Ispričat ću ti priču

Jorge BucayJorge Bucay IspriËat Êu ti priËuISPRI»AT ΔUTI PRI»U 39ki hit!PriËe koje su svjets knmilijunimapromijenileæivot! 1

Od istog autora u izdanju FraktureVoljeti se otvorenih oËijuRaËunaj na mene20 koraka prema naprijed 2

Jorge BucayIspriËat Êu ti priËu prevela sa πpanjolskog Silvana RogliÊ Fraktura 3

Naslov izvornika Jorge Bucay Déjame que te cuente…∞ 1999 by Jorge BucayPrijevod prema izdanju RBA Libros, S. A., Barcelona 2002.∞ za hrvatsko izdanje Fraktura 2007.∞ za prijevod Silvana RogliÊ i Fraktura 2007.Sva prava pridræana. Ni jedan dio ove knjige ne smije sereproducirati u bilo kojem obliku bez prethodnog dopuπtenjanakladnika.ISBN 978-953-266-130-9CIP zapis dostupan u raËunalnom katalogu Nacionalne i sveuËilišneknjižnice u Zagrebu pod brojem 838575 4

Mojoj kÊeri Claudiji 5

6

Okovani slon“Ne mogu”, rekao sam mu. “Ne mogu!” “Siguran si?” upitao me on. “Jesam. Niπta me ne bi tako veselilo kao da mogusjesti pred nju i reÊi joj da mi je æao… Ali ne mogu.” Debeli je sjeo u poloæaj Bude na onaj grozni plavinaslonjaË u ordinaciji. Nasmijeπio se, pogledao me u oËii govoreÊi sve tiπe, kao svaki put kad je htio da ga sas­ lu­πam, rekao mi je: “Dopusti da ti ispriËam…” Nije ni Ëekao da mu dopustim. Jorge je poËeo priËa-ti. Kad sam bio dijete, oboæavao sam cirkuse, a u cirkusu su mi se naj­viπe sviale æivotinje. Pozornost mi je posebno privlaËio slon, koj­i je, kako sam poslije do- znao, svoj djeci bio najdraæa æivotinja. Tijekom pred- stave golema je æivotinja svaπta izvodila novËiÊem, neuobiËajena kombinacija veliËine i snage… Ali nakon nastupa i neposredno prije dolaska na pozornicu, slon je uvijek bio vezan za malen kolac zabijen u zemlju, lancem koji je dræao samo jednu nogu. 7

Osim toga, kolac je bio malen komadiÊ drva zabi-jen jedva nekoliko centimetara u zemlju. Iako je lanacbio debeo i moÊan, bilo mi je jasno da se æivotinjakoja je u stanju iπËupati stablo s korijenom, mogla slakoÊom osloboditi kolca i pobjeÊi. Tajna mi je i dalje bila nejasna. ©to ga onda dræi? Zaπto ne pobjegne? Kad mi je bilo pet ili πest godina, joπ sam vjerovaou mudrost odraslih. Pa bih pitao uËitelja, oca ili stricaza taj misterij sa slonom. Netko od njih objasnio mije da slon nije pobjegao jer je bio istreniran. Postavio sam pitanje koje se sámo nametalo: “Akoje istreniran, zaπto su ga vezali?” Ne sjeÊam se da sam dobio ikakav smislen odgovor.S vremenom sam zaboravio na misterij sa slonom ikolcem i prisjetio bih ga se samo kad bih susreo onekoji su se katkad pitali isto. Prije nekoliko godina otkrio sam da je netko, namoju sreÊu, bio dovoljno mudar da pronae odgo-vor:Cirkuski slon ne bjeæi zato πto je vezan za sliËan ko-lac joπ otkad je bio veoma malen.Zatvorio sam oËi i zamislio bespomoÊna, tek roenaslona vezana za kolac. Siguran sam da je u tom tre-nutku sloniÊ gurao, vukao i znojio se pokuπavajuÊi se 8

osloboditi. I unatoË svojim naporima nije uspio jer je onaj kolac bio preËvrst za njega. Zamislio sam kako je iscrpljen zaspao i kako je sljedeÊeg dana opet pokuπao, i sljedeÊega, i sljedeÊe­ ga… Sve dok jednoga dana, jednoga za njegov æivot uæasna dana, æivotinja nije prihvatila svoju nemoÊ i prepustila se sudbini. Taj golemi i moÊni slon kojeg vidimo u cirkusu ne bjeæi jer, jadnik, misli da ne moæe. Urezala mu se u sjeÊanje ona nemoÊ koju je osjetio ubrzo nakon roenja. Najgore je πto nikad viπe nije ozbiljno preispitao to sjeÊanje. Nikad, nikad viπe nije pokuπao iskuπati svoju sna- gu…“Tako ti je to, Demiáne. Svi smo mi pomalo poput cir-kuskoga slona: hodamo po svijetu vezani za stotinekolaca koji nam oduzimaju slobodu. Æivimo misleÊi da ‘ne moæemo’ uËiniti gomilu stva-ri, jednostavno zato πto smo jednom davno, dok smobili djeca, pokuπali i nismo uspjeli. UËinili smo tada isto πto i slon i ta nam se porukaurezala u sjeÊanje: Ne mogu, ne mogu i nikada neÊumoÊi. Odrasli smo noseÊi tu poruku koju smo si namet-nuli i zato se viπe nikada nismo ni pokuπali osloboditikolca. 9

Kad povremeno osjetimo verige i Ëujemo zveckanjelanaca, ispod oka pogledamo kolac i pomislimo: Ne mogu i nikad neÊu ni moÊi.”Jorge je napravio dugu stanku. Onda mi je priπao, sjeona pod ispred mene i nastavio: “To je ono πto ti se dogodilo, Demi. Tvoj je æivotuvjetovan sjeÊanjem na to da Demián koji viπe ne po-stoji nije mogao. Jedini naËin da doznaπ moæeπ li uspjeti jest da po-novno pokuπ­ aπ, svim srcem… Svim srcem!” 10

Zajedni»ki faktorKad sam prvi put doπao u Jorgeovu ordinaciju, znaosam da neÊu vidjeti konvencionalnoga psihoterapeuta.Claudia, koja mi ga je preporuËila, upozorila me da je“Debeli”, kako ga je zvala, “pomalo specifiËan” (sic). Meni je veÊ bilo dosta konvencionalnih terapija, aposebno toga da se mjesecima dosaujem na kauËu ne-kog psihoanalitiËara. Tako sam ga nazvao i zatraæio ter­min. Moj prvi dojam nadmaπio je sva oËekivanja. Bilo jevruÊe popodne u studenome.* Stigao sam pet minutaranije i Ëekao na ulazu u zgradu dok nije doπlo vrije-me. ToËno u Ëetiri i trideset pozvonio sam. ZaËuo se zvukportafona pa sam se popeo na deveti kat. Uπao sam u hodnik. »ekao sam. I Ëekao! Kad mi je dosadilo Ëekati, pozvonio sam na zvonostana.* U Argentini, gdje se odvija dogaaj iz priËe, proljeÊe poËinje u rujnui zavrπava u studenome (nap. prev.). 11

Vrata mi je otvorio neki tip koji je na prvi pogledizgledao kao da je odjeven za piknik: nosio je traperice,tenisice i kriËavo naranËastu koπulju.“Bok”, rekao mi je. Njegov me osmijeh, moram prizna-ti, umirio. “Bok”, odvratio sam. “Ja sam Demián.” “Naravno. ©to ti se dogodilo? Zaπto ti je toliko tre-balo da doeπ gore? Izgubio si se?” “Nisam. Nisam zakasnio. Nisam htio zvoniti da nesmetam ako je netko unutra…” “Da ne ‘smetaπ’?” oponaπao me kimajuÊi zabrinu-to… I, kao da je govorio za sebe, nastavio. “Tako ti torjeπavaπ…” Ostao sam bez rijeËi. Bila je to njegova druga reËenica i, nema sumnje,rekao je neπto πto je bilo toËno, ali… Kakav kurvin sin!Mjesto gdje je Jorge primao pacijente, a koje se ne bihusudio nazvati “ordinacijom”, bilo je poput njega: ne-formalno, neuredno, nesreeno, toplo, puno boja, zaË­ u­uj­uÊe i, zaπto ne priznati, pomalo prljavo. Sjedili smou dva naslonjaËa, jedan nasuprot drugome, i dok sammu govorio, Jorge je pio mate. Da, pio je mate tijekomseanse! Ponudio me: “Moæe”, rekao sam. “Moæe πto?” 12

“Moæe mate.” “Ne razumijem.” “PrihvaÊam mate.” Jorge se usluæno i podrugljivo naklonio te rekao: “Hvala, veliËanstvo, πto prihvaÊate mate… Zaπto mijednostavno ne kaæeπ æeliπ li mate ili ne umjesto da miËiniπ usluge?” Taj Êe me Ëovjek izluditi. “HoÊu!” rekao sam. Onda mi je Debeli dao mate. OdluËio sam ostati joπ malo. Rekao sam mu, uz tisuÊu drugih stvari, da u menineπto sigurno loπe funkcionira jer imam poteπkoÊe uodnosu s drugim ljudima. Jorge me upitao kako znam da je problem u meni. Odgovorio sam mu da sam imao poteπkoÊe kod kuÊes ocem, s majkom, s bratom, s partnericom… I da je, uskladu s tim, problem sigurno u meni. Onda mi je, pr-vi put, Jorge ispriËao “neπ­ to”. Poslije sam, s vremenom, nauËio da Debeli voli ba-sne, parabole, priËe, pametne fraze i autentiËne metafo­re. Prema njemu, jedini naËin da shvatimo neki do­gaajjest, ako ga ne proæivimo izravno, taj da imamo jasnuunutarnju simboliËnu sliku dog­ a­a­ja. “Basna, priËa ili anegdota”, tvrdio je Jorge, “moæedulje ostati u sjeÊanju nego tisuÊu teorijskih objaπnje­nja, psihoanalitiËarskih interpretacija ili sluæbenih ana-liza.” 13

Tog mi je dana Jorge rekao da moæda neπto nije u redusa mnom, ali dodao je da je moje zakljuËivanje opasnojer moj samooptuæuj­uÊ­ i zakljuËak nije zasnovan na Ëi-njenicama koje ga potkrepljuju. Onda mi je ispriËaojednu od onih priËa koje priËa u prvom licu, a za kojese nikad ne zna jesu li dio njegova æivota ili njegovemaπte: Moj je djed volio kapljicu. Najviπe je volio piti turski anis. Pio je anis i dodavao mu vodu, da ga razblaæi, ali svejedno bi se napio. Onda bi pio viski s vodom i napio bi se. Pio bi i vino s vodom i napio bi se. Sve dok se jednog dana nije odluËio izlijeËiti… i ostavio je… vodu! 14

Sisa ili mlijekoJorge nije priËao priËe na svakoj seansi, ali zbog nekogse razloga sjeÊam gotovo svih priËa koje mi je priËaotijekom godinu i pol dana terapije. Moæda je imao pra-vo kad je govorio da je to najbolji naËin da neπto na­uËiπ. SjeÊam se dana kad sam mu rekao da se osjeÊamovisno. Rekao sam mu koliko mi to smeta, ali da seistodobno ne mogu odreÊi onoga πto dobivam od njegana svakoj seansi. Imao sam osjeÊaj da zbog divljenja iljubavi koje sam osjeÊao prema Jorgeu postajem previπeovisan o njegovu pogledu i da me previπe veæu uz te-rapiju. Gladan si znanja gladan odrastanja gladan spoznavanja gladan letenja… Moæda sam danas ja sisa koja ti daje mlijeko koja ublaæava tvoju glad… Mislim da je sjajno πto danas 15

æeliπ ovu sisu.Ali ne zaboravi ovo:nije sisa ono πto te hrani…Nego mlijeko! 16

IzvoriPriËe ispriËane u ovoj knjizi potjeËu iz raznih izvora:ako ih nije napisao sam Jorge Bucay, nastale su na te­melju narodne predaje najrazliËitijih kultura - par­ aboleiz klasiËne antike, sefardske legende, sufijske prip­ ov­ i­jetke, zen-mudrosti iz Japana i Kine ili bajke iz Argen­tine, Francuske, Rusije, Senegala i Tibeta. Jorge Bucayza nas ih je protumaËio i prepriËao, tako da naoko po­znati motivi i graa dobivaju neoËekivan, jedinstven ipouËan karakter. Neke od ovih priËa utemeljene su natekstovima i pripovijedanju sljedeÊih autora: Abelardo Cruz Beauregard, Leo Booth, John Brad­shaw, Martin Buber, Franz Jalics, Don Juan ManuelInf­ante de Castilla, Anthony de Mello, Mamerto Me­napace, Givanni Papini, Isaak Leib Peretz, BhagwanShree Rajneesh, Moss Roberts, Leo Rothen, Antionede Saint-Exupéry, Idries Shah, René Juan Trossero,Álva­ro Yunque. 261

262

O autoruPsihoterapeut i pisac Jorge Bucay roen je 1949. uBuen­os Airesu. Živi izmeu Argentine, Španjolske iMeksika. Širom svijeta poznat je kao voditelj grupnihterapija te slavan kao uspješan pisac. Objavio je dvan­ aestuspješnica, meu kojima se istiËu IspriËat Êu ti priËu,Voljeti se otvorenih oËiju, RaËunaj na mene, Cartaspara Claudia, Recuentos para Demián, Cuentos parapensar, El Cochero i El Juego de los cuentos, koje suprodane u milijunima primjeraka i prevedene na dva-desetak jezika. 263

O prevoditeljiciSilvana RogliÊ roena je u Londonu 1971. Završila jeKla­s­ iËnu gimnaziju u Zagrebu 1990. Na Filozofskomfakultetu u Zagrebu diplomirala je španjolski jezik iknjiževnost, te povijest umjetn­ osti. Redovito prevodifilmove i dokumentarne emisije za televiziju kao i hr-vatske fil­move na španjolski jezik. Prevodi knjige mnogobrojnih španjolskih i latino­ameriË­ kih autora, meu kojima se istiËu ManuelVazquez Mont­alban, Jorge Bucay, Javier Cercas, CarlosRuiz Zafón, Susana Fortes i Ariel Magnus. 264

SadržajOkovani slon 7ZajedniËki faktor 11Sisa ili mlijeko 15Cigla bumerang 17Stvarna vrijednost prstena 20Bipolarni kralj 24Æabe u vrhnju 28»ovjek koji je mislio da je mrtav 30Portir u bordelu 33Dva broja manje 39Tesarska radionica “Sedam” 44Posesivnost 49Natjecanje u pjevanju 51Kakva je ovo terapija? 55Zakopano blago 64Za vrË vina 69Sami i u druπtvu 75Gluha supruga 81Ne miješati! 85Krila su za letenje 91Tko si ti? 93Raskrižje na rijeci 101Darovi za maharadžu 105TražeÊi Budu 108 265

Ustrajni drvosjeËa 115Kokoš i paËiÊi 118Jadne ovce 121Trudna teÊa 124Ljubavni pogled 130Izdanci ombua 132Labirint 138Krug od devedeset devet 142Kentaur 152Dvije o Diogenu 156Opet novËiÊi 159Ura koja je stala na sedam 169LeÊa 173Kralj koji je htio biti hvaljen 177Deset zapovijedi 181MaËak iz Ašrama 187Detektor laži 191Ja sam Peter 197Robov san 204SlijepËeva žena 208Pogubljenje 212Pravedni sudac 222DuÊan istine 235Pitanja 238Saditelj datulja 242Odbacivanje samoga sebe 246Epilog 254Izvori  261O autoru 263O prevoditeljici 264 266

267

Nakladnik Fraktura, ZapreπiÊZa nakladnika Sibila SerdareviÊUrednik Seid SerdareviÊLektura i korektura Margareta MedjureËanGrafiËka urednica Maja GlušiÊFotografija na naslovnici ∞ Amazon-Images / AlamyDizajn i prijelom FrakturaGodina izdanja 2013., travanjTiskano u Hrvatskojwww.fraktura.hr [email protected]: +385 1 335 78 63 F: +385 1 335 83 20 268

Jorge Bucay korakaprema naprijed 20 koraka prema naprijed poËetak je putovanja prema boljem, sigurnijem i sretnijem ja, prema shvaÊanju svojih potreba i želja. U 20 koraka prema naprijed Jorge Bucay postavlja smjerokaze, a svoj put svatko treba pronaÊi sam. 269

jorgeb u c ay Voljeti se otvorenih oËiju Voljeti se otvorenih oËiju, roman jednoga od najomiljenijih i najËitanijih svjetskih psihoterapeuta, Jorgea Bucayja, po mnogoËemu je jedinstven ∑ napeta, divno ispripovijedana priËa istodobno je najpitkiji i najËitaniji priruËnik o ljubavnim odnosima, o ljubavi koja nestaje i koju treba održati. 270

Jorge BucayRacˇunajna mene Jorge Bucay u knjizi RaËunaj na mene iznova se pokazuje kao jedan od najveÊih i najboljih psihoterapeuta današnjice. On zna kako priËati priËe, kako s puno humora i jednostavnosti doÊi do srca problema i kako svatko sam mora pronaÊi rješenje za svoju situaciju. Pritom je Ëar pripovijedanja priËa, kojih je prepuna i ova knjiga, magija koja nas vodi te nam pokazuje da i u naizgled najtežim situacijama ima rješenja i nade za novi poËetak. 271

ISPRI»AT ΔU TI PRI»UIspriËati priËu jedno je od najveÊih umijeÊa.PriËanje je u samoj osnovi jezika i ima ne samozabavljaËki veÊ i ljekovit uËinak. Jorge Bucay,slavni argentinski terapeut i joπ slavniji pisac, usvojoj je meunarodnoj uspjeπnici IspriËat Êu tipriËu pokazao πto sve priËa moæe.Glavni junak knjige IspriËat Êu ti priËu, mladiÊDemián, dolazi psihoterapeutu Jorgeu traæeÊiodgovore na pitanja koja si svaki mladac postavlja.PriËajuÊi mu priËe, od grËkih mitova prekojapanskih parabola i uËenja zen-budista do priËaeuropskih naroda i onih koje sam izmiπlja, Jorgemu pomaæe da upozna sebe i prevlada svojepredrasude.Iako pokazuje da æivot nije jednostavan, veÊnaprotiv vrlo kompliciran, knjiga IspriËat Êu tipriËu prepuna je optimizma. Jorge Bucay otkrivada je pripovijedanje najjaËi i najbolji lijek za sve,da bez govora nema Ëovjeka i da bez komunikacijenema ljudskog druπtva.Bucay je majstor poante... πarmantan, duhovit,s uvijek spremnim odgovorom. Neue Zürcher Zeitung 41,90 kn 272www.fraktura.hr