Plan i program rada direktora škole (primer)

ПРИМЕР

ПРИМЕР ПЛАН И ДНЕВНИК РАДА ДИРЕКТОРА ШКОЛЕВОДИЧ У ЕФИКАСНОМ РУКОВОЂЕЊУ ШКОЛОМ Београд, 2018.

ПРИМЕР Младен Вилотијевић Данимир Мандић ПЛАН И ДНЕВНИК РАДА ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ Водич у ефикасном руковођењу школом Рецензенти др Ивко Николић др Ненад Лалић Издавач Учитељски факултет Београд, Краљице Наталије 43 www.uf.bg.ac.rs За издавача проф. др Данимир Мандић, декан Унос текста Ангелина Страхињић Тираж 300 примерака Штампа Свен, Ниш ISBN 978-86-7849-271-6

ПРИМЕР УВОДНА НАПОМЕНА Овај План и дневник рада намењен је директорима васпитно-образовнихустанова (дечјих вртића, основних и средњих школа). У првом делу дати сукраћи изводи (подсетник) из области вођења и руковођења школским и дечјимустановама. Планом је обухваћен и профил документације за израду годишњег,месечног и днeвног оперaтивног план рада директора. Ради боље прегледностипланираних послова и радних задатака, поред уобичајене стандардне, дескрип-тивне, понуђен је и гантограмски профил документације за израду месечноги опертаивних планова рада. У посебном делу дат је одговарјући модел доку-ментације за припрему седница стручних и управних органа установе. За вођењетекућих дневних бележака предвиђена је посебна целина Плана и дневника рада.На крају је адресар и телефонски именик појединца и правних лица са којимаустанова сарађује. У прилогу Прописи дати су QR кодови који у себи садрже линкове интер-нет страница закона, уредби, правилника и упутстава из области образовања иваспитања. Уверни смо да ће овај План и дневник рада бити користан водич директори-ма за ефикасно руковођење образовно-васпитним установама. Аутори 5

ПРИМЕР СадржајУВОДНЕ НАПОМЕНЕУпутство о вођењу плана и дневника.......................................................................................................7МОДЕЛОВАЊЕ ЕФИКАСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА ШКОЛЕ..................................................... 10Систем.............................................................................................................................................................. 11Информација.................................................................................................................................................. 12Комуникације................................................................................................................................................. 13Одлучивање.................................................................................................................................................... 13Планирање...................................................................................................................................................... 13Захтеви за ефикасну организацију........................................................................................................... 14АКТИВНОСТИ У ПРОЦЕСУ РУКОВОЂЕЊА..................................................................................... 15ОДГОВОРНОСТ ЗА ЕФИКАСНОСТ У РУКОВОЂЕЊУ................................................................... 15“Управљачка песница”................................................................................................................................. 15ПОЖЕЉНЕ ОСОБИНЕ ДИРЕКТОРА.................................................................................................... 16ПРИПРЕМЕ И ТЕХНИКЕ ВОЂЕЊА РАДНИХ САСТАНАКА И СЕДНИЦА........................... 20Захтеви доброг аргументовања.................................................................................................................. 20Вештина слушања......................................................................................................................................... 23ЈЕДАН МИНУТ ЗА МЕНАЏМЕНТ......................................................................................................... 25ТРИ ТАЈНЕ УСПЕШНОГ РУКОВОЂЕЊА............................................................................................. 26ЈЕДАН МИНУТ ЗА СЕБЕ........................................................................................................................... 28ТРИ ВАЖНЕ СТВАРИ ЗА УСПЕШНО РУКОВОЂЕЊЕ:БРИГА О МЕНИ, БРИГА О ТЕБИ И БРИГА О НАМА........................................................................ 29ЗРНЦА МУДРОСТИ.................................................................................................................................... 31ДЕЛОТВОРНО ВОЂЕЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ........................................................................................ 33ПЛАН РАДА ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ........................................................................................... 39ПЛАНИРАЊЕ У ФУНКЦИЈИ ДЕЛОТВОРНОГ УПРАВЉАЊА ПРОМЕНАМА....................... 41ГОДИШЊИ ПРОГРАМ РАДА ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ(КЉУЧНИ ЗАДАЦИ ПО МЕСЕЦИМА)................................................................................................. 43ОПЕРАТИВНИ МЕСЕЧНИ ПЛАН ДИРЕКТОРА................................................................................ 46ДНЕВНИ ПЛАН РАДА................................................................................................................................ 73Дневни план рада.......................................................................................................................................... 75Седнице......................................................................................................................................................... 226Забелешке...................................................................................................................................................... 246Именик........................................................................................................................................................... 346ПРОПИСИ (ЗАКОНИ, УРЕДБЕ, ПРАВИЛНИЦИ)................................................................ 363 6

ПРИМЕР

ПРИМЕР

ПРИМЕРПроцеси делотворног упрвљања и руковођења

МОДЕЛОВАЊЕ ЕФИКАСНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА ШКОЛЕ Пет кључних компоненти у својој функционалној повезаности доприносе оптималној иефикасној организацији рада школе.ПРИМЕРКа системском приступу у организацији и руковођењу школом 10

ПРИМЕРСистем Систем је повезаност елемената у целину и њихово складно и узајамно повезано функ-ционисање ради остваривања постављеног циља. Складним и узајамно повезаним функцио-нисањем елемената, чија је слобода понашања ограничена, обезбеђује се целовитост и стабил-ност система. Педагошки рад у школи мора да се одвија као целовит, уређен организациони систем.Повезивање различитих видова делатности у целовит организациони систем остварује се про-грамирањем, чиме се рад у школи преводи из једног у друго, боље и више уређено стање. Про-грамирање претпоставља развијен систем комуникације и информисања. Постоје различити критеријуми за класификације система. Према начину постанка,разликујемо природни и вештачки систем. Према об­лику постојања системи се деле на реалнеи апстрктне. Према актив­ностима, разликују се пасивни и активни системи. Према понашању,разликујемо стохастичке и детерминисане системе. У детерминисаним системима се, у сваком времену, у свим фазам­ а процеса рада, можеидентификовати стање. Може се управљачким одлукама утицати да се систем преведе из једногу друго, ново стање, односно планирати одговарјући ефекти. Међу елементима овог системапостоје строго утврђене везе и њихов међусобни утицај је до краја јасан и уочљив, тако да мо-жемо утврдити алгоритам управљачких одлука приликом превођења из једног у друго стање. У стохастичке системе спадају они које, због сложености и недовољно утврђених везамеђу елементима, није могуће до краја описати и дефинисати. Природа стохастичких системасе испољава у немогућности вредновања разних чинилаца који утичу на рад, па није могућепрецизније и довољно поуздано предвиђати резултте на излазу система. Дефиниција стохастичких и детерминистичких система. Педагошку делатност у школи карактерише стохастичност, а циљ коме се тежи је да се преведе у детерминистички систем 11

ПРИМЕР Стохастички системи, у које спада васпитно-образовни рад, у школи се одвијају на ни-воу вероватности, а не на основама строге детерминисаности. Тако, на пример, када је реч очасу као подсистему педагошког рада у школи, наставник не може са сигурношћу процењива-ти да ли ученици прате или не прате излагање, а још мање може остварити увид шта су уче-ници научили, а шта нису. Само на нивоу вероватноће се могу пратити одређене промене кодуечника. И многи други ефекти у раду школе могу се пратити на нивоу вероватности. Међутим, стохастичии систем се, низом мера може, по својим ефектима и понашањима,приближити детерминисаном систему. Системом планирања стохастички систем се може пре-водити из једног, нижег, у друго, више стање организационе уређености. Повратном информа-цијом се можемо борити против ентропије система. Ако на крају часа тражимо одговор, односноповратну информацију, онда ћемо изазвати другачији став свести код уечника, постићи ћемоспремност за примање информација у току часа, смањићемо ентропију у раду.Информација Информација је обавест у вербалном, нумеричком или сликовитом виду којом сесмањује неизвесност о стању у систему. Информација нам доноси нешто ново што раније нис-мо знали. Она се вреднује са становишта повећања нашег знања. Основне карактеристике ин-формације, најкраће речено, су у следећем: доноси нешто ново што нисмо знали, повећава нашниво знања, говори нам што нисмо предвиђали, утиче на наше понашање, помаже у доношењуодговарајућих одлука, смањује нашу несигурност и сл. У кибернетици се под информацијом подразумева сазнање које смањује неодређеност инеизвесност односног догађаја. Из овог излази да информација подразумева сазнање о нечемушто претходно није било познато. Информације у моделовању организационих система су веома значајне. Посебну улогуима тзв. повратна информација којом се прибављају битни подаци о функционисању система,у нашем случају се прибављају подаци о функционисању и ефикасности педагошког организа-ционог система у школи. Повратна информација представља меру уређености сваког система. И код детермини-саних система се путем повратне информације контролише одвијање процеса рада, њоме сеостварује и увид у ефикасност система у целини, утврђују се резултати на излазу система. По-вратном информацијом битно можемо допринети да настава и други видови васпитно-обра-зовног рада школе буду уређени као целовит организациони систем. Другачије би се ученици,на пример понашали када би ишчекивали да ће бити испитивања, да ће се проверити степенусвојености знања на том часу. Повратном информацијом се боримо против тзв. ентропије, природне тежње да сесве што је уређено организовано врати на раније, мање уређено, односно мање организованостање, да се врати у стање неуређености или хаоса. Ентропије су мера хаоса у одвијању рада. Рад у нашим школама је, по правилу, заснован на ентропијском принципу. Повратнаинформација, стиже касно. Школе раде у условима стално покиданих веза. Треба да прође тримесеца да се сумирају резултати, да се изведу закључци и то на веома непоузданим методолош-ким основама. Укратко, свака делатност у којој желимо оптималне резултате мора бити уређена каоцеловит организациони систем. Повратна информација представља меру уређености неке де- 12

ПРИМЕРлатности као организационог система. Праћење и вредновање као наин прибављања повратнеинформације мора бити континуирано, и што је још важније мора се пратити сваки коракпедагошке делатности. Сваки час треба да буде организован тако да у његовом току, а на крајуобавезно, ученици знају на чему су, а нставник да има јасну слику знања својих ученика. Директор школе сваког дана, по кључним индикаторима, треба да има слику рада шко-ле као целине. Нема ваљаног одлучивања и руковођења без стабилног и континуираног инфо-рмисања.Комуникације Комуникација је преношење информације од извора, емитора, до примаоца. Међусобнекомуникације се одвијају разговором, телефонирањем, писмима, примањем налога и захтева,писањем извештаја, вођењем забележака, слушањем других и томе слично. Да би људи могликомуницирати, морају постојати одређени симболи као што су слова, и други знакови за спо-разумевање. Комуникација, као пренос симбола који су једнозначно прихваћени од скупа људи којикомуницирају, може бити различитог ситуационог типа (опис неког ситуационог феномена),мотивацијског типа (који подстиче на постизање неког одређеног циља), инструкцијска кому-никација (упућује како треба обавити неки посао у школи и сл.).Одлучивање Теорија одлучивања полази од тога да је природна тежња човека да увек доноси рацио-налне одлуке, да се понаша рационално. Потпуне рационалности ипак нема јер би она биламогућа само у затвореним системима на које околина нема утицаја. Рационалност би била мо-гућа када би се унапред знале све варијабле, када би се могле квантиф­ иковати све алтернативе,када би се могле узети у обзир све поје­диначне и групне рационалности. Из тога произлази дасе, у односу на постављене циљеве као идеалне слике жељне будућности, могу доносити самозадовољавајуће а не оптималне одлуке.Планирање Планирање је утицај на будућност. Планирање је и начин одлу­чивања о томе шта, какои када треба обавити. Планирањем се обез­беђује организованост у извођењу одређених акцијаи њихова засно­ванија контрола. Уколико се послови могу унапред дефинисати, уколико се алтернативе унапред добропознају, онда се може разрадити планирање у виду комплексног стабла одлучивања и сачинитимрежни план са прецизним алтернативама и одлукама. Фактор времена је значајан у плани-рању. Уз време се везују активности и носиоци обављања појед­ иних послова. Системски приступ оргаизацији претпоставља међусобну пове­заност свих горе наведе-них компоненти (информација, комуникација, одлучивање и планирање). Систем као повеза-ност делова, елемената у складну целину уређује се и доводи у стање оптималне ефикасностипомоћу наведених компоненти. Моделовање оптималне организације рада захтева да се дефин­ ише систем информа-ција, комуникација, одлучивања и планирања. Систем информација омогућује доношење од- 13

лука на бази алтернатива до којих се долази на основу потпуног и доброг информисања. Систе­мом комуникација се преноси информација до оних којима се информација упућује. Модел СИКОП-а је основа за моделовање оптималне и ефикасне организације рада.Захтеви за ефикасну организацију Познавање неких правила и захтева може помоћи да се успостави и развија ефикаснаорганиазција рада школе1 Овде наводимо неке од тих захтева:Приниципи о организацији рада Образложење1. За јединство акције треба имати За међусобно поверење мора по­стојати јасан циљ, план на коме ћеувек јединствен циљ (линије во- се поверење заснивати.диље).ПРИМЕР2. Не дозволи да будеш изненађен. Сваки руководилац мора имати дневни, седмични и месечни план. Тиме се избегавају непредвидиви токови, проблеми, кон- фликти.3. Јавност у раду је моћно оружје у Свакодневно и обавезно месечно информисање, истицање алтер­рукама директора. натива могућих предлога, одлука повећава одговорност свих, сма­ њује “празан простор” за “вође” сиве, неформалне органиазције.4. Ко припрема одлуке важнији је Прпрема одлуке је најважнији чин управљања и координирања иод оног ко се са њима саглаша- рук­ овођења. Зато у том делу треба да учествују сарадници дирек-ва. тора који утичу на провођење постав­љене политике.5. За оно што се данас не заврши, Контрола, праћење реализације, подстицање, вредновање, основ-сутра је касно. На прошлост се ни су покретачи успешне активности.не може утицати, већ на дана-шњицу и будућност.6. Незадовољство постигнутим је Дневно критичко свођење рез­улт­ата рада, констатовање шта јеуслов бољег рада. Самоз­адо­ могло боље, шта није учињено је подстрек за успешнији рд.вољс­ тво је једнако самоубиству.7. Не измишљај решење пробле- Треба користити већ постојећа проверена решења. Не треба дома ако ово у искуству и пракси решења долазити правећи грешке. Паметан човек се учи на греш-других већ постоји. кама и искуствима других.8. Не тражи кривца у другима већ у Сваки проблем има хиљаде реш­ ења. Треба пронаћи најбоље.сопственим слабостима и греш­ Објективне тешкоће нису увек и прави одговор да нема излаза.кама.9. Они који немају посла, који нису Човек мора увек да се нечим бави. Кад не може да гради, он раз­ангажовани праве неред, раз- грађује, кад не може стваралачки да критикује, он постаје крити-вијају критизерство. зер. Треба сваког оптимално анга­жовати.10. Афирмиши оне који раде, а не Привид, површност некада више утиче него вреднија а мање вид­оне који говоре о раду, а не раде. љива остварења. Често је важније говорити о раду него радити.11. Свестран договор је бољи од Када људи прихвате идеје и циљ­ еве као своје, за њих се све­наредбе. страније и ватреније залажу и извршавају.12. Немој лечити последице, от- Да би знао узроке до њих мораш доћи и анализом стања.клањај узроке.1 Поменута листа сачињена је на основу захтева који се појављују у појединим књигама(Ј. Шифтер, Директор, “Привредни преглед”-Београд и др.) 14

13. Постави тако организацију Колективна одговорност једнака је неодговорности.рада да свако зна своје конкрет-не задатке јер је то претпостав-ка конкретне одговорности.14. Бори се против шематизма ло- Треба увек тражити боље, ефи­касније, рационаније путеве. Год­шег рутинерства, вербализма и ине рада нису гаранција ствар­ алачког искуства.апстракције.15. Као руководилац не смеш бити Руководилац мора имати снаге да призна своју грешку према дру­осветољубив и злопамтило гоме. АКТИВНОСТИ У ПРОЦЕСУ РУКОВОЂЕЊАПРИМЕР Трајне активне радње у процесу руковођења ОДГОВОРНОСТ ЗА ЕФИКАСНОСТ У РУКОВОЂЕЊУ“Управљачка песница” Одговорност за ефикасност ру-ковођења може се приказати у виду “уп-рављачке песнице. Кажипрст показујеонога који не остварује резултате, којиодступа од утврђеног захтева. Велики,домали и мали прст су окренути уназад,на себе, они питају:2 1. Ко је дао задатке томе човеку. Зашто је то и како урађено? 2. Ко му је дао упутства, сугес- тије, захтеве и како је то учињено? 3. Да ли је било одговарјауће контроле, праћења и вредновања његовог рада у фазама реализације послова?2 Види: В. Зигерт, Исто дело, оп.цит. стр. 74. 15

Појединац је крив и тада се кажипрст може усмерити према појединцу само ако су свипозитивни одговори дати на три постављена питања ако сте све учинили да се рад добро орга-низује, задатак доделили правом човеку, ако сте га добро стручно припремили (инструирали). ПОЖЕЉНЕ ОСОБИНЕ ДИРЕКТОРАПРИМЕРСкуп особина директора позитивне и негaтивне оријентације 16

ПРИМЕР ДА и НЕ у начину рада директора17

Захтев Краће објашњење1. Буди оптимист То је лепо изразио Змај Јова у познатим стиховима: “Треба хтети, треба смети па да видиш куд се лети”. Пројектовање такве климе и изражавање неп­ ресушног оптимизма у постизању блиских и удаљених циљева мобилише сараднике и члано- ве колектива да се циљеви достигну и остваре. Директори морају бити “мозгови” који осмиш­љају и “точкови” који вуку напред. То се не по- стиже сумњом и присилом већ веровањем у снаге и могућности својих сарадника. Често се “умност” и “мисаоност” појединих руководилаца позира и одглуми истицањем сумњи у неке предлоге, решења, а лакше је нешто не постићи него достићи, те се поједини окорели песимистиПРИМЕР често позивају како су били у праву, како су видовито предвидели не- успех а за предвиђање неуспеха најмање памети и треба. Најлакше је не учинити ништа, најсигурније је не скочити у ризик већ зихерски чека- ти да се ствари догоде како би то што се догоди (а без напора и знања и способности се неће ништа добро догодити) била потврда њихове “видовитости” да су били у праву.2. Заједно ћемо моћи Важно је неговање сарадње, тимског рада, коор­динирање да сви раде као један, да се сарадњом постиже више него што би сви појединачно могли постићи. Учинак тимског рада увек је већи него збир појединач- них учинака. Зато се сарадњ­ ом у групи, када је она усаглашена да сви раде као један постижу далеко већи резултати него када би појединци радили “на парче”.3. Изгради добре односе Добри односи су, као што каже Шифтер, уље кој­им се подмазује успеш- на организација. Добрим односима се предупређује трошење енергије на “погрешном колосеку” у сплеткарењу, оптужив­ ању, конфликту под- метању и свему ономе што је обележје деструктивног, а не конструкти- вног ангажовања појединца у раду.4. Прихватај друге ако желиш Уважавање сарадника “рађа” и њихово узвраћ­ ање сарадње и уважа-да те други прихвате вања. Ко жели да буде вољен, мора и сам да воли друге. То је старо и веома познато правило. Немојте се чудити што вас други не воле, сети- те се шта мислите о себи, а шта мислите о другима.5. Склапај компро­мисе Мада се често истиче како су компромиси трули, без компромиса се не може. Супротни интереси не могу бити за сваку страну оптимално задо­вољени. Високи резултати не могу, у непо­вољним условима, бити оптимално остварени. Нису сви компромиси трули већ се њима кон- статује реалност и постиже више него што је претходно постигнуто.6. Полазна основа мора бити Анализа претходне праксе и постигнути резултат јесте основа за по-фун­дир­ ана анализа стављање нових циљева. На претходној анализи могуће је предвидети афир­мативне и стимулативне мере и подстицаје а кориговати праксу која није усаглашена постав­љеним циљевима. На основу “здравог” разума и често истицане интуиције не може се осмишљ­ авати боља пракса, квалитетнији и студиознији рад. Сваком планирању претходи анализа. То важи за све врсте планирања (годишње, месечно, седмич- но, дневно). Анализа претходног дана служи за планирање наредног. 18

Захтев Краће објашњење7. Запали много ватри Не треба планирати једну већ скуп промена у организацији рада шко- ле. Више сарадника, “бораца”, “мозгова”, “точкова”, треба покренути да би се заталасао и разбуктао огањ промена у школи.8. Створи спремн­ ост за Већи број сарадника, наставника треба “ини­цирати” за промене какопромене на различитим би се из више праваца и већом снагом покренуо “иновативни точак”местим­ а и институцији у школи. Треба посебно рачунати на природне вође које треба откри-(школи) ти. Свака незванична група има свог вођу кога цени, чијим захтевима се повинује без резерве. Ове вође треба упрегнути, укључити у ланац прогресивних промена.9. Пази на време Нужно је утврдити могућности појединаца и потребно време за унетеПРИМЕР органиазционе ино­вације. Поред тога што се појединци опиру непоз- натом и то непознато омаловажавају, они се опиру и већем оптерећењу.10. Сачекај са пром­ ен­ ама док Као што постоје развојне фазе школе тако постоје и развојне фазе саз-не дође прави тренутак ревања свести о потреби неке иновације. Учењем се појединац мења. Оспо­собљавање наставника за промене јесте услов прихватања проме- на. Када се усагласе услови споља и услови изнутра, могуће је приме- нити одређену иновацију. Само ови услови се не чекају већ се стварају.11. Не претеруј, про­мена Ништа се преко ноћи не постиже, али ништа не треба у недоглед одла-тражи стрпљење гати. Немој да вам у праксу уђу неке поларне ноћи, па када дан сване планиране промене су постале неактуелне. Стрпљење се тражи у упор- ном залагању за промене у припремању носилаца промена, у стрпљи- вом уверавању, а не наређивању.12. Мисли на по­гођене, има Мање је иноватора, а више оних који су “погођени” променама. Рачу-их ви­ше него што мислиш нај да конзервативце “кочничаре” треба смишљено и упорно придо­ бијати и пребацити их у “здраву активу”, оне који од кочничара постају “иновативни точкови”.13. Флексибилност и прила- Руковођење путем уверавања, придобијања даје боље резултате од на-годљивост је све. У проме- ређивања. Ни добро по наредби – није добро, каже Тургењев. Увиђањене се брже иде увера­вањем вредности појединих промена од стране сарад­ника развија у њиманего наређ­ ењем потребе за променом. Потребе су унутрашње силе које нагоне поје­ динца да се тим променама бави. Флексибилност директора, умешност да ствара унутрашње потребе за променама је виши, сложенији, суп- тилнији и трајнији и сигурнији начин сталног развоја и побољшања организације у школи.19

ПРИПРЕМЕ И ТЕХНИКЕ ВОЂЕЊА РАДНИХ САСТАНАКА И СЕДНИЦАЗахтеви доброг аргументовањаОпис захтева Одговори Не заборавите1 Да ли сте направили сел­ екцију аргумен- x x Убедљивост се може изгубити у поплави та “најј­ ачих”, “нају­ верљ­ ивијих” речи, фраза2. Јесу ли вам аргументи јасни и прецизни x x Јасноћа краси дубоке мисли. Оно што није јасно не може бити велико3. Да ли су аргументи које сте одабрали ве- x x Најгорчија истина боља је од најслађе за- родостојни блуде (Вјелински):. Два елемента су по- требна да се изгради истина: замисао и чињеница (Гоурмонт)ПРИМЕР4. Да ли сте у селекцији и орга­низацији x x ваших аргум­ ената имали у виду да са- говорници далеко мањ­ е разумеју “чују” него што показују5. Да ли нисте претерали у аргу­ментацији x x Претеривање је једна врста не­истине Два до три образложења по­стиж­­ у већи ефекат него туце “слабих” аргуме­ната6. Да ли аргументно поједин­ ачно образла- x x Докази појединачно образлож­ ени дел­ују жете или образлажете све у аргум пакету уверљивије него објашњење свих у пакету7. Да ли сте размислили како ћете излага- x x Одмерене паузе у току излаг­ ања омог­ ућ­ ују ти, да вас сви разумеју, да боље схвате боље разу­мевање. Буј­ иц­ а информација, (темпо и начин излагања) аргумената у једн­ ом даху доприноси кон­ фузији, а често изазива и суп­ ротан ефекат8. Да ли сте размислили које ћете реторич- x x Није важно само шта се каже већ у првом ке финесе применити у току излаг­ ања реду, и како се каже9. Да ли сте размислили како да неутрали- x x Свако излагање има слабе тачке па и грешке шете протива­ ргументе друг­ е стране које ћете направити у излагању. Потребно је грешке признати, а неке и намерно напра- вити да бисте имали могућност да признате своју грешку. То “омекш­ ава” саго­ворника и мотив­ ише га да призна своје грешке.10. Да ли сте проценили да ваше изла­гање не x x Боље мање, а боље и садржајније рећи него пати од празних фраза много говорити, а мање казати11. Да ли сте “стратегију” свог излаг­ ања бази- x x Набрајање голих чињеница ако се из њих рали да не набрајате чињ­ енице већ шта из не извлачи последица не оставља потребан њих произлази утисак на саговорника12. Да ли сте одабрали термин­ ологију која је x x блиска за наше саговор­нике 20

ПРИМЕР

ПРИМЕР

ПРИМЕР

ПРИМЕР ПЛАНИРАЊЕ У ФУНКЦИЈИ ДЕЛОТВОРНОГ УПРАВЉАЊА ПРОМЕНАМА Планирање је утицај на будућност. То је гледање у будућност. Многи догађаји се не бидогодили или се не би одиграли на начин како су се одиграли да није било планирања. Плани-рање је дефинисање послова на задатке као крајње радне и технолошке јединице рада. Њимесе неки важећи посао, пројекат, расчлањује у задатке. На питање како појести слона одговорје: залогај по залогај. Како реализовати неки пројекат? Задатак по задатак. О важности плани-рања не треба посебно расправљати. Акција без плана, како истиче А. Мекензи, узрок је свихнеуспеха. Планом се задаци повезују у јединствен организациони систем. Систем је повезаностделова у складну, јединствену организациону целину. У њему су назначени сви важнији еле-менти почетак рада и рокови завршетка. Одређује се ко, када и како треба да реализује задатке.Планом се елиминише одуговлачење. Колико је важно планирање указују резултати истражи-вања да минут проведен у планирануу уштеди 10 мнута рада. Два сата рада у току дана уштедисе ако проведемо 10-12 минута у планирању у току дана уштеди два сата рада. Без плана поје-динци би разводњавали своје напоре и активности. Планови су садржајнији, подстицајнији и делотворнији кад се при­државамо одређенихзахтева. План треба урадити увече за наредни дан. Треба се пробудити са идејом која ће битидео ваших мисаоних активности. Она ће вас мобилисати и усмерити. Треба израђивати главнулисту и у њу уносити све добре идеје и задатке које би требало реализовати. Из ове главнелисте треба састављати дневну, седмичну и месечну листу или план рада. Прављење листе ииз ње израда дневног, седмичног и месечног плана даје визуелну слику очекиване реализацијезадатака, утиче подстицајно на напредовање и мотивисање. За планирање важи правило 10/90.Десет минута утрошено за планирање уштеди 90 процената времена у току рада.Ови захтевиодносе се и на планирње промена иновација. 41

Правило шест „П“ Кључни чинилац ефикаснијег и про­дук­тивн­ ијег рада је планирање. Позната формула„Шест П“ гласи: Правилно, Претх­ одно, Планир­ ање, Производи, Повећану Продуктивност.Сматра се да сваки минут проведен у планирању уштеди десет минута рада.ХОДОГРАМ АКТИВНОСТИ У ИЗРАДИ ПЛАНА 1. САЧИНИТЕ СПИСАК АКТИВНОСТИ 5. ИЗ ТРЕЗОРА ИДЕЈА САЧИНИТЕ ПРВО ПРЕ НЕГО ШТО ПОЧНЕТЕ МЕСЕЧНИ ПЛАН ДА ИХ ОСТВАРУЈЕТЕ Сачините план на крају месеца за наредниСачините списак посла, задатака, имајте увек период. при руци папир и оловкуПРИМЕР 2. РАДИТЕ ПРЕМА САЧИЊЕНОМ 6. ИЗ МЕСЕЧНОГ САЧИНИТЕ СЕДМИЧ- СПИСКУ (ПЛАНУ) ЗАДАТАКА НИ ПЛАН Сачините листу проблема. На крају претходне сачините план за на-Додајте на списак и новоактуелизована пи- редну седмицу. Овај план се у току седмицетања (продуктивност се подиже за око 25%) стално допуњава (имајте у виду да један сат планирања повећава десет пута вашу про- дуктивност). 3. САЧИНИТЕ ПЛАН ДАНАС ЗА СУТРА 7. У ПЛАНУ ПРЕДВИДЕТИ ПРОСТОР ЗАУ план уврстите и питања која данас нисте ЕВИДЕНЦИЈУ УРАЂЕНОГ (урађено) визу-стигли да реализујете. Кад се пробудите до- елни знак о урађеним активностима подижепуните новим некада и веома сјајним идеја- мотивацију за реализацију других планира- ма (задацима). них задатака. 4. ГЛАВНУ ЛИСТУ – „ТРЕЗОР ИДЕЈА“ ВАЖНО ПРАВИЛО ЛИЧНЕСТАЛНО ДОПУЊУЈТЕ И ИЗ ЊЕ ПРАВИТЕ ЕФИКАСНОСТИ 10/90 гласи: Са 10 процената времена проведеног у пла- ДНЕВНИ ПЛАН нирању и организовању свога рад уште-У “трезор идеја” уписујте све што Вам падне дећете 90 процената времена које бисте провели у обављању недовољно осмишље- напамет. ног (планираног) посла. Позната је мисао Алекса Мекензија да је „акција без претходног планирања узрок свихнеуспеха“. Издвајање 10-12 минута за планирање уштеди око два сата времена. Умес­то раз-водњавања време се прелива у већу продуктивност (Б. Трејси, Београд, 2003). Планирање је најједноставнија а најп­ родуктивнија људска активност. Сматра се да сеизузетно велика средства губе зато што се послу приступа стихијно без планирања. 42

ГОДИШЊИ ПРОГРАМ РАДА ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ (КЉУЧНИ ЗАДАЦИ ПО МЕСЕЦИМА)Месец Ред. Програмски задаци Процена бр. УР НУРIX ПРИМЕРXXIXII43

Месец Ред. Програмски задаци Процена бр. УР НУРIII ПРИМЕРIIIIV 44

Месец Ред. Програмски задаци Процена бр. УР НУРVVI ПРИМЕРVIIVIII45

ОПЕРАТИВНИ МЕСЕЧНИ ПЛАН ДИРЕКТОРАСедмица Месец ____________________ Процена Седмица од _____________ до ____________ УР НУР Послови- задациПРИМЕР 46

Гантограм активности у току месеца Месец ____________________Датум 7-8 Час 1. 8-9 9- 10 10-11 11-12 12-13 13-14 14-15 15-16 16-17 17-18 18-19 19-20 20-212.3.4.5.6. ПРИМЕР7.8.9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31. Легенда: НВ – Наставно веће, СА(М) – стручни актив (математика), ШО – Школски одбор, СА – стручниактив, СА(С) – стручни актив (српски) итд. ШС – школска свечаност, ПС – посете, СВ – свечаности.47

ПРИМЕР

ДНЕВНИ ПЛАН РАДАПРИМЕР

ПРИМЕР

Дневни план рада Датум _____________ Датум _____________Ред. Опис послова УР НУР Ред. Опис послова УР НУРбр. бр. ПРИМЕР ПриоритетиРед. Садржај Приоритети Ред. Садржај Приоритетибр. А Б В Г бр. АБ В Г1. 1.2. 2.3. 3.УР - УРАЂЕНО. НУР - НИЈЕ УРАЂЕНО. А – ВИСОКА ВАЖНОСТ – ВЕЛИКА ХИТНОСТ, Б – ВИСОКА ВАЖНОСТ –МАЛА ХИТНОСТ, В – МАЛА ВАЖНОСТ – ВЕЛИКА ХИТНОСТ, Г – МАЛА ВАЖНОСТ – МАЛА ХИТНОСТ 75

Дневни план рада Датум _____________ Датум _____________Ред. Опис послова УР НУР Ред. Опис послова УР НУРбр. бр. ПРИМЕР ПриоритетиРед. Садржај Приоритети Ред. Садржај Приоритетибр. А Б В Г бр. АБ В Г1. 1.2. 2.3. 3.УР - УРАЂЕНО. НУР - НИЈЕ УРАЂЕНО. А – ВИСОКА ВАЖНОСТ – ВЕЛИКА ХИТНОСТ, Б – ВИСОКА ВАЖНОСТ –МАЛА ХИТНОСТ, В – МАЛА ВАЖНОСТ – ВЕЛИКА ХИТНОСТ, Г – МАЛА ВАЖНОСТ – МАЛА ХИТНОСТ 76

ПРИМЕР СЕДНИЦА ____________________________________________________________ Датум _________________________________ Дневни ред1. ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________2. ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________3. ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________4. ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________5. ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________6. ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________7. ______________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________ Белешке________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 226

ПРИМЕР________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Одлуке – закључци________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 227

ПРИМЕР Забелешке Датум _________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 246

ПРИМЕР Забелешке Датум _________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ 247

ПРИМЕРИменик 346

ИменикПРИМЕР347

ПРИМЕРИменик 362

ПРИМЕР

ПРИМЕР

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈАПРИМЕР(документа и прописи, законски оквири)ЗАКОН О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊАЗАКОН О ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУЗАКОН О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУЗАКОН О СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

ПРИМЕРCIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд371.11.08(035)005.96:371(035)373.3/.5-057.177(035)ВИЛОТИЈЕВИЋ, Младен, 1935- План и дневник рада директо-ра школе : водич у ефикасном руковођењу школом / [МладенВилотијевић, Данимир Мандић]. - Београд : Учитељскифакултет, 2018 (Ниш : Свен). - 362 стр. : илустр. ; 27 cmПодаци о ауторима преузети из колофона. - Тираж 300. - Напоменеи библиографске референце уз текст.ISBN 978-86-7849-271-61. Мандић, Данимир, 1964- [аутор]a) Директори школа - Приручници b) Школе - Управљање -ПриручнициCOBISS.SR-ID 271072268