Zadnja pošta Riva

Milorad Bibić Zadnja pošta Riva1

Od istog autora:Zakon Pjace 2

Milorad Bibić Zadnja pošta Riva Spliske sedandesete u sedandeset slika Fraktura3

copyright © Milorad Bibić i Fraktura, 2011.Sva prava pridržana. Ni jedan dio ove knjige ne smije se reproduciratiu bilo kojem obliku bez prethodnog dopuštenja nakladnika.ISBN 978-953-266-251-1CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišneknjižnice u Zagrebu pod brojem 771668 4

Svojoj generaciji spliskih maturanata iz 1971. godine S ljubavlju, Milorad Bibić5

6

Zastave moraju na ponistreZazvonilo je zvonce poviše ulaznih vrata, sidija san u kužini, zadera san se:“Napriiiid!” Šjor Ante Ljubić uša je u naš stan, a u isto vrime moj otac izbanja u kužinu. Otac se nakon brijanja uvik maza rakijon lozovačon, i oviput je stiska oči i zube koliko ga je peklo, s ton stisnuton facon reka je šjorAnti: “Ante moj, sidi za stol, saće doć i ostali...” U roku od deset minuti u našu kužinu došli su i Jozo Malenica, FraneTroskot, Stipe Marušić i Milica Romac. Tako su se predstavnici svih šeststanova naše kuće – Troskot, Malenica, Marušić, Ljubić, Romac i Bibić – kojusu zvali kuća obalaca, jer su u njoj živili obalni radnici, batelanti, iz poduzećaLuka i skladišta, našli na dogo­vorenon sastanku Kućnog savjeta Tršćanske48. Njih šestero je sidilo na tanburinima, a ja ka zapisničar na bančiću, stekon na kolinima i olovkon u ruci. Muški su popili po rakiju, onu istu lo-zovaču s kojon se otac maza nakon brijanja, šjora Milica bićerin aerkonjaka,mater je skupila bićerine, stavila na stol cukra u kockama i napolitanke, aonda otišla u sobu... Otac se diga s tanburina, skinija oćale, sta mirno i reka: “Drugovi susidi, drugarice Milice! Ove godine je umra naš dragi drug,susid i prijatelj, svima nama mili Josip Romac, koga smo zvali Jokan. Molin7

Zastave ni slučajno ne smiju visit na teraci! 8

vas da minuton mu­čanja odamo počast našen Jokanu, mužu naše Milicekoja je ovde s nama!” Svi su se digli s tanburina, ja san skočija s bančića, šjor Ante je skinijašpanćeru, šjor Jozo francuzicu, a šjor Frane kapu, u stavu mirno odali supočast našen dragon šjor Jokanu. Onda je otac duboko udahnija i reka: “Nekamu je slava!” Svi smo uglas rekli: “Slava mu!” Onda se javija šjor Jozo Malenica: “Nikidan je umra Naser, bilo bi lipo dai njemu odamo počast. Bija je dobar čovik, volija je druga Tita i Jugoslaviju!” Šjor Stipi Marušiću je krv udrila u glavu: “Jozo, govoriš pizdarije! Kakveima veze Naser s nama!? Nije ovo partijski sastanak nego sastanak našegKućnog savjeta...” Otac me pogleda, učinija mot da to ne pišen u teku, a onda reka ononajvažnije: “Bija san u našoj Fronti, rekli su mi da na svakoj zgradi za svakipraznik moraju visit sve tri zastave: jugoslavenska, hrvatska i partijska! Stin da partijska mora bit u sredini. Skupili smo se ovde da bi odlučili: di ćemoobisit zastave?” Šjor Jozo Malenica se opet javija: “Troskot i ja nemamo terace, u nas nemogu visit! Bilo bi najbolje da vise na teracama u Bibića ili Romca. Oni sunajvisočije, zastave će se tamo najbolje vidit...” Sad mi je ocu, ka malo prije šjor Stipi, udrila krv u glavu: “Jozo, zastave ni slučajno ne smiju visit na teraci! Šta ti je čoviče danas,učinimo li to još će nan niko reć da smo zastave obisili ka da sušimo robu!Zastave moraju na po­nistre!” Svi su se složili s tin šta mi je otac reka, pa i šjor Jozo. Onda je otac prid-9

ložija: “Na mojoj ponistri će visit jugoslavenska zastava. Ante, ti si kat ispodmene, ti ćeš obisit partijsku, a ti Jozo, šta si kat ispod Ante, obisićeš hrvatskuzastavu. Tako ćemo poštivat ono šta su mi rekli u Fronti: partijska zastavamora bit u sredini! Ko je za ovi prjedlog neka digne ruku...” Svi su digli ruke, otac se opet diga i reka: “Sastanak Kućnog savjeta Tr-šćanske 48 je završen. Zdravo!” Onda je otac donija sve tri zastave šta je dobija u našoj Fronti, šjor Antije da partijsku, šjor Jozi hrvatsku. A šjor Jozo je opet ima ništo pitat mogaoca: “Kako znaš da je ova moja hrvatska, kad je ista ka ta tvoja jugoslavenska!?Ima tri iste boje i istu zvizdu petokraku!” Sad je krv udrila u glavu uvik mirnon šjor Anti Ljubiću: “Jozo, ako jedanrog crvene zvizde petokrake ulazi u plavu boju na zastavi to je jugoslavenska,a ako ulazi u crvenu boju na zastavi to je hrvatska zastava. Jel ti sad jasno!?” Šjor Jozo Malenica se počeša iza uva i prizna: “Ovo prvi put čujen!” Za Prvi maja, kad je radio označilo osan uri, moj otac, šjor Ante i šjor Jozoobisili su na ponistrama svak svoju zastavu. A onda međusobno čestitali nauspješno obavljenon zadatku... 10

U Seme bez dilemeBilo je to u prvon misecu 1970. godine. Željan Radman, koji je bija mojageneracija u Gimnaziji Vladimir Nazor, ali nismo išli u isti razred, inače basgitarist i prateći vokal u Mladin Batalima, reka mi je da se uvečer otvara diskoklub Semafor. Bija san tu večer isprid Semafora, u samon centru Splita, tamokod glavne Pošte, ali unutra nisan moga. Jedan tip s velikin bafama i put gorizalizanon kos­ on, koji je sta na ulazu, reka mi je da se unutra more samo spozivnicon. Čuja san da su vlasnici Semafora Pero Perković i Dikan Radeljak.Vidija san kako unutra ulaze poznate face ka šta su Gabi Novak i Arsen Dedić,Zdravka Krstulović, Nada Abrus, Katja Markotić, Ibrica Jusić, Zdravko Reić...A onda je unutra ušla i specijalna gošća, friška misica Anita Baturina. Poslinse pričalo da su Gabi i Arsen bili kumovi Semafora, da se točija francuskišampanjac... Doznali smo da će novi spliski disko radit od sedan uri uvečerdo jedne ure iza ponoći, a da će, ka i u disko klubu Arkada u Strožancu, bit imatineje za omladinu, od četri ure popodne do sedan uri uvečer. U vrimedok je Semafor bija disko klub, ka disk džokeji minjali su se Joško VrandečićMess, koji je bija najduže, Ivo Znaor i Ivica Matić, jedno lito je misec danatamo radija Marko Lalin Mišel, a sićan se da je jedan vikend ka DJ u Semaforagostova Domagoj Veršić, koji je u Arkadi steka veliku po­pularnost.11

Uoči nove 1972. godine Željan Radman mi je reka da će se on počet brinito Semaforu, da će to postat kafana, forsiraće se dnevni đir, Željan je reka ito da će se od 1. prvoga 1972. godine jedino u Semafora moć pit velika kafasa šlagon, jer se u svin drugin kafićima u Splitu od kafe moga popit samoespreso, vruća čokolada i pojist topli sedvič, a od pića će uvest i viski-kolu,votka-đus, džin-tonik i rum-kolu. Malo pomalo, Semafor je postala najpopularnija spliska kafana. Svakidan, po cili dan, a pogotovo uvečer, sve je bilo puno. Govorilo se da je tomisto di se skuplja najpametniji i najpopularniji svit u Splitu, da u Semaforasidi – spliska elita! Željan Radman je, ka muzičar, učinija da u Semaforadolaze najpoznatiji spliski pivači ka šta su Đorđi Peruzović, Oliver Dragoje-vić... A u vrime održavanja Spliskog festivala Semafor je bija misto di su sesastajale sve najpopularnije estradne face Jugoslavije. Tamo su, u vrimefestivala, bile promocije ploča, konferencije za novinare, dolazilo se poautograme slavnih pivačica i pivača. Semafor, bolje reć cila ulica od Pisture do Brodomerkurove butige, pri-tvorila se u – Pjacu broj dva! Spliska mladost je govorila da triba doć ispridSemafora, da je to posta spliski đir. Skoro da nije bilo viđenijeg čovika uSplitu koji nije sidija u toj kafani, dolazili su pivačice i pivači, glumice iglumci, balerine i baletani, sportašice i sportaši, novinarke i novinari, likari,inžinjeri.... A skoro svaki put kad bi otiša u Semafora ili proša kraj njega,tamo su se mogli vidit novinar, tekstopisac i veliki zajebant Ivica Flesch,doktor Radovan Vidović, fakultetski profesori Mate Kurtović i Mijo Perić,čovik koji je zna svakoga u Splitu Zvone Radić, ženskima omiljeni SloboDorić i Edo Unković... Timbar modernon ugostiteljstvu tamo su davali Braco 12

Vidi se da Ivica Flesch, Damir Mihanović Čubi iŽeljan Radman ovu večer u Seme nisu pili sokove...13

Lamica, Neno Viđak Longo, Nikola Žigo... Jedan put su za tri stola u najmi-nimalnijim minicama sidile Anita Baturina, Silvana Kanazir, sestre Eleonorai Izolda Barudžija, điravali smo gori-doli uz kavanu Semafor gledajući in unoge. Ivica Flesch je, kad su ga u Slobodnoj Dalmaciji pitali di će na piće, odgo-vorija: “U Seme bez dileme!” Ta njegova rečenica nan je ušla u uvo, kad bise dogovarali di ćemo na piće, rekli bi: “U Seme bez dileme!” Semafor jeposta Seme... Do Seme se moglo doć i auton, isprid kavane je bilo bisnih auta,ali je tamo, skoro svaki dan, bija parkiran i jedan zeleni fiat 850 special.Njegov vlasnik je bija Ivica Flesch, koji bi se, najprije kroz falše, a poslin ikroz prave ray ban oćale za sunce divija svome fiatu. Željan Radman se bojada friški šofer Flesch, želeći se parkirat uz kavanu, svojin fiaton ne uleti došanka Semafora i pomete sve šta mu se nađe na putu. Jedno kratko vrime u Semafora se mogla pojist pašticada s njokima, fažolsa suvin meson i sarme. To je kuvala Željanova mater Gjermina, u ton minirestoranu, koji je radija samo zimi, bilo je tek četri, pet stolova. Semafor je puno godina bija kultno splisko misto... 14

U Seme na katu: Ivica Flesch, Dražen Vrdoljak, Zlatko Gall i Jadran Babić15

Misica Anita BaturinaJedno jutro mi je doša prijatelj Romi, tija je da iden s njin vidit njegovogadida Franu Krstinića koji je na Balkanskoj ulici živija sa svojon ženon Ivicon.Spustili smo se niza skale, vrata nan je otvorila jedna puno, puno lipa cura.Uvela nas je u kužinu, tamo su bili Frane i Ivica Krstinić, i jedna žena kojanan je dala ruku i predstavila se ka Nives. Bila je to mater od lipotice kojanan je otvorila vrata, u nje su Krstinićevi bili podstanari. Sili smo, znan dame nije zanimalo šta Romi govori sa svojima, ja san se stalno okrića i gledaoće li u kužinu uć ona lipotica, kojoj ni ime nisan zna. Došlo je vrime za ićća, šjora Nives nas je ispratila do vrata, pozdravila nas, a onda san joj reka:“Fala na soku i puno pozdravite ćer!” Romi se skoro naidija na mene, nerviralo ga je to šta san ja iša pozdravittu lipoticu, ali to nije bija ni prvi ni zadnji put da san mu diga živce. Zapan-tija san tu lipu curu, njen osmjeh, i to da ima malo arije između dva pred­njazuba, šta joj je davalo posebni šarm... Prošli su miseci, Romi me više nije zva da s njin iden vidit dida Franu, jasan tu lipu curu skoro i zaboravija. A onda jedno jutro, kad san iša u školu,u svoju Gimnaziju Vladimir Nazor, na kantunu Goričke i Balkanske ulice 16

skoro san se sudarija s ton lipoticon. Pripoznala me, nasmijala se, dala miruku i rekla: “Ja san Anita, znan da si ti Mosor, reka mi je šjor Frane...” Umisto put svoje gimnazije, uputija san se s njon prema njenoj GimnazijiĆiro Gamulin. Sazna san da je godinu dana mlađa od mene i – da nema mla-dića! Ti dan je imala školu do podne i po, ja san se u podne i kvarat nacrtaisprid njene škole, znan da san ti dan pica zadnja dva sata. Vidija san je kakose spušta niza skale, nisan ima ni dinara za zvat je na piće, opratija san je dodoma, ali mi je rekla da ne dolazin skroz do njene kuće da je mater ne bividila. Vidili smo se još sutradan, išli u Zdravljaka na koktu, pita san je di ćeza Novu godinu, odgovorila mi je da ne zna... A onda, malo poslin Nove godine, u Slobodnoj Dalmaciji njena slika itekst pod naslovon: Splićanki titula Jasminka 69! Je, ona, Anita, a u novinamasan dozna da joj je prezime Baturina, postala je najlipša tinejđerka Jugosla-vije. Ti izbor organizira je na početku 1970. godine Plavi vjesnik, pročita sani to da ona nije imala pojma o tome da je prijavljena za izbor, da je to učinilanjena prijateljica, da je mislila kako je sve to šala... Vidija san je jedno misec dana poslin. Na isto misto, na kantunu Goričkei Balkanske ulice. Čestita san joj titulu misice, rekla mi je da je na sve tonagovorila prijateljica Ines Lendić, da zamalo nije išla na izbor za misicu jerjoj je frizerka skroz uništila kosu, ali je ipak otišla u Zagreb jer joj je materrekla da splete pletenice... Više je nisan vidija. Osin u novine. Par miseci nakon šta je sa 16 i po godinapostala misica, Anita Baturina je dobila dvi stranice u Slobodnoj Dalmacijida bude – gošća urednica! Izašla je jedna njena lipa slika, s knjigama u ruci,17

18

snimljena na Marjanu, ona je u novine dobila zadatak – predstavit spliskumladost! Na te dvi stranice su govorili đaci, mladi radnici, ali su svoje mistonašli i spliski hipiji. Oni s Peristila, koji su se skupljali na skalinama ispodcrkve svetog Duje ili u njijovoj najdražoj kavani Luxor. Sićan se da je Anitatad objasnila kako je posebno zanimaju spliski hipiji... Anita je tih miseci bila najpopularnija Splićanka. Svi su se otimali dovestje u svoje društvo. A oko 20 iljada Splićana pljeskalo joj je kad je u Splituorganizirana velika auto-moto utrka koja se zvala Nagrada grada Splita 1970.,kad je svit doša vidit ko će dobit utrku – Goran Štrok ili Jovica Paliković!Njih dvojica su bili dva najbolja vozačka asa, nakon prave drame prvo mistoosvoija je Jovica Paliković, a Goran Štrok je bija drugi. E, ali najveće ovacijetad je dobila – Anita Baturina! Kad je službeni spiker utrke Edo Pezzi najavijada će počasni đir u otvorenon autu učinit nova misica Anita Baturina, ciliSućidar, di se vozila utrka, zagrmija je od aplauza. Anita je mavala i slalapoljupce publici, a poslin je učinila još jedan đir s pobjedn­ ikon Velike nagradeSplita 1970. Jovicon Palikovićen. Znan da nisan bija jedini koji je gleda njua ne prvaka Jovicu...Livo: Evo 17-godišnje lipotice Anite na Marjanu...19

314

SadržajZastave moraju na ponistre 7U Seme bez dileme 11Misica Anita Baturina 16Silvana Kanazir u kostimu 20Veliko Malo misto 25S autima u more 29Modrice od milicije 33Suze za Cassiuson Clayon 38Boris Dvornik & Company 43Ekskurzija u London i Pariz 46Veštit za maturu 50Svi u postolima Vite Brzovića 54Maturalni ples u hotelu Marjan 59Suze razrednice Fani 62Ju-go-plasti-ka! 67Split opituran u bilo 71Mišo je kralj 75Senor Voho De Los Puntos 80315

Mateo Burazin maže strankinje 84Moja najveća sramota 88Veliki straj od velikih boginja 92Oćemo li u studentski štrajk? 97Vuk s FESB-a 101El Bimbo u Biskupovoj palači 105Studentice uče košarku 111Slavica 115Svitu, kit u Splitu! 119U Trst po rebatinke 123Mesje Štambik s naglaskon na bik 128Veliki zavodnik Pero Francuz 133Bili miš na šanku Basketa 137Oću grintat i gotovo 140Di si štanparska greško? 144Zdravi bili i zdravi crveni 148Moj susid Pajdo 153Blizanke iz Brna užgale Badyja 156Dan žena svršija u gips 161Marčane bure barba Tonka Kirigina 166Batelanti idu u penziju 171Zapalila se Jugoplastika 175Vatro Reić spašava dvometraše 178Smoje anarkišta 183Bocun ribara Šanta 187 316

Badnji dan u familiji Zjačić 193Bere Mudnić komentira meč 197Spaski-Fischer 197Bombardiranje Splita 1972. godine 201Sto žena na vrj Mosora 206Otac na krovu 210Mate Parlov recitira Juditu 214Spliski Šerif osvoija Mont Blanc 219Slušaj Fažola i ne boj se! 223Ubili smo Partizana 228Veljko Rogošić ka Vapor 233Mišel pušta pisme s ponistre 237Je li ovi veći od Skansija? 240Barba Luka se vraća iz spize 245Dubrovački trubaduri i sedan ofanziva 249Veliki poliglota Joško Viskić 254Umra gospodin Šjor Bepo Pegula 259Biće Mladinić u uvali Bene 263Biže cipli od Tolje Kudrjavceva 266Dioklecijanov šukununuk Giuseppe Giergia 270Oproštaj Rate Tvrdića 275Bere Marković glumi Karla Maldena 278Balun s kularinon 283Dupli pas Gage i Bogdana 287Zdenko Runjić – inžinjer o’ pisme 290317

Stipe Božić na krovu svita 294Malo Izrovano Selo 299Split – cvit Mediterana! 303Zahvala 309Mosor za sva vrimena 311 318

319

Nakladnik Fraktura, ZaprešićZa nakladnika Sibila SerdarevićGlavni urednik Seid SerdarevićLektura i korektura Ivana Krstulović GazzariGrafička urednica Maja GlušićDizajn i prijelom FrakturaGodina izdanja 2011., lipanj (prvo izdanje)Tiskano u HrvatskojISBN 978-953-266-251-1www.fraktura.hr [email protected]: +385 1 335 78 63 F: +385 1 335 83 20 320

321

322