Kuća sećanja i zaborava

Kuća sećanja i zaborava Filip David Kuća sećanja i zaboravaDOBITNIK NINOVENAGRADE ZA 2014. -1-

David pripovijeda jednu od onih priča iz holokaustaza koje nam se učini da smo ih već čuli. Ako su dobroispričane, takve priče su, zapravo, i najsnažnije, naj-bolje. Ništa čitatelja neće tako uloviti u zamku kaonanovo ispričana stara priča. Učini mu se da će se unjoj lako snaći, i da sve teče po onom emocionalnomkodu koji već postoji u svakome kulturnom Europ-ljaninu, koji je već po svome europejstvu suživljens mitologijom holokausta, ali ga onda sustigne ononeočekivano, ono što proizlazi iz logike velike knji-ževnosti: identifikacija s likovima. Miljenko Jergović Od istog autora u izdanju Frakture: San o ljubavi i smrti Knjiga pisama 1992. – 1995. (s Mirkom Kovačem) Princ vatre -2-

Filip DavidKuća sećanja i zaborava Fraktura -3-

Prvo izdanje Kuća sećanja i zaborava, Laguna, Srbija, 2014. © 2014, Filip David © za hrvatsko izdanje Fraktura, 2015.Sva prava pridržana. Nijedan dio ove knjige ne smije se reproducirati u bilo kojem obliku bez prethodnog dopuštenja nakladnika. ISBN 978-953-266-621-2 CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 901759 -4-

I konačno, bivajući svako ili bilo ko, on će nam se ukazivati kao da nijeNiko posebno. A ovo nas vodi njegovoj prvoj podvali, to jest sumnji u samonjegovo postojanje. Deni de Ružmon, U zagrljaju ĐavolaOdjedanput otkriješ da te nema. Da si razbijen na hiljadu komada, i dasvaki komad ima svoje oko, nos, uvo... Gomila krhotina... Ljudmila Ulicka, Ljudi našeg caraPostoje samo dva načina da se proživi život. Jedan je kao da ništanije čudo. Drugi je kao da je sve čudo. Albert Ajnštajn -5-

-6-

BukaTaj zvuk... često se javlja. Voz u pokretu. Točkovi voza u pokretu.U početku nisam mogao da odredim odakle buka dolazi. Budilame je usred noći. Ustajao sam, otvarao prozore, pokušavao da unoći otkrijem izvor buke. Uzalud. Nigde u blizini nije bilo prugeni železničke stanice. Pokrivao sam uši šakama, gurao glavu pod jastuk. Ništa nijepomagalo. Uporna, jednolična, buka nije prestajala. Bum-čiha-bum-bum-čiha-bum. Oblačio sam se, izlazio iz kuće, lutao pustim ulicama u nameri dapobegnem što dalje od jednoličnog zvuka voza u pokretu. Zvuk me je pratio. Bio je sa mnom, u meni, neuništiv. Dovodiome je do ludila. Bum-čiha-bum-bum-čiha-bum. Odjednom je prestao. Ali znao sam da će se ponovo javiti. Svaki putsve glasnije, upornije, nepodnošljivije. -7-

-8-

Uvod (iz dnevnika Alberta Vajsa) U kojem se pripoveda o slučajnom susretu u kojem se postavlja pitanje da li je naša sudbina unapred određena, objašnjava šta je to dajmon i dolazi do zaključka o nekim životnim zabludama.Početkom 2004. učestvovao sam na međunarodnom skupu u beo-gradskom hotelu Park pod nazivom “Zločini, pomirenje, zaborav”koji je organizovala Evropska unija. Sastanak je, kao i mnogi sličnite vrste, proticao uglavnom u akademskoj atmosferi. Najviše vre-mena potrošeno je na uzaludne pokušaje da se definiše sama prirodazla, i odredi njegova filozofska, teološka, pa i ljudska suština. Zlomnazivamo mnogo toga – od prirodnih katastrofa i bolesti pa donasilnih umiranja, ratova, zločina. Ali kada je reč o samom zločinu,uglavnom se ponavljala priča o banalnosti zla, teza koju je iznelaHana Arent posle suđenja Ajhmanu u Jerusalimu. Mnogi od govor-nika isticali su kako je gospođa Arent posle ovog saznanja konačnomogla mirno da spava sa uverenjem da se zločin razmera Holokaustaviše nikada neće ponoviti, a što bi se moglo dogoditi u slučaju daje zlo nešto metafizičko, van ljudskog poimanja. U hotelu Park, utoku izlaganja različitih referata, zapazio sam u poslednjem redučoveka koji je sve pažljivo slušao, ali koji nije pripadao kruguučesnika. Večeri posle skupa u prostranoj trpezariji hotela Park prolazilesu u zanimljivim razgovorima sa mnogo manje napetosti i višeopuštenosti jer se većina nas poznavala dok smo živeli u zajedničkoj -9-

domovini, delili slične uspomene, a i prijateljstva. Gotovo anegdot-ski prepričavane su jezive priče o kriminalcima, ubicama i pljačka-šima, koji su puštani iz zatvora i odlazili na prve borbene linije, osusedima koji su jedni druge klali u probuđenoj fanatičnoj verskoji nacionalnoj mržnji. Zlo je bilo objašnjavano ili kriminalnom proš-lošću ili zatucanošću, lošim vaspitanjem i obrazovanjem, greškomu karakteru, tradicionalnim mentalitetom, manipulacijama politi-čara, dakle svim onim što je ljudskoj prirodi svojstveno, a ne strano.U svim tim pričama provlačila se misao koja je išla u prilog tuma-čenja zla kao nečeg prizemnog, prostačkog, nečeg zaista banalnogi objašnjivog. – Razumeti znači i opravdati – usprotivio se opštem tonu raz-govora jedan glas. – To su reči jednog velikog pisca koji je iskusioogromne razmere zla i zločina. I koji je rekao da bi trebalo izmislitinovi jezik kada se razgovara o zlu, jer se ovim našim načinom govorai razmišljanja dubina zla ne može iskazati. Za trenutak je zavladala tišina. Prepoznao sam onog neznancaiz poslednjeg reda sale za konferencije. – Dolazim nepozvan na ovakve skupove da čujem sva mogućatumačenja, u pokušaju da shvatim prirodu i moć zločina protiv kognemamo odbrane, pred čijom smo sudbinskom snagom nemoćni. Možda bi negde drugde ove reči delovale neumesno, čak tragi-komično, ali čovek je govorio smireno, sa hipnotičkom samouvere-nošću, što je učinilo da bar za trenutak žamor prestane i prisutnipočnu pažljivo da ga slušaju. A on je nastavio: – Voleo bih da objašnjenje bude tako jednostavno kakvo se danasčulo u nekim izlaganjima: da su zlo i zločin samo delo kriminalnihtipova, zločinačkih ideologija, izmanipulisanih ljudi i ostrašćenihfanatika. Da sam sebe mogao uveriti u ono u šta je Hana Arentpoverovala, možda bih i ja mirno spavao. Ali, moj san je samo jednagrozna, neprekidna mora, jer takva tvrđenja nisu dokazana niti sučime potkrepljena, ona nas samo zavaravaju u našim iluzijama da - 10 -

smo zločin stavili pod kontrolu time što smo mu dali čisto ljudskilik. Konobar je u tom času doneo novu turu pića, pa je početnapažnja popustila. Učesnici skupa opet su zagalamili, i kako to čestobiva u ovakvim društvima, neko je dobacio neumesnu šalu na računnezvanog gosta pa tek započetu tiradu više nisu slušali. Tada se ovajčovek okrenuo prema meni, kao najbližem, uporan da nađe barjednog slušaoca za svoju priču. – Prvi put sam o samoj prirodi zločina razmišljao još kao dete,kada sam se suočio sa užasom neshvatljivog umiranja, nepravednog,besmislenog, kako hoćete. Znate, neko proživi čitav svoj vek, a nevidi mrtvog čoveka, a neko se guši od neprekidnog prisustva smrtii na javi i u snu. Bilo mi je deset godina kada je počeo Drugi svetskirat. Živeo sam sa roditeljima u provincijskom gradiću koji su oku-pirali Nemci. U našu kuću se uselila jedna folksdojčerska porodica.Imali su sina nešto starijeg od mene. Počeli smo da se družimo.Jednog dana mi on kaže da je moj otac uhapšen i da će ga popodnestreljati zajedno sa ostalim taocima. Ispričam to majci, kaže da suto dečje izmišljotine, otac će biti pušten. Ali moj novi drug meuhvati za ruku. “Ja nikada ne lažem, čuo sam od tate. Idemo davidiš!” Povede me do nekadašnjeg fabričkog dvorišta, sakrijemo seiza zemljanog nasipa. Nismo dugo čekali. Nemci postaviše dvamitraljeza, a zatim iz baraka izvedoše grupu ljudi vezanih ruku.Među njima sam prepoznao oca. Tu, pred našim očima zapucaše.Video sam oca kako pada. Bio je snažan, visok čovek, u najboljimgodinama, nikada ni od čega nije bolovao. Ta besmislena očevasmrt, čiji sam svedok bio, pratila me je kroz čitavo detinjstvo imladost. Da, to je bilo najužasnije osećanje: shvatiti da se neki takavzločin događa bez smisla i razloga, da smrt može zadesiti nekoganasumice odabranog među hiljadama, slučajno ulovljenog na ulici.A svoje ubice nije ni poznavao, niti su oni poznavali njega, bila jeto potpuno apsurdna smrt, grozan zločin. Od toga dana sam zane- - 11 -

meo, oduzela mi se moć govora, dugo je trebalo da ponovo počnemda govorim, uz svesrdnu pažnju svoje majke i brigu i ljubav svojemlađe sestre. Buka za stolom se povećavala kako su stizale nove boce vina.Na nezvanog gosta svi su zaboravili, osim mene koji sam, što izznatiželje, što iz pristojnosti, slušao njegovu ispovest. – Sada, kada naknadno prosuđujem, jasno mi je da je taj tragičnidogađaj označio moju dalju sudbinu, da je bio utiskivanje žiga,“skerletnog slova” koje će zanavek obeležiti moj život. Znate, to jeono što ja pokušavam da dokažem vama, koji se teoretski bavitepitanjima zločina i kazne, žrtava i dželata – da se sve to ne možesasvim shvatiti razumom, ali ni emocijama, da postoji nešto iznadtoga. Stari Grci su tu snagu “vodiča koji ide uz nas i koji se sećanašeg pozvanja” nazivali “dajmon”. Moj sagovornik tu za trenutak zastade. – U svakom čoveku obitava tajanstveno, nesaznatljivo, neljud-sko, nematerijalno biće koje upravlja njegovom sudbinom. Mojamajka je odvedena u jedan od logora i tamo je skončala, a da zapravonije videla lica svojih ubica. I ta je smrt bila anonimna. Kao i nasilnasmrt moje sestre na dan oslobođenja od ruke pomahnitalog borcakoji je dobio živčani napad i počeo da ubija redom sve koji su muse našli u blizini. Ne tako davno, izgubio sam i kćer. Stradala je odsnajpera u Sarajevu. Ne može se tu govoriti o banalnosti zločina,moj gospodine, nego o dajmonu koji je nekome anđeo čuvar, a ne-kome sudija i izvršilac, o delovanju nečeg moćnog i nedodirljivog,nečeg što ne umemo da rastumačimo. Uveren sam da svaki pojedi-nac, svaka porodica, čitavi narodi, imaju nad sobom tu tajanstvenusilu koja se naziva dajmon. Ona ih vodi, spasava ili uništava. Zar semože raspredati o banalnosti zla, kada su sve ove smrti, smrti mojihnajdražih, ali i smrti mnogih drugih, iako zadate ljudskom rukom,zapravo delo ubica bez lica, anonimnih dželata koji uopšte nisupoznavali svoje žrtve. Ja sam, za razliku od gospođe Hane Arent - 12 -

čije teze o banalnosti zla ovde prihvataju, uveren da je zlo kosmičko,iracionalno, nezaustavljivo. Greh, kazna, opraštanje, uteha – sverasprave o tome su besmislene i lažne. Video sam kako se u uglovima očiju ovog čoveka pojavljuju suze.Obrisao ih je rukom. Želeo sam da nešto kažem, izrazim zadocnelosaučešće, ali ništa nisam izustio. A on, kao da se postideo poslesvega što je rekao. Ustade, okrete se bez pozdrava i izađe. Nisamstigao ni da ga pitam za ime; nismo se, zapravo, ni upoznali. Možda bih vremenom zaboravio na ovaj susret i neobičnu ispo-vest da se nije dogodilo nešto što je sećanje obnovilo. Pre neki dansu u televizijskim vestima javili o bombaškom napadu poremećeneosobe na autobus pun putnika. Prikazane su fotografije žrtava. Najednoj, prepoznao sam čoveka koji mi je one večeri pričao o nemi-losrdnom, nasilničkom dajmonu, o mitskom biću koje nas povezujesa onostranim. Hoćemo li ikada pouzdano saznati nešto više o tom skrivenom,tajanstvenom glasniku života i smrti, anđelu spasenja i anđelu uni-štenja koji iz duboke senke određuje našu sudbinu? - 13 -

- 14 -

Filip David (1940., Kragujevac) diplomirao je na Filološkom fa­kul­tet­­u (Jugoslovenska i svetska književnost) i na Akademiji za po­zorište, film, radio i TV (grupa Dramaturgija). Književnik je,dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd iprofesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beo-gradu. Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca, udruženja osnova-nog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svihdelova bivše Jugoslavije, osnivač Beogradskog kruga (1990.), udru-ženja nezavisnih intelektualaca, Foruma pisaca i član međunarodneknjiževne asocijacije Grupa 99 osnovane na Međunarodnom sajmuknjiga u Frankfurtu. Napisao je više TV-drama i filmskih scenarija.Objavio knjige pripov­ ijedaka Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvarnomi nestvarnom, Princ vatre, Sabrane i nove priče, romane Hodočasnicineba i zemlje i San o ljubavi i smrti i knjige eseja Fragmenti iz mračnihvremena, Jesmo li čudovišta i Svetovi u haosu. S Mirkom Kovačemobjavio je Knjigu pisama 1992-1995. Pripovijetke i romani su izmeđuostalih dobili nagrade: Mladosti, Milan Rakić, BIGZ-ovu i Prosve-tinu nagradu za knjigu godine i Andrićevu nagradu. Roman Kućasećanja i zaborava osvojio je NIN-ovu nagradu 2015. Knjige su prevedene na švedski, francuski, poljski, mađarski,talijanski, albanski, esperanto, makedonski i slovenski te objavljeneu Hrvatskoj, a pripovijetke se nalaze u dvadesetak antologija. - 153 -

- 154 -

SadržajBuka 7Uvod (iz dnevnika Alberta Vajsa) 9U kojem se pripoveda o slučajnom susretu u kojem seostavlja pitanje da li je naša sudbina unapred određena,objašnjava šta je to dajmon i dolazi do zaključka o nekimživotnim zabludama. Albertov san 15Prvo poglavlje 17Koje je posvećeno razmišljanjima o granicama dopuštenogi pokušajima da se ta granica pređe. Iz dnevnika AlbertaVajsa.Drugo poglavlje 21Posvećeno sećanjima na oca i njegove proročke vizije. Treće poglavlje 29“Ne plači, mali moj.” Četvrto poglavlje 33Sadrži ispovest Folksdojčera Johana Krafta datu istražnimorganima u N. 1945. godine. Peto poglavlje 41U kojem Albert Vajs pripoveda o jednoj neobičnoj knjizi.O čudu opisanom u toj knjizi. Čudo u Aušvicu 43Šesto poglavlje 47U kojem se opisuje jedan misteriozan događaj, ali se ništane razjašnjava. Sve je pod sumnjom, i život sam. - 155 -

Sedmo poglavlje 53“Oluja pomrčine” Vest 59Ana Ferija Santos donela na svet dečaka koji je sa samočetiri nedelje prohodao, a ispušta zastrašujuće zvuke ibljuje vatru. Osmo poglavlje 61Iz kojeg saznajemo kako zlo živi u ljudskom biću, iako nijeljudskog porekla. Deveto poglavlje 69Skup u Njujorku. Ispovesti izgubljene i napuštene dece. Deseto poglavlje 75Kad svane dan. Ispovest Miše Volfa. Jedanaesto poglavlje 87Kuća sećanja i zaborava. Dvanaesto poglavlje 91Dete nasilja. Tinitus 103Vest 105Istraga zbog slika naslikanih pepelom žrtava logora Trinaesto poglavlje 107Emil Najfeld na svoj devedeseti rođendan otkriva kako jepamćenje strašnije od zaborava. Četrnaesto poglavlje 109Pismo o samomržnji. Petnaesto poglavlje 113U kojem Urijel Koen otkriva postojanje “utvarnogposmatrača”. Vest 117Nemački neurolog tvrdi da je pronašao deo mozga u kojemse skriva “zlo”. Šesnaesto poglavlje 119Neočekivana poseta. Albert Vajs saznaje tajnu svogprijatelja Solomona Levija. - 156 -

Sedamnaesto poglavlje 123Ispovest Solomona Rubenoviča. Kutija sa pismomotvorena na Jom Kipur. Osamnaesto poglavlje 131Sve ovo liči na halucinaciju. Epilog 135Skriveni poredak 145Pogovor 147Otrov sjećanja Miljenko JergovićO autoru 153 - 157 -

Nakladnik Fraktura, ZaprešićZa nakladnika Sibila SerdarevićUrednik Seid SerdarevićKorektura Margareta MedjurečanPrijelom Maja GlušićDizajn naslovnice Roko CrnićGodina izdanja 2015., ožujakTisak Denona, ZagrebISBN 978-953-266-621-2www.fraktura.hr [email protected]: +385 1 335 78 63 F: +385 1 335 83 20 - 158 -

Filip David (194Č0it.,aKjtreagjoušjeuvaizcd) ajendjaunFjreaokdtunrajevažnijih suvremenihsrpskih pisaca, aktivan u različitim udruženjima nezavisnih inte-lektualaca. Napisao je više TV-drama i filmskih scenarija.Objavio je knjige pripovijedaka Bunar u tamnoj šumi, Zapisi o stvar-nom i nestvarnom, Princ vatre, Sabrane i nove priče, romaneHodočasnici neba i zemlje i San o ljubavi i smrti i knjige eseja Fragmentiiz mračnih vremena, Jesmo li čudovišta i Svetovi u haosu. S MirkomKovačem objavio je Knjigu pisama 1992-1995. Pripovijetke i romaniizmeđu ostalih su dobili SnoafigOrakdsaen:eMn ladost, Milan Rakić, BIGZ-ovuiKPurćoassveećtainnujaniazgarbaosdrfuainvzsKakaaookdgsnspuvjriogegojviuleuoobgjiBoceeodNnriiensIsNtVeai-lideoAovvnuićdnraićgervaudunazgar2a0d1u4. .RomanKnjige su mu prevedene nCaésšavr eAdirsaki, francuski, poljski, mađarski,talijanski, albansasškpia,nejsoKplsnekjriožagenvpntraoev,kemolnafaeNrkeienkdcoilojiannasŽkiidiesklovenski te objavljeneu Hrvatskoj, a pripovijetkPeésteernNaáldaazse u dvadesetak antologija. Knjiga sjećanja s mađarskog prevela Xenia Detoni Ahmet Hamdi Tanpınar Spokoj s turskoga preveo Enver Ibrahimkadić Julia Franck Zapad s njemačkog prevela Latica Bilopavlović Vuković Erwin Mortier San bogova s nizozemskog prevela Romana Perečinec Jón Kalman Stefánsson Nebo i pakao s islandskog prevela Doroteja Maček Josip Mlakić Božji gnjev Omer Rak Arkana Fausta Vrančića Šibenčanina - 159 -

Miljenko JergovićStalni zvuk vlaka koji klLoepviojećvaetpkaoonžiecaljsevizleničkim prugama diljemEurope, vlaka koji je donio rJeodseuphvRroijtehme, ali i postao instrumentkoji je omogućio učisnnkjeomvaičtkoRosgatdpezrtlezavkey,oomMdaripšlarneSvookžliećnja trupa na bojištačuijParvsoumkerasjvnjejatsokdormeediršattUauPlibdcaatiormliacsrkaaAčMvniurohšdsdeicuanćhnaeownaoirtgza, nTirzeabclijine kkoam, Spoobziibcóijra,lajtmotiv je remek-sdfrjaenlcausKkuogćaprseveećlaa Annjaa Ki ozlaebsaorirćava Filipa Davida.Glavni junak romana AlbIevrantaVŠaojjast-jKeudčai n je od preživjelih, jedanod onih koji su ostali da svjJeomdoKčipeu,r no njegova krivnja što nijepronašao mlađega brata kTaatdjaanasGuriohmračoaditelji spasili iz vlaka kojiih je vodio u smrt pUrsohgitai, nzajmajegraanjac,ijoepčliinjženiovsotit, kao i pitanje kojepostoji otkako je čovjeka: zaAšmtoos jOez zlo toliko moćno i je li onoprevladavajući eslehembreenjsktPourgizpnorreai višzeelsaemoAsknsodvgrežijaiveWottauei?ssASaldbeehrt Vajs cijeli svojživot traga za odgovoromOšgtnojejneSvtirleičbićao učiniti te zimske noći.Treba li se sjećati ili zaborGalavviatvie,litkreerbibae li odustati od potrage ilinastaviti tražiti uzroke zla,JhosoipćMe llaikpićostati netko drugi ili ostatitakav kakav jest? Svježe obojenoFilip David iznova istražDujaemimr ZilsattearrFijrežyivota i smrti, zla i dobra,on je znalac kabale i mistikKer,isatalilnni kaadrdaisnavle izvanredan pripovjedač.Kuća sećanja i zaborava jurPiatkrricokzMdovdaiadneoseto stoljeće, kroz stoljećeboli i patnje, ssftroanljceućskeogčijpraevpeMloaarLluiaDtkircaaagBubilljeozpapvlroevisćtVaunkokvaićklopoće kroztamu noći. Neven Orhel Iskra Javier Cercas Anatomija jedne pobune sa španjolskog prevela Silvana Roglić Ova i dru+g3a85na1š3a3i5zd7a8n6j6a39,p,p0or0torkdanž[email protected] - 160 - www.fraktura.hr