Nacrtna-geometrija-primena-Osnovni-udzbenik-Radojka-Gligoric

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 291 Nastavak tabele 17.5. Simbol Brzotok Sigurnosni preliv Zna~enje Preliv Betonski za{titni zid za cev Izolovana cev Razne prostirke Stepenica u dnu Centralni bunar Slivnik za kanalizaciju Reni bunar - bunar sa drenovima Slivnik za kanalizaciju Sabirni bunar pored vode Ba{tenski hidrant Bunar pija}e vode Zatvara~ Centralni ispust Kapta`a izvora Nadzemni Filtraciona galerija protivpo`arni hidrant Podzemni protivpo`arni Pumpna stanica hidrant Oprema za pra`njenje Objekat za zahvat vode Ventil za ozra~avanje Vodotoranj Otvoreni bazen vode Ugradbena garnitura Zatvoreni bazen vode, zatvara~a jednokomorni i Usisavanje vazduha vi{ekomorni Za{titna cev [aht za ~i{}enje Upojni {aht Cevni most [aht za pad Tabla za ozna~avanje [aht sa ustavom [aht sa kliznim Prevo|enje cevovoda zatvaranjem preko mosta

292 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Zadatak 17.1: Nacrtati hidrauličku šemu zalivnog sistema za ratarske kulture. Kako zadatak nije bliže i preciznije postavljen, nacrtaće se, primera radi, šematski crtež zalivnog sistema sa rotacionim rasprskivačima i perforiranom cevi za zalivanje kap po kap, sa ostalom osnovnom pripadajućom opremom. Za neke delove sistema postoje grafički simboli bilo usvojeni, definisani standardima ili topografskim digitalnim ključem (tabele 17.2 i 17.4), kao što su: izvor hidrauličkog pritiska, vodomer, crpna stanica, pumpa, slavina, filter, oduška, rasprskivač, sigurnosni ventil i cevi za vodu . Za ostale delove ne postoje usvojeni grafički simboli (sl. 17.30). Za one delove sistema za koje ne postoje grafički simboli, mogu se usvojiti i objasniti u legendi ili pojasniti uz sam crtež, kao npr. perforirana zalivna cev koja je nacrtana sa linijom crta-tačka-crta . Delovi za koje ne postoje grafički simboli mogu se nacrtati sa blokovima. Blokovi su kvadratići, pravougaončići, kružići i slično, koji se na samom crtežu označe i pojasne rečima. Na ovom primeru je „Izvor napona i kontrolna jedinica”, „Senzor za kišu” itd. Sl. 17. 30: Hidraulička šema zalivnog sistema (Zadatak 17.1.) 17.2. CRTEŽI POSTOJEĆIH PEJZAŽNIH PROSTORA Crteži postojećih pejzažnih prostora ili situacioni planovi predstavljaju crteže zatečenih, neuređenih prostora onakvih kakvi su u stvarnosti. Najčešće se koristi kotirana projekcija za izohipsama terena (kako bi se pokazala reljefnost pejzaža), grafički prikazi i grafički simboli svega onog što se u prostoru nalazi i što treba nacrtati (sl. 17.31). Na ovakvim crte`ima je obavezna razmera (1: 1000), oznaka za strane sveta kao i drugi bitni podaci, kao {to su grafički prikazi i simboli za objekte, postoje}e rastinje, naziv ulice, katastarski brojevi parcela, postojeća vodovodna, kanalizaciona i elektro mreža (ako je to bitno), kanal i sl.

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 293 Sl. 17.31: Kotirana projekcija postojećeg stanja prostora za pejsa`no ure|enje Ako nije bitan reljefni izgled pejzaža, tada se ne crtaju izohipse terena, npr. pri crtanju gradova, ravnog terena i sl. Primer šematskog crte`a, koji slu`i kao projektni zadatak prikazan je na sl. 17.32. To je deo grada, gde su grafičkim prikazom nacrtani grupisani objekti, ulice, važniji objekti itd. Na ovakvom crte`u treba da se daju i ostali potrebni podaci bitni onome ko }e pejsa`no da uredi i menja dati prostor (razmera, oznaka za strane sveta, postoje}e rastinje, tip zemlji{ta, klimatski uslovi, broj stanovnika, broj i frekvencija vozila i sl.). Sl. 17.32: Šematski crtež dela Novog Sada (postojeće stanje), (Stanojlovi} Aleksandar, @i`a, Pan~evo- Novi Sad, 2005. Kada je potreban vizuelniji, prostorni izgled postojećeg pejzažnog prostora koristi se aksonometrija ili ptičija perspektiva sa grafičkim prikazom biljnih vrsta (sl. 17.33). Na ovoj slici nacrtan je deo varo{ice sa ulicama, objektima i zna~ajnijim rastinjem. Crteži postojećeg pejzažnog prostora koriste se uz projektne zadatke.

294 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Sl. 17. 33: Šematski crtež - pti~ija perspektiva dela varo{ice (Sremska Kamenica) – projektni zadatak (Stanojlovi} Aleksandar, @i`a, Pan~evo- Novi Sad, 2005.) 17.3. CRTEŽI IDEJNIH REŠENJA Za crtanje idejnih rešenja za uređenje pejzažnih prostora koriste se sve navedene vrste crteža savisno od toga kome je crtež namenjen. Ako će crtež koristiti stručno lice može se koristiti ortogonalni pogled sa grafičkim prikazom biljnih vrsta i elemenata za uređenje (sl 17.34). Ovaj crtež je nacrtan na računaru primenom nekih od mnogobrojnih softvera. Na osnovu ovakvog crteža stručnjak će moći da zamisli kako će to rešenje izgledati u prostoru nakon pune vegetacije. Na slici 17.35 prikazano je idejno rešenje za pejzažno uređenje dvorišta. Korišćen je ortogonalni pogled sa grafičkim prikazom biljnih vrsta i legendom. Crtež nije pogodan za laike (nestručna lica). Sl. 17.34: Idejno re{enje platoa. Ortogonalni pogled odozgo (Grupa autora: Velika knjiga o ba{ti)

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 295 1. peščanik za decu 2. ljuljaška 3. popločani deo dvorišta 4. terasa 5. garnitura za sedenje 6. žardinjere 7. kameno korito sa vodom Sl. 17.35: Idejno re{enje pejzažnog uređenja dvorišta. Ako će crtež koristiti nestručna lica i na osnovu njega odlučivati da li će predlog uređenja prihvatiti ili ne, koristićemo aksonometrijski crtež ili centralnu projekciju kako bi bio prilagođeniji i vizuelniji korisnicima. Na sl. 17.36 za crtanje idejnog rešenja dela dvorišta korišćena je približna perspektiva sa grafičkim prikazom zelenila. Na crtežu sl. 17.37 prikazana je ideja za uređenje prilaza imanju sa drvoredom i istaknutom skulpturom ispred centralne zgrade. Takođe, korišćena je približna perspektiva, ali i veština talentovanog crtača. Sl. 17.36: Idejno re{enje dela vrta – približna perspektiva sa grafičkim prikazom zelenila (Grupa autora: Velika knjiga o ba{ti)

296 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Sl. 17.37: Ideja za pejsa`no ure|enje prilaza imanju (pribli`na perspektiva) 17.4. IZVOĐAČKI CRTEŽI Izvođački crteži su crteži za prikazivanje načina uređenja pejzažnog prostora i mesta za sadnju i setvu biljnih vrsta. Najčešće se koristi kotirana projekcija ili ortogonalni pogled odozgo u kombinaciji sa grafičkim prikazima i grafičkim simbolima za rastinje i ostale elemente (sl. 17.38). Na ovom crtežu orijentaciono su zadata mesta sadnje naznačenog rastinja bez tačno zadatih mesta i međusobnih rastojanja. Međutim, to je uglavnom potrebno, te se to definiše na jedan od načina za dimenzionisanje, poglavlje 12, 12.1. RAZMERA CRTANJA (OZNAČAVANJE DIMENZIJA). Sl. 17.38: Idejno re{enje pejsa`nog izgleda dvori{ta ({ematski crte`) 1. piramidalna tuja (thuja occ Smaragd), 2. bor (Pinus nigra), 3. smr~a (Picea abies), 4. lipa (Tilia tomentosa), 5. sofora (Sophora japonica), 6. kesten (Aesculus hippocastanum), 7. maklura (Maclura aurantiaca), 8. dudovac (Brussonetia papyrifera) Označavanje dimenzija međusobnog rastojanja između biljnih vrsta pri sadnji i setvi je važno kako bi se pravilno razvijali i u punoj vegetaciji imali dovoljno svetlosti i životnog prostora. Takav jedan izvođački crtež prikazan je na sl. 17.39. Dimenzije su zadate mrežicom od 4 x 4 m. Biljne vrste su date kao primer, a ne kao projektno rešenje.

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 297 Sl. 17.39: Izvođački crtež 17.5. CRTEŽI IZVEDENIH (UREĐENIH) PEJZAŽNIH PROSTORA Na ovim crtežima treba prikazati uređene i ulepšane pejzažne prostore koji će biti prilagođeni nameni, koji će zadovoljiti zahteve korisnika, kao i osnovne principe pejzažne arhitekure. Koriste se sve vrste crteža sa grafičkim prikazima i simbolima, a najčešče kotirana projekcija ili ortogonalni pogled odozgo. Na sl. 17.40 prikazan je šematski crtež izvedenog, uređenog prostora koji je bio zadat na sl. 17.31. Glavni elementi uređenog prostora su rastinje, košarkaško igralište, dečiji kutak sa ljuljaškom i klackalicom, biciklistička staza, kanal, osvetlenje, parking za automobile i kante za otpad. Sl. 17.40. Idejno rešenje postavljenog zadatka sa sl. 17.31. 1. visoka tuja (Thuja orientalis), 2. bagrem (Robinia pseudoacacia), 3. kesten (Aesculus hippocastanum), 4. bor (Pinus nigra), 5. bodljikava smrča (Picea pungens), 6. lipa (Tilia tomentosa)

298 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Na sl. 17.41 prikazano je izvedeno pejzažno uređenje, koristeći ortogonalni pogled odozgo sa grafičkim prikazima i simbolima važnijeg rastinja Na sl. 17.42 data je normalna pespektiva uređenog kutka dvori{ta za grafičkim prikazom pejsa`nog rastinja u fazi vegetacione bujnosti. Na ovom crtežu došla je do izražaja umešnost crtača. Sl. 17.41: Ortogonalna projekcija pejsa`no ure|enog prostora i primena grafi~kih simbola (Tore A.L., 1986.) Sl. 17.42: Perspektiva detalja dvori{ta (Duli} Gordana, Tehni~ko crtanje, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd 2001.) Zadatak 17.2. Zadat je crtež postojećeg stanja (situacioni plan) dvorišta sa kućom (sl. 17.43). Nacrtati šematski crtež uređenog prostora. Nema posebnih zahteva niti ograničenja u pogledu rešenja zadatka. Razmera crtanja je 1:400. Prema zadatom crtežu u dvorištu osim kuće i radionice sa garažom nalazi se samo voćnjak i povrtnjak. Ovom dvorištu nedostaje ukrasnih biljaka i dečiji kutak. Uređenje dvorišta može biti vrlo različito. Jedno od dobrih rešenja je da se zadrži i proširi voćnjak, a da

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 299 se povrtnjak izmesti i malo smanji, obzirom na značajne dimenzije dvorišta. Da bi se dobio ravan teren za dečiji kutak dvorište iza garaže treba poravnati na kotu 94. Sl. 17.43: Postavka zadatka 17.2 Predlog osnovnih elementi za uređenje kuće i dvorišta su:  drvored piramidalnih tuja na severnoj strani kako bi štitio dvorište i kuću od vetra i nanosa snega,  dva bora ispred kuće da prave hladovinu i ulepšaju prostor,  proširen voćnjak, a povrtnjak malo pomeren,  bazen za decu sa peščanikom, ljuljaškom i klackalicom,  staze od cigala,  trava ispred kuće i oko radionice,  puzajuće ruže oko ograde i  sezonsko cveće oko staze. Za crtanje kuće i garaže sa radionicom korišćena je dimetrija sa uglovima od 45° za ose X i Y. Za ostale elemente korišćeni su grafički prikazi i grafički simboli (sl. 17.44).

300 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Naziv Broj komada Naziv Broj komada Piramidalna tuja (Thuja occ 2 12 Bor (Pinus nigra Jela) Smaragd) 50 Ruže (Rosa tea hybrida 14 Dan i noć (Viola) ''Dames de Chenonceau'') Lala (Tulipa) 20 Mešavina trava (poa pratensis, lolium perene, festuca rubra, agrostis alba) Ime i prezime Potpis Datum Naziv projekta: 27.06.2013. Glavni dipl. ing. Snežena IDEJNO REŠENJE projektant: Vukvović UREĐENJA OKUĆNICE Projektant: dipl. ing. Marko 13.06.2013. Broj projekta: 021-172/201 Bratić Odgovorno Dipl. ing. Sima 10.07.2023. Merilo 1:400 lice: Mišić, direktor Projektantska firma: Investitor i mesto gradnje: AGROGAJ Marković Milan, Branka Radičevića 21, Ledinci Ulica lipa 12, Novi Sad Sl. 17.44: Idejno rešenje uređenja okućnice (Zadatak 17.2)

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 301 17.6. SKICE I FOTOGRAFIJE Skice se koriste da se brzo, u osnovnim crtama, zabele`i neka pejsa`na zamisao ili lep pejzažni postojeći prostor. Skice se mogi crtati priborom ili slobodnom rukom. Za crtanje skica koriste se sve vrste crte`a, pri ~emu ne postoje “~vrsta pravila”, ve} su stvar ve{tine, iskustva i talenta, da se ideja i vizija koji imamo u glavi brzo, {to lep{e i stvarnije predstavi na papiru (sl. 17.45). Na osnovu skice crta se i razra|uje potrebna tehni~ka dokumentacija. Sl. 17.45: Skice pejsa`nih prostora Fotografije su vrlo jasne {irokom krugu korisnika, me|utim mogu se koristiti samo za ve} gotove oformljene pejsa`ne prostore (sl. 17.46). Na fotografiji se najjasnije vidi spolja{nji vizuelni izgled gotovog uređenog pejsa`nog prostora (sl. 17.47 i sl. 17.48). Igled pejzažnog prostora na fotografiji je najsličniji izgledu koje vidi naše oko. Sl. 17.46: Fotografije detalja pejsa`no ure|enih prostora u punoj vegetaciji (Grupa autora: Velika knjiga o ba{ti) Sl. 17.47: Fotografija lepo uređenog ulaza u zoološki park u San Dijegu, Amerika

302 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Sl. 17.48: Fotografije kuće sa delom uređenog dvorišta 17. 7. MARKETINŠKI CRTEŽI Marketinški crteži namenjeni su širem krugu korisnika, sa ciljem da se pokaže ideja, mogućnost, i da se privuku korisnici bilo projektne dokumentacije, bilo biljnih vrsta. Marketinški crteži treba da su u boji, lepi i dopadljivi, bar toliko koliko će lepo izgledati prostor nakon izvedenog stanja. Koriste se sve vrste crteža, najčešće aksonometrija i perspektiva u kombinaciji sa fotografijama. Na sl. 17.49,a nacrtan je marketinški ortogonalni šematski crtež kutka dvorišta primenom računara, sa fotografijom izvedenog stanja, sl. 17.49,b. Fotografije sa sl. 17.50 najbolje idu u prilog marketingu za one koji su projektovali, izveli i koji održavaju osmišljeno rešenje. Prisustvo ovakvih i sličnih zelenih i cvetnih skulptura obogaćuje i nas i prostor oko nas. a) b) Sl. 17.49: Marketinški crtež: a) projekat), b) izvedeno rešenje

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 303 Sl. 17.50: Fotografije kao deo marketinške dokumentacije 17.8. CRTEŽI NACRTANI RUKOM Do pojave računara i softvera za crtanje i projektovanje, crteži su se crtali isključivo rukom pomoću pribora za crtanje. Najčešći pribor koji se koristi za ručno crtanje su olovke, tuševi, razne drvene bojice, vodene boje i sl. a često i kombinacija svega nabrojanog. Osnovni deo projektne dokumentacije su crteži, za koje je potrebno je mnogo vremena, naročito ako se crta ručno. Stoga izrada projektne dokumentacije znatno poskupljuje pejzažno uređenje prostora. Crteže za projektnu dokumentaciju pejzažne arhitekture, može da nacrta rukom samo onaj ko nauči sva pravila i metode za crtanje i ko ima umetnički smisao za ovu veštinu. Ručno nacrtana kotirana projekcija sa grafičkim prikazima i simbolima data je na slikama 17.51 i 17.52,a. Perspektiva ulice, ručno nacrtana, za potrebe tehničke dokumentacije pejzažne arhitekture prikazana je na sl. 17.52,b. Originalani crteži ručno nacrtani čuvaju se u arhivi, a koriste se njihove kopije.

304 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Sl. 17.51. Ručno nacrtana kotirana projekcija u boji a) b) Sl. 17.52: Ručna izrada crteža za potrebe tehničke dokumentacije a) kotirana projekcija, b) perspektiva 17.9. CRTEŽI NACRTANI POMOĆU RAČUNARA Pojava računara i računarskih softvera znatno je olakšala i ubrzala crtanje i izradu projektne tehničke dokumentacije za potrebe pejzažne arhitekture. Najčešće korišćeni softver je AutoCAD, softverske korporacije Autodesk, koji je prilagođen za potrebe pejzažne arhitekture. Jednom nacrtani crtež pomoću računara, može se ponovo koristiti u celosti ili delimično, što je posebno dobro pri crtanju grafičkih prikaza i grafičkih simbola. Da bi se za crtanje koristio računar, potrebno je znati sva pravila crtanja i potrebno je naučiti sotver, što je daleko složenije nego naučiti koristiti trouglove, šestar, olovke... Crtanje na računaru nije automatski, jer je računar samo brza i precizna mašina koja ništa ne može uraditi sama. Pomoću računara crtaju se uglavnom 2D (dvodimenzionalni) crteži, mogu i 3D (trodimenzionalni), ali su manje lepi nego kada se crtaju rukom. Crteži pejzažnih prostora nacrtanih pomoću računara, prikazani su na sl. 17. 53 i sl. 17.54.

17. Vrste crteža pejzažnih prostora 305 Sl. 17.53: Crteži nacrtani pomoću računara Sl. 17.54: Ortogonalni crtež sa šematskim prikazima, nacrtan pomoću računara 17. 10. KOMBINOVANI NAČIN CRTANJA Kako ručno crtanje i crtanje pomoću računara imaju svoje prednosti i nedostatke, može se koristi kombinovani način crtanja. Kombinovani način crtanja je mogućnost da se npr. fotografija ili ručno nacrtani crtež digitalizuje i da se na taj način brže dobije crtež u digitalnom obliku. Preko fotografije polako ce crta crtež (sl. 17.55) bilo u sofveru ili na providnom paus papiru.

306 17. Vrste crteža pejzažnih prostora Crtanje crteža preko fotografije je daleko brže nego crtanje bez nje (sl. 17.56). Sl. 17.55. Crtanje crteža na računaru preko skenirane fotogarfije Sl. 17.56. Crtanje crteža rukom preko fotografije

Literatura 307 LITERATURA 1. Aleksi} V., Kosi F., Petrovi} D.: Nacrtna geometrija sa tehni~kim crtanjem, Nauka, Beograd, 1994. 2. Anagnosti P.: Perspektiva, Nau~na knjiga, Beograd 1961. 3. Gagi} Lj.: Nacrtna geomertrija, Nau~na knjiga, Beograd, 1993. 4. Gary Bertoline, Eric Wiebe: Fundamentals of graphics communication, McGraw-Hill Higher Education, 2002. god. 5. Gligori} R., Milo{evi} T.: Nacrtna geometrija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, 1999. 6. Gligori} R., Milojevi} Z.: Tehni~ko crtanje - in`enjerske komunikacije, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, 2004. 7. Grupa autora: Velika knjiga o ba{ti, IKP Evro, Beograd, MK Panonija, Novi Sad. 2001. 8. Dovnikovi} L.: Nacrtna geometrija, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 1994. 9. Dovnikovi} L.: Tehni~ko crtanje, uvo|enje u ma{inske konstrukcije, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 1989. 10. Duli} G.: Tehni~ko crtanje, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 2001. 11. \\or|evi} S.: In`enjerska grafika, Ma{inski fakultet, Beograd, 1983. 12. \\or|evi} V. D.: Tehni~ko crtanje sa nacrtnom geometrijom, Kragujevac, 1994. 13. \\or|evi} V. D.: Praktikum za tehni~ko crtanje sa nacrtnom geometrijom, Nau~na knjiga, Beograd, 1998. 14. \\or|evi} S.: In`enjerska grafika, Ma{inski fakultet, Beograd, 1994. 15. \\urovi} V.: Nacrtna geometrija, Nau~na knjiga, Beograd, 1971. 16. Frederick E. Giesecke ... (et al.): Modern graphics communication, second edition, Prentice Hall, Upper Saddle River, NJ O7458, 2001. god. 17. Ilijevi} K.: Tehni~ko sporazumevanje u ma{instvu, Nau~na knjiga, Beograd, 1992. 18. Josifovi} D.: Zbirka re{enih zadataka iz nacrtne geometrije, Nau~na knjiga, Beograd, 1991. 19. Kokar B.: Idejno re{enje ure|enja vrta za odmor, diplomski rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2005. 20. McHou P.: The garden planer, Publikum, Zagreb, 2004. 21. Popov R.: Osnovi nacrtne geometrije, Nau~na knjiga, Beograd, 1983. 22. Rajner T.: Perspektiva i aksonometrija, Evropsko slovo, Beograd, 1994. 23. Radoj~i} M, Radoj~i} V.: Nacrtna geometrija, Nau~na knjiga, Beograd,1961, 24. Ro~komanovi} B: Elementi projektovanja, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 2004. 25. Skala A.: Nacrtna geometrija, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad, 1988. 26. [najder Z.: Nacrtna geometrija, Nau~na knjiga, Beograd, 1991. 27. Vujkovi} Lj.: Tehnika pejza`nog projektovanja, [umarski fakultet, Beograd, 2003. 28. @ivanovi} S.: Tehni~ko crtanje, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 1995. 29. SRPS standardi 30. www.rgz.gov.rs 31. http://pejzazna-arh.blogspot.com/2014/03/najpoznatiji-svetski-pejzazni-arhitekti.html

O AUTORU Dr RADOJKA GLIGORIĆ je redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, na Departmanu za poljoprivrednu tehniku na predmetima Inženjerske komunikacije, Računarska grafika, Elementi i mehanizmi poljoprivrednih mašina i Mehanički prenosnici snage. Oblast posebnog naučnog interesovanja su elementi i mehanizmi poljoprivrednih mašina. Iz ove oblasti je odbranila magistarsku i doktorsku tezu. Do sada je objavila preko 350 naučno-stručnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima i na naučnim skupovima. Koautor je više monografija i tehničkih rešenja. Autor je udžbenika Tehničko crtanje, Nacrtna geometrija, Nacrtna geometrija – primena, Mehanizmi poljoprivrednih mašina i Mašinski elementi. Sarađuje sa više inostranih fakulteta. Obavila je specijalizaciju u trajanju od godinu dana na temu Teorija mašina i mehanizama na Timirjazovskoj akademiji nauka u Moskvi. Jedan je od pokretača nacionalnog naučnog časopisa „Traktori i pogonske mašine” koji izlazi dvadeset godina. IZ RECENZIJA Udžbenik \"NACRTNA GEOMETRIJA - primena\", autora prof. dr Radojke Gligorić namenjen je studentima I godine Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu studijskih programa Pejzažna arhitektura i Uređenje, korišćenje i zaštita voda. Sadržaj i obim udžbenika usklađen je sa akreditovanim nastavnim planom i programom predmeta Nacrtna geometrija. Rukopis sadrži brojne crteže, koji uz minimalno potreban tekst, sistematično i pregledno uvode studente u ovu oblast. Crteži su jasni, tehnički korektno nacrtani, ujednačeni po kvalitetu i stilu. Materija je izložena sistematično, sa jednostavnim i jasnim načinom izražavanja, korišćenjem adekvatne stručne terminologije. Udžbenik je pisan lakim i razumljivim jezikom. Poglavlja su koncepcijski ujednačena. Veliki broj crteža i slika doprinosi lakšem razumevanju oblasti koja se obrađuje. Iza svakog teorijskog dela dati su rešeni zadaci, tako da čitatelj može potpunije savladati pređeno gradivo. Uz rešene zadatke dat je detaljan opis njihovog rešavanja, čime se omogućava samostalno učenje ovog gradiva. Na kraju svakog poglavlja dati su nerešeni zadaci namenjeni za proveru usvojenog znanja. Crteži su jasni, tehnički korektno nacrtani, ujednačeni po kvalitetu i stilu. Udžbenik je napisan jasno i pregledno, pri čemu su crteži i tabele ujednačeni po kvalitetu. Konačno, ovaj rukopis poseduje sve potrebne stručne i pedagoške kvalitete, te u potpunosti ispunjava zahteve nastavno-naučne literature za gore navedeni nastavni predmet. Udžbenik se može preporučiti i studentima drugih studijiskih programa Poljoprivrednog fakuteta, kao i studentima drugih Fakulteta, za savladavanje predmeta na kojima se izučava ista ili slična problematika Na osnovu iznetog smatramo da udžbenik \"NACRTNA GEOMETRIJA - primena\", autora prof. dr Radojke Gligorić ispunjava sve zahteve u pogledu stručnih, naučnih i pedagoških kriterijuma, te predlažemo Nastavno-naučnom veću Poljoprivrednog fakulteta da ga prihvati i štampa kao osnovni udžbenik. Dr Ratko Obradović, redovni profesor, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Dr Milan Tomić, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu