Zastava Yugo Skala 101,128 - Kondic Coric

MTLORAD KONDlc, dipl. inz. iDoRoE contc, dipl. inz. ZASTAVA YUGO SKALA 101 '128 YshmE#ka ftm$Hgn

Milorad Kondi6, diPl. inl.Oorde Cori6, dipl. inZ.ZASTAVAYUGO Skala 101 i 128Recenzent: Kosta Savid, dipl. in2Urednik: Duiica Ludi6, diPl. inl.Yu tsBN 86-325-0231-X 61, C t fr;ft

credgovorSvako vozilo, ma koliko izgledalo konvencionalno gradeno, obiluje speci-'idnostima i tehnidkim unapredenjima. Da biste postigli maksimalno fun-kcionalnu sigurnost i duZi vek trajanja svakako ih treba upoznati.Nastojacemo da vas upoznamo s onim osobenostima vozila i radovimaza dije obavljanje nije potrebna narodita strudnost. Ono Sto vam izgledapreviSe komplikovano prepustite servisnim radionicama.Postoji mi5ljenje da je \"Zaslava 101\" skoro isto Sto iFIAT 128, medutim,to se ne moZe prihvatiti. Su5tinski posmatrano Zastava 101 je kreiranaprema vlastitim, specifidnim zahtevima, a inspirisana je re5enjima FIATA128.Treba napomenuti da je FIAT 128 prvo putnidko vozilo ove fabrike saprednjom vudom koje je u5lo u serijsku proizvodnju.Prednja vuda ukomponovana sa popredno postavljenim motorom pruZalaje izvanredne mogu6nosti za kompaktna re5enja i maksimalno iskoriS6e-nje prostora. Koncept koji je prihvatila \"Zastava 101\", bio je zaista avan-gardan. To ne potvrduje samo korektno pona5anje vozila u voZnji, ve6 iooStovanje vredne dinjenice da su mnogi proizvodadi, za svoja vozila ka-tegorije 1100 cm3, kasnije prihvatili baS ovo re5enje. Prednja vuda se do-sta rano pojavila, prvo u SAD, a zatim i u Evropi, gde 1936. godine, kodfirme Citroen, dolazi do prve serijske proizvodnje.Ako poku5ate da analizirate \"Zastavu 101\" do6i 6ete do zakljudka da suprimenjena re5enja koja su pro5la duZi period usavrSavanja, a zatim su upravom trenutku primenjena.l\"4edutim, to nije jedino savremeno re5enje i sve ostalo je uskladeno sanedunarodnim normama za bezbednost i sigurnost. Koliko Samo imatecrostora za putnike i prtljag uverite se i sami.



1, MOTORTEHNIEKI PODACIMotor 1116 cm3 1300 cm3 128A.064 128A.6.064I <lus Otto/detvoro- Otto/detvoro- takt. takt.3'r j cilindara 4 u liniji 4 u linijir'ecnik cilindra 80 mm 86,4 mm 55,5 mm 55,5 mm- ^:l klina 1116 cm3 1300 cm3 9,2 9,2i aC na zapremina 40,skw 48 kW 628 rad/s 607 rad/s3:epen kompresije 77,5 Nm 98 Nm','aksimalna snaga (DlN) 314 rad/s 366 radls3 :govarajudi broj obrtajar,,a<simalni obrtni moment (DlN) 135 km/h 140 km/h3 :3cvarajuii broj obrtajaHladenje motora izvodi se cirkulacijom tecnosti u za- zgok 320/o-,:'enom sistemu a regulacija se izvodi automatski uz 17164(3,764) 17164(3,7641::-.c termostata koii se nalazi u qlavi motoraSoojka - suva, jednolamelasta na mehanicki pogonl'lenjad sa cetiri sinhronizovana stepena prenosa (sis--=_ DORSE i BORGVARNER).-'-,r:.us:srt'erarelncaebnrjezimna) (Podatak se odnosi na vozilo sa pu-:'-, a: vanje uspona3lferenciial ugraden u ku6i5te menjada. Prenosni od--: -. : *erenciiala

Koinice na prednjim todkovima disk - kodnice koje se Npodeiavaju automatski, kodnice zadnjih tockova su po 10.3 m 10,3 msistemu dobo6. Nezavisni vidovi prednjih i zadnjih tod- 145 SR 13\" 145 SR 13\"kova. Ugraden servo - uredal. 12V 12V 45A 45AUpravliad koji apsorbuje udar, sastoji se iz tri dela me- 34 Ah 45 Ahdusobno pov€zana kardanskim zglobovima. Zglobovispona ne iziskuju podmazivanje. 5 611100 km 7,4tl'100 km 8 8l/100 km 10,5t/100 kmMinimalni prednik okretanja 9.0 | 9,5 | 400 kg 400 kgPrednie ve5anje je nezavisno (sistem MC PHERSON).Donja oscilujuia ramena i nosadi glav6ina todkovadvrsto su spojeni sa amortizerima. Zavojne opruge ielastidni elementi ostvarulu dobru izolaciiu ve5anja.Zadnje veSanje je sa nezavisnim todkovima. Amortizeridvostrukog dejstva. Popredni lisnati gibanj ima funkctjustabilizatora.Pneumatici radijalniElektroopremaNapon elektridne instalacijeAlternatorAkumulator- svetla za hod unazad na zadnjem braniku- elektridna pumpa za pranje vozackog stakla- grejad zadnjeg stakla- upaljac za cigaretePerformansePotro5nja goriva pri optimalnim uslot'n'a- pri brzini od 90 km/h- ori brzinr od 120 krn/hPotroinja goriva u gradskoj vo2n1rDozvoljeno optere6enje5 osoba + 50 kg prtljagaMOMENTI PRITEZANJA Zavojnica Vloment pri NAZIV DELA KOJI SE PRITEZE tezanja (Nm)KVAEILO M6 16 M8 zoVijak za pridvricivanje spojke uz zamalac motoraVijak za pridvricivanje viljuSkaste poluge za iskljudivanje kva-dila

NAZIV DELA KOJI SE PRITEZE Zavojnica Moment pri. tezanja',avrtka za pritezanje pedale za iskljudivanje kvacila (Nm)'.avrtka za pri6vr56ivanje nosaca pedale kocnice i pedale za s<llucivanje kvacila M8 15-MENJAE STEPENA PRENOSA M8- DIFERENCIJAL M8 25, aK za prrdvrscivanle oslonr:g poklopca opruga za blokiranle 10:: c2a1a viliu5ki za bianle stepena prenosa M6 78. ?K za pritezanje poklopca kuci6ta menjaca stepena preno- M 12 x 1,25 25 a< za pridvrScivanje nosada menjada na blok motora M8'.a,.tka za pridvrSdivanle kuci5ta menlada na odgovarajuci-:,.ai koji kuciSte rnenjada spaja sa blokonr motora'.=,'tka za pricvr5civanje nosada menjada na blok motora M6 10 M 12 x 1,25 78 .' za pridvr5civanje viljuSki i klizada za biranje stepena M6 10 M6 18-- :- za pri6vr5civanje polugice na osovinu za biranle stepe- M6 18 M6 10 - : :'enosa M 10 x 1,25 OY ,'-.'<.a za prr6vr5civanje nosaca poluge za biranje stepena .. za pricvricivanje cilindridnog zupcanika na kuii$te dife-.t --a za pridvr5civanje za5titne gume poluosovine na telo M6 10 M6 7,8-:' t^) M8 25 - a za medusobno oricvricivanie polutki kuciSta diferen- M18x1,5 137,2 M 12 x 1.25 IY:EEDNJE VESANJE = '.-2- Ja pritezanje glavcina prednjih todkova i. -: :'ivr5civanje prednjih tockova

NAZIV DELA KOJI SE PRITEZE Zavoinica rment pri tezanja Samokoceia navrtka za pricvr5civanje prednjeg oscilujuceg M 10 x '1,25 ramena na karoseriju (Nm) 38,2 Samokodeca navrtka za pridvr5civanje rukavca sferidnih zglo_ M 12x 1,25 bova oscilulucih ramena na nosade glavdina to6kova M 14x 1,5 76,4 Samokodeca navrtka za pridr5iivanje stabilizacione poluge na M 10 x 1,25 oscilujuca ramena M 10 x 1,25 48 Navrtka vijka za p'eu lr/ 10 x 1,25 na karoseriju 25 M6 Navrtka za pridvricivanle gornjeg kraja amortizera na karose_ M 10 x 1.25 70,6 to rUU ----_.., 48 47 Samokoceca navrtka vijkaza pridvr56ivanie amortizera na no_ M 10 x 1,25 137,2 139 elgvclllldka /3 .hrfid.mNavrtka za pridvrscivarr. zv t6 Vijak za pridvr5civanje nosada stabilizacione poluge na ka_ 49 rosenju 39,2 Vijak za pridvr5civanje kleSta kodnica na nosad glavcine pred_ 25 njeg tocka 25 ZADNJE VESANJE Navrtka za pritezanje g M '10 x 1,5 Vijak za pricvrScivanje zadnjih tockova M 12 x 1,25 Navrtka za pridvr5civrn M 10 x 1,25 M 12 x 1,25 g^lgj34_gt!f t) ..cilujuce rame M 1O x 1,25 M 12 x 1,25 tSamokodeca navrtka M 10 x 1,25 M 10 x 1,25 kavcem todka M8 Navrtka za pridvr5iivat karoseriju Samokodeca navrtka za pridvricivanje elasticnih daura na os_ novicu oscilujuceg ramena Samokoceca navrtka . zera na karoseriiu Samokoceia navrtka gornjeg vijka za vezu amortizera sa ru_ kavcem tocka Vijak za pridvricivanje noseceg diska kodnice na ruKavac tocka 10I'

NAZ II Il(tfezfain'-lalIM EHANIZAM ZA UPRAVLJANJE\avrtka za pridvriiivanje todka upravljada na vratilo M 16x 1,5 49',avrtka vilka za pridvr56ivanie viljuSke kardanskog zgloba na M8 zo. :mandno vralilo upravliada M8 lo, ak za pridvrS6ivanje ku6iSta upravljackog mehanizma na M14x1 49. aroseriju',3Vdk3 za blokiranje sferidnog nastavka u bocnoj sponiSarnokode6a navrtka za pri6vrSiivanje rukavca sfericnog M '10 x '1,25 34:; cba spone na polugu na nosadu glavdine tocka(ocNlcE, zk za pri6vrSiivanje nosada poluge rudne kocnice na pod M8 15 M6 10.a'oserije, -.2< za pridvrScivanje cilindara na nosad kodnica',i,.1ka za pridvr5civanje hidraulidne pumpe M8 25 M8 25. ?< za pridvr66ivanje korektora kodenja zadnjih tockova na M8 tc-:::varaiuci nosad\"-:.':,SiekralJOzampn6vr5civanje nosada servo-uredaja za kocenje sa :. za pridvr56ivanje cilindra i sigurnosne plodice sa diskom M6 IJ- -:a:a kodnice M 10 x 1,25 zt:(LOP PEDALA M 10 x 1,25 20 15 I - - a za pridvr6civanje pedale za iskljudivanje spojke M8 M8 1 \"-aza pricvricivanje nosaca pedala kocnica ispoJke M8 25 11

OSNOVNI SKLOPOVI bloka iz jednog komada ima tu prednost StoMOTORA 1100/1300 omogudava vrlo tadnu obradu svih funkcional- no vezanih povr5ina i otvora.Svi tipovi motora koji se ugraduju u razlidita vo-zila 1100/1300 dlanovi su iedne familije koja je Sa desne strane bloka motora pridvrScen jepo fabridkim normativima obeleiena oznakom128 A. alternator sa donjim nosadima i zatezadima kai- 5a postavljenim na gornjoj strani alternatora. Blok motora koncipiran je kao integralna Na istoj strani se nalazi, takode, i pumpa za vo-celina i lile se u jednom komadu. Materijal za du povezana pomo6u jedne duZe cevi sa ku-izradu je sivi liv visokog kvaliteta sa dobromobradivo5du i otpornoScu na habanie. Livenje ciStem termostata postavljenim na zadnjoj strani motora (strana zamajca). Na levoj strani bloka motora pridvr6dena je pumpa za gorivo, oduSka motora, razvodnik paljenja i predistad za ulje. Na prednjoj strani bloka motora (strana pogona razvodnog mehanizma), a Jakode i nai|,,1't Ir] l-lfllt1 Sl. 1.1 - Uzduini presek motora12

5tonal-njekai-ra.YO-ku-tjojanlYO,hcnana \.\ Sl. 1.2 - Popreini presek motora t.t

zadnjoj strani (strana zama1cal4 nalaze se prl- Radi smanjenja mehanidkog opterecenjadvrS6eni poklopci, izliveni pod pritiskom od la- kolenastog vratila, blok motora le tako izliven da se kolenasto vratilo oslanja na pet leZaja.ke legure, u kojima su smeSteni gumeno - me- Vijci kojima se pridvrScuju poklopci leZalatalni zaptivadi \"simerinzi\" Obezbedenje koak- su specijalne konstrukcije sa samokodeiimsijalnosti gnezda\"semeringa' sa vratilom koje se svojstvom, tako da se glava vijka ne mora osi-zaptiva, oduvek je za konstruktore i tehnologe guravati. Na poklopcu zadnjeg leZaja kolenas-predstavljalo mali problem. U ovom sludaju ko- tog vratila pri6vrS6ena je cev za povratak ulja izaksijalnost se obezbeduje konstrukcijom sa- sklopa leZaja.mih poklopaca i to na taj nadin Sto se na samim KOLENASTO VRATILOpoklopcima naiaze tri \"pipka\", radijalno postav- iPored toga Sto je oslonjeno na pet leZaja, kole-ljena u odnosu na vratilo. Prilikom obrade se-diSta \"simeringa\", u istom zahvatu, obraduiu se nasto vratilo zasluZuie takode posebnui ovi \"pipci\" ito samo na neznatno ve6i prednik paZnju zbog materiiala od koga je nadinjeno.od prednika vratila na mestu gde se vr6i zapti- Godinama je bilo uobidajeno da se kolenastavanje. Na taj nadin prilikom postavljanja po- vratila dobijaju iz delika, kovanjem. U tom smis- lu kolenasto vratilo motora '128A, predstavljaklopca sa ve6 ugradenim \"simeringom\", poSto\"pipci\" prvi nailaze na vratilo, izvr5i se najpre izuzelak poSto se dobija - livenjem. Liveno ko-\"samocentriranje\" pa se tek onda poklopac pri- lenasto vrafilo ima odredene prednosti u odno-teZe vijcima. su na kovano kolenasto vratilo. Prednosti se is- Da bi se postigao tadniji zazor ugradivanjaklipova i smanjio Skart u obradi, prednici cilin-dra su razvrstani u pet klasa koje se medusob-no razlikuju za 0,01 mm. @*Sl. 1.3 -Sklop kolenastog vratila. 1-kolenastovratilo,2-le2ajevi,3-srednii le2ai,4-aksiialni prstenovt, S-zamajac14

:.:.i..aivaojburai duivmoseth.aDnaidkboij obradi s obzirom na prednika cilindra, javlja se relativno usmerena se smanjilo habanje i srednja brzina klipa. Tako na primer pri 6000 o/min srednja brzina klipa iznosi svega 11,1: -,ecao vek leiaja, rukavci kolenastog vratila m/s. lmajuci u vidu koliko je za vek motora zna-, - ::vrdnuti specijalnim termidkim postupkom dajna srednja brzina klipa od motora treba ode- - : -xcionim kaljenjem) kojim se postiZe tvrdo- kivati dug vek u eksploataciji. Po svojim dimen- . , 3e od 50 HRc. U skladu sa kvalitetom ru- zijama klipovi su prilagodeni ugradivanju u blok rnotora, Sto znadi da su u zavisnosti od maksi-.. :a kolenastog vratila odabrani su i odgova--:. ieZaji. LeZaji koji se sada ugraduju sasto- malne velidine prednika. u ravni upravnoj na::* z delidnih poluSolja, relativno male deblji-\":. osovinicu, razvrstani u pet klasa koje se medu -::'eesgvaundjaenruihkasvaacuan, utatrnakinimje strane, na mes- slojem antifrikci- sobom razlikuju za 0,01 mm. Klipovi su izliveni.' \" egure. Sve polu5olje leZaja kolenastog od legure aluminijuma sa kompenzacionim li--:- a. sem za centralni leZaj, imaju na unutra5- menim plo6icama pogodnog oblika, ulivenim u:\" s:rani izveden kruZni kanal koji omoguiava otvor za osovinicu klipa. Razlog za postavlianje: : r ulja za podmazivanje u leZaje klipnjade. ovih kompenzacionih plodica je u teZnji da se:-, : a no pomeranje kolenastog vratila,van do- promena zazora izmedu klipa i osovinice klipa, : ..ih granica, onemogu6eno je postavlja-' +- Jva poluprstena na zadnjem leZaju kole- dak i u slu6ajevima nagle promene temperatu-''::- . Vratila. re, odrZi u Sto uZim granicama. Ovalnost plaSta klipa je konstantna duZ cele izvodnice, dok se profil klipa u ravni upravnoj na osovinicu menja sa promenom visine (najve6i prednik klipa nala- zi se na donjoj ivici plaSta). Na delu klipa se na- laze dva polumesedasta udubljenja da bi se iz- begao dodir 6ela klipa sa ventilima. Prvi klipni prsten je naiviSe optereien. lzra- den je od specijalnog nodularnog liva visoko- mehanidkih svojstava, radi smanjenja habania \,*,:,' ! - Garnitura lete6ih i leZeiih leiaieva. 1 - kole-r:': ,-attlo. s - isporuiuie se u seriii -t og za postavljanje poluprstenova aksi-a-:; eiaja ba5 na zadnje leZi5te kolenastog\"r t e2i iu 6injenicidanatom mestu postav-*- a<sijalni leiaj ogranidava dejstvo mlaza- : \" :., izbija iz leiaja kolenastog vratila. U slu-',Ii - :a nlje onemoguden, mlaz Stetno deluje F l--eno-metalni zaptiva6 sme5ten u za- A:* =- coklopcu. 5--@ \" .]POVI I KLIPNI PRSTENOVI St. 1.5 - Ktipnjada i klipovi. 1 - osovinica klipa, 2 - klip, 3 - le2aj klipniade, 4 - viiak, 5 - navrtka, 6 - telo:.: : :snovnih podataka motora, moZe se za- -:: :a motor 1284 spada u tzv. 'suPer klipnjade ?:'a:^(eo-amzontaotrneo, koii se odlikuiu time ito im-::,i manji od prednika cilindra.::- ::s:Cica usvojenog odnosa hoda klipa i 15

bloka motora u gornjoj oblasti, kao i radi pove- odredenu spoljnu povrdinu tako da je moguce6anja veka samog klipnog prstena. Na taru6u, vodenje. Vijci koji se upotrebljavaju za priteza-spoljnu povrSinu klipnog prstena nanesen je nje poklopca, su sa samokodedim svojstvima,sloj hroma. Drugi klipni prsten naZlebljen je po tako da se ne upotrebljavaju osiguradi. Otvor ucelom obimu, tako da le formiran profil sa jed- maloj pesnici je razvrstan u tri klase da bi senom jako istaknutom ivicom. Uloga ove ivice je omogu6ilo 5to tadnije spajanje sa osovinicomda doprinese skidanju viSka ulja sa zidova cilin- klipa.dra. Da bi se skratio period prilagodavanja klip-nog prstena u periodu razradivanja molora, po- ,21.996 ,21,9S9vrSina koja naleie na zid cilindra je blago ko- ' z 1.999 '22,002nusna. Sl. 1 7 - Dimenzije klipnjaie - motor lgOASl. 1.6 - Presek male pesnice klipnjaie iklipa. 1 -prvi prsten klipa, 2 - drugi prsten klipa, 3 - klipniprsten za mazanje, 4 - kompenzaciona ploiica. 5 -osovinica klipa. 6 - klipnjaia Klipni prsten za mazanje sastoli se od dva Sl. 1.8 - Sklop klipa i klipnjaie. 1 - oznaka za meredela: spoljni deo koji naleZe neposredno na zi-dove cilindra izraden je od specijalnog sivog li- klipa, 2 - oznaka klase klipa, 3 - oznaka broia cilindrava za klipne prstenove, dok se drugi, unutraSnjideo, sastoji od jedne zavojne opruge. Ova op- Za razliku od uobidajenih konstrukcija, vezaruga je tako postavljena sa unutra5nje straneda, usled prethodne napetosti, naleZe na klipni izmedu osovinice klipa i klipnjade je dvrstaprsten pritiskuju6i ga uz zidove cilindra. Ora se ostvaruje tako Sto se mala pesnica klip. Ovakvom konstrukcijom obezbeduje se rav- nj;rde najpre zagreje do odredene temperaturenomerniji pritisak na zidove cilindra i umerenijapotroSnja ulja. da bi se pro5irila. Zagrejana klipnjada se pc- KLIPNJAEA stavlja izmedu uSica klipa, a zatim ubacuje oso vinica u pro5ireni otvor. Nakon hladenja klipnajMaterijal upotrebljen zaizradu klipnjade je tem- de dobiia se dvrsta veza.per-liv visokog kvaliteta. Velika pesnica klipnja-de je \"ravno sedena\", a centriranje poklopca uodnosu na telo obezbedeno je pomocu dva vi-jka koji u ravni naleganja poklopca imaju tadno16

:_iVA MOTORA I RAZVODNI onemogucilo preskakanje kai5a u sludalu po- MEHANIZAM vratnog hoda motora. KaiS ne zahteva praktic- nc nikakvo odrZavanje sem periodidne provere| 1--'.ora sastoji se iz dva dela: donji deo--. :reko zaptivke glave cilindra na blok zategnutosti i zamene posle odredenog broja predenih kilometara. UleZiStenje bregastog :'a .J njemu je smeitena komora za sago- vratila izvedeno je direktno u gornjem delu gla- i- = sediSta i vodice ventila. U gornji deo je ve koja je izlivena pod pritiskom od aluminijum-- i -,-. - 3 bregasto vratilo sa podizadima venti- ske legure.:-=:-sto vratilo se pokrece pomocu zup- Bregasto vratilo je izvedeno livenlem od vi-: . r - ?,5? koji obuhvata zupdanik postavljen. sokokvalitetnog liva. Radi smanjenja habanja i : ,^astom vratilu, zupdanik pomodne oso- obezbedenja potrebnog veka, bregovi bregas-. :':<c koje se vr6i pogon razvodnika palje- tog ventila su odvrsnuti kaljenjem., : -*re za ulje i pumpe za gorivo, zupcanik' :::::J vratila i zupdanik mehanizma za za- Ventili se pokreiu neposrednim dejstvom:': - Zatezanje kai5a se ne vr5i prc-rizvoll- bregova bregastog vratila na podizade ventila- : l1''1. ve6 pomoiu opruge u mehanizmu Ovakva vrsta kinematske veze izmedu bregas-.-:'--::a-e..hea.nPizravomspeoimzvor6iiuzvailejkzaanklae.koa zatim tog vratila i ventila omogucava redukciju broja bi se pokretnih elemenata, Sto utide na sigurnost ra- da razvodnog mehanizma, kao i nesmetano po- siizanie visokog broja obrtaja. Pode5avanje za- 21r 1 ;Z 4 \\ eCI 10 1 12 14 r5',..:-;::i-;--:_-=:.:--::=:::):sta:..-:.:lke:occjlnk.on4i6ikan1pa-,ziravk.aa-1c,iz33jipo,a0v6-dro2ke--sdr5,natTnrokov-aojolnvnsrgrtan,iaarkalmviv,jp9;nipone4ua-dah2adplaaoizp-onnadloideitXzeXedl1mloazaataa,iao,skdi1.,tai33i4ki1,r1n7ae--2i-m-o,6vvgSdeiviu-jj-naisamjnaakrtkako,e,a,v,3nj12vnn3i580rai2ptk---krpo-,a2aodvvn-d,imrjanegautvoeakl-kar,intptkakas2o.aaiot1v,is,idan-2a3lc7oi3ig,io-k-gl1na0u6vsjm,-eii3j-rganeagukirnv-,erizknnm2ulop8iapensop-ninadioacgnmdasuipkplmeoor,aatdei2adjklan2oiial,inii3ck-,eiaea-lr1sa,,,a41tsv1e03-tn7i'4-gviagn-ia-iuipag,mpro4koaod,n-evdTelnno16maaii2.kiie,ptae-zitosl'aulnaidpig2i,s-klu3cot2'-ni-iai--!'' 17

2_i 6 g--- 17 I @u- ---\--.-__\ 4--fl1c) -\\ 51t ----\ -6 \7 -\ \8-.<---\ -.--9 12Sl. l.10-Elementi sistemazarazvodenje. l-semering,2-iiviia,3-podmetaii zapodeiavanjezazoraizme-du p.odizaia ovepnrtuilagai ,b7r-eguonvuatrnaain.bjeregoapsrutogjeo, sIo-vinsip, o4lja-Epnojediozpariiugvee,ntIil-a,rasti oslonci 5 - polukonusni driaii,6 - gornji tanii- donii tanjirasti oslonci opruga, 10-vo-dica izduvnog ventila, 11 - izduvni ventil, 12 - ravni podmetaii, 13 - usisni ventit, 14 - vodica usisnog ventila,1 5 - protivulini zaptivai, l6 - bregasta osovina, l7 - tanjirasti dep za zaiepljen je kraja kanala za podmazivanjebregaste osovinezora izmedu stabla ventila i bregova bregastog raturama. lzduvni ventil je napravljen od dvavratila postiZe se promenom debljine plodice materijala: pedurka je od veoma kvalitetnog de-koja je umetnuta u podizad. Ove plodice se iz-raduju u standardnim debljinama. Zamena se lika sa visokim sadrZajem hroma, dok je vrete- no od manje vrednog delika. Specijalnim po-veoma lako postiZe pomo6u specijalne vilju5ke stupkom izvrSeno je alitiranje konidnih povr5i-koja drZi potisnute opruge ventila sve dok se na na pecurkama oba ventila 6ime se postiZene izvr5i zamena. PovrS!na plodica je cementi- povecanje veka ventila.rana i kaljena, tako da je postignuta visoka po- Prostor za sagorevanje je smeSten u do-vr5inska tvrdoda i dobra otpornost na habanje. njem delu glave. Kao najpovoljniji oblik usvoje- Radi spredavanja prodiranja ulja u prostor na je modifikovana klinasta komora za sagore-za sagorevanje na vodicama ventila se nalaze vanje sa relativno visokim stepenom iskori56e-specijalni gumeno-metalni zaptivadi. nja i dobrom otporno5iu na detonaciju. Ventili su od razli6itih materijala sa dobrom Poklopac pogona i bregastog vratila pri-nrerhanidkom otpornos6u na povi5enim tempe- dvr5iuje se za gornji deo glave.18

, '' - Pogon ventila. 1 - bregasto vratilo, 2 - plo- Postupak uhodavanja motora mogao bi se. :: prikazati na sledeci nadin. Na podetku, pre - : .Cegavanje zazora ventila, 3 - podizai venti- prvih predenih 500 km moZemo motoru dorlati ne5to vi5e gasa od onoga Sto je uputstvima -- :'n/E glava. 5 - donja glava. 6 - gumeno-me- predvideno, ali ovo treba vr5iti kratkotrajno. :'::enasti zaptivai vretena ventila, 7 - sedi{te Po5to smo to uradili i pedalu gasa vratili na ra- i -i - vodica ventila niji poloZaj, ponovimo to bez bojazni joS jedan- put pa posle izvesnog vremena opet. Drugim:::IADIVANJE I UHODAVANJE redima, podeli smo da se \"poigravamo\" sa mo- torom. Ali, pri tome treba paziti da se motor ne MOTORA I VOZILA drZi suviSe dugo pod opteredenjem. Ve6 iz ovoga 5to le redeno, proizilazi da je potrebno- : -amo u vidu znadaj uhodavanja motora'.-: - : jov dalji rad, vek trajanja i ponasanje u voziti sa 5to viSe promena brzina voZnje, dak- sama ta dinjenica upozorava nas da le ne ostajati nikada suviSe dugo na istoj brzini voZnje. Pri ovome je svakako potrebno menjati -:- Doslu moramo da pridemo, kako sa pu-: :i,:sti i ozbiljnosti tako i sa mnogo umeS- stepene prenosa pomo6u, rudice menjada. Na ovaj nadin vr5i se fino poliranje pojedinih ele-!- volje. Postavlja se pitanje na koji nadin.-:.-::3roC00i menata motora. celishodno oreci sa vozilom ovih Pri voZnji na otvorenom putu pustiti da se kilometara, koje proizvodac propi-:--::'::'z,'aa-nr. jeptarokmsoeodctonaruap.vrerOepvdoanrujokpsetrozibalzearmakzljrZuacedcliivimabonujdeduai vozilo kotrlja po inerciji, kratko bez gasa, da bi i\":- .'-:acni svakom korisniku vozila \"zastave motor uzeo \"malo vazdu,ha\", pa mu onda pono- vo dodajte gas, ali ne premalo. Podnite ponovo , ::nosno motora, da bi se iskoristile mo- sa dodavanjem punog gasa, ali ne duZe od jed--:-::-,::--:s: :,:rakjoajenjad.atleakoovaij ne sekunde. Tako postepeno pove6avati ovo motor. kako u pogledu sve do 10 sekundi. u pogledu sigurnostr i Pri voZnji na nizbrdici vozilo se moZe pustiti-. : inosti u eksploataciji. da ide brie, dakle i preko onih ogranidenih brzina za period uhodavanja. U ovom sludaju motor sa malim gasom ima visoku turaZu. Pri tome se vrSi fino ugladavanje elemenata moto- ra, ali na taj nadin Sto motor nije kritidno zagre- jan.Gradska voZnja nije podesna za celishodno i uspeino razradivanje motora na vozilu. Pravila i naiela za razradivanje motora, koja su bitna za puno iskoriS6enje prave vrednosti motora su'. - Pri startovanju motora , uredaj za hladno startovanje aktivirati samo kratko vreme, zbog uticaja kondezovanog goriva na podmazivanje motora. Kada je motor \"prihvatio\" i vec poka- zuje ravnomeran rad, startni uredaj treba isklju- citi. - Podetak voZnje treba da usledi neposred- no posle paljenja motora, poSto je motor pre toga radio \"u mestu\" 1 minut na umerenom broju obrtaja. U hladnom zimskom periodu preporudljivo je kratkotrajno predgrevanje mo- tora. U podetku voZnje treba koristiti umerene brzine. - Za vreme orvih 500 km ne treba koristiti punu snagu motora u voZnji. - Voditi raduna da je svako termidko preop- tere6enle motora (pregrevanje) Stetno. Ovr;

vaZi kao stalno pravilo i posle perioda razradi- Naredna zapaiania sluie u stvari kao dopu- ,I na fabridkih propisa za razradivanje motcravania motora. Kada se uzrne u obzir, na primer, da niiedar ;[ proizvodad automobila niie dao pi'opise za - Cesto vr5iti promene kretanja vozila, dak- voinju hodom unazad, onda 1e ovo odiglednije il ier se reductranim prenosom, kod hocia una-le 5to manje voziti konstantnim brzinama. zad, motor mc2e turiratt. Ali. sa druge strane nepoznato je da je neko upropastio svoj nov - Sto viSe menjati stepene prenosa u voZnji motor vozecr hodom unazad. - Kratkotraino dodavati vi5e gasa, pa i pun Sve Sto se govori ovde o uhodavanju moto- ra odnosi se na fabridki, nov ili generalno op-nte ravljeni motcr, ugraden bilo u potpuno novo rll- - U periodu razradivanja davati prednost 600C0 xmduiim putnim relacijama. 20 000 km - Ne vriiti preopterecenja motora pri voZnji 10000 kmmalim brzinama u viSem stepenu prenosa u 5000kmmenjadu, narocito na usponima. 500 km 50C km 5CCO km =_ - i0t00km ?00c0 km L = uue a Eoror J oPTI\4A LD \ | Utt. za menjaie A = *u., \"t-is 2\" Mos V I DELTA TLx ^,^ | HrPolDNo sAE 90 czp'ttmSirrroIoaa. vld1i,eia.,12rap2i -od-pdporSetriioitevaivamsveniaaarjenapju6ednpireviunsoogetdaitutaiiisminpadoarniegt1eitcvpiovamadonleardj1en,eaj6avtuea-iin1npzjeaooitms|devtmeioanzaukiaztaurive.muizln1iueaj-elravuptoorrkaaoroazrvrv,ehiot4ruidad-nrmnaikpiuoavrtoloioiapvnreaaeirl,eadin7n,onisla-iivtv,aapol8noaa-idc-eiieipedt*reaooki'ltvnioaveodnarnsianeiticieearula.,ussli3jniiaoss-tituaeapnmlkraioaoczvriaiepietorl,ahaItlmalnn-doisvetFiooiniira6lialee,elumnl.e5Sikoe--'ni'pl,iiipdiii1aer\"\"1rpi\"7o\"i\"hiiienn,6iitoki-.i11jl,ijtkeeripr\"X1iep\"ai\"i*uoSiitop,irriranOeibn\"drriiiem'uai\"\"ez-onaiizr^,i:e-gb'apaaiipaeaf\"snllotv\"voortitoahrfeala6eguo\"ibrizn1nardnazvioo\"\"ijacatrinesriviuiancni'acjujzaapeauiaaijzrtatoa,)uitenapin,\"kitildvanzgupua3arlaaoeC2otu4,zpizjrtutjnizauaa-mn2d-Oauiin5iuanipmnvpttajhlsndreo-eerea,i-o'ttgnnapandapom1vouttlaeirriat2vegelmiXea1atce'-ernrir,ao,aiean'ejtzi1vdimp1rt'maaatkin0ao8aktnan'piedoivco-rcjj,eon-reeuaaaia:aznd1iSn,piuza6ivehaclragm|3iezoiv-aaaldpaoaoevlk,inbubnvueanap-lljaim2arinenoooha7iigikjpkpikenSnaartreirr-oaaea1es3zmdztntvzendpikaauiaaran6oanoontzbkeiikjmivdoeovtheiznilaroeree.na1aaoda,irniiameatt,aul2zaoiutvm,eiev29irgvsaaager1n2voan-nnt1ra3ea'nde-apailcpevaimnt-ntoniz!orocoieedmairsazuimgbadnkmeal,pio,anoniainrkmeapbjtgv3eiomnzvihooeav5navaaudlhduiaka-anpaeimnpuoir,inpiooaelppaauoiiakz,gn3rovv,irmedkl3isdae3i1chadeat.aert13.ao-aiiyio,ksiab,p*an-ediotvr-oeavira1pspmeaervd5airriaapenenioon-irsneisovnmavietztedpotegezuiaaeearirvrOaaofahailhoaluaennviaorrdlneaiipoilndaenstzirvpoiavf,aoapzzalodeoa2mgaopdmlsav4emiomfuakmyeakil-ez'gurlazedlrdn2i'gcz!iozhouav62:neaidahal,v!ii8m-nahv.!an2ri:,anzip2ue0-etznm2irni:1ePgin-ii.etaea1l-eyreollo,ioe-z,uubi'zY..ikakll.lam,9ilioetanaieortvrieoojiaea-uiu-----'20

-, polovno vozrlo (zamena vanJe unutraSnlosti motora. irz prethodnc ot- puitanle odgovaralucih stega.-=. -cl:rebijavano -#3-'.:'ai.: -3se razraden motcr nije samo trom pri vu--::.,eetci tro5i i vise goriva i verovatno nece realrro moquci vek trajanja, Cestc po-- - anrh 5 000 do 10 000 kiiometara. oosle de-:= ,czrlc postaje brZe. treba odekivat; samo::: :slovom dobre razradenosti motora.zgradivanje i ugradivanje matora::'adivanje motora je sloZena operacija, jer se-:'a<ticno izgraduje cela grupa motor me-- ac. 1 Najpre je potrebno ispustiti rashladnu'-:::nnoasbt loizkuslsmteomtoarazai hladenje otvarajuci slavi- hladnjaku. 2. Odvojiti kleme akumulatora od prikljuda- St. 1.13 - Pogonska grupa (pogled sa donje strane)..a i na taj nadin se obezbediti od eventualnog.\"atkog spoja. ''! -'tijak i navrtka za spajanje poluga za promenu ste- 3. Sa indukcionog kalema i razvodnika pa- pena prenosa, 2 - poluosovina, 3 - nosai izduvne:r;a odvojiti provodnike niskog i visokog na- cevi, 4 - popreini nosai pogonske grupe_:na. 7. Odvojiti savitljivo uie za pokretanje broja- 4. Odvojiti provodnike sa prikljudaka alter- da kilometara, odnosno pokazivanle predenog-atora, elektropokretada, signalizatora nedo- puta.,3ijnog pritiska ulja i davada kritidne tempera- 8. Odvojiti nosad izduvne cevi od menjada:-re vooe. stepena prenosa odvijajuii dva vijka (3, sl. 5. lzgraditi predistad vazduha i rezervni to- 1.13).- an. 9. Odviti navrtku (i, sl. 1.13) i rastaviti vezu 6. Odvlti sferidnu navrtku i navrtku za njeno poluga za promenu stepena prenosa.:siguranje, za pode5avanje du2ine komandnog ild ,+ffi!::i:-2eta pogona spojke, :i?siii:': Za obavljanje slede6ih operacija u cilju iz-3'adnje motora potrebno je vozilo podici na Sl. 1 .14 - Komponente ve'anja prednjeg levog bAka.:cgodnu visinu hidraulidkom dizalicom. Kada 1 - navrtka za priivri1ivanje glaviine toika za ruka-:e to obavi potrebno je udiniti sledece: vac homokinetiikog zgloba, 2 - vijci i navrtke za pri- 1. lzgraditi stabilizacionu polugu odvijajuci ivricivanje amortizera za nosai glavdine toika, 3 -'avrtkekoledrZe elastidne driade i navrtke na navrtka za priivrS6ivanje.::ajevima stabilizacione poluge, a zatim istu iz-,.rci iz oscilujudih ramena. 2. Rastaviti veze karburatora sa mehaniz--1om za pokretanje leptira i aktiviranje star-:rog uredaja za pokretanje hladnog motora. 3. Odvojiti od pumpe za gorivo crevo za do-, cd goriva. 4. Odvojiti izduvnu cev od i:duvnog kolekto-'4. 5. Otpustiti slege za stezanje cevi za spro-,odenje tednosti za hladenje na kudiStu ter-'rostata i skinuti cevi. 6. Sa prikljudaka na motoru skinuti cevi, za:Cvodenje i dovodenje tople tednostizazagre- 21

10. Ocj menjada stepena prenosa odvojltr Da se ne bi izvukle iz diferencijala potrebncoletenicu mase motora. je cbe poluosovine vezati Zicom. 1 :, lzgraditi epgf,nji levi todak, odvijajuii na- Tek kada ie sve napred navedeno udinjencvrtku (3, sl. 1.14) i pomo6u izvlakada iz poluge treba polako dizaiicom spuStati pogonsku gru-na nosadu glavdine todka izvudi rukavac sfer-nog zgloba na sponl. pu na dole. lZ.-OOviti navrtke (2, sl, 1.14) i rastavitivezu NAPOMENA'. Za ugradivanle pogonskeamortizera i nosada glavdine prednjeg levog grupe treba postupiti obrnutim redosledom. Narodito ie vaZno, kada se sve cevl povezu Itodka. nalije tednost za hladenie, pustiti motor u rad i 13. Na oba prednja todka odviti navrtku (1, oolako pratiti da nema na sastavlma cevl cure- hia. U tbm sludaiu treba dotegnuti odgovaraju-sl. 1.14), kolaza rukavac homokinetidkog zglo- 6b stege. Prilikom izgradnje i ugradnje pogol-ba pridvr56uje glavdinu todka. ske grupe potrebno je zameniti sve stege, da ii bi pritezanje cevi bilo 5to efikasnije. Prilikom nalivanja tednosti za hladenie mo' '&r*r qiiue6eziioesdtaanueuvnauztrdau5hn.ioRstai dini stotaglaacijjee za hlade- potrebno motor zagrevati \"u mestu' sve dok se ne otvori termostai, pri 6emu se oslobode mehuri vaz- duha i prodru do ekspanzionog suda. Pri tome dolazi do pada nivoa u ekspanzionom sudu' pa treba doliti jo5 tednosti za hladenje do propisa- no-oPnoisvolea.duZe vo2nje, kada se motor ohladi ponovo treba prokontrolisati da li postoji cure- h1e i Oa li je potrebno doliti jo5 te6nosti za hla- denje. Rastavlianie i sastavlianie motora ,If,,, \" ' J iRastavljanje sastavljanie motora je veoma -.F') olakiano ako se raspolaZe specilalnim obrtnim jt& radnlm stolom na koji se postavlja motor. f&f\"bffi Prilikom izgradnje motora izvozila treba is- \".% pustrti sve radne fluide iz motora - tednost za 5 hladenle i ulje za podmazivanje iz kortta moto-St. 1.15 - Primena dizalice i dvokrakog nosaia na ra,pogonsku grupu '1. Sa glave cilindara skinuti ku6iSte termos- 14. Sa gornje strane vozila odvojiti potpornu tata sa termostatom.polugu motora, koia ograni6ava ugaono oscllo- 2. Postaviti rrosad sa strane razvodnog me-vanje motora. hanizma i Pridvrstiti ga. strane zamajca i pri- 3. Postaviti nosa6 sa i5. Za vudno uZe dizalice zakaditi dvokraki dvrstiti ga.nosad (u poloZaju prema slici), tako da dode iz- Kada se postave oba nosada motor se na-nad pogonske gruPe. me5ta na obrtni radni sto. tb. etago zategnuti uZe i delimidno povudi 4. Odvoliti sklop spojke odvijaju6i vijke ko'pogonsku grupu, a zatim sa donje strane ski- 'jim !e pridvr5cenaza zamajac motora... viso-nuti popredni nosad (4, sl. 1.13). Oslonoditi sveiice od provodnika 5. Cela operacija vaderrja pogonske grupe kog napona, a zatim ih odviti standardnim kliu-mora se odvijati sinhrono uz maksimalnu devima za svedice.paZnju. Laganim dejstvom iz Zlebova u glavdi- 6. Odviti navrtku koja priteZe Sapu zahami to6Xova izvu6i rukavce oba homokinetid-ka zgloba, po5to su prethodno odvijene na- drZanje razvodnika paljenja i osloboditi laz-Y9d-vrtke koje ih pridvr56uju. nik, kbii se zatim moZe izvudi iz svoga leZiSta.22

#I iqr-*: :''. uffi\"r, G],,t: .t \";:3al M*&*.. effi Sl. 1.16 - Motor na obrtnom radnom stolu (prednia izadnia strana) - Pomo6u standardnog kljuda odviti signa- 8. Sa glave cilindara odviti signalizator pre-:a:3r nedovoljnog pritiska ulja sa bloka moto- grevanja motora.\"l 9. Otpustiti vijke kojima se priteZe alterna- .rr\"S tor, skinuti pogonski kai5, a zatim odvojiti alter- --. ,'ffi nator. @ Na taj na6in smo praktidno poskidali kom- tu, ponente elektridne opreme sa motora, pa m,,$i moZemo pristupiti daljem skidanju delova. 10. Sistem za napajanje gorivom oslobodi-: f'- 6emo tako 5to 6emo najpre odvojiti cevi dovo- 'z-. '7od-nitkzgpraadtjeivnainaje(breazzvdoedpnrikeasiopnaolegnlkaoirzeksteodraiit-a'iz' da i odvoda goriva u karburator, otpu5taju6i :i:^ia Co 1987. Novi modeli su sa depresionim ko-':.-:)cm ali je naiin udvri1ivanja isti), 2 - navrtka za odgovaraju6e stegice. -: iape palienia' 3- Eapa raz- 11. Od karburatora odvojiti cevi za dovod i: razvodnika : :-\"S<caivpaanljjeenja odvod tople vode za zagrevanje ku6i5ta praz- nog hoda karburatora, otpuitaju6i odgovaraju- 6e stegice. 12. Pumpa za gorivo se uklanja na taj nacin 5to se standardnim kljudem odviju navrtke uv- rtnjeva kojima se steZe pumpa za gorivo. Zatim se ukloni izolator sa zaptivkama, koje su po- stavljene izmedu, i Sipka pogona pumpe zago- nvo. NAPOMENA: Pri postavljanju pumpe za gorivo voditi raduna o uslovima ugradnje i deb- ljinama zaptivki koje se umecu (o tome detali- nije u poglavlju o pumpi za gorivo). 13. Odvojiti karburator zajedno sa zaStitnt- kom, odvijaju6i dve navrtke kojima se priterie karburator za usisni koleklor. Kod modela 1Cl(10 cm3 primenjeni su, kod ranijih varijanti,iednogrli 23

karburatori, dok se kod novih modela koriste nuli kod novilih modela izduvni kolektor je prila-dkovloeg-krtloi rkimaarb. uOravtiokriarsbauroadtogroivasreajupdriidmvrS-u6suisjunimsa goden za dvostruku izduvnu cev' Zbog toga 1edetiri uvrtnja i navrtke, medutim nadin odvaja- iveza izmedu izduvnog kolektora i izduvne cevtnja je u princiPu isti. razlidita kod ranijih modela i sadaSnjih Kod ra' nijih modela je primenjena obulmica, a kod no- t;'-$l r,#Sl 1 18 - Odvaianie karburatora od usisnog kolekto- Sl. 1.20 - Izgradivanie usisnog i izduvnog kolektorara , slar ';istem osiromalenja smeSe startnog ureda' (ranija varijanta)!a) vijih se primenjuje prirubnica sa 6etiri uvrtnia i P65le skidanla karburatora treba prlstupiti navrtke sa umetnutom zaptivkom.skrdanlu usmerivada toplog vazduha Kod us- 1. Odviti vilke i skinuti poklopac razvodnogmenvaca toplog vazduha razlikuiemo dve vart-jante: varilantu koia je prilagodena jednostru- mehanizma. a zatim limene osigurade zupcani-koy izdvunoj cevi (koja 1e ranile prlmenllvana) |vaiilantu kola se primeniuje kod. novilih modela ka zupcastog kai5a.sa dvostrukom izduvnom cevi. Medutim nactnrzgradivanla je isti. 2 Da bi mogli nesmetano da odvijamo na- vrtku remenice kolenastog vratila potrebno ie Kada se odstrani usmerivad toplog vazdurramo2e se pristupiti izgradivanju usisnog i izduv- na zamajac motora ugraditi specijalan alat zanog kolektora. Kao Sto smo vec ranile napome- blok;'an je zamajca protiv okretanja. 3. Odviti vijke za pridvr5civanje zupdanika iza pokretanje bregastog vratila i zupdanika za pokretanje razvodnika paljenja pumpe za ulje(1 i4, sl. 1.21). ,ffi 4. Skinuti zupdanike i zupdasti kaiS. lzgraditi i;f'!. p;. tff od govaraj u6i n osad i izv uci zalezad ozublienog #tu $b*\",t kaiSa (5, sl. 1.21). 5 Skinuti zaStitnik ozubljenog kaiSa (6) i no- sad (7). komplet sa Obidno se skida glava cilindara vijke i na- ku6iStem bregastog vratila. Odviti vrtke standardnim kljudevim, osim navrtki na strani karburatora za koje je potrebno korisititi speciialni krivi kljui'. Kada se ukloni glava cilin- dara skinuti zaptivku i dobro odistiti naslone oovr5ine bloka motora i glave cilindara'Sl. l.1g - tzgradivanie usmerivaia toplog vazduha NAPOMENA: Prilikom ugradivanja glave ci- rrndara pridriavati se uputstava o nadinu prite-(ranija varijanta) zanja, koja su data u poglavlju o glavi cilindara24

,6 r,j . s. 1 'it l :' '& 'iFHT' \$s\"q tr . itto '.$ ...j.'' -St. 1.22 Vratito pogona razvodnika pa\enJa pumpe .&\"- i za utje i pumpa za gorivo. 1 - poklopac, 2 - gumeno- --metalni zaPtivai, 3 \"r'ratilo: -1.21 Odviianie navrtke za pritezanJe rem.entce Tek kada je zamajac udvr56en mogude je-:.:'-z:zJ:-aebiatozljpazezuuinaambotppgloeeoznkkuzorabaegiitiiaauekln.niaejo3ei.iga-5bkpz-raaoezgigaipaoatoen.sktzsr1oakeg-actazovrneuzriaemuptbiielaaruna,nezic.nivk2aoo'dg-on4z.rKiu-ekaabmtz.slieuaepn'pniaoc:oalagi'':aititnik ozublienog kai1a, 7 - nosai odviti vijke. Pri ponovnoi ugradnji zamalca'mo- tora obiatiti paZnju na prstenasti podmetac ko- Da bi se izgradilo pomo6no vratilo pogona'\"-zvodnika paljenla i pumpe za ulje potrebno je ji sluZi kao osigurad - ako je o5te6en, treba ga::vitivijke poklopca (1, sl. 1.22), uklonitipokl-o- zameniti.:ac i na taj'nadin omogu6iti da se tzvude vratilo Kada smo odvojili zarnajac obrnuti radni sto::-rnspl.e1.2z2a\,vozadup.oPkrrei tpaonnleovrnaozjvoudgnraikdanjpi apljejtnfjba -i tako da je korito motora sa gornje strane. Od-l: ie zameniti gumeno-metalni zaptiva6. Ovo viti viike koii priteZu prirubnicu korita motora za Olok i oOvoliii korito. Pailiivo ukloniti zaptivku i: rotrebno raditoga Sto se tokom rada poha- odistitit naslone povr5ine bloka motora i korita.:atu zaptivne ivice, pa zaptivad ne obavlia ko- NAPOMENA: Pri ponovnoi ugradnji kortta':<tno svoju funkciiu. obavezno ugraditi novu zaptivku i ravnomerno zategnuti sve vijke kojim se steZe prirubnica-: Ova napomena vaii za sve gumeno-metal- korita. i vozilu' zaptiva6e na motoru 'bppSlrrotis.dkt1evir.nra2ia1n3siievt-iazplnzaoigendraam2idceaiavtmaa. nia2iiec-azzazammaaaikciaoaclemmnooattsootrroaa'v3lr^a--tilavotlJac4tt.zzaa- Da bi sa kolenastog vratila oclvili viike koji:'ivricuju zamaiac, potrebno je najpre spect' 25 osiguratt zamaiac, odnosno kol-e--'e^stmc alaiom protiv okretanja' vratilo To se poslize=cecrjalnim alatom koji se delimidno uzubi sa:z.rbllenim vencem zamajca. To je isti alat koiit. .oristi kada treba odviti navrtku sa prednjeg kojom se priteZe re-\"'a a kolenastog.vratila' alternatora' za vodu i-e'ica pogona pumpe

Kirda se ukloni korito motora moguce je pri-stupiti izgradivanju pumpe zaulje i odgovaraju-cih poklopaca bloka motora (prednji i zadnji)-sa pripadaju6im gumeno metalnim zaptivadi-ma. .1. Odviti vijke pumpe za ulje kojim se pum-pa pridvr56uje za blok motora, a zatim izvu6ipumpu iz leiiSta. 2. Skinuti cev uredaja za recirkulaciju uljnihpara (1, sl. 1.24). Sl. 1.25 - Odvi.ianje vijaka poklopaca le2aja NAPOMENA: U svakom poglavlju koje se odnosi na pojedine vitalne sklopove data su uputstva za reviziju i osposobljavanje. Samo sastavlanje motora se vrsi obrnutim redosle- dom u odnosu na rastavljanje, uz obavezno ko- ri5ienje dinamometarskog klju6a za prileza- nje svih vitalnih vijaka. Momenti pritezanja dati su u posebnoj tabeli. Takode se koriste i isti -alati. lzuzetak 6ini specijalna vodica ogrlica koja sluZi za uvladenje klipova i klipnih prsteno- va u cilindre.Sl. 1.24 - lzgled bloka motora sa skinutim koritom. 1- cev uredaja za recirkulaciju uljnih para, 2 - povrat-na cev za ulje iz zadnjeg leZaia kolenastog vratila (ra-nije izvodenje), 3 - poklopac bloka motora do zamaj-ca (zadnji), 4 - pumpa za ulje, 5 - poklopac blokamotora do razvodnog mehanizma (prednji) Postupaju6i na taj na6in oslobodicemo pri- Sl. 1.26 - Uvlaienje klipa sa klipnim prstenovima u cFstup ka vilcima kojima se priteiu poklopci lindar pomadu vodice-ogrlicele2aja kolenastog vratila i klipnjada. Kod odvijanja vijaka kojima se priteZu po-klopci leZaja klipnjade potrebno je kolenastovratilo delimicno okretati. Potrebno ie da seprvo oslobode klipnjade, skidanjem pbklopacalelaja, a zatim se klipovi zajedno sa klipnjada-ma izvuku iz bloka motora prema gornjoj stra-ni. Kada se odviju vijci poklopaca le2aja kole-inastog vratila, skinuti poklopce polu5oljelelaja. Kada se zavrSe sve ove operacije mogu-ce je izgraditi kolenasto vratilo,26

BLOK MOTOFIA se u normalnoj montaii odr2ao tadan zazor iz- medu klipa motora i cilindra, cilindri su na os-Blok motora (sl. 1.27) izliven je od kvalitetnogsrvog liva dobrih mehanidkih karakterisrtika i vi- novu merenja nakon obrade podeljeni u petsoke otpornosti na habanje. Radi vece meha- klasa koje se izmedu sebe razlikuju za 0,01nidke sigurnosti i duZeg veka motora kolenasto mm. Oznake za klasu cilindra utisnute su navratilo u bloku motora oslonjeno 1e na pet donjoj strani prirubnice bloka za koju se pri- dvr56uje korito motora. Jasno je da ovo raz-leZaja. U normalnoj eksploataciji blok motora vrstavanje ima svrhe i da ce se postici pun efe-ne zahteva praktidno nikakvo narodito odrZava-nje. BriZljiv vozad 6e svoju paZnju usmeriti na kat u montaii samo ako se u cilindar klase Ato da ga niske temperature okoline nikada ne ugradi klip klase A, odnosno u cilindar klase Bzateknu sa distom vodom u sistemu za hlade-nje, jer smrzavanje vode moZe lako da izazove ugradi klip B itd.pucanje bloka, deformaciju i druga oStecenja.U cilindrima bloka motora smeSteni su klipovi Pri obradunavanju ovoga zazora treba imatikojiu toku rada vr5e oscilatorno kretanje. Da bi u vidu jedan odredeni prednik klipa koji se na- lazi u ravni upravnoj na osovinicu klipa. U toku rada, iako u neznatnom obimu, ipak dolazi do habanja klipnog sklopa i cilindra tako da se kao posledica javlja pove6ani zazor izme- du klioa i cilindra. S€'AN A /-lt )N%\\ '(('\w-6 U kq/^-.-__16 tl 18 26-eSt 127- Btok motora idelovi koji se zanjega priivricuju. 1-vijak,2-elastiini podmetai,3-prednji zapti-.a:.4-zaplivadosovinerazvodnika,5-poklopacnastranirazvoda,6-zaptivaipredn.legpoklopca,7-vi',:r 8-elastiini podmetai,g-poklopac, 10-zaptivaiosavinerazvodnika, 11-zaptivaikoritamotc,ra, 12-..):ito motora, 13 ^ spre1njak, 14 - na','rtka, 15 - elastiini podmetad, 16 - poklopac, 17 - zaptivai bregasle-.t7vtne. 1B - btok motora, 19 - zaptivai zadnjeg poklopca, 20 - poklopac na strani zamajca, 21 - zadnii zatva-'2a kolenastog vratila, 22 - 24 - elastiini podmetai, 26 - navoini iep korita etastiini podmetai, 23, 25 - vijak,-': iara 27

Kontrola i merenje preinika cilindara Kao Sto je to i u tabeli naznaceno ovo suU toku rada motora i pored najkorektnije ek- standardne mere i na nlih se dodaju odgovara-sploatacije vozila i dobrog podmazivanja, to- ju6e vrednosti prekomera u sludaju da proSiru-kom vremena dolazi do habanja cilindara i kli- jemo obradom cilidre. U proizvodnji postoji pet klasa cilindara, odnosno klipova. Medutim, zapova. Kada habanje dostigne odredenu grani- generalnu opravku se koriste samo napred na- vedene tri klase. Ako se korektno izvr5i mere-cu, motor uodljivo izgubi snagu a potroSnjaulja se drastidno povecava. Motor je tada n1e i odaberu odgovaraju6i klipovi dobijaju se\"zreo\" za generalnu opravku a to je trenutak sledeci zazori'.kada ukupno habanje cilindra i klipa dostigne Motor 1100 0,024 + 0,047 mmvrednost od 0,15 mm. Motor 1300 0,031 -+ 0,059 mm Tada se pristupa buienju i gladanju cilindara Merenje prednika cilindara se izvodi pomo- 6u komparatera koji se prvo podesi na nulu po-za odredene, uve6ane klipove. Ova uvecania mo6u specijalnog kontrolnog prstena (sl. 1.29).nisu proizvoijna nego su propisana i rznose 0.2, Radi dto tadnijeg uvida, merenje treba iz-0,4 i0,6 mm u zavisnosti od velidine habania. U vr5iti na tri razlidite visine cilindra i u dve uprav- ne ravni, pa zatim uzeti srednju vrednost.ovim prekomerama se i klipovi, kao rezervnt Sa donje strane prirubnice korita motora, nadeo izraduju. Radi dobijanja odgovarajuceg ug- bloku su ukucana slova koja oznadavalu klase cilindara. Medutim, treba voditi raduna da seradbenog zazora potrebno je izvrSiti merenje ove slovne oznake odnose na nov blok Kadaprednika cilindara i odrediti koja klasa klipa tre-ba da bude ugradena (sl. 1.28). se cilindri obrade i izmere umesto starih ozna- ka treba upisati nove.Prednik cilindra MOTOR Kontrola gornje povriine bloka motora(standardne mere)Klasa A 1't00 1 300 Prilikom kontrole bloka veoma je vaZno prove-Klasa C riti ravnost gornje povr5ine bloka na koju na-Klasa E 80,00-80,01 86,40-86,41 leZe glava cilindara. Neravna ili izvitoperena po- vr5ina moZe biti uzrok nekore(:nog naleganja 80.02-80,03 86,42-86,43 zaptivke glave cilindara, kac sa-e glave Sto 80,04-80,05 t6,44-86,45 -- l;l fi,,5? I L--3_,9t_i7- l .L) J I i j- 28\

Kontrcla ravnosti se mo2e izvr5iti na taj na- din Sto se uzduino, popreko i dijagonalno po- stavlja lenjir', a zat!m se pomoiu mernog listica debljine 0,05 mm kontroliSe eventualno posto- janje procepa\" Ukoliko se tcJ ustanovi treba od- \"td rit viti uvrtnje iz bloka motora, a zatim izvriiti ob- radu gornje povriine bloka, skidajuci Sto je i& tr moguce manje materijala, kako bi se dobila' 'ffib i ravnomerno obradena Povr5ina. rg, KLIPOVI *% Klipovr spadaju u mehanidki i termicki veoma napregnute delove tako da se njihovoj kon- strukciji i izradi mora pokloniti velika paZnja. U irotore modela 1011128 ugraduju se tzv. auto- termidki klipovi sa kompenzacionim elementi- ma u obliku posebno izradenih deiidnih limova, postavljenih u zonu uSica za oso'rinicu klipova. Da bi se u montaZi postigao na;optimalniji za- zor izmedu klipova i cilindara, na bazi odrede- nog prednika, upravnog na osovinicu klipa, iz- vrbeno je razvrstavanje na klase. Razvrstavanje 1e izvrieno na pet klasa, kao i kod bloka moto- ra, koje se izmedu sebe razlikulu za 0,01 mm.- Merenie preinika cilindara pomoiu kompa- Motor 1100 cnf komparater, 2 dovodenie komparatera- -St. 1.291 Merodavan pre6nik klipa na osnovu koieg se vr5i razvrstavanje, nalazi se u ravni upravnoJ na-atera. osovinicu klipa a na odstojanju od 53,5 mm odaa nulu pomoiu speciialnog kontrolnog prstena dela klipa.za posledicu ima nedovoljno zaptivanje i u kraj- Mere klasa novih klipova Klasa A 79,97rjoj liniji \"probijanje\" zaptivke glave cilindara Klasa B 79,98isl. 1 ,30). Klasa C 79,99ffiB-'', +%ff Klasa D 80,00 Klasa E 80,01 Sve klase, na navedenim prednicima, toieri- sane su sa + 3339Sl. 1.30 - Kontrola gornie povriine bloka motora po- Motor 1300 cnfrocu lenjira i mernih listiia Merodavan prednik klipa na osnovu kojeg se vrSi razvrstavanje, nalazi se u ravni upravnoj na osovinicu klipa, a na odstojanju od 48 mm od dela klipa. Mere klasa novih klipova Klasa A 86,36 Klasa B i6,37 Klasa C 86,38 Klasa D 86,39 Klasa E 86,40 Sve klase, na navedenim prednictma, toleri- sane su sa + 3383 29 ,il l'l ^l ,.tl

r- Vec ranile smo napomenuli da su i cilindri Normalnom eksploataciiom klipovi se prak- razvrstani na pet klasa koje se izmedu sebe. tidno ne mogu oStetiti. Medutim, upotrebomIrI neodgovaraju6ih sve6ica moZe se prouzroko- kao i klipovi razlikuju za 0,01 mm. vati progorevanje cela klipa. Takode treba vodi-|| Pravilno sparivanje klipova sa cilindrima mo-[: ti raduna da pretpaljenje motora bude tadnoI tora vr5i se na taj nadin Sto se u cilindar klaseII A ugrraduje klip klase A, a u cilindar klase B ug- podeSeno. Preveliko pretpaljenje moZe biti uz- raduje klip klase B itd. Na taj nadin se postiie sledeci teoretski zazor: irok neregularnog sagorevanja i velikih termic- Motor 1100 cm3 0.024 + 0.047 mm kih mehanidkih naprezanja. Kao posledica Motor 1300 cm3' 0,031 + 0,059 mm 6esto se mo2e javiti lom grebena klipa izmedu Naravno ovo sve valiza nov blok inove kli- klipnih prstenova. pove. Kada ukupno istro5enje dostigne vred- OSOVINICA KLIPA nost od 0,15 mm treba izvrSiti mehanidku obra- du bloka i ugraditi nove, tzv. prekomerne klipo- Spoj izmedu osovinice klipa i uSica klipa je kli- zan. Cak i ako ne posedujemo specijalni merni l16 alat moZemo proveriti spoj izmedu u5ica klipa i osovinice klipa na taj na6in 5to 6erno uvu6i Ova uve6anja ili \"prekomere\" nisu proizvo- osovinicu u u5ice klipa, a zatim klip postaviti ta- ko da osovinica bude u vertikalnom poloZaju. -ljna ve6 tadno propisana 0,2,0,4 i 0,6 mm. Osovinica ne sme ispasti iz klipa usled sop- stvene teZine. Medutim, mora se iz u5ica klipa Kod \"prekomera\" sve mere klipova se poveca- istisnuti oalcem, vaju za odabranu vrednost 0,2, 0,4 itd Na delu klipa je obidno utisnut prosedan za- zor kojitreba postidi kod ispravne montaZe. Tu nalazimo i strelicu koja prilikom ugradnje treba da se okrene na zamajcu. Radi dobre uravno- teZenosti motornog mehanizma mase klipova ne treba da se razlikuju medusobno za vi5e od 5 grama. Ugradbeni zazor klipova moZe se proveriti pomo6u mernog listida koji se uvladi izmedu klipa i cilindara (sl. 1.31). Sl. 1.31 - Provera zazora izmedu klipa i cilindra po- sl. 1.32 - Provera spoja izmedu uiica klipa i osovini- mo6u mernog listiia Na delu klipa se vremenom nahvata gareZ, Klipovi fabrike \"27. mart\" su tako koncipira- koju treba prilikom skidanja glave ukloniti stru- ni da se i uiice klipova i osovinice klipa rade u gadem. Radi dobrog zaptivanja i podmazivanja, jednoj klasi, tako da nije potrebno posebno klipni prstenovi moraju slobodno kliziti u svojim ilebovima, tj. moraju biti okretllivi. razvrstavanje. 30

KLIPNJACA U specijalnoj pe6i treba zagrejati malu pes- nicu klipnjade do temperature od 515 K, drZecipotrebno je naglasiti da klipnjade motora 1100 je u peci oko 15 minuta (sl. 1.34).:m3 i 1300 cm3 nisu jednake. Osnovna i jedina'azlika je u tome Sto je kod klipnjada motor1100 cm3 spoj izmedu osovinica klipa i klipnja-:a cvrst, dox jekod klipnjada za motor 1300cm3 spoj izmedu osovinice ktipa i klipnjade kli-zan, Radi toga je u malu pesnicu klipnjade zarrotor 1300 cm3 umetnuta daura, a u uSice klioanotora 1300 cm3, radi spredavanja ispadanjaosovinice klipa ume6u se elasti6ni prstenovi zacsrguranje.lzgradnja osovinice klipa \" \"\:i+1\"$motora 1100 cnf Sl. 1.34 - Postavljanje klipnjaie u pecPo5to je spoj izmedu osovinice klipa i klipnjade Kada se klipnjada dovoljno zagreie, maksi- malnom brzinom, da se ne bi ohladila, postaviticvrst, za rastavljanje sklopa se mora upotrebiti je u stegu i alatom koji ima ograni6avad, potis-presa sa specijalnim alatom za drlanje, tako dase prilikom izbijanja ne oSteti klip ili klipnjada nuti osovinicu kroz uSicu klipa i malu pesnicur sl. 1 .33). klipnjade. Kada se klipnjada ohladi spoj postaje dvrst (sl. 1.35) Kod klipnja6e motora 1300 crnr je drukdije, po5to je u maloj pesnici nabijener leZajna daura. Kada se ona pohaba izbije se iz: klipnjade i nabije nova. Da bi se omogucila ug- radnja osovinice klipa potrebno je podeSljivinr razvrtadem pro5iriti unutrainji prednik 6aure, tako da dobije vrednost koja obradunata sa di- menzijama osovinice daje ugradbeni zazor u granicama 0,010 do 0,016 mm. er ,@lSl 1.33 - lstiskivanie osovinice klipa motora 1100 icnf. | - vreteno prese, 2 - izbijai, 3 - sklop klipa sa<lipnjaiom, 4 - osovinica klipa, 5 - spectialni alat za Sl. 1.35 - Ugradivanje osovinice klipa u malu pesnicu klipnja|e. 1 - alat za vodenje osovinice, 2 - osctvinica.slanjanie kliDaUgradnja osovinice kliPamotora 1100 cnfJgradnja osovinice klipa u klipnjacu nije mogu-:e ako ne raspolaZemo sredstvom kojim bi do-,cijno zagrejali malu pesnicu klipnjace tako das: ona dovoilno proSiri. 31

llgradnja klipa i klipniade u blok motora Sto su rukavci otvrdnuti a upotrebljenile2ajinaj- Mora se voeliti raduna da otvor za osovinicu kli- boljeg kvaliteta, vremenom dolazi do habanja pa u klipu nile simetridno nadinjen, vec se osa kako rukavaca, tako i samih leZaja, tako da se otvora nalazivan ose simetrije klipa. Prema to- kao posledica javlja pove6ani zazor. Ovo pove- me, veorna je vaZno da se uspostavi pravi od- nos poloZaja klipa, klipnjade i bloka motora. canie zazora sme da ide najviSe do 0,15 mm, a kad se ova vrednost prema5i potrebno ie obru' Kompletiranje treba izvesti prema Semi koia je data na sl. 1.36. siti rukavce i upotrebiti tzv. prekomeru leZaja. Vrednost istroSenja, odnosno pove6anja zazo- ra do granice od 0,'15 mm vaZi za rukavce glav- nih leiaja kolenastog vrattla, dok poveianje za- zora usled istro5enja mole za rukavce leZaja klipnjade da ide maksimalno do 0,10 mm. Nor- malni ugradbeni zazor za glavne leZaje kole- nastog vratila iznosi 0,040 do 0,085 mm, a za leZaje klipnjade ugradbeni zazor iznosi 0,036 do 0,086 mm. 3 (/(Ao\ )\) \7 ..'./ \- _1 Sl. i.37 - Kclenasto vratilo sa pripadaiudim delovima. 1 - iep. 2 - kolenasto vratito, 3 - leZai klipniaie, 4, 5' Sl 1.36 - Sklop klip-klipnjaia i ugradnia u blok moto- 5 - le2aj kotenastog watila, 7, 8 - poluprsten' aksiial- ra. 1 - mesto na kome se utiskuje broi cilindra kome pripada klipnjaia, 2 - rastoianie ose osovinice klipa ni leZaj od ose klipa, 3 - pomodno vratilo za pogon razvodnt- ka paljenla i pumpe za ulie. Strelica pokazuie smer Kod skidanja i nameStanja kolenastog vrati- okretania kolenastog vratila posmatrano sa strane la uvek voditi raduna da se mesta na kojima na- leZu gumeno-metalni zaptivaci kolenastog vra- razvodnog mehanizma tila, tzv. \"simerinzi\", uvek premaZu slojem kon- KOLENASTO VRATILO zistentne masti. Ova preventivna mera je po- trebna radi toga da bi se spredilo o5tecenje Kolenasto vratilo (sl. 1.37) visokoturaZnog mo- tora \"zastava 1011128\" nacinjeno je od tzv. no- finih zaptivnih ivica \"simeringa\" u pocetnim tre- dularnog liva visokih mehanidkih karakteristika nucima rada motora, kada jo5 ne postojt dovo- i oslonjeno je na pet lelaja. Da bi se postigao lino podmazivanje zaptivnih povriina. du2i vek leiaja, rukavci leZaja su u procesu Prednici glavnih rukavaca kolenastog vratila proizvodnje indukciono otvrdnuti. I pored toga SU: 5U.UUb : bU./Ub ffifi] Prednici rukavaca klipnjade kolenastog vra- tila su: 45,518 +- 45,498 mm 32\

Ovo su mere novog kolenastog vratila i akose izvr5i sparivanje sa odgovarajuiim delovimadobijaju se slededi ugradbeni zazori'. - Zazor glavnih leZaja kolenaslog vratila0.040 + 0,085 mm- Zazor leZaja klipnjade 0,036 + 0,086 mmAko ne raspolaZete specijalnim alatom, po-moiu kojeg moZete izmeriti prednike i obradu-nali zazore, do vrednosti zazora moiete doci ina jedan relativno prost nadin. Potrebno ie ima-ti naroditi merni plastidni konac koji se umetneiizmedu le2ajai rukavca, a zatim postavi poklo-pac le2aja stegne propisanim momentom.Plastidni konac se spljoSti a novonastala iirinase uporedi sa specijalnim Sablonom (gde je oz- sl. 1.38 - Merenfe zazora poredenjem iirine deformi-nadeno, za svaku Sirinu spljoitenog konca) ko- sanog plastiinog konca sa Sirinama na specijalnomliki je efektivni zazor. Ova metoda je poznata Sablonupod imenom \"plastigage\" (st. 1.38). Kada usled habanja ukupni zazor dostigne Prilikom bruienja rukavaca kolenastog vra-vrednost od 0,15 mm potrebno je izgraditi ko- tila ne smemo zaboraviti da otvorimo. ooslelenasto vratilo i izvrSiti bru5enje rukavaca na bruSenja, depove kanalaza podmazivanje kakomanje mere koje su unapred utvrdene. bi se kolenasto vratilo moglo paZljivo opratiPrednici rukavaca kolenastog vratila se bru- petroleumom a sabijenim vazduhom izduvati iSenjem umanjuju za slede6e podmere: 0,254, ja inajsitnija destica metalne praSine ili neka druga0,508, 0,762 i '1,016 mm. Za ovako bruiene ru- nedisto6a. Tek posle pran izduvavanlakavce kolenastog vratila, koje se vrSi u istim to- moZete zatvoriti depove uljnih kanala.lerancijama kao i nov deo, postoje poluSolje Ako tako ne udinite i u kanalima zaostaneleiaja pove6ane debljine za isto toliku meru, ta- necisto6a rizikujete da se trenutno oitete polu-ko da se pri sklapanju dobijaju zazori kao zapotpuno novo kolenasto vratilo. Solje leZaja i da ceo prethodno obavljeni posao bude uzaludan. 33



2. RAZVODNI MEHANIZAMeak i prosedno upuienom automobilisti je do- zupcasti kai5 duva od goriva i maziva. lz togbro poznato da karakteristike razvodnog siste-ma, u su5tini, daju osnovno obeleZje motora. razloga je i zabranjeno motor ovog vozila pratiMotor Z 1011128 ima veoma savremeno reSen na klasican nacin. ti. naftom.razvodni mehanizam koli je zadovoljio dva os- BREGASTA OSOVINAnovna zahtreva savremene konstrukcije, a tosu mogucnosti postizanja visokog broja obrta Bregasta osovina svojim bregovima deluje dr-usled ekstremne redukcije inercijalnih sila r rektno na podizade ventila smanjuju6i na taj nadin broj elemenata u kinematskom lancu pcr-ekonomidnost u proizvodnji 5to je vanredno bi- gona ventila.tan faktor u savremenoj trci za osvajanje tr2i5- Bregasto vratilo direktno deluje na jed:,irta. Dugo vremena u proizvodnji motora suvere- kaljeni tanjiric - plodicu, koja se naslanja ni. ia-no je gospodarila koncepcija bregaste osovinepostavljene bodno u bloku motora i pokretane -5asti podizac potiskivad ventila. Prilikom ok-kolenast:m vratilom preko lanianika i lanca. retanja bregaste osovine u odredenom trenut- ku. breg bregaste osovine pritiska na plocicu,Dalji razvol se kretao u smislu \"preseljenja\" bre- odnosno podizac, i na taj nacin potiskuje ventil.gaste osovine u glavu cilindra, medutim, dugo S obzirom da je kod motora primenjen jedanvremena to je bio prioritet motora namenjenih relativno visok broj obrtaja motora radi savladi-za soortska vozila. Kod motora \"zastava 101 vanja znacajnijih inercijalnih sila, primenjene subregasto vratilo uleZi5teno je direktno u glavi dvostruke opruge. Radi dobrog podmazivanja razvodnog mehanizma, u oblast bregaste oso-cilindra bez ikakvih leZiSnih daura. Podmaziva-nje ovih leZajnih sklopova je veoma obilno, ta- vine i njene leZale doprema se znatna kolidina ulja Ovim uljem podmazuju se kako leZaji bre-ko da se ova koncepcija u eksploataciji poka-zala, ne samo kao zadovoljavaju6e, jeftino re- gaste osovine, tako i plocice. zatim bregoviSenje, vei isto tako kao i veoma dugotrajno. bregaste osovine, kao i sami podizadi I poredLanac za pogon razvodnog mehanizma, koji je toga Sto izmedu' podizaca i glave cilindra po- stoji relativno mali zazor, potrebno je spreditrimao loSu osobinu da se tokom vremena istroiii postane ne samo budniji nego i izazove pore- prodor ulja izmedu ventila i vodice ventila. U tumecaj dijagrama razvodenja, zamenjen je jed- svrhu na vodice ventila navudene su naroi;itenim veoma savremenim reSenjem koje u auto- gumeno - metalne kapice koje s donjim, Sirimmobilskom svetu datira od pre nekoliko godi-na. Novo reSenje je bazirano na upotrebi tzv. krajem naleZu na vodicu ventila, a gornjim kra-zupdastog kaiSa koji ima viSe dragocenih svoj- jem u obliku prstena, oko koga je obavijenastava. Zupdasti kaiS se u toku eksploatacije spiralna opruga, nale2u na stablo ventila i spre-nalo, iii skoro nikako ne isteZe, tako uvek iavaju prodor ulja. Dugo vremena su ovi uljnicbezbeduje veoma tadan razvod. U radu jeskoro beduman, pa dak i posle mnogo hiljada maza6titnici bili ugradeni samo na usisnim ventili-<iiometara. Ne zahteva, takode nikakvo poseb- ?(ro odriavanje ili podmazivanle. Vozad trebalcvrerneno da prokontroliSe zategutost i da

17 I2I364 \35678 U-g-\-= r5 --_ t3Siziruia!ai.sipp2tit.oi1ovvdase-ilznio,Eatni1tliceaa6im,-vo1eep'bn1nrrt-uitei-tggirazaaadiz'subvt7ovore-ndvginurooavnigteuailnt,omrit!a,i,leg2,1hn7i1:ajs2-en^-it1oza:pmrn-artitauvr,nag\"is1e:t'p-t:B\"oCs'd-ieetpmm:s^pzee1aortrlaizna\"ag's!cn.!e2''l3e\"c-'-tte^C31-';-',--''.1-i<-ae'-\"3^t-,Podeiavanie zazora venti la Ovi zazorr';aie za bregastu osovinu sa Siri- nom bregova 14 8 mm. Zazor za kontrolu fazeVec iz samog opisa razvodnog mehanizma za ovu bregaslL, osovinu iznosi 0,50 mm.moZe se zaklluditi da ni na6in podeSavanja za- Radi poboilSanla rada motora proizvodac jezora ventila nije identidan sa nadinom pode5a-vania zazora ventila kao kod motora koji koris- od brola 't1olora 0076986 uveo u proizvodnjute za pogon ventile klackalice. U ovom sludaju modificiranu bregastu osovinu sa neSto izme-nema nitiakvih vijaka sa kontranavrtkama' a sa- njenim profilom brega i Sirinom brega poveca-mopode5avanie zazora ventila vr5i se prome-nom plo6ica koje su razliditih debllina' Za nor- nom na 20 mmmalno podeiavanle zazora ventila u toku ek- U ovom slucaj'-; zazor usisnog ventila trebasploatacije vozila postoji 30 razliditih dimenzilapiodica sh Xoiima treba postici sledeci zazor: da se podesi na vrednost 0.40 mm, azazot tz- duvnog ventiia se pode5ava na vrednost 0,50 0,30 mm za usisne ventile i 0,40 mm za rz- mm. Zazor za kontrolu faze prema dilagramu duvne ventile. iznosi: 0.60 za usisne ventile, a 0,65 za izduvne ventile. Pocetak ugradnje ove nove bregaste osovt- ne ie od aprila meseca 1976. godine.?A

\ Ukoliko se umesto stare (14,8 mm) ugradu- zatim pristupi traZenju plo6ice koja je deblja ilije nova bregasta osovina (Sirina brega 20 mm),zazori se pode5avaju prema prethodno nave- tanja za izracunatu vrednost.denim podacimaza novu (0,40 i 0,50 mm). Prilikom proizvodnje plodica na njima se Sam proces podeSavanja, odnosno proverezazoa ventila bio bi sledeci: najpre je potreb- upisuje vrednost debljine, tako da se odgova-no skinuti poklopac bregaste osovine a zatim raju6a plodica lako moZe prona6i ukoliko nije upostaviti breg ventila 6iji zazor Zelimo da kon-troliSemo u vertikalnom poloZaju, kao Sto je to toku rada do5lo do brisanja vrednosti. Kada seprikazano na s|.2.2. U tom poloZaju u procep nade odgovarajuca plocica, postavi se u njenose uvladi kalibrisani merni listi6 i odreduje tad- gnezdo u daSici podizaca i ponovo proveri za- zor. Ovo se dini po identidnom' postupku zana vrednost zazora. Ukoliko 1e vrednost u okvi- svih B ventila. U toku proizvodnje, plodice kojeru propisanih granica, logidno je da necemo di-rati ni5ta. Medutim, ukoliko je ta vrednost ma- su na6injene od veoma kvalitetnog materijala, cementirane su i kaljene na visoku tvrdo6u ta-nja ili veca, treba pomocu promene listi6a naci ko da do troSenja plodica u toku rada motora skoro i ne dolazi. To praktidno znadi, da izvade-oravu vrednoslzazora i na osnovu toqa odredi- ne plodice ne treba baciti, vec ih saduvati za naredno podeSavanje ventila, jer su dimenzijeii Ca ti treOa ugraditi deblju ili tanju pl-odicu. Ta- plodica kod jednog istog motora dostq razlidi-ko npr. ako kontroliSemo zazor jedog izduvnog te. Zbog ve6 pomenutog zahteva za visokim kvalitetom ne sme se brusiti plodica u cilju po-ventila i pronademo da je taj zazor 0,45 mrn, ve6anja zazota u sludaju kada ne posedujemojasno je da treba ugraditi plodicu koja je od ug- tanju plodicu odgovarajuce debljine.radene plodice deblja za 0,05 mm. Da ne bi za-boravili koju plodicu treba ugraditi, treba izme-riti prethodno zazor ventila i tu vrednost zabe-leliti za svih 8 ventila, a zatim pristupiti prome-ni olodica. i& \"ffi j::q\"&,.: Sl. 2.3 - Primena viljuike za vadenje ploiice podiza- c:a. 1 - viljuika, 2 - breg bregaste osovine, 3 - ploii- ca podizaia, 4 - podizai (strelica na slici oznaiava z-EreZ fie podrzaiu ventila koji omogudava da se is-2Sl. 2.2 - Kontrola zazora ventila. 1 - breg, ploirca pod ploiice uvuie uzan odvijad i na tai naiin podig-3 - podizai ventrla, 4 - kontrolnik ne poklopac)Zamena ploiica ventila Neophodno je ugradivati uvek samo origi- nalne plodice po5to je to garanciya da su naci-lzmedu bregaste osovine i podizaca treba uvu- njene od odgovarajuceg materijala. Plocice lo-cr specijalnu viljuiku i, u poloZaju potisnutogpodizaca, uz pomoc pincete ili komprimiranog 5eg kvaliteta mogu o5tetiti bregove bregastevazduha izvuci plodicu ventila diji se zazor pod- osovine i na taj nacin prouzrokovati veliku Ste-eSava. Kada se plodica izvuce, preciznim mik- tu. U nedostatku plodice odredene dimenzijerometrom izvr5i se merenje debljine plocice, a ne sme se brusiti deblja plodica na manju deb- ljinu, jer se tako skida otvrdnuti sloj Sto je dini prakticno neupotrebljivom.

Dovodenje razvodnog mehanizma u fazu Da bi se izvr5ilo taino dovoderr1e u fazu i\"az- vodnog mehanizma potrebno je okrenuti bre-Da bi motor mogao normalno da funkcioniSe gastu osovinu tako da reperni zazor koii se na-kolenasto vratilo, bregasta osovina t razvodnik lazi na kai5niku pogona bregaste osovine dodepaljenja moraju biti spregnuti u tadno odrede- tadno naspram oznake 2 (sl. 2.5), koja se nalazinoj zavisnosti. Da bi se ta zavisnost mogla na nosadu motora. Okrenuti kolenasto vratiloodrZati i u sludaju kada se iz bilo kog razloga tako da oznaka a (sl. 2.5), koja se nalazi na ka-menja zupdasti kai5 i sl., na kai5nicima kole- iSniku kolenastog vratila bude tacno naspram oznake na poklopcu. Uveriti se da su zubi kaiSanastog vratila bregaste osovine, kao i pomocne dobro priljubljeni uz vodedi i vodenr kai6nik kaoosovine koja pokre6e razvodnik palienja i pum- i uz dva pomocna kaiSnika. Otpustiti zatim na-pu za ulje, postoje posebne oznake koje treba vrtku (4, sl. 2.4) koja pridvr66uje zatezad kaiiapostaviti u odredeni poloZaj da bi se dobio pra- (10). Ovo otpuitanje navrtke izazvaCe osloba- danje opruge zaleza(,a koja ce automatski za-vi odnos izmedu kolenastog vratila, odnosno tegnuti ozubljeni xaiS, Potrebno je zatim na- vrtku (4) zategnutr dinamometarskim kliucemklipova molora i ventila koje pokrece bregasto momentom od 44 23 Nm.vratilo.St. 2.4 - Sema za dovodenje u fazu pogona razvod- Sl. 2.5 - lzgled nctora na strani razvoda. | - reper nanog mehanizma. 1 - zupianik za pokretanie bregas- zupianiku za pokretanje bregastog vratila, 2 - reperte osovine, 2 - reper na zupianiku bregaste osovine,3 - reper na nosaiu motora, 4 - navrtka za blokiranie naspram koga treba dovesti reper 1 pri dovodeniu uzatezaia nazubljenog remena, 5 - reper na predniempoklopcu bloka motora naspram koga treba dovesti fazu bregastog vrattla. 3 - reper naspram koga trebareper 7 na zupianiku 6, pri dovodenju klipnog meha-nizma u fazu sa razvodnim mehanizmom, Q - pogon' dovesti reper 4 pri dovodeniu u fazu zupianika na ra'ski zupianik na raciilici motora, 7 - reper na pogon' na dilici, 4 - reper na zupianiku na radilici ntotoraskom zupianiku, I - zupianik vratilu za pokreta- Zamena ozubljenog kaiSa pogonanje razvodnikapaljenia i pumpi za ulje i dovod goriva, razvodnog mehanizma9 - vijak za priivriiivanje zatezaia remena, 10 - re--menica zatezaia remena, 11 - nazublieni remen, 12 Ma koliko bio dobar i otporan, zupdasti kai5nosai, 13 - zatezad remena treba zameniti. Obicno ova zamena treba da se izvr5i na oko 60.000 predenih km pod uslovom da se u toku eksploatacije kai5 ispravno odrZavao.38

Sl. 2.6 - Dijagram za proveru faze bregaste osovine. 9. Preporucljivo je okrenuti mctor par puta, pa kada se ponovo oznake dovedu naspramZazor za kontrolu faze je 0,60 mm za usisne ventile i odgovarajucih repera otpustiti navrtku (4) kako bi se dejstvom opurge dobilo dopunsko prite-0,65 za izduvne ventile zan je, odnosno zatezan je ozubljenog kai5a. Po5to se ova operacija izvrii korektno, potreb- no je ugraditi kaiS pogona alternatora i pumpe za vodu. Od velike vaZnosti je upotreba ozub- ljenog kai5a samo proverenog proizvodaia, poito u sludaju ugradnje kai5a neodgovaraju- 6eg kvaliteta moZe do6i, tokom vremena, do ki- danja kai5a i veoma teSke havarije motora us- led udara dela klipova u ventile. Svakako da nije dovoljno upotrebiti samo kaiS odgovaraju- 6eg kvaliteta ve6 takode treba maksimalnu paZnju posvetiti samoj ispravnosti montaZe. NAPOMENA: PodeSavanje ventila kao i provera dijagrama razvoda vr5i se uvek na hladnom motoru zbog toga 5to se pri delimid- no zagrejanom motoru ne mogu tadno odrediti vrednosli zazora, odnosno vrednosti debljina plodica koje treba da budu zamenjene. Kada je to potrebno treba postupiti na sle- Sl. 2.7 - Elementi mehanizma za pode'avanie zateg-de6i nadin: nutosti nazubljenog remena za pokretanje razvoda. 1 1. Skinuti poklopac razvodnog mehanizma: - zatezai remena, 2 - remenica, 3 - navrtka za pri-dovesti zatim pomo6u laganog obrtaja motora ivricivanje remenice na nosad, 4 - vijak za pridvridi-kolenasto vratilo i bregastu osovinu u takav po- vanje nosaia zatezaia remena uz blok motora, 5 -loZaj da se oznake na kai5nicima poklope sa nosaAoznakama na nosa6u motora, odnosno poklop- GLAVA CILINDRAatl Glava cilindra kod motora 21011128 nosi istov- remeno bregasto vratilo, ventile sa pripadaju- 2. Delovi razvodnog mehanizma u ovom slu- 6im vodicama, opurge, uljne za5titnike, podiza-daju treba da zauzmu poloZaj kao na sl. 2.4. de ventila itd. i po svojoj konstrukciji vrlo je 3. Zategnuti rudnu kodnicu i ukljuditi jedanod niZih stepena prenosa da bi se spredilo ok- sloZena, a nadinjena je od lakih legura. U ek- sploataciji glava ne zahteva neku posebnu ne-retanje kolenastog vratila motora. 4. Otpustiti donje vijke i gornji vijak za vezualternatora i skinuti kai5 za pogon pumpe zavodu i alternatora. 5. Otpustiti navrtku za blokiranje (3, sl. 2.7),od zalezada remena i savladuju6i otpor oprugepritisnuti zalezad tako da se olabavi kaiS, a za-tim ga svu6i. 6. Ugraditi zatim novi ozubljeni kaiS uverivSise da zubi dobro naleZu na kaiSnike i da se oz-nake nalaze tadno naspram odgovaraju6ih re-pera. 7. Zategnuti tada navrtku (4, sl. 2.7). sa di-namometarskim kljudem momentom od 44,23Nm._ 8. Ponovo prokontrolisati da li je motor u fa- u39 ?t

gu, medutim, kao i niz drugih vainih organa 3. lzgraditi predistad vazduha.motora treba je duvati od pregrejavanja. Kod 4. Odvojiti provodnike visokog napona od pregrevanja motora dolazi do abnormalnih di- svecica.latacija, Sto za posledicu ima popuitanje raznih 5. Od karburatora odvojiti komandnu polu-stegnutih spojeva tako da moZe do6i do prego- gu leptira (2, sl. 2.9).revanja zaptivke glave cilindra. pri skidaniu i 6. Od karburatora odvoiiti cev za dovod oo- riva (4), povratnu cev vi5ka goriva (5) i komin-name5tanju glave cilindra mora se uvek strooo dno uZe (3) uredaja za pokretanje hladnog mo-voditi raduna o tome da se ne odtete nasloie tora.povr5ine i na taj nadin stvore preduslovi zapro-bijanje tednosti za htadenje, utja i st. Takode je 7. Odvojiti provodnik signalizatora pregreva-od najveie vainosti ravnost glave na naslonoi nja motora.strani. Dobro zaptivanje se moie postici jedino 8. Na glavi motora odvojiti cev odvoda topleaf.o se upotrebi odgovarajuca zaptivka glave vode ka grejadu unutra5njostivozila (1, s|.2.9),cilindra motora i primeni propisani tretman prizatezanju vijaka. _ .s' # ## x ll. s rl: rl 'i ,.ffi.ffi\"ffiffi S . 2 9 - Veze koye treba odvojiti pre skidanja gtave n-* * ** &fl. \"4^ .r ry E ' c,itndara. 1 - cev odvoda topte vode Xa greiaii, 2 _ zkaampaonkd'entaarpleciuFgtaadnieopgtrnrao,to3r-a,ko4m- acnedvnzoa uie uredaia7;t U - Izgled glave cilindara sa gornie i donje stra- va. 5 - povratna cev vl;ka goriva dovod oori-lzgradivanje i ugradivanje glave cilindara 9 Od prikljudaka na kuii5tu termostata tre-U toku eksploatacije motora mogu6e je da se ba odovjiti: cev za odvod vode u hladnjak (2, sl.ukaZe potreb a za izgr adivan jem glave cili ndara.To je obicno potrebno kada dotraju ventili ili 2.10), cev za dovod vode iz hladnjaka (1) kao iusled pregrevanja dode do \"pregorevanja\" za- cev za odvod vode iz termostata u pumpu zaptivke glave cilindra. U ovom sludaju nije po-trebno izgradivati motor iz motorskog prostora vodu.po5to je mogu6e, po odredenom postupku iz-graditi glavu cilindara. 10. Skinuti driad (6) i odvojiti izduvnu cev 1. Najpre ispustiti tednost iz sistema zahla- od izduvnog kolektora.denje odvijajudi slavine - depove na hladnjaku i NAPOMENA: Kod novih modela izduvna cev je za izduvni kolektor pridvr5dena sa detiribloku motora. uvrtnja i navrtke, poSto je red o spajanju pomo- 2. l..rkioniti rezervni todak da bi se omooudio cu prirubnica. lzmedu ovih prirubnica je umet-pristup glavi cilindara. nuta zaptivka koju treba svaki put promeniti ka- da se prirubnice razdvajaju. Na novom tipu iz- duvni kolektor se zavr5ava sa dva otvora na ko1e se nastavlja dvostruka izduvna cev. Ov'o reSenje je primenjeno radi boljeg ispiranja i pu- njenja cilindara.40

\ Da bi se mogao skinuti poklopac pogona 1. Otpustiti navrtku za pri6vrs6ivanie zaleza-bregastog vratila i zupdasti kaiS potrebno je 6a zupdastog kai5a (1, sl. 2.'11) i skinuti zup-najpre sa donje strane ukloniti zaStitni lim savozila, kako bi svi vijci poklopca bili pristupac- dasti kai5 sa zup6anika bregastog vratila (4). 2. Odviti vijke za pridvr56ivanle usmerivadanl. toplog vazduha (6) i skinuti usmerivac.-Sl. 2.10 Veze koje treba odvoiiti pre skidanja glave 3. Odviti donji vijak za pridvrSdivanje za5tit-cilindara. 1 - cev za dovod rashladne teinosti u ku'iiite termostata, 2 - cev za odvod vode iz termosta- nika kai5a (2, s|.2.11).ta u hladnjak, 3 - cev za odvod vode iz termostata upumpu za vodu, 4 - povratna cev za greianie kudiita 4. Odvojiti potpornu polugu motora odpraznog hoda motora, 5 - potporna poluga, 6 - driai drlada na glavi cilindara. NAPOMENA:lako su posle'svih napred na- vedenih operacija vtjci i navrtke za pritezanie glave cilindara slobodni, oni nisu svi pristupac- ni obidnim standardnim kljudevima. Potrebno je raspolagati i specijalnim krivim kljudem. Ovo je alat kojim raspolaZu servisi. Pri ugradivanju glave na blok motora treba postupiti obrnutim redosledom, vode6i raduna da je uvek potrebno upotrebiti novu zaptivku glave cilindara. Po5to smo skinuli glavu komplet sa motora potrebno je ceo sklop postaviti na radni sto, a zatim skinuti poklopac ventila, karburator, usis- ni i izduvni kolektor i ku6iSte termostata sa ter- mostatom. Pomo6u specijalnog alata sabijati redom opruge ventila, izvaditi polukonusne osi- guraie i skinuti SeSiri6e i opruge. q.ruel. :i itlll6Lii!za vezu kolektora sa izduvnim sistemom 4 J \"#:d&sE-+ 51 2.12 - lzgradivanie ventila iz glave cilindara pomo' cu specijalnog alata Kontrola i ravnanie glave cilindara i bru Senje sediSta ventila2nzSaat.-vi2trd.ti1tkon1ani-iziiakP,ai1op7agiraXio,ivnz4rs\"i-kcpiizvrmuaiipeinr1hiiaecannivziizkaaatnbmerizeeagbczaraeasgtiztoaiutgsnptiocvkagraasttvkiolla.agatSiiKlt?-'at3zs1aa----' gUrkeovlaiknoja1emuottookrua,epkrsepteloraatnaichiiemdeohlaanziiclokihdoi pre-tezai zupiastog kai'a 6 - usmerivac toplog vazduna ter- midkih naprezanja moZe se dogoditi da dode do deformacije glave cilindara. C)ve deformaci- 1e se najde56e manifestuju kao iskrivljenost i 41

IIII neravnost naslone povrSine glave cilindara, ko- Obradivanje sediSta se izvodi pomocui tri glo-I ja se priljubljule uz gornju stranu bloka. Nerav- dala pod razliditim uglovima. Umesto glodaraI na glava cilindara moZe dovesti do \"pregoreva- mogu se koristiti i brusni kamenovi (pod razlidi-i nja\" zaptivke glave cilindara. Kontrola se izvodi tim, propisanim uglovima). Operacirom bruSe- 'na taj nadin 5to se ravna kontrolna ploda lako nja sedi5ta pod nagibom od 45\" + 5 pro5iruje nagaravi a zatim preko nje prevude glava cilin- se naslona povr5ina tako da zaptivanje postaje oara. nedovoljno efikasno. Da bi se to izbeglo vr5i se Naslona povr5ina glave mora biti ravnomer- smanjenje Sirine naslone povr5ine i to: sa gor- no nagaravljena. Ako to nije sludaj ve6 postoje nje strane pod uglom od 20' a prema unutra5- svetla \"ostrva\" glavu treba poravnati mehaniit- njosti kanala pod uglom od 75'. posle xorekci- kom obradom, skidajuii Sto je mogu6e manje je Sirina naslone povrSine sediSta treba da iz- materijala, kako se ne bi ugrozila dubina konr- presionog prostora. - -nosi 2,1 2,2 mm. Na sl. 2.13 2.16 su dati Obidno se prilikom poravnavanja glave cilin- uglovi koji treba da se ostvare na sediStima ventila. Pri obradi treba voditi raduna da se ne skida mnogo materijala da ne bi ventili \"utonu- dara obrade i sediSta ventila, tako da mogu da ii\" suvi5e duboko i oteZali pode5avanje zazora se ugrade novi ventili koji 6e dobro zaptivati. ventila, zbog ogranidenog izbora plodica. (*'*,'. Sl. 2.13 - Uglovi nagiba sediEta ventita na glavi cilin- Sl. 2.14 - Smanlenle Sirine sedista ventila na glavi ci- dara i na ventilu ltndara. dejstvom odozgo, pomo'u glodala sa nagi- bom od 2t t- 45'.s 'I niu\" $ Sr 16 St. 2.15 - Smanienie iirine sedi{ta ventila na glavi ci- Sl. 2.16 - Sematski prikaz jednog sediSta ventila na lindara, deistvom odozdo, pomodu glodala sa nagi- bom od glavi cilindara iija je Sirina smaniena pomodu glodala 7f sa nagibom 2C i 7g 42

Momen ritezanie qlave cilindara M10 x 1,25 Nimlf M12 x 1,25 Naziv dela M12 x 1.2 l Samokoceci vtjak za stezanje poklopca glavnih leZaja M9x1 -_ iB9O _ kolenastoo vratila Ml0x12r M10 x 1.25 ;oa=-lI Vijak za stezanjd glave cilrnCra M20 x 1,5 s1 Navrtka uvrtnja za stezanje glave cilindra M8 I Samokoceia navrtka za stezanje poklopca klipnjace M8 83 M8 83 Ytjak za stezanje zamalca motora 137 M10 x 1,25 Vijak za stezanje kaiSnika bregaste osovine M10 x 1,25 22 Navrtka za stezanje kaiSnika kolenastog vratila M10 x 1,25 27 23 Navrtka uvrtnja za stezanje nosada bregaste osovine M8 za olavu cilindra 49 M10 x 1,25 49 Navrtka za stezanje uvrtnja usisnog i izduvnog kolekto- M14 x 1,25 ra na olavi cilindara 44 Vijak za stezanje oduSke motora za blok 24.52 Samokodeca navrtka za stezanje alternatora za gornju 49 5aou Navrtka za stezanje donjeg nosada alternatora za blok Navrtka za stezanje kaiSnika na zatezadu zupcastog kaiSa Navrtka za stezanje gornje Sape na telu pumpe za vo- du Navrtka zavijak za pridvrScivanje alternatora za donji nosa0 Svecica za paljenjeYa2t za staru vrstu zaptivke sa vijcima od 12 nrm. Za novt tip zaptivke sa vijcima od 1O mm videti poglavlje\"Glava cilindara\"Postavljanje zaptivke glave cilindara izvr5ena je modifikacija, tako da motori izradeni posle tog perioda ne zahtevaju pritezanje za-Pri postavljanju zaptivke glave cilindara i prite- ptivke na prvom servisu. Odmah da navedemo:anju mora se voditi raduna o kojoj se varijantiradi: da li se radi o zaptivci koju treba pritezati kako cemo raspoznati o kojem tipu zaptivanjana prvom servisu ili o zaptivci sa tzv. jednokrat- se radi. Vijci i uvrtnji su pre izmene imali pred-rim pritezanjem. Avgusta meseca 1986. godine nik 12 mm, dok posle izmene imaju prednik 10 mm. I otovri za prolaz vijaka na zaptivci su ma- njeg prednika (11 mm) a sama zaptivka deblja. 43

, '1. Zaptivka se postavi na blok motora sa 5. Po zavr6etku prethodne operacije, po is- slovnom oznakom okrenutom nagore (obidno tom redosledu, zaviti sve vijke i navrtke za no- vih 90'. -pi5e \"gore\", \"alto\", \"ober\" ili \"top\" u zavis- Time je pritezanje glave cilindara zavrSeno i nosti od proizvodada). nije-potrebno nikakvo naknadno pritezanje. 2. Vijci, uvrtnji i navrtke treba da budu pod- Sto se tide pritezanja glave cilindara stare mazani retkim uljem i ostavljeni da se dobro varijante sa vijcima, odnosno uvrtnjima predni- ocede - oko 30 minuta ka 12 mm vaZi isti redosled pritezanja vijaka i navrtki, kao i propis o postavljanju zaptivke sa 3. Zatim se prema redosledu (sl. 2.17) izvr5i slovnom oznakom okrenutom nagore. prethodno pritezanje vijaka i navrtki dinamo- Razlika je, medutim, Sto se vijci i navrtke pri- metarskim kljudem, momentom od 40 Nm. teZu u dve faze i to: - Prvataza'. stezan je vijaka i navrtki momentom o*dD3r9u,g2aNfamz.a: stezanje vijaka i navrtki momen- tom od 83 3 Nm, Ne smemo zaboraviti da ovaj tip zaptivke treba pritegnuti prilikom prvog servisnog pre- 51 2.17 - Redosled pritezanja vijaka i navrtki Svaki put kada se odvoji glava cilindara pri ponovnom ugradivanju treba upotrebiti novu 4. ObeleZiti obojenom tadkicom svaku glavu zaptivku glave cilindara. Ovo vali za oba tipa vijka, odnosno navrtku, a zatim, kljudem, po is- tom redosledu zaviti viike i navrtke za 90'. zaptivki Vijci i uvrtnji mogu biti kori5ieni tri puta, a zatim i oni mo.alu o,ti zamenjeni.IiIiit 44

3. SISTEM ZA PODMAZIVANJEPodmazivanje motora vr5i se uljem pod pritis- LeZaji bregastog vratila se podmazuju uljemkom pomo6u zupdaste pumpe pridvrSdene na koje se iz bloka motora dovodi u glavu cilindra,donjoj strani bloka motora. Pumpa za ulje se najpre na centralni leZaj, a odatle se uljem od-pokrece preko pomo6ne osovinice koja sluZi vodi ka drugim leiajima kroz izbu6eno bregas- to vratilo. Kada u sistemu za podmazivanje pri-joi i za pokretanje pumpe za gorivo i razvodni- tisak ulja opadne ispod dozvoljene granice, ak- tivira se prekidac signalizatora nedovoljnog pri-ka paljenja, preko para zavojnih ukr5tenih zup- tiska ulja koji paljenjem crvene signalne lampi-danika. Ventil za regulaciju pritiska ulja nalazi ce upozorava vozada na nastali nedostatak.se smeSten u usisnoj trubi pumpe. Sam ventilje interesantne konstrukcije, jer je problem ob- PODMAZIVANJE MOTOPArade konidnih ili sfernih zaptivnih povr5ina sve- Nije potrebno mnogo poznavati mehanizam savremenog automobilskog motora, pa dociden na obradu ravnih povr5ina. Nedovoljno za- do nepobitnog zakljudka da dak i kratkotrajanptivanje pri niskom broju obrtaja motora, kojeje desto pratilac konstrukcrje ventila za regula- nedostatak ulja u sistemu za podmazivanjeciju pritiska ulja na bazi klipdi6au ovom sludajuje skoro potpuno iSdezlo. motora (sl. 3.2) mole izazvaii katastrofalne po- sledrce. U sludaju da motor ostane bez ulja naj- Ulje koje potiskuje pumpa za ulje pre ulaska pre 6e stradati osetljive povrSine kliznih leZaja,u magistrale za podmazivanje, izvedene u blo- klipovi itd. Sistem za podmazivanje motoraku motora, najpre prode kroz predistad za ulje.Po svojoj konstrukciji, predistad za ulje spada sastoji se od: zupdaste potisne pumpe u dijem je telu sme5ten regulator pritiska ulja, precista-u grupu predislada u glavnom toku ulja Sto da ulja u glavnom toku i signalizatora nedovol- jnog pritiska ulja. Ulje motora se sprovodi dozna6i da se predi5iava celokupna kolidina ulja mesta koje se podmazuje a to se vr6i pornocukoju pumpa potiskuje. Umetak predistada se kanala izbuienrh u bloku motora, kolenastom vratilu i bregastoj osovini.sastoji iz 'harmonike' od visokokvalitetne, Ventrl za regulaciju pritiska ulja sme5ten 1especijalno impregnirane hartije koja ima visoku u samom telu pumpe za ulle t moZe mu se pri- stupiti samo u slucaju da se prethodno skinemo6 predi56avanja. korito motora. Na prvi pogled moglo bi se za- kljuciti da ovo nije narodito dobra konstrukcila U predistadu se joS nalazi ugraden i jedan obzirom na te5ku pristupadnost, medutim, to'by-pass\" ventil koji se otvara i propuita ulje je samo prividno nepogodno, jer glavna pred- nost le2i upravo u tome Sto se ventil za regula-ka mestima za podmazivanje u slu6aju kada jeumetak veoma zaprljan i kada otpor proticanjaporaste iznad odredene vrednosti. Zamena precistaca ulja vr5i se tako Sto sepromeni ceo predistad zajedno sa kuci5tem. Podmazivanje kolenastog vratila vrSi se nataj nadin Sto se kanalima koji su izbu5eni u blo-ku motora dovodi ulje pojedinacno do svakogleiaja kolenastog vratila. Podmazivanje leZajaklipnjade vr5i se preko kanala izbuSenih u kole-nastom vratilu, koji spajaju rukavce leZaja kole-nastog vratila sa rukavcima leZaja klipnlade. 45

22-, o 823 -\r' \:z+ I 10 11ar- Y >#ltrzo &\-Lt1a9 205t.3.1 -Semasistemazapodmazivanje. 1-stega,2-zatvarac.3-zaptivai,4-priguiivaiplamena,S,6-savitljivocrevospajania,T-stega,8-prekidai.9-kapica.l0-oduikaulja,ll-deprescr,l2-ravnapod-laika, 13 - prikljuiak, 14 - ravna oodloika, 15 - prikljuiak. 76 - zaptivai, 77, 1B - ravna podloika, 19 - vijak,20-cev,21 -vijak,22- Sipkaza kotrolu nivoa ulja 23 - ravna podtoika,24-zaptivae,25,26-iaura,27- trn,28 - osovina, 29 - gonjeni zupianik, 30 - 6aura. 31 - zaptivai, 32 - komplet pumpe za ulje, preiistai34 - 33 - ulja, ravna podloika, 35 - vijak, 36 - prikljuiakciju pritiska ulja (sl, 3.3) nalazi neposredno krai Sl. 3.3 - Ventil za regulaciju pritiska ulja. 1- t3elo*same pumpe i otvara se na propisanom pritis- pumpe za ulje, 2 - meduploiica od ieliinog lima,ku vrlo brzo bez ooasnosti da dode do o5te6e-nja nekih od elemenata motora vezanih za po- usisna truba pumpe za ulje, 4 - Elo ventila, 5 - opru-tisni uljni kanal. Druga prednost ovakvog reie- ga ventila za regulaciju pritiskanja se sastoji u tome 5to se vi5ak ulja koji pum-pa potiskuje vraca odmah preko ventila za re-gulaciju pritiska na stranu usisavanja i na tajnadin biva ponovo uvuden u pumpu. To pred-stavlja znatnu prednost jer skra6ena cirkulacijaistovremeno znadi i najmanju mogudnost zastvaranje mehurica u ulju.4tO

'.1: *--'t ; l t..\"{1 i* I :J r.. ,. L., {d?iijt\", -'TpncgSjieollas.ivvtg5abnz.dor2iahenugpSioo4rorSr-vigupaeu'tramiuapbngiaaardlae,zkpavgZ6osnaudtuo-stamjlmtaikeea:pa,tzuon1orim3saavko!zaup-vvzna,ioandj8adezop'n,a-mvrikoo3vuaalietal-tjonezpubtr,laiajrula1iel'.tisAeigaz1i-ngaa--ziusavaptrgieanoprnpotdoootusimstdntizoimazpavzzaeaianisvziaiepazipvganrapaouinongepljgaiaeeuocuriiinnstpvjauavuoonet,giriutiaeor5esigntgii-snqasnlikukioi?pahlasiuantumii,ua.li2silkpz.aldozeu,-augiJ-avuk2pnia1l1uiri.niho.c.u,zalaau.laliviezsecpzisinrialuilntnirliaiaalddaanzoa,tvaorvr4oausdodtb-dinPappi!ukro9paleimu6aiimi6opsr6caap-nautde1e-viaianz:pJ^iaouoals:\"d'uo.o?m/l:vi€oeia-nlr'zaap1i9-vr!z2e!ao.a--'' 4.7

PUMPA ZA ULJE polako podizati motor (sl. 3.5) sa menjacentOsnovni zadatak pumpe za ulje (sl. 3.4) je da pomo6u specijalnog traverznog nosaca sa za-povlaci ulle iz korita motora, a zatim da ga po- vojnicom, koji se postavi popreko na karoseri-tiskuie kroz predistad i kanale do mesta za tu.podmazivanje. Primenjena je zupdasta pumpa u,sa blago nagnutim, kosim zubima. Pumpa tre-ba da obezbedi dovoljnu kolidinu ul1a, propisa- Sl. 3.5 - Podizanie motora I menJacanog pritiska na svim reZtmima rada motora'Ovaj zahtev pumpa veoma dobro zadovoljavasve do trenutka dok ne dode do preteranog is-tro5enja, bilo zupdanika bilo kuci5ta pumpe.Nedostatak protoka pumpe najpre se zapazt napraznom hodu motora kada je ulje dobro za-grejano. Na tal problem vozada obidno upozo-rava neugodno svetlucanie signalne lampice zaoritisak ulja koja se, medutim gasi kada malopovedamo broj obrta motora. Uzrok svetlucanjusignalne lampice ne mora da bude uvek pumpaza ulje (ona ye moZda dak najredi), ve6 ditav niznrogucih uzroka koji imalu za posledicu palje-nje lampice. s, Kada se pogonska grupa dovoljno podigne Y\ da korito za ulje postane pristupadno, odviti vi- \\ jke koji pridvrScuju korito Zatim polako odvojiti korito od bloka motora Prethodno je potrebno X\ ispustiti ulje iz kot'ita motora, Kada se ukloni korrto za rrje purrpa Je potpuno prrstupacna. \)\"^r Za njero odvajanle potrebro je odviti tri vijka ('v51r-,-V\ r<ojima se pJn pa oricvrScuJe za blok motora a zat povuc prmpr, tako da se izvude pogon- ska osovin ca. Ugradnja pumpe se vrSi obrnutim redom vodeci racuna da prilikom ugradnje korita treba oostav ti novu zaotivku izmedu bloka motora i korita lsto tako 1e vaZno, da bi se spredilo cu- renje ulla da sv vilci za stezanje korita za ulje budu ravnomerno dovoljno pritegnuti. Kontrola pumpe za uljeSl. 3.4 - Pumpa za ulle PoSto se odviju vijci koji pridvrSiuju usisnu tru-lzgradivanje i ugradivanje pumpe za ulie bu pumpe za ulje moguce je izvrditi pregledUkoiiko se uka2e potreba da se mora izgraditi unutra5njosti pumpe.pumpa za ulje onda treba najpre sa donje stra- 1. Najpre treba pregledati prelivniventil. Na-ne vozila ukloniti limene za5titnike i otpustitt slone povr5ine moraju biti bez c5tecenja i rav-veze motora i menyaca sa karoserijom. Zatim ine tako da dobro zaptivaju, a opruga neoSte6e- na zadovoljavajucih karakteristika. To se moZe proveriti ako oprugu sabijemo na propi- sanu duZinu i izmerimo silu koja mora imati vrednosti ookazane na sl. 3.6.48