Important Announcement
PubHTML5 Scheduled Server Maintenance on (GMT) Sunday, June 26th, 2:00 am - 8:00 am.
PubHTML5 site will be inoperative during the times indicated!

Home Explore Масофавий_ўқитиш_дидактик_тизим_2020_й_QR_code

Масофавий_ўқитиш_дидактик_тизим_2020_й_QR_code

Published by elyoreb02, 2021-09-14 07:38:45

Description: Масофавий_ўқитиш_дидактик_тизим_2020_й_QR_code

Search

Read the Text Version

III боб. Масофавий ўқитишнинг дидактик тизими “Flipped Class” атамаси нисбатан яқинда қўлланила бошланганига қарамай, унинг баъзи тамойиллари узоқ вақтдан бери тьюторлар томо­ нидан қўлланилиб келинган. Жумладан, “Flipped Class” технологиясидан фойдаланиш бўйича дастлабки тажрибаларни ХХ асрнинг 90-йиллари бошида АҚШнинг Гарвард университети профессори Эрик Мазур ўтказ­ ган. У таълим олувчиларга янги тушунчалар ва атамалар билан танишиш орқали дарсга тайёрланган ҳолда келишлари учун маъруза материаллари ва мақолалар берган. Дарс бошида эса Эрик Мазур кичик сўров ўтказган, унинг натижалари эса таълим олувчиларнинг ўқув материалларни қанчалик ўзлаштирганлиги бўйича тьюторга сигнал бўлган. Шу асосида дарс жараёнида қайси масалаларга алоҳида эътибор бериш кераклигини билиб олган ва кейин ўқув материалларни чуқур ўрганиш ва муаммоларни ҳал қилиш кичик гуруҳларда амалга оширилган. Бу усулни қўллаш асосида ўтказилган назорат ишлари натижалари анъанавий ўқув услубига нисбатан юқори натижа кайд этган. Таълимнинг ушбу шакли АҚШда 2004 йилдан бошлаб ривожлантирилган (Woodland Park High School, Colorado). “Flipped Class” номи билан биринчи бўлиб, 2007 йилда АҚШда икки нафар тьютор — Жонатан Бергман ва Аарон Сэмс томонидан амалиётда қўлланила бошланган. Улар ўз таълим олувчиларига босма материаллар эмас, балки уйда янги ўқув материалларини ўрганиш учун ишлатилиши мумкин бўлган видео дарсларни тарқатишган. Бергман ва Сэмс ишлаган мактаб қишлоқда бўлганлиги сабабли, таълим олувчилар дарсларни кўпрок қолдириб юборадиган бўлишган. Дарс қолдирган таълим олувчиларнинг вақтини тежаш ва улар билан қўшимча дарслар ўтказмаслик учун дарсларни видеога ёзиб олиш ғояси пайдо бўлган. Таълим олувчилар дарс материалларини мустақил ўрганиш учун улар таклиф қилган ёндашувни катта қизиқиш билан қабул қилишган. Шунингдек, 2011 йилда тадқиқотчи Энди Шэлл АҚШда Мичиган штатидаги “Clintondale High School” мактабида мазкур масала бўйича кенг тадқиқот ўтказган. Бунда 45 дақиқалик маърузанинг ҳаммасини конспектлашдан кўра давомийлиги 3-6 дақиқадан ортмайдиган видеороликлардан фойдаланиш яхши натижа бериши маълум бўлган. “Flipped Class” педагогик технологияси замонавий компьютер технологиялари ва масофавий ўқитиш ҳамда Интернет тармоғи имкониятлари асосида янада ривожланган. Бундай формат дунёдаги таълим олувчилар ва тьюторлар учун маъкул бўлган ва улар ўз видеомаърузаларини ёзиб, таълим олувчилари ўрганишлари учун локал ва глобал тармоқларга жойлаштира бошлаган. Буюк Британиянинг Очиқ университети мутахассислари бу соҳа дунёдаги таълим тизимининг ривожланишини тубдан ўзгартириши мумкин деб ҳисоблайдилар. Шунингдек, халқаро экспертлар ҳамжамияти яқин келажакда (5-7 йил) таълим жараёни ривожланишига сезиларли таъсир кўрсатадиган асосий тенденцияларни аниқлади (The NMC Horizon 100

III боб. Масофавий ўқитишнинг дидактик тизими Report: 2014 Higher Education Edition, New Media Consortium, “Educause”). Булар ўқув жараёнида ва дарсдан ташқари машғулотларда электрон рақамли қурилмалардан фойдаланиш ва ҳар қандай мобил қурилмадан фойдаланган ҳолда турли ресурслар билан ишлаш (Bring Your Own Device) ҳамда “Flipped Class” технологияси, турли хил уйинлар ва геймификация шаклида ўқитиш (Game, Gamification) каби технологиялар ҳисобланиши таъкидланди. Ҳозирги кунда “Flipped Class” технологиясини муваффақиятли қўллаш амалиёти Пеньсильвания штати Университетида (АҚШ) 1500 дан ортиқ таълим олувчилар иштирокида олиб борилмоқда. “Flipped Class” технологиясини амалда қўллашда қуйидаги замонавий таълим воситаларидан фойдаланилади. Подкаст (Podcast) — бу овозли файл (аудио маъруза) ҳисобланади. Таълим олувчилар подкастни ўзларининг стационар ёки мобиль қурилмалари асосида ёки маърузаларни онлайн режимида тинглашлари мумкин. Водкаст (Vodcast — бу “video-on-demand”, яъни сўров бўйича видео маъносини билдиради) ҳам подкастга ўхшаш бўлиб, фарқи фақат видеофайлларга эгалигидан иборат. Пре-водкастинг (Pre-Vodcasting) — бу таълимий метод бўлиб, унда педагог томонидан таълим олувчилар келгуси ўрганиладиган машғулот­ гача аввалдан мавзу тўғрисида тасаввур олишлари учун ўз маърузаси билан бирга водкаст яратилади. “Flipped Class”нинг асосий воситаси бу таълим олувчи дарсдан ташқари вақтда мустақил равишда ўрганиладиган видео, аудио ва бошқа интерфаол материаллар ҳисобланади. Видео маърузалар кўпинча асосий компонент сифатида кўрилади. Мавжуд айрим манбаларда «Flipped Class»нинг ягона модели ҳали мавжуд эмаслиги, бу технология таълим олувчиларнинг олдиндан ёзилган маърузаларни ўқиши, кўриши ва тинглашига асосланганлиги, кейинчалик бевосита таълим олувчилар ўртасида муҳокама қилиниши асосида амалга оширилиши таъкидланган бўлса, айрим манбаларда ушбу технология асосида ўқитишнинг бир нечта моделлари келтирилган. Жумладан, “Flipped Class”нинг классик модели таълим олувчини бўлажак дарснинг назарий материаллар билан олдиндан таништиришни ўз ичига олади. Бунда ўқув материаллар матн, дарсликларнинг параграфи, слайдлар, видео ва аудио материаллар шаклида берилади. Аудиторияда эса тьютор аввалдан ўрганилган материални муҳокама қилиш, мураккаб фикрларни тушунтириш, муаммоли саволларга жавоб бериш ва интерфаол усуллардан фойдаланган ҳолда дарс ўтишдан иборат бўлади. «Flipped Class» илғор модели. Бунда таълим жараёни икки босқичда — аудитория ва аудиториядан ташқарида амалга оширилади ва вазифалар даражаси босқичма-босқич мураккаблашиши ва фаолиятнинг кенгайиши 101

III боб. Масофавий ўқитишнинг дидактик тизими назарда тутилади. Дарсгача бўлган вақтда таълим олувчилар мавзу бўйича маълумотларни мустақил излайди, мақолалар ўқийди, видеолавҳалар томоша қилади ва кичик гуруҳларда ёки давра суҳбатида муҳокама қилиш учун тезислар, саволлар тайёрлайди ҳамда амалга оширилган ишларининг натижалари қўшимча равишда электрон платформага жойлаштирилади. Бунинг натижасида тьютор ва бошқа таълим олувчиларга улар билан олдиндан танишишлари ва дарсга яхширок тайёргарлик кўришлари имконияти яратилади. Аудиторияда эса тақдим этилган тезислар, ўқиган материаллар мазмунини муҳокама қилиш, билдирилган фикрлар асосида умумий концептуал ғояни шакллантириш ва ғояларни амалда қўллаш ишлари кичик гуруҳларда амалга оширилади ҳамда ҳар бир гуруҳнинг иши асосли таҳлил қилинади. «Flipped Class» тизимли ва аралаш модели. Бу юқорида таъкидлан­ ган икки моделнинг комбинацияси ҳисобланади. Бунда амалдаги анъанавий ёдлаш, тушуниш, қўллаш, таҳлил, синтез қилиш, баҳолаш компетенцияларнинг кетма-кетлиги ўзгарган ҳолда, дастлаб назария ёки моделнинг амалий қўлланилиши, шундан сўнг унинг назарий асосланиши ўрганилади. Бунда таълим олувчилар мустақил ишлаш жараёнида бирон бир вазифа ёки муаммоли вазият бўйича маълумотларни қидириш ва таҳлил қилиш, ечимларни таклиф қилишга ҳаракат қилади. Таълим олувчилар топилган маълумотларни тьюторнинг раҳбарлигида таҳлил қилади ва унда таклиф қилинган ҳар бир ечимнинг афзалликлари ва камчиликларини таққослайди. Шундан сўнг, мустақил ишлаш босқичи яна давом этади ва таълим олувчилар муаммонинг назарий асосларини ва уни ҳал қилиш бўйича тажрибаларни ўрганади. Якунида таълим олувчилар мавзу бўйича ўрганилган барча материалларни умумлаштиради ва бирлаштиради ҳамда амалиётда қўлланилишини таҳлил қилади. “Flipped Class” педагогик технологиясини амалда қўллашнинг қуйидаги иккита зарурий шарти мавжуд. Биринчиси, таълим олувчиларда шахсий компьютер бўлиши ва унинг Интернетга уланганлиги, иккинчиси, аудиториядан ташқарида материалларни ўрганиш, топшириқларни бажариш жараёнида тьютор билан “икки томонлама алоқа”ни таъминлашдан иборат. Халқаро мутахассислар Х.Маршалл, Дж.Гранэй, К.Мулдров, О.Брык­ сина, Е.Вульфович, Е.Зверева, О.Квашнина, С.Литвинова, Н.Литонина, А.Логинова ва бошқалар ўқитиш технологиясининг қуйидаги афзал­ ликлари ва камчиликларини қайд этишган. 102

III боб. Масофавий ўқитишнинг дидактик тизими Афзалликлари Камчиликлари Таълим олувчи ўқув материалларни Таълим олувчида мустақил ўқиш вақтида мустақил равишда хотиржам ўқиши, савол пайдо бўлса, уни бевосита тьюторга кўриши, тинглаши, исталганча такрор- бера олмайди. лаши мумкин. Дарсда бўлмаган таълим олувчилар Ўрганиш учун тайёр электрон материал ўқув материалларни мустақил ўқиш, бўлмаслиги ёки етишмаслиги мумкин. кўриш, тинглаши асосида ўзлаштириш­ лари мумкин. Таълим олувчилар ўзлари учун қулай Таълим олувчилар компьютер ёки бошқа бўлган вақтда, исталган жойда ва ҳар воситалардан эркин фойдаланиши учун қандай воситадан (смартфон, планшет, ҳар доим ҳам имкони бўлмаслиги мумкин. ноутбук) фойдаланган ҳолда ўқиши мумкин. Дарсда ўқитишнинг фаол усулларини Дарсдан аввал ўқув материаллари билан қўллаш учун имкониятлар кўпроқ. танишмаган, ўқув фильмларини кўрмаган таълим олувчилар учун дарс зерикарли бўлади. Тьюторнинг диққати таълим олувчининг Тьютор дарс учун ўқув материал, муайян ишига қаратилган бўлади (якка топшириқлар тайёрлашга кўп вақт ва таълим). катта ҳаражат сарфлаши мумкин. Дарсдаги вақт аввал ўрганилган Таълим олувчиларнинг янги ўқитиш материални чуқурроқ тушуниш ва модели талабларига кўникишлари учун изоҳлашни ўз ичига олган вазифаларга қўпроқ вақт керак бўлиши мумкин. сарфланади. Тьютор ҳар бир таълим олувчи билан Тьютор томонидан машғулотлар тўғри алоҳида мулоқат ўрнатиши унинг билим ташкил этилмаса, дарс анъанавий даражасига вазифаларни мослаштиришга машғулотга айланиб қолиши мумкин. ёрдам беради. Мазкур қиёсий жадвалдан келиб чиқиб, яна шуни алоҳида таъкидлаш керакки, халқаро мутахассисларнинг бири таълим олувчиларнинг дарсдан аввал ўқув материалларни ўзлаштириши ва келгуси дарсга тайёр ҳолатда келишига кафолат йуқлигини асосий камчилик сифатида эътироф этади. Бу эса барча таълим олувчилар дарс жараёнида иштирок этиш ҳолатига салбий таъсир қилиши, натижада “Flipped Class” муваффақиятсиз ташкил этилишига олиб келиши таъкидланган. “Flipped Class” технологияси асосида ўқитишни баҳолаш анъанавий ўқитишдан фарқ қилади. Сабаби, бунда дарсга қадар мавзуни ўз­ лаштиришини ва уни дарс жараёнида амалда қўллашини баҳолаш зарур бўлади. Бунда таълим олувчиларга қуйилган вазифаларни бажаришда кенг қамровли баҳолаш усулларидан фойдаланиш мумкин. Масалан, маълумот тьютор томонидан берилмасдан, таълим олувчилар ўзлари қидириб топиши керак бўлса, маълумот қидиришдаги маҳорати ёки 103

III боб. Масофавий ўқитишнинг дидактик тизими маълумот хақида гуруҳга хабар бериш, мунозарани ташкил этиш вази­ фаси қуйилган бўлса, унда гуруҳ ичидаги алоқа сифати, ҳар бирининг жамоавий билимга қўшган ҳиссаси, ўзаро ўрганиш самарадорлиги ва бошқа жиҳатлари баҳоланиши лозим. Шунингдек, таълим олувчилар мавзуга оид видео, аудио ва бошқа интерфаол материалларни ўрганиш жараёнида ўзлаштиришни текшириш учун вақти-вақти билан онлайн сўровлар ёки тест синовлари ўтказиши мумкин. Бу таълим олувчиларнинг ўқув материалларини ўзлаштиришда ноаниқ фикрларни аниқлаш ва маърузаларни қайта кўриш имкониятини беради. “Flipped Class” педагогик технологиясини амалда қўллаш бўйича асосий босқичларини қуйидагича белгилаш мумкин: • “Flipped Class” ушбу технологияни қўллаш мақсадга мувофиқ бўлган модуллар ва мавзуларни аниқлаш; • ўқув материалларни жойлаштириш учун ресурсни ҳамда таълим олувчилар билан диалогни таъминлаш воситасини танлаш; • мавзу бўйича видео, аудио ёзувлар, тақдимотлар ёки бошқа интерфаол материалларни тайёрлаш ёки тегишли манбалардан танлаб олиш; • материаллар билан ишлаш бўйича йўриқнома тайёрлаш, мавзу бўйича топшириқни шакллантириш ва бу материалларни танлаб олинган ресурсга жойлаштириш; • таълим олувчиларнинг ўқув материаллардан фойдаланишини таъминлаш, уларнинг саволларига ўз вақтида жавоб кайтариш; • таълим олувчиларнинг ўзлаштиришлари учун берилган топшириқни бажаришларини таҳлил қилиш, аудиториядаги машғулотлар учун табақалаштирилган топшириқларни тайёрлаш; • таълим олувчиларнинг мавзу бўйича назарий билимларига таянган ҳолда фаол амалий машғулот ўтказиш, машғулотнинг самарадорли­ гини таҳлил қилиш; • ҳар бир ўқув видео ёки электрон таълим ресурслари аниқ ўқув мақсадига эга бўлишини таъминлаш; • топшириқларни бажаришнинг охирги муддатларини (сана ва соатни) аниқ белгилаш; • ишлаб чиқилган материалнинг долзарблиги камайиб боришига мувофиқ равишда тегишли ахборотларни мунтазам янгилаб бориш зарур. “Flipped Class” асосида ўқитиш шахсга йўналтирилган таълим, муаммога асосланган таълим, компетенцияга асосланган ёндашув ва тизимли фаолият ёндашуви каби турли ёндашувлар асосида ташкил этилади. Бунда тьюторнинг роли ҳам ўзгарган ҳолда таълим олувчилар фаолиятини ташкил этувчи, маслаҳатчи, ташкилотчи, тьютор, менежер, модератор каби вазифаларни бажаради. Шунингдек, “Flipped Class” технологиясини ўқув жараёнига киритиш 104

III боб. Масофавий ўқитишнинг дидактик тизими тьюторлар ишини мураккаблаштиради, янги ўқитиш усулларини қўллашни, таълим олувчиларнинг ўзига хос хусусиятларини ўрганишни, янги материаллар тайёрлашни, видеороликлар ишлаб чиқишни талаб қилади, аммо бу ўз навбатида таълим олувчиларни ўқитиш сифатини ошириш орқали ўз самарасини беради. Шундай қилиб, ушбу ёндашувда билим олиш парадигмаси ўзгаради. Агар анъанавий педагогикада билимлар тайёр, мантиқий, тузилган шаклда берилса, “Flipped Class” усулида таълим олувчидан уни топиш, тушуниш, қайта ишлашда фаол иштирок этишни талаб қилади. Бу ўрганилаётган мавзуга қизиқишни ўйғотишга, таълим олувчини мустақил фикрлашга ундашга, мавзу бўйича билим доирасини кенгайтиришга хизмат қилади. 105

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати Фойдаланилган адабиётлар рўйхати 1. Ўзбекистон Республикасининг “Таълим тўғрисида”ги Қонуни // Баркамол авлод – Ўзбекистон тараққиётининг пойдевори. – Тошкент: Шарқ, 1997. – Б. 20 – 29. 2. Ўзбекистон Республикаси Кадрлар тайёрлаш миллий дастури // Баркамол авлод – Ўзбекистон тараққиётининг пойдевори. – Тошкент: Шарқ, 1997. – Б. 31 – 61. 3. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947-сон Фармони // Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатлари тўплами, 2017 й, 6-сон, 70-модда, 20-сон, 354-модда, 23-сон, 448-модда. 4. Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг 2006 йил 16 февралдаги “Педагог кадрларни қайта тайёрлаш ва уларнинг малака­ сини ошириш тизимини янада такомиллаштириш тўғрисида”ги 25- сон қарори // Ўзбекистон Республикаси қонун ҳужжатлари тўплами, 2006 й., 6-7-сон, 39-модда; 2011 й., 25-сон, 260-модда. 2012 й., 33-34- сон, 390-модда. 5. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 8 майдаги “Прокуратура органлари кадрларини тайёрлаш, қайта тайёрлаш ва уларнинг малакасини ошириш тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-5438-сон Фармони // Lex.uz 6. Inncheon declaration // Education 2030: Towards inclusive and euitable quality education ang lifelong learning for all (Word Education Forum, 19 – 22 may 2015, Incheon, Republic of Korea). 7. Мирзиёев Ш.М. Қонун устиворлиги ва инсон манфаатларини таъминлаш — юрт тараққиёти ва халқ фаровонлигининг гарови. Ўзбекистон Республикаси Конституцияси қабул қилинганининг 24 йиллигига бағишланган тантанали маросимдаги маъруза. 2016 йил 7 декабрь // – Тошкент: “Ўзбекистон”, НМИУ, 2017. – 48 б. 8. Мирзиёев Ш.М. Илм-фан ютуқлари – тараққиётнинг муҳим омили. // Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг – 2016 йил 30 декабрь куни мамлакатимизнинг етакчи илм-фан намояндалари билан учрашувидаги маърузаси. 9. Абдуқодиров А.А., Пардаев А.Х. Масофали ўқитиш назарияси ва амалиёти. – Тошкент: Фан, 2009 . – 145 б. 10. Аванесов В.С. Научные проблемы тестового контроля знаний. – Москва: Исследовательский центр проблем качества подготовки 106

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати специалстов, 1994. – 135 с. 11. Авлияқулов Н.Х., Мусаева Н.Н. «Дидактика бошланиши»: Қўлланма. – Т. «Fan va texnologiya», 2014, 132 бет. 12. Андреев А.А. Дидактические основы дистанционного обучения в высших учебных заведениях: дис. … док. пед. наук. – М.: 1999. – 289 с. 13. Андреев А.А. Интернет-технологии и модели обучения в среде Интернет. М. : МИПК, 2013. 14. Асқаров А.Д., Масофавий ўқитиш таълим шаклининг ривожланиш босқичлари ва моделлари // Замонавий таълим 2015, 10. 59 – 65 б 15. Аслезова Л.В. Теоретические основы организации контроля результатов учебной деятельности студентов в процессе модульно- дистанционного обучения. Автореф. дис. ... канд. пед. наук. – Улан-Удэ., 2001. – 23 с. 16. Атаева Н., Салаева М., Ҳасанов С., Умумий педагогика (Педагогика назарияси ва амалиёти асослари). Ўқув қўлланма. II китоб. Ҳ. Бобоевнинг умумий таҳрири асосида. –Т.: “Fan va texnologiya”, 2013, 860 бет. 17. Бабанский Ю.К. Принцип обучения в современной образовательной школе. — Народное образование, 1979, № 2. 18. Бегимқулов У.Ш. Педагогик таълим жараёнларини ахборотлаш- тиришни ташкил этиш ва бошқариш назарияси ва амалиёти: пед. фан. док. дис. – Тошкент, ТДПУ, 2007. – 305 б. 19. Бершадский А.М., Кревский И.Г. Дистанционное образование на базе новых информационных технологий: Учеб. пособие. – Пенза, ПГТУ, 1997. – 55 с. 20. Вайндорф-Сысоева, М.Е. Методика дистанционного обучения: учеб. пособие для вузов // М.Е.Вайндорф-Сысоева, Т.С.Грязнова, В.А.Шитова; под общ. Ред М.Е.Вайндорф-Сысоевой. – М.: Издательство Юрайт, 2018. – 194 с. – Серия: образовательный процесс. 21. Дергачева О.А. Перспективы применения технологии «Перевернутый класс» // Актуальные проблемы филологии и методики препода­ вания иностранных языков : сб. науч. тр. по материалам очной ХВ Междунар. студ. науч.-практ. конф. М., 2017. С. 98 – 100. 22. Дистанционное обучение. / Под ред. Е.С.Полат. – М.: Владос, 1998. – 192 с. 23. Зиёмухаммадов Б. Педагогика: Олий ўқув юртлари учун ўқув қўл­ ланма. – Т.: «Турон-Иқбол». 2006. – 112 б. 24. Золотарев А.А. и др. Теория и методика систем интенсивного обучения. Т.1 – 4. -М.: МГТУ ГА, 1994 г. 25. Зуннунов А., Маҳкамов У. Дидактика // «Шарқ» 2006 йил 128 бет 26. Ибрагимов И.М. Информационные технологии и средства 107

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати дистанционного обучения. – М: Академия, 2008. – 329 с. 27. Ибраймов А. Effectiveness of Teachers Professional Development through Distance Learning Courses // Eastern European Scientific Journal. – Германия. 2015. №4. – Б. 118 – 125. 28. Ибраймов А. Масофавий ўқитиш тизимини ташкил этиш ва ўқув курслари мазмунини ишлаб чиқишнинг ўзига хос хусусиятлари // ЎзМУ хабарлари. – Тошкент, 2016. – №1/5 – Б. 110 – 113. 29. Ибраймов А. Масофадан ўқитишнинг метод, технология ва воситаси // Муғәллим ҳәм үзликсиз билимлендириў.– Нөкис, 2010.- №4. – Б. 30 – 35. 30. Куклев В.А. Становление системы мобильного обучения в открытом дистанционном образовании: Автореф. дис. ... док. пед. наук. – Ульяновск, УлГТУ, 2010. – 46 с. 31. Лернер И.Я. Дидактические основы методов обучения. – М.: Педаго­ гика, 1981 г. 32. Литвинова С.Г. Технология «Перевернутое обучение» в облачно ориентированной учебной среде как компонент развит­ ия медиаобразования в средней школе // Медиасфера и медиао­ бра­ зование. — 2015 Ст. 233 – 242 33. Мавлонова Р., Тураева О., Холиқбердиев К., Педагогика. Т.: «Ўқитувчи» 2001. 514 б 34. Mavlonova R.A., RahmonquIova N.H., Matnazarova K.O., Shirinov M.K., S.Hafizov. Umumiy pedagogika. -Т .: «Fan va texnologiya», 2018, 528 bet. 35. Методические рекомендации по реализации современной технологии «Перевернутый класс» в дополнительном образовании. Сост. М.А. Тихова — СПб.: ГБУ ДО ДДЮТ «На Ленской», 2017. 36. Моисеева М.В., Полат Е.С., Бухаркина М.Ю., Нежурина М.И. Интернет- обучение: технологии педагогического дизайна / Под ред. кандидата педагогических наук М.В.Моисеевой. — М.: Издательский дом «Камерон», 2004. – 216 с. 37. Монахов В.М. Проектирование современной модели дистанцион- ного образования // Педагогика. – Москва, 2004. - №6. – С. 11 – 20. 38. Никуличева Н.В. Внедрение дистанционного обучения в учебный процесс образовательной организации: практ. пособие / Н.В. Никуличева. – М.: Федеральный институт развития образования, 2016. – 72 с. 39. Пин Ли. Анализ обоснованности использования смешанной технологии обучения «Перевернутый класс» в кооперативной модели образования в российских и китайских вузах // Развитие российско- китайских отношений: новая международная реальность: материалы II Междунар. науч.-практ. конф., посвящ. 70-летию Победы во Второй мировой войне. Иркутск, 2016. С. 110-115. 108

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати 40. Роберт И.В. Современные информационные технологии в образо­ вании. – М.: Школа-Пресе, 1994. с. 205 41. Романенкова Д.Ф. Методы педагогического контроля качества учебной деятельности в системе дистанционного обучения. // Вестник ЮУрГУ. Серия «Образование. Педагогические науки» – 2013. Том 5, №1. с. 121 – 126. 42. Самойлов В.А., Рубин Ю.Б. Система ДО в МЭСИ // ДО. – 1996. №1. – С. 13 – 16. 43. Сергиенко И.В. Концептуальные идеи моделирования и реализации дистанционного обучения. // Дистанционное и виртуальное обучение. – 2017. №7 С. 17 – 33. 44. Симонова М.В. «Перевернутый класс» на занятиях по испанскому языку в вузе // Актуальные аспекты фундаментальных и приклад­ ных исследований: сборник научных трудов. Орёл, 2016. С. 48-55. 45. Солодкова М.И. Управление качеством подготовки слушателей в системе дополнительного профессионально-педагогического образования. – М.: ВЛАДОС, 2009. – 320 с. 46. Стариченко Б.Е., Синхронная и асинхронная организация учебного процесса в вузе на основе информационно-технологической модели обучения // Педагогическое образование в России. – 2013. №3 С. 23 – 31. 47. Тайлақов Н.И. Узлуксиз таълим тизими учун ўқув адабиётлари янги авлодини яратишнинг илмий педагогик асослари. (Информатика курси мисолида): Пед. фан. док. .. дис. автореф.– Тошкент, ЎзПФИТИ, 2006. – 331 б 48. Теория и практика дистанционного обучения / Под редакцией Е.С.Полат. – М.: Академия, 2004. – 416 с. 49. Технология проведения учебник занятий в формате вебинара: методические указания / Рязан. гос. радиотехн. ун-т; сост.: Н.П.Клейносова, Э.А.Кадырова, И.А.Телков, Р.В.Хруничев. Рязань, 2014. 36 с. 50. Тихомиров В.П. Дистанционное обучение: к виртуальным средам знаний // Дистанционное образование. 1999. – №2. – С. 8 – 16. 51. Тихонов А.Н., Иванников А.Д. Технологии дистанционного обучения // Высш. Образование в России. – 1994. – №3. 52. Токарский Б.Л., Инкижинова С.А. Дидактические и социальные аспекты дистанционного обучения: учеб. пособие / Б.Л. Токарский, С.А. Инкижинова. — Иркутск: Изд-во БГУЭП, 2011. – 52 с. 53. Федотова О.Д., Николаева Е. А. Альтернативная образовательная технология Flipped learning как реализация идеи радикального пересмотра организационных основ процесса обучения // Мир науки. 2017. Т. 5, № 1. С. 52 – 58. 109

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати 54. Фролов Ю.В. Подготовка и проведение вебинаров: Учебно-мето­ дические пособие для преподавателей, студентов и слушателей системы повышения квалификации. – М.: МГПУ, 2011. – 30 с. 55. Ҳасанбоев Ж, Сарибоев Ҳ, Г.Ниёзов, Ҳасанбоева О, Усмонбоева М. Педагогика. Ўқув қўлланма. Ўзбекистон Республикаси ФА «Фан» нашриёти, 2006 йил 56. Чощанов М.А. Гибкая технология проблемно-модульного обучения. - М.: 1996. – 162 с. 57. Bates A.W. Technology: Open Learning and Distance Education / A.W.Bates. – Routledge: London, 1995. – 266 p. 58. Berge Z.L. Review of research in distance education, 1990 to 1999 / Z.L.Berge, S.Mrozowski // American Journal of Distance Education. – 2001. – 15 (3). – P. 5 – 19. 59. Bergmann J, Sams A. Flip your classroom: reach every student in every class every day // Washington, DC: International Society for Technology in Education, 2012. 60. Daniel J.S. Distance learning: the vision and distance learning: the reality – what works, what travels? / J.S.Daniel // Technology standards for global learning. – Salt Palase Convention Center, Salt Lake City, Utah, United States, April 26-28, 1998, 8 p. 61. Dumont A., Berthiaume D. La pedagogie inversee. Enseigner autrement dans le superieur avec la classe inversee. – De Boeck Superieur s.a., 2016. – P. 235. 62. Fruman I. Philosophy of Education and Education in Competences in the context of the European Higher Education Area // Philosophy of Education. – 2011. – №4 (37). P. 5 – 17. 63. Holmberg B. Open and Distance Learning in Continuning Education / B.Holmberg // IFLA Journal. – 1991. – 17(3). – P. 274 – 282. 64. Holmberg B. Pioneering work in distance education. Selected Papers on Distance Education. FernUniversitat. 1994, – P. 301 – 309. 65. Johnson L., Adams Becker S., Estrada V., Freeman A., Отчет NMC Horizon: высшее образование – 2014 // Остин, Техас: New Media Consortium, 2015 66. Klarin М The impact of Technological change On Open and distance learn- ing / The University of British Columbia, 1996. – 132 p. 67. Mazur E. Peer instruction: A User’s Manual // Prentice-Hall, Upper Saddle River, HJ, 1997 68. Muldrow K.A. New approach tolanguage instruction: flipping the classroom // The Language Educator. November, 2013. P. 28 – 31 69. Tuninga R. S. J., Seinen I. B. J. The supply and demand of distance education in Russia // The World Bank Report. N. Y., 1995. 110

Қайдлар учун _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________

Масофавий ўқитишнинг дидактик тизими Муҳаррир Н. Ниязова Мусаҳҳиҳ М. Талипова Дизайн ва саҳифаловчи А. Абрайқулов Босишга рухсат этилди 13.06.2020 й. Бичими 60х84 1/16 Офис қоғози. Ризограф усулда. Times гарнитураси. Шартли босма табоғи 6,5. Нашр. ҳисоб табоғи 6,3. Адади 50 нусха. Буюртма № 13-06 “IMPRESS MEDIA” МЧЖ босмахонасида чоп этилди. Манзил: Тошкент ш., Яккасарой тумани, Қушбеги кўчаси, 6.


Like this book? You can publish your book online for free in a few minutes!
Create your own flipbook