Лена М. Марковић "Шарени свет другарства"

ДРУГАРСТВО Увек другу свом помози и са њим буди у слози. Добар друг ти увек вреди помаже ти у свакој беди. Играј се ти са свима, дели љубав са другарима. Кад си сам огромна је туга, воли и поштуј свога друга. Чак и кад је лето, чак и кад је зима дели љубав са другарима.



ШАРЕНИ СВЕТ ДРУГАРСТВА Месече драги, што се смешиш са неба, од тебе ми једна услуга треба! Ако можеш пут да светлиш свима, можеш ли онда и мојим другарима? Ја их ценим и поштујем, знај, је л` можеш и ти да им пружиш свој сјај Зато те молим, месече мио, како би им ти пут осветлио.

Месече драги, и ово желим, да са њима све тајне делим. Само хоћу да сви буду здрави, ту сам за њих тако их поздрави.



ШАРЕНИ СВЕТ ДРУГАРСТВА Треба поштовати свога друга, без њега те хвата туга. Друг не треба да се руга, или да буде твој слуга. Друг је оно што ти треба највише, да се са тобом смеје и уздише, да ти живот боји и да те воли. Воли и ти до неба свога друга, и нека ти другарство буде дуга. Љубави пуно, лепо , шарено, то царство дивно малено.

ШАРЕНИ СВЕТ ДРУГАРСТВА Увек другу свом помози и са њим буди у слози. Добар друг ти увек вреди, помаже ти у свакој беди. Неки другари нису прави, они немају доста љубави, добри пријатељи срећу нуде, они желе да ти срце топло буде. Чим друг види твоју муку, ту је да ти пружи руку. Без другара огромна је туга, зато поштуј и воли свога друга.



ЂИНА Има једна Ђина што је увек здрава. Лепа је и фина, другарица права. Док дани брзо лете, нека је срећна што је такво дете. Док дани брзо плове, нака остварује своје снове. Она увек све зна другарицама је она више од сна за лепо понашање јој хвала, нек је срећна док је мала.

МОЈА ДРУГАРИЦА ЂИНА Моја другарица Ђина Она је мила, она је фина добро се зна да јој је име Ђина. Она је лепа, она је здрава, добар је пријатељ, другарица права. Добар је ђак, математичар јак, само је читање мало зеза, ал` ипак је к`о права принцеза. Уме да се шали, све тестове развали. Њу чувају и мама и тата и има рођеног брата. Ђина има руку креативну, памтићу је као девојчицу фину и дивну.

ДРУГАРИ Љубав, доброта и поштење, то ми пружа одељење. Они мене инспиришу, зато моје руке лепе песме пишу. Чујем има неке туче где ту памет да се извуче? Свако треба да се воли, а увреда? Па тто боли! Моја рука важну поруку пише, моји другари заслужују више. Другари, на смеху хвала вам, ово је најмање што могу да вам дам! У првом нашем сусрету знала сам да сте најбољи на свету! Сви тренуци са вама су „убави“ забавни и пуни љубави. Док планинар на Златибору планинари уживајте у поклону, драги другари!

Илустрација: Лена С. Марковић

ШКОЛА Док напољу Сунце високо гране, ја, као звезде, бројим дане, кад ће врућина да прође и први септембар да дође. Тада у школу крећемо, са другарима се срећемо. Велика љубав у школи влада и некада и сада. Добра деца љубав користе да све увреде очисте. Моја рука пише важну поруку: ВЕРУЈМО НАШОЈ ШКОЛИ И КАРАЏИЋУ ВУКУ!

ОМИЉЕНИ ЈУНАК У МОЈОЈ ШКОЛИ Учитељица је моја била добар ђак и зато је она мој јунак! На ликовном се као прасићи умажемо, учитељици нашој можемо све да кажемо. Часови су наши као из сна, на математици свако све зна. Ликовно, српски, ма предмет сваки, учитељица објасни, па су тестови лаки. Учитељица је јунак наше школе, у њеној учионици сви се ђаци воле. Док ватрогасац поносно пожар гаси, учитељица наша целу школу краси!

ЧАСОВИ У ШКОЛИ Свако часове много воли, а учитељица сваког моли: „Молим вас, учите, после нећете да се мучите.“ Волимо све часове, на ликовном бројимо гласове, на српском читамо, на математици се питамо, понекад грешимо, ал` се на свим часовима смешимо. На табли пишемо, на тестовима једва дишемо. На музичком се пева и када грми и када сева. Такви смо ти ми, за школу рођени.



ВУК КАРАЏИЋ Осми новембар када сване видимо дивне дане. Дочекамо их са срећом, а не са тугом, рођендан је Вуку Караџићу! Коме другом? Тада је рођендан нашој школи. Њу свако највише воли. Док сви весело трче наоколо, СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН, ДРАГА ШКОЛО!

СВЕТИ САВА Има ореол на својој глави може се веровати Светом Сави. Док је био мали Растко се је звао, све док у манастир није побегао. Свети Сава је био паметан, браћа су му били Вукан и Стефан. Отварао је прве цркве и школе, места где се људи и деца воле.

ВАСКРС Данас свакоме осмех блиста Свако од среће пуца ово је празник Исуса Христа. на Васкрс се јајима куца. Куће су пуне дечје граје Дискови с музиком врте се ко данас биће шарено свако јаје. чигра, свако се дете радосно игра. Данас дишу дубоко свачија плћа Рад објављен у васкршњем такође се боји и чуваркућа. зборнику радова То јаје на посебно место стоји, „Јутра плавог сљеза“ – Школа у црвеној је боји. српског језика Тузла



ЛАНЕ Ујутру рано чим сване у ливади се може наћи једно лане. Диви се сваком цвету и лако се допадне сваком детету. Лагано ливадом трчкара и смех у шуми ствара, воли да једе пољско цвеће, а лешинаре, то већ неће. То лане стрпљиво чека да дођу деца нека, воли да се игра то лане малено, што воли да једе цвеће шарено.



ЛИВАДА Пролећни дан треба да сване, лептир да крене у далеки лет, мало, по мало, па ће да стане скоро на сваки диван цвет. Ето ту и госпође краве како гладно траву пасе, док лептирове шаре плаве целу ливаду красе. Лептир ово прича свима да воли да се диве његовим крилима, он сваку животињу моли да свако дете чува и воли. Илустрација: Миња Стојиљковић Зец ливадом трчи, зумбул у трави штрчи, а Мила погледавши у зелену траву, осети да јој лептир слеће на главу.

ЈЕСЕН Нема више топлих летњих дана жуто лишће лепрша са грана. Прошли дани кад смо ишли боси, сад и јакна мора да се носи. Рода се сели, зимница се спрема, медвед гласно зева, много му се дрема. У школу је кренуло скоро дете свако, па сви сада уче, брзо ил` полако. Сваке године када јесен дође стижу нам слатке шљиве и грожђе.

ПРИРОДА Птица пева, жубори вода, у природи цвета најлепши цвет. Најлепша је природа, природа је свет. Лепо је дрвеће, шарено је цвеће. Природа се мења, пчела није лења. На грани пева птица, на пчеле биће поносна матица. Пчеле свакога дана вредно раде, праве мед да се деца сладе.



ЧУДО СВЕТ Има један свет диван, шарен и креативан. Чула сам да се зове Чудо-свет и да је као најлепши цвет. Шарени лептир се враћа из напорног лета иде до свог најдражег дома Чудо-света. Сваком детету долеће сам, иде Петар Пан и поред њега Звончице миле, чаробне и слатке виле. Једнорога је пуна земља ова, шарен је свет из снова. Шарен је и те како, рећи ће вам дете свако. Тај свет деца шарају и радост стварају.



СЛАТКИШИ Свако дете слатко воли чак и када зуб заболи. Чак и у школи, чак и у кревету свако дете слатко воли највише на свету!

ДЕТИЊСТВО Дани иду, дани лете, нико није заувек дете. Дете има смех, дете има страх, детињство пролети одмах. Добри дани брзо протеку, свакој жени, сваком човеку. Учитељица наша прича стално да је детињство феноменално, да га је брзо слистила ал` га је барем искористила. Одраслом човеку стари живот је дражи јер када прође, он нову младост тражи. Док си дете стичеш пријатеље нове, испуњаваш све своје снове.

НАШИ ПИЛОТИ, ЧУВАРИ ПЛАВОГ НЕБА На небу лете, наши пилоти, у њиховим великим авионима. Сигурно уживају у небеској лепоти, и у анђеоској доброти. Понос је пилот бити, У рату се за слободу борити, сто склека урадити и много се уморити. Када лете над државама Кином, Турском ил` Јапаном, није им лако, ал` је лепо знај, научићеш дан за даном.

МОЈ ГРАД Има један град диван у њему нико није наиван. Иако је мали, иако је ситан сваком становнику он је много битан. Малом граду је име Сурдулица, у њему сва су насмејана лица. Људи са осмехом иду да раде, пуни радости, пуни наде. Сад ћу вам описати део Сурдулице, хајде да кренем од моје улице! Ту Врла река стално ромори и сваком пролазнику тихо говори, обавештава чак и сваку птицу да чува и пази моју Сурдулицу.