Часопис Пољопривредно-хемијске школе у О реновцу Година VIII/јануар Путоказ2021/ рој8.
Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) Епископ ваљевски Милутин (Кнежевић) је рођен 10. јануара 1949. године у селу Мијач, недалеко од Ваљева, од оца Милорада и мајке Цвете. Свету тајну Крштења прима у манастиру Пустиња где добија име Михајло. Основну школу завршава у селу Поћути и са четрнаест година одлази у манастир Каону. Ту бива искушеник све до 26. октобра 1963. године, када прима монашки постриг у манастиру Петковица од тадашњег Епископа шабачко - ваљевског Јована (Велимировић), добивши име Милутин. Сутрадан, на празник Свете Петке, рукоположен је у чин ђакона, а на Митровдан, у Осечини, у чин јеромонаха. Од 1967. године борави у монашкој школи у манастиру Острог, коју успешно завршава, и враћа се у манстир Каона где постаје намесник и парох. Уписује Православни богословски факултет у Београду, а након завршене прве године одлази у Сједињене Америчке Државе на Православни богословски факултет Свети Сава у Либертвилу где је и дипломирао. Шест месеци је био секретар епархије Канадске, а наредних шест месеци парох у Нигерији. Затим се враћа у Каону где бива настојатељ манастира и заједно са братством доприноси напретку манастира. Посетио је и Гроб Христов коме се поклонио 1979. године. Епископ Јоован (Велимировић) га је одликовао чином синђела 1981. године, а протосинђелом 1987. године. Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (Трифуновић) 1994. унапређује га у чин игумана, а 1998. у чин архимандрита. Старешина каонске обитељи постаје 1996. године, када се стара и о манастиру Лелић. Архијерејски намесник посавотамнавског округа је био од 1999. до 2003. године када постаје архијерјски заменик, где се бира и за Епископа аустралијско- новозеландског.
Три године је био у Аустралији где се одлуком Светог Архијерејског Сабора враћа у Ваљево да би био изабран на трон Епархије ваљевске. За епископа нововаспостављене Епархије ваљевске изабран је маја 2006. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, а устоличен је 24. септембра 2006. године у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Владика Милутин је приликом устоличења на Светој Литургији, коју је служило више архијереја Српске Православне Цркве , казао: ,,Велика радост и утеха је бити у близини два горостаса, Светог Владике Николаја и Аве Јустина Ћелијског. Ту су Ненадовићи, војвода Живојин Мишић. На нама је да будемо достојни потомци и да се они не постиде пред Богом, а ми пред њим”. У ноћи између 29. и 30. марта 2020. године у КБЦ Драгиша Мишовић у Београду упокојио се у Господу после краће болести изазване корона вирусом. Нека му Господ подари Цраство Небеско и вечни покој. Радован Станишић, вероучитељ ПАСТИР СМУТНОЕ ВРЕМЕ У манастиру Каона Сад имамо све - као дечак-искушеник твитере, инстаграме - па монах, ђакон тај електронски рај јеромонах, скрушеник али смутное време Најсветији чин - забрањен загрљај храбар и у злу Сад имамо све - Владика Милутин картице, сигнале на овом српском тлу статус и мир али смутное време забранише и додир Свако има свој мали затвор ,аску и четири квадрата смутное време и мирис невидљивог рата Смиљка Милићевић, наставник физике
ШКОЛСКА СЛАВА – СВЕТИ САВА Свечану прославу Школске славе у нашој школи увеличао је долазак Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Милутина на велику радост свих присутних. Епископ Милутин одликовао је дирекотра школе Драгољуба Златановића Орденом Светог Владике Николаја и том приликом нагласио ,,да је ова награда потврда резултата и успеха у раду ученика и наставника ове установе, али и додатни мотив и обавеза да наставе своју трудољубивост у образовању, васпитању и стручном усавршавању\".
Након обреда освећења жита и ломљења славског колача и пригодног културно- уметничког програма који су реализовали ученици Пољопривредно-хемијске школе, хор Обреновачке девојке, музички и играчки ансамбл ЦОКТ ТЕНТ, директор школе је наградио кованицом са ликом Светог Саве и пригодним захвалницама и иконама: Његово Преосвештенство Епископа ваљевског Г. Милутина, Црквену општину Обреновац при храму Силаска Светог Духа на апостоле, Мирослава Чучковића - председника Градске општине Обреновац, Зорана Гајића - председика Одбојкашког савеза Србије, Слободана Марчету - власника компаније BULL, Јелену Ранковић – ментора ученика на такмичењу из Опште и неорганске хемије, ученице и ученике: Јовану Ђукић, такмичење из Опште и неорганске хемије, Михаила Милосављевића, такмичење из Опште и неорганске хемије, Немању Гајичића, одељење III/3, Јану Марјановић, одељење III/1 - најбољи литерарни рад и Обрадина Радојевића, одељење III/6 - најлепши славски колач. (Текст је преузет са сајта Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу, аутор – Ивана Тмушић)
Шквоелссткие ОНЛАЈН НАСТАВА Ове школске године смо се сусрели са многим изазовима. И наставници, и ученици су се преко ноћи нашли у једној потпуно новој и несвакидашњој ситуацији – реална учионица је замењена виртуелном. Да се не лажемо, није било никоме једноставно. Све оно на шта смо навикли – школска клупа... друг поред нас коме шапућемо лекцију... наставник који, у комуникацији са ученицима, предаје ново градиво, вежба и обнавља научено... све то је одједном постало немогуће реализовати. Међутим, наставник никада не посустаје пред новим изазовима! Тако је било и овај пут. Одмах по почетку ванредног стања и пребацивања наставе на онлајн, наши наставници Татјана Мићовић Филиповић, Лидија Вуковић и Жарко Угарковић су се нашли међу онима који су снимали часове за све ученике који се школују да једнога дана буду ветеринарски техничари или упишу Ветеринарски факултет. Часови су снимани у Основној школи Иван Горан Ковачић. Овако је изгледала припрема: А овако снимање:
Та пракса је настављена и када је почела нова 2020/21. школска година. Иако смо почели да се виђамо у учионицама сваке недеље са различитим групама ученика, требало је мислити и на оне ученике који су се определили да раде само онлајн. Часове су наставиле да снимају наставница Лидија Вуковић и наставница Гордана Тимотијевић Ђаковић према распореду који је направио Завод за унапређивање образовања и васпитања. Часови су емитовани на РТС Планета. Наставница Гордана Тимотијевић Ђаковић снимала је видео лекције за предмет Производња пецива, колача и тестенина који се реализује у трећем разреду образовног профила пекар. Наставница Лидија Вуковић је снимала видео лекције за предмет Болести животиња који се реализује у четвртом разреду образовног профила ветринарски техничар. Још једном смо показали да нас наш позив обавезује да се прилагодимо свакој ситуацији, наравно са надом да ћемо се ускоро вратити регуларном начину рада, а нова знања ћемо свакако искористити сви, и наставници и ученици, да унапредимо образовни процес.
ШквоелссУткиРеУКАММААНГАИСЈТААВНИКА НАЛЕД и Организација за развој каријере и омладинског предузетништва ,,Connecting’’ у сaрадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Заводом за унапређивање образовања и васпитања, Републичким секретаријатом за јавне политике и уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) расписала је конкурс за избор најбољих примера наставе на даљину под називом „Магија је у рукама наставника“.Конкурс је трајао од 22.04. до 31.05.2020. На конкурс су своје радове послале и две наставнице из наше школе: Гордана Тимотијевић Ђаковић и Гордана Поповић. Како су ученици другог разреда образовног профила Пекар обављали практичну наставу на даљину можете видети у презентацији наставнице Гордане Тимотијевић Ђаковић, под називом „Хлеба и игара“. Да се и током извођења наставе на даљину може применити пројектна настава показали су ученици трећег разреда образовног профила Техничар за заштиту животне средине на часовима енглеског језика. Пројекат назван „Tread lightly“ бави се истраживањем феномена обнављања природе услед карантина. Оба рада можете погледати у Бази примера наставе на даљину. Браво, наставнице!
САЗНАЛИ НА СЕМИНАРУ, ПРИМЕНИЛИ У ПРАКСИ Похађањем семинара Обука за реализацију васпитних и образовних садржаја на интерактиван начин стекли смо вештине осмишљавања и извођења радионица, осмишљавање интерактивних техника у обради васпитно-образовних садржаја, успешно планирање динамике рада на часу, успешно подстицање постојећих и стварање и развијање нових ученичких интересовања, остваривање успешне комуникације са ученицима, као и откривање и савладавање тешкоћа у раду са групом. Циљ нам је био да повежемо два образовна профила: техничар за индустријску фармацеутску технологију са профилом ветеринарски техничар, чиме ученици стичу комплетну слику од производње до примене одређених лекова. Наш задатак је био повезивање теоријског знања и могућност развоја што бољих практичних вештина код ученика, на часовима блок и практичне наставе. Циљ нам је да ученици доживе реалну радну ситуацију која ће се од њих очекивати након завршетка школовања. Циљна група су ученици трећег разреда образовног профила ветеринарски техничар и ученици четвртог разреда образовног профила техничар за индустријску фармацеутску технологију. Место реализације је била ветеринарска амбуланта за израду вагиналета, на школској економији. Активности ученика образовног профичла техничар за индустријску фармацеутску технологију биле су да прате упутства наставника у вези са циљем часа, да ураде прорачун и практично израде вагиналете, пакују и активно учествују у разговору о особинама и саставу вагинелета. Упоредо, активности ученика образовног профила ветеринарски техничар биле су да прате упутства наставника у вези са циљем часа, посматрају израду вагиналета и активно учествују у разговору о особинама, саставу вагинелета и примени у пракси. Шквоелсстике
Активности наставника ветеринарске групе предмета су да износи циљ часа и основне идеје о реализацији часа, да прати и прецизира исказе ученика. Активности наставника технолошке групе предмета су да организује радионичарски рад са ученицима у изради вагиналета, прати израду радних задатака израде прорачуна, производње и паковања вагиналета, прати и прецизира исказе ученика. Место реализације је била и фарма за примену вагиналета, на школској економији. Активности ученика образовног профила ветеринарски техничар је посматрање демонстрације вагиналног прегледа и примена вагиналета од стране наставника, затим се деле у групе и добијају радне задатке да одаберу вагиналете, изврше вагинални преглед и апликују вагиналету. Активности ученика образовног профичла техничар за индустријску фармацеутску технологију је да прате рад ученика образовног профила ветеринарски техничар. На крају часа ученици попуњавају анкету и износе своја запажања о часу. Наставник ветеринарске групе предмета демонстрира вагинални преглед животиња и примену вагиналета, прати примену вагиналета од стране ученика ветеринарски техничар. Наставник технолошке групе предмета дели анкетне листе и прати дискусију ученика у вези са одржаним часом. Наставници похваљују успешан рад ученика. Похађањем обуке и применом у наставном раду допринели смо унапређењу нашег рада као наставника за олакшано писање припрема за час, бољи мотиватори и успешнији контролори ученика ради лакшег решавања проблема, активирали смо и заитересовали све присутне ученике и главну улогу на часу препустили ученицима и увидели најчешће грешке и заблуде едукативних радионица. Ученици трећег разреда образовног профила ветеринарски техничар и ученици четвртог разреда образовног профила техничар за индустријску фармацеутску технологију, као циљна група, овим начином рада развијају радне навике, креативност, иницијативе и одговорност у раду, одговорност према животној средини и оспособљавају се за предузетнички рад. Овакав начин рада са ученицима је омогућио успешно остваривање функционалних, образовних и васпитних исхода. Реализатори часа Татјана Мићовић Филиповић, Јелена Ранковић, Жарко Угарковић
Швексотилске Генерацији матураната, који су своје школовање завршили 2019/2020. школске године, матура и растанак са школским друговима и наставницима свакако нису прошли на уобичајени начин. Због епидемиолошке ситуације, која је додуше у јуну била прилично повољна, и на матурском испиту и на додели диплома биле су испоштоване све тада одређене епидемиолошке мере.
Иако смо сви били помало збуњени и уплашени, ипак је надвладала срећа што се сви, после вишемесечне онлајн наставе, поново видимо. Састанак и растанак је утолико био емотивнији. Нашим драгим матурантима желимо здравље, срећу и успех у даљем животу и школовању!
УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ УСПЕХ У УЧЕЊУ И ВЛАДАЊУ ТОКОМ ШКОЛОВАЊА ДЕЈАНА ЋИРЈАНИЋ је била редован ученик Пољопривредно- хемијске школе у Обреновцу од првог до четвртог разреда. Сва четири разреда је завршила са одличаним успехом ( 5,00) и примерним владањем (5). У току школовања није направила ниједан неоправдани изостанак. Ученица је имала правилан и коректан однос према наставницима ,стручним сарадницима и осталим запосленима у школи, као и према осталим ученицима. УЧЕШЋЕ НА ТАКМИЧЕЊИМА У току школовања, ученица је учествовала на следећим такмичењима која су предвиђена Календаром такмичења Министарства просвете,науке и технолошког развоја: У првом разреду школске 2016/2017. године је учествовала на школском такмичењу из Математике и заузела треће место У трећем разреду школске 2018/2019. године је учествовала на школском такмичењу из Математике и заузела треће место АКТИВНОСТИ И ДОПРИНОСИ У РАДУ ШКОЛСКИХ СЕКЦИЈА И НА ШКОЛСКИМ МАНИФЕСТАЦИЈАМА Дејана Ћирјанић је била активан члан Кинолошке секције у другом, трећем и четвртом разреду школовања. Поред активног учешћа у раду секције у школи, ученица је учествовала и у реализацији обуке паса за мини- агилити, који је одржан на игралишту за псе у парку Арборетум о чему је и написала текст за школски часопис Путоказ, број пет. У оквиру секције је присуствовала и на Међународним кинолошким изложбама у Београду. Такође је учествовала у представљању Кинолошке секције на школским манифестацијама,прослава Светог Саве и Дан школе. Својим присуством је допринела и припреми и организовању изложбе Покажи свог љубимца, али је била и активан учесник изложбе са својим љубимцем. Учествовала је у представљању школе на Сајму образовања у Београду чиме је допринела промоцији школе. Са успехом је завршила тродневни вршњачки семинар Родно засновано насиље , који је релизован у просторијама наше школе,од 28.03.-30.03.2020.године Семинар је реализован у оквиру превентивних активности Аутономног женског центра уз подршку АВОН акције ,,Реци НЕ насиљу над женама“ Дејана је све своје школске обавезе извршавала на време и са најбољим успехом. Са много поштовања и уважавања се опходила према својим наставницима и осталим запосленима у школи, а својим друговима је увек пружала потребну помоћ како у учењу тако и у пријатељским саветима и подршци. Било ми је задовољство што сам особи са таквим квалитетима била одељењски старешина. Шквоелссткие Лидија Вуковић, одељењски старешина, наставник ветеринарске групе предмета
Шквоелссткие ДАН ШКОЛЕ Велики јубилеј – тридесет година постојања Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу, 9. октобар, ове године смо обележили сходно епидемиолошкој ситуацији. Околности у којима живимо омеле су нас да направимо много значајнију и лепшу прославу, да покажемо све што смо урадили у протеклом периоду, али се надамо да ће доћи неко лепше време. Током претходних тридесет година, школа је расла заједно са ученицима и професорима који су сваки на свој начин,оставили одређени траг у њеном развоју. Много успешних генерација је прошло кроз нашу школу и данас су наши ђаци интелектуалци, професори, занатлије, техничари, технолози...
Данас наша школа располаже модерно опремљеним учионицама, кабинетима и лабораторијама,библиотеком са читаоницом, Свечаном салом, фискултурном салом и спортским теренима, пекаром, Ученичким клубом. На школском имању у Грабовцу убирамо плодове јесени како у воћњаку, тако и у повртњаку и у пластеницима. Ту су и животиње о којима брину ученици и наставници. Имање се шири и чини се да нема краја ентузијазму и запослених и ученика. У нормалним околностима овај јубилеј би био прослављен низом манифестација где би се кроз рад секција показао широк спектар интресовања наших ученика. У школи имамо преко тридесет секција и сваки ученик може пронаћи своје место. Трудимо се да будемо све бољи и бољи, да направимо корак испред, да се ширимо... Надамо се да ћемо једног дана постати лидер у образовању стручног кадра, а да ће ученици самим тим и лакше долазити до посла. Наша мисија је да кроз теоријску наставу у школи и учење кроз рад код послодавца обезбедимо квалитетан кадар који ће задовољити тржиште рада. Све ћемо то постићи упорним радом и залагањем свих запослених и ученика у овој школи. Данијела Лазић, наставник српског језика и књижевности
Посебно се захваљујемо нашим драгим пекарима, одељењима III-6 и II-6, који су на часовима практичне наставе, у школској пекари, израђивали пекарске производе којима су се почастили ученици и наставници наше школе.
ЗАЈЕДНИЧКИ РОДИТЕЉСКИ САСТАНАК Швексотлиске Непосредно пред почетак наставне године, 31. августа 2020, одржан је заједнички родитељски састанак за родитеље / друге законске заступнике ученика првог разреда. Састанку су присуствовали директор, одељењске старешине, организатор практичне наставе, секретар и педагог. Директор школе је упознао присутне са начином рада у специфичној епидемиолошкој ситуацији и нагласио важност сарадње између родитеља и школе. ДОБРОДОШЛИ Дронови су летелице у којима нема људске посаде. Данас У БУДУЋНОСТ - ДОБА ДРОНОВА овакве летелице имају различите називе, нпр. беспилотне летелице (unmanned aerial vehicle – UAV, unpiloted air system – UAS ) или летелице са даљинским управљањем (remotely piloted aircraft – RPA). Међународна цивилна авио-организација их је поделила у две категорије: летелице којима се управља даљински и аутономне летелице. Дронови су првобитно осмишљени у војне сврхе, али данас се користе у многим делатностима јер је технологија постала свима доступна. За нашу школу је нарочито важно то што се могу користити у пољопривреди. На школском имању у Стублинама, 2. јуна 2020. године, демонстриран је рад беспилотне летелице (дрон) која је намењена прскању усева из ваздуха. Дрон ће заменити тракторе и много економичније и прецизније извршити заштиту усева. Посебно се захваљујемо господину Александру Богићевићу – помоћнику министра пољопривреде, госпођи Милици Јанковић – директорки Пољопривредне саветодавне и стручне службе Београд и господину Момиру Алвировићу – председнику Асоцијације за беспилотне системе у привреди и суоснивачу фирме Agro-Dron. Запрашивани су усеви кукуруза, а анализом прикупљених података установиће се предност примене нове технологије. Тако се, и овај пут, Пољопривредно- хемијска школа у Обреновцу сврстала у ред школа са најнапреднијом технологијом за извођење наставног и практичног образовања.
КОРИШЋЕЊЕ СНАГЕ ВЕТРА – ВЕТРОТУРБИНA Шквоелсстике (примена науке у пољопривреди) Снага ветра користила се још 5.000 године п.н.е. Најстарији приказ коришћења овакве енергије пронађен је на једној египатској вази која приказује једрењак који је покретан снагом ветра са Нила. Прва забележена употреба ветрењача је из 7. века у Систану, данашњем Авганистану. Ове ране направе су се називале панемоне и веома су се разликовале од данашњих ветрењача. Модерне ветрењаче, са хоризонталном осовином и вертикалним лопатицама, појављују се у Европи 1100. године. Холанђани, који су још увек лидери у технологији коришћења ветра, развили су у 14. веку прву ветрењачу код које се окреће само врх торња. Међутим, свет је, средином 19. века, почео да користи фосилна горива. Данас се све више ради на томе да генератори на фосилна горива буду замењени турбинама на ветар. Тако је историја, као што се често дешава, направила пун круг и вратила се на почетак. Прва позната ветротурбина, која је производила електричну енергију, била је ветротурбина са вертикалном осовином коју је 1887. године пројектовао шкотски професор Джејмс Блајт у Глазгову, а први покушај да се помоћу ветра створи електрична енергија у већем обиму, приписује се Чарлсу Брашу из Кливленда. Тако, полако али сигурно, долазимо и до 21. века, СИЛАЖА века у коме ће овакав начин добијања енергије постати примаран. Наша школа се прикључује Ученици, наставници и запослени у настојању за искоришћавање одрживих извора Пољопривредно-хемијској школи у енергије. Ветротурбина, која је постављена на Обреновцу су 2.септембра 2020. године школској економији у Грабовцу, генерисаће припремали силажу од кукуруза. електричну енергију за систем наводњавања воћа и Силажирање је процес конзервирања поврћа. биљака влажним путем, ферментацијом уз помоћ микроорганизама и ензима у одсуству ваздуха. Силажа је конзервисана храна за преживаре, а оваквим начином исхране утиче се на повећање производње млека и већи проценат млечне масти.
СЕТВА ПШЕНИЦЕ Швексотлиске Пшеница се користи у млинарству, прехрамбеној и фармацеутској индустрији и једна је од најзначајнијих ратарских усева. Пшенични хлеб је основна храна за око 70% људске популације. Добро је сварљив и богат витаминима Б комплекса. Из просејаног зрна пшенице развију се од 1 до 1,5 метара високе влати, које у време зрења буду златножуте боје. Пожете стабљике називају се слама. На врху стабљике налази се клас, спљоштена вретена, тешко ломљив и грађен у цик-цак линији. Класићи у класу састоје се од пљевице и неколико цветића. Код неких сорти пшенице класови су са осојем, а код неких без. Зрело зрно испада из плеве, има дубоку бразду и длакави вршак, а боја му, у зависности од врсте, варира од беле до црвене. На школском имању је обављен и други део јесење сетве ове важне културе. Први део је већ никао и посебно смо поносни када гледамо својих руку дело и када схватимо колико је лепо бити у симбиози са природом.
ВЕЖБЕ У ДОБА КОРОНЕ Иако је прошле школске године ванредно стање, уведено због проглашења пандемије, диктирало специфичан начин завршетка наставе, а и ова је почела у потпуно измењеним околностима, школа је обезбедила да ученици стекну сва неопходна знања и умења. Вежбе се одвијају неометано, уз све прописане мере заштите. На вежбама из предмета Тeхнологија фармацеутских производа, ученици III-5 су радили израду водених раствора, хидроген- пероксид 3%. Водоник-пероксид (Hydrogenii peroxidum) се у свакодневном животу користи као тропроцентни раствор. Своју употребу проналази као антисептик (за испирање рана уха, а разблажен служи за испирање уста у стоматолошкој пракси). Разблаживање овог раствора врши се дестилованом водом, а прорачуни се врше преко правила ,,крста“.Сигнирање (означавање) се врши помоћу црвене сигнатуре, што нам указује на то да је препарат намењен за спољашњу употребу. Јована Ђукић, III-5
На вежбама из предмета Загађивање и заштита ваздуха, ученици одељења 4-4 су правили шеме уређаја – Гасни сат, Гасни филтер, Апаратуру за одређивање тачке росе и Шему најважнијих датума у области заштите животне средине. Ученици одељења 3-4, на вежбама из предмета Прерада и одлагање чврстог отпада, одржали су презентације на теме: Комунални отпад и његова обрада (Рециклажа, Спаљивање и Компостирање). Рециклирање је процес разградње, а затим поновног коришћења материјала. Предности рециклирања су огромне, а сви су на добитку када људи усвоје рециклажу као део свакодневице. Рециклажа је процес који се састоји од сакупљања, издвајања, прераде и израде нових производа из искоришћених ствари и материјала. Компостирање је природна разградња органске материје дејством бактерија, црвића као и малих инсеката. Добијени производ – компост је користан материјал, сличан хумусу, без непријатног мириса, који се може користити за кондиционирање земљишта или као ђубриво. По неким анализама, и до 30% кућног отпада се може компостирати и тиме спречити његово одлагање на депонију.
МЕРЕЊЕ ГУСТИНЕ АРЕОМЕТРОМ У оквиру часова вежби, из предмета Технолошке операције, мерили смо густину флуида. Ареометар је инструмент којим се брзо одређује густина течности. Конструкција ареометра је заснована на законима равнотеже у хидростатици. То је затворена стаклена цев, проширена у основи. У проширени део се стави оловна сачма или жива, што омогућава ареометру да вертикално плови у течности. Горњи, ужи део ареометра садржи скалу, обележену јединицама за густину. При мерењу, ареометар се потопи у течност чија се густина мери. У зависности од густине течности, он тоне. Што је густина већа, ареометар мање тоне. Читање густине се врши тако што се на скали чита подељак који се поклапа са нивоом течности. Ареометар даје најтачнију вредност када се мерење врши на температури која је убележена на његовој скали. Тијана Радић, II5 Вељко Станишић II-5
Под отпадом се подразумева сваки Александра Павловић III-4 материјал или предмет који настаје у Александра Павловић III-4 току обављања производње, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које, са аспекта произвођача, односно потрошача, нису за даље коришћење. Тамара Вуковић III-4 Најзначајнији еколошки проблем, који је саставни део савременог света је отпад. Човек представља битан фактор и управо је он тај који својим активностима мења и све више угрожава животну средину. Настајање отпада такође представља резултат укупне економске активности сваке државе и захваљујући технолошком напретку и развоју еколошке свести, постоји нада да ће у будућности борба против отпада постати успешнија. Александра Николић III-4
Александра Павловић III-4 Бројни еколошки проблеми настају због погрешне концепције и система управљања отпадом. Концепција, у којој се различите врсте отпада сакупљају заједно и помешано се одлажу на депонију, потпуно је погрешна. На тај начин долази не само до немогућности или знатног поскупљења одвајања, односно сортирања и рециклаже, већ и до онемогућавања контроле протока материјала на депонијама. Марта Стевановић III-4 Спаљивање је метод одлагања у коме је чврсти отпад изложен сагоревању како би био претворен у остатке и гасове. Овај начин смањује количине чврстог отпада на 20 до 20 одсто од првобитне запремине. Рециклажа је пракса која се односи на сакупљање и поновно коришћење отпадних материјала. Разни материјали се могу поново обрадити у нове производе. Сара Бајић III-4
МАЛО МАШТЕ СВАШТА МОЖЕ (Блок настава – Прерада и одлагање чврстог отпада) Дана 15.12.2020. године одржана је блок настава у одељењу III-4 из предмета Прерада и одлагање чврстог отпада. Ученици су на веома креативан начин објаснили проблематику настајања, прераде и одлагања чврстог отпада. Новонастали услови рада су нас научили која све средства можемо да користимо у учењу, тако да су ученици направили стрип и показали суштину међупредметних компетенција и шта значи интегрисани приступ образовању и учењу. Миља Милојевић, наставник хемијско-технолошке групе предмета
Андријана Кузмановић, Данијела Исаиловић, Тамара Вуковић, Александра Мандић, Јелена Златковић, Михајло Милосављевић, Даница Ђорђевић, Александра Николић, Александра Павловић, Анђелија Срећковић, Данијела Ристић, Марта Стевановић, Анђела Станишић, Тамара Павловић, Бојана Стевановић, Јована Стевановић
СПОРТ У ШКОЛИ Бављење спортом или било којим другим обликом физичке активности је корисно нарочито за децу. Редовна физичка активност чува и унапређује здравље, утиче на физички, али и ментални развој. Због тога је веома важно да сви схватимо колико је потребно подстицати децу да се баве неком организованом физичком активношћу и да седење испред рачунара повремено замене дружењем на спортским теренима. Да би предности спорта дошле до изражаја, уз стварање навике, врло је важно да ученици уживају у спорту којим се баве и да имају позитиван пример који следе. У свему томе веома је важна улога наставника физичког васпитања и однос школе која треба да подстиче ученике на развијање позитивних вредности и односа према спорту. Као и сваке школске године, и ове, мада у нешто измењеним условима због епидемиолошке ситуације, ученици наше школе учествују у спортским такмичењима. СТРЕЉАШТВО: Градско такмичење у стрељаштву је одржано 8.10.2020. године, у атомском склоништу на Новом Београду. Меч се састојао из три партије по десет мета. У сваку мету се испаљивао по један хитац. Од дванаест пријављених школа, ученици наше школе су заузели пето место у екипном такмичењу. Чланице тима су: Магдалена Лазаревић (II-1), Јована Лукић (II-1) и Анђела Симић (II-1). Вођа екипе: Небојша Петрашевић, наставник физичког васпитања. Небојша Петрашевић, наставник физичког васпитања СТОНИ ТЕНИС: Даница Ђорђевић, ученица одељења III-4, учествовала је на градском такмичењу у стоном тенису као наш репрезент у појединачној конкуренцији. Такмичење је одржано у Земуну, у Спортском центру Мастер. На такмичењу је учествовало преко двадесет такмичарки. Даница је била у групи са три изузетно јаке противнице где је одиграла три веома захтевна меча на којима је дала свој максимум и показала велику жељу, знање и хтење. Нажалост, није успела да се пласира на завршницу такмичења, а самим тим и на републичко, али је свакако заслужила похвалу за приказану игру и сам ангажман. Филип Мичев, наставник физичког васпитања
РУКОМЕТ Женској рукометној екипи наше школе је 2.марта 2020. године додељена диплома на Градском такмичењу. Наше спортисткиње су још једном показале колико има истине у максими: У здравом телу, здрав дух. НАЈУСПЕШНИЈИ ПРОФЕСОР ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА У НАЈУСПЕШНИЈОЈ ШКОЛИ Дана 25.03.2020. године, у сали биоскопа Палеж, додељена је плакета за најуспешнијег професора физичког васпитања у конкуренцији средњих школа нашем професору Небојши Петрашевићу. Само неколико дана раније, 25. фебруара 2020. године, Пољопривредно-хемијска школа је добила плакету као најуспешнија школа у оквиру развоја школског спорта на територији Општине Обреновац.
ТРЕНЕРУ, ХВАЛА! Једне октобарске вечери, изненада, попут летњег пљуска, дошао је неко ко је променио мој живот. Њене речи и данас одзвањају у мојој глави иако више нисам у контакту са њом. Да, да... реч је о жени! Стајале смо у групи и чекале почетак тренинга. Одједном се појавила испред нас и саопштила нам да је она наш нови тренер. Биле смо запањене, на лицима нам се читала неверица. Боже, како жена да нам буде тренер?! Ниска, кратко подшишана и намргођена, у том тренутку више ми је личила на чувара затвора него на тренера. Замислите, и нисам била далеко од истине – и постала је чувар, али наших снова... Већ те прве вечери почели су проблеми. Она је тражила само ред, мир и рад, а ми, несвесне важности тога што радимо, размажени и распуштени, одмах смо почели да негодујемо и да се жалимо: Како она то мени?... Па, не може тако!... Избацила ме због непоштовања ... кашњења ...лагања... Боже! Мене?! ,,Звезду“ од девет година! Све је то она чула, али је стрпљиво стајала, хладна и чврста као стена. Касније сам схватила колико јој је све то што је чула наносило бола, јер је целу себе поклонила нама.
Пре њеног доласка углавном смо биле губитничка екипа. На прсте једне руке могле смо набројати своје победе, а што је најгоре – навикле смо се на то. Време је пролазило и на ред су дошла прва такмичења. Мислила сам да ће мучно време иза нас донети још мучније. Како сам се преварила! Већ на првој утакмици, као кад из мрака изађеш на светлост, испливало је знање, борбеност и јединство. Ни у најсмелијим сновима нисмо се надали таквим драгуљима којима смо украсили своју круну. Од нас је направила праву екипу, и то не само спортску, већ људску, са квалитетима који ће нас увек красити. Онима који су желели да је упознају, отшкринула је врата своје душе. Испод хладног оклопа, крило се једно велико и нежно срце. Имала је све: знање, образовање, поштење, став. Научила ме је пријатељству, љубави, праштању, стрпљењу... да губим и побеђујем, да поштујем. Из одређених разлога, она више није са нама, али те две године, проведене са њом, трасирале су моју будућност. Када играмо неке важне утакмице, видим је на трибинама, бодри нас, а ја још једном обновим све оно чему нас је учила и као да добијем крила. Тренеру, хвала! Сара Живковић 1-5
МЛАДИ УМЕТНИЦИ У савременом свету, уметности делују и унутар поља сопственог истраживања, али и комуникације са спољашњим видљивим светом. Универзални језик, потреба да се доживљај забележи, проистиче из нужности, када речи недостају за опис одређиних тананих слојева емоција.Форме уметничког изражавања,свака на свој начин,бираним средствима кроз ликовне медије, технике, материјале, активности отвара прегршт могућности за неспутано изражавање, ослобађа страха од грешке. Уметност омогућава преиспитивање и тражење сопствених ставова и вредности, али у непроцењивој мери пре свега доприноси разумевању других, дргачијих... Душанка Новаковић, наставник ликовне културе Јована Ђукић III-5
Милица Бранковић III-5 Андријана Стаменић 3-5
МЛАДИ УМЕТНИЦИ Визуелна перцепција, у ствари, јесте визуелно мишљење, а стварање уметности, заправо је визуелно решавање проблема. Људима је тешко и често немогуће, да теоретски образложе неки принцип, који у пракси без по муке примењују. У ликовним белашкама најјасније начело је да увек постоји више исправних решења, варијација, зато је и осећај слободе тај који се некако природно, суптилно и свеприсутно одмах намеће, као прва асоцијација, на поменуту реч, стваралаштво. Душанка Новаковић, наставник ликовне културе Ивана Пајић 1-5 Јелена Марјановић 1-5 Урош Ђурђевић 1-1 Милица Ристић 1-5
МЛАДИ УМЕТНИЦИ Могу да ме ране колико год желе, али ћу се увек враћати на својим ногама. Када сам био дете, мој живот је био сјајан, али што сам постајао старији, мој сјајни свет постаје све тамнији и тамнији. Још увек се сећам улица из свог детињства, сви су имали осмех. Сада је много другачије, јер људи више немају такав осмех. Израз лица каже да је све савршено, али њихове очи кажу супротно. Увек знам када нека особа није добро, јер нема сјај у очима. Њихове очи су празне. На пример, када пролазиш поред неке породице, они увек изгледају дивно, али чим им окренеш леђа, они се свађају. Људи око мене ме често повређују на разне начине, али најгори је Андријана Стаменић 3-5 речима. Не могу описати колико то боли. То је нешто што не знаш ако не осетиш. Ја кријем своју бол да не бих своје другаре или породицу забринуо. То је као фасада – покријем ружну фасаду неком лепом бојом, али временом та фасада почне да се распада све док се не распадне потпуно. Када се буде распала - ту је крај. Покушавам да кажем да треба помоћи људима за које знате да им треба помоћ, јер са таквим стварима људи не могу да се боре сами. Џерико Рикамата 1-4 Андријана Стаменић 3-5 Ивана Пајић 1-5
МЛАДИ УМЕТНИЦИ ЈА – ЧОВЕК Кажу да људи сами бирају којим ће путем ићи, верујући у исправност својих одлука, придржавајући се свега онога што са собом носи значење речи људскост. И ја сам мислила тако. Временом, одрастајући, упознала сам много људи, али и спознала особине оних које сам мислила да познајем. Пред поступцима појединих људи остајала сам без речи. Научена сам и упозорена на неки начин да кроз живот могу наићи на свакакве ситуације и свакакве људе, али да никада, ни због кога и ни због чега, не одступам од своје суштине. Мера интелигенције човека јесте способност да се мења, прилагођава и надограђује, али никако да се прилагођава без икаквог критеријума. Сматрам себе довољно интелигентном и отвореном да сваку особу на свету, која се појави на мом путу, дочекам раширених руку, да имам довољно знања и искуства да одвојим кукољ од жита. Све међуљудске односе започињем отвореног срца, верујући у добро у сваком човеку. О себи не би било уреду да говорим, јер моје добро је у мојим поступцима и о томе треба други да суде. Било је ситуација када сам и грешила у процени, а опет из тога много шта ново научила. Људскост је реч коју највише експлоатишу они који је најмање разумеју. Савршенство наравно не постоји, али увиђајући своје грешке, сви добијамо могућност да нешто променимо. Да бисмо уопште могли да се мењамо, треба да упознамо и прихватимо себе, да признамо да смо баш онакви какви јесмо – мали и грешни. Е, ту се човек од нечовека разликује! Човек је тај код кога ће се пробудити савест, проговорити срце, отворити душа... Нечовек ће остати нечовек, за сопствена недела ће увек наћи оправдање. Десанка Максимовић је написала: Жао ми је човека. И мени је жао. Жао ми је света у коме технологија напредује, а људи назадују! Жао ми је деце за чије лечење шаљемо поруке! Жао ми је људи који су приморани да напуштају своје домове! Жао ми је и стидим се. Стидим се што је људима новац постао приоритет, што не раде да би живели него су почели да живе да би радили. Стидим се деце која одбацују родитеље онда када осете самосталност. Стидим се родитеља који занемарују своју децу. Стидим се лажи, суровости, лицемерја ... Стидим се! Некад се стидим и што се човеком зовем! Стидим се испред свих животиња које су исконске осећаје сачувале, за разлику од нас, људи. Стидим се у име свих који се не стиде! Сара Бајић 3-4
ОФЕЛИЈИНА ТРАГИЧНА СУДБИНА И ЊЕНА СИМБОЛИКА У РЕМБООВОЈ ПЕСМИ \"ОФЕЛИЈА\" Мотив песме је узет из трагедије Хамлет Вилијама Шекспира. Поетска окосница песме је трагична судбина, лудило и смрт младе невине девојке. Офелија је трагична јунакиња и у Шекспировој драми разапета је између љубави према оцу и данском краљевићу Хамлету. Патња је одводи у лудило. Када јој Хамлет, сплетом несрећних околности, убија оца, она, у душевном растројству, одузима себи живот утопивши се. Приказана као чиста и безгрешна душа, Офелија у белој хаљини пада у реку и док је вода носи, она пева у заносу. Песма \"Офелија\" jе подељена у три дела. У првом делу песник нам осликава Офелију у белој хаљини коју носи река, тамна и дубока. Приказана је слика снежнобеле, крхке и усамљене невиности која плови црном реком. Та црна река је симбол живота који не може да оствари. Офелија је сан о слободи, љубави и лепоти, слободи да се живи и одлучује самостално, без друштвених обавеза и стега, љубави – да се воли без резерве и предумишљаја и лепоти коју нам је природа подарила. Чак је и њена лудост приказана као кротка. Она се сједињује са природом јер припада природи и лепшој стварности. Она нема страх од реке и дубине јер у том свом лудилу она је не види као непријатеља. Она је симбол јединства природе – на рамену жалосне врбе, слуша песму звезда и уздахе У другом делу Рембо слика Офелију као снег. Снег и белина су симболи чистоте. Чистота се везује за слободну, романтичну душу, сањалицу. Везује се за невиност. У трећем делу Офелија је време које тече. Офелија је вечност. Она као ванвремена путује кроз време и простор да би направила цео круг и вратила се на место свог трагизма. Она је симбол свих чедних и безгрешних у свету грубости и зла. Тако песник трагично види свет који га окружује, истичући Офелију као симбол младости, лепоте и чедности. Милијан Радуловић 3-1 МЛАДИ УМЕТНИЦИ
ДОКОНИ МОРНАРИ – СИМБОЛ СПУТАВАЊА СВАКОГ ЛЕТА Албатрос је величанствена птица и песнику је Албатрос, Шарл Бодлер послужила као метафора. Описујући га, песник је желео да нам представи сваку јединствену, несхваћену душу Докони морнари од забаве лове која одступа од већине. Мислим да свака ексцентрична често албатросе, силне морске птице, особа, као и албатрос који и сам покушава да се приближи морнарима, жели да буде прихваћена, али на путу немарне, тихе пратилице само под условом да се не мења. Поставља се питање лађа што над љутим вртлозима плове. зашто би неко желео да спута неко величанствено биће уместо да му се диви или да барем покуша да га схвати. На даске од крова спусте их спутане. Кажу да је лепота у оку посматрача, а за људе који су Краљеви азура, невешти, збуњени, слепи за истинску лепоту и који само прате већ белим и огромним крилима скуњени постављене стандарде, та лепота ће остати машу ко веслима на обадве стране. невидљива. Докони морнари су људи који иду кроз живот унапред Малочас прекрасан, а сад смешан, јадан, одређеном трасом и њихов једини циљ је да буду крилати се путник бори с оковима; прилагођени. Албатрос је посебан, величанствен, стреми висинама, али му је такође потребно да с луле један морнар дува му дим гадан друштво види тај његов величанствени лет, а не у кљун, други му се руга скоковима. смешан и неспретан ход. Уметник је увек испред свог времена и живи трпећи Том кнезу облака и песник је сличан; понижења оних обичних и просечних. Како Шекспир он се с буром дружи, муњом поји очи, каже: Није све што је популарно добро, нити је све што али на тлу спутан и земљи невичан, је добро популарно. дивовска му крила сметају да крочи. Сташа Луковић 3-1 МЛАДИ УМЕТНИЦИ
Ваши наставници за вас О ПИТАЊИМА, УЧЕНИЦИМА И НАСТАВНИЦИМА У традиционалној школи улоге су строго подељене. Наставник је углавном једини извор знања чији задатак је да то знање пренесе ученицима. Задатак ученика, са друге стране је да саслушају наставника, науче градиво код куће и покажу знање приликом испитивања и израде теста. У тако успостављеном систему, за питања је задужен наставник, ученици тек спорадично, и то углавном кад треба нешто да им се објасни или понови. Иако су данас ученицима доступни и бројни други извори знања, већина људи и даље на овај начин гледа на школу. У исто време следи и она чувена реченица: Школа не припрема децу за живот. А какав их то живот заправо чека? Живот у свету који се мења таквом брзином да информације које добијају у школи застаре пре него што они из ње изађу. Живот у којем ће се бавити занимањима која још увек не постоје. Живот у ком ће константно морати да савладавају нове вештине како би се прилагодили новим условима. Живот у ком морају да науче да у обиљу информација пронађу ону која им је потребна. Живот у ком да би нашли прави одговор, морају да знају да поставе право питање.Зато је сада право време да их у школи учимо да је важно да знају да питају, да се запитају и да преиспитују све оно што чују, виде или прочитају. Но, да се вратимо у садашњост. Извор свих питања је у знатижељи. Истраживања су показала да радозналост код деце знатно опада поласком у школу. То неизоставно доводи до закључка да школа својим правилима гуши креативност деце и урођену им знатижељу. Сложићете се да нам је данас један од најтежих задатака на који начин можемо да мотивишемо и заинтересујемо ученике за оно што треба да науче. Ако нема жеље за сазнањем, неће бити ни додатних питања. Данашњи наставник мора да буде прави виртуоз како би, у мору занимљивих садржаја које младима нуде њихови мобилни телефони, успео да им заокупи пажњу. А тек потребно умеће како би их покренуо и подстакао да преиспитују информације, истражују и стварају у овом времену инстант садржаја који су им надохват руке, тј прстију.
Можда баш тај широк спектар доступних мултимедијалних садржаја треба искористити да би се ученици научили како да процене њихову вредност и ваљаност. Последњих година све више се говори о лажним вестима (’fake news’). Како помоћи ученицима да уоче разлику између правих и лажних вести? Која су то питања која ће им помоћи у томе? На следећим линковима можете видети како се овим проблемом баве неки наставници. https://www.commonsensemedia.org/blog/how-to-spot-fake-news-and- teach-kids-to-be-media-savvy https://www.youtube.com/watch?v=xf8mjbVRqao https://www.youtube.com/watch?v=W-N56L578jo Критичко мишљење код ученика треба развијати константно. Изузетно је важно скренути пажњу ученицима да ниједну информацију не узимају здраво за готово, чак ни оне које им ми на часовима излажемо. Наши ученици имају обичај да апсолутно верују у истинитост оног што им предајемо. Кад говоримо о знању, не можемо говорити о његовој коначности. Не постоји апсолутно знање. Оно што је некад било неприкосновено, временом је оповргнуто. Некад се веровало да је Земља равна плоча (додуше, таквих мишљења има и данас). Потом да је Земља центар око које се окрећу друга небеска тела. Шта тек рећи за језик који стално еволуира и мења се. На овом линку налази се занимљив видео са листом од десет најчешћих лажи које се и данас уче у школама. https://www.youtube.com/watch?v=WyucnM1z62U И, на крају, или на почетку, ако хоћете, најважније је да ми наставници будемо отворени за нова сазнања и да будемо свесни ограничености сопственог знања. Наравно да својим знањем и компетентношћу треба да уливамо ученицима сигурност и поверење у оно што им говоримо. Ипак, не би требало да се поставимо као да знамо све одговоре и да смо безгрешни. Људи смо, несавршени. Кад не остављамо утисак недодирљивости, велика је вероватноћа да се ни ученици неће устручавати да нам постављају питања. Мање ће се и плашити сопствених грешака. Гордана Поповић, наставник енглеског језика
Друштвене мреже су део наше свакодневице већ више од деценију уназад. Често се запитамо како смо пре њих уопште функционисали. То је посебно незамисливо управо млађим генерацијама које су од детињства усмерене на овај вид комуникације. Не можемо оспорити чињеницу да су друштвене мреже великим делом олакшале свакодневни живот – омогућиле су да се лако и бесплатно чујемо, видимо и одржимо контакт са блиским особама које су далеко, да пронађемо „изгубљене“ пријатеље, брзо поделимо важне информације. Међутим, постоји и она не тако добра страна – млади су изложени многим садржајима који нису у складу са узрастом. Број пратилаца, позитивних коментара и „лајкова“ постали су извор личног вредновања. Адолесценција сама по себи носи многа Међутим, када та љубав постане прекомерна преиспитивања и несигурности. Млади су и дисфункционална, сматрамо је посебно вулнерабилна група јер високо вреднују патолошком. Код таквих особа постоји прихваћеност у групи, успех и популарност. стална тежња да се хвале и да им се други Такви „идеали“ одређени су данас управо диве. Када позитивне реакције изостану, друштвеним мрежама. Уколико њихова осећају се празно и наступају бурно. објава не добије одговарајући број „лајкова“ или Нарцисоидне особе на друштвеним мрежама изостане „лајк“ од неке њима значајне особе, ћемо препознати и по томе што стално долази до промене расположења у негативном објављују статусе о томе где су и шта раде, правцу и супротно – ако „скупе“ довољно јер верују да то занима њихову „публику“, „лајкова“ осећају се добро и прихваћено. У односно пратиоце. Високо самопоуздање и складу с тим, млади објављују углавном оно грандиозност које овакве особе презентују само што ће међу „публиком“ бити популарно, а то су маска за незрелу личност, за сумњу у често није оно што се њима заиста допада. властите способности. Њихово самопоуздање је у директној вези са реакцијама окружења, Одређени проценат адолесцената ће уз помоћ јер суштински не прихватају сами себе. друштвених мрежа развити, учврстити и Склони су промискуитету, а као инструмент промовисати своје нарцисоидне особине. за привлачење пажње најчешће користе Умерена доза нарцизма, односно љубави према физички изглед. себи је пожељна, здрава и функционална појава. наВсатшзаиавнвиацси
Бројним истраживањима је доказано да Све то може довести до повишене друштвене мреже данас утичу на то како анксиозности, потиштености, повлачења у особа себе види у огледалу – фокус је на себе, запостављања школских и других упоређивању себе са другима и тражењу мана. обавеза, депресије, поремећаја исхране. Код Адолесценти нарочито упадају у зачарани младих који много времена посвећују круг поређења са особама које су према друштвеним мрежама примећује се снижена њиховом мишљењу „савршене“ – изгледају социјална и емоционална интелигенција, као и веома добро и имају већи број пратилаца и креативност. Некадашње време за активну „лајкова“. Један „лајк“, коментар, порука и игру и дружење замењено је виртуелним број пратилаца могу да промене њихова простором. осећања. Тада се код младе особе - која је још Поставља се питање – шта може особа да увек у процесу изграђивања сопствене уради када примети да друштвене мреже личности, формирања идентитета, трајних имају негативан утицај на њу? Најпре, може ставова и уверења - може јавити осећање да престане да прати и фокусира своју пажњу зависти и љубоморе у чијој сржи је мањак на људе чије објаве негативно утичу на њено самопоуздања. Друштвене мреже су постале самопоуздање. На пример, уверење: „Вежбам место за такмичење у томе ко ће бити да бих изгледао/ла као он/она“, треба лепши, изазовнији, провокативнији. Ово је модификовати у правцу: „Желим да вежбам да посебно карактеристично за женски пол, јер су бих се боље осећао/ла и био/ла здравији/а.“ физички изглед и сексуална атрактивност у Друго, може се спровести и мали експеримент првом плану. Постоје и истраживања која – на пример, дати себи задатак да се на десет потврђују да значајан проценат тинејџерки дана не приступа друштвеним мрежама и има овакву перцепцију друштвених мрежа. пратити сопствено расположење. Очекује се Виртуелни и нереални стандарди лепоте и да ће најпре доћи до високог нивоа успеха већини постају недостижни. Важно је анксиозности, будући да друштвене мреже направити што бољу фотографију; ако се тај изазивају зависност, али убрзо се уочавају циљ не оствари, особа почиње саму себе да бенефити по сопствено расположење и доживљава као мање вредну и несигурност се квалитетније испуњено време. појачава.
Требало би размислити и о одговору на питање – зашто нам делује као да су на друштвеним мрежама сви у свему бољи од нас. То проистиче из тога што друге перципирамо кроз идеализоване делиће њиховог живота који деле са публиком, док о себи имамо реалну и целокупну слику. То значи да преувеличавамо туђу срећу и успех јер заборављамо да су друштвене мреже место где сви заблистају и обично прескоче да поделе лоше и непожељне животне догађаје. Оно што је најважније, јесте да треба радити на изградњи правог, чврстог унутрашњег самопоуздања. Потребно је да нарочито млади освесте чињеницу да истинска срећа и задовољство нису у вези са „селфијима“, „лајковима“ и одобравањима од стране других (често и непознатих) особа. Важно је и развијати толеранцију на неуспех. Млади треба да формирају уверење да су неуспех и незадовољство које из њега проистиче подношљиви и да су саставни део свакодневног живота. Вредновање аутентичности је битна ставка, како би млади научили да прихвате себе као јединствену личност, са свим својим врлинама и манама. Јер, зашто не бисмо били савршени у својој различитости? Рамона Станојевић, педагог
Егзистенцијални крик Едварда Мунка нзаастваВавасншиици Постоје слике које су толико урезане у колективну свест да се, из генерације у генерацију, потврђују као нераскидиви део популарне културе. Виђамо их на насловним странама часописа, телевизијским рекламама, украшавамо фрижидере магнетима са њиховим репродукцијама, склапамо их играјући се с пузлама, пишемо по школским свескама и роковницима на чијим су корицама одштампане. Међу њима је и једна слика која свакако није типични изданак овог тренда – ни весела, ни елегантна, ни примамљива на неки конвенционални начин, Крик норвешког сликара Едварда Мунка заправо представља сушту супротност свему наведеном. И премда је колористички веома богата – лаици би чак рекли шарена – и показује пасионирано интересовање за боју типично за становнике суморног севера, она представља туробно и дубоко онеспокојавајуће остварење, које је, и поред свега тога, заробило имагинацију људи чим се појавило. А то свакако чини и данас – можда због тога што у њој невољно препознајемо сопствени анксиозни и унезверени лик, лик модерног човека у тренутку фундаменталног егзистенцијалног слома. Наравно, историјска је неправда да је огромна популарност Крика готово потпуно засенила друга Мункова остварења, од којих су многа подједнако квалитетна – али, чињеница да јесте тако говори у прилог мрачној фасцинацији коју ова слика са несмањеним интензитетом изазива код публике више од једног века. Но како је дошло до тога да Мунк наслика једну овакву слику и какве су и колике њене везе са тадашњим уметничким и културним токовима? Као и увек, доста тога се може објаснити историјским и културним контекстом, али и, пре свега, личном судбином уметника. Ово последње је поготово тачно у Мунковом случају, што је и он сам у више наврата истицао. Мој страх од живота ми неопходан, баш као и моја болест. Без страха и болести, ја сам брод без кормила...Моје патње су саставни део мене и моје уметности. Зато се Мункови радови могу сматрати готово неком врстом визуелне аутобиографије. Мунк је рођен 1863. у Лотену у Норвешкој и од најранијег детињства је имао прилике да искуси морбидну атмосферу породичног дома. Прерана смрт мајке од туберкулозе када је имао само пет година, праћена смрћу једне од његових сестара, доминантна и аутократска личност оца војног лекара, бигота, љубитеља готске Поове прозе, кога је уз све то још и красила са фасцинацијом смрћу која се граничила са опсесијом, све је то утицало да Мунк одрасте у интроверног и хиперсензитивног младића са многобројним фобијама које ће га, попут какве авети, пратити кроз цео живот.
Сам Мунк је то најбоље описао: Отац ми је у аманет оставио семе лудила. Анђели страха, туге и смрти стајаше покрај мене од дана мог рођења. Како то обично бива, овај болешљиви и анксиозни дечак је рано развио дар за уметност. Парадоксално, вероватно под утицајем оца, Мунк ће испрва студирати за инжењера. Међутим, иако је био веома успешан у овоме, после само годину дана, на велико незадовољство свог оца, Мунк прекида студије и посвећује се сликарству. Студира у Краљевској школи уметности и дизајна у Кристјанији, како се тада звао Осло. На почетку каријере, Мунков стил је још увек близак традицији натурализма и импресионизма. Међутим, како се развијао, Мунк почиње све мање да се интересује за појавни свет и натуралистичку репрезентацију а више за споствени емотивни и унутрашњи живот. Коректни академски стил полако замењује нешто много слободније и радикалније, са редукованим и симплификованим формама, наглашеним контурама и јаким колоритом. Ова тенденција у његовој уметности посебно долази до изражаја током боравка у Паризу 1889. године где на њега поготово утичу радови Тулуз-Лотрека, Гогена и Ван Гога. Зрео Мунк је један од главних представника симболизма, правца који је, уместо веристичке репрезентације реалности, акценат стављао на сложено поигравање симболима и субјективан унутрашњи доживљај реалности. Како је сам Мунк приметио, “ја не сликам оно што видим, већ оно што сам видео”. Такође, Мунк је био и један од проминентних претеча експресионизма са којима је делио аутентичну црту емотивне и менталне лабилности. А квинтесенцијална Мункова слика, његов стваралачки и животни кредо и – може се рећи – перцептивни увид у истинско стање психе модерног човека, је управо поменути Крик чија је прва верзија (Мунк ће их урадити неколико, у различитим техникама, тачније две уљане слике, два пастела и велики број графика) настала 1893. године. Слика приказује хуманоидну креатуру, негде на суптилној и врло узнемирујућој граници између карикатуре и гротеске, замрзнуту евидентно у моменту неког интензивног интерног ужаса док, широм отворених уста испушта нешто што посматрач може доживети једино као заглушујуће продоран врисак који пара уши. Ово створење које није ништа друго до једно сасвим обично људско биће – мушкарац или жена, то нам Мунков сумарни, у овом случају крајње деперсонализовани манир приказивања не дозвољава да закључимо – стоји на дрвеном мосту приказаном у перспективи под психоделичним, крваво-црвеним, разливеним небом, који готово да евоцира отворену рану.
За објашњење читаве сцене, добро је да се опет позовемо на самог аутора слике: Шетао сам путем са два пријатеља – сунце је било на заласку – када наједном небо обли крваво црвена боја – застао сам, осетивши се измождено, и ослонио на ограду – крв и пламени језици запалацаше изнад плаво-црног фјорда – моји пријатељи су наставили да шетају, док сам ја остао да стојим сав устрептао од неспокоја – и осетио сам како се бескрајни крик пролама природом. Величина ове Мункове слике, поред иновативне и смеле технике, лежи и у томе да је имао храбрости да препозна и представи стање и позицију модерног човека и сав стрес и анксиозност коју осећамо, насликавши тако у Крику сопствени аутопортрет или, генерално гледано, универзални портрет човечанства у ово врло савремено доба. А уколико сматрате да је да је ова тврдња претерана, сетите се свега овога када следећи пут будете имали неки горући проблем или будете дуго времена стајали у реду у пореској служби, пошти, или у некој другој наизглед сасвим баналној ситуацији. Могуће је да ћете у стаклу шалтера, иза кога шалтерска службеница монотоно и незанитересовано, у неком сопственом ритму, удара печате на ваше рачуне, угледати некакав унезверен и очајан лик, веома сличан оном са Мункове слике. Ваш сопствени. Бранислав Вујчић, библиотекар
СА ЊЕГОШЕМ У ТАЛ Ј Црногорски владика Петар II Петровић Његош (1813-1851) је у последњој години свог прекратког живота са својом малобројном пратњом боравио у Италији ради опоравка. Блага зимска клима, сунце и приморски ваздух града Напуља олакшавали су Његошу проблеме са отежаним дисањем изазване туберкулозом, чији је исход најчешће био фаталан све до појаве антибиотика у 20. веку. Два месеца након владике, у исти овај град пристигао је српски књижевник Љубомир Ненадовић, син проте Матеје, а унук кнеза Алексе Ненадовића, ког су Турци убили пред почетак Првог српског устанка. Ненадовићи су још пре устанка били имућни трговци из ваљевског краја, из Бранковине. Из ове куће су потицали неки од најистакнутијих вођа српског устанака против турске власти. Прота Матеја је након трагичног смакнућа свог оца током „сече кнезова“ био под старатељством стрица Јакова и заједно са њим је подигао и водио српске устанике у ваљевској нахији. Поред тога, Матеја је у каснијим Мемоарима оставио драгоцене податке за историју српске револуције. Случајни сусрет и тромесечни боравак у владичиној пратњи су постали главна тема Ненадовићевог путописа под називом Писма из Италије. У тој књизи се као главна и незаобилазна фигура појављује сама песничка и људска величина Његошева. Ненадовићев путопис је први пут штампан двадесетак година након самих описаних догађаја. У тим топлим, скромним и достојанственим забелешкама о познанству и путовању са Његошем, његов лик је делом осветљен са интимне, свакодневне стране, што би без Љубомира Ненадовића заувек било огрнуто копреном заборава. Но, Љубомир Ненадовић је често сликао свог јунака и као великог покојника са крутошћу иконе, без сенчења и прелива, без израза страсти и слабости. Започињући своја писама из иностранства, што је била једна од стандардних форми путописних дела, Љ. Ненадовић се након кратког увода у ком се осврнуо на историјске тековине и природне лепоте Напуља, окренуо средишњој теми свог дела. Обраћајући се лично сваком замишљеном читаоцу ових писама, путописац саопштава: „Нећу ти више писати о лепоти Напуља и његовог залива... Наишао сам овде на једну српску, важну и живу знаменитост. Овде је владика црногорски. О њему ћу ти одсада писати више него о целој Италији.“ наВсатшзаиавнвиацси
Search
