Stare vranjske porodice 16-01-2018

Pašića. Jedno vreme, kada je Mihajlo bio konzul, živeli su u Londonu. U braku nisu imali dece. Inače, upamćena je kao prava beogradska dama. Posle Drugog svetskog rata ostala je da živi u manjem delu kuće u Knez– Mihailovoj ulici. Iz nje nije izašla 20 godina, jer očima nije mogla da gleda komuniste. Redovno joj je dolazila frizerka i službenik iz engleske čitaonice, koji joj je donosio knjige i časopise.Rista Antić 201 Stare vranjske porodice



Kočadžije – izbugarskog u srpski rovNa Solunskom frontu, do proboja, rovovi su, neretko, bili udaljenijedni od drugih samo dvesta metara, tako da se dešavalo da sevojnici dovikuju između sebe. Nikodije Stošić nije imao mira i stalnose kod bugarskih vojnika raspitivao o tome koje su jedinice u srpskimrovovima i na kraju je saznao da su mu braća Kočadžije preko puta.Jedne noći, kada su borbe utihnule, odlučio je da prepuzi brisaniprostor Trg sedmog septembra u Džumrihana (carinarnica), a naVranju je deo najstarijeg vranjskog uglu, u kući dr Tome Jovanovića,naselja Tulbe. U neposrednoj posle oslobođenja od Turaka bioblizini je Belog mosta i Krstate je turski konzulat. Po završetkudžamije. Na mestu današnjeg trga Prvog rata Tulbe, koje je generalza vreme turskog zemana bilo je Jovan Belimarković sravnio sagroblje na kojem se sahranjivala zemljom, dobilo je naziv Četničkiturska vlastela. Po turbetima trg. Posle Drugog rata nova vlast(nišanima) čitav kraj dobio je ga je preimenovala i dala munaziv Tulbe. današnji naziv.Pored groblja bila jeTihomir Kočadžija sa porodicom 203 Stare vranjske porodice

Deca Tihomira Kočadžije oronuo od teškog rada, napustio je Carigrad 1905. godine. NaSTOŠIN POVRATAK IZ dugom putu do Vranja krioCARIGRADA I SUZA se od drumskih razbojnika uLAKODUŠNICA mnogobrojnim hanovima i napuštenim kućama. Kada je Tulbe, kako Vranjanci i danas odlazio iz Vranja sinovi su muzovu čitav kraj oko trga, obeležile bili odrasli, već mladići u naponusu brojne familije. Mnoge od njih, snage.zahvaljujući društveno-istorijskimlomovima u 20. veku, doživele su Došao je do kuće i dozvaoveliki uspon i još veći pad. svoju Stojnu. Na vratima se pojavio čovek njegovih godina. Stoša Kočadžija je stigao u Stoša ga je posmatrao nekolikorodno Vranje nakon dugog i trenutaka i sa mukom prepoznaonapornog puta, kome kao danije bilo kraja. Star, bolestan,Kočadžije 204

učitelja Mihajlovića, zvanog kočija i pašinica. Nije smeo. BojaoBarjam. Rekao mu je, teška srca, se šta bi bilo da su se Turci vratilida su mu sinovi otišli i da sada u Vranje. Stradala bi mu celažive u turskom Bujanovcu. Od porodica, a pešice iz Carigradanjegovog Tome je kupio kuću i nije mogao, na dugom putovanjudućan. bi najverovatnije nastradao od drumskih razbojnika. Stoša je bio zapanjen, ali kad jesaznao da mu se izrodilo desetoro DECA BEZ OCAunučadi, da su svi živi i zdravi,pustio je suzu lakodušnicu. Stošina supruga Stojna ostade u Vranju sa dva sina, KrstomKOČADŽI, PAŠINE i Tomom, provodeći život u siromaštvu i nemaštini, jedvaHANUME I ZLATO sastavljajući kraj s krajem. Nije znala, niti je mogla znati da li je Stoša je rodonačelnik Stoša uopšte živ i gde se nalazi.Kočadžija. “Rodio se u selu Stošini sinovi odrasli su bez oca.Kupinincu oko 1830. godine. Kao Počeli su da se bave zanatom imladić prelazi u Vranje i počeo je osnovali svoje porodice.da služi kod vranjskog paše kaokočijaš. Turci su ga zvali ‘kočadži’, Toma se rodio u Vranju 1852.prema poslu koji je obavljao, tako godine. Oženio se Dostanomkasnije nastade nadimak. (Docom), devojkom iz Sobine, iz porodice Vuksanci. U braku su Sredinom 1877. godine imali pet sinova i dve ćerke. Kadavranjski Turci su već osećali da je dolazila u Vranje iz Sobine,njihovo neće dugo, pa se paša sa Doca je stalno prolazila poredsvojim ljudima polako spremao Tomine kuće i zaljubila se uda se evakuiše iz Vranja, a Stoši njega, visokog i zgodnog mladića.naredi da mu u Carigrad poveze Venčanje je obavljeno u Sabornoju kočijama njegove dve žene i crkvi, a sam obred venčanjabisage sa zlatom. Stoša posluša su tada vršili grčki i bugarskipašu, natovari zlato i sa dve pašine sveštenici. Slučaj je hteo da Tomužene pođe u Carigrad, krećući se i Docu venča bugarski sveštenik icarskim drumovima. Ostao je kod izda im venčani list na bugarskompaše i verno mu služio za parče jeziku.hleba i malo odeće. Toma se bavio izradom Zamerali su mu kasnije mnogi oglava za konje, a pored togu Vranju, i pitali se zašto nijeprisvojio zlato i oslobodio se 205 Stare vranjske porodice

zanata proizvodio je i duvan na nekako ishranio mnogobrojnuizjamljenim oranicama. Od tog porodicu. Nastavio je Toma iposla nije se moglo normalno da kritikuje novu vlast, da poživeti. gradu i okolnim selima propagira kako je prošla vlast bila bolja odPARTIJSKO ove sadašnje, ne obazirujući se na upozorenja da to ne čini, daZAPOŠLJAVANJE U 19. neće biti dobro ni za njega ni za njegovu porodicu. Toma jeVEKU nastavljao po starom, smatrajući da se oni boje njega i njegove U godinama nakon propagande.oslobođenja Vranja od turskogropstva, u gradu su se na vlasti OSVETA POLITIČKIHsmenjivale dve političke partije.Toma je bio agitator partije na PROTIVNIKAvlasti, pa ga je zbog tog političkogangažovanja partija nagradila Protivnici su pokušali da gadržavnom službom. Dobio je pridobiju ili, barem, ućutkaju.posao kao gradski pandur, imao je Uoči Uskrsa donosili su mu jagnjestalnu platu, uniformu, i dobio je kao poklon i Doci govorili da jenaoružanje, pušku sa municijom. to za decu i da Toma prestane saSnažan, mlad, lep i naočit, u propagandom, pošto ima i drugihpandurskoj uniformi ulivao je načina da ga ućutkaju. Kada istrahopoštovanje, a bio je i član to nije pomoglo, prešlo se navladajuće partije. Na njegovu konkretne mere.nesreću, partija kojoj je pripadaoizgubila je na izborima vlast u Proizvođači duvana suVranju, a potom Toma i državnu kalupljen duvan predavali uslužbu. Ostao je bez uniforme, „Monopol“ na kraju godine.naoružanja i dobre državne plate, Monopolski otkupljivači sua kuća puna nejake dece. otvarali svaku balu duvana i određivali kvalitet, klasu duvana i Prodajući raznu užad i ulare otkupnu cenu. Tomin duvan su upo selima, aktivno je propagirao dva navrata ocenili kao plesnjiv idemokratske ideje. To se vlasti nije da kao takav nije za dalju upotrebusvidelo i gledali su na sve načine i preradu.da ga spreče u agitaciji, jer jenjegov ugled naglo rastao. Takav duvan se spaljivao na licu mesta i sav trud oko Nastavio je da radi svoj zanat sadnje, zalivanja, branja, sušenjai da proizvodi duvan, kako biKočadžije 206

što je najvažnije, posedi su bili jeftiniji. Odlučio se za Bujanovac”, zabeležio je potomak Ljubiša Stošić Kočadžija. Toma je jedne večeri 1903. godine ukućanima naredio da spremaju stvari, kuću je prodao učitelju Dušanu Barjamu za dve šake zlata, a kupio u turskom Bujanovcu palatu i magazu za jednu šaku zlata.Milan, sin Tome Kočadžije POSLOVNI NAPREDAKi kalupljenja odlazio je u vatru. Sa familijom se skrasio uPo pravilima, proizvođač je bio centru varoši iste godine. Udužan i da državi vrati i primljenu magazi je prodavao raznu robu,akontaciju koju je dobijao za bio je sitni trgovac mešovitomsadnju duvana. robom. Video Toma da nema više Svakog jutra, čim bi svanulo,kud, pa je rešio da napusti Vranje. turski telal udarajući u bubanjSamo, kuda da krene? Prema budio je meštane u centru varoši iseveru, ka Leskovcu i Nišu, ili na okolnim sokacima vičući: „Ooo…jug, u Bujanovac? Guta Meandži, Simon Papudži i Toma Kočadži…“ U Nišu i Leskovcu nikognije poznavao, a kuće i dućani Kupio je Toma od Turčinasu bili dosta skupi. Međutim, u veliku kuću sa dvorištem, kao iBujanovcu je znao dosta sveta. jedan dućan u centru varoši, čakTamo je povremno prodavao mu malo para i ostade za nastavaksvoje proizvode, a i Turci su posla. U novoj varoši posao mu jeprodavali svoje kuće i imanja i, dobro išao. Odrasla deca su mu pomagala u izradi i prodaji robe, a mlađa čeljad pohađala je srpsku osnovnu školu. Toma se potajno nadao da će mu se otac Stoša vratiti živ i zdrav iz Carigrada i doneti puno 207 Stare vranjske porodice

Ćeranazlatnika. Stoša se vratio, ali samo RATNI HEROJživ. Nije bio zdrav, a nije ni zlatadoneo. Drugi sin Tome i Doce, “Relja Stošić Kočadžija, vitez Familija Kočadžije svoj Karađorđeve zvezde i narednikekonomski uzlet doživeće sa srpske vojske, rođen je 1885.Tominim sinovima, ali će on biti godine u Vranju. Pre vojnogprekinut nadolazećim ratovima. kadra do 1905. radio je kao kazandžija i užar. Posle vojske “Prvi sin Tome i Doce, Milan otvorio je berbernicu, a kasnijeStošić Kočadžija, rođen je u i časovničarsku radnju uVranju 1878. godine, učesnik u dva Bujanovcu. Za vreme Prvogbalkanska i Prvom svetskom ratu. svetskog rata naročito se istakaoPosle rata preselio se u Beograd. na bojnom polju poznatih bitaka.Po izbijanju Drugog svetskog rata Za vreme srpsko-turskog ratavratio se iz Nemačke, gde je radio. 1912. Relja je sa VranjancimaPrilikom vođenja uličnih borbi pošao u boj i hrabro se borio naza oslobođenje Beograda, ubijen Kumanovu, kod Skoplja, Prilepaje od strane nemačkog vojnika. i Bitolja. U ratu s Bugarima 1913.Desilo se to oktobra 1944. godine”, bio je zarobljen od strane bugarskepriča Ljubiša. vojske i sproveden u njihovKočadžije 208

zarobljenički logor na Crnom pričao je i Janko Pešić, vlasnikmoru. Tamo je proveo izvesno i osnivač prve fabrike obuće uvreme, odakle je pušten kući. Vranju, učesnik u svim ratovima sa Reljom. Posle rata država mu Relja Stošić se naročito istakao ponudila oko trideset hektarau ratu s Austrijancima, Nemcima zemlje u okolini Prizrena, alii Bugarima 1914-1915. i na je Relja to odbio, jer sebe nijeSolunskom frontu 1916–1918. video kao čoveka koji bi se baviogodine. Preživeo je ‘albansku zemljoradnjom.golgotu’. U svim ratovima Reljaje bio hrabar srpski vojnik i Međutim, rat je učinio svoje.narednik. Za osvedočenu ličnu Relja je u Bujanovcu mnogohrabrost i požrtvovanje u ratu s vremena provodio po kafanama,Austrijancima 1914–1915. godine gde je ostavljao ono malo novcaodlikovan je zlatnim vojničkim što je od države dobijao i čestoorednom Karađorđevom zvezdom je dolazio u sukob sa vlastima,sa mačevima”, piše u knjizi „Junaci pa je u tim sukobima potezaoGvozdenog puka“. nož, pušku ili bombu. U jednom takvom sukobu sa žandarmima O njegovom velikom junaštvu biva teško ranjen od eksplozije ručne bombe.Relja, Nikodije, Draga i Tihomir Relja, heroj balkanskih i Prvog svetskog rata, veliki borac, poručnik srpske vojske, nosilac brojnih i značajnih odlikovanja, svoj život je okončao u bolnici u Skoplju 1926. godine. Kažu da ga baš i nisu mnogo lečili ni brinuli o njegovom ozdravljenju. Imao je tri sina i tri ćerke. SUDBINA SE POIGRALA SA BRAĆOM Velimir Stošić Kočadžija, treći sin Tome i Doce Stošić, ratni heroj iz oba balkanska i Prvog svetskog rata, odlikovan je brojnim odlikovanjima za 209 Stare vranjske porodice

pozivan jer je bio mlad za služenje vojske. Međutim, po izbijanju Prvog svetskog rata, sva četiri starija brata, Milan, Relja, Velimir i Tihomir, bili su mobilisani i upućeni na front. Bujanovac su okupirali Bugari. Nikodija mobilišu u bugarsku vojsku. Sudbina se poigrala sa braćom. Tri brata sa srpskom vojskom preko Albanije stižu na Krf, pa odatle na Solunski front, a Nikodija bugarska komanda, takođe, šalje na Solunski front sa bugarskim trupama.Iz Velikog rata: Nikodije Stošić BRISANI PROSTOR(stoji) Na Solunskom frontu, do proboja, uglavnom su se vodileiskazanu hrabrost, od kojih je rovovske bitke. Rovovi su, neretko,najznačajnija bila Zlatna medalja bili udaljeni jedni od drugih samoMiloša Obilića i Karađortđeva dvesta metara, tako da se dešavalozvezda sa mačevima. Posle rata da se vojnici dovikuju izmeđuvratio se u Bujanovac, gde je živeo sebe. Nikodije nije imao mira isa svojom suprugom Karanfilom, stalno se raspitivao o tome kojesa kojom je odnegovao dva sina su jedinice u srpskim rovovima ii šest kćeri. Velimir se bavio na kraju je saznao da su mu braćatrgovinom u svom lokalu u centru preko puta.Bujanovca. Umro je i sahranjen jeu Bujanovcu 1947. godine. Jedne noći, kada su borbe utihnule, Nikodije odluči da Nikodije Stošić Kočadžija je prepuzi brisani prostor i iznajmlađi sin Tome i Doce. Rođen bugarskih pređe u srpske rovove.je u Vranju 1896. godine. Živeo je Naravno, niko mu nije verovaosa svojim roditeljima u Bujanovcu da je Srbin i malo je falilo da gai pomagao ocu i braći u vođenju likvidiraju. Imao je sreću da sutrgovačkih poslova. U rat nije mnogi srpski vojnici znali njegovu braću Vranjance i tako je NikodijeKočadžije 210

bugarsku uniformu zamenio bojenje goveđe kože. Međutim,srpskom i sa braćom nastavio da dečak Tihomir je stalno odlazioratuje. kod njih i pripomagao im u radu, ali ono glavno – bojenje kože – Dolazi do proboja Solunskog morao je da nauči gledajući prekofronta, Bugarska kapitulira i četiri ograde.brata stižu u Bujanovac i srećuse sa bratom Tihomirom, tako da Vremenom je vredni Tihomirsu sva petorica preživela ratne dobro ovladao zanatom i počeostrahote. je sam da prerađuje i boji kožu. Izgradio je veliki objekat, Nikodije po završetku Prvog radionicu, i krenuo u ozbiljan rad.svetskog rata ostaje da živi i radi uBujanovcu. Braća su mu pomogla U jesen 1914. godine, tekda otvori prodavnicu, međutim, oženjeni Tihomir, koji je otpočeotaj ga posao nije mnogo privlačio nešto ozbiljno da radi, mobilisani on se seli u Beograd. Iz braka sa je i, zajedno sa tri starija brata,Darinkom dobio je četiri ćerke i Milanom, Reljom i Velimirom,jednog sina. upućen na ratište. U bici na Kolubari Tihomir biva ranjen,UKRAO KOŽARSKI ZANAT razneta mu je šaka desne ruke, tako da je onesposobljen za daljeOD JEVREJA ratovanje. Preko linije fronta, od jedne poljske bolnice, preko Niša Tihomir Stošić je po i Poljanice, uspeo je da stigne ustarešinstvu bio četvrti sin Doce Bujanovac. Bugarska vojska jei Tome Kočadžije. Rođen je u 1915. godine okupirala Bujanovac,Vranju 1892. godine. Tihomir je Vranje, Surdulicu, sve do Grdelice,u Vranju završio četiri razreda i tu okupiranu teritoriju nazvalaosnovne škole, pa kako u Moravska Bugarska”, kazujeBujanovcu nije bilo drugih škola, Ljubiša.jedino je mogao da svom ocupomaže u dućanu. U to vreme TEROR OKUPATORAu Bujanovcu je živela i bavila sepreradom kože jedna jevrejska Magla se polako dizala iporodica. Tihomir je od tih Jevreja spuštala prema rakovačkimnaučio kako se prerađuje, štavi, bivoleškim poljima. Jutarnju tišinuleši (uklanja dlaka), suši i boji tog miholjskog oktobarskog jutragoveđa koža. 1915. godine remetio je oštar zvon bugarskih vojničkih cokula o Jevreji su ljubomorno čuvalii krili recepturu za preradu i 211 Stare vranjske porodice

kaldrmu u centru varoši. Donosio Dostana, Tomina ženaje nelagodu i pritajeni strahsanjivim žiteljima. bugarski dobošar najavljivao 25 udarca po golom turu onom koji Čitav bugarski vod stajao je ne dođe.ispred kapije gazda Tome. Onbeše naočit, visok, širokih ramena, Sunce je već naprasno izašlo iuvek u urednom čohanom odelu, počelo da bije nesnosno u potiljak.sa zlatnim džepnim satom u koji je Znoj se kod prisutnih cedio nizs vremena na vreme pogledavao. leđa i svrbeo na petama. TukliDanju je mukotrpno radio i su ga volujskom žilom, sve dok,zarađivao, noću je prebrojavao obliven krvlju, modar u telu, nijeneprijatelje. onesvešćen pao na zemlju. Iz ustiju se cedila bledosiva sluz, Oficir sa šapkom, omalen i krkljao je kao da ga davi knedlazdepast, sa rukama ispruženim usirene zle sudbine.ispod kolena i čekinjastomkosom koja kao da mu je nicala Otišli su, govoreći da će seiznad veđa iz uskog ispupčenog vratiti ako preživi.čela, svom snagom lupao jemesinganom koricom sablje odrvena vrata porte. Tomina kuražna žena Docanasetila je veliko nevreme uduši. Sunce koje se probijalo nijeosećala u svom dvorištu. Samojezu, hladnoću u žilama, u svakojpori na koži. Došli su po njihovogTihomira, diku i ponos čitavefamilije. A tek što se vratio iz rata,gde je na Kolubari ranjen u rukui demobilisan kao neupotrebljiv.Pribrala se s mukom i odsečnimpokretom ruku otvorila kapiju.Kao pacovi, raspomaljeni bugarskivojnici jurnuli su u kuću, izvukli izkreveta sanjivog Borka, vezali muruke i poveli ga, blizu, u centar,gde se okupljala svetina, jer jeKočadžije 212

SPAS U BUGARSKOM veka u Sabornoj crkvi u Vranju,VENČANOM LISTU kada su na službi bili bugarski egzarhijski popovi. Majka, usplahirena, živihpokreta, sa ukućanima, na jedvite UBILI GA PARTIZANIjade odvukla ga je do kreveta.Krsteći se, pored upaljenog “Tihomir je sa suprugomkandila, uvila ga je u ovčje Dragom iz Bujanovca imao četirikože, kako bi izvukla utepotine, sina i tri ćerke. Nastavio je daspasila srce koje je pretilo da joj prerađuje goveđu i teleću kožuprepukne. i polako prelazio na trgovinu uglavnom gvožđarskom robom Zlotvori ga nisu ostavili na i analinskim bojama, koje jemiru. Čim su videli ugašena svetla nabavljao iz Frankfurta. Malinoću, došli su u najavljenu posetu. Bujanovac se razvijao u trgovačkiIzvukli ga u podne iz kuće i tako centar, na putu za Makedoniju,obmotanog u kožama naterali da Grčku i Kosovo. Posao je cvetaoigra bugarsku poskočicu uz zvuke i napredovao, tako da je Tihomirzurli. otvario novi veći lokal u centru Bujanovca. Uvela se i telefonska Od sigurne smrti spasila ga je linija u radnju i to je bio, poslemajka, koja je duboko zabrađena pošte, prvi telefon u Bujanovcu.sevala komitskim očima, čijih suse gromova, kao da je bilo juče, Otkup, prerada i bojenje kožeprisećali bugarski zlotvori. Izvukla vršilo se u radionicama koje suje sina iz čeljusti ciničnog, siktavo podignute iza stambenih objekatapopljuvanog smeha, povela ga i tu je radilo i po dvadesetak ljudi.kući, ne osvrćući se i s poslednjom Svi radnici hranili su se u kući inadom odnela u bugarsko bili kao jedna porodica. Mnogimanačelstvo venčani list koji je u Bujanovcu je to smetalo. Tuđizaveden u Vranju. uspeh se nije praštao. Mir i blagostanje nisu dugo potrajali. Bugari su tada, većajući čitavsat, uz oštru komovicu, rešili Počeo je Drugi svetski rat.da Tihomiru poštede život. Tihomir je doživeo tragičnuPotpis bugarskog mitropolita na sudbinu. Opljačkali su gadokumentu je presudio, a i rakija partizani, četnici, Arnauti. Ubilikoja je prozborila da zavedenih partizani iz Bujanovca i okoline.Bugara ima i u Bujanovcu. „Preko noći su ga izveli i u selu Ona se sa Tomom venčala Ljiljancu, u donjem vešu, sa sedamkrajem sedamdesetih godina 19. 213 Stare vranjske porodice

Bujanovac, početkom 20. vekapuščanih metaka u leđa, izrešetali Nakon toga, potomci sui na livadi pokopali u plitku raku. odlučili da se vrate u Vranje.Opljačkali ga, uzeli mu svu odeću Stradalna porodica Kočadžijei obuću i odneli 20 zlatnika i oko vremenom se oporavila u Vranju i200.000 novčanica u bugarskim Beogradu.levovima“ – svedoči Ljubiša.Kočadžije 214

Dimitrijevići – satiranjeburžujaDanilo je pokazivao izuzetan dar za proizvodnju obuće i trgovinukožom. Ubrzo se udružio sa Jankom M. Pešićem i rešili su daosnuju zanatsku obućarsku radionicu, koja je pred Drugi svetski ratzapošljavala 70 radnika i bila je prava mala fabrika. Čuvena i poznataširom Srbije, ekskluzivno je izrađivala čizme za kraljevu gardu, kao iza oficire vojske tadašnje Jugoslavije. Pored toga, bila je poznata poizradi balskih ženskih cipela, koje su mogle da se naruče iz kataloga Braća Toma i Tasa običan, za nošenje tereta i „binek-Dimitrijević u Vranje su došli samar, horizontalnog oblika, saiz obližnjeg sela Sobina. Toma štavljenom kožom, podešen zase bavio poljoprivredom, a jahanje“.Tasa samardžijskim zanatom.Samardžijski zanat se smatra MINĐUŠA ZA JEDINCAjednim od najstarijih zanata napodručju Vranja i jugoistočne Iako naziv zanata upućuje naSrbije. Samardžija je bilo u varoši, tursko poreklo, zanimljivo je daali i po okolnim selima. Tasa su „samardžijski zanat obavljalije izrađivao dve vrste samara: isključivo hrišćani, jer za njegaDanča, Julka i Đorđe Dimitrijević 215 Stare vranjske porodice

Julka nisu bili zainteresovani ni Turci, ni Cigani“, navodi se u studiji „Stari zanati“. Do opadanja zanata dolazi kada za transport dobara počinju da se koriste zaprežna kola i, naravno, kasnija upotreba motornih vozila. Tomi su deca umirala jedno za drugim i tek jedanesto, Danilo, ostalo je u životu. Kada se rodio, Danila su odveli kod čuvene gledarice i ona je prorekla da će preživeti i stavila mu gvozdenu minđušu u desno uvo, da ga čuva od zlih demona. Danilo će minđušu nositi do kraja života. Toma je mobilisan u Prvom balkanskom ratu i poginuo je naTasa Dimitrijević (u sredini) sa Dančom, Julkom i Đokom (levo odnjega)Dimitrijevići 216

bojištu, negde u Makedoniji. ODanilu je nastavio da se brinestric Tasa. Poslao ga je da učiobućarski zanat. Po završenomzanatu, Danilo se oženio Julijanom(Julkom) iz porodice Jovića, izGornje čaršije. U braku će roditisina jedinca Đorđa, 1921. godine.PRETEČA „MODE“ I Đorđe na Vrbicu„KOŠTANE“ Pored toga, bila je poznata po Vredan i snalažljiv, Danilo izradi balskih ženskih cipela, kojeje pokazivao izuzetan dar za su mogle da se naruče iz katalogaproizvodnju obuće i trgovinu firme.kožom. Ubrzo se udružio saJankom M. Pešićem i rešili su Danilo Danča Dimitrijevićda osnuju zanatsku obućarsku zarađeni novac uložio je uradionicu. Za ortaka su uzeli kupovinu kafane-hotela „Srpskai Ristu Stevanovića Čaplju i kruna“, u današnjoj Ulici 8.kupili veliki plac od Milorada brigade broj 5 u Vranju. U donjemMihajlovića Marganca. Na placu delu bila je kafana, a na gornjemje bila kafana «Marganac», sobe za izdavanje. Danilo jekasnije „Jadran“. Platili su 20. kafanu-hotel pretvorio u kuću zajanuara 1925. godine 240.000 stanovanje. Pored kuće imao jetadašnjih dinara i sagradili prvu veliki plac. U glavnoj ulici kupioradionicu za izradu čizama, fine je lokal (kasnije „Foto Tiho“),obuće i trgovinu kožom u Vranju, potom njive, vinograde i voćnjak upod imenom „Janko M. Pešić i Kusom blatu.Kompanija“. Janko i Danilo će ostati ortacido kraja, dok se Rista povukaoiz obućarstva. Radionica je predDrugi svetski rat zapošljavala70 radnika i bila je prava malafabrika. Čuvena i poznata širomSrbije, ekskluzivno je izrađivalačizme za kraljevu gardu, kao i zaoficire vojske tadašnje Jugoslavije. 217 Stare vranjske porodice

Drugi svetski rat Danča obućar fizičku i psihičku torturu.je proveo u Vranju, radeći čizme „Neprijatelja treba poniziti,za kraljevu vojsku u otadžbini. SinĐorđe je interniran u Bugarsku. raspametiti i njegovim potomcimaVratiće se 1944. godine i biće staviti do znanja da će životpozvan na služenje vojske, 10. provesti izopšteni kao gubavci“!septembra, od strane nove, – gremeli su novopristigli šefovikomunističke vlasti. Vojsku će OZNE vranjskim sledbenicima.služiti na Kosmetu, idući iz borbe Jedan od njih, pitao je: „Kako?“u borbu, u jedinici koja je čistila „Zapamti“ – odbijalo se odteren od balista. zidova – «u Leskovcu smo najvećeg gazdu isterali iz njegoveNJEGOVI KOJI palate, oduzeli mu sve i useliliPREOSTANU I OD NAŠE ga u kućerak sa dve sobe. NjihSENKE ĆE BEŽATI! dvanaest! Pored oficirske zgrade. Nemaju vodu, nužnik, prose za Po okončanju rata Danila će hleb. Znaš li gde vrše nuždu? Unova vlast smišljeno optužiti da kartonske kutije, bre! A naši oficirije izrađivao čizme Bugarima. Sve i oficirke imaju kupatila, otpatke uje bilo spremno da ga proglase kesama bacaju kroz prozor gazdidržavnim neprijateljem i krenu u pravo pred vrata. Šta ga čeka?Danča i Julka vode kolo u SobiniDimitrijevići 218

Ludnica! A njegovi koji preostanu Lece Karaperai od naše senke će bežati!“ Lece Karapera bio je prototip „Razumeo sam tada, kasnije srpskog oficira svog doba –nisam, morao sam da se visok, koščat, pravilnih crtaispovedim deci i prijateljima. lica, sa negovanim brkovimaUžasno sam se bojao da neću kao čengelima. Visoka čela,umreti kao svaki normalan dušmanskih ruku, a tek oči…čovek“ – pričao je u starosti Voleo je život, sagorevao u njemu.bivši vranjski „oznaš“. On je, Gde je oro, tu je on da izvadinažalost, na štakama, u prljavom, maramče i bude kolovođa. A gdepocepanom kaputu, sa platnenom je oro, tu su pesme i žene.torbom preko vrata gegao po hlebu obližnju prodavnicu, u blizini VRANJSKI RASPUĆINkuće u kojoj je samovao. Umro jeu najvećim mukama. Lece Karapera, ili vranjski Raspućin, kako su ga njegoviDOBOROTVOR LECE savremenici zvali, početkom 20. veka, 1902. godine, radio je uKARAPERA srpskom konzulatu u Skoplju. U Prvom ratu bio je istaknuti Po donošenju zakona o artiljerijski oficir, kapetan prvenacionalizaciji, Dimitrijevićima klase, solunski borac. Penzionisanje oduzeta kuća, njive i voćnjak. je 1927. godine u 43. godini života.U kuću je useljen ženski internat.Đorđe se u međuvremenu oženio Iako je izašao u penziju,Ljiljanom i otišao u Beograd, u voleo je da nosi vojničke čizme,potrazi za poslom. Radio je ukafani „Kovač“ kod Đerma. UBeogradu, 1952. godine, rodio imse sin Petar. Danilo je sa ženom Julkomizbačen na ulicu. Ljudi, komšije,prijatelji, poznanici, pa i rodbina,bežali su od njih. Strah je zatvaraokapke na prozorima i očima.Prihvatio ih je komšija AleksandarStamenković, Lece Karapera,solunski ratnik, autoritet i međukomunistima. 219 Stare vranjske porodice

Julka i Đorđe sa kumom u Vranjskoj Banji 1931. godinevojničko odelo, da uzjaše konja Vranjanci su ga, ipak, najvišei krene prema Ćoški, Donjem znali kao vrsnog igraorca,Vranju, Saraini, Raški… Znao je jednog od autentičnih čuvarasvaku šarenu belku i crnku po starovranjanskih ora. Igranjuvinogradima i po kućama. se učio još kao dečak, kada bi čalgidžije i meteri krenuli da Bio je jedan od pionira sviraju “tn’ko i visoko” razna ora,konjičkog sporta i učesnik a potom i čuvena vranjska kola:konjičkih trka u Vranju i Srbiji, “pembe”, “preševku”, “emčino”…koji ima svoju značajnu istoriju Sviralo se i igralo po cvetnimizmeđu dva svetska rata. Sa baštama, u senci šam-dudovakonjem Alijom na konjskim ili, obasjanim srebrnastomtrkama osvojio je devet prvih mesečinom, u blizini rekemesta i 14 drugih. Odžinke. Tu je Lece Karapera izrastao u najboljeg folkloristu i Sa drugim konjem, Pečujem, čuvara klasične vranjske tehnikenije mnogo učestvovao na trkama, u kolu.jer mu je brzo uginuo. Kaouspomenu na njega do kraja žvota UZMI ME, CRNA ZEMLJOdržao je na stolu prepariranukopitu sa potkovicom. Lece je Danču i njegove smestio u suteren. Bilo je toDimitrijevići 220

sredinom 1948. godine. A onda su dinara, a u težim slučajevima ikrenuli pretresi i privođenja. popravnim radom od tri meseca shodno čl. 9 i 10. pomenute Rešenje da se izvrši pretres Uredbe“.stana broj 5852. od 16. 11. 1948,od strane „Otseka unutrašnjih BUBREZI OTKAZALI ODposlova izvršnog odbora gradskognarodnog odbora“ bilo je samo BATINANJAjedno u nizu. Nakon pretresaDanila bi odvodili. Vraćao se Danilo se žalio. Pisao da muredovno modar, prebijen kao za to treba 300 do 400 kilogramapas. „Julke, šta je ovo? Šta sam kukuruza, da nema njiva jer suim skrivio, pa me toliko gaze i date na korišćenje sadiocimaritaju? Uzeli su šta su hteli, šta duvana, da sedi kao kirajdžija kodhoće još? Gotov sam, Julo! Le-leee, Lece Karapere, te nema gde dacrna sudbino, zar da dolazam čuva svinju i kokoške.sa mokrim gaćama? Uzmi me,crna zemljo!“ – jadikovao je Žalba je rešavana u policijskojnadolazećim, samrtničkim glasom sobi. Među zidovima, bez prozora.pred svojom ženom. Ne zadugo, jednog jutra Danča je došao crn u licu, ogromnih Lagano ubijanje Danče otromboljenih podočnjaka.obućara je nastavljeno. Obućarska „Pišam krv, Julo, to je dobarradionica dobila je status znak!“ „Tugo, kakav dobar znak?“obućarske zadruge. „Drugovi „Spremaj odelo za put. Bubrezi sušusteri“ popisali su mašine, mi otkazali…“ Julka je zaplakala.utvrdili cenu i rok otplate od trimeseca. Danilo nikad nije dobio Danča je umro u mukama,nikakav novac. 28. maja 1952. godine. Otkazali su bubrezi, ostali su tragovi na Dobijao je rešenja o obaveznoj čizmama revnosnih oznaša.predaji žita, stoke, živine. Dobijaoih je i nakon oduzete celokupne Đorđe se vratio sa suprugomimovina. Jedno od njih nalagalo Ljiljanom u Vranje. Smrt ocaje da Danilo Dimitrijević mora da duboko ga je dirnula. Iznajmio jenovoj narodnoj vlasti preda jednu sobu u Ulici Sime Pogačarevićautovljenu svinju i 30 kokošaka. „U broj 31, kod Milana Ristića,slučaju neispunjenja obaveza iz zvanog Mile Pile, poznatogovog rešenja kazniće se starešina vranjskog boema.domaćinstva kaznom od 50.000 Novi zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskih 221 Stare vranjske porodice

Dančina kuća u Vranju OPTUŽBA: DUPLA PLATAzemljišta, rešenjem broj 263, DIREKTORUozvaničio je otimačinu obućarskeradionice „Janko M. Pešić i Vranjski komunisti razmišljaliKompanija“. Obućarska radionica su i o lokaciji za zgradu svogje upisana kao društvena svojina. Komiteta. Da li da je gradeOd radionice nastala je tadašnja ili da se usele u novu zgradu„Moda“, a kasnije „Koštana“. „Novogradnje“. Dobrivoje Cvetković, generalni direktor, Da li je neka nebeska pravda u dobio je posao u opštini. Đorđepitanju, šta li je, samo danas nema Dimitrijević, finansijski direktor,više fabrike obuće „Koštane“? odupro se nameri vlastodržaca daPatnje radnika ostalih na ulici zgradu prisvoje. Nisu mu oprostili.nakalemile su se na patnje Danče Komitet je nikao na mestuobućara i njegove porodice. nekadašnje Čapljine sapunjare. „Novogradnja“ je ostala, a Đoku je Đorđe će kuću povratiti čekala kazna.tek sa iseljenjem internata,nakon dugogodišnjih pismenih „Padalo je veče. U prvi sumrakpredstavki i žalbi.Dimitrijevići 222

gvozdena kapija zlokobno je „Otvorio bi vrata, bacio pare izaškripela. Čuli su se koraci sveže šmugnuo kroz dvorište“ – seća sepenčetiranih čizama. Pretrnuli Ljiljana.smo. Majka je poslala mene i bratau susednu sobu. Zvirili smo kroz Ipak, Julka i Ljiljana, da biključaonicu. Ušli su milicajci. porodica preživela, prodale suPokazali ocu neki papir. Okrenuo jedini preostali lokal u glavnojse prema majci. „Čuvaj decu!“ – ulici.rekao je, bled u licu. Odveli suga. Majka je klonula na stolicu. Đorđe je odležao u Nišu dve iLomila je ruke, bolna grimasa po godine. Umro je 1990. godine.nije joj silazila s lica“ – seća se Srce, koje je operisao više puta,Snežana. nije izdržalo životnu odiseju kroz koju je prošao. Đorđa Dimitrijevića narodnisud, na čelu sa sudijom Đorićem, Njegov sin Petar biće prozvanosudio je na pet godina robije od strane «drugova» u Gimnazijizbog krivičnog dela, kako kaže Pera Buržuj. Trpeo je podsmeheSnežana, „knjiženja duple plate dok se i on i drugovi nisu sviklidirektoru Cvetkoviću“. na nadimak. Onda ga nisu primećivali. Bilo je potrebnoTAJNA PRODAJA VINA I vreme da prođe.RAKIJE Petar je otišao u Sloveniju, U kuću je ušla nemaština. zaposlio se, oženio i ostao tamoPomagao im je Dušan Ristić, da živi. U kući u Vranju živi ćerkaDuško Žbevče, prijatelj Dančin. Snežana sa porodicom.Prodavao je krišom njihovo vinoi rakiju, a novac donosio noću. 223 Stare vranjske porodice



Mickovi – trgovina,ideologija i tragedijaPostupak oduzimanja imovine je bio uhodan. Pozvali su BožuMicka i naredili mu da se odrekne kuće. Zapretili su mu – ukolikodobrovoljno ne potpiše – biće proglašen za državnog neprijatelja,otići će i zatvor, a kuća će biti konfiskovana. Kao državni neprijatelj,osuđen je na pet godina zatvora, koje će provesti u Nišu. Po izlaskuiz zatvora hodaće pogrbljen, povremeno poklecujući. Bio je „lomljeni slomljen“. Stanovao je u staroj kućici koja je pretila da se sruši Rodonačelnik familije bio PIJAC BR. 1je Rista Antić, trgovac vranjski.Oni koji ga pamte govore da Rista Micko se opredelio zaje u mladosti voleo često da se trgovinu. Jedni su govorili da munašali, pa je, kada bi ga pitali šta ide od ruke, drugi da se na brzinuradi, odgovarao: „Menjam pare, obogatio! Bilo kako bilo, Ristamenjam žene, mic po mic“. Tako Micko je trgovačku radnju prijavioje, kažu upućeni, dobio nadimak 1901. godine, na adresi koja jeMicko, po kome će on i svi njegovi nosila naziv Pijac br. 1, na mestupotomci biti prepoznatljivi. zgrade nekadašnje Robne kuće „Beograd“.Natalija i Rista Micko 225 Stare vranjske porodice

Božidar i Dragoljub Antić veoma mladi, kao deca. Vojislava Prodavao je mešovitu robu, i Dragoljuba je hteo da školuje, a Božidara da ostavi u trgovini.radnja je radila uspešno dopočetka balkanskih ratova. POBRATIMSTVO SAU međuvremenu, oženio se POGAČARCIMANatalijom iz susednog, Udžuzovogsokaka. Natalija je bila ćerka Mitre Rista Micko, kao i mnogiUdžuzove, koja se udala u familiju Vranjanci, mobilisan je 1912.Rakovci, a nakon smrti supruga i godine. U rat je otišao sasina Stojana vratila se da živi kod komšijom Mihajlom Pogačarcem,oca. ocem istaknutog vranjskog komuniste Sime Pogačarevića, Ona je pripovedala svojim sa kojim je bio pobratim.unukama da je Rista radio Pobratimstvo je učinilo da inaporno, da je „svakodnevno njihova deca budu «vezanaustajao u pola tri noću i odlazio među sobom». Dragoljub Mickou radnju“. Dobio je dozvolu da družio se sa Stojanom (Tanetom)prodaje monopolsku robu, kao što Pogačarcem, a Boža sa Simom.je so, i posao se razvijao ubrzano. Rista i Mihajlo prošli su ratneSa Natalijom izrodio je petoricu golgote, prepešačili Albaniju, stiglisinova: Vojislava, Dragoljuba,Božidara, Stanimira i Vlastimira.Stanimir i Vlastimir su umrliMickovi 226

do Krfa i Soluna i vratili se 1918. dužio kao rezervni oficir, i pucaogodine živi i zdravi u Vranje. sebi u glavu. Kuršum je probio lobanju, ali je Rista ostao u životu i Na Mačkovom kamenu dugo je potom lečen.poginuo je Ristin brat Đorđa.Imao je i sestru Stanu, koja ZAHVALNOST DA DEČJEse udala za trgovca Dobrivoja POŽRTVOVANJEPribojčića. Imala je dvojicu sinova,Milana i Vukašina, i ćerku Dušku, Objavili su čitulju koja jekoja ja mlada umrla. potresla sve žitelje varoši: „Kad je 1912. godine malena ali hrabraVOJA CRNO OKO Srbija otpočela oslobodilačke ratove za oslobođenje i ujedinjenje Za vreme rata muški poslovi našega naroda, starešine porodicapali su na nejaka leđa Vojislava. sa oružjem u ruci hitale su naOn je zimi odlazio na okolna brda front da donesu slobodu braćii donosio granje na leđima kako koja su se nalazila pod Turcima,bi se ogrejali. Sa svojih 11 godina a zatim i pod Austro-Ugarskom,starao se da sedmočlana porodicapreživi, s mukom zarađujući za Voja – Crno Okokoru hleba. To će se odraziti nanjegovo zdravlje. Nakon rata nastavio jeGimnaziju i bio jedan od najboljihđaka u generaciji. Crnomanjasti lep, u Vranju je bio omiljen iprozvan Voja Crno Oko. Mnogetadašnje potencijalne udavačenoćima su uzdisale za CrnimOkom, ali sudbina je htela da kaođak sedmog razreda Gimnazijeode na sabor sa društvom i dau okolini Vranja dobije napadslepog creva. „Požute, umre namna rukama“ – govorili su njegovidrugovi. Kada su javili tragičnu vestRisti Micku, u stanju nervnograstrojstva, uzeo je revolver, koji je 227 Stare vranjske porodice



























odbio. Smatrao je da se samo je bezrezervno voleo i poštovao.jednom polaže zakletva, a ne više Dok se saginjao da poljubiputa. Ipak, nastupajući ratovi čelo, suza mu se od hladnoće ivratiće ga u vojsku. Proći će uzbuđenja zaledila u oku. Njegovbalkanske ratove i Prvi svetski, pretpostavljeni, njegov bata Mitabiće kao oficor uvek u prvim disao je. Teško, ali ravnomerno.redovima, uvek će se na bojištučuti njegovo „Za mnom junaci!“ Otrčao je i javio preživelim oficirima u štabu. Odamah su ga Neustrašiv, kao oficir 16. izvukli sa gomile i na nosilimapešadijskog puka, biće teško preneli do poljske bolnice. Biloranjen na Okrugloj čuki, na je izuzetno hladno, vetrovitoKajmakčalanu, 15. oktobra vreme na visovima Kajmakčalana.1916. godine, prilikom proboja Krv se zasirila, Mita Atan nijeSolunskog fronta i povratka u iskrvario. Preživeo je i nastavioSrbiju. borbu, hitajući dolinom Vardara da protera neprijatelja sa sveteUSTAJANJE IZ MRTVIH sarpske zemlje“, zabeleženo je svedočenje njegovih saboraca sa „Srpski vojnici napadali su Kajmakčalana.14. i 15. oktobra. Borbe su bilebez prestanka. Srpski pritisak PRIJATELJSTVO SAse pojačavao, ali Bugari suuspevali da zadrže svoje pozicije. MILUTINOM BOJIĆEMTokom noći 15. oktobra bitkaje kulminirala. Srpska vojska je U ratu je bio blizak sa brojnimizvela osam napada. Osvojena je oficirima i vojnicima, kao „rodOštra čuka, na preko 2.000 metara rođeni“. „Prijateljovao je i sanadmorske visine, a značajnih pesnikom Milutinom Bojićem, sagubitaka u ljudstvu je bilo i na kojim se upoznao na Krfu. ‘Plavasrpskoj i na bugarskoj strani. grobnica’ mu se zauvek urezala u pamćenje, već na prvim stihovima U jednom od tih napada teško nije mogao da sakrije suze“,je ranjen oficir Mita Atan. Bio je kazivao je njegov sin Rajko.pokošen mitraljeskim rafalom,pogođen u predelu grudi. Već su Dimitrije Z. Stojković (Mitaih postavili na gomilu i taman da Atan) izašao je iz rata u činuih kolektivno sahrane, ali Mitin rezervnog potpukovnika. Opet jekonjušar je došao da se poslednji dobio poziv da se aktivira u vojsci.put oprosti od svog oficira, kojeg Razmišljao je kratko i odlučno odbio. 241 Stare vranjske porodice

Mita Atan sa Milutinom Bojićem opštine u novonastaloj državi Razlog je saopštio svojim Srba, Hrvata i Slovenaca bio je Stojan Antanasijević, trgovac,najboljim prijateljima i izabran još 1914. Na dužnosti jeukućanima: „Ne mogu da služim ostao sve do prvih poslertanihu vojsci gde će mi pretpostavljeni izbora, održanih 22. avgustabiti austrougarski oficir. Kralj 1920. On je za Vranje i VranjanceAleksandar je dao amnestiju ostao istorijska ličnost koja je saneprijateljima i postavlja ih za pukovskom komandom izvršilakomandante kasarna. Hvala, u mobilizaciju regruta za Prvitakvoj vojci ne želim da budem, svetski rat.sa narodom biću dok sam živ“,govorio je sa ponosom i prkosom. Uroš Marković, trgovac, bio je predsednik vranjske opštine Za svoje junaštvo u kao birano lice od 22. avgustaratovima dobio je brojna najviša 1920. do 16. oktobra 1921. godine.odlikovanja, srpska i francuska. Posle Markovića je na izborima održanim 16. oktobra 1921.ULAZAK U POLITIKU godine za predsednika izabran Jovan Stojković Lukovac, trgovac Mita Atan bio je u dva navrata i bankar, koji je na toj dužnostipredsednik vranjske opštine. ostao do 19. avgusta 1923.Inače, „prvi predsednik vranjske godine. Na izborima 19. avgusta 1923. za predsednika je izabran Dimitrije Stojković, Mita Atan, i on je na tom mestu ostao do 15. avgusta 1926. godine, kada je za predsednika bio izabran Janaćko Stajić, trgovac. Predsednik Janaćko Stajić umro je 28. decembra 1926. godine. Na njegovo mesto ponovo dolazi Dimitrije Stojković Atan, koji, uz blagoslov bana Vardarske banovine, na dužnosti ostaje do početka 1936. godine. Dimitrije Stojković Atan bio je na čelu Vranja sa grupomAtanci 242

odbornika. Odbornici su bili: USPEŠAN PREDSEDNIKStojan Nikolić, fabrikant, OPŠTINERadomir Mitić, trgovac, SimaAvramović, trgovac, Rista Mita Atan u jednom mandatuĐorđević, obućar, Toma Ratajac, bio je i načelnik sreza. Bio je itrgovac, Manojlo Džuvarević, dugogodišnji predsednik Crkvenetrgovac, Vladimir Stamenković, opštine Vranje. U jednom periodutrgovac, Petar Janićijević, i sudija u opštinskom sudu,trgovac, Uroš Marković, trgovac, zahvaljujući svom ogromnomRade Bogdanović, bankarski autoritetu.činovnik, Toma Spasić, trgovac,Stevan Nešić, potkivač, Đorđe U doba predsednikovanjaDimitrijević, trgovac, Relja Jančić, Mite Atana, Zakon o gradskimtrgovac, Dragutin Vlajković, opštinama od 22. jula 1934. godineadvokat, Kosta Stojanović, predvideo je modernizaciju:trgovac, i Vlajko Srbinac, trgovac“, gradsko veće donosi statut kojimnavodi u svojim zapisima Stojan se modernizuje služba gradskeJovanović Šukar, jedno vreme opštine. Zakon predviđa zaoblasni poslanik i kmet ratajski. pravnu, zdravstvenu, tehničku iMita Atan (levo) u svom dvorištu 243 Stare vranjske porodice

Mita Atan sa porodicom Prvi popis stanovništva sproveden je 1921. godine i on jedruge službe lica sa fakultetskom pokazao da je u gradu tada bilospremom. 9.429 stanovnika. Po popisu iz 1931. godine u gradu živi 10.805 Budžet gradske opštine bio lica.je vrlo važan pravni akt kojim surealizovani svi opštinski poslovi. GRAD KAO VELIKANjega je donosilo gradsko veće. PORODICA Inače, sud gradske opštine igradsko poglavarstvo preko svojih Vranje je bilo bez industrije.izvršnih tela brinuli su se za red Sam grad je imao gradsku sredinu,u gradu, o klanici, kuluku, čistoći za selo nepristupačnu. Razvijenou gradu, kaldrmisanju ulica, je bilo zanatstvo, potom trgovinaubiranju poreza i prireza i drugim i poljoprivreda. Grad je imaoposlovima koji su se odnosili na tri škole i to: punu Gimnaziju,Vranje. osnovnu školu i zanatsko- trgovačku. Od vojske bila je Što se tiče stanovnika Opštine, komanda mesta i Prvi pešadijskitreba reći da Vranje nije bilo puk „Knjaz Miloš Veliki“. Vranjeekonomski privlačno, te se ljudi je imalo električno društvo,u njemu nisu dugo zadržavali;naprotiv, iz njega su se stalnoiseljavali.Atanci 244

štampariju, radionicu čizama i fine (vešaljku) ili dimljene kobasiceobuće. iz svoje sušare-pušnice, koje je obožavao. Poneo bi izabrano Natalitet u gradu je bio vrlo sa sobom, jer je doručkovao uveliki. Skoro svaka porodica opštini. Na posao je dolazio peškeimala je preko troje dece, čak i po – prošao bi čitavom dužinomdesetoro. Grad na planinskom glavne ulice. Interesovala ga jeterenu, osunčan, uvek je bio čist i posebno čistoća ispred radnji.vrlo jeftin, pun tišine i reda. Nije bilo tog trgovca niti zanatlije čiji čiraci ne bi poprskali vodom Vranje je između dva svetska iz limenih kanti ispred radnje irata ličilo na jednu veliku pomeli kaldrmu. Jer, kako bi seporodicu. To je pogodovalo izašlo pred oči bata Miti? Idućipredsedniku opštine Miti Atanu, prema opštini, kupio bi vrućkoji je svakog poznavao, čak i gde somun i dolazio prvi na posao“,ko stanuje. Bio je neposredan kazivali su o predsedniku Mitiu komunicaranju sa svakim, Atanu njegovi savremnici.narodan, pristupačan, racionalan.Velikog ugleda od ranije, a Predsednika Mitu Atanaposebnio iz rata, vranjski bata najviše je brinula pojava bolesti,Mita je bio oličenje poštenja, tuberkuloze i malarije, kojadobre namere i adrese gde se je harala opštinom izmeđumože tražiti pomoć bilo koje vrste. dva svetska rata, posebno kod sirotinje, i u gradu i na selu. Na Vranjanaci su ga voleli jer je pojavu malarije su uticali moravskiznao da posavetuje, da pomogne virovi. U Monopolu je sezonskisvakog, ali i da prekori, upozori radio deo ženskog sveta. Uslovi zada dalje ponašanje ne može biti rad bili su izuzetno loši.nedolično. Samo u krajnjoj nuždislao je pandure da nekog privedu Gradska reka, Sobinska iu aps, uglavnom po okolnim Morava služile su za kupanjeselima, gde je više bilo nabusitih i ljudi, ali i za potapanje konpolje,usijanih glava koje su remetile red kao i pranje kućnih prostirki. Sai mir. dolaskom dr Tome Jovanovića, iz familije Ježinci, primetno seBATA MITA PRVI DOLAZI napredovalo u lečenju tih bolesti i postignuti su značajni rezultati.NA POSAO Sa isušivanjem virova i primenom medicinskih tretmana, bolest je Imao je poseban ritaual jenjavala.odlaska na posao. „Ujutru birano ustao, uzeo kaiš suvog mesa 245 Stare vranjske porodice

U gradu, između dva rata, bila PRODATA ODLIKOVANJAje jedina kulturna ustanova, sasvojom bibliotekom, Građanska Sudbina Dimitrija Z.kasina. Stojkovića je tipično srpska. Umesto da u Vranju imaSA TRI SLABE OCENE spomenik ili spomen-ploču, nema ni nadgrobni spomenikGUBILA SE SLUŽBA na Šapranačkom groblju. Nema ni njegovih osam najviših Ukupno u doba Mite Atana odlikovanja iz Prvog svetskogopština je imala 15 službenika – rata. Za tako nešto pobrinula sesreski sud 15 i okružni 20. Stvari komunistička vlast u Vranju ivezane za rokove izvršavane su njegovi potomci, koji su, koristećihitno. Predsednik okružnog suda svoje privatno pravo da raspolažusvake godine u julu i avgustu vršio nasledstvom, prodali najvišaje kontrolu rada sreskih sudova. odlikovanja i grobno mesto saSvaka ustanova imala je svoje spomenikom.službeničke kartone u kojima ješef ustanove godišnje ocenjivao BITKA NA STRACINUsvoje službenike. Sa tri slabe ocenegubila se služba. Rajko se rodio 1908. godine. Početak Drugog svetskog rata Iako je i Vranje pogodila dočekao je mobilasan, kaosvetska kriza, posebno 1933. pripadnik tadašnje jugoslovenskegodine, u varoši su postojale vojske, u Moravskoj diviziji, nasledeće banke: Vranjska kreditna položaju kod Stracina, u severnojbanka Tase Stajića, Vranjska Makedoniji.banka Riste Stajića, Industrijsko-trgovačka banka Nikolića i „Nemačkoj 9. oklopnojPetrovića, Vranjska centralna diviziji, koja je 6. aprila izjutrabanka Tome Kostića, Vranjska zauzela Krivu Palanku i nastupalaprometna banka za kredit i ka Skoplju, na položaju kodštednju Janče Dingarca, Vranjska Stracina suprotstavili su se 46.privredna banka Jovana Stojkovića artiljerijski puk Moravske divizije,Lukovca i Zadružna štedionica. baterija trećeg diviziona 36. artiljerijskog puka, protivoklopni Mita Atan se oženio artiljerijski divizion naoružanAleksandrom Sandom Kostić, protivtenkovskim topovimaćerkom bogatog vranjskog trgovca kalibra 47 mm i neke pešadijskeJanaćka, sa kojom je izrodio sinove jedinice. Toga jutra stracinskiRajka i Miodraga i ćerku Sofiju.Atanci 246

Rajko, sin Mite Atana nemačka artiljerija. Zbog velikih gubitaka i nedostatka municijepoložaj bombardovan je iz jedinice Moravske divizije bile suvazduha od strane nemačke prinuđene da napuste stracinskiavijacije, ali je većina oruđa položaj“, piše u Zbornikusačuvana, jer su bila dobro dokumenta „Aprilski rat 1941“.maskirana. Rajko je uspeo da spase živu Po završetku vazdušnog glavu i da preko planina, kozjimnapada, topovi su demaskirani i stazama, dođe nekako do Skoplja.pripremljeni za dejstvo. Oko 10 „U Skoplje su već ušli Bugari.časova na putu ka Krivoj Palanci Na svakom koraku je pisalo:pojavili su se nemački tenkovi, ‘Naređuje se Srbima da u roku odprethodnica nemačke 9. oklopne dva dana napuste novooslobođenedivizije. U kraćem okršaju koji je bugarske krajeve’! Kratko sam seusledio uništena su četiri nemačka zadržao, krijući se. Pobegao samtenka, a nemački napad je na u Vranje, ali me je i tamo čekalakratko zaustavljen. Nemačka bugarska okupatorska vojska. Daavijacija ponovo je bombardovala bih izbegao zarobaljivanje, krenuopoložaje jugoslovenske vojske na sam ilegalnim kanalima na sever iStracinu, a u dejstvo se uključila i stigao u Beograd“, pričao je svom sinu Branisalavu. Rajko je nastavio da živi sa porodicom u Beogradu do svoje smrti. ILEGALAC I PARTIZAN Sofija je bila udata za oficira predratne jugoslovenske vojske Momčila Vujičića iz Zaječara. Po okupaciji Jugoslavije završio je u zarobljeništvu u Nemačkoj. Nakon oslobođenja nije hteo da se vrati u Jugoslaviju, bojeći se odmazde novih komunističkih vlasti. Tek šezdesetih godina prošlog veka, kada je proglašena opšta amnestija za oficire koji nisu učestvovali u 247 Stare vranjske porodice

ratu, vratio se u Beograd, gde je akcijama sa drugovima ilegalcima,živeo do smrti. a da bi izbegao hapšenje i likvidaciju – pobegao je u Sofija je u braku sa Momčilom Beograd. Od bugarskog hapšenjaimala sinove Milana i Savu. i likvidacije spasio ga je njegov brat od tetke Đorđe Đorđević, Miodrag Stojković, partizansko Đoka Bonde, krijući ga u svojojime Raša, drugi sin Dimitrija i kući. Prilikom pretresa uspeo je daAleksandre, rođen je 3. novembra neopaženo pobegne.1921. godine u Vranju. Studirao jeprava u Beogradu. Rano je potpao U 1. šumadijski odred stupiopod uticaj komunističkih ideja, polovinom 1943. godine, aza koje se vatreno zalagao njegov potom u 1. bataljon 1. šumadijskeujak u Vranju Kosta Kostić, zvani brigade. Teško ranjen, podlegaoKosta Amerika. Bio je član SKOJ-a je ranama 2. aprila 1944. godine uod 1941. godine. selu Vrmaja, srez studenički. U Vranju je, s jeseni 1941.godine, krenuo sa diverzantskimAtanci 248

Dodići (Antići) –cena levičarskogopredeljenjaMilorad Antić ostavio je malu, ali vrednu kolekciju slika i skluptura.Mnogi njegovi đaci, kojima je pokazivao «kako se drži četkica u ruci»i kojima je pomogao da se upišu na školovanje kod najpoznatijihprofesora u Beogradu retko su ga spominjali. «Sve počinje od nas»– opšte je pravilo kod Srba. Ipak, istina je samo jedna: on je prviškolovani slikar i vajar u Vranju Jovan Dodić, trgovac izrodili su četvoro dece: Antonija,mešovitom robom, krajem 19. Vukašina, Milorada i Radmilu.i početkom 20. veka, zajednosa ocem, držao je radnju “Anta INTERNACIJA IDodić i sin”, preko puta današnje TUBERKULOZAglavne pošte. Oženio se Julkom,iz porodice Pogačarević, sestrom Jovan Dodić bugarskuod strica narodnog heroja Sime okupaciju u Prvom svetskomPogačarevića. U srećnom braku ratu, provešće u internaciji, gde ćeJulka i Jovan Dodić 249 Stare vranjske porodice

Porodica Antić Dodić u Vranju 1918. (pozadi stoje sluškinje)oboleti od tuberkuloze. Podmukla brinula je Julka. Antonije, kaobolest potpuno ga je iscrpla. Kada najstariji u porodici, preuzeo je naje umro, 1924. godine, iako je sebe brigu da školuje Vukašina,imao tek nešto više od četrdeset koji je bio tri godine mlađi. Pogodina, izgledao je kao onemoćali završetku Gimnazije, poslao ga jestarac. u Skoplje, na Državnu trgovačku akademiju. Odatle u Beograd, gde Trgovinu je preuzeo njegov je Vukašin sa uspehom dovršionajstariji sin Antonije, sa 18 trgovačke studije.godina. U znak poštovanja premadeda Anti, preuzeli su prezime PORODIČNO U KPJAntić. U dvorištu kuće, u tadašnjojKnez-Mihailovoj ulici, Antonije Među prvima levičarske idejeje razvio opančarstvo i trgovao o preuređenju države i društvakožom. Zaposleni su radnici, doneli su i propagirali u Vranjuposao je krenuo, a u radnji, u Radmilo Milovanović Čaplja icentru varoši, bilo je svakojake Dragitin Anastasijević Kajme.robe. Čitale su se razne knjige, izdanja “Nolita”, ilegalni«Proleter» i drugi O kući i vaspitanju dece časopisi. Čaplja, Kajme, Mile iDodići (Antići) 250