Nulla Dies Sine Linea

SRBOLJUB ROGAN studije - projekti - realizacije 1991 - 1999

\"... Arhitekta Rogan je pokazao da uljudna arhitektura, stroga i partijarhalna u boljem smislu te re~i, ne mora biti li{ena modernosti i slobode kreacije, uprkos strogih uslova fizi~kog i ikonografskog konteksta. Ova zgrada, interpolirana na uglu Tolbuhinove i Smiljani}eve, strogo i elegantno struktuira svoje lice kombinacijom stakla i pilastara oblo`enih crvenkastim kamenim plo~ama, finim detaljima fasadnih spojeva, boja i reljefnih senki. Modularni idiom fasade veran je boljim primerima, pa i uzorima be~ke i pra{ke moderne arhitekture, uspevaju}i da na mahove prizove realizacije Ludvika Kisele (Robna ku}a \"Bata\" u Pragu), koncepta i modele Ota Vagnera i Jozefa Hofmana, senzibilnost detalja \"antiornamentalnog\" Adolfa Losa, ali i savremeni purizam arhitekture Osvalda Matijasa Ungersa i celog niza autora evropske arhitekture s po~etka devedesetih godina na{eg veka. Takav utisak je osna`en Roganovim insistiranjem da se ugao gra|evine naglasi plitkim, ~eli~nim balkonima na uglu i prenagla{enim ugaonim motivom na vrhu zgrade... ...Ova pretpostavka, me|utim, afirmi{e zgradu \"Poslovnog prostora\" ne samo kao pojedina~nu uspe{nu realizaciju, nego kao primer koji pokazuje da po{tovanje strogog okru`enja i ~vrstih regulacionih principa, nasle|enih odsjaja morfolo{kog reda i jednog doma}eg, finog vaspitanja u poslovima gra|enja garantuje i individualnu afirmaciju. Ona, dakle, nije zasnovana na samosvesti autora koji grabi ka \"li~nom izrazu\". Na ovakvim lokacijama, li~na artikulacija provejava u detaljima, izboru modulacije i proporcije i u skladu materijala...\" Vladimir A. Mili} LEP GEST NA ]O[KU Re~ br. 26, okt.1996

Srboljub Rogan 

saradnik Tatjana Rogan priprema Aleksa Rogan {tampa Saobra}ajni institut CIP recenzent mr Svetlana Peji} istori~ar umetnosti

Srboljub Rogan  PROJEKTI - STUDIJE - REALIZACIJE 1991-1999 Beograd oktobar, 1999



Svremena na vreme neophodno je, iz higijenskih razloga, uprili~iti veliko spremanje. U na{em poslu tro{ilo se mnogo papira, raznog kvaliteta i formata, koji uz druge vidove arhivske dokumentacije prerastu u nekontro- lisani balast i ugro`avaju `ivotni prostor. Savremena tehnika, sre}om, omogu}ava da se veliki deo arhivira u elektronske fajlove. Zahvaljuju}i predusretlivosti ljudi u Sao-bra} ajnom institutu CIP, imali smo pristup delu savremene opreme kojom raspola`u i odlu~ili da krenemo u pustolovinu koja se zove savremeno arhiviranje dokumentacije. Za ovu publikaciju odabrani su radvi iz perioda posle 1990. gadine, koji se poklapa sa mojim prelaskom iz Zavoda za izgradnju na Arhi- tektonski fakultet. Grafi~ki prilozi, skice i izvodi iz projekata prikazani su u izvornom obliku - imaju karakter originala.

Knjige iz arhitekture su svakako na prvi iskustva, uo~avanju stanja i fenomena iz `ivota pogled najprivla~nije me|u knjigama, jer sa kojima se projektant sre}e tokom svog imaju puno sjajnih slika. posala. Zna~i, kao ciljnu grupu imamo u vidu i sve druge projektante koji sprovode arhitektosku Kad senzacije zadovolje potrebu ~ula vida, javi praksu, a retko stignu glavu da dignu od crta}ih se radoznalost iz drugih sfera interesovanja, stolova i kompjutera. potrba da se slike isprate re~ima. Devizu \"ni jedan dan bez linije\" nismo sebi nikad Do`ivljaj gotove slike mo`e virtuozno da do~ara postavili kao zadatak, ali kad se osvrnemo, profesionalni posmatra~, ali pri~a o putu do vidimo da upravo ona ta~no opisuje dane koji su nekog cilja, makar trapavo ispri~ana re~nikom pro{li. O~igledno, projektantska enigmatika je putnika, kaza}e ne{to vi{e i o putovanju, i o postala potreba, deo svakodnevnog `ivota, putniku samom, naro~ito zato {to se ovde ne treninga, kondicije... U {iroj porodici ima radi samo o slikama. dvadesetak arhitekata, a u naju`oj, tako re}i nema drugih osim arhitekata, ali nismo se Distanca jo{ nije dovoljna. Aktuelna komercijalizovali. Nastupali smo na javnim profesionalna terminologija i okovi prakse u anonimnim konkursima, naravno, sa `eljom da stru~no -formalnoj strani procedure izlaganja u uspemo, ali \"posao\" nismo jurili. Ljudi su javnom delu posla, sputavaju slobodniji, verovatno ose}ali da mogu da nam se obra}aju univerzalniji pristup kome te`imo u opisima. sa problemima iz domena organizacije prostora i gradnje, a to je bio povod da upra`njavamo Na primer, pozivanja na uslovnosti DUP-ovima, ve`be koje nam prijaju. UUP-ovima i sli~no, sada, dok je aktuelan njihov doseg, mogu zvu~ati kao vajkanja, opravdanja za neki postupak. Kad pro|e neko vreme, nas ne zanima previ{e po kojim od tih uslova je ku}a projektovana, nego kakvu je fizionomiju stekla, kako stoji, kakve je susedske odnose razvila, od koga je {ta nau~ila, {ta ima da nam ka`e, koliko je korisna, koliko vredi i na kraju, ima li potomstvo, sledbenike. Katarke u Slanom Ohrabrenje i motiv za ovakvu te`nju u pristupu na{li smo u postupku Stivena Hokinga i njegovoj 1979 odluci da na popularan na~in objasni oko ~ega slika u ~etiri polja se to lome koplja iza vrata strogo stru~nih rasprava iz domena fundamentalne nauke. Njegovu reputaciju vrhunskog fizi~ara ova digresija ne}e umanjiti, a mnogim ljudima bez tako visokog nau~nog obrazovanja pomo}i }e da na|u odgovor na pitanja koja i njih same mu~e. Ako je prvi zbornik radova (1965-1990) bio namenjen prvenstveno kolegama sa Arhitektonskog fakulteta, radi uvida u prethodni rad, ovaj drugi (1991-1999) za sada je samo \"skica za projekat\" o jednostavnom preno{enju

Koja su to iskustva, uo~ena stanja i Neki su preosetljivi. Kod nekih je ve} arhitekturi vlada nadvikivanje. [iroko se fenomeni koja mogu da zanimaju struku? akumulirana surovost `ivota do kriti~ne ta~ke i ovladolo ve{tinama, ponuda je enormna, da bi samo je malo dovoljno da se nanesu trajni se ~uo, objekat mora da vrisne. (Buvljak na To su, pre svega, pitanja za ~ijim odgovorima o`iljci. internetu) tragamo. U praksi, me|utim, borba je jo{ surovija, ali Prirodno je kod mladih da ih privla~i senzacija Nedoku~ivo je, na primer, do kog su stanja ravnopravnija. Kritike mora biti, ~ak je ~ula, da, ako su ve{ti brzo uvezu elemente svesti stigli, posle intenzivnog bavljenja ignorisanje bolnije. Kada je javna, kritika je i atrakcije, ali to je samo \"strip arhitektura\", arhitekturom, pri kraju svog dugog veka, nama ogledalo kriti~ara i zato sadr`i ugra|en deo dogod se ne razvije svest o onom {to se radi. svima poznati veliki stvaraoci, prebogati opreza. Naravno, iz svesnog senzacija izlazi sporije, ali duhom, koji su u `ivotu pro{li kroz razli~ite faze traje du`e. poimanja sveta oko sebe. * Svet bi, gledano kroz arhitekturu, sasvim Svest o stanjima i pojavama formira se kroz Stvarala~kog prostora ima neizmerno. druga~ije izgledao da se povla|uje samo vreme. Kosmos je mo`da ograni~en, ali duhovni ~ulima ili samo razumu. prostor nije. U njemu se treba kretati, videti, Dominacija ~ula iz prvog dela `ivota povla~i se upoznati, razumeti, dogra|ivati... * pred razvijanjem svesti kasnije. U ciklusu preklapanja, sve je na kraju ograni~eno; sre}a U stvarala~kom poslu, bez obzira koja oblast Kako uop{te vidimo prostor? da je tako. To spa{ava civilizacije. Ako je pri da je u pitanju, ima jedna zajedni~ka kru`na, kraju svog `ivota Napoleon, navode}i svoje na deonicama spiralna uzlazna ili silazna, ^ovek ima dva oka na odre|enom uspehe, priznao samo jednu, ali veliku gre{ku - putanja. me|usobnom rastojanju, a stoji na dve noge {to se uop{te i rodio, zna~i da je bio svestan da gravitaciono utemeljen. je pored velikih stvari napravio i velike {tete. Kao {to se u poeziji prvo ~itaju napisane Kao {to nagle promene u dru{tvu nekom pesme, potom se pi{u da bi drugi mogli da ih Ako zamislimo koordinatni sistem sa donose dobro, a imaju i svoje `rtve, tako i velike ~itaju i motivi{u se da pi{u... sli~no i u horizontalom u visini o~iju i vetikalom u osi promene u arhitekturi mogu nekoga da arhitekturi, prvo crtamo ono {to vidimo, prostor razmaka o~iju, onda svet vidimo u ~etiri polja: povrede ili ~ak trajno o{tete. koji postoji, potom prostor koji jo{ ne postoji dva levo - dva desno, ili dva gore - dva dole. crtamo tako da mo`e da se predstavi i napravi, U odre|enom dobu `ivota suo~eni smo sa a realizovan, mo`e da poslu`i kao model budu} U tim poljima vladaju dva stanja: simetrija ili odgovorno{}u. Svest o odgovornosti pred im stvaraocima ... I tako u krug. asimetrija. Ali ta stanja zavise od distance. Ako sobom, ali i pred prirodom i ljudima, sve je se dovoljno udaljavamo po horizontu, ili po prisutnija. * vertikali, uo~i}emo da simetrija prelazi u asimetriju, ali i obrnuto. * Arhitektura se bavi elementima prostora. S jedne strane vezana je za ~ula, sa druge S druge strane, sadr`aj, struktura, gustina Ima profesija koje su po definiciji bliske za tehniku. A ono {to vidimo, nije sve {to nam doga|aja u poljima su razi~iti, a svaki pomak surovoj strani `ivota. Arhitekturu niko ne vidi treba. menja sadr`aj polja; novo se memori{e, staro u tom svetlu, ali nisu ni arhitekti za{ti}eni. bledi. Surovost mo`e da se pojavi iz neznanja, Kada se vratimo sa putovanja, ako do`ivimo nepa`nje, bahatosti ili zle namere u sferi vizuelno napajanje lepotom, o~i su nam * odnosa me|u ljudima, a u povodu arhitekture. ozarene. Sva stanja i potrebe o kojima pri~amo u Velika predostro`nost i oprez naro~ito su va`ni Ta potreba za napajanjem ~ula razvila je i prostoru na kraju reguli{e geometrija. u odnosu prema studentima. Mi ne mo`emo afirmi{e dizajn. Potreba za senzacijama je sve Projektant je tu da je defini{e, a onda se mo`e danas, ovde, sebi dozvoliti komociju surove ve}a, a vreme za do`ivljaj sve manje. Sve mora predati drugima da je realizuju. kritike i se~e, jer ne poznajemo te mlade ljude. biti intenzivno da bi bilo prime}eno. I u

Japanac u Parizu na mostu Pont des Artes 1986 u vreme izlo`be Kenzo Tange





Profesor dr Branislav Milenkovi} NOMEN EST OMEN Crte` je zlatan presek u kome su sabrana, valorizovana i integrisana sva vizuelna, du{evna i nervna saznanja i potencijali jednog crta~a, njegova fundamentalna, vitalna energija. Dragan Jovanovi} Danilov Sve{tenici linije

Kada gledamo sve priloge arhitekte Srboljuba Rogana verovatno }e nam biti jasan izbor ovog prethodnog teksta Dragana Jovanovi}a Danilova, jer Rogan je \"sve{tenik linije\", njegov crte` je \"surova likovna istina, a (njegovo) crtanje (je) posve}ivanje u tajne sveta, intimni jezik du{e koji zamenjuje re~i.\" Ako je on mag linije tajnu krije njegovo ime, pa po{to je - nomen est omen - onda po gematriji, starodrevnom preobra}anju slova u brojeve i obratno njegovo prezime iznosi - zbir svih slova je 55, a ime broj 89; zbir jednog i drugog jeste 144 tj. 12. U prvom slu~aju - 55 - imamo brojeve 5 i 10 a {to zna~i - 5 simbolizuje sjedinjenje, sredi{te na svim stranama sveta; 10 je broj pitagorejske tetraktise, Bo`ijih zapovesti, najsvetiji broj univerzalnog stvaranja. Na kraju i 12 predstavlja prostorno vremenske deobe, simbolizuje mnoga hri{}anska zna~enja, broj izabranja itd. Ova mala igra brojeva i geometrije oko imena samo prividno olak{ava pisanje o tu bivstvuju}em arhitekti, koje nikada nije li{eno emocija, li~nog odnosa autora i pisca koji je pratio ovo izrastanje i do koga mu je mnogo stalo. Tako Rogana ja uvek vidim velikog, plavog ~oveka u dnu sale, nadvisuju}eg, mirnog i stalno zaposlenog, upitanog nad kvalitetom svoje ponude; istovremeno on ne crta, on ukra{ava budu}i `ivot na bez`ivotnoj hartiji - pa ako je Bachlar napisao Poetiku prostora, Rogan je nacrtao poetiku prostora! Kao po~etak bila je ku}a za nedeljni odmor koja je me|u prvim radovima na{e sredine bila pokazana svetu; koliko me pam}enje dr`i bila je to, da se izrazim u duhu vremena, uspe{na promocija. Od tih sedamdesetih godina pa do danas, kako navodi Rogan - Nulla dies sine linea - oku{ao se sam, u dvojcu ili grupi na raznim prostornim zadacima {to mu danas daje pravo da i druge uspe{no savetuje. Danas se moja pa`nja kretala izme|u poeti~nih linija crte`a ambijenata i izgra|enih ku}a u Obrenovcu - Tpoplice - tandema Rogan, ili vile u ulici Vojvode Dragomira sa, po njegovim re~ima, primesama sirotinjskog baroka u jednoj celishodnoj i slo`enoj stambenoj strukturi. Naravno da i ovde ravnote`a izme|u prirodnog i stvorenog, izgra|enog ostvaruje sazvu~je svih na{ih ~ula; taj postavljeni cilj za biti u prostoru a ne biti stavljen poput predmeta, uo~ljiv je i na svim drugim projektima, po{to se jasnim pojmovima obezbe|uje teritorija mogu}e akcije, raznovrsnih do`ivljaja i predstava pojedinaca. strana 12

Moje zadovoljstvo o njegovom poslu delili su i drugi - Vladimir Mili} je u ~lanku \"Lep gest na } o{ku\" opisao zgradu Poslovnog prostora u ulici Mar{ala Tolbuhina, podvla~e}i njenu bliskost sa \" uzorcima be~ke i pra{ke moderne arhitekture\", naslona na Otto Wagnera ili Josef Hoffmann-a i naravno neizbe`nog raspona izme|u Adolf Loos-a i Oswald Mathias Ungers-a. Pridodaju}i ovome i sopstveni doprinos autora u tuma~enju {ta je to ku}a u gradu, po Mili}u, dodajmo i neke na{e eksperimente, po na{em saznanju, koji ne zaostaju za ve} navedenim pionirima moderne, zapravo bogate tezu arhitekte Vladimira Mili}a. I ovoga puta to je neizbe`ni Jo`e Ple~nik i njegov Zavarovalni skupnost Triglav, Ljubljana 1924 sa akcentom prizemlja u dva spratna toka i potom moduliranog trospratno, platna administracije sa izba~enim stubovima od opeke i nu`nih betonskih prstenova i horizontalnih greda. Sve ovo spada u jedan krug srednjeevropskog podsticaja re{enju gradskog poslovnog prostora po~ev od Loos-ove ku}e na Mihajlovu trgu u Be~u 1910. i pomenute zgrade Jo`e Ple~nika u Ljubljani 1924., Huga Ehrlich i najzad Srboljub Rogan 1990. sa svojim dvoeta`nim postamentumom i ~etvorospratnim moduliranim tokom ostalog administrativnog prostora. Ugaoni pristup Ple~nik - Rogan, u rasponu od 66 godina nimalo nije izgubio od svoje aktuelnosti, jasne orijentacije za dva pravca pru`anja zgrade; uostalom ova specifi~na geometrija sklopa u ovih poslednjih trideset godina kraja XX veka obilato je kori{}ena kako u situacijama ivi~ne izgradnje tako i u slobodno razvijaju}im volumenima, kao kod Louis Kahn-a, James Stirling-A, John Portman-a, Richarda Meier-a ili na{ih arhitekata S. Lazarevi}a i B.Mitrovi}a. Godine u kojima je Rogan razvijao svoje predstave o ravnote`i \"korektnog dijaloga sa okru`jem\" bile su nemirne i prepune reanaliza Moderne; strukturalizam dvostruko zagledan u budu}e i pro{lo sa izmenjenom dioptrijom ne o delu ve} o nezavr{enoj arhitekturi, koketarije sa klasikom do njenog iskrivljavanja i najzad pitanja da li je arhitektura, prema jednom pesimisti~kom iskazu G. Candilis-a, zaista relikvija pro{losti. Ve} od raspada CIAM-a i svetskog nastupa strukturalizma, ka izu~avanju arhetipova odnosno ka novom ~itanju istorije ili bitnih preporuka da \"arhitektura treba da bude proces stvaranja sredine isplanirane u harmoniji sa elementima prirode\" (pvelja u Machu Picchu, 1977) su bile inspirativne za Roganov rad {to se najbolje vidi u disciplini forme: forma kao red, poredak - grupisanje nizanjem, vezivanjem {to sve odaje odre|enu geometriju sklopa; obuzdavanje sebe i pre svega prooformljenost predlo{ka (N. Hartmann: Durchgefortheit) a {to zna~i da je prostor izgra|ivan do najsitnijih pojedinosti, koje su ~vrsto svezane i delatno usmerene prema celini - ne dopu{taju}i pri tome da one me|usobno ne komuniciraju - jednom re~i prema Rodin-ovom divljenju prirodi \"Dobar rad\", a prema slovu naslova cum optima forma. Devet vrsta zgrada, prema sopstvenom spisku, i 30 arhitektonskih utakmica sa 10 prvih nagrada verovatno da u prvom trenutku pokazuju {irinu interesa autora; ali svako pojedina~no upoznavanje - svake zgrade ponaosob - dokazuju nam kakva je ozbiljnost autora u \"~itanju\" teritorije i potreba budu}eg i skoro da u ve}ini slu~ajeva, prema prilikama, mi sada ~itamo u njegovim odgovorima majstorstvo spoja jedne primenjene antropologije prema definiciji arhitekture profesora B.Bogdanovi}a. Dakle, tu su oslonci na istoriju, sociologiju, filozofiju, arheologiju, psihologiju pa i nauku o jeziku - arhitektura je ovde, kod arhitekte Srboljuba Rogana, deo kulture shva}ene kao jedinstva, bez podvajanja idealne i oblasti materijalne reprodukcije. Prostor te`i sveobuhvatnosti ali je autor dovoljno oprezan i \"kriti~an prema postoje}em\", pa kao u svakoj dobroj filozofiji tri su osnovne ideje njegovog prostora: ZBILJA, ISTINA I MOGU]NOST.



PROJEKTI - STUDIJE - REALIZACIJE 1991-1999 IZBOR



Projektovano 1991. godine KU]A ZA ODMOR Rose, Boka Kotorska Grad Hvar, pored Kor~ule i Dubrovnika, va`i dovoljno izmaknu i provedu izvesno vreme tu, za najskladnije oblikovanu urbanu ljulju{kaju}i se i meditirajau}i, vrate se. Slede} strukturu. Razvija se na izuzetno pokrenutom eg dana podnosilac zahteva dobija saop{tenje terenu. ^ovek se pita, kako su mogli da imaju o odluci i uputstvo o na~inu gradnje. tako razvijenu predstavu o dispoziciji objekata, pojedina~no i u celini? Tako je na jednostavan na~in, na osnovu poverenja, stvarana harmoni~na urbana Postoji pri~a da su Hvarani me|usobom birali celina. ~oveka da vodi brigu o tome. Elem, seo sam u ~amac... Po toj pri~i, onaj ko je nameravao da gradi ili dogra|uje, bio je u obavezi da sa tim ~ovekom sedne u ~amac i izveze se na more. Kad se strana 17

Projektovano 1991. godine POSLOVNA ZGRADA INVESTBANKE Balkanska 17-21, Beograd Investitor: Investbanka Beograd Idejnim arhitektonsko urbanisti~kim re{enjem Spratnost ovog krila, s obzirom na pomenute Projektna organizacija: Zavod za izgradnju ispitane su mogu}nosti i pogodnosti lokacije denivelacije u neposrednom okru`enju, grada Beograda- na kojoj je Detaljnim Urbanisti~kim Planom manifestuje se iz Balkanske ulice kao P+5, a Faza projekta: Sektor za studije i (06-154/ 89) op{tine Stari grad u okviru sa novo formiranog platoa izme|u postoje}ih projektovanje rekonstrukcije bloka izme|u ulica Narodnog objekata Protokola i Srbijateksa, kao P+2 sa Spratnost: Idejno arhitektonsko Fronta, Kosovke devojke, Mar{ala Tita i kaskadno povi~enim eta`ama. Povr{ina: urbanisti~ko Balkanske, predvi|ena izgradnja novih re{enje objekata u Balkanskoj 17, 19-21 Deo zgrade (Balkanska 19-21) je atrijumskog P+5+ Pk do P+7+Pk tipa sa visinskom regulacijom uskla|enom u 13 700 m2 Balkanska ulica, me|u starim beogradskim prednjem frontu sa nizom objekata u ulicama, asocira na stare zanate, promenu Balkanskoj (P+5+Pk), dok se po dubini pravca i veliki uspon ( koji se mora pod optere} parcele spratnost pove}ava na P+7+Pk. enjem savladati kad se sa `elezni~ke stanice ide pe{ke direktno u centar, na Terazije) Ispod objekta, i cele parcele, re{ena je vi{e eta`na gara`a kapaciteta oko 300 gara`nih Na ovom mestu, ulica ostro menja pravac, a mesta za zaposlene u bloku i korisnike usluga ( pe{a~ki tok se ra~va preko stepeni{ta, terasa i javna ) pasa`a jo{ jednom pre~icom do pred Igumanovu palatu. Modularni raster za kancelarijski trakt je 3.75 x 6.25 = 23.44 m2 (za 4 slu`benika) Deo zgrade (Balkanska 17), po ovom re{enju gradi se iznad postoje}ih nivoa terasa. strana 18

U objekat je sme{teno 356 kancelarija, kabineti, saloni za razgovor, ekspozitura, univerzalna sala sa holom, restoran, klub, biblioteka, ra~unski centar i pomo}ne prostorije za arhiviranje, grafi~ke i {tamparske usluge i drugo, po projektnom zadatku Re{enje je bazirano na savremenom konceptu javnih i poslovnih objekata u svetu. strana 19

Izvedeno 1991. godine ZGRADA POSLOVNOG PROSTORA Mar{ala Tolbuhina 31-33, Beograd Investitor: Zajdni~ki fond Svakom, i najmanjem projetantskom slede|ih {est (zimskih) meseci ku}a je poslovnog prostora zadatku, prilazi se sa jednakim \"stavljena pod krov\" i otpo~ela je monta`a Proj. organiz.: op{tina i grada, entuzijazmom, odgovorno{}u, brigom, trudom delova fasade. Beograd da se pronikne u tajnu date lokacije i otkrije Faze projekta: Zavod za izgradnju klju~ za njeno re{avanje, a onda se spletu Kratko, fiksno vreme i fiksna cena gradnje, to Projektant konstrukcije: grada Beograda, okolnosti i jedan od njih, koji je u po~etku je komoditet koji je sebi Investitor mogao da Spratnost: Sektor za studije i jednako samo potencijalan, kao i svaki drugi, pru`i u uslovima krize gradnje. Na kantaru Povr{ina: projektovanje bude taj koji }e viziju projektanta u~initi stoje s jedne strane nekoliko mese~nih Izvo|a~: UUP, Idejni, glavni i dostupnom i drugima. Tada to vi{e nije samo prose~nih projektantskih plata i godinu dana Enterijer VI sprata: izvo|a~ki projekat njegova vizija koju se trudi da do~ara drugima zidarske, a s druge gotova ku}a. S. Prodanovi} nego ku}a u gradu koja vodi svoj samostalni Po+P+5+Pk `ivot, javno dobro o kome javnost sudi. Posmatra~u je, me|utim, dato vreme, do mile 3 000 m2 volje, da hladne glave, posmatra i prosu|uje o G.P. Ratko Mitrovi}, Pri~a koja je u nju ugra|ena zaslu`uje da se vizuelnom efektu, bez obaveze da se obazire na Beograd pomene, pre svega zbog studenata i okolnosti, psiholo{ke tenzije i fizi~ki napor sa T. Tadi} i A. Rogan projektanata koji takvo iskustvo jo{ nisu stekli, u~esnika u ovom podvigu. jer govori o fenomenima sa kojim se mogu sresti. Koju satisfakciju ima projektant ? Ovkav svojevrsni ispit efikasnosti, mo`da mu je dao Ne postoje dve ista zadatka. Svaka lokcija je samopouzdanje da se kasnije uhvati u ko`tac enigma za sebe i mo`e da se re{i brzo, sporo ili sa daleko slo`enijim zadacima, pod daleko nikada. Kad je kratko vreme investitorski nepovoljnijim okolnostima, A to, {to ima li~nu imperativ onda, kao na ispitu, odluke moraju satifakciju da je brzopotezno re{io problem, jo{ da se donose brzo. A kad je procedura ne zna~i da }e i od javnosti do`iveti satisfakciju zahtevna i oduzima i od tog dragocenog koju eventualno o~ekuje. kreativnog vremena onda se ulo`i i fizi~ki napor; i potr~i, i potegne. Gradili{te se otvara Uostalom, zar nisu disciplina, izdr`ljivost i tri meseca od uvo|enja projektanta u posao. U brzina bili pedago{ki metod i uslov u starim strana 20

{kolama arhitekture i lepih umetnosti da se stekne pravo na projektovanje ? Zar nije praksa \"nijedan dan bez linije\" uslov da, kad se to pravo stekne, ono i iskoristi ? strana 21

Projektovano 1998. godine DVORI[NO KRILO ZGRADE POSLOVNOG PROSTORA Mar{ala Tolbuhina 31-33, Beograd Korisnici Poslovne zgrade iskazali su potrebu za pro{irenjem i aktiviranjem potencijalnog dvori{nog krila za dodatni arhivski prostor tako da ne remeti dvori{ni prostor koji formiraju izvedeni objekti, a da mu se obezbedi ekonomski, kolski pristup sa ulice. Jedno lice tog dvori{ta je kalkan susedne stambene zgrade (br.35), ~ija fizionomija nije primerena centru grada. Malom projektantskom bravurom u lakoj monta`noj konstrukciji, u italijanskom `argonu \"monta`a velu}e\", mo`e da se obezbedi da se zadovolje svi funkcionalni i estetski zahtevi: da se vizure i komunikacije me|usobno ne ometaju, da se ne ugrozi postoje}i svetlarnik, a da se primenom polihromije, modularnosti i materijala koji ~ine dvori{nu fasadu izgra|enog poslovnog objekta, dobije nova vrednost ovog prostora. Naru~ilac: Cores Primena sistema vi{espratnih kontejnera je Faza projekta: Idejno re{enje, 1998 poznat postupak iz perioda \"metabolizma\", Spratnost: P+5 primenjivan za urbane i stambene potrebe Povr{ina: 150 m2 (Kurokava, Isozaki, Kikutake, u Evropi grupa izlagano na Oktobarskom salonu u Arhigram), koji je kulminaciju dometa imao na Beogradu 1999 svetskoj izlo`bi u Osaki 1970.g. strana 22

Projektovano 1991. godine POSLVNA ZGRADA INVESTSTAN Mar{ala Tolbuhina 37-39, Za prostor na uglu ulica Mar{ala Tolbuhina i Beograd Investitor: Investstan Zavod za izgradnju Ivana Milutinovi}a ra|ene su mnogobrojne Projektna organizacija: grada Beograda studije i projekti za razli~ite investitore koji su, U povu~enom potkrovlju, uz ma{insku salu, Sektor a studije i sticajem raznih okolnosti, polagali pa izgubili predlo`ena su dva atraktivna prostora sa Faza projekta: projektovanje pravo na izgradnju ove lokacije. Pored ostalih izvanrednim vizurama na Svetosavski plato i Spratnost: Idejno arhitektonsko autora i ovaj je sada tre}i put u prilici da u okolinu, pogodni za restoran, malu scenu, Povr{ina: re{enje,1991 novonastalim uslovima ponudi re{enje koje je modne revije i sli~ne aktivnosti. P (+NP) +5 sastavni deo ponude Zavoda za izgradnju 5 300 m2 grada za izradu UUP i tehni~ke dokumentacije Komunikacije kroz objekat, kako horizontalne za ovaj objekat. tako i vertikalne, razdvojene su - za poslovni i strana 23 prodajni prostor. Regulacioni uslovi su ovde striktni, kako u horizontalnom, tako i u vertikalnom planu. Objekat ima savremeni izraz i oblikovan je tako Potreba za optimalnim kori{}enjem potencijala da deluje lagano. Zaobljeni, polukru`ni oblici lokacije re{ena je uo~avanjem postoje}e prate elemente saobra}ajne regulacije na denivelacije u terenu, formiranjem dva uglu. U istom duhu re{ena je i silueta. prizemlja i lociranjem ulaza periferno, po dijagonali placa. Tako se u nisko prizemlje ulazi Modularna koordiniranost sprovedena je u sve ravno sa najni`e ta~ke ulice Mar{ala Tolbuhina, tri dimenzije i ostvarena dobra veza sa a u visoko prizemlje sa najvi{e ta~ke ulice susedima. Ostavljena mogu}nost dogradnje Ivana Milutinovi}a. susednih objekata ne uti~e, u smoslu poreme} aja, na planirano stanje. Prostorna organizacija po vertikali re{ena je tako da su za publiku ponu|eni Gradnja treba da bude brza i laka, delimi~no najpristupa~niji i najsagledljiviji prostori u monta`na, u skladu sa tehnologijom niskom i visokom prizemlju kao i delu suterena savremenog gra|enja. (poslasti~arnica, bife \"Zoran\" i lokali). Lokale na I i II spratu povezuje holski prostor kroz tri visine, ~ime se ostvaruje dobra vizuelna orijentacija. Slede}i nivoi (III, IV i V sprat) su namenjeni poslovanju i pogodni za podelu u potceline do pojedina~nih kancelarije i agencija.

Projektovano 1993. godine TERAPEUTSKI CENTAR - JEZERO [IRA Krasnojarska oblast, Rusija Me|unarodna licitacija Koncern Noriljski Nikel Uoblasti Ju`nog Sibira, prema granici sa Rehabilitacija se odvija pod nadzorom Investitor: GENEX Mongolijom (ispod 55. paralele, gde izvire medicinskog osoblja u sanatorijumima Ponu|a~: Idejni projekat reka Jenisej) danas je razvijena mre`a paviljonskog tipa u okviru kompleksa ove banje Faza: letovali{ta koja koriste porodice radnika te{ke koji je urbanisti~ki regulisan i parkovski metalurgije iz Noriljska sa u{}a Jeniseja u ure|en, ali zapu{ten. severno ledeno more. Investitori, nova ruska elita komunicira i Ceo kraj je prebogat vodom, mno{tvom pritoka, prihva}ena je od naroda. U njihovom jezerima i retenzijama i ekolo{ki je projektnom zadataku, pod krovom jednog uravnote`en, mo`e se ~ak re}i da priroda objekta ima mesta i za obi~ne gra|ane i za dominira i pored toga {to postoji razvijena vrhu{ku tog regiona. Predvi|en je raznovrsan infrastruktura i obilje elektri~ne energije. prostor za boravak, rekreaciju i dru`enje. Stanovnika nema mnogo. @ive po gradovima i Rezultat rekonstrukcije i dogradnje objekta, selima koja su dugo, u vreme Staljina, bili osim funkcionalnih, ima i estetski zna~aj. izolovani ([u{enskoe). Objekat je koncipiran tako da se u sredi{njem Jedna od ~uvenih pritoka iz okoline je reka delu, u okviru postoje}e zgrade, razvija niz Kizir (raj za ribolovce), a jezero [ira, uz koje je tipskih jedinica, a krajevi su pro{ireni formama razvijen ovaj terapeutski centar, ima slanu koje oboga}uju osnovni korpus novim likovnim vodu sa lekovitim svojstvima. zna~enjima. S jedne strane su apatrmani, a sa druge don`oni u kojima se nadome{ta prostor Centar obezbe|uje gostima hotelski sme{taj, za boravak gostima iz jednokrevetnih, banjsko le~enje, odmor i rekreaciju. dvokrevetnih i ~etvorokrevetnih soba. strana 24

Struktura krova nastala je iz osnovnog konstruktivnog rastera. Formiran je sklop naizmeni~nih jednovodnih kosih krovnih ravni, funkcionalnih i jednostavnih za odr`avanje. Dobijena je primerene krovna zavr{nica, ali van klasi~nog postupka. strana 25

Projektovano 1993. godine NIZ POSLOVNO STAMBENIH ZGRADA Skerli}eva ulica, Beograd investitor: GP \"Dom\" Moglo bi se re}i - Pariska arhitektura ( vidi: Naru~ilac: Grifon F.A.Sovage, stambena zgrada iz 1912) sa Faza: idejni projekat uz UUP malim promenama u povla~enju fasade. Ili, iskustva beogradskih modernista u formiranju i ra{~lanjavanju sklopa, opet sa minimalnim pomacima delova zgrada. To su tehnike, alat za modelovanje ovog niza sa bogatistvom planova fasade. S druge strane, lenjoj gipkosti regulacione \"S\" linije dotato je malo dramatike situacionim kaskadama, pasa`ima i distorzijom sklopa. Potreban urbanisti~ki volumen je preoblikovan. Svi postoje}i objekti su zadr`ani (me|u njima je i jedna ku}a M.Zlokovi}a), a spratnost predvi|ena DUP-om, smanjena. strana 26

strana 27

Projektovano 1992. godine JAVNA GARA@A Raji}eva ulica, Beograd Iznenadni poziv iz Skup{tine grada bio je upu} Definisanje arhitektonskog \"greed-a\", rastera en Branku i Srboljubu Roganu, autorima fundirane konstrukcije, kompatibilnog za prvonagra|enog konkursnog rada iz 1976. g. za gara`u i budu}u sinfoniju odozgo, deo je Muzej grada Beograda na prostoru okretnice istra`iva~kog rada na ovom poslu. GSB u Raji}evoj ulici. U celokupnom re{enju demonstrirana je Na toj lokaciji Grad je sad imao nameru da virtuoznost koja je zadovoljila gradske komisije. izgradi veliku javnu podzemnu gara`u prema I vi{e od toga, izre~eno je toliko superlativa o urbanisti~kim uslovima i uslovima Zavoda za radu da je i ta{tina autora zadovoljena i jo{ je za{titu. U saobra}ajnom smislu, trebalo je dati preostalo. i predlog za etapno preme{tanje okretnice na drugu lokaciju. Pro{le godine uprili~en je novi konkurs za ovu lokaciju. Pobedili su Milan i Vlada Lojanica. Dominantni deo zadatka je substruktura. Brigu o sudbini lokacije preuzima novi autorski Poznato je da je tu locirano i metro stajali{te i tim. da postoji niz drugih uslovnosti koje ozbiljnost zadatka di`u do najvi`eg ranga. Uz rudarski pozdrav: Sre}no! Investitor: Parking servis Beograd Izme|u ostalog, Zavod za za{titu eksplicitno je Faza: Idejni projekat zahtevao da se re{i i suprastruktura kako bi Kapacitet: 500 gara`nih mesta gradske institucije bile uverene da izgradnjom infrastrukture ne}e sputati mogu}nost rasko{nog re{enja nadgranje. strana 28

A negdota je vezana za vreme (1979-1980) kad U \"Osnovi\" je tada radila generacija pionira - je velika ekipa mladih autora (Z. graditelja Beograda, (SIV, Hotel Jugoslavija, Atanackovi}, G.Crnogor~evi}, M.^ehovin, B.\\ Stadion Crvena zvezda....) unisijavi}, B. i S. Rogan, M.Timotijevi}) i Isce|eni od rada, ali bogati duhom, sa saradnika, radila konkurs za Ljubljansku izvanrednim rukopisom, nisu vi{e mogli da `elezni~ku stanicu u prostorijama biro-a crtaju, mogli su da pi{u... Osnova.. Zavr{avaju}i radno vreme, ustajali su sa svojih stolova punih stvarala~kih o`iljaka i sa simpatijama ustupali svoja mesta drugoj i tre}oj smeni uz `elju da \"uhvate vetar\" na polju arhitekture i \"uz rudarski pozdrav: Sre} no!\" strana 29

Objekat u izgradnji, projektovano 1994-1995 KLINI^KO BOLNI^KI CENTAR Jaroslav, Rusija me|unarodna licitacija MS^ Tehnolo{ki vrlo slo`en i urbanisti~ki Jaroslava mnogo vode ra~una danas o Investitor: Novojaroslavskogo delikatan, ovaj zadatak je doneo satisfakciju arhitekturi objekata koje odobravaju za Neftepereraba- dobro obavljenog posla u vreme dok je trajao. gradnju. U okviru institucije \"glavni arhitektor Ponu|a~: tivaju{~ego Zavoda goroda\" odvijaju se `ive rasprave po svim Faze: ECP, Kipar (dobio posao Glavni nosilac investicionog ulaganja u gradu pitanjima iz oblasti funkcije, forme i prostora i i ugovorio izgradnju) Jaroslavu je ogromni Zavod za preradu nafte karakteristi~no je da su u~esnici vrlo aktivni. Glavni tehnolog: Idejno re{enje sa oko koga se u produ`etku starg razvio ceo novi Varijante obo`avaju. One ih provociraju da kroz Proj. organizacija: revizijom, Licitacija za Jaroslav. komparaciju izlo`e svoje mi{ljenje o problemu i Spratnot: nosioca projektovanja bez kompleksa umeju i da pohvale kad Povr{ina: Idejni projekat sa Novi Jaroslav, kao i svi novi ruski gradovi prona|u kvalitet. revizijom i svim slobodnog plana, vi{e li~e jedan na drugi nego strana 30 saglasnostima, {to imaju oslonac u strukturi svog nasle|a. A U okviru kompleksa bolnica i klinika Licitacija za gradnju od starog Jaroslava moglo bi mnogo da se medicinskog fakulteta Jaroslava odre|eno je Prof. Dr Vra~ari} i nau~i. Osnovan je po legendi u 14. veku u mesto za izgradnju savremenog hirur{kog Genex vreme Jaroslava mudrog kao manastirski korpusa i kroz vi{e studija i re{enja proveravan Centroprojekt, Beograd centar na truoglastoj zaravni uzdignutoj nad je program, funkcionalna dispozicija i prostorni Po+9+Pk u{}em reke Kotoros u Volgu. Neodoljiva je uticaji novog, po volumenu dominantnog 20 000 m2 asocijacija na Beograd ili Zemun . Grad je i zdanja. danas bogat `ivopisnim ckvama i manastirima. Niz stilskih vila po obodu, na obali, orijentisan Raspore|en na deset eta`a, funkcionalno je je na parkovski ure|en kej (nabere`naja), dug re{en i uskla|en sa propisima koji vladaju u tri kilomatra, koji u blagom luku prati reke sa Rusiji slede}i sadr`aj objekta: Odeljenje za visine. U nezboravnoj {etnji posmtramo sunce prijem i otpust bolesnika; Stacionar za hirur{ko koje u destet uve~e jo{ ~u~i iznad horizonta. odeljenje sa 90 kreveta, hirurgiju krvnih sudova sa 30 kreveta i ginekolo{ko odeljenje sa 60 Da li zbog prisutne istorije, ili o~uvanog sluha kreveta; Dijagnosti~ki deo sa operacionim za sklad, a sa prisutnom te`njom i otvoreno{}u blokom od 9 operasionih sala, odeljenjem ka savremenom i svetskom, urbanisti i arhitekti anesteziologije i reanimacije sa 15 kreveta i 2

sale za reanimaciju, odeljenja za hiperbari~nnu oksigenizaciju, plazmaforezu, dijalizu, hemosorbciju, traumatologiju, odeljenje za rengenologiju i odeljenje za centralnu sterilizaciju; Blok jednodnevne hirurgije sa svojim operacionim odeljenjem, specijalisti~kim kabinetima, dnavnim stacionarem; Klini~ka katedra sa u~ionicama ; Administrativne, pomo}ne i tehni~ke prostorije. Tehnolo{ka slo`enost kod bolnica proizilazi iz strana 31

striktih sanitarnih i protivpo`arnih uslova koji moraju da se obezbede kako unutar funkcionalnih grupa tako i pri njihovom povezivanju, odnosno razdvajanju. S druge strane, savremenu opremu i medicinsku praksu prati slo`ena mre`a instalacija. U funkcionalnom smislu kod bolnica presudna je provera da li su u objektu re{ene horizontalne i vertikalne komunikacije; kretanje bolesnika, posetioca, medicinskog i drugog osoblja, sterilisanog i nesterilisanog materijala, hrane, otpadaka... Sve je to egzaktno i mo`e se savladati, ali na strana 32

kraju, arhitektura je ta koja mora da pobedi. strana 33

Izvedena I faza (u postoje}em objektu), 1996. godine UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA „Svetozar Markovi}“ Bulevar revolucije 71, Beograd Tog leta ostali smo kao de`urni na fakultetu i Pokazalo se da potreban prostor mo`e da se tako nas zadesi obaveza da u okviru planira u dvori{nom poligonalnom krilu interdisciplinarnog tima sa Univerziteta atrijumskog karaktera, koje dispozicijom tehnolo{ki re{imo funkcionisanje biblioteke, asocira na srednjevekovne manastirske posebno vezu sa depoima izgra|enim ispod biblioteke. Kroz moderan tretman, materijale i dvori{ta. To smo obavili. Deo re{enja u okviru detalje, uz prirodno svetlo i zelenilo, ovi zgrade je realizovan i fasada obnovljena u prostori bi pru`ili neuporedivi relaks svom izvornom duhu. korisnicima. Koautor: Vasilije Milunovi} Ako postoji spasila~ki deo posla u arhitekturi, Nastavak na ovom projektu sa nestrpljenjem Faza: Idejno re{enje ovi autori mogu da ose}aju ponos kao spasioci o~ekujemo. rekonstrukcije i jedne vredne zgrade od rasturanja. dogradnje, 1994 Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi} Deo glavnog U ~emu je bio problem? nalazi se na uglu ulica Bulevar revolucije i projekta, 1995 Te`ilo se da se, po uzoru na evropska iskustva, Karnegijeve. Na pro~elju zgrade jasno je biblioteka tehnolo{ki unapredi, ali je na~elno ispisan pun naziv. postojao paradoks: Univerzitetska biblioteka tehnolo{ki je tretirana kao nacionalna; 90% Kad je pedesrtih godina, pod uticajem knjiga je u skladi{tu, a 10% uslovno podzemnih voda, o{te}ena zgrada i ugro`ena pristupa~no. Odeljenje slobodnog pristupa bezbednost knjiga, trebalo je hitno odvojiti knjizi bilo je minimalno. Prethodni projekat je ne{to para da se stanje popravi. Neko se tada, predvi|ao dozi|ivanje zgrade ~ime bi u ka`u, setio da je zdanje podigla fondacija zna~ajnoj meri bili devastirani II sprat i Karnegi. Presavijen je tabak i poslato pismo u potkrovlje, iako je zgrada pod za{titom Zavoda kome se poziva Karnegi da plati tro{kove za za{titu spomenika kulture. sanacije. Ubrzo je usledio odgovor: Za re{enje va{eg problema upu}ejemo vas na novog vlasnika, gospodina Svetozara Markovi}a! strana 34

Projektovano 1995. godine ELEKTROTEHNI^KI FAKULTET Bulevar revolucije 73, Beograd Za potrebe ~etiri tehni~ka fakulteta, Vasilije Milunovi} i ja, uradili smo studiju doradnje u kompleksu izme|u Bulevara revolucije, Ruzveltove, 27. marta i Karnegijeve ulice. Kad je komisija prihvatila studiju o uslovima za dogradnju, o~ekivala je da }e se autori prihvatiti izrade projektne dokumentacije. Me|utim, odbili su, sa predlogom da se projektant izabere na konkursu. Na konkursu su autori uslova Iskoristili priliku za dalja istra`ivanja, korak dalje. Smatrali su da se ne treba oslanjati na privremene objekte i ugra|ivati ih u budu}e trajno stanje. Poku{ali su da razbiju sitnosopstveni~ki mentalitet i princip kampusa, koji se manifestvovao u zajedni~kom dvori{tu fakulteta, i otvore vedutu odavno zacrtanu u planu grada: Kupola studentskog doma - kupola crkve Sv. Marka. konkursno re{enje 1995 Koautor: Vasilije Milunovi} strana 35

Izvedeno 1998. godine STAMBENA ZGRADA Neimarska padina Lamartinova 3-7, Beograd Investitor: Fond za gra|evinko Na bazi Detaljnog urbanisti~kog plana dela Na uglu Neboj~ine i Lamartinove ulice dve Proj. org. zemlji{te VII, VIII i IX Mesne zajednice na Vra~aru, stambene zgrade daju urbanisti~ko- Zavod za izgradnju ira|eni su u Zavodu za izgradnju grada arhitektonsku i stilsku intonaciju tog dela Odg.proj. grada Beograda 1982. godine (u timu kojim je Neimarske padine, ina~e bogate zelenilom i Faze: Sektor za studije i rukovodio arh. M. Jefti}) Urbanisti~ki projekat i diskretnom stambenom atmosferom. Zadatak projektovanje Uslovi za ure|enje prostora za podru~je je bio da se na datoj lokaciji (Lamartinova 3-7) Izvo|a~: Predrag Nikoli} rekonstrukcije (deo Neimarske padine izme|u prilikom gradnje kontroli{e pre svega Spratnost: Urbanisti~ki ulica Neboj{ine, Internacionalnih brigada, spratnost, a zatim, da se volumen razudi po Povr{ina: Idejni Brani~evske i Lamartinove). Ovo podru~je ~ine horizontali i u zavr{nim krovnim povr{inama. Glavni projekat delovi namenjeni stanovanju, prate}em G.P. Kongrap sadr`aju i saobra}ajnim povr{inama. Uli~na fasada je razbijena na dva redukovana Pr+3+Pk frontalna elementa koji se sagledavaju u skra} 2300 m2+ gara`a Kroz analizu i valorizaciju postoje}eg enju, dok su ostali delovi fasade povu~eni. Tako izlagano na Nau~nom gra|evinskog fonda iskori{}ena je mogu}nost se sti~e utisak o dva slobodnostoje}a objekta skupu Unapredjenje da se zadr`e objekti porodi~nog stanovanja u sa zelenilom izme|u. stanovanja 98 Lamartinovoj ulici. Na taj na~in zadr`an je karakter ulice koja ambijentalno predstavlja produ`etak celine \"Kote` Neimar\". Sastavni deo Uslova za ure|enje prostora bili su i idejni projekti za novoplanirane objekte koje su me|usobno podelili i uradili ~lanovi tima. strana 36

strana 37

Projektovano 1996. godine @ELEZNI^KA STANICA - SO^I me|unarodna licitacija Ministerstvo putei Re`im rada `eleznice odraz je organizacije osavremene, kapaciteti pove}aju, rad sa robom Investitor: soob{~enia, dru{tva i dr`ave. U Rusiji je sve veliko. efikasnije re{i, da se re{e problemi vlage i Severno-Kavazskaja Rasojanja izme|u gradova odre|ena su seizmi~ki oja~a konstrukcija, da se namena Ponu|a~: `eleznaja doroga dometom transportnih sredstava, konkretno (ponuda trgova~kih usluga je ve}a) kao i GENEX kapacitetom rezervoara doma}eg putni~kog estetska obrada prilagode savremenim aviona. A kad se putuje vozom, onda to potrebama i konfor pove}a (nastre{nise za putovanje traje. Zato se na odmor ne ide svake perone) godine, nego se sabere petogodi{nji i onda krene na 2-3 meseca, pa je putovanje do`ivljaj, Tehnolo{ka re{enja funkcionisanja stanice spektakl za sebe. trebalo je povezati sa saobra}ajnim i putni~kim raskrsnicama na stani~nom trgu, kao i sa So~i je rivijera Rusije sa hotelima i autobuskim terminalom. organizacijom po uzoru na najpresti`nija evropska letovali{ta. Flora i arhitektura imaju Analizom lokacije uo~en je nivelacioni ulogu da vizuelno i atmosferom u~ine da potencijal koji je provocirao re{enje i dao vi{i odmor bude ugo|aj koji se pamti za ceo `ivot. kvalitet. Uvo|enjem nivoa otvorilo se pitanje Kad stigne negde sa severa u stanicu So~i segregacije saobra}ajnih tokova i to odmereno, kompozicija duga 600 m, putnike na peronu primereno prirodnim i urbanim okolnostima. do~eka aleja iz koje buja drve}e egzoti~no bilje, klupe, kandelabri - kao da je ve} na promenadi U cilu efikasnijeg i komfornijeg obavijanja pored mora. To je prvi kontakt: atmosfera, flora osnovne namene predlo`eno je razdvalanje i gra|evina stanice ura|ena u vrhunskom tokova kretanja putnika u odlasku i putnika u akademizmu sa romanti~arskom inspiracijom. dolasku na taj na~in {to bi se postoje}i podhodnik namenio prvenstveno odlaze}im Danas je do{lo do politi~kih promena u putnicima, a za dolaze}e putnike bi se izgradio regionu koji je uticao na promenu potreba. novi podhodnik. Ovaj bi bio ne{to ve}ih Ruske `eleznice tra`e da se u tehi~kom, dimenzija od postoje}eg zbog karaktera tehnolo{kom i saobra}ajnom smislu nakupljanja putnika. (U odlasku je nakupljanje strana 38

sukcesivno, a u dolasku naglo). Polo`aj novog podhodnika je pribli`no na popre~noj osovini peronskog i kolose~nog plato-a, a koincidencija je da se to mesto nalazi izme|u objakta @elezno~ke stanice i Baga`nog odeljenja i ima direktno usmerenje na otvoren prostor Stani~nog trga, atobusku stanicu i osnovne pe{a~ke pravce: jedan du` ulice Moskovske, prema reci, i drugi, du` prospekta prema Mor-portu. Ova pozicija omogu}ava efikasno napu{tanje stanice i upu}ivanje na otvoreni prostor, poziciju sa koje putnici odmah imaju osnovnu orijentaciju u prostoru. Naro~ito je va`no za putnike koji ne poznaju grad da odmah steknu predstavu o tome gde je reka i da je vrlo blizu i more. U tu svrhu i pasarela koja povezuje prvi peron sa Autobukom stanicom obezbe|uje jo{ bolju sagledivost prostora, ali to je pitanje u ve} u nadle`nosti grada, s obzirom da na tom mestu grad preuzima brigu o putnicima. Komunikacijsku, infrastrukturnu, tehnolo{ku i gra|evinsku funkciju u zoni stani~ne zgrade istovremeno je re{io predlog za novi, vi{enamenski prostor - koridor ispod prvog perona. strana 39

Pri izboru koncepcije natkrivanja perona pravcima i izmenama pravaca u zoni. dominantni su bili slede}i ciljevi: sa~uvati na peronima drve}e, izbe}i postavljanje novih Na kraju, da si|emo do luke i rezimiramo tezu brojnih stubova po peronima, obezbediti koja se neodoljivo name}e, tezu o kru`noj transparentnost, minimalni uto{ak materijala, putanji kulturnih tokova koja je do ovde stigla savremenost, dizajn. Usvojen je modul zaobilaznim putem i pribli`ila se ishodi{tu postoje}e kontaktne mre`e na 60 m i u tom posle tolikih vekova. modulu, kroz deset polja, razapeta je konstrukcija i transparentni pokriva~. Struktura ove konstrukcije je u harmoniji sa elementima pro~elja same stani~ne zgrade prema prvom peronu, a ba{ na tom peronu virtuoznost izbora konstruktivnog sistema dolazi do izra`aja jer je peron natkriven, a na njemu nema stubova - struktura izgleda kao da je oka~ena o nebo. Predlo`eno je i obrazlo`eno i re{enje fizi~ke strukture za nekoliko objekata koji bi zaokru`ili stani~ni trg u zoni gde postoji regulativna praznina, a sve u cilju uvo|enja harmonije u ovaj prostor koji je optere}en mnogim strana 40

Upe~atljiva je aritektura So~ija. Kroz nju zra~i posebna kultura i stil. Savremeni grad, Romanti~ni duh, klasi~ni elementi. ^itava umetnost ~itljiva je za narod, a opet, u vrhunskom akademiskom maniru koji se brusio u gradovima zapadne Evrope. A Gr~ka, kolevka evropske civilizacije, tu je, u susedstu. Jo{ su Argonauti do ovde dobacili u svojim tro{nim ~amcima, ali kulturni uticaj nije stigao tom pre~icom. Okolo, naokolo, vratio se do pred vrata , opisao svoju omegu. strana 41

Projektovano 1995. godine BANKA „GAGARINSKI“ Prospekt Vernadskog, Moskva Tada su na ruskom polju arhitekture nicale banke, k'o pe~urke. [ema je slede}a: Menad`er (na{ ~ovek) sazna za neku licitaciju u Moskvi; na|e u Beogradu gra|evinsko preduze}e da obradi licitaciju i uradi projekat (a sve u nadi da }e mo`da od posla ne{to biti); sudbina projekta nepoznata. Niti pi{e, nit' se javlja. Proj.organizacija: Proj.biro 7 Juli Koautor: Tatjana Rogan Faza: Idejni projekat,1995 strana 42

Ku}a Ive Andri}a Herceg Novi

Projektovano 1994. godine DVOJNA PORODI^NA KU]A Ma~kov kamen, Beograd Po~etna ideja je bila da se autorizuju radovi arhitekata i izvede 25 autorskih ku}a na lokaciji. Posle su se pojavili kupci, povla|ivanje `eljama - ('ajde malo da deautorizujemo!) Samim tim, ideja je u osnovi kompromitovana i sve vi{e postaje neka druga vrsta zadatka koja se zove - kooperativnost. Faze Idejni projekat, 1994 Naru~ilac Deo glavnog projekta, 1994 Koling strana 44

Projektovano 1995. godine DVOJNA PORODI^NA KU]A Senjak, Beograd Prvi put da nema nikakvih primedbi na re{enje! Naknadno saznajemo da je ovaj investitorski tandem strah i trepet za arhitekte u gradu: arhitektonski neobrazovan, ali sa tendencijom da se implicira u stvari arhitekture, poznat po tome da je promenio projekata i arhitekata koliko je hteo. Da ne `ivimo u uverenju da smo uradili ne{to genijalno. Mo`da je velikodu{nost u pohvalama i izostanak primedbi samo posledica izostanka namere da ku}u zidaju. Faza Idejni projekat, 1995 strana 45

Izgra|eno 1999. godine STAMBENA ZGRADA Senjak, Beograd Prolog se odvija kroz prethodni projekat za dvojnu ku}u na istom placu. Tu je ve} savladan ovaj teren sa nagibom 1:2 i izvanrednim pogledom odozgo na zelenu plohu hipodroma i Ko{utnjak, drugu, zelenu stranu \"rasklopljene knjige\" (da se poslu`imo Andri} evim opisom Vi{egrada na dve obale Drine). Dramska radnja se razvija u nekoliko ~inova borbe za prirodno svetlo i lep pogled svih prostora (~ak i onih potopljenih ispod nivoa terena). Susedima ne ugroziti ono {to ve} imaju, a budu}im stanarima obezbediti izlaz i veze sa ure|enim terasama i odgovaraju}im nivoima ba{te. Faze: Idejni, glavni, izvo|a~ki Odmerena, elegatna dama (takva je planirano projekat,1996 da bude), sa svojim prirodnim oblinama, Proj.organizacija: Proj. biro 7 Juli povu~ena sa kapije ~eka svoje vreme da Spratnost: Np+Vp+1+Pk pro{eta gradom. Povr{ina: 700 m2 izgra|en 1999 A onda se anga`uju \"kreatori\" da je doteruju \"po modi\" i spreme da se dobro uda. strana 46

Epilog po~inje u trenutku kad se nedostatak duha nadome{ta preteranom ugradnjom kapitala. Me|utim, mo`da, kad pro|e neko vreme i aktuelnost trenutka izgubi na zna~aju, do}i }e do izra`aja vrednost kvalitetno izvedenih zanatskih radova i unutra{nji glamur, pa }e i vreme{na dama imati svoje prednosti . strana 47

Projektovano 1991. godine KU]A ISPOD AVALE Beograd Evo jedne od \"tu`nih pri~a\": naru~ili, potro{ili pare, a onda shvatili da je to preveliki zalogaj za njih, da nemaju dobar prevoz, da ro|aci u susedstvu imaju {tale, gaje pili}e, da blaga tendencija ka urbanizaciji okru`enja ostaje za dalju budu}nost i da im je, ipak, komfornije u dvosobnom stanu u gradu. Primer nije usamljen. Radi se o fenomenu koji se javlja kod \"povratnika\" iz sveta koji u svom prtljagu donose idealiisti~ku viziju gospodskog `ivota u vrtnim gradovima. I zaista, polo`aj parcele uz ogranak sa magistralnog puta, rasksnica, elementi skvera, vizure na pejza` - sve li~i na planove Reimonda Anvina (Eastholm Green, Bird s Hill) i priziva paladijevski koncept, ali ... Projektna organizacija: Projektni biro 7 juli Faze: Idejni, glavni i izvo|a~ki projekat,1991 strana 48