Slatke male stvari

Jilliane Hoffman • SLATKE MALE STVARI



JILLIANE HOFFMANSLATKE MALE STVARI Preveo s engleskoga Miloš Đurđević

Naslov izvornika Jilliane Hoffman Pretty Little ThingsCopyright © Jilliane Hoffman 2010

Richu, kao i uvijek, mojoj uzdanici I ne više malenim janješcima Mandi-Pandi i Čudovištu,koji me neprestano nadahnjuju i zadivljuju



PrologNizak, zdepast muškarac u bijelom odijelu, tamnoljubičastoj košu-  lji i tenisicama trčao je oko pozornice s mikrofonom u ruci,pružajući ruke prema stotinama oznojenih vjernika koji su mu mahaliu crkvi Stabla vječnoga evangeličkog života. Njegova zalizana sijedakosa, premazana gelom, bila je razbarušena te mu je padala prekoočiju. Kamera je fantastično uspjela zabilježiti svaki detalj na njegovuzaobljenu licu, pa ste mogli izbrojiti i graške znoja koje su mu klizilepo rumenim obrazima i naslagama sala na debelu vratu. »Kad je Mojsije pošao da se nađe s Izraelićanima nakon pobjedenad Midijancima«, urlao je propovjednik dok je trčao po pozornici,»s njim su bili svi glavari i svećenik Eleazar. A što je ugledao? Štoje ugledao, a Biblija nam kaže da se Mojsije zbog toga razgnjevio?Ugledao je žene!« Gomila, u kojoj je bilo najviše žena, počela je glasnonegodovati. Muškarac koji je sjedio u trošnoj fotelji ispred televizije klimaose u ritmu pastve promatrajući dramu na televizijskom ekranu, kao datu snimku nije odgledao stotinu puta. »Izraelićani su spasili žene!« urlao je propovjednik. »A Mojsi-je, pa, on je rekao: ›Što! Na životu ste ostavili sve ženskinje! Zašto?Zašto, a baš su one izazvale pomor koji je došao na Božji narod! Zaštoste ih poštedjeli?‹« 1

Jilliane Hoffman Iz publike se začuo ženski glas: »Zato što su muškarci!« Propovjednik se nasmijao. »Da! Zato što su muškarci. A zatošto su muškarci, oni su slabi na žene! Slabi su na miris žene, okus itijelo žene!« Muškarac je obrisao oznojeni dlan o pohabani naslon za ruke is odobravanjem kimao slušajući riječi propovjednika. »Bili su slabi!« rekao je propovjednik. »I onda su ti slabićipoštedjeli opake žene koje su opustošile njihovo pleme. A Mojsijenije bio samo ljutit, dame i gospodo. On nije samo rekao: ›To jebilo jako glupo!‹ i ostao kod toga. Ne. Mojsije je znao što će sedogoditi nakon što su te opake žene pošteđene. Svojim zamamnimmirisom, toplinom svoje puti i mekim oblinama ubrzo će zavestiosvajače. Opačina se pojavljuje u mnogim oblicima, narode. Mnogimoblicima.« Propovjednik je onda pokazao prema mladoj ženi iz publike ipozvao je. Imala je možda sedamnaest ili osamnaest godina. »Dođi,dijete, dođi k meni.« Ohrabrena od svojih roditelja i zanesene publike,djevojka se polako popela na pozornicu. »Pogledajte ovu ljepoticu«,rekao je propovjednik. Obilazio je vitku djevojku, ispruženih ruku,kao da je životinja na postolju u cirkusu, a on krotitelj koji se obraćagomili. Teatralno ju je onjušio i nasmiješio se. »Dobro miriše. I jakodobro izgleda. Ne djeluje opako. Koji muškarac ne bi bio na kušnji?«Okrenuo se prema gomili. »Kao i svi mi u svakodnevnom životu,Mojsije je morao donijeti tešku odluku. Užasnu odluku. Mnogi bise usprotivili, ali Mojsije — pa, Mojsije je znao da se to mora učiniti.Težak izbor, ali i neizbježan.« Gomila se primirila u iščekivanju. »Što im je rekao?« upitaoje propovjednik svoju pastvu. Gledao je ravno u kameru i obraćao setisućama izgubljenih duša diljem zemlje, koje su gutale svaku njegovuriječ. »Što? Rekao im je — a to piše u Bibliji, narode — rekao im je,›Stoga svu mušku djecu pobijte! A ubijte i svaku ženu koja je upozna-la muškarca! A sve mlade djevojke koje nisu poznale muškarca ostavitena životu za se.‹ Što to znači, narode? ›Samo djevojke koje su djevicemogu ostati na životu‹, kaže Mojsije. ›Samo djevice mogu živjeti svašim narodom. Samo djevice, koje su čiste u mislima i djelu, moguse spasiti.‹ Zašto? Zato što su čiste. One nisu iskvarene.« Pogledaoje djevojku na pozornici i zaurlao: »Reci nam, mlada damo, jesi li 2

SLATKE MALE STVARIdjevica? Jesu li tvoje misli i djela čisti? Bog te gleda! Upamti! Mi tegledamo! Jesu li tvoje misli i djela čisti?« Djevojka je u suzama kimnula. Nasmiješila se propovjedniku ipogledala svoje roditelje: »Da«, odgovorila je. »Čista sam.« Gomila je podivljala. Muškarac je opet obrisao dlan o naslon za ruke. Propovjednikih je opčinio. Gomila mu je jela iz ruke. A da mlada djevica nije bilačista, bez problema bi ih nahuškao da je kamenuju, ako bi to htio. Vrlo poticajno. Muškarac je uključio premotavanje trake na daljinskom upravlja-ču i dok se kazeta bučno vrtjela u videorekorderu, na krilu je otvoriosmeđu platnenu torbu. Prstima je prešao po mekim četkicama i iza-brao plosnat kist i tup slikarski nož. Sa stolića je uzeo paletu i polakopromiješao pomno odabrane boje. Osjetio se opojan i težak mirisuljanih boja. Snimka se opet počela vrtjeti. Kad je propovjednik staona pozornicu, pozdravili su ga kao da je general koji se vratio iz rata.Kao da je Mesija. Muškarac je još jedanput odslušao propovijed dok je dovršavaonovu sliku. Sirova energija u riječima propovjednika smirivala ga je ipoticala, kao kad kirurg u operacijskoj sali sluša klasičnu glazbu. Kao i svi mi u svakodnevnom životu, Mojsije je morao donijetitešku odluku. Užasnu odluku. Mnogi bi se usprotivili, ali Mojsije — pa,Mojsije je znao da se to mora učiniti. Težak izbor, ali i neizbježan. Štoim je rekao? Što? Kad je dovršio, muškarac se okrenuo i odložio kist u terpentinda se namoči. Pokraj televizora nalazi se njegov kompjuter. Ustao jeiz fotelje i sjeo na uredsku stolicu. Ruke su mu drhtale kad je prstimamokrim od boje prešao po zaslonu. Na zaslonu je bila zgodna djevoj-ka koja je sjedila na ružičastom krevetu u ružičastoj sobi, okruženafilmskim zvijezdama, gusarima i vampirima, i brbljala na telefon dokje lakirala nokte na nogama. Rekao im je: »Stoga svu mušku djecu pobijte! A ubijte i svaku ženukoja je upoznala muškarca!« Otipkao je nekoliko riječi na tipkovnici, pritisnuo »pošalji« izatim gledao zgodnu djevojku koja je skočila s kreveta i nasmiješenapohitala do svojega kompjutera. 3

Jilliane Hoffman Poslao je jednostavno pitanje, a uspio je zadobiti njezinu pozor-nost, zar ne? Uvijek uspije. jesi li online? 4

1.Lainey Emerson grickala je grudicu ljepila na slomljenom umjet-   nom noktu, koja je ostala na njezinu palcu, i zurila u kompjuter.Slobodnom rukom držala je miš kojim je vodila strelicu po zaslonu.Dlanovi su joj bili užareni, a srce joj je snažno tuklo kao da će joj isko-čiti iz grudi. U želucu je osjećala intenzivnu mučninu kad se strelicapribližila okviru »pošalji«. Trebala je samo kliknuti mišem. Kliknutimišem i poslati glupu elektroničku poruku od dvije rečenice za kojujoj je doslovno trebalo — pogledala je na sat u donjem desnom kutuzaslona i namrštila se — nekoliko sati da je sroči. A ipak je oklijevaladok je oznojenim prstima gurala miš. Nikad ne smiješ napisati ili nacrtati nešto što ne bi htjela vidjeti ilipročitati na naslovnici New York Timesa, Elaine. Zlokobne riječi jasno su odjekivale u njezinoj glavi. Lainey bi sezarekla da je osjetila miris cigareta u majčinu dahu kad joj je držala lek-ciju. Ustala je od stola kako bi iz glave izbacila roditeljsko upozorenje:»Ne moraš se mučiti kao što sam se ja mučila!« i pogledala po svojojsobi, koja je sada bila u polumraku. Duge sjene prekrile su lica na višeod deset plakata koje je izvjesila po zidovima. Posljednje narančastezrake sunca u predvečerje uranjale su u Everglades. 18.12? Zar je već tako kasno? Odjednom je zamijetila tišinu te jeshvatila da je utihnulo dovikivanje igrača hokeja na koturaljkama koji 5

Jilliane Hoffmansu cijeli dan bučili na ulici — igrači i navijačice pošli su kući večeratii napisati domaće zadaće. A Lainey nije obavila ni jedno ni drugo. ABradley? Neko vrijeme nije čula ni svojega mlađeg brata. Ugrizla si jeusnicu. To joj inače pomaže, ali sada ne jer se ubrzo mama vraća kući... Ulazna su se vrata otvorila, a Lainey se pomolila da to nijenjezina majka. Zatvorila su se s treskom. Nakon trideset sekundi udnevnom boravku odjeknuli su pucnjevi, jer Brad je opet pucao popolicajcima u Grand Theft Autu, blesavoj videoigri koju je morao igratitona pojačana do kraja samo zato da je naljuti. Bijes je ubrzo minuo iona je požalila što je molitvu potrošila na svojega nepodnošljivog bra-ta. Barem je kod kuće i još je s njom. Pojačala je CD Good Charlottakako bi prigušila viku i buku strojnica te se vratila kompjuteru. Moralase pribrati, inače to nikad neće učiniti. U mraku je blistala slika na zaslonu i nestrpljivo čekala da se vineu cyberspace. Zgodna djevojka koju nije prepoznala, uredne tamne kosei zanesena pogleda, izazovno joj se smiješila. Zgodna djevojka za kojuje Lainey tupavo mislila da uopće ne izgleda kao ona. Uske trapericei majica dubokog izreza isticale su njezin vitak i dopadljiv stas. Pune,sjajne crvene usne usklađene sa sjajnim, dugim crvenim noktima kojeje samouvjereno stavila na bokove, kao da se natječe na America’s NextTop Modelu — prijedlog njezine prijateljice Molly. Lainey nikad nijezadovoljna svojim izgledom na fotografijama, ali nikad nije izgleda-la kao na toj fotografiji. Do pojasa dugu kestenastu kosu najčešće bisvezala u konjski rep ili je podignula ukosnicom, a dosadne smeđe očisakrila bi iza naočala s metalnim okvirom. Ona se ne šminka, ne nosinakit i visoke potpetice, niti ima duge crvene nokte. Ne zato što tone želi, nego zato što joj je zabranjeno. Ali, osim toga što je izgledala starije — pa i seksi — Lainey je raz-mišljala o tome da fotografija nije toliko loša da je ne bi htjela vidjetiu novinama. Mnoge fotke na MySpaceu puno su gore od ove. Nijebila gola niti je snimila pornić, ništa od toga. Osim trbuha i lažnogprstena na pupku mogao se vidjeti samo podstavljeni grudnjak kojije ukrala starijoj sestri Lizi, koji se nazirao ispod bijele majice kojuje također ukrala Lizi. Možda su traperice previše spuštene, a majicapreuska, ali... Lainey je iz glave izbacila grozne, nasrtljive dvojbe. Snimila jefotografiju. Prekršila je pravilo. A istina je da izgleda vrlo seksi, kad 6

SLATKE MALE STVARIbi si to htjela priznati. Sada ju je najviše mučilo to što bi Zach misliokad bi je vidio? Zach. ElCapitan. Čim je pomislila na njega, oznojili su joj sedlanovi. Pogledala je fotografiju zalijepljenu za kompjuter. Plava kosa,svijetloplave oči, zavodljiv, dražestan osmijeh i neodoljivo muževnolice. A mišići... uh! Mogla ih je vidjeti i kroz njegovu majicu. Nitkood žgoljavaca iz njezina sedmog razreda ni iz daleka nije imao takvemišice ni malje. Otkad je prije nekoliko tjedana upoznala Zacha naYahoo-chatu zbog novog filma Zombieland, Lainey je zamišljala kakobi mogao izgledati. Taj fantastični, zabavni momak volio je iste filmo-ve — pa čak i jako loše — kao i ona, slušao istu muziku, mrzio istepredmete u školi, izbjegavao iste plastične ljude kao i ona te dijelio isteprobleme u vezi s roditeljima. Bilo bi previše očekivati da nije običanštreber s lošim tenom, još gorom kosom i ujakom koji ga je prekoveze ubacio u školski nogometni tim. A kad joj je prošlog petka Zachkonačno poslao svoju fotografiju, pomislila je: »O, moj Bože, taj tipmogao bi biti maneken!« Izgledao je fantastično. A još je nevjerojatni-je bilo to da se taj totalno super, vražji kapetan nogometnog tima, kojije izgledao kao maneken, zagrijao za nju. Znala je da je to nemogućekad mu je poslala svoju dosadnu fotku, pogotovo zato što su nedo-stajale još tri godine da napuni šesnaest, a rekla mu je da joj je toliko.A ta bi sitnica sigurno bila važna maturantu, kojeg jedva čekaju nakoledžu. Znala je da nikad neće pristati, a njihovo prijateljstvo — ili tošto se događalo između njih — bit će okončano prije nego što pritisnegumb i odgovori na svojem programu za elektroničku poštu Dear Jane.Ako joj uopće želi odgovoriti. Izgrizla je ostatke umjetnog nokta i ispljunula ih u kantu zasmeće. Njoj i njezinoj najboljoj prijateljici Molly trebalo je nekolikosati da namjeste umjetne nokte kad su se prošle subote pripremale za»fotografiranje«, a samo nekoliko sekundi da ih tog jutra počupaju udvorani za tjelesni. Nokte je voljela najviše. Dugi, zašiljeni i jarko crveni.Više nego zbog cipela, šminke ili Lizine odjeće, zbog njih se osjećalatako... glamurozno. Tako odraslo. Obožavala je lupkati noktima po čašiili nestrpljivo po stolu. Cijeli je vikend razmišljala kako da podigne listpapira! A sada ih više nema, kao ni Pepeljugine svečane haljine i kristal-ne kočije. Pepeljuga je barem zadržala staklenu cipelicu kao uspomenuna svojeg princa. A Lainey je imala samo komadić izgrižene plastike. 7

Jilliane Hoffman I, naravno, fotografiju. Promatrala je sebe na zaslonu. To je to. Ako se bude premišljala,nikad je neće poslati. Sklopila je oči, pomolila se i kliknula mišem.Malena omotnica preletjela je po monitoru. Vaša je poruka poslana! U stražnjem džepu zazujao je njezin mobitel, a Gwen Stefanipočela je pjevati The Sweet Escape. Molly. Duboko je uzdahnula. »Hej,M.!« »Jesi li je poslala?« upitao je uzbuđen glas. Lainey je uzdahnula i srušila se na krevet. »Konačno, jesam.« »I?« »Još mi nije odgovorio. Mislim, poslala sam je prije dvije sekun-de.« Molly Brosnan je Laineyna najbolja prijateljica još od vrtića i svi— nastavnici, treneri, prijatelji, roditelji — svi su uvijek govorili da binjih dvije, da su samo malo sličnije, bile blizanke. Toliko su bliske. Ilisu barem to bile. Molly nije slučajno nazvala upravo u trenutku kad jeLainey kliknula »pošalji«. A takve stvari uvijek se događaju — Mollyrazmišlja o čemu ona razmišlja i obrnuto. Zbog toga je ova godinabila grozna. Štogod joj majka govorila, promjena škole znači promjenuživota. Zagrlila je svoj svijetlozeleni jastuk. »Tako sam nervozna, M.« »Zbog čega ti je tako dugo trebalo da je pošalješ?« »Bojim se.« »Moraš me nazvati kad ti se opet javi, Lainey.« »Hoću, hoću. Što misliš da će on misliti?« »Već sam ti rekla. Izgledaš seksi. Ozbiljno. Jako će mu se svi-djeti.« »Ne izgledam debelo?« »Molim te!« »Glupo?« »Htjela bih izgledati tako glupo.« Lainey je sjela i zagledala se u kompjuter na drugoj strani sobe.»Ako mi se uskoro ne javi, M., poludjet ću! Čekanje je grozno.« 8

SLATKE MALE STVARI Kvaka na vratima njezine sobe počela se žestoko tresti. »Lainey!« »Gubi se, Brad! Ozbiljno ti kažem«, viknula je Lainey. »Vaniz moje sobe!« »Mama je rekla da ne smiješ zatvarati ni zaključavati vrata!« »Samo reci mami, izdajice! Neće ti to ništa koristiti, jer ona NIJETU! A jedva čekam da joj kažem da igraš videoigricu koju ne bi smioigrati dok ne napišeš domaću zadaću!« viknula je kad se poleđuškebacila na krevet. »To je Derište?« upitala je Molly. »Što on radi u tvojoj sobi?« »Nije u sobi, stoji ispred vrata. Čujem ga kako dašće kroz dovra-tak. Da barem imam sprej protiv kukaca.« Lainey je zatvorila oči.»Katkad ga mrzim, M. Kunem ti se.« I Molly je imala mlađeg brata,ali njezin je bio dobar. Uglavnom je bio dobar. »Što je sad učinio?« »Opet je kopao po mojim knjigama. Nacrtao je brkove na svimmojim stripovima Betty i Veronica i uništio ih. Totalno ih je uništio.On je pravi seronja.« »Jesi li rekla mami?« »Kao da bi to pomoglo. Molim te. Sigurno bi mu dala stripove iflomaster, ›zato što je malom dosadno‹.« Sjela je i uzela lak za nokteiz kartonske kutije koja je trebala stajati na noćnom ormariću. Protreslaje bočicu i počela lakirati nokte na nogama. »Trebala bi joj reći«, frknula je Molly. »Ne smije kopati potvojim stvarima.« »Nije kod kuće. Još je na poslu.« »A što je s Toddom?« Todd je njezin očuh, ali to je druga priča. Ako je njezina mamatetošila Bradleyja, Todd joj je uvijek ugađao, što je shvatljivo zato štoje Bradley njegovo dijete, a ona nije, i tako je to u životu. »Ni onjoš nije kod kuće, hvala Bogu. Ja sam dadilja.« Lainey se namrštila ipogledala prema vratima. »Iako me ne sluša.« »Dadilja? Uuuuh. Znači ti su glavna. Moja je mama rekla Shea-nu da je tjelesno kažnjavanje u Floridi legalno, dakle može ga četkomza kosu istući po guzici, a ti bi mogla Bradleyja izlemati remenom.«Nasmijale su se. 9

Jilliane Hoffman »Ako se princu na njegovoj snježno bijeloj guzi pojavi jednajedina modrica, zabranit će mi izlaske dok ne pođem u srednju ško-lu. Dobra ideja, ali samo ću ga IGNORIRATI dok dašće ispred mojihPROKLETIH VRATA kao PROKLETI MANIJAK!!!« S kompjutera se začula muzička tema. Dobila je poruku. Lainey je pogledala u kompjuter, a srce joj je opet brže zakucalo.Odmah je znala tko je. ElCapitan kaže: jesi li online?»O, moj Bože, M.!« šapnula je u mobitel. »Poslao mi je poruku, štoda radim?« Molly se nasmijala. »Pozdravi ga!« »Da, ali to znači da je sigurno dobio elektroničku poštu.« »Ne, ne znači. Možda ti se javlja s BlackBerryja.« »Nema BlackBerry«, tvrdoglavo je rekla Lainey, a nakon parsekundi dodala je: »barem mi se čini da nema.« »Nema veze. Shvatila si me. Ne znaš je li vidio fotografiju.« Lainey je ustala i počela hodati po sobi. »Želi znati jesam liovdje.« »Pozdravi ga, glupačo. Hajde. Pozdravi ga.« »U redu, u redu...« Kucanje po tipkovnici nikad je nije tolikoizmorilo. Kao da su joj drhtavi prsti puni olova. LainBrain kaže: bokDuboko je uzdahnula. Smiri se. »U redu, M. Pozdravila sam ga.« Kompjuter se opet oglasio. ElCapitan kaže: stigao kući. trenirao jako dugo. Trener se još uvijek ljuti zbog utakmice prošlog tjedna»Onda? Što kaže?« preklinjala je Molly. »Reci mi!« »Ništa, kaže da se vratio kući nakon treninga. Možda si u pravu.Možda je nije dobio?« Zašutjela je. »A možda ju je dobio i mrzi je!M.!« 10

SLATKE MALE STVARI ElCapitan kaže: dobio tvoju porukuLainey je ostala bez daha. »Što je rekao? Lainey!« ElCapitan kaže: lijepa fotka  Lainey je naglo izdahnula, kao da joj je netko iglom probu-šio napuhana pluća. »Rekao je ›lijepa fotka‹, M.! Misliš li da je todobro?« Morala se cerekati dok je postavljala pitanje. »Blesava si. Rekla sam ti da izgledaš super. Bolje ti je da ti mamane vidi tu fotku. Pošizit će. Kad sam već spomenula mame koje šize,moja je upravo poludjela. Moram na večeru. A Derište Bradleyjapozdraviti…« Nasmijala se. »… nemoj.« »Nazvat ću te kasnije.« Lainey je prekinula vezu i zagledala se uriječi na zaslonu. Nikad u životu nije se tako dobro osjećala. Došlo jojje da vrisne. A onda se nakon zvučnog signala pojavila druga rečenica. ElCapitan kaže: bolja je nego što sam zamišljao, a ja sam jako maštovit ElCapitan kaže: želim vidjet + od tebeLainey je osjetila kako su joj se zažarili obrazi kad je pogledala po sobi.Nije bilo nikoga osim nje, naravno, a ipak je osjetila čudnu nelagodu.Kako da mu odgovori? Što bi Liza rekla? Je li to rekao onako kakoona misli da on misli? Vrata garaže bučno su se otvorila. »Brad? Elaine? Hej? Gdje ste?Zašto je uključena ta videoigra?« Uzrujan glas njezine majke odjeki-vao je po kući, a njezine visoke potpetice odzvanjale su na keramičkimpločicama. Čula je Bradleyja koji je otrčao kroz hodnik do svoje sobe.Kukavica. Lainey je tiho izrekla riječi koje je njezina majka zatim izgo-vorila. »Elaine!« »U svojoj sobi sam!« »Skini se s tog kompjutera. Jesi li počela pripremati večeru?« Opet je bal naglo završen. Natrag u stvarnost. 11

Jilliane Hoffman LainBrain kaže: MO. R911To je kratica za »Moram otići — roditelj je stigao.« ElCapitan kaže: tko? LainBrain kaže: mama ElCapitan kaže: k vragu! Baš smo trebali početi s mojom omiljenom temom...Opet se osjetila čudno i nelagodno, ali nije obratila pozornost na to.Zašto se uvijek ponaša kao dijete? To bi trebala prevladati. ElCapitan kaže: mislio da ponedjeljkom radi dokasna ElCapitan kaže: ili možda petkom? LainBrain kaže: petkom i svaki drugi ponedjeljak, žao mi je za trenera »Elaine! Jesi li me čula? Odmah se skini s tog vražjeg kompjutera!« LainBrain kaže:  ČSK bijesna je.ČSK znači »čujemo se kasnije«. Lainey je otvorila udžbenik pretva-rajući se da je učila i na pod bacila nekoliko zgužvanih listova papira.A sada mora skuhati hrenovke i dvadeset minuta slušati sranja o tomezašto je ona neodgovorna ako dopusti nadobudnom kućnom psihopatuda puca po policajcima i krade automobile u videoigri koju mu je njegovotac poklonio za Božić. »Vježbanje za stvarni svijet«, namjerava rećiLainey kad ispitivanje konačno počne. »Budimo iskreni, mama, Bradnema puno izbora u životu.« Ali nakon toga će sigurno dobiti pljusku. Kad je otvorila vrata, kompjuter se opet oglasio. Pojurila je dostola i pogledala riječi na zaslonu. ElCapitan kaže: SDZ. Ružičasta je definitivno tvoja boja  12