da vidi završetak. Pored slikanja, van Duezburg se bavio i arhitektu- Van Duezburg se zanimao i za tipografiju i kreiraorom i dizajnom enterijera, što se poklapa sa njego- je geometrijski font po uzoru na Kurta Švitersa, kojivim stavom o umetnosti kao okruženju u kojem se je trebalo da bude korišćen na posterima za promo-čovek nalazi. Koristio je geometriju i boje De Stijl sli- ciju De Stijla. Font je danas digitalizovan i nosi nazivka i primenjivao ih na dizajn pločica, vitraža i uopšte Arhetip van Duezburg, a može se videti u seriji deči-arhitektonskih struktura. jih knjiga o bajkama.„Čoveka treba postaviti u delo,a ne ispred njega.“ Prvi veći arhitektonski projekat na kojem je radio Nakon Duezburgove smrti, 1931, De Stijl je polakobilo je osmišljavanje šeme boja za 16 kuća u Drahte- počeo da se gasi, ali iz ostataka ovog pokreta nastajenu, koje su nakon završetka radova postale poznate novi, Art Konkret, koji je pored De Stijla integrisao ikao „kvart papagaja“. Takođe je bio odgovoran za ure- Futurizam.đivanje enterijera Aubet zgrade u Strazburgu, ali jav-nosti se nije svideo Duezburgov stil, pa su moderne Ovim su osnovne ideje pokreta i njegovog pred-dekoracije ubrzo zamenjene konzervativnijim. Iako vodnika nastavile da žive, vršeći veliki uticaj na ar- hitekturu i dizajn. 21

TEHNOLOGIJE Hajde do mene da gledamo pločeTekst Milana SimićČini se, ne tako davno, Jugoton je bila najveća, ali ne i jedina diskografskagramofon i ploče bili su kuća na ovom području. Postojale su i: beogradskiuobičajena stvar, sve dok ih PGP RTB i Jugodisk, zagrebački SUZY, ljubljanski ZKPmoderniji nosači zvuka, prvo RTV, mariborski Helidon, sarajevski Diskoton i Saraje-kasete, a kasnije i CD-ovi nisu vodisk, kao i Diskos iz Aleksandrovca, koji je bio ori-poslali u kutije na tavane. jentisan na narodnu, tj. novokomponovanu muziku.Godina je 1982, a mi se trenutnonalazimo u Jugoslaviji. Zlatno doba Jugotona počinje 1956. kada se potpi-Devetnaest časova je, gosti suje ugovor o saradnji sa kompanijom iz Londona.polako pristižu, zvuk Nakon ovoga u Jugotonu otpočinje proizvodnja gra-pucketanja igle po mofonskih ploča od vinila (25-centimetarski LP), agramofonskoj ploči označava godinu dana kasnije izdaje se prva singlica (45 obrtajapočetak žurke. Sa zvučnika se u minuti) i EP (33 obrtaja i više prostora za duže kom-čuje Kenozoik, prva pesma sa pozicije). Takođe, pored objavljivanja albuma našihprvog studijskog albuma grupe muzičara (Bjelo dugme, Toma Zdravković, EKV, Oli-Idoli u izdanju Jugotona. ver Mandić, Partibrejkers…) otpočinje objavljivanje albuma stranih izvođača poput Elvisa Prislija, DejvidaDiskografske kuće u Jugoslaviji Bouvija, Kejt Buš, Madone, grupe Kvin… U Zagrebu je 10.jula 1947. osnovana prva diskograf- Vizuelni jezik pločeska kuća na području Jugoslavije, pod imenom Ju-goton. Prva ploča nastala je iste godine u njihovom U početku je omot imao isključivo zaštitnu funkciju,izdanju, sa kataloškm brojem „J-1001”, na kojoj su se dok je tek kasnije počeo da informiše kupce o muzič-nalazile dve dalmatinske kompozicije. kom sadržaju. Tek 1939, zahvaljujući dizajneru Aleksu Štajnvajsu (Alex Steinweiss), koji je bio angažovan od strane kuće Columbia Records i dizajnirao prvi omot za grupu Rodgers & Hart – Smash Hits By Rodgers & Hart, omot ploča dobija sasvim novu ulogu. Ideja za umetničkim iskazivanjem i dočaravanjem muzike kroz omot na našem području se javlja ne- što kasnije, ali u poređenju sa svetskom industrijom nimalo ne zaostaje po kreativnosti, domišljatosti i smelosti.22

Dragan S.Stefanović je jednom DIZAJNprilikom izjavio:„Kada čoveku dođe u ruke Moguće je da su, ispremeštani portreti članovaomot ploče nepoznatog pevača, ovog manje poznatog benda, rađeni kolaž tehnikom,presudan je utisak: koliko je bili referenca na omot albuma “More songs about bu-taj omot efektan, koliko dobro ildings and food” sastava “Talking Heads”.izgleda, koliko pruža osnovada se nasluti kakva se muzika Iako je muzika sa ove ploče zaboravljena, vizuelnokrije iza njega. Ukoliko omot dopadljivo rešenje, ostalo je zapamćeno. Zanimlji-može sve to da kaže ili dazaintrigira na jedan posebannačin, on je uspeo.”Oni koji su učinili da omot uspe Prljavo kazalište - Heroj ulice (1981.) Mirko Ilić i Igor Kordej Prva osoba sa naših prostora zadužena za dizajn Ju-gotonovih omota ploča bio je Ivan Ivezić. Zanimljivost Stidljiva ljubičica - Osvrni se na mene (1981.)u vezi sa njegovom radom je ta da inspiraciju nije pro- Mirko Ilićnalazio u muzici sa albuma čije je omote izrađivao, jerje od urednika dobijao i po nekoliko zahteva na dan, 23pa iz tog razloga nije imao vremena za preslušavanjeploča. Kako se pre svega bavio fotografijom, na većiniomota nalazili su se portreti pevača ili nepoznatihljudi. Dok su prve strane omota bile ne toliko kreativ-ne, poleđine ploča, sa podacima o pesmama, bile sunešto slobodnije i zanimljivije, sa šarenim detalijmai geometrijskom oblicima koji su podsećali na pravceu umetnosti – op i pop-art. Za razliku od Ivana i njegovih tehnički jednostav-nijih izrada omota, Mirko Ilić je u svojim radovimakoristio različite postupke, stilove i tehnike poputcrno-bele i fotografije u boji, toniranja, ilustracije,airbrush-a, montaže i kolaža. Kako su tehničke mo-gućnosti bile ograničene i kako je sve rađeno pre erestonog izdavaštva, svaki font je bilo potrebno ručnocrtati, dok su montaže rađene u štamparijama. Me-đutim, Mirko je uvek težio ka inovativnosti i stvara-nju novih detalja, pa se stoga trudio da sazna što višeo tehničkom procesu kako bi lakše uspeo da realizu-je svoje ideje, a upravo to je ono što ga je izdvajalood ostalih. Pri izradi ilustrovanih omota, koji su tadainače bili retka pojava, za „Heroja ulice” „Prljavog ka-zališta” i „Laboratoriju zvuka”, Mirko je sarađivao sapoznatim strip crtačem sa ovih prostora – IgoromKordejem. Neki od Mirkovih dizajniranih omota da-nas se nalaze u kolekciji MoMa muzeja u Njujorku.

DIZAJNvost u vezi sa ovi omotom je ta da je muški model ljivu tipografiju i ekspresivnu crno-belu fotografiju.sam Mirko Ilić. Korišćenjem airbrush-a, Mirko iz- Obrada zaštitinog znaka “Rolling Stones”-a postajebegava prenošenje pank estetike (uprkos ziherici), ikonička i vezuje se uz bend, koji se kasnije udaljavaali isplažen jezik je jasna asocijacija na uobičajene od prvobitnog pank zvuka.pankerska poze za fotografisanje. Koristi vizuelnoaktuelne kliše – jarke pozadine punih tonova, upad- Među autorima omota vrednih pomena našao se i Mihajlo Arsovski, čiji se dizajn omota za prvi al-Andrej Baša - Između nebe i zemlje (1982.) Bijelo Dugme - Kad bi bio Bijelo Dugme (1974.)Mirko Ilić Dragan S.Stefanović Prljavo kazalište - Prljavo kazalište (1979.) Bijelo Dugme - Šta bi dao da si na mom mjestu (1975.) Mirko Ilić Dragan S.Stefanović24

DIZAJNbum Arsena Dedića „Čovjek kao ja” takođe nalazi u Kontroverzni i gorecitirani, fotograf, dizajner ipostavci MoMa muzeja. Na omotu su Arsenove fo- akademski slikar, Dragan S. Stefanović, je dizajnomtografije iz različitih perioda života, ali i fotografije omota za „Time” „Korni grupu”, ali pre svega „Bije-umetnika koji su uticali na njega. Retrospektivni lo dugme”, izazvao revoluciju. Prvi put se na našimpregleda na Arsenov život se konceptualno sasvim prostorima u to vreme na omotu ploče „Kad bi bio Bi-uklapa uz muzički sadržaj albuma. jelo Dugme” pojavljuje erotski sadržaj. Postoji aneg-Korni grupa - Mrtvo more (1975.) Denis & Denis - Ja sam lažljiva (1985.)Dragan S.Stefanović Sanja Bahrah i Mario KrištofićDorian Gray - Sjaj u tami (1983.) Dorian Gray - Za tvoje oči (1985.)Sanja Bahrah i Mario Krištofić Sanja Bahrah i Mario Krištofić 25

DIZAJNdota vezana za ovu ploču. Naime, kada se pojavila u želeo da rizikuje, pa je stoga pronađen kompromis.beogradskoj knjižari „Kultura”, jedna uvređena baka Šara koja se nalazi na omotu, detalj je tkanine saje prokomentarisala: „Pa, je li ovo kultura, šta držite u freske Svetog Nikole koju je Goranka fotografisala uradnji?”. Ljudi nisu bili navikli da se ovakav sadržaj Narodnom muzeju u Beogradu. Još jedan detalj kojipojavljuje na pločama i nateralo ih je da se zapitaju je tadašnjoj vlasti parao oči, jeste naziv grupe i al-da li je to ukusno. buma ispisan na ćirilici, tačnije ustavnim pismom izrađenim po uzoru na rukopis iz „Miroslavljevog Pod ruku sa ostalima ide i dizajnerski par – Sanja jevanđelja”. Osim što je njegov omot uvršten u stoti-Bahrah i Mario Krištofić. U njihovom radu domini- nu najboljih u Jugoslaviji, „Odbrana i poslednji dani”ra fotografija, naglašeno pozirana i naknadno ruč- predstavlja prvi konceptualni album na ovom po-no bojena, ali i eksperimentisanje sa tehnološkim dručju i ujedno najbolji jugoslovenski rok album pre-mogućnostim fotokopiranja koje se može primetiti ma izboru „Džuboks” magazina.na omotu singlice „Ja sam lažljiva” sastava „Denis &Denis” iz 1985, gde su leterset slova masne Helvetike Ploče su obeležile čitav niz generacija, one su biledeformisana povlačenjem za vreme fotokopiranja. stil života, i uspele da sačuvaju duh vremena i osta-Njihov prepoznatljiv stil na dva albuma žanrovski nu simbol države koje više nema. U to vreme služilerazličitih izvođača („Dorian Grey” i „Denis & Denis”) su i kao dosetka za muvanje, čuvena rečenica kojadovodi do konfuzije, čega postaju svesni i odlučuju se često mogla čuti bila je „Hajde do mene da sluša-da izmene vizuelno rešenja za naredni album grupe mo ploče”. I dok igla još uvek kilizi po A strani ploče,„Dorian Gray”. podsećam vas na jednu važnu svar, a to je da je kom- panija Sony u martu ove godine ponovo pokrenula Za sam kraj, da se ne zaboravi, dizajnerka i foto- proizvodnju ploča, i da se one u poslednjih nekolikografkinja Goranka Matić, zaslužna je za dizajn omo- godina vraćaju na velika vrata, jer je kvalitet njiho-ta čuvenog albuma „Odbrana i poslednji dani” grupe vog zvuka neprevaziđen. Stoga, starije generacije,„VIS Idoli”, čijom pesmom započinje ovaj muzički ako vas je ovaj tekst podsetio na neka bezbrižnijavremeplov. Naziv za album preuzet je od istoime- vremena, sklonite prašinu sa gramofona i dozvoli-nog romana Borislava Pekića, dok su omot i sadržaj te sebi da čujete poznat zvuk pucketanja, a vi neštopredstavljali neku vrstu provokacije. Album govori mlađi čitaoci, pronađite ploče vaših omiljenih izvo-o potrazi za duhovnošću, religiji i tradiciji, temama đača, ili budite kreativni, i osmislite omot za albumkoje su u doba socrealizma bile društveno osetljive. omiljenog benda, jer ko zna... možda se baš vaš radPrvobitna ideja Goranke Matić bila je freska „Beli an- nađe rame uz rame sa ostalima u MoMa muzeju.đeo” iz manastira Mileševa. Međutim, „Jugoton” nije Arsen Dedić - Čovjek kao ja (1969.) VIS Idoli - Odbrana i poslednji dani (1982.) Mihajlo Arsovski Goranka Matić26

NEFORMALNOPolaroid,nekada i ponovoTekst Helena Mak i Milana Simić Koliko puta vam se dogodilo da niste mogli da do- Kako do fotografije u 60čekate da ispucate ceo film i tek onda saznate da li sekundi?su fotografije uspešne ili ne? Koliko puta ste poželelida ovaj proces traje kraće? Zahvaljujući Landovom jedinstvenom otkriću, instant fotoaparati su postali popularni zbog svoje Ideja o fotografiji koja se nakon okidanja odmah mogućnosti da razviju fotografiju sa filma u svompojavljuje na papiru pred vašim očima je nastala pre ugrađenom „mini studiju” za vrlo kratko vreme.tačno 70 godina. Fotografišući svoju ćerku, jedan Međutim, kako ta fotografija nastaje?tata je bio inspirisan njenom znatiželjom i pitanjemzbog čega fotografija ne može odmah da se vidi. Princip po kojem fotografije u instant fotoaparatu nastaju je isti kao i kod razvijanja filma u koloru, s Taj tata je bio naučnik i pronalazač, Edvin H. Land, tim što se hemikalije za razvijanje nalaze u samomosoba zaslužna za revolucionarna otkrića iz oblasti filmu koji se sastoji od tri sloja emluzije srebro-ha-fotografije. On je, izmeđuostalog, izumeo i filtere za logenida. Površinski sloj filma je osetljiv na plavu,polarizaciju svetlosti, praktičan sistem fotografisa- središnji na zelenu i donji na crvenu svetlost, a is-nja u instant fotoaparatima i Retinex teoriju viđenja pod svakog od ovih slojeva se nalazi poseban sloj saboja. Međutim, ono po čemu će ostati upamćen jeste razvijačem pigmenta i fiksirom, koji pri osvetljava-Polaroid, instant fotoaparat koji omogućuje fotogra- nju stvaraju negative suprotne boje (RGB u CMY). Po-fisanje i razvijanje fotografije u samo 60 sekundi. slednji sloj koji ima ulogu osnove je crne boje i služi da potpuno apsorbuje svetlost kako ne bi došlo do Kompanija Polaroid nastaje 13. Septembra 1937. deformacija na fotografiji.godine, u Kembridžu, Masačusets pod Landovim vo-đstvom. U početku, kompanija je bila fokusirana na Pritiskom na dugme za okidanje, instant film pro-proizvodnju polarizovanih sunčanih naočara, ideja lazi kroz dva valjka u fotoaparatu i počinje polako daza koju je takođe bio zaslužan Land, koji se nakon izlazi iz njega. Ovi valjci nanose reagent koji u svomzavršetka studija posvetio istraživanju na ovom po- sastavu sadrži beli pigment, neutralizatore kiselostilju, što je rezultiralo time da je instant fotoapart prvi i svetlosne blokere, i koji se do trenutka okidanja na-put pušten u prodaju krajem 1948. godine. Uređaj je lazio na obodima filma kako ne bi došlo do preranogveoma brzo postao popularan i ubrzo se javila potre- i neželjenog razvijanja. Nanošenjem hemikalije naba za premaznim papirom na kojem će se fotografije sredinu filma, dolazi do hemijske reakcije izmeđupojaviti. I u ovoj oblasti je Polaroid držao monopol, fotografskih slojeva i fotografija polako počinje da setako da cena od 1 dolara nije sprečavala masovnu razvija.kupovinu ove hartije, koja je donela kompaniji velikiprofit. Kada fotografija izađe iz fotoaparata, filmu treba dati još vremena da se osuši. Odatle uverenje da in- 20 godina kasnije, kompanija Kodak pušta u pro- stant fotografije treba protresti, što je ustvari pogreš-izvodnju svoj instant fotoparat. Ovaj događaj je bio no jer se time mogu dobiti neželjeni efekti.propraćen negodovanjem od strane kompanije Po-laroid koja je porenula sudski postupak koji je trajao Za kraj bismo izdvojili nekoliko novih instant fo-10 godina, gde je na kraju presuda doneta u korist toparata.Polaroida. 27

NEFORMALNO Polaroid Snap Touch Instant Print Digital Camera Polaroid PIC-300 Za razliku od klasičnih retro Polaroid kamera, Polaroid Uređaj ističe lakoća korišćenja i sam Snap Touch je instant fotoaparat modernog i jednostav- dizajn modela koji se može naći u ra- nog dizajna. Ono što ga čini drugačijim jeste činjenica da zličitim bojama. Znatno je moderniji u je digitalan i da umesto filma poseduje LCD ekran na do- odnosu na klasičan Polaroid fotoaparat dir kao i ugrađen štampač koji ostavlja otiske na visoko i ima ugrađen automatski blic i kom- kvalitetnom foto papiru. The Snap Touch je povezan sa panzaciju ekspozicije, ali kao i stari Polaroid Print aplikacijom koja korisnicima omogućava instant fotoaparati dosta je nepredvi- da sređuju svoje fotografiju i dodaju kreativne detalje ili div što se tiče kvaliteta snimaka, pa za ih štampaju na drugim štampačima. nekoga ovo može da bude i negativna karakteristika. Polaroid Socialmatic S obzirom da živimo u vreme gde su sva deša- vanja na društvenim mrežama, ovaj model tre- ba spomenuti zbog izuzetne mogućnosti da deli fotografije na internetu, pa je time savršen za osobe koje žele odmah da podele trenutak, a i da ga zadrže u fizičkoj formi. Takođe pravi izu- zetno jasne i kvalitetne snimke. Međutim, ovaj uređaj je izuzetno skup i neke od operacija zna- ju biti složene za korisnike. Polaroid Z2300 Ovaj šarmantni uređaj na granici izme- đu modernog i retro dizajna će vas lako osvojiti svojim tehničkim sposobnosti- ma. Bitno za ovaj model je to da su fo- tografije koje se pomoću njega izrade otporne na vodu i mrlje, a ugrađena SD kartica omogućava čuvanje fotografija za kasniji pregled i modifikaciju na raču- naru.28

Foto DJ Prema TEHNOLOGIJE Nikola i Nenad Radojčić Braća Burazeri Intervju Kata Kocić Brend Dechkotzar proizašao je još 2001. godine iz serije majica za bend Red Zmaja i njihovu pesmu Dechkotzar i od tada se neprestano razvija i širi. Iako su Nikola i Nenad Radojčić, ili jednom rečju Bra- ća Burazeri, najpoznatiji kao tvorci ovog, jednog od najprepoznatljivijih domaćih modnih brendova, manje je poznata raznovrsnost njihovog portfolia, odnosno freelance angažovanje za brojne klijente i rad u kreativnom timu B92. Ove godine nagrađeni su i Grifonom u kategoriji Dizajn ambalaže. 29

TEHNOLOGIJE Kako ocenjujete dizajn ambalaže na našem tržištu?Osvojili ste nagradu Grifon u kategoriji Dizajn Postoji jako puno dobrih malih novih projekata kojiambalaže. Šta za vas predstavlja ova nagrada, а šta odlično izgledaju. Pogotovu među malim biznisimaGrafički kolektiv? koji su u nastajanju i razvoju poput vinarija, destile- rija, zanatskih piva, kozmetike… Nažalost, oni imajuNagrade su svakako važna stavka u svačijoj kari- manju vidljivost od mainstream proizvoda koji sujeri. Nekakvo priznanje za ceo rad i trud koji nosiš sveprisutni na tržištu, a tu već nemamo tako dobrudalje sa sobom uz svaki rad koji napraviš. I naravno situaciju. Ona je daleko bolja nego što je ikad bila, alida samim tim i nose veliku odgovornost, da pod ma opet imamo puno rešenja isiljenih nekakvim istraži-kakvim uslovima nastaviš da isporučuješ dobra re- vanjima, ispitivanja target grupa, „stručnih” mišlje-šenja. Do sada smo retko aplicirali za nagrade i kon- nja i na kraju podilaženjem krajnjem kupcu. Umestokurse. Uvek smo puno radili i imali dovoljno posla, da nam dizajn upotpuni i poboljša percepciju kvali-da nam je samopromocija uvek bila u drugom planu, teta proizvoda, olakša i ulepša njegovu upotrebu, onjednostavno nismo postizali da se time bavimo. Sa- je često pretrpan kojekakvim disclaimerima, poku-mim tim Grifon priznanje za dizajn Frikom ambala- šajima nerazumljivih slogana i samim tim često isi-že nam prilično prija, pre svega zato što je dodeljena ljen, bezdušan i nerazumljiv - „jer naš kupac je naod strane stručne javnosti i jedne grafičarske insti- to navikao”. Postoje i drugačiji, ali retki dobri primeritucije koja je toliko dugo trajala. gde je sve u skladu - od izbora materijala, do kanala komunikacije i kvaliteta samog dizajna.Kako je došlo do saradnje sa Frikomom? Kako jeizgledalo redizajnirati ambalažu za proizvode koji Koja je glavna razlika u procesu rada za klijenta i zase mogu naći bukvalno na svakom koraku? vaš brend?Naš drug, fotograf Marko Todorović nam je još tokom Razvoj Dechkotzara je nastao kao naš odgovor naprošlog leta najavio potencijalnu saradnju za „neku stvari koje nam u radu sa klijentima nisu prijale.retro ambalažu za Frikom, hoće da rade sa vama”. Hteli smo da ga radimo onako kako mi mislimo daTa poruka nam je stigla u toku godišnjih odmora, pa on treba da izgleda i ne samo izgleda. Nikad nismosmo skoro i zaboravili na to. I onda je stigao i zvani- štedeli ni na produkciji samih proizvoda, kao ni načan poziv na pitch negde početkom jeseni. Bili smo ambalaži i ostalim detaljima. Samim tim izgradilipoprilično oduševljeni, jer je zadatak bio da rediza- smo percepciju kvaliteta i kreirali zanimljiv i pože-jniramo ambalažu za porodicu tradicionalnih sla- ljan brend.doleda po uzoru na originalnu ambalažu s početkaosamdesetih. Nova rešenja trebalo je da sadrže ele- Kako u grubim crtama izgleda stvaranje jedne ko-mente starog dizajna, ali i da budu osavremenjena lekcije i koliko vremena zahteva?tako da zadrže istu emociju koju treba da prepoznajui generacije koje te sladolede nikad nisu ni videle. Na kolekcijama radimo neprestano, a par puta go-Bacili smo se na posao, poslali četiri različita pravca, dišnje pretresemo planove, postavimo boje materi-prošli na pitchu i uz male korekcije došli do final- jala i radimo na razvoju novih proizvoda. Vremenomnog rešenja. Do sad nijedan posao nije bio ovoliko smo naučili kad se šta radi i trudimo se da zadamoinspirativan i zanimljiv, a da je u isto vreme prošao i poštujemo nekakve rokove. Od ideje do realizacijetako brzo i glatko. Ceo proces od poziva do realiza- nekad prođe par nedelja, a nekad i par meseci. Uvelicije je trajao negde oko mesec i po dana, od čega je smo i nekoliko novih dobavljača, tako da su ti proce-bar dve-tri nedelje otišlo na brifiranje i konsultacije. si postali malo duži i komplikovaniji.Bukvalno se nikad nisu sklopile kockice tako dobroi mislim da je to i osnov rezultata do koga smo nakraju došli.30

PREDSTAVLJAMODa li ste gradeći svoj sada-već-prepozntljiv identitet za vizuelne umetnosti kao nešto čime bismo voleliimali uzore i kritičare? Da li ste uopšte uzimali u ob- da se bavimo. Samim tim smo brzo ušli i u profesio-zir sugestije drugih? nalne vode grafičkog dizajna, sa 22 odnosno 19 godi- na i jednostavno smo od početka bili jedan drugomNaravno da jesmo. Postoje brendovi koje pratimo, podrška. Poslove smo u početku delili i sa drugaromosluškujemo šta se ljudima dopada i kako reaguju na i saborcem Igorom Crnatovićem. Nikola je kao starijiono što radimo, ali negde nas dvojica na kraju dik- dolazio do kontakata i poslova, a Neca učio u „klju-tiramo i kreiramo ono što napravimo. Presudan je vio” softver i tehnike i to smo sve nekako delili je-naravno gut feeling i gledamo da ne pravimo nešto dan sa drugim. Zanimljivo je i to da sam ja (Nikola),što ni sami ne bismo nosili. kada sam hteo da idem na odmor tri meseca pošto sam se zaposlio, doveo Necu da me menja „jer on znaKako žonglirate sa svim obavezama budući da se, isto što i ja i neće mu biti problem da se prilagodi”pored svoje radnje i studija, bavite i muzikom? i od tad smo obojica ostali na B92 po devet godina. Ta podela je i danas ostala slična, s tim što svako odAko je povremeni DJing i skupljanje ploča bavljenje nas ima svoju bazu klijenata i to delimo sa još dvojemuzikom… Nismo više toliko aktivni u noćnom živo- dizajnera koji rade sa nama - Markom Stanišićem itu, kako su poslovi porasli. Porodično smo poprilično Isidorom Tomić. Na mahom svim poslovima se kon-svi involvirani u ono što radimo, tako da obaveze i sultujemo, analiziramo i pomažemo jedan drugom,briga o firmama traju 24/7. Muzika i izlasci su tu ipak a na jednom delu poslova (poput Frikoma) radimo inegde kao ventil i dešavaju se samo kad baš imamo zajedno.vremena za to. Jedina konstanta koja se održala od2010. na ovamo je Vinilijada - žurka na kojoj vrtimo Koliko smatrate da je formalno obrazovanje važno?isključivo old school hip hop i r’n’b sa ploča. Jedno- Šta je vama donelo?stavno najbolji serijal žurki koje smo napravili i de-šava se samo jednom godišnje. U našem slučaju nije bilo presudno, ali je svakako važno. Čuvajte se samo zablude da kada diplomi-Kako profesionalno funkcionišete kao braća? Imate rate svi čekaju da samo vas zaposle. Upravo si tekli trenutke „telepatije ideja”? Radite li na istim stva- tada na početku i samo je na tebi da invesiraš sve štorima istovremeno ili svako ima svoj deo posla? znaš i imaš razvoj sebe kao profesionalca.Naša majka je radila kao farmaceut, a otac bio po- Šta biste poručili mladim, budućim dizajnerima?slovođa grafičkih poslova u štampariji pri vojsci. Šta mladim, budućim preduzetnicima?Krajem devedesetih, još u srednjoj (Neca u osnovnoj)školi ušli smo u svet grafita i jako brzo se opredelili Rad, red i Disciplina Kičme! 31

Web DesignOpen Day2018Tekst Kata Kocić Na Fakultetu tehničkih nauka 16. maja održan je“Web Design Open Day” – manifestacija koja je za-hvaljujući organiziciji Departmana za Grafičko inže-njerstvo i dizajn po drugi put omogućila dvosmernurazmenu iskustva između studenata završne godineosnovnih studija i predstavnika vodećih novosad-skih kompanija iz oblasti web dizajna. Četiri kom-panije su, osim stručne prakse za studente – autorenajboljih rešenja web sajtova u okviru predmeta Webdizajn, obezbedile i predavanja za sve zainteresova-ne posetioce u cilju informisanja i prenošenja isku-stva iz prve ruke. Prvo predavanje, koje je održao Nemanja Spasić izkompanije “Eryce”, razjasnilo nam je u čemu se ra-zlikuju, a gde se prepliću radne obaveze, dužnosti ialati UX i UI dizajnera. Terezija Katona, art direktor ustudiju “Pop Art”, predočila nam je šta je to što namnismo imali prilike da iskusimo na fakultetu, a sačime ćemo se susresti u radnom okruženju i uputilanas u nepoznanice rada, bilo u ulozi freelancera, bilou okruženju studija ili kompanije. Terezija je dala ivredne savete koji će nam koristiti u komunikacijisa klijentima, u početnim koracima, pronalaženjukompromisa između komercijalnog dizajna i sop-stvene kreativnosti i ubedila nas da nije sramotapitati. David Rhoderick nam je do tančina predsta-vio šta to podrazumeva web development bootstrap-ping, jer je i sam senior full-stack developer u kom-paniji “Artlytical Media”. Prošlogodišnja dobitnicaprakse u kompaniji Purezeen”, Katarina Stepanović,napravila je celogodišnju retrospektivu, prenevšisvoje iskustvo i izvanredne utiske. Na posletku, svi zainteresovani imali su priliku dapogledaju istaknute radove studenata završne godi-ne, dok su predavači imali zadatak da ih ocene i naosnovu njih odaberu svoje stažiste. Tako je kompani-ja “Eryce” odabrala Sunčicu Mitrović, “Pop Art Studio”Lazara Lukića, a “Artlytical Media” Ognjena Klisaru. Osim što pretenduje da postane redovni događaj,“Web Design Open Day” predstvalja i svojevrsnoGRID alumni okupljanje, jer su svi ovogodišnji doma-ći predavači (bivši) studenti GRID-a.32

TEHNOLOGIJEX FESPAseminarTekst Romana Sekulić U svečanoj sali Fakulteta tehničkih nauka, 17. apri- fesor Nemanja Kašiković prikazao je šta to očekujela održan je deseti međunarodni seminar iz digital- digitalnu štampu do kraja 2020. godine. Poslednjene i sito štampe – FESPA. U saradnji sa „Udruženjem predavanje ovogodišnjeg seminara, pod nazivomdigitalnih i sito štampara Srbije” i „Beogradskom po- „Kako zgrabiti priliku”, održao je Ivan Stanković. Vo-litehnikom”, Departman za grafičko inženjerstvo i deći posetioce kroz ključne momente svog životadizajn organizuje ovaj seminar na godišnjem nivou. približio je filozofiju sagledavanja pozitivne straneOve godine pripremljena su četiri predavanja sa ra- svake životne situacije.znolikim temama – od motivacije pojedinca do no-vina iz sveta digitalne štampe. Tradicionalno, posećenost seminara bila je izuzet- na, a najveću zainteresovanost su pokazali studenti Seminar je, uz dobrodošlicu svim posetiocima, sa Departmana za grafičko inženjerstvo i dizajn.otvorio profesor dr Nemanja Kašiković. Prvo pre-davanje, pod nazivom „Hibridni dizajner” održao je,kreativni direktor kompanije “PublicisOne” iz Beo-grada, Uroš Vuković. Predavanje je bilo inspirisanoposlovnim kretanjem i uspehom jednog od vodećihdizajnera današnjice – Radoša Vukovića, propra-ćeno vizuelno zanimljivom prezentacijom. Slede-će predavanje pod nazivom “50 shades of...ways tocommunicate!” kroz aktivnu interakciju sa publikomodržao je gost iz Italije – Daniele Faoro, predstavnikkompanije “Guandong”. Na trećem predavanju, kojese ticalo trendova i kretanja u digitalnoj štampi, pro-Laku noć, olovni vojnici!Tekst Kata Kocić Od 28. do 31. marta konferencija „(Grafički) dizaj- tno iz Švajcarske, od iscrpnog dosijea zagrebačkogner: autor ili univerzalni vojnik” održana je u Beogra- dizajnerskog dilentantizma do savremene arhi-du po šesti i prema rečima organizatora po poslednji tekture jadranskog primorja, od modularnih do fo-put. Na samom otvaranju, učesnici su iz publike ima- to-knjiga štampanih na laserskom štampaču u jed-li prilike da odmere teorijska znanja iz dizajna uče- nom londonskom stanu.šćem u nagradnom kvizu. Naredna tri dana usledilasu serijom prepodnevnih predavanja, popodnevnih Studenti su takođe imali prilike da se prijave namentorskih radionica i večernjih otvaranja izložbi. učešće u jednoj od sedam radionica i na taj način u saradnji sa odabranim mentorom i kolegama uz če- Na temu „Zakletva”, a o vrednostima i dužnostima stvuju u istraživanju i čitavom kreativnom procesu,svakog dizajnera govorili su stručnjaci – dizajneri, a na posletku svoj rad i predstave.profesori, fotografi i arhitekte iz različitih zemaljaEvrope. Predavanja su bila poput kolaža iskustva sa Izložbom „Menjaža” – javnom razmenom radovaregionalne i internacionalne scene – od animirane učesnika konferencije, koja je pružila dodatnu prili-eksperimentalne tipografije za “Yves Saint Laurent” ku za upoznavanje, povezivanje i polaganje zakletvi,do lekcija o tradicionalnoj tipografiji donetih direk- konferencija je zatvorena (nadamo se ipak ne po po- slednji put). 33

AKTUELNOFluid dizajn forum:KontaminacijaTekst Duško Čančar Šesti po redu „Fluid dizajn forum” održan je u peri- odabranih plakata rad je studenta našeg departma-odu od 22. do 27. aprila u Kotoru i Cetinju. U cilju po- na, Lazara Rajkovića.dizanja svesti o društvenim problemima zagađenja,ovogodišnji forum nosio je slogan „Kontaminacija/ Učešće na forumu je besplatno, a studenti se moguContamination”. prijaviti preko forme za prijavu koja se može prona- ći na njihovoj facebook stranici fluidForum, gde se Forum je tradicionalno objedinio predavanja, ra- može i dodatno informisati o radu ove manifestacije.dionice i izložbe na kojima su se okupili dizajneri,umetnici i profesionalci iz različitih oblasti, kao ibrojni studenti iz regiona, a po drugi put zaredom istudenti Departmana za grafičko inženjerstvo i di-zajn: Tamara Karanović, Lazar Rajković i Duško Čan-čar. Otvaranje foruma obeležio je uvodni govor koor-dinatorke i osnivača foruma, profesorke Ane Matić,nakon čega je usledilo još nekoliko predavanja re-nomiranih dizajnera, stručnjaka i profesionalaca izrazličitih oblasti. Niz predavanja je nastavljen tokomnaredne dve večeri, dok su tokom dana održane ra-dionice. Preko 60 studenata učestvovalo je na četiriradionice pod mentorstvom vrsnih stručnjaka – dvepod nazivom „Kontaminacija/Contamination”, kojesu se bavile kritičkim dizajnom i dve pod nazivom„Mustra/Pattern”, koje su se bavile promotivnim di-zajnom usmernim ka kulturno-istorijskom nasleđuBoke kotorske. Prezentacija završnih radova radi-onica se održala 25. aprila u prostorijama bioskopa„Boka”, a završni dan javnog programa foruma odr-žan je na Cetinju, kada su studenti bili u prilici daposete galerije „Miodrag Dado Đurić” i „Galerija 42”,kao i Fakultet likovnih umetnosti Cetinje. U okviru foruma organizovan je i internacionalnikonkurs za mlade dizajnere na temu „Kontaminaci-ja”. Žiri, u sastavu Mirko Ilić, Borut Vild, Dejan Kršić,Ana Matić i Nikola Radonjić, odabrao je 18 plakatakoji su u toku trajanja foruma i izloženi. Jedan odPriznanje za Formu Na jubilarnom, 40. međunarodnom sajmu grafičke,papirne i kreativne industrije „Grafima” , Fakultetutehničkih nauka u Novom Sadu dodeljeno je speci-jalno priznanje u kategoriji ,,Časopisi, revije i novine”za časopis „Forma”.34

AKTUELNOX Festival nauke Tekst Jelena Mamić Foto Jelena Petrović U centralnom kampusu Univerziteta u NovomSadu, 12. i 13. maja, održan je deseti međunarodni fe-stival nauke i obrazovanja. Jubilarni festival održanje u čast 240. godišnjiceosnivanja „Norme” – školeza obrazovanje srpskih učitelja u Somboru, koja sesmatra pretečom današnjeg Univerziteta u NovomSadu. Tim povodom, u okviru festivala otvorena jeizložba pod nazivom „Norma Avrama Mrazovića –240 godina obrazovanja srpskih učitelja”. Tradicio-nalno, cilj festivala je bio da se tokom dva dana narazumljiv i zanimljiv način savremena naučna do-stignuća predstave široj javnosti, što je postignutokroz različite radionice prilagođene svim uzrastima. Ove godine Departman za grafičko inženjerstvo idizajn predstavio se radionicom pod nazivom „Zom-bificiraj se” i pridobio veliku naklonost kako najmla-đih posetilaca festivala, tako i onih starijih. U okviruradionice, predstavljena je personalizovana videoigrica u kojoj su likovi aktera igrice (zombija koji pre-lazi jednostavne prepreke) bili zamenjeni stilizova-nim likovima posetilaca. Ova video igrica kreirana jeod strane studenata departmana u okviru predmetaOsnove kompjuterskih igara. Drugi deo radionicebio je posvećen aplikaciji proširene realnosti (engl.Augmented reality), koja omogućava korisnicima davide zombificiran onaj deo tela na koji su primenilinalepnicu. Aplikacija pod nazivom “Zombificiraj se”,kao i nalepnice koje omogućavaju virtuelni prikaz,može se preuzeti sa Play Store platforme. play.google.com/store/apps/details?id=com.GRID 35

WEBApache Cordovakratak vodič Tekst i ilustracije Romana Sekulić Apache Cordova predstavlja framework za ra- 3. Cordova Plugins su sastavni deo arhitekture Apa-zvijanje mobilnih aplikacija, korišćenjem standar- che Cordova-e koji omogućavaju komunikaciju fra-dnih tehnologija za kreiranje web strana, kao što mework-a i osnovnih elemenata čime se stvara vezasu HTML5, CSS3 i JavaScript. Apache Cordova je sa standardnim API (engl. Application Programmingopen-source, što znači da je pristup kodu apsolut- Interface) uređajima i time se poziva izvorni kod Javano slobodan, te svaki korisnik može da ga redistri- Script-a. API predstavlja interfejs za komunikacijubuira, koristi kao i da pristupa izvornom kodu radi između aplikacija i obuhvata skup protokola i ruti-daljeg razvoja i poboljšavanja istog. Osobina koja na koje aplikacija ili računarski sistem obezbeđujučini Apache Cordova-u jednom od najzastupljenijih drugim aplikacijama u svrhu obavljanja određenihtehnologija u razvoju mobilnih aplikacije jeste ta da zahteva i usluga tim aplikacijama. Sama tehnologijakoristeći jedan, izvorni kod, aplikaciju možemo da Apache Cordova sadrži ugrađen skup dodataka podprilagodimo svakoj platformi – od Android platfor- nazivom Core Plugins, čija je uloga pružanje pristupame, preko IOs, IO X do Windows platforme. aplikaciji osnovnim aktivnostima uređaja kao što su baterija, kamera, kontakti, mikrofon, itd. Pored ugra-Arhitektura Apache đenih dodataka, moguće je kako dodavanje, tako iCordova Framework-a kreiranje Plugin-ova – u zavisnosti od potreba apli- kacije koja se razvija. Razvijanje mobilne aplikacije pomoću Apache Cor-dova framework-a zahteva nekoliko različitih kom-ponenti od kojih su osnovne: Web App, WebView iCordova Plugins. Ove tri komponente predstavljajukontejnere koji sadrže podatke od kojih je sačinjenasama aplikacija. 1. Web App kontejner sadrži osnovni kod aplikaci- Pravci razvijanja aplikacijaje, formiran pomoću HTML-a, CSS-a i Java Script-a.U ovom delu, aplikacija se implementira kao webstranica sa lokalnim fajlom pod nazivom index.htmlu kom se nalaze reference na CSS fajl, Java Scriptfajlove, slike i druge medijiske datoteke neophodneza pokretanje aplikacije. Pored toga, ovaj kontejnersadrži i config.kml fajl koji pruža informacije o apli-kaciji i određuje parametre koji utiču na funkcional-nost iste.2. WebView predstavlja specijalan prozor pretraži- Apache Cordova omogućava dva osnovna načinavača u kojem se omogućava prikazivanje celog kori- razvijanja mobilnih aplikacija u zavisnosti od brojasničkog interfejsa (engl. User Interface – UI). platformi za koje je aplikacija namenjena. Sama in-36

WEBstalacije Apache Cordove zavisi od željenog pravca povezivanje i modifikaciju dodataka za svaku plat-razvijanja aplikacija. Prema tome, razlikujemo: formu. 1. Cross-platform (CLI) workflow Kome je Apache CordovaOvaj način nalazi primenu kod razvijanja aplikacija namenjena?koje su namenjene za korišćenje na svim platforma-ma, a da pri tome nije potrebno ručno prilagođava- Apache Cordova je namenjena kako početnicimanje koda. Osnova ovog pravca je alat CLI (engl. Com- koji tek ulaze u vode razvijanja mobilnih aplikacija,mand-line interface) koji omogućava izradu projekta tako i profesionalcima. Među dosadašnjim korisni-za sve podržane platforme odjednom. Funkcioniše cima mogu se uočiti tri profila developer-a:tako što kopira osnovna, zajednička podešavanjaaplikacije u poddirektorijume za svaku platformu i 1. developeri mobilnih aplikacija kojima je cilj ra-zatim vrši sve neophodne konfiguracione promene zvijanje aplikacija na više od jedne platforme, bez– za svaki poddirektorijum posebno. prilagođavanja koda svakoj platformi posebno 2. Platform-centered workflow 2. developeri web strana koji žele da iste prilagodeOvaj pravac se koristi u slučaju fokusiranja razvi- mobilnim uređajimajanja aplikacija za isključivo jednu platformu. Ovajtok se oslanja na niz skripti koji su prilagođeni za 3. developeri mobilnih aplikacija koji su zaintere-svaku podržanu platformu, kao i na posebno prime- sovani za kombinovanje izvornih komponenti apli-njivanje potrebnih dodataka (engl. Plugin). Ovaj na- kacija sa WebView-om koji može pristupiti API-imačin se može koristiti i za izgradnju aplikacija za više (engl. Application programming interface) na nivouplatformi, ali nije preporučljivo jer je zahteva ručno uređaja ili su zainteresovani za razvijanje Plugin In- terface-a između izvornih i WebView komponenti. 37

Likovna kultura I godina Ana Rašković Gala Golubović38

Vizuelna kultura I godinaElhina Brenoli Dajana Đukić Goranka Stefanović Teodora Pejašinović39

Grafičke komunikacije III godina Tijana Adamov BITNO JE DA ZNATE Dalija Žigić ОЧИСТИМО СРБИЈУ Nina Stamatović Milana Davidov PSRVIORJODRAITIAMMA Katarina Mijatović Ružica Pavlović40

Industrijski dizajn III godina Tamara Todorić Bojana Maričić Marijana Vasić Milijana Smiljaniċ Aleksandar Miladinoviċ Jelena Petroviċ Đorđe Jelovac Katarina Mijatović Srna Todorović Vanja Živanović Nikolina Dunđer 41

Osnove prostornog dizajna III godina Sara Bjekić Milana Delić Ognjen Klisara Dunja Jazić Milica Mojsilov Helena Rodić42

PRINTING COMPANY reklama 18EVERY DETAIL MATTERS

GRID.UNS.AC.RSFACEBOOK.COM/CASOPISFORMA