Zastava Yugo Skala 101,128 - Kondic Coric

Kontrola zazora izmedu donie ieone povriine zupdanika i naslone povriine poklopca Druga vaZna provera odnosi se na kontrolu za- zori izmedu donje 6eone povr5ine zupdanika i naslone povrSine poklopca. Ovai zazor takode utide na protok pumpe, pa se on mora nalazitiSl. 3.6 - Site u opruzi prelivnog ventila u propisanim granicama. Provera se vr6i na na- Ako je opruga slomljena ili sile nisu one ko- 6in koji je pokazan na sl. 3.8. Maksimalni do-je su propisane oprugu treba zameniti. zvoljeni zazor je 0,'15 mm. Ako je zazor veii po- trebho 1e zameniti telo pumpe za ulje i zupcani- 2. Telo pumpe za ulje sa unutraSnje stranene sme imatinikakve ogrebotine niti o5teienja Ke.bilo kakve vrste. Svaka ogrebotina izaziva sma- Za pasionirane motoriste koji imaju dobarnjenje protoka pumpe koje se narodito od- i slikura2ava na praznom hodu. Potrebno je izmeriti komplet specijalnih mernih alata dajemo i na1-zazor izmedu temena zuba i tela pumpe za ulje sa presekom ugradnje pumpe za uljepomo6u mernog listi6a. Najve6a dozvoljenavrednost zazora iznosi 0,25 mm. Merenje se vaZnijim merama svih vitalnih delova, Ove merevrSi na nadin prikazan na sl. 3.7. se odnose na nove delove. Ukoliko je ovaj zazor veti potrebno le za-meniti zupdanike i telo pumpe za ulje.#{-4lw.trilidi q! ry . ; ,: tri . .''tit:t;. St. 3.8 - Provera zazora izmedu ieone povriine zup- ianika i naslone povriine poklopcaSt. 3.7 - Provera zazora izmedu temena zuba i'tela NAPOMENA.' Dobra pumpa za ulje obezbe-pumpe za utje pomocu mernog listiia duje pritisak pri zagrejanom ulju i srednlem broju obrta motora u granicama 3,5 do 4,9 ba- ta, 49

m na rwgnJ -- I 9,900 | lt!,tg! I *LnqutcrJu*_ll1o16r.0i1t7ll -- * t 19,01i i l!,!t/l B. Sl. 3.9 - Sklop pumpe za ulJe 'At t me'e ::'e'a': a :: :J' ' t €renata pumpe (B)PREEISTAE ULJA U GLAVNOM TOKUU svom kruZnom kretaniu kroz motor ulie L\".,,..'Sfq \",,' j:'obavlja veoma sloZene zad'atke: podmazuie ta- f' *;ruce povr5ine i hladi ih, zatim rastvara i i-spira Sl. 3.10 - Delimiino preseien predistai ulja (polo2ajnedistoce razliditog porekla Medutim samo na motoru)ulje bi se relativno brzo zaprljalo ako se na nekina6in prllavitina iz ulja ne bi izdvajala, odnosnosmanjivala njena koncentracija. Tu ulogu je nasebe preuzeo predistad ulja. U svome razvojupredistad je pretrpeo viSe koncepcijskih izme-na nakon kojih se u poslednje vreme stabilizo-vao tzv. precistai ulja u glavom /oku (sl. 3.10).50

Kvalitetna razlika ovog tipa predistada, u od- St. 3.11 - Skidanie predistaia ul.ia sa motora. | - pre-nosu na druge tipove sastoji se u lome Sto ce- dista| ulia, 2 - s7eciialni aletlokupna kolidina ulja koju potiskuie pumpa za PRENOSNIK SIGNALAulje prema mestima za podmazivanie naipre NEDOVOLJNOG PRITISKA ULJAprode kroz pre6istad, pa tek onda ulazi u kana-le koji ga sporovode do leZajnih sklopova i sl.Prednosti upotrebe ovakvog predistada za uljesu Sto se veoma smanjuje mogu6nost da sitnedestice nedisto6e, zajedno sa uljem dospejudo fino ugladanih, osetljivih metalnih povr5ina io5tete ih. Kako postoji mogudnost da neki ne-marni ili zaboravni vozad ne promeni na vremepredistad tako dugo, da dode do taloZenja veli-ke kolidine nedisto6e, odnosno zadepljenjapredistada i prekida dovoda ulja za podmaziva-nje, u sklopu predistada se ugraduje i narocitiprelivniventil. On propu5ta ulje u kanal za pod-mazivanje mimo umelka za prediS6avanje u tre-nutku kad je isti postao nesposoban da obavipovereni zadatak - jer ipak je bolje podmazatimotor i sa neprediSienim uljem nego nikako.Zamena preiistaia uliaPeriod zamene predistada ulja zavisi od uslova Postojanje dovoline kolidine ulja u koritu moto-eksploatacije vozila, a precizni podaci o tome ra samo je jedan od uslova koji moraju biti is-kada treba zameniti predistad ulja nalaze se u punjeni da bi podmazivanje motora bilo nor-uputstvu za odrZavanje vozila koje dobiie svaki malno. Bitan uslov za cirkulaciju ulja u motoruvlasnik prilikom nabavke, Orijentaciono, moZese uzeti 10 000 km kao gornja granica do koje je postojanje pritiska u potrsnom vodu. Kodse sme voziti sa jednim istim predistadem. skupljih vozila pritisak ulja se registruie pomo- cu manometra koii vozada u svakom trenutkuSkrece se paZnja vlasnicima vozila da ne ugra-dulu predistade ulja koji nisu atestirani od pro- obave5tava o pritisku koii vlada u sistemu zaizvodada motora i vozila. Upotreba predistada oodmazivanie. Kod ve6ine vozila se ne prime-ulja neproverenog kvaliteta moZe izazvati o5te-6enje motora, odnosno skra6enje veka traja- hluie manometar ved se koristi signalna lampa t<61h se pali dejstvom signalizatora nedovolinogn ja. pritiska ulja u trenutku kada pritisak ulja opad- Prilikom ugradnje novog predistada ulja za- ne ispod dozvoljene granice.ptivnu gumicu na donjem delu predistada ulja Signalizator nedovoljnog pritiska ulia pred-treba podmazati motornim uljem. Pritezanje stavlji mehanizam koji je preko jednog kanala spojirn sa magistralom za ulje' Da ulje ne bipredistada izvrSiti rudno, bez koriS6enja nekog kroz kanal isticalo postavlja se jedna membra-posebnog alata. Preporuduje se zatim da se na koja zaptiva po celom obimu. Sa druge stra- ne membrane postoji opruga koja stalno pritis-neposredno posle ugradnle predistada ulja, ka membranu uz nieno sediSte. Membrana ie umotor pusti u rad i nekofiko puta naglo podignebroj obrta motora, a zatim proveri da li dolazi stvari i nosad kontakta mase signalne lampice.do propuStanja ulja na spoju predistada sa blo- Kada je pritisak ulja dovoljan, ulje dolazi krozkom motcra. Ne6to je drugadija situacija kada kanal do membrane, pritiska na membranupredistad ulja treba skinuti sa motora. Tada savladuju6i dejstvo opruge i odvajajudi na tajukoliko to nije mogude u6initi rukom, skidaniepredistada ulja treba obaviti pomoiu specijal- nadin kontakt, prekida struino kolo lampice, ta- ko da se lampica gasi. Kada pritisak opadne is-nog alata diji se deo u obliku pojasa navuce napredistad ulja i zatim potegne za rudicu i odvije pod odredene granice dolazi do sastavljanja(s|.3.11). kontakta i lampica se pali. Kod motora vozila 51

a t- t\"zastava 101 \" signalizator nedovoljnog pritiska Sijalica se ne pali prilikom ukljuiivanja kontak-ulja uvijen je na bloku motora a minimalna +Pregorela sijalica zameniti sijalicu *Razlabavljeni ili prljavi kontakti o6istitivrednost pritiska ulja pri kojoj dolazi do palje-nja signalne lampice je 0,39 bara. Normalan pri- stegnutitisak ulja motora u radu na povi6enim brojevi- *Prenosnik signala nedovoljnog pritiska ulja r\"ma obrta kreie se izmedu 3,40-4,90 bara. Tre-ba jo5 jednom naglasiti da je vaZnost ispravnog kvaru zamenitifunkcionisanja ovog signalizatora veoma velika *Sijalica se pali u toku voZnje:i u sludaju da se u voZnji iznenada upali signal- Nedostatak ulja u koritu doliti ulje Kratak spoj na provodniku izmedu prenosnikana lampica rad motora treba odmah orekinuti ine nastavljati voZnju dok se tadno ne utvrdi u signala nedovoljnog pritiska ulja i sijalice --+demu je stvar. Prva kontrola koju treba nadinitije provera nivoa ulja u koritu motora. Ako ulja proveriti provodnikima dovoljno postoji opasnost da je doSlo do *Prekinuta cirkulacija ulja vozilo odvu6i u ra-nekog teZeg oSteienja u instalaciji za podmazi-vanje, pa je prema tome veoma rizidno pokre- dionicu, jer se motor vi5e ne podmazuje i moZenuti motor i nastaviti voZnju. MoZe se takode doii do te5kih oSte6enjadesiti da se pokvari sam prenosnik signala ne- Sijalica se gasi tek na punom \"gasu\":dovoljnog pritiska ulja Sto za posledicu takode * oSte6ena pumpa za uljeima paljenje signalne lampice. U tom sludaju r pohabani delovi motoranajbolje je sadekati strudnu pomo6 koja 6e za- * zaglavljen prelivni ventilmeniti prenosnik signala pritiska ulja, pa tek U svim ovim sludajevima treba prekinuti ek-onda nastaviti voZnju. Jedan od redih sludaleva sploataciju vozila i u specijalizovanoj radionicipaljenja signalne lampice je situacija kada se obaviti potrebne kontrole i zamene istro5enihpo toplom vremenu vozi sa optere6enim moto- delova.rom na nekoj uzbrdici. U tom trenutku kada MoZe se desiti da pri jako zagrejanom mo-motor pustimo da radi na Draznom hodu moZe toru sijalica svetluca na praznom hodu. Ako seda se desi da lampica signala nedovoljnog pri- to ne deSava pri normalno zagrejanom motorutiska ulja pocne da svetluca. Medutim, ako se onda to nile zabrinjavaluce,lampica odmah ugasi nakon Sto malo dodamo Podela motornih ulja po kvalitetu\"gas\" ne treba se brinuti, jer to znadt da je uljejako zagrejano, pa je do5lo do pada viskozite- Uporedo sa razvojem automobilskih motora ita. Kvar iSdezava dim se ulje malo ohladi postizan jem vecih specifidnih snaga i veiih Kad god se posumnja na neku neispravnost brojeva obrtaja ukazala se potreba i za razvo-sistema za podmazivanje treba najpre skinuti jem kvalitetnijih ul;a za motore.prenosnik signala nedovoljnog pritiska utja iprikljuditi radionidki manometar. Na taj nadin sa Danas va2eca klasifikacija je prema SAEzagrejanim uljem proveriti vrednost pritrska na J183 od 1984.(SAE - ameridko udruZenle auto-poviSenim reZimima rada motora. mobilskih inZen jera). NAPOMENA: Umesto prenosnika signala OpSta karakteristika nove klasitikacije je 5tonedovoljnog pritiska ulja mogu6e je, kao do-datni instrumenat, ugraditi manometar za ulle se pojedina va2na svojstva ulja preteZno ispitu-kojl u svakom trenutku obave5tava vozada o ju po specijalnim testovima na naroditim moto-pritisku koji vlada u sistemu za podmazivanje. rima i po utvrdenim kriterijumima ocenjuju.Preporudujemo ugradnju eleklridnog mano-metra za ulje koji se i najlakSe ugraduje. Uredajza recirkulaciju uljnih para iSmetnje u sistemu za podmazivanje i gasova sagorevanjanjihovo otklanjanjeU toku voZnje mogu se pojaviti simptomi neis- Ovim uredajem dovode se u usisni kolektoi' ipravnog funkcionisanja sistema za podmaziva- sagorevaju u cilindrima oduini gasovi i uljnenje, pa cemo izvesne uzroke paljenja signalne pare. Ventil uredaja se pokrece direktno polu-lampice posebno ista6i. gom komande leptira karburatora.52

U toku funkcionisania motora svi izduvni ga- odu5nim ventilima i mreZicom za ga5enje pla-sovi i uljne pare se ponovo usisavaju preko sis-tema cevi, koji spaja telo odu5ke sa predista- mena.dem vazduha. Od predistada vazduha cevi od-vode jedan deo gasova direktno ispod leptira Za pranje treba koristiti kao rastvarad meSa-karburatora. visu koja se sastoji od 30% butilselosolva i 70% petroleuma. Kada motor radi na praznom hodu - odu5niventil i leptir karburatora su zatvoreni - a izduv- lzvestan broj vozada ima lo5 obidaj da odvo-rri gasovi i uljne pare mogu jednim manjim de- ji cev za sprovodenje oouSnih gasova od pre-lom, preko kalibrisane rupice, dospeti direktno distada za vazduh i da sam kombinuje nekuu usisni kolektor. \"voju oduiku, ispuStaju6i izduvne gasove i uli Kada motor radi na povecanom broju obrta ne oare direktno u atmosferu. Pri tome oni za--- odu5ni ventil i leotir karburatora su otvoreni Loravljaju da su ovi gasovi i uljne pare, zbog znatnog sadrZaja ugljenmonoksida i neprijat-i ve6i deo gasova i uljnih para, dospeva direk-tno u usisni kolektor. nog mirisa, nepogodni za okolinu i da na taj na- din ugroZavaju zdravlje svih sugradana. Takode NAPOMENA: Svakih 20 000 km je propisa-no diS6enje i pranje vodova za recirkulaciju iz- treba napomenuti da ova \"rekonstrukcija\"duvnih gasova i karburatora sa odgovarajudim odu5ke utide na poremeiaj karburacije, jer je \"uStimavanje\" karburatora izvr6eno na svim elementima, tadno onako kako ie to uradeno na motoru. 53

4.

-_-l4. SISTEM ZA HLADENJENa sl. 4.1 prikazana je detaljna Sema funkcioni- redenu vrednost. U tom trenutku termidki nre-sanja sistema za hladenje. kidad, koji je smeiten u donjem delu hladnjaka, zalvara elektridno kolo elektromotora, koji seHladnjak motora je okrenut deono u pravcu napaja iz elektroinstalaciie vozila, i ventilator sekretanja vozila, iako je sam motor postavljen u podinje okretati. Do iskljudivanja ventilatora do-vozilu popreko. Ovakva dispozicija hladnjaka lazi u trenutku kada temoeratura vode u hlad-omogucena je upotrebom elektromotora za niaku opadne ispod odredene vrednosti Pumpa za vodu je centrifugalnog tipa, a pokre-pogon ventilatora. Elektromotor miruje sve dok 6e se klinastim kaiSem koii istovremeno sluii itemperatura vode u hladnjaku ne dostigne od--Sl. 4.1 - Sema funkcionisanja sistema za htadenie. 1 - hladniak, 2 - motor ventila za htadenje hladnjaka, 3prekidai komande motora ventilatora, 4 - osigurai (16 A) za zaEtitu motora elektroventilatora hladnjaka, 5 -osigurai (8 A) za zaititu namotaja za pobudu motora elektroventilatora hladnjaka, 6 - termostatski prekidaikomandemotoraventilatora,T-cevdovodavodeodhladnjaka,B-cevodvodavodeuhladnjak,9-cevzaspajanje hladnjaka sa dopunskim rezervoarom, 10 - usisna cev pumpe za vodu, 11 - kuciSte sa termostatom,12 - cev povratka vode za zagrevanje smeie karburatora, 13 - pumpa za vodu, 14 - dopunski rezervoar siste-ma za hladenie, 15 - cev dolaska vode za zagrevanje smeie karburatora 55

za :::: ^ a ::'latora.Posebnu paznju za- PUMPA ZA VODUs !Z- . ::--:s:at konstruisan tako da 5to vi5eskra: (sl. 4.2 i sl. 4.3) :=':: zagrevanja motora.S- -a: . arle perioda zagrevania realizovarro Sagorevanlem goriva u motoru razvija se toplo- ta izagreva se voda u kanalima i komorama ko-e ^z'.2 ^acin ito kod hladnog motora termos- je su uzajamno povezane. PoSto ie topla vodata: :^3\"tcgucava cirkulaciju vode kroz hlad- iakia dolazi do strujanja preko creva ipripada-. a< :,r'<uiisaie samo daleko manja kolidina ju6ih veza ka gornjem delu kuci5ta hladnjaka. U\c:e (o1a se nalazi u bloku motora i spojnim htadniat<u se hladi i kao teZa pada kroz cevdicece', Ta). Kada se voda u ovom skracenom toi(u hladniaka nadole. Hladnjak se hladi strujomzaye)e. dalja regulacija temperature rashladne vazdtiha usled kretania vozila i ventilatorom. lz'iecnosti odvija se na taj nadin sto termostat, u donjeg prostora hladhjaka za skupllanje vode ona se kroz dalje cevovode usisava, pomocuskracen tok zagrejane vode, puSta odredenu vodene pumpe, i ponovo potiskuje u blok mo- tora i glavu cilindra.kolidinu hladne*rode iz hladnjaka i omogucava ltodvod zagrgjane vode u hladnjak. Vozada na s/orevisoku temperaturu rashladne tednosti upo- pczorava, paljenjem lampice na instrument-tabli, le, petermidki prekidad sme5ten na glavi cilindra. c€l30 1 nJ31 i!\ 232 27 3 m 4 ktt 5 OI m A- ll dc ja \?_\1-)-.\.v;=..* -.--- )d (_ \ F-t',\tt-rg hli C \x\-2\0-21 pc Pr o UE a Ptl SN \.-------r'' ttaSttea|tr',4mr.So2s.--tsazktaatpo,tgpiv-pnauai,mvtroptke-az,ogag-v1roaicdvZnu,a-ic'pi7eo-v-di'ti1or\"_Sudkora,Z,iaA1i,02-e-.oooggkrr!iot\"iic-,;^a;,i,31tu,14C-_cicriterievtove,orn,15o2s--otoag.QOrt,rl^lcit9ag3,,6- -1rpa3rv-inkzalajuppiotaidvkta,oTii,k-ak1'u42c-0tieit-remvoiiask-' )tr2_1p-rsetkaidvaini a31,2-2k-aieppic,az. s,r-'J-lrviii1\"a,k2. i3-3fii-x[ruaven[ax,pzosa:tioiiis\"x,-i.z'ioa--z-1ainptiivirapi,\"2.-73-v5.ii3a6k-'2z8a-pvtiiviaaik. '327e. -3c8e-v'v3iia0k te, nji +tc^

11 12plseolz-ad1lig,.3g1-k3.aE-,lez7ma-petrnievtmai ie,pnu1ic4ma-ppoeudzsfapiovginoidapu\"r.svrto-evdniuj,aj 1kB5,_2_--,tg4eu-lomraepvnunimappprseot,ed1nr6o, -igkoa_s,3tobv-Zpiaiio1c,ka'tOr,olp7_a-ic\"zuparup\"mt,ivnp7iet p,_srsg-vtueimjnae,kn1,iB6p--rrsaktovelnona,put2m_- Dok se motor ne zagreje voda protide skra_ lzgradivanje i ugradivanjecenim kruZnim tokom, koji ne vodi kroz hlad_njak, ve6 preko pumpe direktno tede nazad u pumpe za voduTgtol Ovaj \"kratki spoj kruZnog toka\" se nre_ (sl.44 i4.5)krda t(ada se dostigne pomenuta temperatura Da bi se izgradila pumpa za vodu nije potrebnootvaranja termostata, i posto se termostat oeii_micno otvori, podinje mesanje tople vode koia odvajati veze motora ili menjada - cela operaci-dospeva iz glave cilindra i rashladene vode ko_dospeva iz ja se moZe obaviti od gore.La hladnjaka, pa se ova \"meiavina\" 1. Najpre treba ispustiti tednost za htadenje,saUe u motor. a zatim izvaditi rezervni todak. Uvek kada radi- \"Zastava 101li2B' ima tzv. zatvoreni sistem mo ne5to oko motora potrebno je blatobranehladenja, koji je napunjen tedno5iu koja je ot_ za5tititi prekrivadima kako ne bi nehotidno oS-porna na. smrzavanje do 239 K (_35 stepeni). tetili lak. Tako treba udiniti i ovom orilikom.Pri povecanju temperature tednost se Siri oricemu se suvi5ni deo preliva u prelivni suO bO 2. Sa usmerivada toplog vazduha skinutiptastike preko ulaznog grla hladnjaka, koje je sprovodnu cEv (1) i polugu mehanizma za da-snabdeveno specijalnim ventilom. Ovai su'O senalazi na desnoj strani motornog prostora. Ako vanje \"gasa\".se\" motor rashladuje, smanjuje se zapreminatecnostr za hladenje i nastali potprrtisak u hlad_ 3. Skinuti usmerivad toplog vazduha (2) inlaku usisava tednost natrag iz prelivnog suda^ cev za povratak tednosti iz grejada u pumpuVisina stanja teinosti menja se sa proirenom (3), kao i potisnu cev za tednost ka grejadutemperature. unutra5njosti vozila (7). i;

Bastavljanje pumpe za vodu (sl. 4.6, 4.7 i 4.8) ssReeaszrteaatmvkloejannojujbejauvpl.lje!amZ.pap_jieuimlzi apzauvpottirdveuabdaj.eLraoesp2teaarjvial-cisaiejiai inkkaaoddjeaa pnoed.mpoadzmanaizuvjeu.i, jer su na odgovarajuii nadin pri montaZi. Zaptivad-se zame_ njuje kada se konstatuje cuienje rashladne tednosti iz tela pumpe za ulje. osi.mZaukoobmid.apjleentnoog rastavljanje pumpe za vodu, standardnog alata potrebna Je I presa i specijalni izvlakad. rl4#l Da bi lak5e obavili rastavljanje pumpe na sl. , itl@ 4.6 je dat presek pumpe. ,.k;lr%r l:l st. 4.7 - specAal, vodu, 4 2Snnael-vn4r.ut.k4s6am--geSporkuirlvmnoapjpeiagptouznpmaolopsvgeaodivanuaa,zadm7ltue-ohrtacno,earvguto.z-raaI p,-doSosvvpr-oarodttnrvaatoepdccennezavon.sict4erievu_.- grejai vozila )J IL t3 12 87 psrk?aarllo:sncplt4.ee.a6.6nc^4,--p1-tuUe0m-nzt-odapuvpzeZrua.tnkmp2ietpipv-ezrkaeo,asd,7pesr_Iktioi1vkjkn_orrialocoozisvipalapouuunnmrmijaepp.peruSp,sot_zgekan_lvoi,vizpaoalc*'d2apu),t_ai.vSpIaor__iss,-fnpigoeoonl___- '* .l za osiguranie, t3 - kugliini teZai. 14 _ r\"mini&,1i _ .-&-ry vranto pumpe za vodu reeln*S 4.5 - Naiin priivr''ivanja pumpe za vadu za blok Pumpa se rastavlja tako ito se naipre odviiu rtEewffi navrtke (4), koje pridvrScuju poktofac. Zatih- a Otpustiti navrtke za pridvr5iivanie alter- s 48- se poklopac postavi na specijalni alat i presom z'.:'a za donji nosad i izgraditi gornji nosad istisne vratilo pumpe za vodu. Sastarr', ,ailcl navrtke (41. Zatim je moguie odviti. ./: (3trma se pumpa pridvr5iuje za blok mo- Sledeia operacija je rastavljanje kola pum_ :------t,,in\ pe za vodu, odnosno svladenje kola sa viatila. -:^m *:'a: \'an1e pumpe za vodu vr5i se obrnu- Ovo se radi pomoiu izvlakada, poito se ooklo- '- -a e pac pumpe za vodu prethodno zategne u ste_ a, = z gu. .je .Kad.3 se odvije vijak za osiguranje moguce izvuci vratilo sa leZajima. tako da u pokl6pcu 9iz:b1?ijan\"deasuakmloonzitai piztivpaocklkoopgcaa.je moguce pomocu

TERMOSTAT (st.4.9i410) Ovaj vaZan deo koji utice na razmenu toplote zk:tuogc,llila5-vnteuq)cliailitdnadknorjaojjepsopttrirasiskntuui jpemaodsteaonrp.areV(moudasaotepkrosmtjvaoesinztatoatmuzi lkrojpi rjeeKuosmskerraecnenporegmkaruhZlnaodgnjatkouk.appreoknoovcorevkaa motoru..-Jedno tanje crevo vodi sa gornje stra- ne ku6i5ta termostata ka karburato-ru o demu ce biti reci prilikom opisivanja karburatora. Dvodelno kuciste termosiata pridvrSceno je, sa. tri zavrtnja i oba dela mogu se rastaviti od_j#. vajan1em tri zavrtnja koji su pristupacni odoz_ oo.. u.a Dt se mogao zameniti termostat koii sel lvsSpoledcuua,4t:n-tklzaoqtlaroltd.pyZuvma_nrpieeemreenmicean,ic3e_ppuomklpoepazca vodu. |_ narazt unutra, nije bezuslovno potrebno da se pumpe za odvajaju creva, ali tednost za hladenje se mora prethodno ispustiti. Ako treba kontrolisati da li je dejstvo ter_ mostata potpuno u redu, posle njegove montaZe potrebno je postupiti na slddeii de_ na- crn: uredaj se postavi u jedan sud _ korito sa%ww*,*+ewww vodom i ono se polako zagreva. Temneraturu ;r;;;treba kontrolisati termomelrom. lzmedu84\"CB0 yo\"u ventil mcra podeti da se otvara Kod venttt mora biti potpuno otvoren, sa veli_ 6inom hoda ve6om od g mm. Ako ove ti nisu. postignute termostat treba da se zamenl s obzirom da nije predviden za opravku. Ako je termostat u kvaru, onda je on zatvo_St 4.8 - Skidanje kola pumpe za vodu ren i kruZna cirkulacija kroz hladniak ie prek,_ Sastavljanle pumpe se vrii obrnutim redos_ v'nbouyti-anp.jauKsastro\"etobeparommoodesnmtaatahsolOuptZirti<eukkjoeinnsutertoi.tlriUniapieolitmSretpoOitc?ieiannoi.<--ea,cedpoodpmnaunmjek9nopuriuitsz-istaedlu6Vadioassdjetuuarnkoadotdkadiaridznpnidrveouaisznatvjlraaoijtsdepkauoidmparrpeepemsuuomj.enbpTtnoir,oevtasba__a_ reguli5e temperaturu vode koja dospeva u mo_:avnije izvrSiti zamenu pumpe. tor. Do postizanja radne temperature termos_ tat ostaje zatvoren i voda za hladenje dospeva iz cilindarske glave u pumpu za vodu, odakle se ponovo upuiuje u motor. Kod sasvim otvo_ renog lermostata celokupna kolidina vode od_ lazi u hladnjak, pa se rashladena vraia u motor. . Fino regulisanje temperature se obezbedu_ 1e pomocu dva ventila u termostatu koii zatva_ raju, odnosno otvaraju prolaz vode u hjadniak. odnosno u kolo skraiene cirkulaciie vode. Pri umerenoj temperaturi na elementu ter_ mostata otvoren je delimidno donii ventil tako da se me5a izvesna kolidina vode, koja dospe_ va iz glave cilindra sa vodom koja d6speva z hladnjaka. Velidina otvaranja, odnosno latvara- nja,ventila odredena je temperaturom vode ko_ F ootazt tz gtave cilindra i iz hladniaka motora. 59

- ZATVOREN DELIMICNO OTVOREN POTPUNO OTVOREN .o c ,4 g-Sllac. ve4ev.9cz-ailiSnddeormvaoaudfukvnuok6dcei'itoeinzitshealranmdjanojsattekaartm,a,o46s-t-aptparoik(v'lrbjuaytianpokascursse\"ivs)o.ne1z-acegtveoiirnpnoujismvtepunerteizldataejtraemiznoasotsgattr,ae,i5a2n-ie-otdkvoaonrrbiizuavraeptnortorifalat,ez7rmb-Aocsnetovastpatir,ei3z- ko koje se potiskuje teinost u hladniaku motor se brzo pregreje i ako se blagovremeno ne interveniSe moZe do6i do te6kih o5te6enia (\"pregorevanje\" zaptivke glave cilindara). Na pregrevanje vozada upozorava signalna lampi- ca koja se pali ili kod modela, gde postoii, ter- mometar. U sludaju pregrevanja usled neis- pravnosti termostata cev za potiskivanje ted- nosti u hladnjak je samo mlaka dok je s druge srrane .notor lako zagrejan. pS-'ntra.coge4tlav.a1zv0zaatk-ep'cKinorueotivdssai,tE'iMptz\"uaamn'liig'pemreeotjezasaintnaiveotoasdktuuiu,cum5igho-tlataocdreknuavi.arzbk1au,-rd3akot-uovdrocaidei,tvet4e,za2i-' VENTILATOR I nosti iz hladniaka motora (sl. 4.11 i 4.12) I N e isp ravnost termostata Kod \"zastave 101\" uzaludno moZemo traZiti kli- I nasli kais za ventilator. Jedan takav uredaj je Ako je termostat neispravan ili o5tecen, tako dosta komplikovan za realizaciju zbog popred- It da ostaje neprekidno u otvorenom stan1u, mo- no postavljenog motora. Zato ie izabran jedan tor teSko dostiZe radnu temperaturu i praktic- elektromotor koji pokre6e ventilator. Ovaj elek- I no stalno radi podhladen, Sto utide na efikas- tiri6ni pogon dozvoljava na jednostavan nadin nost funkcionisanja i potro5nju goriva. Obrnu- da se ventilator uklju6uje ili iskljuduje i da radi I to, ako termostat ostaje u zatvorenom poloZaju samo onda kada 1e to zaista potrebno. Preki- dad koji reaguje na odredenu temperaturu sme5ten je na hladnjaku i ukljuduje dovod, od- nosno iskljuduje dovod struje za elektricni ven- tilator prema potrebi hladenja. Temperatura uk- ljudivanja elektromotora ventilatora j': 92+2\"C. 6C I lI I t

1\irl 3_\ \j\/\\ Q,. @--_:-::::s\"a<s-aii,Sin1ki2lov-peunvsteimlnaettiolrairv,toaTrea,-.1p13r--eksniigaduvarrint,koaIs,n-a14zpa-opsdtiigvlonuiirknapo,rss2ntea-npn,9oavdr-ltoknaika, av3,rt-1k5ag-,um1r0aev-nniasiiepgpou,drnl4ooEs-nkiaaa,upr1oa6,d-5lov-iikjaeakl,e, k11t17ro--mproartevonkrai,-: '2 - PoloZaj termiikog prekidaia ventilatora na U toku normalne voZnje ventilator se ne uk-=:- aku 1 - termiiki prekidai, 2 - iep za ispuita-:'=:nacti za hlariania -ljuduje dovoljno je strujanje vazduha usled kretanja vozila. U gradskoj vo2nji, kada je brzi- na strujanja vazduha mala, a isto tako i kada vozilo duZe stoji ukljuduje se ventilator. Ako se upali signalna lampica koja upozorava na pre- grevanje ili se to vidi na termometru, a ventila- tor se ne ukljuduje onda je neispravan termidki prekidad. Prekidad se ne mo2e popravitivec se mora zameniti. Proveru mozemo izvrsiti i na tai nadin sto cemo dati kljudem kontakt. a zalim skinuti prikljudke sa termidkog prekidada i krat- ko ih vezati - ventilator onda mora da proradi ukoliko je elektromotor ispravan.

HI.ADNJAK SA EKSPANZIONIM prelivnog suda ka hladnjaku. Radi se dakle o specijalnom poklopcu, kojise ne moie zameni- SUDOM ti poklopcem hladnjaka nekog drugog tipa vo- zila dak i ako sludalno \"Pasuje\". (sl. 4.13) Uloga ovoga poklopca je veoma vaZna ierToplota koja se razvija u motoru prilikom rada ukoliko on ne funkcioni5e ispravno ugroZava se normalna cirkulacila tednosti izmedu hlad-jednim svolim delom pretvara se u koristan njaka i ekspanzionog suda, u fazi Sirenja, od- nosno skupllanja tednosti za hladenje, a Sto jerad, dok se jedan deo prenosi na tecnost za normalna pojava prilikom hladenja i zagrevanja molora.hladenje, a zatin5 preko hladnjaka na okolnivazduh. Prema tome jedan od uslova za nor- lzgradivanje hladniaka iz vozilamalan rad motora je i ispravan hladnjak. Hlad- (sl,4.14)njak moramo posmatrati kao jednu od kompo-nenti sistema za hladenje sa poklopcem kojiima veoma sloienu uloqu. Kada se ukaZe potreba za nekom intervenci- jom na hladnjaku koia apsolutno zahteva vade- nje hladnjaka izvozlla treba postupiti na slede ci nacin: 1 Najpre ispustiti tednost iz sistema za hla- denje, otvarajuci slavinu na dnu hladnjaka i sla- vinu postavljenu na bloku mbtora. Naravno ovo treba raditi kada je motor hladan. 2. Odvoliti prc'iodnike od termidkog preki- dada, koli se nalazi na donjol posudi hladnjaka. 3. Sa nalivnog gria skinutt crevo za vezu hladnjaka i ekspanzionog suda. 4. Sxrnuti crevo za vezu izmedu hladnjaka i termostata kao i crevo za tednost koja struji iz hladnlaka xa termostatu.-Sl. 4.13 - lzgled hladnjaka na voztlu. 1 - hladnjak. 2 1*1vijak za priivricivanje hladnjaka na karoserllu. 3 - ir'crevo za spoj hladnjaka i dodatne posude, 4 - crevoza vodu koja struji tz termostata u hladnjak, 5 - crevoza vodu koja struji iz hladniaka u termostat, 6 - preki'dai za pokretanie motora ventilatora ji POKLOPAC ZA ZATVARANJEPoklopac hladnjaka stoji dvrsto i solidno zatva- SI. 4.14 * Hladnjak postavljen na vozllu. 1 - hladniak,ra prema spolia Potisni ventil na podno2ju po- 2 - vijak za priivrS1ivanje hladnjaka za karoseriju vo-klopca koji ima oblik tanjirica, pritiska posred- zila, 3 - crevo za vezu hladnjaka i ekspanzionog su-stvom dejstva opruge unutra5nju ivicu grla da, 4 - crevo za vezu izmedu hladnjaka i termostata, 5 - motor ventilatora, 6 - crevo za teinost koia struli Ovaj ventil omogucuje odlivanje tecnosti uprelivni sud kada usled povecanja temperature iz hladnjaka ka termostatudode do porasta pritiska u sistemu za hladenleiznad propisane vrednosti. Tada se propuStatednost ili njena para kroz bocno crevo ka pre-livnom sudu. Obrnuto se de5ava kada usledhladenja nastali pritisak oslobada put nazad od62

karoseriju.5. Odvitivijke kojima se hladnjak pridvr5iuje sredstava koja se sipaju u tednost za hladenle'a t-o je samo privremeno i lose resenje. pravirbaKveadmaosgeuc.esvjee naple! navedene operacije nadin je da se izgradi noj radionici popravi hladnjak i u specijalizova- izvuii hladnjak nagore i oslo-:oditi ventilalor sa usmerivadem. Ugraonja hrlaeddnjaoksa liepdripoamdajuoh creva se'''5i obrnutim odrzavanje hladnjakaKontrola sistema za hladenje Treba voditi raduna da se ielije hladnjaka ne--<aoClieknojejetrepbotarepbrnoovedrieti5dieadloi liivmaati tednost za o5tete o5trim predmetom i ne prouzrokuje cu- curenja na renje. Hladnjak se moie vremenom zagu5itis:stavima ili na samom hladnjaku. pazljiv vizuelni pregled sistema za hladenje desticama nedistoie, tako da se dobrim delom-:2e otkriti mesta curenja po tragovima koje spreci strujanje vazduha i stvore uslovi za pre--,.:avlja tednost za hladenje ili po vlaZenju. Pro- grevanje motora. Hladnjak je tada najbolje--.ien1e mesta curenja treba vr5iti u Iazi za- ocistiti mlazom vode koiim 6e se odstraniti ne- disto6a.;-:.anja motora po5to se tada tednost 5iri, pa EKSPANZIONI SUD:: vla2enje lakSe uodava. Pouzdanije ispitiva-:- nesta curenja se vr5i pomocu uredaja ko- Poznato 1e da se tednost pri zagrevanju 5iri, pa- se u sistemu za hladenje postiZe poviseni se to de5ava i kada se motor zagreqa. Da bi se:' : sak. Ovaj se uredaj koristi tako Sto se po-::a, na grlo za nalivanje i specijalnom pum- ovaj problem reiio u prednjem desnom kraju::-,': uduvava vazduh do pritiska od 0,98 bara, karoserije postavljen je specijalan sud od plas- se ocitava na manornetru koji je deo ureda- tjcne mase koji je sa jednim crevom spojen sa grlom hladnjaka.i s 4.15). Ovaj sud se desto naziva ekspanzioni sud, odnosno dopunski rezervoar. Kada se tednost 5iri, otvara na poklopcu hladnjaka jedan ventilic -i prolazi kroz crevo u ekspanzioni sud i obr\" nuto, kada se motor hladi tednost se skuplia i xroz povratni ventilic u poklopcu hladnjakavra- ca u sistem, Na ekspanzionom sudu postoji oznaka za minrmum a maksimum je oko 7 cm iznad ozna- ke minimuma. Na ekspanzronom sudu pcstoji poklopac sa malim prorezima za vezu sa at- mosferom.: : '5 - Provera sistema za hladenje pomodu spe- TEENOST ZA HLADENJE.::lrr€nJ€ na sastavima cevi moie se Done- Dodatno sredstvo protiv zamrzavanja ima tad- screciti pritezanjem ili zamenom obujmica ku kljucanja koja leZi iznad tadke kljudanja vo-- s:ega Ako se curenje pojavljuje na telu pum- de. Kao sredstvo proliv zamrzavanja u principu se upotrebljava etilenglikol. Tednost za hlade-:e :a vodu onda treba skinuti pumpu i zameniti nje sadrZi jo5 nekoliko vaZnih dodataka: sred-:a::','ai koji je ugraden u telo. Curenje hlad- stvo za zaititu od korozrje koje Stiti hladnjak- :{a se ne moZe trajno otkloniti upotrebom od hemijskih nagrizanja. Zatrm se nalazi jo5 jedno sredstvo koje spredava obrazovanje ka- menca koji lo5e uti6e na efekat hladenia. 63

F Trajno punjenje u sistemu hladenla sasto,i gaoni zatvarad) na sredini desne strane cilin- se od 50 delova vode i 50 delova speciialne darskoq bloka, tednosti koja spredava smrzavanie do -35\"C. 4 - 5tpustiti zatvarad prelivnog suda (dovod Ova tednost protiv smrzavanja je u staniu da iz- vazduha olakiava oticanje). dr2i 2 godine ili oko 60 000 km. Posle ovog vre- PoSto je te6nost ispu5tena potrebno je sis- mena tednost je ostarela, njeni dodaci su istro- Seni i nemaju dejstvo. tem za hladenje isprati distom vodom' Sistem za hladenle kod \"zastave 101' sadrZi t 6,5 litara tednosti, od 6ega polovina - 3,25 litara se sastoli od sredstva protiv smrzavan1a' Hn Menjanle teinosti za hladenie ounieniu nove tednosti ru6ica za grejanje osta- ie ri oiuorenom poloZaju, a nalivanje se .vrsl Teinost za hladenie treba posle svake dve go- poklopq9 hlggn1?- dine ili posle 60 000 km na slede6i nadin ispus- preko prelivnog suda. Ako je riti ka ori tome otvoren moZe se kontrolisatl Kaoa 1 - rudicu za grejanje staviti sasvim na des- ie ntaOniat< napunjen, da se ne bi suvi5e nalivao u pretivni sud. Posle toga se pusti motor da ra- no (otvoriti), di nekoliko minuta, jer se tako odstranjuiu vaz' 2 - otvoriti deP na hladnjaku, duSni mehuriii. Posle toga se eventualno do- 3 - otvoriti slavinu za ispu5tanje (ili Sestou- ouni ostatak tednosti i grlo za punjenle se za- tvori. o4

5. SISTEM ZA NAPAJANJEDovodenje goriva iz rezervoara u karburator Karburator ie sa iednostrukim telom i,,rSi s€ pomo6u pumpe za gorivo sa mehanid- strmim strujanjem smeSe. Radi zagrevanja<im pogonom. U odnosu na klasidne pumpe za:orivo postoji razlika koja se ogleda u sistemu smeSe praznog hoda, podno2je karburatora sesa dve membrane. Jedna membrana je u dodi- zagreva toplom vodom koja se dovodi iz siste-'r sa gorivom, dok druga membrana predstav- ma za hladenje.a pregradu izmedu ku6i5ta pumpe i bloka Sistem za paljenje hladnog motora snabde--ctora. ven je pneumatskim korektorom bogatstva Pumpu za gorivo pokreie ekscentar, sme5- sme5e, i stupa u dejstvo u trenutku \"prihvata-:1 na pomocnoj osovini. Na prednjem kraju nja\" motora prilikom paljenja. Osim glavnog sistema za obrazovanje sme5e, karburator je: . e pomocne osovine nalazi se zupdanik, koji opremljen takode i sistemom za dopunsko na- pajanje na visokim brojevima obrtaja motora,-=),^Izzmaahvraatzuvosadaz.updastrm kai5em pogona me- kao r pumpom za obogadenje smeSe u trenut- ku naglog otvaranja leptira. ---\ (/ g€H e\!v f \-/Sl. 5.1 - Sema naPaiania gorivom bc

KARBURATOR iednoq 'euZicmealonma drugi, kao i ekonomidan rad podiudju funkcionisanja'..Da (s| 5 2) inototi bismo mogli razumeti funkcionisanje poleotntnl'.,'!otor mora u svaKom trenutku dobilati dovolj- elemenatit<arburatora podseticemo se ukrat-no gor,va i to u odredenoj srazmert. s? VoZou- i kako funkcioniSe'non. Odnos gorivEi vazduha niie isti u svlm ko- od dega se sastoji u svom sklopu sadrZi je- Karbuiator (sl'5.21re2imtma rada motora. dan narodito oblikovan sud, tzv' londe u kome se uz pomod plovka odrZava konstantan nlvo S druge strane i potrebe motora su taKve oort.. Plovak reguli5e visinu nivoa otvaraiu6i i iatvaialuei ledan-iglidasti ventil Kada se usledda ie ponekad zbog normalnog funkcionisanla rada motora smanii nivo goriva u londetu' plo-ootrebno da sme5a bude bogatila Reztmi mo-iora ori koiima sme5a treba da bude bogatija vak zauzme ni2i polo2al. U tom trenutku dolazi do otvaranja iglidastog ventila koji na tal naclnqtI- palienje motora, omoqu6avi doticanje goriva. Ako se, naprotiv'- prazan hod motora, nivo-qoriva u londetu pove6a iznad potrebnog'- naglo ubrzavanle.- reZim maksimalne snage motora ooOii. se i plovak deluiuci na iglidasti ventil' ta-Glavna uloga karburatora 1e da u svim uslo- ko da se prekida dovod goriva Na.tal nactn sevima rada motora pripremi odgovaraju6u sme- odrZava pribliZno konstantan nivo 5to je u.stva- pi voakzredutahnajepomvootlojnroag, dsoabsatarvpar,e9laazaok,msoa-5u goriva ri zadatak sklopa plovak - londe - iglidasti ven- tif . flrvo goriva u lon6etu uvek 1e za 1-2 mm niZiguil tako @sU4@ @@,n v@ €@ s@ @^-'g0@ @ St 5.2 - Karburatorbb

:d otvora na raspr5ivadu, da ne bi prilikom sta- moderno gradeni i sadrZe sledeie osnovneanja vozila do5lo do curenja goriva kroz ras- sisteme, koji napajaju motor u razliditim uslovi- ma funkcionisanja::r5ivac. - glavni sistem za napajanje gorivom, Drugi veoma vaZan elemet karburatora je - sistem za dopunsko obogadenje sme6e:rfuzor koji je sme5ten u usisnom uglu. Prili- pri max snazi,<cm prolaska struie vazduha krcz difuzor me- - uredaj za lak5e pokretanje hladnog moto-\" a se brzina proliianja u zavisnosti od popred-^cg preseka. Brzina proticanja najveda je u ob- td.asti najmanjeg preseka a smanjuje se ukoliko - uredaj za spredavanje prezasiienja sme--.e presek poveca. U toj zoni najve6e brzine io:'cticanja vazduha obrazuje se odredena dep- - pumpa za obogacenje sme5e,' e s i 1a, od nosn o potp riti sak koji izaziv a i stican je - uredaj za recirkulaciju gasova sagoreva-::tvaiz rasprSivada. Gorivo koje je isteklo me-ia se sa vazduhom i obrazuje smeiu koja za- nja i uljnih para,:ar;ena varnicom sagori u cilinorima motora. - uredaj za cirkulaciju tople vode radi zagre-','eCutim, posto je za sagorevanje, odnosno vanja sme5e praznog hoda..:=<cnomican rad motora, potrebna sme5a gori- Nadin funkcionisanja karburatora r vazduha strogo odredenog sastava nije NORMALAN RAD Glls\-,:iedno koliko 6e goriva iste6i u zonu meia-::l- a sa vazduhom. Doziranje goriva koje 6e se Gorivo preko iglastog ventila (8) dospeva u-:rr odredenim uslovima izme5ati sa vazdu--:J vr5i se pomoiu siska za gorivo sme5te- lonce karburatora (13), gde plovak (12), Sarnir- no vezan za osovinicu (10), reguli5e otvaranje na pogodnom mestu. igle ventila (9) radi odrZavanja konstantnog ni. -(olidina pripremljene sme6e gorivo vaz- voa goriva. lgla ventila (9) je spojena sa jezid-:-^ reguli5e se na taj nadin Sto se iz difuzora u kom plovka (12) pomoiu jedne zakadke (11) za:-a,,cu toka sme5e postavlja i jedan poseban povratan hod ventila. lz londeta (13), preko--::^til u obliku diska koji je postavljen naobr- osovrni. Zakretanjem osovine menja se glavnog siska za gorivo (14), gorivo dolazi do kanala za sme6taj emulzione cevcice (15). Po--_:,:ni polo2aj diska, odnosno povecava se ili Sto se pome5a sa vazduhom koji dolazi kroz::.-arluje presek kanala za prolaz smeSe tako otvore emulzione cevdice (19), glavni sisak za vazduh (3) ikalibrisan sisak zavazduh (6), gori- se na taj nacin vr5i kolidinsko regulisanje vo preko raspriivada (22\ dolazi u zonu me5a-.-:5e. Ovaj ventil se naziva leptir karburatora.: (arburator mora ispuniti viSe zadataka, pa nja - primarni difuzor (21) i difuzor (20). Karbu-'.^:agicznaondaapapjoarnejde vec opisanog glavnog sis- rator je takode snabdeven i sistemom za do- gorivom moraju postojati punsko obogacenje smeSe. lz londeta (13) pre-:s reki uredaji kako bi karburator zadovoljio u ko kanala (7) i kalibrisanog siska (5) me5a se.,a<oj situaciji. U te uredaje spadaju: sa vazduhom koji dospeva kroz kalibrisani ot- - uredaj za prazan hod motora koji omogu- vor za prolaz vazduha (4),. Sme5a goriva i vaz- duha, tako obrazovana, preko kanala (2) i kalib-:a,a miran rad motora na minimalnom broiu risanog otvora (1) usisava se u grlo karburato--=-,a)a kada vozilo stoji u mestu. Pri ovom ra u toku funkcionisanja motora na poviSenirn:'aznom hodu motora obicno se osluSkuie rad reZimima, kada depresija u grlu karburatora-::ora i kontroli5e funkcionisanie nekih sional- dostigne odredenu vrednost.- \" uredaja; - uredaj za lak5e pokretanje hladnog moto- BAD NA PRAZNOM HODU I PRELAZNOM'z lma zadatak da dak i pri najvecem mrazu REZTMLJ (sr.s.t.l:-oguci brzo i lako pokretanje motora; lz londeta karburatora (13) gorivo dospeva do siska za gorivo praznog hoda (33) preko kanala - uredaj za obogacivanje smeSe diji je zada- (32). PomeSano sa vazduhom koji dolazi kroz:ax da pri naglom prelasku jednog reZima rada kalibrisani otvor za vazduh (34) preko kanalarotora na drugi omoguii kontinuiran rad mo- (31) i otvora za prolaz sme5e praznog hoda:cra. odnosno poveiavanje snage. motora (27), smeSa dospeva u usisno grlo kar- Za sve ove karburatore zajednidki je bazni/rncept i konstrukcija. ali se razlikuje po os-^cvnim regla2nim elementima. Osnovna ozna-'a karburatora je IPM 32 MGV. Oni su veoma 6/

7 NORMALAN R.i. 16SI. 5.3 - Sema karburatora Weber i lPM. 1 - kalibrisani otvor uredaja za dodatno napajanje motora gorivom, 2- kanal za smeEu uredaja za dodatna napajanje motora gorivom, 3 - slsak za vazduh, 4 - kalibrisani otvor zaprolaz vazduha, 5 - kalibrisani srsak za gorivo uredaja za dodatno napajanje gorivom, 6 - kalibrisani sisak zavazduh,T-kanal zaprolazgorivauuredajuzadodatnonapaja'tjegorivom,S-iglasti ventil,9-iglaventila, 10- osovinica plovka, 1 1 - povratna zakaika igle ventila. 12 - plovak, 13 - lonie karburatora, 14 - glavni sisak zagorivo, 15 - kanal za smeitaj emulzione cevitce, 16 - osovintca leptira, 17 - leptir, 18 - polugica za komando-vanje uredajem za provetravanje bloka motora, 19 - emulziona ceviica, 20 - difuzor, 21 - primarni difuzor, 22- raspriivai, 23 - prikljuiak creva uredaja za provetravanje bloka motora, 24 - kanal kroz koji se provetravablok motora pri normalnom radu motora, 25 - obrtni zatvarai, 26 - kalibrisani otvor za usisavanje gasova izbloka motora pri radu motora na minimumuburatora, ispod leptira (17). Kolidina sme5e se ravanje benzina u smesi i bolje mesanje sa vaz-moZe dozirati pomo6u vijka (28). Ovaj vijak seposle podeSavanja praznog hoda, odnosno do- duhom. Zagrevanje kuiice postiZe se toplomzvoljene toksidnosti izduvnih gasova osigurava vociom iz rashladnog sistema motora.plastidnim depom. Kada se, podev od polo2ajaleptira pri praznom hodu motora, povecava ot- PUMPA ZA UBRIZGAVANJE GORIVA _varanje leptira (17), sme6a goriva ivazduha do- OBOGACENJE SMESE (sl. 55)speva u grlo karburatora i kroz otvore za pro-gresiju (35) omogucava kontinualan rad moto- U trenutku naglog otvaranja leptira karburato- ra, radi ubrzanja i sl. protok goriva ne prati do-ra. voijno korektno promenu protoka vazduha, ta- ko da dolazi do osiroma6enja sme5e i do nere- Da bi se pobolj5ao kvalitet sme5e praznog gularnog rada motora. Da bi se to izbeglo kar-hoda, preko prikljudaka (29 i 30) zagreva se burator le snabdeven jednom specijalnomdonja kucica karburatora kroz kcju strujl sme- pumpom, koja u odredenim trenucima ubrizga'5a praznog hoda. Na taj nadin se postiZe ispa-oo

UREDAJ ZA RAD NA MINIMUMU PRELAZNOM REZIMU25 t7: :.4 -. Sema karburatora Weber i tPM. 27 - kanal za prolaz smeie pri radu motora na minimumu, 28 - viiak:: :odeiavanje koliiine smeie pri radu motora na minimumu, 29, 30 - prikljuici za creva uredaia za greianie,:-ala za rad motora na minimimu, 31 - kanat uredaja za rad motora na minimumu, 32 - kanal za gorivo, 33 -: tz< za gorivo uredaja za rad na minimumu, 34 - ka,librisani otvor za vazduh uredaia za rad na minimumu, 35reZimua . zrall za orolaz smeie za napajanje motora na prelaznom 1I PUMPA ZA UBRIZGAVANJE GORIVAt /tr 3, __ 37 - polugica za pokretanie - membrana, 40 - povratna vi{ka goriva iz pumpe, 43-::.:-5g.5aa.-3mS8ee-mmpaborklauaigrebic.ua4r1aztao-rpauoskWisrneeitbaevnrejeni ttiPtmMsea.m3kb6urag-nlipceootmpisu,nmi4p2kea-nzakalaptuiubbmrriiszpageanvizaoantviueobrrigzzogaraipvvaaron,lja3ez9,::isni ventil. 44 - bilzgdjka siska pumpe za ubrizgavanje goriva, 45 - opruga za ublaZavanje dejstva leptiraa .|embranu pumpe

va dopunsku kolidinu goriva i na taj nadin vr51 Prilikom okretanja motora elektropokretadem, zbog zatvorenog prigu5nog leptira, obrazujekorekciju sasiava smeSe. se depresija dijim dejstvom se isisava gorivo iz glavnog sistema za napajanje. U trenutku kada se otvori leptir (17), dej- Kada motor proradi, depresija koja porastestvom poluge (37), opruge (45) i potuge (38), u usisnoj cevi prenosi se kroz crevo (50) namembrana (39) potisne i ubrizga gorivo preko uredaj sa membranom, tako da membrana sav-kanala (36), potisnog ventila (43) i brizgatjke lada oprugu i delimidno otvori priguini leptir(44) u grlokarburatora. Na taj na6in u najpot-rebnijem trenutku u grlo karburatora dospeva (53), smanjujuii na taj nadin dejstvo depresije, odnosno isisavanje goriva. Ova mera je potreb-dopunska kolidina goriva koja obezbeduje ne- na radi toga da bi se u podetnom periodu po-smetano \"prihvatanje\" motora. kretanja hladnog motora spredilo preoboga6e- nje sme5e i na taj nadin izazvalo gaSenje moto- Ova pumpa zaubrizgavanje moZe posluZiti i ra. Cim motor normalno prihvati treba polakoza proveru dotoka goriva u londe karburatora. rucicu za ukljudivanje uredaja za pokretanjeAko iz bilo kojeg razloga sumnjamo da nema hladnog motora vraiati u podetan poloZaj.dotoka goriva u londe karburatora dovoljno 1eotvoriti poklopac predistada vazduha, a zatrm UREDAJ ZA PBOVETBAVANJE BLOKArukom nekoliko puta snaZno dodati \"gas\". Uko-liko ima goriva u londetu kroz brizgad 6e Strcati MOTORAmlaz goriva kao dokaz da je karburator snab-deven gorivom, a da su razlozi za nekorektanrad motora na drugoj strani.UREDAJ ZA POKRETANJE HLADNOG Na osovrni Karburatora se nalazi jedan specija-MOTO BA Gt.t6)Kod pokretanja hladnog motora potrebno je lan ventil koji u odredenom poloZaju dovodinajpre povladenjem rudice ukljuditi uredaj. Ta-da prigu5ni leptir (53) zatvori grlo karburatora. unutra5njost bloka motora sa usisnom cevi. UREDAJ ZA POKRETA\JE }ILAD\OG .\IOTORA Crevo odu5ke je spojeno sa prikljudkom (23) r preko obrtnog zatvaraca (24\ veza se uspos- tavlja ili prekida. Naime. suStina je u tome da se pri velikim otvorima leptira odu5ni gasovi odvo- Ce u preiistac vazduha, dok ie pri zatvorenom leptiru odvodenle oduinih gasova povereno cbrtnom zatvaracu na osovini karburatora. PBIMEDBA: Na s1.5.3 do 5.6 koje prikazuju razlicite preseke karburatora uredaj sa mem- branom (51) dat je prema starijoj varijanti. Sa- da su, umesto depresionog creva (50) koje ie van karburatora, kanali smeiteni u telu karbu- ratora. Medutim, princip funkcionisanla i name- na uredaja je ista. t8 Podeiavanje nivoa goriva (sr 5 7)Sl. 5.6 - Sema karburatora Weber i tpM. 46 - poluai- Za normalan rad motora veoma je vaZno korek--ca. '17 - katibrisana opruga. 48 - krak poluge 52 4d tno napajanje gorivom, Sto izmedu ostaloq za-depresioni kanal, 50 - depresiono crevo, S7 - uredalsa membranom. 52 - poluga za ukljuCivanle uredaja visi i od dobro podeSenog nivoa goriva u*lon-za pckretanje hladnog motora, 53 - priguini leptir eetu karburatora. U praksi, potreba za podeia- vanjem nivoa goriva retko se ukazuie, medu-70 tim kod periodidnih pregleda motora preporu- cuje se, izmedu ostalog, i kontrola poloZaia plovka karburatora. Da bi podeSavanje ploviia dalo odekivane rezultate kod provere'se treba pridrZavati sledecih uputstava:

1. Proveriti da li je ventil sa iglicom dobro 3. Poklopac Karburatora treba driati u verti--avijen u svom sedi5tu. Ova provera je potreb- kalnom poloZaju, da bi se usled dejstva ptovka pritisla pokretna kulgica u iglidastom ventilLr.^a da bi se kasnije, kod pode5avanja plovka u:onosu na poklopac karburatora, imao korek- NAPOMENA: Kod karburatora se alterna-:an odnos plovak-iglica ventila. tivno ugraduju plovci od metala i od plastidne materije, koji se razlikuju po masi. lz tog razlo- 2.froveriti teZinu plovka koja mora biti 10,5 ga kod podeSavanja nivoa goriva razlidita su 'lrama. Sem toga, plovak ne sme biti probuien pravila, odnosno razlicite su i kote koje treba ugnjeden i mora se slobodno okretati oko obezbediti za svaki pojedini tip karburatora.svoje Sarnirne veze. Sa poklopcem karburatora u vertikalnom poloZaju i jezidkom u lakom dodiru sa kuglicom ventila, plovak se mora nalaziti udaljen od ravni poklopca s ugradenom zaptivkom, koja dobro prianja: - na rastojanju od 11 mm, kota A za metalni olovak: - na rastojanju od 36 mm, kota B plovak od plastidne materije. Pode5avanje nivoa goriva karburatora \"we- ber\" i \"holley\" olak5ano je u sludaju primene plovka od plastidne materije primenom speci- fidnog alata. Proveru poloZaja plovka, odnosno kontrolu nivoa goriva treba svaki put vr5iti kada se me- nja bilo plovak, bilo iglidastiventil. U tom sluda- ju potrebno je takode zameniti i zaptivku na se- di5tu ventiliia vode6i raduna da se novi ventilic dobro pritegne u svom sediStu.S, 5.7 - Sema podeiavanja nivoa goriva u karburato- Podeiavanje praznog hoda motora-J LoSe pode5en prazan hod motora ne utide na ponaianje motora. Ovaj uticaj nije toliko ve,liki da bi mogao izazvali katastrofalno poved,etnje potro5nje goriva, pad snage i sl. Medutim, niz sitnih neprijatnosti mogu biti posledica loSe pode5enog praznog hoda motora. Preterano veliki broj obrtaja pri praznom hodu oteZava ukljudivanje prvog stepena pre- nosa. Moguie je da dode do krdanja zupdanika i do delimidnog oSte6enja zuba. lsto tako i ko- cenje motorom nije tako efikasno. SuviSe maii broj obrta motora na praznom hodu dovodi desto do neodekivanog ga5enja motora, Sto moZe biti neprijatno, naro6ito u gustom grad- skom saobracaju. Glatko \"prihvatanje\" motora, odnosno kontinualno poveianje broja obrta pri pritiskivanju pedale gasa, bez karakteristidnog trzanja i \"Stucanja\", takode delimidno zavrsi i od ispravno pode5enog praznog hoda. Prerzan hod motora se lako pode5ava, samo rreba za- pamtiti sledeie: 71

1. Prazan hod se uvek pode5ava kada je hom koji usisava motor, kroz procepe izmedumotor dovoljno zagrejan, odnosno posle neke grla karburatora i leptira, u poloZaju praznogduZe voZnje. hoda motora. Kombinacijom ova dva elementa, 2. Na karburatoru postoje dva zavrtnja: je- tj. poloZaja leptira i poloZaja vijka za podeSava-Jan kojim se podeiava poloZaj leptira karbura- nje sme5e, postiZe se sastav sme5e najpogod-iora, u ovom sludaju dovod vazduha, i drugi za- niji za dobro funkcionisanje motora.vrtanj kojim se pode5ava kolidina veoma boga- Potrebno je naglasiti jo5 jednom da se pod-te smeSe goriva i vazduha. e5avanje praznog hoda motora uvek vr5i sa za-PODACI ZA BAZDARENJE KARBURATORA grejanim motorom pode5avajudi najpre poloZajIPM 32 MGV 12 leptira pomo6u vijka (54), tako da motor po-NAZIV 22 stiZe broj obrta koji dobro odrZava. Deluju6i naDifuzor 3,5 vijak (28) pristupa se preciznom podeSavanju 1,15RasprSivad 1,90 kolidine smeie, tako da se dobija naibrZi i naj- F74 stabilniji rad motora za ranije odabran polo2ajGlavni sisak 0,47 leptira. Zatim se polako smanjuje otvor leptiraSisak za vazduh 1,55 sve do reZima praznog hoda koji najvi5e odgo-Emulziona cevdica 0,40 vara, podeiavaju6i naknadno, ukoliko je to po-Sisak praznog hoda 0,45 trebno, jo5 malo sastav smeie pomo6u vijka.Sisak za vazduh praznog hoda 0,90 1,50 Poznato je da postoje medunarodni propisiBrizgad pumpeRastere6enje pumpe 2,50 o dozvoljenoj toksidnosti izduvnih gasova. OveSisak za prehranjivanje 1,50Otvor za smeSu minimuma 1,20 propise je prihvatila i na5a zemlja. Radi togaOtvor za smeSu za prehranji- 5,4+ 1.1 proizvodad vozila, na zavrSnoj monta2i, vr5ivanJe 10,75 + 0 pode5avanje praznog hoda motora, a zatim ot-lglidasti ventillreverzibilni otvor vor vijka za pode5avanje kolidine sme5e osigu-Protok pumpe (na svakih 10 rava plastidnim depom. Ovaj 6ep ne treba dira-pumpanja cm3) ti, jer se toksidnost moZe regulisati samo uzBaZdarenje uredaja za starto- pomoc specijalnog uredaja.vanjeNivo plovka Mesing mm PODACI ZA PODESAVANJE KARBURATORANivo plovka Spec. plastika mm WEBER 30/32 DMTR 90/250Sonic 1,20 NAZIV PRVO DRUGOHladan start 1,00 GRLO GRLO Prednik grla NAPOMENA: Kod novih tipova karburato- Prednik difuzora an 32ra, da se ne bi proizvoljno podeSavao prazan Glavni sisak za go- 10 ZJ flvohod motora i time uticalo na toksidnost izduv- Glavni sisak za 85 tocnih gasova, vijak (28) je skriven u telu karbura- vazduh F38tora i zatvoren plastidnim depom (s|.5.3-5.6). Emulziona cevdica 185 Sisak za gorivo F43 50 Uredaj za pode5avanje praznog hoda moto- praznog hodara se sastoji od vijka za pode5avanje poloiaja Sisak za vazduh 47 70 praznog hodaleptira (54) i vijka za podeSavanje kolidine sme- Sisak pumpe za 110 prihvatanje5e (28). Vijak (5a) omogu6ava podeSavanje Protok pumpe (10 45 hodova) cm3krajnjeg polo2aja leptira, a vijak (28) sa konid- lglidasti ventil 150 Nivo plovkanim vrhom ima zadatak da oodesi kolidinu sme- 7 +0.255e koja dolazi kroz kanal i me5a se sa vazdu-72

O d rZavanje ka rbu rato ra rudica povudena do krala. eak i kada je rudica potpuno povudena, za ovu proveru zalraZite(arburator je praktidno najjednostavniji za pomo6 jo5 od nekog. Pomo6nik u kabini treba da povude ru6icu do kraja, a vi posmatrajte da:drlavanje, ali je zato osetljiv na gre5ke koje li je uredaj potpuno ukljuden.s-' dine pri tom, zaista minimalnom odrZavanju. 1. Pedalu gasa ne treba drZati pritisnutu, jerp.aktidno, govoriti o odrZavanju karburatora je startni mehanizam karburatora tako pode-zladi govoriti o greSkama koie se ne smeju di- Sen da leptir bude otvoren tadno onoliko koliko U normalnom radu motora odrZavanje po-:'ebnog odnosa goriva i vazduha, odnosno me- je to potrebno. 2. Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasovaianje u odgovarajucoj razmeri, vrii se auto--atski u karburatoru bez ude56a vozada, koji mora biti isoravan. 3. Potrebno je prokontrolisati stanje akumu-:rttiskom na pedalu gasa samo menja kolidinus,neSe. Pravilan odnos sme5e goriva i vazduha latora i elektridnih provodnika kako bi elektro-::ezbeduje se odgovaraju6im dimenzijama pokretad mogao da okre6e motor bar sas skova za protok goriva i vazduha. Siskovi su 80-100 obrtaja u minuti. Napalanje sistema za-acinjeni od mesinga, relativno mekog materi- paljenje elektridnom energijom mora biti do-: a. tako da \"di56enje\" delidnom Zicom moZe oro.:'ouzrokovati oSte6enje siska i promenu po- 4. Oesto vozadi zaborave da u motor sipaju.'ebnih karakteristika. Ovako ne treba disliti-. skove. lako se, pri upotrebi odgovaraju6eg ulie odredene viskoznosti tako da moZe da se d6si da usled previSe \"gustog\" ulja elektromo'::riva, siskovi retko zaprljaju - zadepe, distite tor nije u stanju da okre6e motor potrebnim ^ na taj na6in 5to ih prethodno, za krate vre--e, ootopite u aceton a zatim dobro produvati brojem obrtaja, te usled toga do paljenja moto-:abilenim vazduhom. Za tu svrhu mo2e po-s rZiti i obidna pumpa. lzuzetno, ako je sisak ra dolazi teZe.:a gorivo zapuSen sitnim delidem koji se ne -Po:teikode pri paljenju toplog motora MoZe*cZe odstraniti sabijenim vazduhom treba se se desiti da motor teZe pali ne samo kada ie:razrivo oosluZiti nekom bakarnom Zicom. Sis- hladan nego i kada je topao, Sto mo2e biti ta- kode vrlo neprijatno. Da bi izbegli probleme sa,?vt za vazduh, s obzirom da su vedih dimenzi- paljenjem motora u zagrejanom stanju, treba se pridr2avati slededih pravila: a posle potapanja u acetonu i produvavanja, 1. Startni uredaj karburatora mora biti pot--\"oliko su i dalje zaprljani, diste se tankim, fino puno iskljuden. Ova predostroZnost je potreb-:acstrenim pardetom drveta, pa zatim ponovo na iz tog razloga Sto delimidno ukljuden startni:':duvavaju. uredaj daje bogatiju sme5u goriva i vazduha odNeispravnosti karburatora i niihovo neoohodne.ot klanjanje 2. Predistad za vazduh treba podesiti tako da u toku letnjeg perioda, tj. kada je tempera-t:Cvozata koji upotrebljavaju odredenu vrstu tura viSa, usisava hladan vazduh, a da tek na::r'iva potrebne distoce retko se dogada da niZim temperaturama uredal bude tako postav--arburator otkaZe. lsto tako veoma je vaZno ljen da motor usisava zagrejan vazduh preko :a. pre nego 5to se interveniSe na karburatoru, izduvne cevi. s:'ucan mehanidar proveri ispravnost i pode5e- 3. Otvor za ventilaciju londeta karburatora^:st motora. Pre nego dto uop6te posumniate mora biti otvoren kako stvaranje pare u unut- :a karburator nije u redu izvrSite kra6u proverus stema za paljenje, zazora ventila, velidine ra5njosti londeta karburatora ne bi izazvalo isti- :'etpaljenja i sl. canje goriva u grlo karburatora i na taj nadin ecteikode pri paljenju motora na ni2im tempe- obogatio sme5u. 'aturama - Ako ima problema sa paljenjem na 4. Takode je korisno, kada se pali zagrejan ^ skim temperaturama treba se podsetiti kako motor, delimidno pritisnuti pedalu gasa kako br:'eba ispravno rukovati sa startnim uredalem. se izbeglo ubrizgavanje goriva pumpom zaDa bi startni uredaj karburatora bio efikasan obogadenje sme5e. Sa delimidno otvorenimcotrebno je da budepotpuno ukliuien - dakle leptirom dovodi se ve6a kolidina vazduha tako da se dak i u sludaju ne5to bogatije srne5e go- riva i vazduha, prethodno nastale, mogu postirli zadovoljavajuci rezultati pri paljenju motora. IJ

-Neravnomeran prazan hod motora Cesto se buratora. Ako je plovak metalan i probu5en,dogada da motor na praznom hodu radi neuo- ulazi postepeno odredena kolidina goriva kojabicajeno nemirno, Sto moZe da prouzrokuje povedava teiinu plovka i izaziva povi5enje ni- voa goriva u londetu karburatora. Probusende5ce ga5enje motora pri radu na praznom ho- plovak sa izvesnom kolidinom goriva u unutra5-du. Jedan od deiiih uzroka neravnomernog ra- njosti moZe se lako prepoznati po tome Sto se duje muikanje goriva kada plovak protresemoda motora na praznom hodu je tzv. \"fal5\" vaz-duh koji dospeva u grlo karburatora. Ovaj Stet- rukom.ni vazduh moZe poticati od nedovoljnog zapti-vanja prirubnice karburatora, usisnog kolekto- U sludalu da je plovak probu5en ili oStecenra, prethodno velikog zazora u osovinici leptira treba izvr6iti zamenu plovka novim.i sl. Postojanje Stetnog vazduha lako se moZeutvrditi na taj nadin Sto se skine predista6 vaz- - Potrebno je takode prokontrolisati i priti-duha (kada je motor topao), motor stavi u rad ipusti da se obrce u praznom hodu. Rukom tre- sak goriva kojim pumpa napaja karburator. Uba potpuno zatvoriti usisno grlo karburatora. sludaju kada je ovaj pritisak veci od propisa-Ukoliko ne postoji \"falS\" vazduh motor se od- nog, u londetu karburatora dolazi do povi5enja nivoa goriva.mah zaustavi - ako pak postoji prodiranje vaz- Loie prihvatanje motora, nedovoljna brzina iduha na sastavima i sl. motor nastavlia sa ra- preterana potroinja goriva- Ne treba naglaia-dom, sa znatno niZim broiem obrta. vati posebno da ovi nedostaci mogu da zabrinu svakog vozada, izmedu ostalog i zbog toga 5to - Cesto se radi odvodenja viSka goriva na je to praktidno ponekad nemoguie otklonitidnu usisnog kolektora bu5i jedna mala rupica jer je motor dotrajao i nikakve intervencije naodgovarajuceg prednika. Ukoliko je ovaj otvorveceg prednika nego Sto je to potrebno, motor karburatoru ne pomaiu. Medutim, ako je motortakode nece raditi isoravno. u dobrom stanju, a pode5avanje odgovarajuie, treba proveriti slede6e: - Vijak za pode5avanje smeSe praznog ho- 1. Kontrolisati distoiu karburatora i po po-da ne sme biti potpuno zatvoren, jer u tom slu-daju ce sme5a dospevati kroz progresivne ot- trebi ga oprati u nekom sredstvu koje rastvaravore na grlu karburatora, naspram leptira, a ta- talog i lakove (mo2e dobro da posluZi aceton),kode nece postojati ni mogucnost podeSava- a zatim proveriti da lr su reguliSu6i elementi od-nja re2ima praznog hoda govarajuci i na svom mestu. - Kontrolisati zatvaranje leptira koje u ne- 2. Punpa za bogacenje smeSe mora biti efi- kasna r ubrizgavati gorivo u svakom naglijemkim sludajevima moZe da bude spredeno nasla- otvaranju leptira.gama, koje se stvaraju u toku duieg rada, nazidovima karburatora. 3. Leptir se mora otvoriti potpuno kako bi omogucio usisavanje dovoljne kolidine sme5e - Tokom vremena moZe doci i do talo2enja goriva r vazduha. I za ovu probu je potrebannedistode u kanalima za sprovodenje sme5e pomagac koji ce u kabini vozila pritisnuti peda- lu gasa do kraja, a vi pogledajte prema poluziminimuma, tako da se i u tom sludaju kao po- postavljenoj na osovini ieptira spolja, da li se leptir potpuno otvara. Ukoliko to nije slucaj po-sledica javlja nereguliran rad motora. trebno 1e izvr5iti korekciju na sistemu poluga za otvaranje leptira i ispraviti nedostatak. - Proveri podleZe takode i povratan hod PUMPA ZA GORIVO r'r.s.e. iserleptira, tj. zatvaranje, koje se mora odvijati bezpote5koca i preteranog trenja u mehanizmu. Pumpa za gorivo mora da snabdeva motor do- voljnom kolidinom goriva. Medutim, isto tako je-Prelivanje karburatora i gubitak goriva Prele- vaZno da gorivo koje se kroz cevi potiskuje ka karburatoru bude uvek pod istim pritiskom.rano habanje iglicastog ventila kao i zapuite- Razlika u pritisku gcriva u potisnim cevima pro-nost predistada za gorivo moie uticatinepovolj. uzrokuje razliku nivoa goriva u londetu karbura-no na visinu nivoa goriva u londetu karburato- tora, odnosno razliku u sastavu smeSe goriva ira. U tom sludaju govori se o prelivanju karbu- vazduha. Pumpi za gorivo ima viSe vrsta ali jeratora kada dotice suviSe velika kolicina goriva najrasprostranlenila membranska pumpa saili se moZe desiti da londe karburatora ostanepotpuno suvo kada se igla ventila na primer za-glavi - Plovak podleZe posebnoj proveri, jer nesmr: biti deformisan ili probuSen i mora se lakookretati oko svoje ose bez Ccdii'a zidova kar-1A

: 58-Semapumpe zagorivo. 1-sito pumpe,2-ventil.3-membrana,4-zaptivai, S-opruqa,6-gumeni:..astien13,7--sztaepgtaiv,Bai-,s1a4v-itljvivijaokc,re1v5o-,9ra-vknoamppoledtlpouikma,pe16za-dnoavvortkdagoriva, 10-zaptivai, 1l-iipka, 12-zapti--ehanidkim pogonom. Pumpa se pokrece, ne. Na taj nacin se ostvaruje pribli2no konstan-:'eko poluge, ekscentrom bregaste osovine, tan pritisak goriva u potisnim cevima.',a pogodan nadin poluga je vezana zakruinu,: asticnu membranu, koja se u radu krece naiz--eniino gore-dole. Prilikom kretanja membra- 'l,-e nadole, u gornjem delu kuci5ta pumpe na-s:aje vakuum pod dijim dejstvom se otvara 2-sisni ventilic i povladi gorivo u komoru nepos- 3':Cno iznad membrane. Pri povratnom hodu-ernbrane, gorivo se sabija u komori, zalvara3: usisni ventilic dejstvom opruge, a otvara po-snr ventilic preko kojeg gorivo dospeva usorovodne cevi, a zatim u karburator. Ventilici:Jmpe su u stvari okrugle plocice od plastidne-ase, pritisnute uz otvore za prolaz goriva op-'-gama. Zadalak im je da obezbede jednos--ei'no, nepovratno proticanje goriva. Povratni -7-od membrane se obavlja dejstvom sabijenescrralne opruge koja se nalazi ispod membra- -B -9-e Logicno je da se membrana u povratnom , Sl. 5.9 - Sastavni delovi pumpe za gorivo. 1 - stezna^cdu kreie samo dok se ne postigne ravno-::2a izmedu pritiska sabijenog goriva, koji dej- ogrlica, 2 - sklop pumpe, 3 - z7a-ptsivparie,Z4n-jakiip, kIa- pum- eias-si,,uje na gornju stranu membrane, i sile u op- pe, 5 - zaptivai, 6 - izolator, tiini Drsten. 9 - navrtka';zi kola dejstvuje na membranu sa donje stra- 75

llgradnja i podeiavanie pumpe na bloku t1-motora (st. 5.10) r1lspravnost rada pumpe ne zavisi samo od is- ( /(Apravnosti same pumpe, ved i od podeiavania Ikole se vr5i prilikom postavljanja pumpe na Iblok motora. Pumpu na blok motora ugraditizajedno sa zaptivkom izmedu izolatora i bloka /motora i zaptivkom izmedu izolatora i pumpe. \ lzmedu pumpe za napajanie i izolatora mora Sl. 5.10 - Sema za ugradivanje i podeiavanje pumpebiti uvek ugradena zaptivka od 0,3 mm. Da bi za dovod goriva. 1 - pumpa, 2 - zaptivai izmedupritisak napajanja bio uvek onaj propisan, a to pumpe i izolatora, 3 - zaptivai izmedu izolatora i blo-je 0,19-0,24 bara pri brzini od 4 000 o/min po-trebno je da Strdanje potisne Sipke bude tadno ka motora (isporuiuje se kao rezervni deo u debljinikao Sto je oznadeno na s1.5.10. od 0,3 - 0,7 - 1,2 mm), 4 - termiiko-izoluju6i nosai Nedovollan protok goriva do karburatora pduamjepe1,55-1-5,5pomtismna iipka, A - odstojanje koje trebamoZe biti prouzrokovan nedostacima na samoJpumpi ili na cevima koje spajaju pumpu sa kar-buratorom, odnosno rezervoarom. Ako se veiuodi neki nedostatak na pumpi potrebno ie presvega prokontrolisati da li su dovoljno zategnu-ti vijci koji steZu gornji poklopac pumpe za te-lo, a zatim prokontrolisati cevi i proveriti da ni-su zadepljene ili slomljene. o-\14 t) 71 816-r\b \E\s9 I 10 12St.S.11-Rezervoaricevidovodazagoriva.l-cev,2-poklopac,3-zaptivai,4,6-savitljivocrevospaiania,S-stega,7-ogrlica,B-krutocrevo,g-ravnapodloika,l0-sigurnosnapodloika,ll-navrtka,12-zagttt-nik, 13 - rezervoar. 14 - ravna podtoika, 15 - sigurnosna podloika, 16 - navrtkato

cEZERVOAR ZA GORIVO (sr.5.11) 3. Sa donje strane vozila skinuti za5titni lim (2\.:::eryoar za gorivo sme5ten je u zadnjem kra- 4. Od nalivnog grla odvojiti cev (2) kroz koju:.- ,:zila, Jednom cevi je povezan sa pumpom se uliva gorivo. :crivo i sluZi za povladenje goriva, dok dru- 5. Otpustiti steznu ogrlicu cevi (2). 6. Odviti navrtke (1) za pridvr56ivanje rezer---;.a::::e:'enav1aOslvpuaZumicizrpakeuplzaoacvirgjaaotragivkooriv,viaSokdjaenognsoenrooivpahzoaizdsnpkaraerrdbaaud--i .- e formiranja mehurica pare koji ugroZavaju voara za karoseriju.- :'-:alno snabdevanje karburatora gorivom. 7. Odvojiti usisnu cev za gorivo (1) i elek- ;<oliko se u rezervoaru nakupi nedisto6e tridne veze (3), a zatim rezervoar lagano spus-:::'ebno ga je izvaditi, dobro oprati i izduvati, titi nadole.-:. I:. :ek onda ponovo ugraditi. Zbog sakupljanja Ugradnju obaviti obrnutim redosledom. rezervoaru treba ponekad sipati u re--=',car dva-tri decilitra alkohola koji rastvara ::J. tako da bude povudena iz rezervoara i sa_:-',,om \"povudena\" kroz molor. .ll ffie,ffirlil:ii:i$q; ir'$;+l il\" ***ruri; i RrrrFliiArgrrili$ lu,,1 rtilr irt f-t\"ir,.81!:;iliiGiiiiiElti ii:s;F*xBi *\"'+, ffiffiffi Sl. 5.13 - lzgradivanje rezervoara za gorivo. 1 - na' vrtke za priivri1ivanje rezervoara, 2 - zaititni limt :rii li i: ri.:: i -12 Veza cevi sa rezervoarom. 1 - prelivna cev:-:: 2 - cev izmedu : Jvod viika goriva iz nalivnog grla, - cev za prolaz nog grla i rezervoara za gorivo, 3 .::'e goilva sa ugradenim jednosmernim ventilomlzgradivanje i ugradivanje rezervoara zagorivo (st 5.12, 5.13 r 5.14)' Nalpre sa akumulatora skinuti klemu i obez- Sl. 5.14 - lzgled prikljudka kablova na uredaiu za po' nivoa goriva ugradenom u rezervoaru.:=l ti se od kratkog spoja. kazivanje 1- 2. Po5to se ukloni obioga, sa unutrasnle usisna cev pumpe za dovod goriva, 2 - uredai za po,' kazivanje nivoa goriva u rezervoaru, 3 - zaititne Eu-s:rane, treba odvojiti prelivnu cev (1)za odvod mene navlake na pilHjuiku kabla u ve,zi sa ntasom I, ika goriva (s|.5\"12). kabta za pokazivartje nivca i rezerve g<triva

POGONSKA SREDSWA 1 MAZIVA Deo koji se puni Koli6ina Sredstvo - Mazivo Kg dms Rezervoar za gorivo 3B Motorni benzin 98 oktana - rezerva goriva 4,5-7 Voda (1) 6,50 Hladnjak, motor, dodatni rezervoar i instalacija za e etE Ulje za motore (3) SF grejanje 4,25 2,85 Hipoidno CZ SAE 80 Korito motora i predistad ulja ('?) w90 Ku6iSte menjada i diferencijala Umol CZ SAE 80 W 90 Menol CZ SAE 80 W an KuciSte upravljada 0,140 0,127 HIPOIDNO B SAE 90 HYPENOL GTL SAE 90i 0,095 HIPOL B SAE 90li Kanali homokinetidkog zgloba i unutrainjost za- Automast special MOS Stitne gume (jedan zglob)iir Hidraulicna instala cija kodnica prednjih i zadnjih U,J IC 0,315 UKA-2; UHK-2 I AT-ir, tockova -2(o) Rezervoar tednosti za pran)e vozackog stakla 1n Voda (5)I (r) U letnjem periodu ZASTAVA naliva vodu a u zimskom nesmrzavajuie tednosti(do -35\"C) 238 K KORSANfIN ili PERMANT, koje se ne smeju me5ati, (2) Ukupni kapacitet korita motora, predistada i magistrala je 4,5 dm3. Za zamenu ulja samo u korr- tu motora potrebno je 3,5 dm3 (3,15 kg). (3) ZASTAVA preporuduje primenu ulja OPTIMA LD, DELTA 5 | GALAX GLX koja se smeju mesati u smislu dolivanja. 78

Zavisno od temperature okoline, upotrebljavati sledeie gradacije pomenutih ulja: Temperatura okoline monograono multigradno SAE 10 W SAE 15 WMinimalno ispod (-15 \"C) 258 K SAE 20 W SAE 30i/inimalno izmedu (-15 'C i 0 \"C) 2SB Ki 273 K SAE 40Minimalno iz- Maksimalno ispod (38 'C) 308Krao0 'c) 273 K Maksimalno iznad (35'C) 308KiI Me5anje ovih tednosti je dozvoljeno u smislu dolivanja.5t U letnjem periodu: rskim stanicama. koristiti vodu, a u zimskom, specijdlnu tednost koja se moZe kupiti na ben- 79



6. SISTEM ZA PALJENJE TAZVODNIK PALJENJA (st.o.t io.z) - prekidad kola struje niskog napona,:'-,cdnik paljenja sa indukcionim kalemom - kondenzator,--=s:vuje u stvaranju elektridne varnice za pa- - visokonaponski deo razvodnika paljenja. =- e smeie u cilindrima i istovremeno se \"bri- Automatski centrigualni regulator pretpalje--':=-':Jeagsceilivnadrrnai,cagdraezsvuedseensateskvlei duiscluovoidzgaovnaa--.':-ak radnog takta. nja sastoji se od jedne plode na kojoj su simet- iazvodnik paljenja (s|.6.1 i 6.2) ujedinjuje u ridno postavljena i Sarnirano vezana dva tega.-:,-. a'' viSe uredaja koji se funkcionalno uzajam- Ova dva tpeogparesdunvoemzapnaolungaicdorumg,omkokjarajjuesau jednom :opunluju a to su: dvrstoj vezi sa obrtnim bregom. Dve opruEe - automatski centrifugalni regulator pretpa- odr2avaju ravnote2u sa centrifugalnom silom rJenJa, koja deluje na tegove, istiduci se manje ili vi5e - depresioni korektor pretpaljenja, u zavisnosti od broja obrtaia, odnosno centri- 6* fugalne sile. Br2e ili sporije obrtanje osovine razvodnika paljenja, usled dejstva centrifugalne sile, izazi- va razmicanje tegova, a ovi, poSto su mehanid- ki vezani sa obrtnim bregoni na osovini razvod- nika, izazivaju zakretan je istog za izvestan ugao, koji pri odredenom reZimu rada motora dale pretpaljenje najpovoljnije za dobar rad motora. Prekidad struje niskog napona sastoji se od dva kontakta: jednog nepokretnog i jed- nog pokretnog koji se preko jednog klizadaiz' radenog od fibera oslanja na breg razvodnika paljenja. Depresioni korektor pretpaljenja je jedna komora sa membranom koja je posredstvom polu2nog mehanizma vezana za osnovnu nose- cu plodu razvodnika paljenja, dijim se zakreta' njem menja velidina pretpaljenia na motoru. Depresija koja izaziva pomeranje membrane, odnosno promenu pretpaljenja dovedena je pomo6u jedne cevi od karburatora ito iz oblas- ti neposredno iznad leptira. Depresioni korek- tcr vr5i korekciju pretpalienja samo pri delimic- nim optere6enjima motora, dok se njegovo delstvo ne ose6a pri punom otvoru leptira. Svrha kolektora je da se poboljiaju karakteris- tike motora pri delimidnim optere6enjirna 81

Breg razvodnika paljenja ima detiri ispupde-nja, koja svako za sebe u odredenom trenutkuizaziv aju otvaran je, od n osn o zatvaran je ko ntak-ta prekidada i na taj nadin obezbeduje prekida-nje kola struje niskog napona. Nosad nepok-retnog kontakta moZe se, po5to se prethodnootpusti zavrtanj koji ga pridvr5cuje, pomeriti ta-ko da omoguiava pode5avanje rastojania iz-rnedu pokrctnog i nepokretnog kontakta Visokonaponski deo razvodnika paljenja po-dinje od dovoda sa indukcionog kalema i sas-toji se iz centralne detkice i kape razvodnikapaljenja preko kojega struja visokog naponadolazi na obrnutu detkicu, koja se u odredenimtrenucima poSto je vezana za obrtnu osovinurazvodnika paljenja, postavlja tacno nasprarnprikljudka odgovaraju6eg provodnika visokognapona koji zatim odvodi struju na svecicu.Statidko pretpaljenje 1e 10' pre SMT, a rastoja-nje \"platinskih dugmadi\" je 0,37 - 0,43 mm.Podeiavanje pretpaljenja Sl. 6.2 - Razvodnik paljenja bez razvodne kape. 1 -(sl. 6.3 i 6.4) vtjak za priivriiivanje nosaia nepomiinog kontar'Tadno podeSavanje pretpaljenja, nije samo je- tnog dugmeta, 2 - ieki6 sa pokretnim kontaktni-dan od uslova besprekornog rada motora, ne- dugmetom, 3 - vijak za podeiavanie poloiaia nepot'go ono utide i na spredavanje rasipanja goriva. retnog dugmeta, 4 - razvodna kapa, 5 - kondenzato' Za ovai posao treba alat i neSto viSe strplje-nja. Od alata potreban je manji delidni odvijad, Sl. 6.3 - Dovodenje pretpaljenja u fazu sa klipnimdelidni listi6 debljine 0,40 mm t probna lampica razvodnlm mehanizmom motora. 1'- reper koji poka- zuje pretpaljenje od lC , 2 - reper ko.ji pokazuje Samo pode5avanje se odvija u dve faze: pretpaljenje od tr , 3 - reper koji pokazuje pretpalje- - Prva faza'. Pwo se skine kapa razvodnika, nje od 0, 4 - zarez za uporedenje pri podeSavanjLa zatim se laganim okretanjem motora osovina pretpaljenjarazvodnika paljenia dovede u poloZaj kada su\"platinska dugmad\" maksimalno otvorena - ta-da se \"zub\" prekidada nalazi na vrhu bregaosovine razvodnika paljenja. Uvuci paZljivo delidni listi6 i proveriti na tajnadin rastojanje \"platinskih dugmadi\"; ukolikoono nije 0,40 mm treba odviladem delimidnoodviti vilak 3, koji udvrS6uje nosad \"platinskedugmadi\", Pomeranjem olabavljenog nosadadovesti rastojanje na propisanu vrednost a za-tim odvijadem pritegnuti vijak. - Druga faza'. Poi;\o smo podesili rastcia-nje 'platinskih dugmadi' na propisanr-t vred-nost, prelazimo na proveru pode5avanja pret-paljenja motora. Povezati probnu lampicu: jedan kraj pro-vodnika treba povezati za prikljudak dovodastruje niskog napona na razvodnik paljenla, adrugi kraj povezati sa masom.82

'.: la: kontakt kljudem, a potom lagano okre- nus provodnik koji se povezuje za minus pol akumulatora. Tre6i, visokonaponski provodnik -3tor u smeru kazaljke na satu. Trenutak se povezuje sa prikljudkom prve sve6ice.' ::a s3 orobna lampica upali oznadava preska- Motor se pusti da radi, a zatim pritisne pre-:'--a\"--'1':^-l)e.an1'niecicni eekoouplehpnoradvsontmoogdilavi rcsaeetitlvdarotbogumoddeci iktliaandddnrauozapmrreeoz-- kidad na lampi. Svaki put kada dode do paljenja sme5e u prvom cilindru iz lampe bljesne mlaz- )- zalezu na plasticnom poklopcu zupdastog svetlosti koji treba usmeriti nazareze remenice\":-31a, Moramo biti oprezni po5to postoje tri i poklopca.:t'=ze Prvi zarez oznadava poloZaj kada je ko- Ako je sve u redu sa pretpaljenjem tada u:-:s1o vratilo u takvom poloZaju da do spoljne trenutku kad bljesne svetlost, zarczna remeni- ci se mora nalaziti nasuprot PRVOG zareza--:,e tacke klipa preostaje jo5 10'; drugi oz- na plastidnom poklopcu.-=:a'\",a 5\" pod istim uslovima, a tre6i, najni2i Korekcija pretpaljenja, ako je potrebna, iz--:^acava poloZaj kada je klip u spoljnoj mrtvoj vodi se na isti nadin kao Sto je ve6 opisano (ot-_a:: puStanjem Sape razvodnika paljenja i zakreta- njem istog levo ili desno). vAzNO UPOZORENJE: Obrariti painju na tabelu skupnih podataka o motorima, jer se ne- ki tipovi pode5avaju na 5' pretpaljenja (drugi zarez\. KONDENZATOR: -5.I4r-azKvoondtnriomia dovedenosti u fazu paljenja sa klip- U kolu struje niskog napona sistema za palje- mehanizmom pamodu stroboskop- nje neophodan je kondenzator radi spredava-- nja povratnih struja koje se javljaju pri otvara- nju \"platinskih dugmadi\".t.e lampe lJeispravan kondenzator se prepoznaje po NAPOMENA: Kod podeSavanja pretpalje- jako nagorelim \"platinskim dugmadima\", 5to u-.a na 10o potrebno je da se zarezna remenici krajnjoj liniji prouzrokuje prestanak paljenja.:'3re')n.aUstkooglikvoratotilnaijenaslluadzai jntaresbuaprizovtrSpirtivkeorcertke- sme5e.: .r pretpaljenja na sledeci nadin: Ako u kolo struje niskog napona, koje dini 1. Kroz otvor na prednjoj maski uvu6i klju6 izvor struje i probna lampica, redno veZe kon- denzator, tada paljenje lampice oznadava da je:'oj 13 i otpustiti navrtku koja ste2e Sapu i pri- kondenzator probio i da praktidno nije vi5e za uootrebu.: ,'156uje razvodnik paljenja. Na taj nadin 6e'azvodnik moci da se zakrene levo ili desno za Popravka kondenzatora gotovo nije mogu-::trebnu velidinu, tako da se lampica upali u ca, a sam sistem se dovodi u rad zamenom-slovima koji su oznadeni kao tadno pretpalje- kondenzatora koga treba imati u rezervi.'':. SVECICE ZA PALJENJE 2.Pczavr5enom podeSavanju pritegnuti 5a- Svedica za paljenje je vrlo vaZan i odgovorancu drZada razvodnika paljenja, a da bi bili sigur- element motora s obzirom da ispravnost rada kontrolu pretpaljenja obaviti joS iednom. motora umnogome zavisi od ispravnosti rada^ sve6ice. Uloga sve6ice, smeitene u komori za LakSi nacin je pode5avanje pretpatjenja po- sagorevanje u glavi cilindra, je da dovede stru--ocu stroboskopske lampe. Najbolja lampa za ju visokog napona i da u datom trenutku obez- bedi varnicu izmedu svojih elektroda. Ovakvo:vu primenu jeona koja se prikljuduje na aku- elektridno praZnjenje vr5i se kroz radnu sme$u izmedu elektroda svecice. tako da se ona akti-TUlator U tom sludaju postoji plus provodnik<oji se povezuje za plus pol akumulatora i mi- 83

vira, zagreje i upalt, tzazivajufi sagorevan1e rad- u vidu, da se pri bilo kakvoj riepravilnosti u mo-ne sme5e goriva ivazduha u komori za sagore- toru, a pogotovu u karburaciji i podmazivaniu,vanje glave cilindra. Usled same prirode rad- smanjuje efikasnost sveiice. Povremeno preki- danje paljenja je znak za neispravnost svecicanog ciklusa u motoru, svecica je u toku rada Posmatranjern skinute sve6ice 6esto se moZe utvrditi uzrok neispravnosti motora. Pre negc:podvrgnuta znatnim promenama mehanickog itermidkog optere6enja. Maksimalna tempera- 5to se dones;e konadan zaklludak o neisprav- nosti sve6icer potrebno je da se ona bri2liivctura procesa sagorevanja je 3 000 'C, a maksi-malni pritisci u cilindarskom prostoru do 68,6 ocisti.bara. Pored toga, napon struje na krajevima Zaprljane sve6ice najpre se odiste mlazonrelektroda sve6ice iznosi do 15 000 V. Prema to-me vidi se da su uslovi pod kojima radi sveiica peska i sabijenog vazduha. Zatlrn se svecica is-vrlo sloZeni i te5ki. pira benzinom prskanim pod pritiskom i na kra- Zbog toga konstrukcija svecica mora da ju se produr,'ava sabijenim vazduhom. Posleobezbedi slede6e zahteve: ovoga pristupra se proveri i pode5avanju rasto- janja izmedu ,elektrode sve6ice. Postizanle pro- - normalan rad pri naglim promenama pritis- pisanog zazora svecice je veoma vaino, s ob-ka i temperature u motoru, zirom da od njega zavisi napon probijanja var- - potpunu hermeti6nost pri svim pritiscima, nice. Za preskakanje varnice izmedu elektrclda veceg razmal<a potreban je ve6i napon izato iekako bi se spre6ilo prodiranje gasova iz kom= sama varnica jada. Pri manjem zazotu, obrnuto,presionog prostora motora pored same svedi- potreban je nnanji napon probijanja ali je i varni- - pravilno, optimalno odvodenje toplote sa ca slabija. Zato se uvek pri pode6avanju zazoti\ elektroda trerba dr2ati preporuka proizvodaca.elektroda svecice, t PodeSavanje zazora se uvek vr5i lakom defor- - dobru izolaciju i pri visokim temperatura- macijomrbodne elektrode, a nikako ne treba di-ma kako bi se spredilo probijanie struje viso- rati centralnu elektrodu, po5to se moZe oStetitikog napona, izolal6r. - mehanidku otpornost elektroda i izolatora Ukoliko se sumnja u hermetidnost sve6iceitd. treba proveriti zaptivenost tela, izolatora i cen- Razliditi motori razli6ito opterecuiu termidki tralne elektrode, To se najbolje moZe uraditi na specijalnom uredaju u koji se uvrne s'Yecica isvoje svecice, a da bi se odrZala njihova radna ,zlo2i dejstvu sabijeircg vazduha. Sa spoljnetemperatura, potrebno je konstrukciju svecice strane se na sveiicu sipa petroleum, kako biprilagoditi forsiranosti motora. Za laee optere- se po eventualnom pojavllivanlu mehurica us-6ene motore upotrebljavaju se \"hladnije sveci- tanovilo propuStanje vazduha. ZavrSna kontrolace sa manjom povr5inom izlo2enom dejstvu sveiice v16i se na taj nadin Sto se svedica uvije u specijalni uredaj, a zatim podvrgne pritiskutoplih gasova i dobrim odvodenjem toplote, od 6,86-7 84 bara. Zatim se prikljudi provodnik visokog napona od indukcionog kalema i krr:zdok se za manje opterecene motore koriste specijalno okno posmatra da li svedica daje\"toplije\" sve6ice sa ve6om povrSinom iz- varnicu ili ne. Ukoliko je sve6ica neispravna ne-loZenom toploti i slabijim odvodenjem toplote 6e se pojaviti varnica.To znadi da je elektridna Kao znadajna karakteristika svecice uzima energija odvedena na masu itakvu sve6icu tre-se njena \"toplotna vrednost\", koja predstavljabroj stotih deloVa minula potrebnih da se vrho- ba zameniti. Za pravilan rad'elektridnih uredajavi elektroda dovedu do usijanja pri ispitivanju potrebno je da sve6ice bqdu u potpuno isprav-na specijalnom probnom stolu. Ukoliko je ovo nom stanju. Postoii preporuka proizvodada ko-vreme ve6e, sveiice su \"hladnije\". Toplotnu ju treba poStovati i zameniti sve6ice posle sv'a-vrednost sve6ice razni proizvodadi razlidito kih predenih 15 000 km, bez obzira. da ii je sve-obeleZavaju, te je stoga potrebno uvek koristiti 6ica ispravna ili ne. U pomenutim'intervalima za preporuke proizvodada za upotrebu svecice. kontrolu izmedu ovog perioda najdeSie je do-Kontrola ispravnosti svedica voljno prokontrolisati rastojanje elektroda i Kontrolu sve6ice motora treba vr5iti pribliZno podesiti ga na propisano: 0,5-0,6 mm. posle svakih predenih 5 000 km. Tada treba skinuti sve6icu, odistiti je, pregledati je i pode- Na osnovu izgleda i boje sveiice moZe se siti zazor izmedu elektroda svecice. Treba imati doii do pojedinih zakljudaka o ispravnom fun-B4

-: 3nisanju nekih deldvi ili agregata motora, INDUKCIONI KALEM. al npr: o podesenosti karburatora, toplotnoj Indukcioni kalem je takav uredaj u instalaciji za,':dnosti svecice, uslovima pod kojima se od- paljenje, koji ne zahteva nikakvo odrZavanje r opravku. Ukoliko je u kvaru treba ga jednostav-, avoZnjaisl. no zameniti. Indukcioni kalem treba da bude dist i suv kako bi se izbegli kratki spojevi, ne- Tako, na primer, ako svedica koja je izvade- pravilno preskakanje varnica na sveiici i gubi--a iz motora ima srednje siru ili srednje smedu tak struje.::,u, ukazuje na to da je podeSenost karbura- Kontrola ispravnosti lndukcionog kalema::'a dobra,'sve6ice i motor rade ispravno. ' Do kvara u indukcionom kalemu moZe doci us- Ako je boja crna, onda je to znak da je kar- led kratkog spoja na sekundarnom namotaju: -rator podeion na suvi5e \"masnu\"sme5u ili je koji je sastavljen od veceg broja namotaja tan-:a< sveiica suviSe hladna, jer je voZeno na ke Zice. Usled kratkog spoja, svedica dobija:'ete2no kratkim relacijama. Ukoliko je pode- minim\"hlni napon i varni6a ne moZe da preskodi, pa se i sme5a u cilindru motora ne moie upali-:=a:r:oi sstvekacricbuurastaorasleisdper6aovnma,npiZootrmebntoooljoetnpormo- ti. Tacna kontrola ovog kvara moguca je samo na probnom stolu u servisnoj radionici. MoZe.-:dno56u.1 se prokontrolisati ispravnost indukcionog kale- Kod pojave svetlosive boje znak je da je ma i na provizoran nadin. Treba izvuii srednli. a'burator pode6en suviie \"siroma5no\". Ako je.b.oja srebrnasta, sve6ica postaje su-. Se topla, rierovatno usled duge oStre voZnje-a otvorenom putu. U ovom sludaju probati sa=SesdimecotomgaviiStroembato, pplrootnvoemriti vrednosti sveiice. paljenje da li je-ida po$b6eno ha suviSe rano. :irSti podaci o sveiicama t'oizvodac 0znaka Tip Navoj Zazor eleklro- da {mm) 3csch M 14-19 WRTD M 141,25 M 14-19 CW 7 LPR M 141,25 0,5-0,6 *.1arelli M 14-19 RN9Y M 141,25 0,5-0,6 M 14-19 FE 65 PR M 141,25 0,5-0,6 Jrampion 0,5*0,6 3osna ZamaSiena sve6ica ukazuje na sopstveni provodnik iz razvodnika paljenja koji dolazi od. , ar ili da prstenovi klipa ne. zaptivaju. Ako je indukcionog kalema, a zatim skinuti poklopac:,a pojava kod sve detiri sve6ice, greSka treba:z teLi u sistemu paljenja. razvodnika. Ukljuditi tre6i i detvrti stepen pre- Prilikom ugradnje sve6ica u motor treba vo- nosa i pogurati kola dok se kontakti prekidada:.: racuna da se navoj na svecici ne premazuje u razvodniku ne zatvore. Ukljuciti paljenje bez-.:m radi lak5eg uvrtanja. startovanja. Kraj provodnika drZati na udalje- nosti od oko 10 mm od cilindarskog bloka, a Jlje se ugljeni5e i dvrsto zalepi u navoj sve-: :e. Umesto toga navoj se premaZe gra{itnom drugom rukom otvoriti kontakte prekidada u: :vkom j sledeci put se sve6ica vadi lako i jed- razvodniku na taj nadin 5to se opruga savladu- je odvrtadem. Pri svakom rastavljanju kontakta-:slavno. varnica mora preskoditi izmedu kraja provodni\". Treba takode imati na umu da se hladna ka i mase. Ovo treba ponoviti nekoliko puta,: . l?Kcimcaotnoirka:a, doadnneosunvorigelasvuuvic5ileinddrvar,stjoerup'orrsule6 Ako se varnica ne pojavljuje znadi da je induk- cioni kalem u kvaru.- :ncg zagrevanja dobija se utisak da !e tako-, .'rscena kac ..ja le :ak,rvana Do kratkog spoja u primarncm namotaju in- dukcionog kalema moZe Codi, kada je paljenje dugo ukijuceno a i'-rrotor ne radi. Ako se tada dcciiruju kontakti prekidaia u ra:vodniku, pri- 85

marna struja ostaje trajno zatvorena i primarni \"Sporedniji zadalak\" akumulatora je da se bri-.a\"rotaj se zagreje u toj mer'i da mu izolacija ne za osvetljenje parkiranih kola no6u, zaradiopcpuSta, OStecenja od kratkog spoja se prime-cr-:iu na kontaktima prekidada koji se brzo is- - aparat u kolima, za motor brisada prednjeglrssr jer raste jadina struje u primarnom kolu,i, se rntenzitet paljenja smanjuje kod toplog mo- stakla.icra. jer zagrejani primarni namotaj ima vedi,:nutra5nji otpor. Stoga se na hladnom indukci- Akumulator kod \"zastave 1011128\" pn-crom kalemu niSta ne prime6uje iako je pri-narni namotaj u kvaru. Inade retko dolazi do dvr56en je napred levo ispod poklopca motora.toga da se primarni namotaj indukcionog kale- Sastoji se od Sest 6elija pri demu svaka ima na-rna prekine. Ova greSka se moZe utvrditi po- pon oko 2 V, 5to obezbeduje radni napon aku-mo6u jedne kontrolne lampice od '12 V. Pri ovo' mulatora od 12 V. Na ovo su prikljudeni svi po-me se skine tanki provodnik na indukcionom troSa6i struje od elektropokretada do pozicio-kalemu kojivodi ka razvodniku, i umesto niega nog svetla. Prednost ovog akumulatora premase stavi jedan kraj provodnika kontrolne lampe, onima od 6 V koji se joS ugraduju u neka vozila,a drugi kraj provodnika se drZi na masi. Time je sastoji se u tome 5to se po hladno6i omogu6a-zamenjen tok struje preko kontakta prekidada. va lakSe startovanje motora, a pri visokim bro-Kontrolna lampica mora da svetli, jer u protiv-nom, primarni namotaj je u kvaru. jevima obrtaja motora obezbeduje snaZnije Smetnje kod indukcionog kalema mogu se varnice na sve6icama.pojaviti usled vlage ili praiine kada se moZeobrazovati strujni most od utika6a visokog na-pona indukcionog kalema do njegovog. kudi5ta,Ovaj most poni5tava struju za paljenie sasvimili delimidno. Ako raspolaZete om-metrom moZete izme-riti otpor primarnog i sekundarnog navoja in-dukcionog kalema, ukoliko sumnjate da je do-5lo do kratkog spoja. Otpor primarnog namota-ja ne sme biti manji od 3 Q a otpor sekundar-nog namotaja treba da je u granicama 5 600 do6 900 0. AKUMULATOR Sl. 5.5 - lzgled akumulatora na vozilu. 1 - 6ipka driaia akumulatora, 2 - drZad akumulatora, 3 - ste-Akurnulator predstavlja rezervoar elektridne ga za priivrS1ivanje kabla na izvod negativnog polaenergrje u automobilu. Elektricna energija koja akumulatora, 4 - iepje dovedena u akaumulalor bilo dejstvom dina- akumulatora, 5 - zaititnikma, alternatora, ili drugog elektridnog agregata prikljuiaka na izvodu 'peolizjeitivnog pola akumulatora, 6za punjenje, pretvara se u hemijsku energiju i - navrtka za priivri1ivanje akumulatoraakumuliSe. Ako iz akumulatora treba odvestielektridnu struju, odigrava se hemijski proces u Akumulator je retko kada potpuno napu-obrnutom smislu, dime se opet oslobada elek-tridna energija. Akumulator je potreban auto- njen. To se deSava u najboljem sludaju leti, po-mobilu pre svega za startovanje motora. U tusvrhu se tro5i i najve6i deo njegove \"zalihe' . Za sle duZe voZnje na autoputevima, a inade moZevreme vo2nje dinamo, odnosno alternator,preuzima snabdevanje strujom elektridnih in- se oraktidno radunati sa dve tre6ine ili polovi-stalacija, a pri tom se istovremeno nadoknadu-1e elektridna energija uzelaiz akumulatora. Za- nom njegovog kaoaciteta. Akumulator je najvi-liha struie se najviSe tro5i pri gradskoj voZnji. 5e opterecen elektropokretadem, cija je snaga oko 0,736 kW. Pri startovanju motora opada napon akumulatora vrlo brzo na oko 9 ili zimi dak 7,5 V. Potrebna jadina struje, tj. elektro- pokretada je manja pri toplom ulju u motoru i6b

*:- 1:- Jer se tada motor moZe lak5e okreta_ sina ovlaZivanja se moZe dobro oditati. Ako su :::::: plode u akumulatoru suve to se moZe videti oo_ _. Ko temperatura opadne niZe, i ukoliko :. toga ulje gu56e, utoliko je veia potre_ lim okom - tada treba 5to pre doliti destilovinu = =,:ropokretada u struji. To je vrlonepovolj- vodu, jer akumulatori koji stoje suvi imaju samor.: :':.--:.=::::--:=.:::e:<aa:asrTi3oekuepu-opomtr5rrkiiuejrssenlbaketistiaakokdburipaimnnrsdueseit.Zemtmimlrtaaeiopknbmguejauarmaajodeltuuuaeluarlpabetzomakunrtudaruaozetupinineuooalkzkejdlraikueemtdtroaeokesard_n_i_. neznatan vek trajanja.: Radi \"ozdravljenja\" tako ',suvo,, zatedenoo\" akumulatora nije potrebno da ga nosite u raOi_ onicu. Dove66ete ga opet u red dopunjavanjem:- ::,3sektruencdini eoknreatpautni j1e0n0opmutaak. uUmsutlvaatornruostsivato_ destilovane vode i du2om voinjom Oanlu _'Oez:: =:a znatno nepovoljnije, po5to napon brzo optere6ivan ia farovi ma.:: : :: a a samim tim i jadina stru je koja se dovo_ Kada okrenbmo kljud i pokuiamo startovanie - :rektropokretad. U praksi, vedinom zim,, motora a elektropokretad se sasvim polako ok_ rece imamo razloga da posumnjamo da je aku_:':=:a:'tet akumulatora zadovoliava samo mali -, -. :a:c:eoekdlueaSkatbrjiia,dtnosotkamormtosvtdrauungjjoeam.zAimpkosukzmeicuinloaontoiai,r nema mulator ispraZnjen. Ovo se joi ubedtjivije po_. snab_ svetla tvrduje ako pri dodavanju \"gasa,, upatj6ni-faiovi ='' 'anih kola. Vei nakon 5 dasova u hlad_ daleko intenzivnije zasveile. Kada se ispoljava- -:' \"zamorenost\" akumulatora koji ne moZe Oi se' : : mskim nocima verovatno vei u toku 4 da_ oporavi dak i posle duZe voZnie moramo bez_ se vi5e uslovno izmeriti gustinu kiseline svake poiedi- - 1e vjdi sveflost svetiliki. Stoqa se ne ielije. Provera gustine vr5i se areometiom, .::rucuje malo prikljudno svetlo za oirkia_ jednostavnom spravom sa plovkom, koii se u = .a Stedljivim lampicama od 2,5 W. Ovo ori_ zavisnosti od gustine vise ili manje zaroni (sl. -:ro svetlo za parkiranje se pridvrsti na gor_ 6_6). Preko velidine ovog zaronjavinja se odre_-- .rcu prozorskog stakla levih vrata i staklo duje gustina, odnosno stanje napunjenosti..-:cdigne do kraja. Najbolje je napunjenost akumulatoia provera-:.-a uzastopno. Za Ono dobro gori nekoliko vati kada je na temperaturi okoline. Akumulator ovo nkoojsi,tjesvua.kdeobproojmedisnteanijeul.ipieo.kazuje istu napunje_ je potreban i utikad se lako mo2e postaviti u vozilu.' cntrola ispravnosti akumulatora (sr. 6.6): =<lh 2 500 km trebalo bi ispitati stanie kiseli_= - akumulatoru. Kada jednog jutra elektro_:-=: ^:a'etpareeksoamnoocjion5ije\"ubmiloornizon,e' noakdrneocge motor. mraza,-.:a svakako neSto sa akumulatorom nije u re_- Ovo pre svega u sludaju da pri daljem po_\"-sa1u startovanja sa ukljudenim farovima oni:--,=_,-,'.ci-:o9-csesiistta.paopmatmaalzrjookeialZanmdvt.jearauNe.dtmianOnziomeobbseoittsdo.igvnptvreotleoootlbdggutaaaacdlaedvSatjroauteo.almltkkAjieeaukdndmvoeooasumsdtliseaaliestiusomaosronaataknenrr'neajeevovmnovae_iail.i:.-:TNJiekratdspsaeranvea Sl. 6.6 - Provera napunjenosti akumulatora pamocu sme akumulator puniti kiseli_ samo voda iz rastvora. areometra Rastvor vcde i kiseline u akumulatoru treba Ako se i pored normalnih uslova eksploata_-:= cije pokaZe da akumulator de6ce ostaje ,,bez-..= bude 10 15 mm iznad plode. Radi ispitiva_ rlllftul jres\"prtarevnboasut specijatizovanoj radionici prove_ najbolje je da se isede 6 tankih papirnih tra_ i efikasnost cele instalaciie za i, daikalica od distog drveta i da se u svaku,:iiJu bater|Je umetne takav ',merni uredai\". Vi_ napajanje akumulatora elektricnom enerqiiom 87

Najkriti6nija situacija, Sto se tide ispravnosti van regulator generatora, koji treba da se starasamog akumulatora, je kada jedna od celija (iliviSe) pokazuje znadajnu razliku u napunjenosti' da akumulator bude napajan elektrtdnom stru-Ova neispravnost je neki put indicirana i nedo- jom odgovarajuieg napona.volinim naponom samog akumulatora. U sva-kom slu6aju treba radunati sa skorom nabav- Ako akumulator lreba da se izvadi najprekom novog akumulatora, treba osloboditi minus provodnika (oznaka naO d riavanie aku mu lato ra glavi pola: -). Zatim se oslobodi + provodnikl\kumulator oite6uiu labave t oksidisane stegi- (oznaka na glavi pola: *). Ako su prikljudnece polova kao i zaprljana povrSina. Akumulator$e mora odrZavati dist i suv. PrljavStinu i oksid- steZice dvrsto na glavama polova usled oksida-ndoemkr,isstuavleomtrekbrapoomdisitsittirldjaettikpoomloivetopi lostmegvicoe- cije, ne treba upotrebiti silu, jer se moZe odlo-provodnika i na kraju namazati glave polova i imiti glava pola pu6i ku6ica akumulatora.priklludne steZice ma56u za polove. Ako se na Umesto toga detkicom natopiti vru6om vodomakumulatoru ili 6ak na podnom limu ukaZu kris-tali kiseline, tada ie akumulator \"prokuvao\", ili glave polova (to otapa oksidacione kristale).1e sipano mnogo destilisane vode, ili je neispra- Jo5 bolje de;stvuje vrui rastvor sode. Na kraju treba podi6i akumulator iz kutije preko obe tra- ke za drZanje. Pri ugradivanju poslednji se prikljuduje mi- nus provodnik. Time se pri rukovanju izbegava- ju opasnosti od kratkih spojeva. Takode uvek iskljuditi minus provodnik pri radovima na elek- tridnoj instalaciji, kako bi se izbegli kratki spo- jevi. i3114r5,\ i6'7\8 --13 tso- n1 ,I $'o 6?-n 26 27 d\/\\d€I q 1.92421 22 23 24 25 28 29 30ZkSse0atata.i-6d6s\"te,eiZ6innla--!Szssatkptiialrtnosotitporbpa,nriotl,,-td7ev2m-ri6jnvaeai-jttta<aovikiri,pja,a28oAkla-Aip-mpGtgZoePrdiah4amniAs,ieiSant1dai14ipi5,oVr-2sdv37t4ea3an-,m4,kk)2,a.ti21n,g,6--2-1lnpe8-oiora-esd.lm,ramo2iete,3ontr-a1,ici0p,2at-9oi,1e2i-a7t-k-lvzpeiecariaanikd,tilr.iiliuaa13int1aAol-ke-ros,pl3teerr-uiluavajjgeisaiaa,,ti,ki2nl,+1B4i 2---op-ugsnotlroiaadksrnmataiiiiine,ip.iter1aps-9itrtikse-,.ntincesana-vll,s,.rot2ta1k-5ra3a-,-varilantei88

ALTERNATOR \"ISKRA' 2. Otpustiti vijke, pomeriti alternator ka blo-TIP AAK 1171, 14 V _ 45 A ku motora, a zatim skinuti sa.remenice pogon- sKt remen. (sl. 6.7) 3. Sa donje strane treba pridrZavati alterna-lJgo vremena su motorna vozila bila opremlie- tor a zatim izvudi i viike, pa spustiti alternator naniZe i izvaditi ga naPolje.^a generatorima lednosmerne struje, tzv. dina- Ugradnja alternatora se vr5i obrnutim re--3m, Medutim, sa razvoiem automobila i pro--enama uslova eksploatacije menjali su se i dosledom.:antevi koji su postavljani pred glavni izvor: ektridne energije. Trebalo ie sve vi5e i vi5e ,q@, I ne samo to: snage je trebalo vi5e na-s-:riaitgoe. na niZim brojevima obrta koji _\"& su svoi- ':ffis:veni gradskim uslovima eksploatacije motor- ..:&w- ^ vozila. Onog trenutka kada je uspe5no re-ieno pitanje rotora sa kandZama alternator 1e*a^a5ao daleko Siru primenu na motornim vozili- Danas dinamu srecemo samo na sasvim-.alim automobilima.'* 'ffi e:'$. Sl. 6 g - Sklop alternatora (pogled na nosad i remeni-t lLreicrl: cu)S 6.8 - Alternator ugraden na motor Na vozilu \"zastava 1011128' i varijantama^ajpre je ugradivana dinama, zatim alternator:C 33 A, a noviji modeli imaju ugradene alterna-::re od 45 A.lzgradivanie i ugradivanie alternatora St. 6.10 - Sklop alternatora (pogled na prikliuike)' I: 6.8, 6.9 i 6.10) - kondenzatoi, 2 - sklop nosada detkica)'e nego Sto preduzmemo bilo 5ta oko alterna- NAPOMENA: Kada vr5imo ugradnju alter- natora moramo prethodno oaZljivo povezati:-:J'aratpoortareobdnopireikoljduvikoaiitii negativnu klemu aku- sve elektridne veze, pa tek zatim pustiti motot\" u rad. Alternator se ne sme stavljati u raci od- na taj nadin sprediti vojen od akumulatora, odnosno bez optsrece-:, a(u mogucnost kratkog sPoja. nra. '1 Odvojiti instaiacitu za punienje od alterna- a3::'a. ccticsno s';e ei*xtriine veue.

Rastavljanje alternatora je veoma jednos- koja ukazuje da je do5lo do pove6anja tempe-tavno. Najpre treba odviti vijak kojim se pri- rature tednosti za hladenje i da je ona dostigla tadku kljudanja. U svakom od ovih sludajevadvr5iuje remenica a zatim skinuti remenicu treba prekinuti voZnju i otkloniti kvar.ukloniti klin sa osovine. Slede6a operacija jeodvijanje i izvladenje \"anker\" vijaka koji prolaze Suvi5e zategnut kai5 nije poZeljan, jer na-duZ tela, odnosno statora alternatora. Tada ie preZe leZajeve na osovini pumpe za vodu i al-mogu6e odvojiti prednji izadnji poklopac i izvu- ternatoru. Posledica ovoga je povremeno o5te-cr rotor. cenje leZajeva. Sastavljanje se vr5i obrnutim redosledom. Da bi se namestio kaiS potrebno je posle iz-Od riava nj e a lternato ra vla6enja kombinovanog utikada, otpustiti gor-Alternator, kao i ve6ina elektridnih rotacionih nju navrtku za pridvr5iivanje na zatezadu, ali jema5ina, ne zahteva neko specijalno odr2ava- ne treba sasvim skidati. Takode treba otpustitrnje. LeZaji su specijalne vrste, podmazani sudovoljno ve6 prilikom montaZe, a detkice treba vijak i na donjem nosadu. Sada se alternatorkontrolisati svakih 60 000 km. Zamena reoula.tora napona i dioda vr5i se samo po potiebi. povladi dok se novi kai5 ne postavi na sve tr remenice. Posle toga se alternator potiskujeKontrola zategnutosti klinastog kaiia od motora dok se ne dobije potrebna zategnu-(sl. 6.1 1) tost kai5a. KaiS treba da se ugiba izmedu alter- natora i ventilatora 1G-15 mm, pri ravnomer- nom osrednjem pritisku palca (oko 98 N). Na kraju se zategnu sve navrtke i zavrtnji, s tim Sto alternator ne treba da se oomera.Preporudljivo je nabaviti jedan rezervni klinasti ELEKTROPOKRETAEkai5 i driati ga u kotima, jer to u datoj situaciji (s|.6.12)dobro dode. Kidanje kaiSa u toku voZnje se od-mah uodava, jer se kontrolna lampica pali. Kon- U pocetku razvoja automobilizma motori su setrolna lampica mo2e da sveili i kada ie klinasti pokretali rudno, tzv. \"kurblom\". Kada su razvi-kai5 olabavljen. lsto tako pokazatelj za pokida- jeni pogodni elektromotori jednosmerne strujeni ili olabavljeni kaiS moZe biti i naglo paljenje i usavr5eni akumulatori pokretanje motora jecrvene kontrolne lampice na instrument-tabli. postalo mnogo konfornije, jer je bio dovoljan jedan pokret kljuda i motor bi proradio. Na vozilu \"zastava 1011128\" i variiantama p'imerjen je elektropokretad snage 0.8 kW. Sto 1e dovo jno za pokretanje moiora u svim uslovi- ma (ako je akunnulatoi- cjovoljno napunjen). lzgradivanje i ugradivanje elektropokretaia (sr 6.13)Sl. 6 1l - Elementi za pode;avanje zategnutosti na- Pre pocetka izgradivanja elektropokretada po-zubljenog r-emreemnaenziacap,oSkre-tannajvertrkaazvzoadpar.ii1v-riizivaatenzieai trebno je odvojiti negativnu klemu akumulatoraremena, 2 od prikljudka, kako se ne bi izazvaa kratakremenice na nosai (priivriiuje se momentom od 44Nn), 4 - vijak za priivricivanje nosaia zatezaia re- spol.mena uz blok motora, S - nosai Elektropokretad je pricvrS6en vijcima za zvono spojnice i nalazi se sa prednje strane molora. Najpre treba odvojiti elektridne veze a zatim odviti vijke kojima se pricvrScuje za kuciste kvadila. Tada se elektropokretad lagano povu- de ka levoj strani vozila, izvude iz sediita i izvu- ce nadole. Ugradivanje elektropokreta6a vrii se obrnu- tim redosledom.90

8 I12-Etektropakretai.l-etektromagnet,2-cetkica,3-nosai,4-poklopacelektropokretaia,S-no-a-garnituraelektropokretaia,T-elektriinirotor,S-prsten,9-elastiiniprsten,l0-5ipka,11-osovi-12 - poluga, 13 - nosai, 14 - zupianik, 15 - nosai, 16 - namotaji statora Ltu -n FCSl. 6 13 - Uzduini presek elektropokreta-a 91

iaR a s ta vlj a nj e el e kt ropo kreta se izvuce sklop rotora paZljivo se pregleda ko- lektor i spojka za ukljudivanje pogonskog zup-(sl. 6.14 i 6.15) canika sa pripadajucom oprugom.Elektropokretac se moZe rastaviti na sledeie Reviziju elektropokretada treba vr5iti svakihoodsklopove; 30 000 km radi diScenja svih spojeva (uvid u- sklop elektromagneta stanje cetkica i kolektora). Ako su detkice is-- sklop nosada kolektora,- sklop jarma (karkase), tro5ene za vi5e od dve tredine svoie duZine tre-- sklop rotora,- sklop mehanizma za ukljudivanje, ba ih zameniii.- sklop nosada pogonskog zupdanika. arl ? ,\,-{\"\":i; '1 'If i1' .!.. \:/' Sl. 6.15 - Sklop rotora sa pogonskim zupianikom i spojkom. 1 - oslona podloika od fibera, 2 - odstojni podmetaii, 3 - rotor, 4 - naglavak spojke elektro- magneta, 5 - opruga spojke, 6 - graniini prsten, 7 - oogonski zuoianik sa spojkom, B, 9 - odstojni prste- novi51 6.14 - Sklop elektropokretaia sa elektromagne- Kolektor mora biti gladak i dist bez tragova nagcrevanja, Kolektor se, po potrebi, moie ob-tom. 1 - pogonsk! zupianik, 2 - navrtke za priivri1i- raditi skidaluci samo nuZan sloj materijala.vanJle elektromagneta. 3 - ele!(lromagnet. 4 - navrt,ra Posle obrade kolektora specijalnom uskomza priivrS1ivanie kraja pobudncg namotaja motora, s tester com treba smanjiti izolacioni materijal iz- medu svake lameie za ctpriljke 1 mm. Na kraiu- za'titnik kcre<to' brago uglacati tlnom Smirglom. kako br se uklonili eventualni tragovi, odnosno ostaci Rastavljanje elektropokretaca obavlla se naslede6i nadin: obrade. '1. Odviti navrtku (4) i odvojiti pobudni na- Elektropokretad, kada je ukljuden, spada u najveie potroiade elektridne energije, tako damotaj motora od elektromagneta. lako mo2e isprazniti akumulator ako se neume- reno koristi. Kada motor ni posle ponovljenih 2. Odviti navrtke (2) kojim se pridvr56uje pet - Sest pokuSaja ne upali onda treba na mo-elektromagnet i odvojiti ga. 3. Skinuti za5titnik (5) sa pojasa detkica. toru najpre otkloniti greSku zbog koje ne6e da upall, pa tek onda ponovc aktivirati elektropok- 4. Odviti navrtke dugadkih vijaka za pri- retad.cvr5iivanje poklopaca i odvojiti poklopce. Sklop rotora se izvladi kompletan bez viljuS-ke za ukljudivanje pogonskog zupdanika. KadahIEISPRAVN OSTI ALTER NATORA Pogonski remen nedovoljno zategnut. Zategnuti pogonski remen. Kolo za punienje prekinuto Pronaci prekid Cetkice oSte6ene. .)Sie:C.ia d:C^6 ic'1r?'.'l;?ia Zamenrti o$tedene drcde.32

Etxie pobude o5te6ene. Zameniti oSte6ene diode.lbnator nedovoljno Puni Zategnuti pogonski remen. Odistiti benzinom prstenove kolektora.Pogonski remen nedovoljno zategnut. Ugraditi odgovaraju6e detkice.i-o5 kontakt izmedu detkica i prstena kolektora. Zameniti rotor.Cefl<ice neodgovarju6eg kvaliteta. Zameniti stator - namotaje.Flotor sa namotajima delimidno u kratkom spoiu. Zameniti regulator napona.ibnotaji statora u delimidnom kratkom spoju. Zameniti stator.@ulator napona deregulisan. Odistiti i stegnuti veze.llmator puni sa zaka5njeniem lzvr5iti reviziju alternatora. Zameniti regulator'napona.Fazni namotaji su u prekidu, u dodiru sa masomt sr.r delimidno u kratkom sPoju.llrnator suvi5e puni akumulator Ueza alternatora sa masom lo5a. f.ratak spoj izmedu kolaza punjenje i kola za po- ndu. Begulator napona deregulisan. 9B



7. SPOJNICAScojnica je suva sa jednim diskom, oprugom, love prenosnog mehanizma koji miruju, i tako poveZu sve elemente za kretanje vozila. Zavre---::hna.nidkom komandom i elastidnom glavdi- me voZnje, pri menjanju stepena prenosa u menjadu, spojnica (sl. 2.2) prekida vezu izme-- Disk spojnice je isti za sva vozila, dok spoi_ du motora i menjada i prilagodava se razliditim 3e sa motorom 12846.064 imaju pojadanu::.ugu. Prazan hod pedale je oko 25 min. nbricoajevjeimpaoosbtartvaljjeanpariuprpernood5ueZnejutkusnkaogleen. aSsptoogj-::r-:snSpoojonbicratnpi rmenoomsei nsantagnua motora (sl. 7.1), od- vratila motora, izmedu motora i meniada i za5tl- mehanizmu za cena je od prodora prljav5tine jednim kuciitem oo_ - zvonom i zaStitnim limom. Ona se u celini-'::'Trrevoronnzaoilaop.brPearnvieljpasoeloasssenktauljg,ivusazmavdoeatcotaruakpandlajaenofiisnmtoalmei ordatoev--- sastoji od zamajca motora, koii na svom obimu. - JIS] 13- - l08r lA-- a-; - tJcJ' - i391 - i379, _ toyb :r27( .11c9: 21 , :i2 _:lc _:lg t23 -:rits'2irr-n7ra.o1vs-nnKaaoppmooaddnlloodiaikk-asap,,SolSi-kr-eao.vsn1oa-vpionodadb,ol1ojni4kik-a,o,p29-r-nupogeZadn,alat5ak-,no3am-varuntkidea,a,4kl6o--ioeosnsoiigavu,ilrn0a-acv,,i1sja7-k-,ogllup-smriuagguparen,dlo-a8sle-n,na6ap-vorndtaktovi,rilktgkaa-,n, a7 --\"-:<a.20-osigurai,2l-nastavak,22-spoika,23-gumeniprsten,24-iaura,25-viliuika,26-vijak,27-: jurnosna podloika 95

nosi fiksiran ozubljeni venac u koji se ukljudule ono upotrebljava. Ako se koristi samo za me-pogonski zupdanik elektropokretaca pri starto- nlanje stepena prenosa u menjacu, dakle, zavanju, zatim nosad kvadila koji je pridvr6cen na nJegovu osnovnLr namenu, onda ce spojnicavrlozamajcu, sa potisnom plocom i oprugom, la- dugo ostati jedan od najpouzdanijih sklopova vozila. Nasuprot tome, ako se vozi sa \"klizaju-melom spojnice i potisnim leiajem. Snaga mo- cim\" kvadilom (npr. u krivinama ispred pe5ad- kog prelaza, u sporim kolonama itd), onda seiora, odnosno njegov obrtni momenat se pre- spojnica vrlo loSe upotrebljava, jer se njegovenosi trenjem preko lamele itaru6e povr6ine po- povrSine taru medusobno razvijajtrii pri tome znatnu toplolu i brzo se troie. Posledica ovogatisne plode i zamajca motora, a posredstvomglavdine lamele na osovinu menjaca. Pritisak moZe biti vrlo kratak vek kvadila.na lamelu se obezbeduje lednom tanjirastomoprugom. U normalnom stanju, tj. kada je spoj-nica ukljucena, ova opruga pritiska potisnu plo-iu i lamelu sa frikcionom oblogom prema za-St 72-Spojkama;cu motora. Kod klasicnih reSenja oval priti- Sl. 7.3 - lzgled sklopa spojke i odgovarajuceg meha-sak su obezbedivale nekoliko Z?volFrh oPruga nizma za isklruiivantePrednost ovog konstruktivnog'eienja oC- Sl. 7,4 - Presek sklopa spojke ugradene na motoira2ava se u radu, jer ono vrlo retko ima tenden-ciju klizanla, cak i onda kada su frikcione oblo-ge vrlo istro5ene, zato Sto pritisak lamele osta-je skoro ravnomeran. Sila koja se pojavljuje naoedail ne oovecava se znaino u zavisnosti odhoda pedale. Potisni leZaj potreban za ukljuci-vanje i iskljudivanje je pomerljiv u uzdu2nompravcu. On nosi ledan obrtni prsten koji je os-lonjen na kuglice, i pri opravkama treba da sepodmaZe ma5cu. lsto tako i le2i5te se lak5e po-krece podmazano ma5cu, i vrlo je retko pod-lo2no istroSenju. Spojn'ca je potpuno ispravna i rspunlavasvoj zadatak onda kada je trenje tako veliko dauvek obezbeduje prenos snage motora, i sdruge strane, kada je iskljudeno da je lamelaspolnice potpuno odvojena i da se ne okrecesa zamajcem motora (sl. 7.4). Kvadilo po svolojfunkciji i upotrebi u toku voinje izgleda kao je-darr od najopterecenijih sklopova vozila. Medu-tim. to niie tardno isve zavisi od toga kako seYO

a.o k I iz avanje spojnice:-: <rizavanje spojnice moZe nastupiti usled it. ,:':rcra ulja iz motora ili menjada, tako da se Sl. 7.6 - Centriranje diska sa frikcionim oblogama pri- likom priivrSfivanja spo.jke na zamafac. | - zamajac,:=:'1aju obloge. Posledica ovog je da se puna 2 - sklop spojke, 3 - alat 4.70210:-a3a motora ne prenosi na pogonski mehani-:,- vozila (nema besprekorqog povezivania).-- . toga, do proklizavanla moZe do6i usled:':{cmernog zagrevanja prilikom cestih naglih:':lovanja (kao na trkama) pri demu dolazi do:':_:crevanja obloga. lsto tako mo2e dodi do. ':Senja obloga i kod potpuno ispravnog ru-. , , anla i to tokom odredenog vremena, a us-r,-=:-:::a^essdelouvsdotaazjteikvauimndaaojvobovrZlajnegemrep5sotketaipsesneneumspiolerZe.enUopsrpiamomei tseita-i:i-:::recenim vozilom i tom prilikom se uocava rotor brZe okrece nego 5to to odgovara::.r kretanja vozila. U ovakvim sludajevima-:-cujemo na servisnu radionicu. Kod zamene:: :ga uvek treba pro'iontrolisati zaptivanje: :<a motora i menjada sa strane spojnice. ,..E :-: J I v: u redu na osnovu ove probe, treba imati na *!-. umu da gre5ka jo5 moie biti u nepravilnom za- ;.$iLj,!t l r)l7l-dt1 ,,,r'-'* zoru spojnice, Sto treba proveriti pre nego Sto se preduzmu druge mere, odnosno rasklopi =effi' !. sootnrca. =#%,r;.' :il MoZe se desiti da spojnica ne odvaia i pri t':. iq ukljucivanju stepena prenosa oseca se greba- i.r ': n1e ili krdanje. Da bi se utvrdilo da se ne radi o greSki u menjadu, treba izuvr5iti probu u jed- :.i il:ii:ii;j' ';'\" \" nom od stepena prenosa koji nije sinhronizo- l van (hod unazad). Pri normalnom radu motora spojnicu treba potpuno odvojiti, sadekati oko, - 5 - Sklop nose6eg diska spoike i diska sa frikci' jedan sekund i ukliuditi stepen prenosa za hod - - cDpgama unazad. Ako se duje krdanje znadi da spojnicaerovera ispravnosti spolnice ne odvaja sasvim ispravno. Uzrok ovome naj-. -5i7.7) de56e leZi u velikom zazoru, a u nekim sludaje- vima moZe biti uzrok i deformisana lamela spoj-:-=:crucuje se ponekad i kontrola spojnice nice usled pregrelavanja. Ako u ovom sludaiu: -;liovu kad se sumnja da auto proklizava. To ne bipomoglo podeSavaniezazora, ilibito bilo'.= -cLe izvr5iti na prost nacin. kratkotrajno podeSavanje, onda treba prokon- I Zategnuti rudnu kodnicu i ukljuditi tre6i trolisati uZe kvadila (\"sajlu\") i kontranavrtku za pridvrSdenje. Mnogi vozadi imaju naviku da pri:'::en pfenOSa. zaustavljanju kod svetlosnih signala, stoje sa 2 Lagano ukljuditi spoinicu i dodati gas\" Ta- pritisnutom pedalom spojnice i ukljudenim ste-:-.r = s se motor morao zagu5iti_i ugasiti. Ako to penom prenosa odekujuci spremno znak za ucaj onda spojnica klizi. Cesto se desi pri polazak. Ne moZemo re6i da ovde postoji neka-: , probi da kola naglo podu napred, zato Sto direktna i merljiva Steta, ali napominjeno. da ts-'-:-a kodnicd ne drZi dobro. Ako spojnica nije kljudivanje kvadila optere6uje potisni leiaj Sto za posledicu ima njegovo tro5enje, a ako se 97

ovo de5ava duie i 6e56e, to ie rnogucnos{ pre- nost moZe se desiti da velika na,.'rtka stoitvremenog istro6enja leZaja veia. Zato preporu- dvrsto, i uZe bi se zajedno sa njom okrenulo.iulemo da u ovakvim sludajevima, pri vrlo ces-tim zaustavljanjima i polascima treba da kvadilo Potrebno ;e da se ogrlica uZeta dvrsto drZiostane ukljudeno, a ru6ica menjada na ptaz- klestima. Okretanje nalevo znadi povecavanje zazora (gledano ka motoru), a nadesno sma-nom hodu. njenje, odnosno, da bi se zazor smanjio, uZe mora da se skrati. Posle ovog podeSavanja mora se ponovo prokontrolisati pedala spojni- ice. Ako je postignut pravilan zazor onda se na- vrtka za pode5avanje blokira pridvrsti na- vrtkom za osiguranje. Disk spolnice je istovetan za sve tipove mo- tora, medutim kod motora 128A6.064 ugradena je jaca Potisna ofi,.:.iga. s-Sl. 7.7 AVil:juik2a5siammpol-ughaoci)npaoglluavgaek za iskliuiivanje , ,,1j, -*t iskliucivanjuspojke prisk1lp,j4uoCmjkivema,knBojuj)i:osdp1go2o,jv5kaemrasmap-ormsdteor;do'aaienrninuiimhpoodotibspntooolgugagmedias(kp. ar\i zamesto podmazivanja konzistentnom maiiu ts- - Sl 7.8 - Detali mehanizma za iskliuiivanie spoike na slobodnog hoda pedale kome se vrii'podegavaniePodeiavanie zazora sPoinice lzgradivanje i ugradivanie spoiniceisl. 7.8) Pri izgradivanju spojnice treba obaviti sledede operacrle:l',lajpre treba proverili zazor same pedale priiemu se rukom vr5i pritisak na pedalu, i njen 1. Podiii prednji kraj vozila i postaviti ga naDrazan hod treba da bude 25 mm. Tek tadaspojnica treba da podne da odvaja, Sto se nosade.moZe osetiti po otvoru koji se pojavljuje. Pre- 2. lzgraditi menjad stepena prenosa, postu-ma ve6em ili manjem zazoru ova mera se mora pajuci prema opisu datom u poglavlju \"Menjactadno oodesiti. stepena prenosa\". Uredaj za pode5avanje zazora spojnice na- NAPOMENA: Prilikom izgradivanja menja-lazi se na ku6i5tu menjada i pristupadan je sa da stepena prenosa sa motora, izbe6i naslanja-gornje strane. lza svoje vodice deli6no u2esoojnice ulazi u vilju5ku za podeSavanje. Po- nje spojnidkog-vratila. na listiie opruge za is-vratna opruga obezbeduje zategnutost uZeta. KUucrvanle Kvacrla. pn cemu se ono cuva o0Navrtka za podeiavanje se dvrsto drZi, a ot-prsti se krunasta navrtka, pa ona prva za pod- mogu6ih deformacija.eiavanje postaje pokretna. Ako postoli zaprlia-98