Hipermediji u nastavi i učenju

них и васпитних циљева93. Из наведене али и из друге литературе94, можесе закључити да су наставни циљеви у скици часа утолико боље дефини-сани уколико су више усаглашени са наведеним индикаторима квалитета: –– релевантни – усклађени са исходима учења у наставном програ- му и усмјерени на њихово остваривање; –– конкретни (одређени) – јасно и прецизно су формулисани циље- ви учења/поучавања и очекивано постигнуће (зна се на шта се сваки циљ односи); –– усмјерени на активности – глаголи у формулацији: ученик ће да зна/знати (разумјети), умјети, показати; –– мјерљиви – могуће је утврдити индикаторе, односно критерију- ме за процјену нивоа остварења планираних циљева (напредо- вања ученика) и –– оствариви (достижни) у предвиђеном времену – примјерени на- ставниковим компетенцијама, условима рада и развојним потен- цијалима већине ученика (процјена да ће већина ученика током наставног часа остварити очекивано постигнуће). Други и трећи индикатор квалитета формулисања наставних циљева(„прецизност“ и „усмјереност на активност“) илустроваћемо конкретнијеу табеларним прегледима основних подручја Блумове таксономије циљева.Т1 Дефинисање наставних циљева у вези са когнитивним подручјемНиво остварења Пожељни глаголи у опису наставних циљева од најнижег донаст. циљева највишег нивоа. УЧЕНИК ће да:Знање – најнижи наведе, понови, препозна, идентификује сличности,ниво, присјећања и разликује, именује, наброји, присјети се, запамти, дефинише,препознавања опише, исприча итд.Схватање – опише, објасни, дефинише, наведе примјер,разумијевање класификује, упореди, резимира, изрази, закључи, покаже,Примјена предвиди итд. примијени правило, ријеши, употреби, мисли/уради на другачији начин, прикаже, прошири итд.93 Блумова класификација циљева садржи четири повезана подручја васпитно-образовних циљева: когнитивно: разумијевање, схватање, мисаони процеси вишег реда, интелектуалне вјештине и способности; социјално подручје: односи, социјалне вјештине; афективно подручје: ставови, интересовања и вриједности и психо-моторно подручје: покрети и физичке вјештине.94 Јаневски, В. (2013), Вилотијевић (1999), Мандић, Д. (2003). 149

Анализа анализира (како, шта, зашто), упореди, закључи,Синтеза утврди, наведе примјере, пронађе везе, уреди, разликује,Евалуација разврста, представи (графички и сл.) итд. закључи, дефинише појам/узрок, представи (графички), планира, предвиди, интегрише, сачини, генерализује, организује итд. критички процијени, утврди приоритете, провјери, испита, открије, разјасни, формулише, предложи итд.Т 2 Примјери дефинисања наставних циљева социјално-афективног подручјаНиво остварења Примјери описа и пожељни глаголи у дефиницијаманаставних циљева наставних циљева. УЧЕНИК ће да:1. Перципирање и –– има позитиван став/мишљење и однос према некоме илиспремност за прихва- нечему; пажљиво слуша излагање итд.тање –– показује заинтересованост, разумијевање; обзирност и интересовање за потребе других;2. Реаговање и –– препознаје и поштује осјећања/ставове/потребе других;показивања интере- –– показује интерес за учење и извршава своје обавезе (домаћисовања задатак);за некога/нешто –– поштује правила понашања;3. Усвајање –– активно брани своја увјерења, али узима у обзир и погледевриједносних оријен- других како би донио властити суд;тација –– испољава спремност за прихватање мишљења, односно вриједносних оријентација других;4. Организација –– успјешно рјешава противријечности међу вриједноснимвриједносних оријен- оријентацијама и обједињава их у систем вриједности;тација –– има изграђен однос према прихватљивом понашању и поистовјећује се са позитивним моделима; –– реално процјењује себе (јаке и слабе стране, шта жели и сл.) и у складу с тим прави планове;5. Формирање –– у тимском раду показује самопоуздање и висок нивосистема вриједности самосталности и кооперативности;који одређује пона- –– поступа у складу са властитим вриједностима;шање особе –– преиспитује властите поступке/ставове (прихвата а ргументе) и врши потребне промјене у понашању –– спреман је на одбрану добробити других и заједничког добра (брига о околини и др.) итд.Само квалитетно дефинисани наставни циљеви и исходи учењамогу бити полазна основа за функционално и сврсисходно по-везивање битних елемената скице часа, а касније бити путоказ(наставницима и ученицима) при њиховом остваривању.150

3. МОДЕЛИ МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ СКИЦА ЧАСА МОЈА ПОРОДИЦА (Могући модел мултимедијалне скице часа, Природа и друштво, 2. разред)95 Наставни циљеви –– формирати основне појмове о породици; ужа и шира породица; породичне везе (отац, кћерка, баба, унук и др.); –– упознати дјецу са поступцима који доприносе његовању добрих породичних односа и њихова афирмација (пажња, толеранција, међусобно помагање, поштовање чланова уже и шире породице итд.); –– развијати основне елементе критеријума за процјену квалитета односа и понашања у породици. Конкретнији описи захтјева према наставницима и ученицима икритеријуми за процјену нивоа остварења наставних циљева, дати су у та-беларном прегледу (на крају скице). Облици рада: комбиновани: фронтални, групни, рад у пару. Наставне методе: разговор, рад с текстом и демонстрације, илустра-ције. Наставна средства и помагала: рачунар, мапа ума као мултимедија;књижевни текстови, наставни листићи/питања и радни задаци (ПЗ); ау-дио-визуелни записи о мами, тати, баки и дједу и др.96 Корелација са другим наставним темама/предметима/областима:књижевност за дјецу – „разумијевање прочитаног текста“; Ликовна култу-ра – Цртање Моја породица и слично; Музичка култура – Пјевање пјесамапо слуху).95 Подразумијева се да број и врсту активности треба прилагодити наставним циљевима, предз- нањима ученика, условима за примјену ИКТ итд.96 Видјети: Што је срећа драга мама youtube.com/watch?v=zteCJ1wZx-g; Волим дједа и баку www.youtube.com/watch?v=E9PGNqHCssU ; Tata ugasi mrak www.youtube.com/ watch?v=VilGaPd3zQw; Чувам маму, чувам тату www.youtube.com/watch?v=fZHkYR0SP3E. Очитано: 07. 08. 2012. 151

ОРИЈЕНТАЦИОНА СТРУКТУРА ЧАСА – ТОК АКТИВНОСТИ Припремне активности Прије обраде наставне јединице, ученици се упућују како да присту-пе рјешавању уводног задатака из уџбеника. - Заједно са неким од чланова своје породице разгледај породичнефотографије и разговарај о њима. - Донеси једну фотографија породице и припреми се да причаш оњој (Ко се све налази на фотографији? Шта су они теби?). Уводне активности 1. Кроз разговор утврдити у ком су степену ученици овладали пој-мовима: ужа породица и родбина, односно да ли знају да именује члановеуже породице (родитељи и дјеца) и уже родбине (браћа и сестре родитељаи њихова дјеца)97. 2. Пјевање или слушање снимка пригодне пјесме о породици: Чуваммаму, чувам тату да ми дуже трају98 (претходно упозорити ученике нашто треба обратити пажњу). Разговор усмјерити на чланове уже породицекоји се помињу у пјесми и однос међу њима. 3. Саопштавање циља часа и записивање наслова на табли у виду на-слова „Моја породица“ и два поднаслова: Ужа и шира породица и Међу-собни односи у породици. Главне активности Наставни циљеви ће се остварити у оквиру три групе активности: 1. Ко чини ужу, а ко ширу породицу –– Разговор у пару о фотографијама породица које су ученици до- нијели у школу (колико их има, имена чланова, сродство с дје- тетом, ко је најстарији, а ко најмлађи итд.). Ученици који нису донијели фотографију причају на основу сјећања. Алтернатива – Питања и задаци (хиперл. НАСТАВНИ ЛИСТИЋ) –– Разговор на основу илустрација у уџбенику ради закључивања – ко све чини ширу породицу (Каква је разлика између Мајине уже97 Ово су програмски захтјеви из првог разреда98 Чувам маму. На сајту: youtube.com/watch?v=94AFu4yMzK8. Očitano: 07. 08. 2012.152

и шире породице? Ко чини твоју ширу породицу? Како се зову чланови твоје шире породице? итд. –– Разговор о породичним везама (ко је коме син, кћерка, баба, дјед и др.) 2. Међусобни односи у породици –– Презентовање аудио-визуелног записа Што је срећа99. Претходно упозорити ученике о чему ће се разговарати послије презента- ције (Који чланови породице се помињу у пјесми? Шта дјевојчи- цу која пјева чини срећном у породици? Шта вас све чини срећ- ним у породици?). Алтернатива – Ученици цртају своју поро- дицу и/или рецитују/пјевају пјесму у којој се помињу чланови породице100. –– Разговор о односима у породици на основу илустрација и ПЗ у уџ- бенику (нагласак је на примјерима показивања љубави, пажње и поштовања према некоме у породици. 3. Уопштавање – синтеза (провјеравање нивоа остварења планира- них циљева и систематизација кључних садржаја/појмова посте- пеним активирањем појединих дијелова мапе ума или архивира- них мултимедијалних садржаја (оно што треба знати, записати, запамтити и сл.). Завршне активности Рецитовање или пјевање пјесмица и „изложба“ фотографија и цртежао породици.101 Алтернатива: слушање и игра уз аудио-визуелни запис: Во-лим дједа и баку102 или Тата угаси мрак и слично. На крају, послије краћег разговора, скренути пажњу на порукупјесме. Учитељ сугерише да се поједине пјесмице одрецитују, а цртежиобјасне у породици.99 Видјети на сајту: http://www.youtube.com/watch?v=zteCJ1wZx-g. Очитано: 07. 08. 2012.100 Ученици се опредјељују за једну, двије или три активности према личним афинитетима, жеља- ма и могућностима. Наставник усмјерава, подстиче/подржава и помаже ученицима.101 Текстови пјесмица о породици „архивирани“ су у 3. ЛИСТИЋУ. Подразумијева се да се неке од њих могу користити за индивидуализацију рада у 2. разреду, а неки и за рад у осталим разредима.102 Волим дједа и баку – https://www.youtube.com/watch?v=E9PGNqHCssU. Очитано: 07. 08. 2012. 153

Комплетан сценариј часа се може сагледати само увидом у све мулти-медијалне садржаје који су архивирани у хипервезама мапе ума. Самоанализа процеса наставе и процјена нивоа остварења наставнихциљева, односно резултата учења током часа, извршиће се на основу кри-теријума који су наведени у табеларном прегледу. Слика скице часа у виду мапе ума – основ мултимедијалне презентације Алтернатива – разговор на основу мапе ума и питања у уџбенику. КРИТЕРИЈУМИ ЗА ПРОЦЈЕНУ НИВОА ОСТВАРЕЊА ИСХОДА УЧЕЊАНиво знања, Наставни циљеви – ученици ће знати/моћи/умјети, да:вјештина1.Ниво знања –– именују/наброје чланове своје уже и шире породице;најнижи ниво: по- –– идентификују на сликама разлике између уже и шире поро-знаје, именује, разли- дице;кује, идентификује –– знају да постоје различите породице (по броју чланова итд.); –– именују основне породичне везе (отац, син, дјед, бака, унук); –– препознају једноставне примјере добрих међусобних одно- са у породици (пажња и др.);154

2. Разумијевање – –– разумију појмове: ужа породица и шира породица и могу дасхватање и поимање објасне породичне везе: родитељи, дјеца, отац, мајка, брат,3.Примјена, сестра, баба, дјед;евалуација и изра-жавање осјећања и –– наводе примјере добрих међусобних односа у породици (из-ставова ражавање међусобне љубави, пажње); –– наведу/уоче примјере добрих и лоших поступака (у пјесми, причи и др.); –– самостално опишу и/или објасне цртеж своје породице; –– уз подстицај процијене и објасне зашто је нешто добро/ није добро у међусобним породичним односима и које су посљедице непожељних поступака; –– уоче примјере добрих и лоших поступака; –– изражавају пријатна осјећања према члановима своје поро- дице, укључујући и вербално: љубав, поштовање, понос итд.Електронско учење представља нову педагошку грану која ко-ришћењем рачунара и интернета редефинише теорију и праксунаставе и учења. (Бил Гејтс) 155

КОЊ И МАГАРАЦ (Модел мултимедијалне скице часа за обраду басне)103 Наставни предмет и разред: Српски језик, 3. разред Наставна јединица: Рад на књижевном тексту „Коњ и магарац“(басна)104 Тип часа и трајање: обрада (1 час) Наставни циљеви часа – у планираном времену ученици ће знати,моћи/умјети, да: 1. тумаче прочитани текст басне; 2. разумију појам „басна“ и разликују бајку и басну према основ- ним карактеристикама; 3. препознају, разликују и упореде главне и споредне ликове, њи- хове особине и поступке; 4. препознају поуку у басни. Облици рада: комбиновање групног облика рада са фронталним ииндивидуалним. Наставне методе: разговор, рад с текстом и презентација користећисе скицом часа у виду мапе ума (MindManager или FreMind). Наставна средства и помагала: Читанка за 3. разред, рачунар, пројек-тор и мапа ума као мултимедија, слике: коња, маграца; анимација – Коњ имагарац105; задаци за рад група.106 Корелација са другим наставним темама/предметима/областима:ПиД – Домаће животиње. Начин провјере нивоа остварења наставних циљева – извршиће се ус-мено и писмено. Парцијална и завршна провјера су првенствено у функ-цији осигурања повратне информације и предузимања корективних мјера.103 Предложени наставни циљеви и „сценариј“ активности су нека врста „берзе идеја“, па се под- разумијева креативно прилагођавање условима конкретног рада.104 Басну је написао Езоп, а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.105 Видјети на сајту: Басна, Коњ и магарац, анимација: www.youtube.com/watch?v= 6uzWZ6QkMPs. Очитано: 04. 01. 2013.; Гоцини радозналци, www.enigma2004.wordpress. com/2013/05/06/konj-i-magare-narodna. Очитано: 10. 02. 2014.106 Штампани материјал није потребан ако се задаци пројектују посредством рачунара.156

СТРУКТУРА И ТОК ЧАСА (Организација активности наставника и ученика) I. Уводне активности1.1. Разговор о основним одликама бајке као врсте прича. –– У бајкама су догађаји и доживљаји личности измишљени, немо- гући, чудновати (људи се претварају у животиње; животиње и биљке се понашају као људи (говоре и сл.). –– У бајкама добро побјеђује, а зло буде кажњено.1.2. Разговор о примјерима када људи помажу једни друге (Како тре- ба поступити ако неко тражи нашу помоћ? Наведите примјере када је вама неко помогао. Како сте затражили помоћ? Да ли сте се захвалили? Наведите примјере када сте ви некоме помогли).1.3. Најава циља часа. Данас ћемо учити о врсти приче која се зове басна. Њен назив је „Коњ и магарац“. Пажљиво гледајте и слушајте „филм“ о басни како бисте одговорили на питања: Ко су главни ликови? Какве су њихове особине? Који су главни догађаји и поруке и слично. II. Главне активности (оријентациони преглед)2.1. Презентовање анимације „Коњ и магарац“ и разговор о садржају текста (ток догађаја, ликови, начин на који су дјеца доживјели текст, избор најбоље поруке дјеце и поуке).2.2. Даља садржајна и морална анализа басне – разговор о басни уз постепено активирање појединих дијелова мапе ума (1–4) и са- мостално читање текста басне ради проналажења непознатих ријечи и бољег разумијевања тока радње, ликова, поступака, особина (Питања и задаци – ПЗ су у Хиперлинку).2.3. Ученици самостално/уз помоћ наставника причају/анализи- рају/тумаче басну.2.4. Организација групног рада, подстицање и помоћ у рјешавању ПЗ107 и разговор на основу одговора ученика.2.5. Игра улога на тему басне „Коњ и магарац“.107 Хиперлинк или на папиру, видјети прилог скице. 157

III. Завршне активности 3.1. Краћи разговор ради „свођења“ резултата рада на часу (шта је басна, главни ликови, поука). –– Објасните који лик у овој басни није добро поступио. –– Наведите примјер када се неко понашао као и коњ у овој басни. –– На које начине јаки могу помоћи слабијим? 3.2. Договор о домаћем раду (Урадити најмање један од два наведена задатка) –– Објаснити зашто је важно да људи помажу једни друге (ученици у одјељењу, чланови породице и сл.) –– Описати најмање један примјер међусобне помоћи људи. ШИРИ „СЦЕНАРИЈ“ АКТИВНОСТИПовезаност активности на часу са остварењем наставних циљеваФазе – кораци актив- Активности ученика Циљеви наставе/учења,ности наставника да ученици: –– разумију појам „бајка“Уводне активности Учешће у разговору:1.1.Разговор о основним навођење одлика басне; и значај међусобног одликама бајке. навођење примјера међу- помагања.1.2.Разговор о примјерима собне помоћи људиМеђусобног помагања. –– разумију појам „басна“ и 1.3.Најава циља часа. разликују бајку и басну;Главне активности Учешће у разговору и2.1.Презентовање анима- самостално читање текста: –– тумаче садржај басне; ције „Коњ и магарац“, –– проналазе непознате –– препознају, разликују и разговор о теми басне, ријечи и упознају се са ликовима... значењем појмова: горд, упореде главне ликове2.2.Даља садржајна и јадан и сл.; њихове особине и пос- морална анализа басне, –– уочавају ток радње; тупке; разговор о басни уз –– препознају особине –– препознају поуку; помпоћ мапе ума. ликова и разврставају у –– доживљавање и раз-2.3.Организација груп- добре и лоше; умијевање сценских ног рада, подстицање, –– усмено препричавају остварења. корекције... причају/анализирају/2.4.Помоћ у драматизацији тумаче басну; појединих дијелова –– вјежбе у „игри улога“. текста – „игра улога“ на тему басне.158

Завршне активности Одговарају на питања, Осигарње разумијевања3.1. Разговор ради питају, записују и памћење битних садр- „план табле“ (Шта је басна, жаја. „свођења“ резултата ликови, поука) рада на часу; и цртају мапу ума.3.2. Договор о домаћем раду.Мапа ума као мултимедија – основ презентације (програм Mind Manager) Мултимедијална скица часа, програм – FreeMind 159

ГРАДОВИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (Природа и друштво 4. разред, могући модел мултимедијалне скице часа)108 Тип часа: обрада Општи наставни циљеви: изграђивање система знања о градовима уРС и мотивисање да се о градовима учи из више извора. Посебни наставни циљеви – ученици ће знати, моћи/умјети да: –– разумију појмове: административни центар и географске регије –– именују главни административни центар Републике Српске, ос- тале веће градове и географске регије којима припадају; –– разумију/знају зашто је Бања Лука административни центар Ре- публике Српске; –– одреде и опишу положај појединих градова на географској карти. Очекује се да ученици покажу већу заинтересованост за боље упозна-вање свог мјеста/града и других градова у РС. Облици рада: фронтални, индивидуални и рад у пару. Наставне методе: усмено излагање, разговор, рад с текстом и гео-графском картом и презентација уз помоћ мапе ума као мултимедија. Наставна средства и помагала: уџбеник и радна свеска Природа идруштво за 4. разред, рачунар и пројектор; мултимедијални садржаји уелектронској форми: слике градова у РС, текстови/штампани материјали,листови за утврђивање, вјежбање и провјеру; задаци/питања за рад група изавршну провјеру109; аудио-визуелни записи/кратки филмови о градовимау РС110. Корелација са другим наставним темама/предметима/областима:Српски језик – писање имена градова; вертикална корелација – Природа идруштво за 3. разред основне школе – Насеља.108 Подразумијева се креативно прилагођавање понуђеног модела скице часа (специфичностима школе и подручја на коме се она налази).109 Алтернатива штампаним материјалима је пројекција архивираних материјала.110 Бања Лука, мој град. На сајту: youtube.com/watch?v=KttkzefbUSk. Очитано. 09. 08. 2013. Град Бијељина, на сајтовима: Град Бијељина http://www.investinbijeljina.org. и туристички атлас, http://www.youtube.com/watch?v=8ol0vzw5XMQ. Очитано. 09. 03. 2013. Видео-записи могу користити у цјелини или парцијално зависно од расположивог времена и пројектованих циљева.160

„СЦЕНАРИЈ АКТИВНОСТИ“ Шири „сценариј активности“ и поједини елементи скице часа (извориучења) архивирани су у хипервезама мапе ума као мултимедија, и то – поредосљеду примјене током часа, а оријентациона структура и повезаностактивности наставника са циљевима наставе/учења су приказани у прилогу. Структура и повезаност активности са наставним циљевима I.Уводне активности –– Филм о Добоју и разговор. –– Понављање – појмови: село–град (из 3. разреда); –– Упознавање с наставним циљевима. II. Главне активности Прва цјелина – БАЊАЛУКА –– Презентација уз помоћ мултимедијалне скице часа и видео-за- писа (1. грана). –– Утврђивање, провјера, вјежбање - рад с географ./контурном картом (УПВ1). Наставни циљеви, да ученици: разумију појмове административницентар и географске регије; умију да одреде и опишу положај Бањалуке нагеографској карти и објасне по чему је главни административни центар РС. Друга цјелина – најближи град, нпр. БИЈЕЉИНА –– Презентација уз помоћ мултимедијалне скице часа и видео-за- писа (2.грана). –– Утврђивање, провјера, вјежбање – рад с географском/контур- ном картом (УПВ2). Наставни циљеви, да ученици: умију да одреде и опишу положајБијељине на географској карти и објасне по чему је Бијељина регионалницентар Семберије. Трећа цјелина: ОСТАЛИ ВЕЋИ ГРАДОВИ У РС –– Презентације о Приједору, Добоју, Источном Сарајеву и Тре- бињу уз помоћ мултимед. скице, 3. грана мапе ума и видео-записа. –– Утврђивање, провјера, вјежбање – рад с географском/контур- ном картом (УПВ1). Наставни циљеви, да ученици: одреде и 161

опишу положај Приједора, Добоја и др. и објасне по чему су ти ГРАДОВИ регионални центри. Четврта цјелина – МАЊИ ГРАДОВИ РС Наставни циљеви, да ученици: наброје мање градове у РС и одредењихов положај на географској карти. Завршна провјера нивоа остварења наставних циљева и системати-зација –– презентација архивираног теста ШТА СМО НАУЧИЛИ НА ЧАСУ –– анализа постигнућа (типчне слабости и сл.), додатно објашња- вање –– систематизација (кључно, веза ново–раније учено). III. Завршне активности –– „Свођење“ кључних наставних садржаја у резиме. –– Упознавање са Занимљивостима и изворима за даље учење. Мапа ума као мултимедија – основ презентације (програм Mind Manager)162

ЗАЈЕДНИЧКО ЖИВЉЕЊЕ (Модел скице два часа – мултимедија у оквиру интегрисане наставе)111 Наставни предмет/област и разред: Природа и друштво – Васпитнирад с одјељењском заједницом, 4. разред (Теме: Култура живљења; Пре-венција насиља; Дјечја права; Заштита здравља и човјекове средине). Тип часа: обрада са елементима систематизације. Општи циљ: развијање социјалне компетенције ученика. Посебни наставни циљеви – у планираном времену ученици ће знати,моћи/умјети да: 1. разумију предности заједничког живљења у породици, школи, општини и сл; 2. објасне, да су за лакши и љепши заједнички живот важни: одго- ворност и сарадња; 3. наведу основна правила понашања и разумију њихову повеза- ност са одговорним односом према другима; објасне значај ко- декса/правила понашања у заједници; 4. идентификују права дјеце из Конвенције о правима дјетета; објасне могућности и значај сарадње људи у заштити дјечијих права и посебну улогу УНИЦЕФ-а; 5. објасне како људи загађују животну средину и разумију важност и потребу сарадње у њеној заштити, као и властиту одговорност за допринос очувању простора у коме се живи и ради. Облици рада: фронтални, индивидуални и групни/рад у пару. Наставне методе: усмено излагање, разговор, рад с текстом, демон-страције и презентација уз помоћ мапе ума као мултимедија. Наставна средства, материјали и помагала: уџбеник и радна свескаПрирода и друштво за 4. разред, рачунар и пројектор; слике „Како људи за-гађују околину“; аудио и видео-записи: „Поплаве, Бијељина, Бродац112; ЦКБањалука113; „Шта другарство значи“114; Буквар дечјих права“115; „За свако111 Наставни циљеви и „сценариј“ активности су нека врста „берзе идеја“, зато је потребно креа- тивно прилагођавање условима конкретног рада. Сајтови су очитани: 12. 03. 2013.112 www.youtube.com/watch?v=UhEM5WtvXP4113 https://www.youtube.com/watch?v=o9FfZdLLt8w114 http://www.youtube.com/watch?v=90EKFrYRYgc (Драган Лаковић)115 www.youtube.com/watch?v=aZP38X7qyn8 163

дете – УНИЦЕФ“116; „Не ругај се“117; „Рециклажа“118; „Химна природи“119;Moj Ekopolis120.Повезаност активности на часу са остварењем наставних циљеваАктивности наставника Активности Наставни циљевифазе/кораци ученика – да ученици:Уводне активности Учешће у разговору - схвате значај-Читање текста из уџбеника о важности „финог“ помагања и пошто-„Љубазност и финоћа“, разговор о понашања, навођење вања људи, из ближе„финим“ поступцима. сличних „уљудних“ пос- средине (циљеви: 2-Упознавање с циљевима часа. тупака. и 3);Главне активности Континуиране акт.: - разумију: пред-- Презентација уз помоћ 1. гране описивање, објашњавање, ности заједничкогмапе – мултимедија о предности давање примјера, закљу- живљења; појмове:заједичког живљења чивање, потребе, сарадња(ШТА је и ЗАШТО важно) и показивање и сл. и одговорност;А-В записа о поплавама. - Праћење излагања, важност сарадње- Разговор о важности сарадње учешће у разговору. и одговорностии одговорности, веза: правила – - Индивидулно и учење у (циљеви: 1–3).одговорност. групи према ПЗ.- Организација групног рада - Учешће у расправи и(помоћ и подршка); анализа резултата презентовању(корекције, додатна објашњења и др.). резултата.- Систематизација уз помоћ мапе ума.Завршне активности (1. час) Пажљиво слушање Наставни - Резиме остварења циљева 1–3 и пјесме и откривање циљевиупознавање са наредним најважнијих порука о (1–3).активностима. заједничком животу- Презентовање и разговор о људи?А-В запису „Шта другарство...“Наставак рада (други час)116 www.youtube.com/watch?v=eWhiKXYy7Rc117 http://www.youtube.com/watch?118 https://www.youtube.com/watch?v=JxvFqem7nYk119 https://www.youtube.com/watch?v=6cYrvovHGRg120 https://www.youtube.com/watch?v=YQf Xc3GYZTc164

- Уводни разговор о важности - Праћење излагања - идентификујусарадње за заједнички живот. и А-В записа; права и обавезе дјеце- Презентација уз помоћ 2. Гране индивид. рад и учешће из Конвенције;мапе „Сарадња у заштити права“, у разговору на основу - објасне значајилустација у уџбенику и А-В записа: утврђених задатака; и Могућности„Буквар дечјих права, „За свако дете – - рјешавање ПЗ -2 у вези сарадње људи у заш-УНИЦЕФ“ и „Не ругај се“. са А-В записима и из тити дјечијих права и- Вјежбање и провјера ПЗ – 2, Радне свеске. посебну улогу УНИ-анализа резултата, додатна обја- ЦЕФ-а (циљ: 4);шњења и корекције.- Презентација уз помоћ 3. гране Пажљиво праћење - објаснити како семапе „Сарадња у заштити животне презентација и учешће загађује животнасредине“, слика и А-В записа „Ре- у разговору о сарадњи у средина и разумјетициклажа“. очувању ж. средине (рад потребу сарадње - Утврђивање и усмена провјера уз на основу претходно људи у њеној заш-помоћ мапе ума утврђених обавеза). тити од загађења (циљ: 5).Завршне активности (1. и 2. ч.) Праћење презентац. - Провјера- Систематизација и завршна усмена учешће у разговору остварења наст.провјера уз помоћ мапе и А-В записа и рјешавању задатака циљева 1–5.„Химна природи“ (тумачење појединих - Развијање компет.- Упознавање са занимљивим инфор- дијелова и мапе као за учење (из вишемацијама и изворима за система повезаних извора).самостално учење. информација). Мапа ума као мултимедија – основ презентације 165

Прилог Заједничко живљење – питања и задаци (ПЗ – 1) ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА СВЕ ГРУПЕ 1. Наведите примјере о предностима заједничког живота људи: подјела посла и међусобна помоћ (у породици, општини итд). 2. Ша је посебно важно за лакши и љепши заједнички живот људи? 3. Наведите примјере: a) добре сарадње људи у мјесту у ком живите и б) одговорног понашања људи из околине. 4. Прочитајте „Правила заједничког живота” и урадите задатке, односно одговорите на питања. a) Образложите два Правила посебно важна за одржавање до- брих дугарских и пријатељских односа. б) Наведите примјер проблема у заједничком животу кад се не поштује неко од наведених правила. Правила заједничког живота1. Уљудно поздрави и отпоздрави. 7. Тражи добро у другом, не2. Не прекидај саговорника и оговарај и не ругај се. пажљиво слушај шта говори. 8. У сукобу буди помирљив.3. Не љути се због оправдане и 9. Не „извлачи“ се у уљудно исказане критике. заједничком раду.4. Извини се кад погријешиш. 10. Одај признање за за-5. Помози ако можеш.6. Не говори превише и слуге других. 11. Саговорника увијек само о себи. гледај у очи. ЗАДАЦИ ЗА РАД ПОЈЕДИНИХ ГРУПА Вјежбајте у групама (1–3) примјену појединих правила заједничкогживљења и припремите се да пред одјељењем „одглумите“ поједине ситу-ације (прва група вјежба 1. ситуацију итд).166

ПРВА ГРУПА: Уљудно поздрављање и отпоздрави (гледање у очи;поздравне ријечи уз осмијех; ако се има времена, рећи нешто лијепо, пита-ти како си/сте и сл.). ДРУГА ГРУПА: Исказивање неслагања („топло-хладно-топло“). •• Рећи озбиљним тоном оно што ти се свиђа (у поступцима и др.). •• Без омаловажавања образложити разлоге за другачије мишљење. •• Исказати очекивање да то неслагање не треба да буде разлог за љутњу, него подстицај за размишљање о другим могућностима. ТРЕЋА ГРУПА:Одавање признања за заслуге других и/или захваљи-вање (Искрене пригодне ријечи уз благ и природан осмијех). ПОСТАНАК И САСТАВ ЗЕМЉЕ (Познавање природе, 5. разред, могући елементи за скицу часа) Тип часа: обрада Наставни циљеви – ученици ће знати, моћи/умјети да: –– објасне састав Земље (Земљина кора, Земљино језгро, омотач језгра) и процес настанка Земље (хлађење, очвршћавање); –– опишу најважније промјене Земљине коре и објасне појам и појаву вулкана и земљотреса и њихов утицај на помјерање тла и настанак мора, океана и планина; –– наброје и објасне Земљине омотаче (ваздушни и водени омотач). Облици рада: фронтални, индивидуални и рад у пару. Наставне методе: усмено излагање, разговор, рад с текстом и мулти-медијална презентација уз помоћ мапе ума. Наставна средства и помагала: уџбеник и радна свеска Позна-вање природе за 5. разред основне школе121, рачунар и пројектор; мулти-медијални садржаји у електронској форми: А-В записи: „Постанак животана Земљи“122 и „Вулкани“123; Питања и задаци за провјеру (парцијалне изавршну); слике: „Вулкани“, „Цунами“, „Посљедице земљотреса“.121 Завод за издавање уџбеника и наставна средства Источно Сарајево.122 На сајту: youtube.com/watch?v=f D2y6rWagBg. Очитано: 04.01. 2013.123 На сајту: http://www.youtube.com/watch?v=1gI3CeUc6N8. Очитано: 04.01. 2013. 167

Основ организације наставног процеса је мапа ума као мултимедија (ПозВнОаДвЕањЖеИпВрОиТрНоЕдЗеА, Ј5Е. ДрНазИрЦеЕд,)124 Тип часа: обрада Наставни циљеви – ученици ће знати, моћи/умјети да: –– наброје, препознају, именују и опишу животиње које живе у води и поред воде, и биљке у води; –– објасне шта чини воде (ријеке, баре и др.) животним заједница- ма; услове за живот у води и око воде и међусобне односе и ути- цаје биљака и животиња у води и око воде; значај, коришћење и заштита воде као животне заједнице. Облици рада: фронтални, индивидуални и рад у пару. Наставне методе: усмено излагање, разговор, рад с текстом и пре-зентација уз помоћ мапе ума и видео-записа. Наставна средства и помагала: уџбеник Познавање природе за 5.разред; рачунар и пројектор; мултимедијални садржаји у електронској124 Презентација, односно иновативни час „по моделу” је реализован 2012/13. године у ОШ „Вук Караџић”, Бијељина (презентатори су били ученици уз подршку учитељица и педагог школе –израда завршног плана презентације и пракична провјера прије примјене на часу; припрема пројектора за час и управљања наставним процесом уопште). Стручну подршку ученицима у припремању презентације пружио је аутор ове скица часа и др Маринко Савић, школски надзорник и савјетник, као консултант.168

форми: питања и задаци за парцијалну и завршну провјеру125; слике биља-ка и животиња које живе урепцоијеидиБнаирмдавчоад.1е2н6 им животним заједницама; А-Взаписи: Ланци исхране у Корелација: Познавање друштва: Воде БиХ; Познавање природе:Шума – животна заједница; Српски језик: Д. Максимовић – Прича о ракукројачу. ОРИЈЕНТАЦИОНИ „СЦЕНАРИЈ“ АКТИВНОСТИ ТОКОМ ЧАСАПредложена мултимедијална скица часа у виду електронске мапеума првенствено је намијењена наставницима и стручним сарадницимакао полазна основа за припремање, односно обраду наставне јединицеВоде – животне заједнице и демонстрацију модела и могућности примјенемултимедијалног приступа у настави (стручно усавршавање наставника).Покоодлрнаозсутмиијуавкаосјиемкаресаетиивзнвоадпирипмрејезнеантмаацпиејау1м27а. – мултимедија, зависно одтри могуће варијанте. У вези с тим предлажемо1. Примјена електронске скице уз коришћење пројекције a) Презентацију врши наставник/стручни сарадник (реализација програмских садржаја на часу, презентација примјене мултиме- дијалног приступа у настави на стручном активу).б) Добро оспособљени ученици презентују наставне садржаје уз већу подршку наставника/стручног сарадника.2. Презентација ученика и наставника (заједно) уз пројекцију – уче- ници презентују наставне садржаје заједно с наставником или уз већу подршку наставника/стручног сарадника (наставник/струч- ни сарадник има доминантну улогу у појединим сегментима: про- вјеравању знања итд.).3. Примјена скице у виду мапе ума као подсјетника и основе за систе- матизацију знања.125 Предвиђене су двије могућности завршне провјере: 1. помоћу архивираног материјала (те- ста) у оквиру мапе ума као мултимедије и провјера примјеном штампаног материјала (архи- виран у хиперлинку мапе ума).126 На сајтовима: Река – ланци исхране, youtube.com/watch?v; Бардача, youtube.com/watch?v. Очитано: 12. 02. 2013.127 Пројектовани циљеви, техничка опремљеност школе и могућност коришћења умрежених рачунара, оспособљеност за примјену мултимедијалних садржаја. 169

Садржај и организација активности ученика и наставника I. Уводне активности –– Разговор о домаћој задаћи, најава циља часа и начина рада. –– Подсјећање на појмове СТАНИШТЕ ИЖИВОТНАЗАЈЕДНИ- ЦА. II. Главне активности (оријентациони преглед) Презентација 1. цјелине: КАРАКТЕРИСТИКЕ ВОДА – животнихзаједница a) Постепено активирање прве грана мапе ума и појединих мулти- медијалних садржаја архивираних у нотесу, објашњавање и раз- говор: шта чини воде животним заједницама; услови за живот у води и око воде; међузависност биљака и животиња итд. б) Презентовање видео записа: Ланци исхране у реци (архивиран у Хyперлинку) и разговор. в) Провјера нивоа разумијевања садржаја прве цјелине, ТЕСТ 1. Презентација 2. цјелине: КОПНЕНЕ ВОДЕ a) Активирање друге гране мапе и појединих мултимедијалних садржаја архивираних у нотесу (ученици препознају, именују и описују животиње које живе у води и поред воде; препознају и именују биљке које живе у води; уочавају међузависност биља- ка и животиња). б) Презентовање видео-записа: Бардача (архивиран у Хyперлин- ку) и разговор. в) Провјера нивоа разумијевања садржаја друге цјелине ТЕСТ 2. Презентација 3. цјелине: МОРЕ „Отварање” треће гране мапе ума и мултимедијалних садржаја архивираних у нотесу (разговор о условима за живот у мору; уче- ници препознају, именују и описују животиње које живе у мору). Понављање и систематизација – ДА СЕ ПОДСЈЕТИМО. Завршно провјеравање: ШТА СМО НАУЧИЛИ НА ЧАСУ?170

III. Завршне активности •• Краћи разговор ради „свођења“ резултата рада на часу – резиме, додатна објашњења и др. •• Презентација ЗАНИМЉИВОСТИ о животу у води. Могуће припремне активности у случају када ученици врше презен-тацију: –– припремне активности свих ученика: написати имена најбли- жих текућих и стајаћих вода, поновити што је раније учено о животним заједницама. –– заједничке обавезе ученика који врше презентацију: посјетити „рибару“ и сазнати које се врсте риба продају, гдје им је било станиште; уз помоћ наставника, сачинити мултимедијалну ски- цу презентације ВОДЕ – ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, припреми- ти се за презентацију током часа. Ток и садржаји активности на часу детаљније су приказани уприлозима који су архивирани у оквиру мапе ума као мултимедија (Нотеси хиперлинк). Сликовни приказ мапе ума која је основ мултимедијалне презентације 171

КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (Познавање друштва, 5. разред) Тип часа: обрада Наставни циљеви – ученици ће знати, моћи/умјети да: опишу на-пад Њемачке и пораз Краљевине Југославије, њену подјелу и страдања;објасне сличности и разлике у дјеловању партизанског и четничког покре-та и опишу страдање Срба, Јевреја и Рома у НДХ. Облици рада: фронтални, индивидуални и рад у пару. Наставне методе: усмено излагање, разговор, рад с текстом и пре-зентација уз помоћ мапе ума као мултимедије. Наставна средства и помагала: уџбеник Познавање друштва за5фал.отрремарзнира:етдаиу;вдрниаооч-у–нвЈаиургзоуиселлпанрвииојјазеакуптриоасрти; умБ1у2о9лм)т;бипамиредтдоаивњјааањлинеизБаседаоадгцрриаждзааај1и2п8аур(ецдлиоедјкаатлтрнноуонисикзлоаи-јвршну провјеру; историјска карта о подјели Југославије; слике разарањанасеља, споменици страдалим у рату, историјске личности и сл.). Корелација: Познавање друштва – Други свјетски рат, Српски језик– филм. ОРИЈЕНТАЦИОНИ ТОК И САДРЖАЈ АКТИВНОСТИ НА ЧАСУ Уводне активности Разговор о домаћој задаћи, циљу часа. Понављање о Другом свјетском рату према питањима која су архи-вирана у нотесу – Учили смо о Другом свјетском рату (Зашто је дошлодо Другог Свјетског рата итд.). Главни дио I. Презентације по цјелинама уз помоћ мапе ума (гране мапе 1–5) икориштење архивираних материјала (слике, питања и задаци за парцијалнепровјере).128 Бомбардовање Београда, на сајту: youtube.com/watch?v=bbUJokdibZQ. Очитано: 05.02. 2013.129 На сајту: youtube.com/watch?v=ZEYvb8_GT8Y. Очитано: 05.02. 2013.172

1. Стање у Краљевини Југославији пред напад Њемачке – посебан осврт на разлоге приступања Тројном пакту. –– Провјера разумијевања прве цјелине (питања/задаци у ноте- су). 2. Напад на Краљевину Југославију – посебан осврт на бомбардо- вање Београда и разлоге пораза. –– Презентација краћег филма Бомбардовање Београда, уз ко- ментар. –– Провјера разумијевања друге цјелине (питања/задаци у но- тесу). 3. Подјела Краљевине Југославије – стварање НДХ и страдање Срба, Јевреја и Рома. –– Разговор и парцијална провјера разумијевања наставних садржаја према питањима и задацима архивираним у нотесу. 4. Покрети отпора – сличности и разлике у дјеловању парти- занског и четничког покрета. –– Парцијална провјера разумијевања према питањима и зада- цима у нотесу. 5. Посљедице рата – страдање људи и разарања у Краљевини Југо- славији.– II. сПлиокнаамваља(вњиед:је„тпоивхеизпиевралњиен“к)и.1с30истематизација наставних садржаја Рат у III. Завршна провјера ефеката рада на часу – користити штампанитест који добија сваки ученик на другој страни мапе ума (у прилогу). Ал-тернатива: пројектовати ТЕСТ који је архивиран у хиперлинку. Завршне активности: додатна објашњења, домаћа задаћа.130 Систематизација кључних садржаја о Другом свјетском рату која су презентована током пр- вог и другог часа. 173

Сликовни приказ мултимедијалне скице часа – основе презентације КЛИМА У БИХ (Модел мултимедијалне скице часа, Познавање друштва, 5. разред) Тип часа: обрада Наставни циљеви – ученици ће знати, моћи/умјети да: разумију иобјасне појмове вријеме, временске појаве и клима; наброје типове климеу БиХ и опишу њихове карактеристике; опишу утицај климе на живот људи. Сликовни приказ скице часа у виду мапе ума – основ презентације174

Наставне методе: вербално-текстуалне и презентација уз помоћмапе ума.ни садНражсатјиавунеалсеркетдрстонвсакиојпфоморагмаил:ав: ирдаечоу-нзаарпииспир13о1;јесклтиокре; мултимедијал- о изгледу обје-ката и дјелатностима људи у различитим климатским условима, питања изадаци. Корелација: Познавање друштва – привредне дјелатности. Оријентациони план презентације 1. Активирање уводне гране мапе: Шта знамо о клими: вријеме и др. 2. Презентација цјелине: Шта утиче на климу; Типови климе (1– 3). Активирање архивираних садржаја, подстицање активности ученика. 3. Парцијалне провјере нивоа разумијевања (усмено и активи- рањем архивираним питања/задатака). 4. Стематизација уз помоћ мапе ума – издвајање битног и повези- вања новог са оним што је раније учено. 5. Завршна провјеру нивоа остварења исхода учења.131 Зимски успон на Маглић - http://www.youtube.com/watch?v=OW3fAielp30; Ухвати зиму, осјети Јахорину - http://www.youtube.com/watch?v=GVMfZ6tRukw ); Neum: https://www. youtube.com/. Неум љетна разгледница https://www.youtube.com/watch?v=HF10wTthi6k. Очитано: 22. 03. 2015. Бројни садржаји о клими БиХ и клими уопште, могу се преузети са веб-сајтова: Планета Земља, kids.earth.gov/site.htm; klimatski faktori. Очитано: 12. 02. 2013. 175

4. РАДИОНИЧКЕ АКТИВНОСТИ О МУЛТИМЕДИЈАЛНИМ СКИЦАМА ЧАСА Централна тема стручног усавршавања настав- ника треба да буду стандардизација квалитета наставе и учења и унапређивање наставничких компетенција у вези с тим. СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА МУЛТИМЕДИЈАЛНЕ СКИЦЕ ЧАСА Циљ и задаци •• Оспособљавање наставника и стручних сарадника да користе са- времене стандарде квалитета у припремању и извођењу мултиме- дијалне наставе. •• Упознавање са могућим моделима скица часа у виду мапе ума као мултимедија и њихова критичка анализа (вриједности; могућност и ограничења у погледу примјене за унапређивање дидактичко- техничких вриједности традиционалних приступа настави итд.). У оквиру припремних активности пожељно је да се наставници ин-формативно упознају са садржајима првог и другог дијела овог књиге. Уводне активности 1. Упознавање са организацијом рада, садржајем и функцијом ин-структивних материјала на којима се заснивају вјежбе и активности. 2. Разговор о искуствима из рада на стандардизацији квалитета при-премања за час (користити се „Општим индикаторима квалитета настав-никовог припремања за час“). 3. Презентације (електронска верзија) •• „Вриједности мултимедијалне скица часа“ и/или •• „Индикатори квалитета мултимедијалне скице часа у виду мапе ума“. Краћа расправа уз резиме активности (2 и 3).176

Вјежбе и главне активности Прва вјежбаГрупни рад – анализа „дијагностичке“ вриједности „Скале (само)пскраоцвејернзеијкав)1а3л2.иРтеатдаумпуллетниуммеуд–ијдаилнскеусскиијацеи часа“ (1. Прилог и електрон-вјештајима група. усаглашавање мишљења о из- Групни и пленарни рад усмјерити на процјену сврсисходности поје-диних индикатора квалитета мултимедијалне скице часа и примјењивостСкале у цјелини. Друга вјежба1. Групна анализа и процјена квалитета једног од „Модела мулти- медијалних скица часа у виду мапа ума“ (60–91. стр. и електрон- ска верзија). Основа за процјену је поменута Скала (Прилог 1).2. Извјештаји група и дискусија (елеменати скице часа који нај- боље могу послужити као полазна основа за креативно прила- гођавање и примјену у властитим условима; недоумице; пријед- лози за побољшања скице итд.). Завршне активности1. Ниво реализације пројектованих циљева и очекивања, нејасно, потребна додатна образложења или обука итд.2. Могућности примјене појединих стандарда квалитета у припре- мању и извођењу мултимедијалне наставе и учења. Прилог 1. Скалa (само)процјене квалитета мултимедијалне скице часа Испред бројева за поједине елементе квалитета упишете одгова-рајућа ознака (А, Б, Ц или Д). „А“ значи висок ниво квалитета, односновисок ниво слагања са описом индикатора квалитета, а „Ц“ низак ниво ква-литета.132 Овај инструмент ће се користити као полазна основа у (само)пороцјени квалитета понуђе- них модела скица часа, као и властите скице часе/презентације израђене током семинара. 177

Процјене пет група индикатора квалитета треба користити као по-лазну основу за коментаре, квалитативне оцјене и сугестије (што требанаписати на празном простору листа или у електронској форми). Индикатори квалитета појединих елемената скице часа 1. Квалитет дефинисања наставних циљева (јасност, усагла- шеност са наставним програмом; остваривост у предвиђеном времену). 2. Функционалност планираних наставних средства (НС)/ме- дија 2.1.НС могу да утичу на мотивацију и активност ученика (да с пажњом посматрају и слушају, активно рјешавају задатке и вјежбају, сарађају и др.). 2.2.НС су у функцији ефикасности и ефективности процеса поу- чавања/учења: a) могу да утичу на увјерљивост презентације и боље схва- тање наставних садржаја (визуелизација и/или симула- ција сложенијих, апстрактнијих, недоступних, брзих или спорих процеса и појава; презентација увјерљивих при- мјера.); б) покрећу разумијевање, радозналост и креативност (об- рада појмова из „више углова“ и успостављање јединства у коришћењу извора учења – у школи и изван). 3. Сврсисходност и логичка веза планираних активности (наст. и ученика) 3.3. Јасна је сврха активности, логички су распоређене и конкре- тизоване – јасно је: ко, шта, како, када и зашто ради. 3.4. Планиране су одговарајуће активности – примјерене учени- цима (нивоу развоја; предзнањима и искуству; стиловима учења – види, чујем, радим...). 3.5. Планиране активности се односе на остварење кључних нас- тавних циљева. 4. Адекватност планираног методичког приступа 4.1. Разрађен је „сценариј“ активности основних фаза наставног процеса: припремне; уводне; обавјештавање о циљу часа; главне активности, учење/вјежбање; утврђивање и систе-178

матизација; провјера ефеката рада; анализа резултата уче- ника/група нивоа остварења наставних циљева). 4.2. Планиране су претходне инструкције о обавезама ученика током и послије праћења видео-записа, а у функцији су ак- тивизације ученика; 4.3. Заступљени су облици рада који више доприносе активном учешћу у учењу (индивидуални рад, рад у паровима или гру- пама). 4.4. Учење и ученик су у првом плану, наставникова улога се пр- венствено остварује у припреми часа и вођењу до успјеха (помагање и сл.).5. Елементи скице часа су адекватно интегрисани у оквиру мапе ума као мултимедија што омогућава ефектније „упра- вљање“ наставом/учењем 5.1. Мапа ума је израђена у складу са правилима мапирања: опти- малан је број елемената (прегледна је); адекватно су истак- нути битни садржаји; поједини елементи су логично распо- ређени, повезани. 5.2. Архивирани елементи у оквиру мапе ума су једноставно и логично организовани што олакшава „вођење” наставног процеса и повезивање активности, садржаја и циљева наста- ве/учења. 5.3. Разгранато, хијерархијски и логички организоване инфор- мације и идеје у виду „система знања“ олакшавају учење и трајније памћење битног.6. Општа оцјена скице часа/презентације и коментари 6.1. Образложење високих (А) и ниских (Д) оцјена појединих индикатора. 6.2. Најбоље осмишљени сегменти скице (доприносе бољем квалитету наставе; имају иновативну и/или подстицај- ну вриједност за креативно прилагођавање и примјену у властитим условима итд.). 6.3. Сегменти скице часа које треба измијенити/изоставити итд. 179

ИЗРАДА СКИЦЕ ЧАСА У ВИДУ МАПЕ УМА – МУЛТИМЕДИЈА Општи циљеви –– Унапређивање компетентности за примјене информационо-ко- муникационих технологија (ИКТ) у функцији осавремењивања процеса поучавања и учења. –– Оспособљавање за развијање кључне компетенције за учење код ученика. Очекивања – наставници и стручни сарадници по завршетку пред-виђених вјежби и активности: знају, разумију, могу и/или умију да: a) користе техничке и дидактичке могућности рачунара у органи- зовању процеса поучавања и учења/сазнавања: изаберу инфор- мације, интегришу их и створе нова знања; критички анализи- рају вриједност новог знања у контексту различитих извора сазнања и мишљења; б) примијене основне технике мапирања информација: повезивање (линковање) више типова мултимедијалних наставних садржаја у оквиру рачунара и мапе ума као мултимедија у систем знања; в) израде и користе мултимедијалне скица часа у виду мапа ума за унапређивање дидактичко-техничких вриједности традицио- налних приступа настави (Примјена програма Free Mind i Mind Manager). Такође, очекује се да наставници покажу позитивнији став према усавршавању појединих елемената компетентности за примјену ИКТ у практичном организовању мултимедијалне наставе и учења. Уводне активности 1. Информисање о циљевима радионичких активности, организа- цији рада, садржајима и функцији инструктивних материјала. 2. Размјена искустава у вези типичном традиционалног праксом припремања за час (доминантни облици припремања и њихова сврсисходност – коме и чему то служи). 3. Презентација искустава из непосредног рада на изради поједи- них елемената електронске мапе ума/скице часа/презентације.180

Вјежбе и главне активности133 Прва вјежба 1. Упознавање са „Примјеном програма Free Mind за израду мапе ума и мултимедијалне скице часа“ (1. Прилог 1, и електронска верзија) 2. Заједничке вјежбе техника мапирања („Задаци за заједничке вјежбе техника мапирања – Free Mind, Прилог 2 и електронска верзија). 3. Вјежбе техника мапирања на примјеру модела скице часа у виду мапе ума као мултимедија134. 4. Информисање о „Корисним веб-сајтовима са мултимедијалним садржајима“ (Додатак на крају књиге). 5. Индивидуална и/или тимска израда основне мапе ума, а затим мултимедијалне скице часа/презентације по „Моделу обрасца скице часа“ (3. Прилог и електронска верзија). 6. Заједничка критичка анализа неколико примјера израђених пре- зентација/скица часа у виду мапе ума (користити одабране ин- дикаторе из „Скале (само)процјене квалитета мултимедијалне скице часа“ (Додатак на крају књиге). Друга вјежба 1. Презентација: Примјена програма Mind Manager за израду мапе ума и мултимедијалне скице часа (Прилог 3. и електронска фор- ма). 2. Вјежбе техника мапирања на примјеру модела скице часа135. 3. Заједничке вјежбе техника мапирања (користити сличан приступ као код вјежби према програму Free Mind, Прилог 2)136.133 Избор вјежби и начин њихове организације треба прилагодити нивоу претходне обучености у примјени техника мапирања. Вјежбање ће бити олакшано ако се наставницима претходно скрене пажља на очекивани „производ вјежбања“ (слика мапе ума, односно презентације) или снимљена верзија неког модела мапе ума/презентације (ЦД) на коме се врши вјежбање.134 Користити скицу часа „Коњи и магарац“, „Заједничко живљење“ или сличан модел који је заснован на програму Free Mind (најбоље је снимити је на ЦД).135 Користити модел скица часа који је заснован на програму Mind Manager (снимљену на ЦД).136 Реализовати зависно од пројектованих циљева, расположивог времена и заинтересованости учесника. 181

Завршне активности и евалуација 1. Договор о самосталном раду у функцији усавршавања и примје- не стечених компетенција: израда и примјена мултимедијалне скица часа у виду мапа као мултимедија која ће бити презенто- вана и критички анализирана (у оквиру школе, током завршног семинара); израда личних база мултимедијалних садржаја; пре- зентације у оквиру програма стручног усавршавања итд. 2. Критичка анализа и провјера нивоа реализације пројектованих циљева и очекивања, потребна додатна образложења или обука итд. ПРИЛОЗИ Прилог 1. Примјена програма Free Mind за израду мапе ума и мултимедијалне скице часа I. Израда електронске мапе ума – мапирање наставних садржаја 1. Покретање програма, формирање централног оквира, грана мапе и уписивање појмова (подтема) •• Free Mind – обиљежити централни оквир и уписати назив теме – New Child Node и уписати назив кључног појма/под- теме (на исти начин се додају бочне линије на које се уписују појмови нижег реда). •• При формирању нових мапа ума може се користити и „ша- блон“ мапе. 2. Избор облика и бојење линија: обиљежити централни оквир - Format - Edge Styles - Sharp Bezier – OK. За избор боје линија: Edge Color. 3. Бојење и измјена текста: a) Бојење текста: обиљежити текст – Format – Node Color. б) Измјена текста: обиљежити грану, а затим поновити клик – Edit Node.182

в) Писање текста у више редова: Обиљежити грану – Format – Use Rich Formatting – Edit Node – текст подесити/измијени- ти – OK. г) Бојење позадине текста: обиљежити текст – Format – Node Background Color (за брисање: обиљежити текст – Format – Remove Node Background Color) 4. Убацивање и брисање иконица и слика – обиљежити ријеч – Insert – клик на одабрану иконицу. Брисање иконице: Remove Last Icon. 5. Убацивање/брисање слика – обиљежити ријеч – копирати – Paste. 6. Израда оквира за дијелове мапе – означити централни оквир/ главну грану – Insert – Cloud (на исти начин се и брише оквир). Бојење оквира: означити оквир/главну грану – Format – Cloud Color. 7. Израда слободних оквира – New Child Node и уписати текст. 8. Повезивање грана стрелицом –– Држати CTRL и лијевим кликом означити гране – Insert – Add Graphical Link. –– Смјер и боје стрелице: десни клик, а затим изабрати смијер и боју. –– Брисање стрелица: десни клик на стрелицу – Remove Arrow Link. II. Израда мултимедијалне скице часа/презентације – мапа ума каомултимедија 1. Убацивање садржаја у Hiperlink (текст, звук, видео-запис и сл.) Претходно снимити мапу ума под одређеним именом, обиље- жити ријеч/оквир/грана гдје се жели успоставити хипервеза, а затим: Insert – Hyperlink File Chooser – клик на жељени мулти- медијални садржај. 2. Брисање Hyperlinka:означити грану са хиперлинком – Insert – Hyperlink (Text Field) – Edit Hyperlink Manually – избрисати садржај из прозора – OK. 3. Архивирање (у Hyperlink) „збирке“ мултимедијалних садржаја из фолдера у коме се налази скица часа на посебној грани и подгра- нама мапе: File – Import – Folder Structure – Open. 183

4. Снимање мапе/скице часа у посебан фолдер: –– Save As – изабрати фолдер или Desktop и уписати име доку- мента – OK. –– Послије преснимавања треба поново успоставити хиперлин- кове. 5. Начин презентације: –– Подесити оптималну величину слова (100%, 150%) и/или по- десити величину фонта (смањивати величину од центра пре- ма периферији). –– Аутоматско увеличавање и бојење текста и грана по нивоима важности: Format – Automatic Layout. –– Презентовање, по правилу, почети са кључним појмовима/ темама (претходно „откачити“ бочне гране, а затим их посте- пено активирати). Мултимедијални садржај у хипервези се не активира ако су извршене измјене (преснимљена мапа/слика ван фасцикле, измјене назива докумената, промјене у дизајну саме мапе)137. Прилог 2 Програм Free Mind, задаци за заједничке вјежбе техника мапирања Уради наведене задатке користећи се упутством о примјени програ-ма Free Mind за израду мапе ума и мултимедијалне скице часа (Прилог 1). 1. На шаблону мапе ума у програму Free Mind, умјесто НАЗИВ ТЕМЕ упиши: МОЈА ПОРОДИЦА. 2. Нацртај прву грану мапе и напиши: УЖА ПОРОДИЦА; уба- ци иконицу са бројем 1; нацртај бочне гране и упиши: МАЈКА, ОТАЦ, ДЈЕЦА. 3. Нацртај другу грану мапе и напиши ШИРА ПОРОДИЦА; уба- ци иконицу са бројем 2; нацртај бочне гране и упиши: МАЈКА, ОТАЦ, ДЈЕЦА, БАБЕ И ДЈЕДОВИ.137 FreeMind програм је бесплатан и може се преузети директно са интернета: http://sourceforge. net/projects/freemind/. Упутство о примјени Free Mind, аутор је сачинио уз консултације са школским инспекторима – савјетницима Милком Бабићем и Маринком Савићем и професо- ром разредне наставе Славицом Драгутиновић.184

4. Нацртај трећу грану мапе и напиши: ВАЖНО У ПОРОДИЧ- НИМ ОДНОСИМА; убаци иконицу са бројем 3; нацртај двије бочне гране и упиши: ДРУЖЕЊЕ и ПОМАГАЊЕ, наставити по жељи.5. „Архивирај“ (Хиперлинк) аудио-визуелни запис „Волим маму...“ уз ријечи УЖА ПОРОДИЦА.6. Избриши Хиперлинк „Волим маму...“, а затим убаци други.7. „Архивирај“ текстове НАСТ. ЛИСТ уз одговарајућу ријеч у мапи ума.8. Аутоматски увеличај и обој текст и гране по нивоима важности.Прилог 3 Модел обрасца скице часа Аутор/и скице: Наставни предмет и разред, разред и наставна тема/јединица: Тип часа: Наставни циљеви/часа – у планираном времену ученици ће знати,моћи/умјети, да: Облици рада и наставне методе: Наставна средства и помагала: Корелација са другим наставним темама/предметима/областима:Начин провјере нивоа остварења циљева наставе/учења:Повезаност активности на часу са остварењем наставних циљеваФазе/кораци активности Активности ученика Циљ активности наставника учења, да ученици: ШИРИ „СЦЕНАРИЈ“ АКТИВНОСТИ 185

Прилог 4. Примјена програма MIND MANAGER за израду мапе ума и мултимедијалне скице часа Израда и ефикасна примјена мултимедијалне скице часа/пре-пзеонзтнаацвиањјее,укваоидиуомсаппоесоубмљаепнроесмтазапрпоргирмајменууMкоinмdпјМутaеnрaаgeуrнпаостдарваизу13м8.ијева У наредном тексту указаћемо на примјену основних техника мапи-рања према наведеном програму које се односе на поједине фазе израдемултимедијалне презентације. 1. Старт – покретање програма, избор стила, формирање главнихграна и уписивање кључних појмова; 2. Израда оквира и уписивање текста; 3. Дизајнирање мапе ума 4. Архивирање садржаја који скицу часа/презентацију чини мул-тмиампеедуимјаомка(оХмиуплетрилмиендки,јНе1о39т. ес), укључујући испробавање функционалсти Технике мапирања према програму Mind Manager138 Програм Mindmanager са ширим упутствима о начину коришћења може се преузети на адреси: www.mindmanager.en.сoftonic.com/download).139 Начин израде електронске мапе/скице часа зависи од верзије програма Mind Manager. У оквиру програма су детаљнија општа упутства о начину његовог коришћења (Опција – Learning). Инструкције које слиједе односе се на верзију X5.186

1. Старт – формирање главних грана и уписивање кључних појмова а) Избор стила мапе140 – ако се не користи мапа ума као шаблон. Ко- раци – лијеви клик: 1. MindManager; 2. Start Using MindManager; 3. Learning; 4. Map Templates; 5. Nev Blank Map (Curveds); 6. OK; 7. Клик на црни знак x (Мy Favorite Maps); 8. Уписивање назива главне теме/идеје у централни оквир. •• Замјена стила готове мапе: 1. Обиљежити централни оквир; 2. Format; 3. Stil; 4. Aссign From Template organizer; 5. (Default) Curwed; OK. б) Формирање главних грана и уписивање кључних појмова (подте- ма) Кораци – лијеви клик: 1. Обиљежити оквир централне теме; 2. Insert Subtopic, 3. Уписати назив кључног појма/подтеме за сваку грану мапе ума, 4. Додавање бочних линија и уписивање појмова нижег реда (конкретнијих садржаја) у вези са кључним појмом. 2. Израда оквира и уписивање текста 2.1. Израда издвојеног оквира – „пливајуће“ теме (Topic Insert Floating) Издвојен оквир („пливајућа“ тема) јесте сегмент мапе ума са садр-жајима који су значајни за разумијевање главне теме. Није повезан са цен-тралном темом/оквиром, јер се не уклапа у критеријум избора и структу-ру главних грана. Понекад „пливајућа“ тема има само информативну улогу(подаци о аутору скице, архивираном тесту и слично). Кораци – лијеви клик: 1. Insert Floating Topic; 2. Кликнути на жеље-но мјесто мапе, брисати Floating Topic и уписати жељени текст; 3. Додатибочне гране и уписати текст. 2.2. Додавање везаних оквира уз појмове и уписивање текста Првенствена функција везаних оквира јесте да се у њих упишу додат-не информације о појму/садржају на мапи за који је оквир везан. Кораци – лијеви клик: 1. Обиљежити ријеч/слику на мапи ума гдјесе жели успоставити оквир; 2. Inсert Callout Topic; 3. Shape (Избор одго-варајућег облика, а ако се жели да текст заузме мањи простор користи сеопцију Shape, затим Callout Line – остаје текст везан линијом); 4. БрисатиCallout и укуцати жељени текст.140 Код новијих верзија програма Mind Manager аутоматски се фаворизује стил заобљених ли- нија. 187

3. Завршно дизајнирање мапе ума Завршно дизајнирање мапе ума подразумијева: дизајнирање цен-тралног оквира, повезивање/раздвајање дијелова мапе (грана), иконица,бојење и обликовање линија, текста, простора, избор позадине итд. Из практичних разлога дизајнирање мапе ума, треба вршити послијеформирања основне структуре главних и споредних грана и организацијесистема појмова по подтемама и категорији појмова (битни и мање бит-ни). Наводимо неке од активности у вези с тим редосљедом који није оба-везујући. 3.1. Дизајнирање оквира централног појма мапе Основни кораци: 1. Обиљежите централни оквир; 2. Image fromLibrary (Избор одговарајућег оквира – облик, боја). 3.2. Insert Relatiоnship – повезивање одвојених садржаја мапе ума Команда Insert Relatiоnship омогућава логичко повезивање удаље-них садржаја и дијелова мапе. Тако је олакшано стварање система знања, атиме лакше разумијевање и памћење. Основни кораци: 1. Обиљежити ријеч/слику на мапи ума гдје се желиуспоставити веза; 2. Клик на иконицу Insert Relatiоnship, а затим на обиље-жено мјесто; 3. Десни клик на иконицу Inсert Relatiоnship; 4. Избор одго-варајућих опција у вези са линијом (облик, смјер, боја и др.); 5. Десни кликна линију ако се жели убацити оквир на линију за додатно објашњење. Брисање линије за повезивање: 1. Десни клик на линију; 2. Лијеви кликна Insert Relatiоnship. 3.3. Убацивање слика и иконица – Library и Insert Map Marker Кораци у примјени опције Library – лијеви клик: 1. Обиљежити ријеч/слику на мапи ума гдје се жели убацити иконица; 2. Library (вертикалнапалета); 3. Клик на жељени фолдер са иконицама; 4. Клик на одабрану ико-ницу. Кораци у примјени опције Insert Map Marker – lijevi klik: 1. Обиљежи-ти ријеч/слику на мапи ума гдје се жели убацити иконица; 2. Insert MapMarker; 3. Клик на иконицу. „Хватање слике“: 1. Притискак на тастер PrtScn; 2. Сачувати „сни-мак“ као ворд документ; 3. Обрадити сличице „снимак“ и користити пожељи.188

Брисање иконице: 1. Десни клик на иконицу; 2. Лијеви клик на Remove. 3.4. Boundary – одвајање мањих цјелина мапе оквирима Кораци – лијеви клик: 1. Обиљежити кључни појам на главној гранимапе ума која се жели издвојити оквиром, 2. Boundary, 3. Клик на жељениоблик оквира 4. Linia Parttern, 5. Избор облика линија. 3.5. Избор позадине, бојење поља, линија и текста Кораци – лијеви клик •• Избор позадине мапе: 1. Обиљежити оквир централне теме; 2. Format, а затим на Background; 3. Избор боје на Color141. •• Скидање мреже и оквира за цијелу мапу (ако постоји): 1. Обиље- жити оквир централне теме; 2. Remove image, а затим на Aplly; OK. •• Бојење текста: 1. Обиљежити текст; 2. Font/Ink Color, а затим на одговарајућу боју. •• Бојење линија оквира: 1. Обиљежити главну грану или оквир дије- ла мапе; 2. Line Color, а затим на одговарајућу боју. 4. Архивирање садржаја у Нотес и Hyperlink мапе – скица часа мул-тимедија Постоје бројне базе података и докумената које могу представљатиоснову мултимедијалне наставе (текст, слика, симбол, анимација, филм исл.). Поједини садржаји се могу користити директно са интернета, али јебоље да се сниме, архивирају у личне фолдере и користе по жељи (посебноили повезани са мапом ума као мултимедијом). 4.1. Убацивање текста у Нотес мапе ума Кораци – лијеви клик: 1. Обиљежити мјесто на мапи ума (ријеч, сликаи сл.) гдје се жели успоставити веза; 2. Нотес; 3. Укуцати текст, односноизабрати докуменат из фолдера или са интернета и обиљежити, а затимОК; 4. Изаћи из Нотеса – клик на црно x. 4.2. Архивирање мултимедијалних садржаја у Hyperlink мапе ума142141 Позадина (подлога) мапе ума је адекватна ако одговара теми/контексту и ако не „замагљује“ основне садржаје на мапи. У вези с тим посебно је погодна бијела боја.142 Hyperlink – као хипервеза је погодан за архивирање већег документа: текст, више графичких прилога, звук, филм итд. 189

Могући кораци у преузимању фајлова са youtube-a A) Инсталирати plug-in за Mozilla Firefox за скидање фајлове са yоутуbе-а 1. Отворити линк: httpс://addonс.mozilla.org/en-US/firefox/ addon/1-click- youtube-video-download/ ; 2. Клик на Add na Fire- fox; 3. Install now; 4. Restart now Б) Преузимање видео-садржаја: 1. У претраживач укуцати назив теме (адресу) и youtube; 2. Клик на DOWNLOAD (испод видео прилога); 3. Одабрати MP4 360p; 4. Одабрати мјесто за видео-за- пис (фолдер). Кораци у повезивању у оквиру фолдера: 1. Обиљежити мјесто на мапиума (ријеч, слика, оквир) гдје се жели успоставити хипервеза; 2. Hyperlink;3. Клик на иконицу са отвореним корицама фолдера; 4. All Files (u paletiумјесто Audio Files); 5. Клик на изабрани докуменат из фолдера, а затим ОК. •• Директно „отварање“ у Hyperlinku: 1. Лијеви клик на иконицу, или: десни клик Open Hyperlink, или: Open Wiht; 2. Изабрати од- говарајући програм. По завршетку дизајнирања пожељно је провјерити функционалностмултимедијалне скице часа као мултимедије – провјера функционисањахипервеза, видљивости итд. Најефектнија презентација се постиже ако се (кликом +) постепено„додају” поједини дијелови мапе ума који су раније „откачени” (кликом нaзнак минус). Исти ефекат се може остварити и аутоматски лијевим кликомна опцију View, a zatim Presentation Mode.190

РАЗМЈЕНЕ ИСКУСТАВА О КРЕИРАЊУ МУЛТИМЕДИЈАЛНИХ СКИЦА ЧАСА И РАЗВИЈАЊУ КЉУЧНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА Циљ и задаци •• Евалуација и усавршавање појединих елемената компетентности наставника за припремање и извођење мултимедијалне наставе. •• Размјена искустава о могућностима унапређивања рада на раз- вијању кључних компетенција код ученика (за учење и социјалне кометенције). Уводне активности Информисање о намјени/циљу обуке, радним материјалима, начинуорганизације; подјела на групе и избор руководиоца. Вјежбе и главне активности Прва вјежба Уводне напомене и разговор о отвореним питањима у вези са раз-вијањем кључних компетенција код ученика (које нису директно у вези сакнњаситгаевунивмезпирсетдиммет14и3.ма) и инструкције у вези са могућностима коришћења Алтернатива – извођење одабраних елемената радионичких актив-ности: УЧЕЊЕ КАКО СЕ УЧИ И РАЗВИЈАЊЕ СОЦИЈАЛНЕ КОМПЕ-ТЕНЦИЈЕ УЧЕНИКА (књига, други дио). Друга вјежба Групни рад 1. Презентације самостално израђених мултимедијалних скица часа у виду мапа ума (према договору) уз коментаре аутора: a) квалитет описа наставних циљева/часа и њихова усаглашеност са наставним програмом; б) функционалност избора мултимедијалних садржаја у остварењу наставних циљева; в) самопроцјена практичне примјене скице часа (ефекти наставе и учења; ниво активности ученика; типичне тешкоће; потребна побољшања и додатна обука);143 Пожељно је скренути пажњу на моделе интегративног приступа реализацији наставних циље- ва који се односе на наставу и ВРОЗ (Радионице на крају другог дијела књиге). 191

г) оцјене и мишљења/реакције ученика, колега, стручних сарад- ника, директора о конкретној презентацији послије примјене у школи. (Сваки члан групе је презентатор и учествује у процјени мултимедијалних скица часа осталих учесника). Групна расправа о појединим презентацијама144 према наведеним еле-ментима (а–г) уз закључну оцјену за сваку мултимедијалну скицу часа: a) могућности примјене скице часа у наставној пракси (директно или уз потребна прилагођавања и побољшања) и б) општа оцјена квалитета појединих елемената и сценарија мулти- медијалне скице часа/презентације у цјелини. 2. Пленарни рад – извјештаји о групном раду, уз илустрације посебно вриједних елемената мултимедијалних појединих скица часа; пле- нарна расправа и закључци. Трећа вјежба 1. Размјена информација о корисним линковама, личним базама мултимедијалних садржаја, односно мултимедијалних скица часа/ презентација. 2. Дорада самостално израђених скица часа/презентација у виду мапа ума на основу прихваћених сугестија. 3. Индивидуални и/или тимски рад на усавршавању компетенција за израду мултимедијалне скице часа/презентације (према исказа- ним потребама). Завршне евалуативне активности 1. Расправа о остварењу пројектованих циљева и очекивања учесника у обуци (највреднија сазнања, потребна додатна обука и сл.); могуће тешкоће у примјени стечених компетенција. 2. Договор о примјени стечених компетенција за припрему и из- вођење мултимедијалне наставе (самостална/тимска припрема и реализација током наставе или васпитног рада са одјељењском заједницом, презентације у оквиру програма стручног усаврша- вања и др.). 3. Анонимна анкета (о организацији и квалитету обуке, самопроцјена нивоа оспособљености за примјену стечених елемената компетент- ности итд.).144 Алтернатива – групна расправа се може фокусирати на темиљитију критичку анализу само једног примјера мултимедијалне скице часа.192

IV. ХИПЕРМЕДИЈИ У НАСТАВИ И УЧЕЊУ



1. ХИПЕРМЕДИЈИ У ОБРАЗОВАЊУ Хипермедијални системи су се појавили као једна од педагошкихиновација које својим карактеристикама доприносе прилагођавању наста-ве ученику и његовим потребама. Овде су разматране основне каракте-ристике хипертекстуалних и хипермедијалних система као и педагошкиефекти коришћења у настави. За кретање кроз хиперпросторе у којимаученици усвајају нова знања користе се различита навигациона средства.Управо њиховим коришћењем смањује се велики проблем “изгубљености”корисника у претраживању информација путем Интернета на WWW, елек-тронских енциклопедија или курсева за учење заступљених на највећој ра-чунарској мрежи. Превођењем на ХТМЛ језик, софтвер може бити пред-стављен на Интернету и бити доступан великом броју ученика. Хипермедијални системи (Hypermedia Systems - HMS) засновани суна хипертексту који представља нелинеарни (разгранати) модел организа-ције и излагања информација путем различитих медија: текста, слике, звука,графике, анимације итд. Ослањају се на интерни план и коришћење усавр-шених навигационих средстава као што су концептуалне мапе или графикекојима оријентишу кориснике и омогућавају ученицима да сами доносе од-луке како да наставе учење. Хипертекст се дефинише као веза међу “чворо-вима” који садрже један или више “екрана” са информацијама. Чворови садр-же структуирана знања која се могу претраживати уз помоћ навигационихсредстава. Постоји дакле јасно дефинисана структура материјала дата јед-ноставно редослиједом чворова и раслојавањем веза међу њима при чему јеје препуштено избору корисника да ли ће тај редослијед слиједити. До скораје овај приступ коришћен при структуирању курсева који су засновани нахипертекстуалним везама. Обзиром да су корисници веома различити тј.стартују са различитим интересовањима, претходним знањима и способно-стима овај приступ се не може у потпуности прихватити. За разлику од ин-телигентних система, системи засновани на хипертексту били су статичнии неадаптивни медијуми за учење. Наиме често су описивани као непеда-гошка технологија зато што су посједовали минималну структуру садржајазнања док су се корисници често губили у хиперпростору за учење. Навигациона средства омогућавају ученицима да користе нелине-арно структуиране садржаје, односно да бирају области интересовања,да напредују индивидуалним темпом приликом учења и усвајају потребнеинформације. Развој информационих технологија у великој мјери може 195

утицати на нове теорије учења али су и теорије учења свакако утицале наусвршавање нових технологија. Коришћењем Интернета савремена школа има могућност да семијења у правцу “виртуелне школе” која се ослобађа свих парадигми учењаи подучавања и која је у стању да задовољи потребе ученика, да развије спо-собности комуникације, проналажења информација, критичког мишљењаитд. Поред осталих услуга које пружа, Интернет садржи мултимедијалнидио под називом World Wide Web (мрежа широм света) коју ученици могукористити за проналажење и трансфер информација. WWW чини великиброј мултимедијалних презентација креираних од кодова који омогућавајуповезивање више докумената и једноставан прелазак са једне локацијена другу. У основи су дакле хипермедијални системи који омогућавајуприступ информацијама у складу са индивидуалним интересовањима, штоу образовању представља посебну вриједност. Обзиром да WWW пред-ставља мултимедијално представљање садржаја укључујући текст, слику,графику, филм анимацију итд. ангажује се више чула у процесу стицањанових знања што уједно подстиче мотивацију и повећава активност уче-ника. Самим тим повећава се и ефективност учења. Веома велики бројуниверзитета широм свијета пројектовао је хипермедијалне системе заон-лине учење. Углавном су базирани на хипертексту и ослањају се на спо-собност корисника да донесе одлуку који ће корак даље направити. Нагла-шен је конструктиван приступ гдје ученик прихвата контролу учења, којеје олакшано формирањем чвор-веза које се рефлектују на конструисањебазе знања у складу са начином учења. Теоријска разматрања когнитив-них стилова учења, затим теорије које учење дефинишу као акумулацијуи организацију структура знања представљеног у виду чворова и њиховихвеза, довела су до разноврсних могућности учења у хипермедијском ок-ружењу. Осим WWW постоји велики број електронских енциклопедијакоје својим садржајима доприносе подизању квалитета наставе и учења.Хипервезе које постоје међу садржајима омогућавају лако кретање крозматеријал остављајући могућност кориснику да изабере подручје које ћепроучавати, медије који ће саопштавати информације, питања за провјеруусвојеног градива као и хипервезу са одредницом на коју се постављенизадатак односи. Дакле, мултимедијални системи који су прилагођени ин-тернет окружењу представљају хипермедијалне системе који обезбјеђујуиндивидуализовани начин приступа информацијама у складу са предз-нањима и потенцијалима сваког ученика.196

2. ВЕБ-ПОРТАЛИ ЗА НАСТАВНИКЕ У последње двије године у Србији је креиран Веб-портал за плани-рање, реализацију и оптималну организацију наставе. Портал садржи ма-теријале за директоре и стручне сараднике како би им олакшао планирањеи реализацију њихових активности. Портал се налази на адреси www.edu-soft.rs У свијету постоје бројни дидактички нормативи за употребу дидак-тичких медија и увјерљиви докази шта се у настави постиже ако се та сред-ства досљедно примјењују. Васпитно-образовна вриједност дидактичкихмедија могла би се условно свести на ове провјерене чињенице: дидактич-ки медији омогућавају брже и квалитетније реализовање циљева и зада-така васпитања; значајна су претпоставка модернизације и динамизирањаметода и облика наставног рада; битан су чинилац за усклађивање наставеса животом, теорије с праксом и за прилагођавање наставних садржаја мо-гућностима, претходним знањима, потребама и интересовањима младихи одраслих; значајна је њихова функција у ангажовању већег броја чула,подстицању и одржавању пажње код ученика, развијању радозналости ижеље за учењем, за активним суделовањем у наставном процесу и свомеразвоју. Захваљујући дидактичким медијима могуће је активно укључитиученике у процесе припремања наставе, њеног реализовања и вредновања.Дидактички медији омогућују самосталан рад ученика, трансфер знања, ињегову примену у раду и овладавање техникама самообразовања; битна супретпоставка равномјернијег ангажовања когнитивних, емоционалних иконативних снага личности у настави и учењу; значајан су чинилац усмје-равања ученичке активности у правцу истраживања, откривања, мисаоногуобличавања онога што је истражено и откривено и изграђивања власти-тих концепција мишљења; подстичу учење увиђањем, рјешавањем пробле-ма и креативне активности. На слици 49 је приказан портал који садржидидактичке ресурсе за припрему и реализацију наставе у основној школи.Материјали су структурирани по наставним предметима у складу са циље-вима и задацима Министарства просвете, науке и технолошког развојаРепублике Србије. Портал садржи методичка упутства, скице припрема,радне листове мултимедију и низ других корисних материјала за наставни-ке, директоре и стручне сараднике. 197

Образовни портал за наставнике Дидактички медији, о чијој смо педагошкој моћи до сада говорили,настали су као резултат вишегодишњег проучавања њихове педагошкесуштине и практичне ефикасности, а неки од њих су годинама примјењи-вани у нашим школама и показали су своју неоспорну вредност. То намдаје основу за тврдњу да ће они, стручно произведени, марљиво одабрании зналачки примјењени, утицати на то да се настава организацијски, садр-жински, методички и по резултатима које даје, подигне на виши ниво; дањом, више него до сада, буду задовољни наставници и ученици и да онаостварује успјешније оно што је предвиђено циљевима и задацима васпи-тања и образовања у свим врстама основних, средњих, виших и високихшкола. Основни принципи од којих се полази у процесу примјене дидактич-ких медија и коришћења извора сазнања могу се сврстати у неколико кате-горија од којих су, чини се, најзначајније сљедеће: а) Примјена једног наставног средства или коришћење извора саз-нања не искуључује употребу других средстава и извора. б) Неки извори сазнања или дидактички медији погоднији су од дру-гих за учениково разумјевање наставне грађе одређене области или нас-198