Joseph KanonStrăuleşti.« Zašutio je i iskapio piće. »Na stratište. Južno od grada.U klaonicu.« Leon je šutio. »Židove su poredali na tekuće vrpce. Svukli su se i stali četvero-noške. Natjerali su ih da bleje, kao stoka. Sigurno su plakali i vikali, alimorali su blejati. A zatim su ih obradili na tekućoj vrpci, kao stoku zaklanje. Odrezali su im glave, zatim udove i objesili na kuke. Trupla. Aonda su žigosali trupla.« Promrmljao je na rumunjskom i zatim preveo.»Odobreno za konzumaciju. Žig zdravstvene inspekcije.« Zašutio je.»Odluči se.« Leon je šutio. Zurio je ispred sebe, kao da vidi tekuću vrpcu, krvprska i otječe u kanal. »Aleksej je bio ondje?« rekao je Leon. Želudac mu se zgrčio. »Nema židovskih svjedoka, samo gardisti. Ali on je tada bio pri-padnik Garde. Vidjeli su ga. Pitaj ga.« »Rekao si da je izdao Gardu.« »Kad se mogao okoristiti. Dobar zaključak.« Zašutio je. »Odlučise.« Leon je šutio. »Ne mogu«, rekao je. »Nije na meni da odlučim.« »Netko treba odlučiti.« »Nije ni na tebi.« »Nije, ja samo govorim rumunjski i vozim auto. Držim jezik zazubima. To je bilo do sada. Pomoći tom čovjeku da pobjegne? Neželim sudjelovati u tome. Onaj tko te je poslao, možda ni on ne zna.A trebao bi znati. Dakle, netko može odlučiti.« »Ti ne sudjeluješ u operaciji. Oni ne znaju da si bio ondje.« »Sada više nije jednostavno. Možda nisi razmislio što to znači zamene, ova situacija u kojoj smo sada.« Leon ga je pogledao u oči. »Dakle, treba razmisliti. Ja sam razmišljao«, rekao je i mahnuorukom, »dok ste vi pili. Tko je večeras pucao? Rusi? Dobro. Tko bise osim njih htio uplesti? Da ga zaustavi prije nego… Dakle poslalisu patrolu, tri-četiri čovjeka. U tom slučaju, već su počistili za sobom,uklonili leš. Ali nitko nas nije pratio. Važnije je uhvatiti Jianua nego 52
ISTANBULSKI PROLAZse pobrinuti za poginulog druga. Ali nitko nas nije pratio. Dakle bioje sam. Razmisli što to znači.« »Znam što to znači.« »Da? I ti si razmišljao o tome? Nitko nije uklonio leš. Ostao jeondje da ga pronađu. Pronaći će ga. Slučaj za policiju, možda i Emniyet.A što će tražiti? Moj pištolj. Moj auto. Tko me štiti? Šef koji ne smijeznati za mene? Tko želi da pomognem krvniku? Sada i ja radim zanjega. Imam pravo znati.« »Nisam htio…« »Sada je prekasno. Hoćemo li policiji reći da smo se branili?Onda im moramo reći što smo ondje radili.« Leon je zurio u svoju čašu. »Mogli li tebe povezati s autom?« »To je tvoj odgovor?« »Ne mogu, zar ne? Gdje je auto?« »U garaži.« »U garaži je bio cijelu noć, ako nekoga zanima. Auto nije upad-ljiv, ako su ga vidjeli iz kafića. Ako nisu zapisali registraciju. Može bitibilo čiji.« »Dakle ne moram se brinuti.« »Ne mogu te povezati s tim slučajem.« Mihai ga je pogledao. »Ti bi mogao.« »Ako dođe do toga, zaštitit ćemo te. Imaš moju riječ. Razgovaratću s…« »Zaštitit ćete me. Palestinac pomaže Amerikancima, ubija Ruse.Smjesta će me prognati iz zemlje.« »Barem nećeš skončati u zatvoru.« »Dakle to me čeka. A moj posao? Tko će raditi umjesto mene?« »Ti nikad nisi bio ondje«, mirno je rekao Leon. »Nitko ne znaza tebe, osim Alexeja, a on odlazi.« »Krvnik će biti slobodan. A mi se međusobno štitimo. Dakle,štitimo i njega. U to sam sada uključen, štitim njega. Taj čvor«, rekaoje i stegnuo šaku, »nije lako razmrsiti.« »Ne znam.« 53
Joseph Kanon »To kažu Nijemci«, suho je rekao Mihai. »Svaki Nijemac.« Od-ložio je čašu spreman za odlazak. »Dakle, večeras smo bili uspješni. Onje na sigurnom, kao i mi. Jedino Turci imaju taj problem. Taj leš. Jošsamo jedna stvar. Kako su Rusi saznali? Za doček? Gdje će biti? Samoti, bez oružja, vrlo jednostavno, dakle mogu poslati jednog čovjeka.Ako su oni sve saznali, što još znaju? Dakle možda nismo sigurni. Anije ni on«, rekao je i ustao. Zazvonio je telefon. U noći je glasno odjeknuo. Trgnuli su se,kao da im je netko neočekivano stavio ruku rame. Leon je pogledaona sat, a zatim Mihaija, koji je nervozno odmahnuo glavom. Telefonje opet zazvonio. Zvuk je preplavio sobu. Podigao je slušalicu. »Leone? Pokušao sam te pronaći.« Ed Burke. U sitne sate. »Bio sam u Parku.« Opravdava se Edu Burku, već je počeosmišljati alibi. »Znaš li koliko je sati…« »Radi se o Tommyju«, brzo je rekao Ed. »Mislio sam da moždanešto znaš.« »Što bih trebao znati?« »Jer si bio u Bebeku. Kod svoje supruge. Nismo mogli proćizbog policije.« »Policija?« odjeknuo je njegov glas. »Nisi čuo? Mrtav je. Ubijen.« »Kako?« Kao da ga je grom ošinuo. I Tommy je poginuo, onje trebao dočekati brod, a ne slobodnjak. Oni su znali gdje je bio.Pogledao je Mihaija, koji je zurio u njega. »Leone, čuješ li me?« Reci nešto. »Poginuo je? U automobilskoj nesreći?« rekao jetrudeći se da kontrolira glas. »Ne, o tome se radi. Ustrijeljen je, u Bebeku. Zbog toga sam tenazvao. Mislio sam da si možda nešto čuo prije nego što su blokiralicijeli kvart. Na obali, nedaleko od one utvrde.« »Rumeli Hisari«, reče Leon bez razmišljanja. Nije čuo svoj glas.»Ustrijeljen?« U glavi mu je bubnjalo, srce je snažno tuklo. »Na obali?« »U pristaništu. I mene je to iznenadilo. U to doba tamo je opa-sno poći. Tommy je napustio zabavu koju je priredio, mislio sam da 54
ISTANBULSKI PROLAZje morao nešto obaviti. Ali, Isuse, tko bi rekao, zar ne. Možda je netkozamijetio auto i rekao, on ima novca. Da nije otišao, ništa se ne bidogodilo. Ali, možda se radi o nečem drugom.« »Bože«, tupo je rekao Leon. »Ustrijeljen?« »To se ovdje ne događa.« »Ne«, reče Leon. »To se ne događa.« Pucanj u tami, čekaš datijelo padne, lubanja se razbila na betonu. »Pa, nisam ti htio smetati.« »Ne, ne, drago mi je da si nazvao. Hvala ti.« Policijski automo-bili i farovi, ispituju goste u kafiću. Krv mu je jurnula u glavu, lice muse užarilo. »Javit ću ti ako nešto saznam o postupku.« »Postupku?« »Pa, Barbara će htjeti da ga tu pokopaju, zar ne? Mislim, tran-sport tijela kući…« »Barbara«, tupo je rekao Leon. Udovica, platinasta plavuša kojase udvara nakon drugog pića. »Ona mora identificirati tijelo«, stručno reče Ed. Koga je jošnazvao? »To je užasno. U jednom času si na zabavi, a zatim…« »Ne mogu vjerovati«, reče Leon. Što bi trebao reći. »Nisi ništa vidio? Sigurno je polovica policijskih odreda na ulici.« »Nisam dok sam bio ondje.« Zašutio je. »Kada se to dogodilo?« »Pretpostavljam čim je napustio zabavu.« »Ja sam tada već otišao. Isuse, ustrijeljen.« »Pa, pozdravljam te«, razočarano je rekao Ed. Htio je čuti noveinformacije. »Kažem ti, u to doba ne treba biti na takvim mjestima.«Ispipava. »Hvala ti, Ede«, reče Leon. Zašutio je. Polako je spustio slušalicu i pogledao Mihaija. »Što je?« reče Mihai i pogleda ga u oči. »Moraš opet razmisliti. Nije bio Rus.« 55
Search
