Stare vranjske porodice 16-01-2018

Dušana, Vasilija i Vojislava, kao raskalašan, bankrotirao je i vratioi ćerku Todoru (Toda), koja se se u rodni kraj kao siromah. Umroudala za Jovana Jankovića Lungu, je mlad.poznatog trgovca i vranjskogzadužbinara. Voja je bio oženjen čuvenom vranjskom pesmopojkom Stanom Aleksa je sa drugom ženom, Karamingom. Po zanimanju je bioStojnom, imao još tri sina: Marka, vozač, a u sadašnjoj BeogradskojPetra i Jovicu, poznatog vranjskog ulici, gde je stanovao, preko putaadvokata. kuće, imao je mehaničarsku radnju, kazuju Stanini potomci.MIHAJLO, PREDSEDNIKUGOSTITELJSKE Svi Aleksini sinovi bili suKOMORE KRALJEVINE učesnici balkanskih i PrvogJUGOSLAVIJE svetskog rata i sve golgote su preživeli. Voja je bio interniran u Zafir je imao radnju na uglu Pernik od strane Bugara.iznad gradske crkve, a Sima jeimao radnju takođe na uglu, na Nikola sa suprugom Mikommestu gde je sada bivša Robna imao je sinove Petra, Andru,kuća „Beograd“. Taj deo grada Milutina i ćerke Pasu i Anku.je nekada bio glavna pijaca, pasu Jovan i njegovi sinovi držali u Dr Petar Avramović na Sorbonibukvalnom smislu reči svih pet 1931. godineuglova glavne pijace u Vranju. Mihajlo se bavio trgovinomi ugostiteljstvom, Vasa je biougostitelj, vlasnik pet hotela uSkoplju (“Metropol”, “Srpskikralj”, “Srpska kraljica”, “Bristol” i“Marger”), imao je veliko imanje uDemir Kapiji, bio potpredsednikskopske opštine, posedovao viluna Vodnu iznad Skoplja i biopredsednik Ugostiteljske komoreKraljevine Jugoslavije. Jeftimije (Tima) bio je vlasnikrudnika soli i akcinar naftnihpolja u Rumuniji. Neoženjen, 61 Stare vranjske porodice

OD SORBONE DO Potomci Tome, Nikole, Zafira i Sime danas žive u Vranju, Grčkoj,FUDBALA I TENISA Beogradu, Vojvodini, Kanadi, Francuskoj, Italiji, itd. Među njima Petar Avramović je završio ima cenjenih lekara – hirurga,medicinu na Sorboni, u Parizu. profesora, inženjera, pravnika,Bio je zaljubljenik u sport. Igrao je doktora nauka.tenis i fudbal u Vranju. Jedan je odosnivača fudbalskog kluba Vitez Jovan Avramović je imaoiz Vranja. Umro je relativno mlad, kuću sa velikim dvorištem i sa1931. godine, u tridesetsedmoj mnogim ekonomskim zgradamagodini života. u sadašnjoj Ulici cara Dušana. Bio je veletrgovac užarijom, koju je Sima je imao sinove Dragutina sa svojim sinovima proizvodio ii Avrama i ćerke Leposavu, njome trgovao širom BalkanskogStanislavu, Desanku i Nadeždu. poluostrva, pa i sa Austrijom, u Trstu, Dubrovnikom i sa Turskom Zafir je od dece imao: Dimitrija u Istambulu.Mitu, Petra, Iliju, Božidara, Jelenui Veru. Još za Jovanovog života, neki od njegovih sinova odelili su seAdvokat Jovan Avramović kao i svako za sebe počeo da trgujedečak bakalskom robom, te su u gradu i šire stekli renome veoma uglednih i poštenih trgovaca. Kuću u sadašnjoj Ulici cara Dušana nasledio je najmlađi sin Sima, jer je ostao da živi sa roditeljima, da bi kasnije njegovi potomci prodali jedan deo Stanku Bujkovcu, a onaj stari deo, duboko u dvorištu, jednom doseljeniku iz Krive Feje. Sem za Jovanovu ćerku Magdu, koja je kao udata i živela u Vranju, i za drugu, Savku, koja je udata u Niš, o drugoj njegovoj ženskoj deci nema pouzdanih podataka. Zna se da je Magdina kuća bila negde u Kovačkoj mahali, aAvramci 62

Kuća u Karađorđevoj u kojoj je rođen advokat Jovan Avramovićto je kod sadašnje Gimnazije i Bora Stanković opisujeUčiteljskog fakulteta, odnosno Stojanku kao skromnu devojku iznegde u današnjoj Zmaj-Jovinoj naroda, „koja se isticala lepotom,ulici. i lakim, punim gospodstva i nežnosti, hodom. Lepe joj crneSTOJANKA, BELA kose, opletene, spuštaše se nizVRANJANKA pleća, čak ispod pasa. Nežno joj belo lice, protkano rumenilom, Istorijat poznate stare vranjske usta mala crvena i nabubrela kaopesme „Stojanke, bela Vranjanke“ trnjine. Utegnuta u tesan jelek,povezan je sa sudbinom Magdine u širokim šalvarama i opasanaćerke. O njoj su pisali pesnik boščom (pregačom)…Dragutin Ilić (brat VojislavaIlića), u pesmi „Pod pendžerite“, Živela je u Kovačkoj mahali,poznatoj po stihu „Stojanke, bela koja se u gustom zelenilu odVranjanke“ (koju je komponovao dudova, oraha, trešanja i kajsijaJosif Marinković), Bora Stanković jedva naziraše sa svojim malim,u pripoveci „Stojanke, bela prizemnim kućicama, crnihVranjanke“, a pretpostavlja se da utegnutih krovova, a po gdegodse ista ličnost pominje i u uvodnoj i kojom slamarom. U blizini bilopesmi VII rukoveti Stevana je to kobno mesto događaja –Mokranjca. 63 Stare vranjske porodice

Božidar Avramović isprosio užar. On joj je vređao majku, nazvao je kučkom,Binčešme, gde je Stojanka redovno suruntijom. Stojanka se brzozahvatala vodu. Tu je svakodnevno pribrala i tankim, zagušenimpresretao Stojanku zaljubljeni glasom rekla: „Bego, majku mi nebeg (Šaćir-beg ili Rašid-beg, ruži! Silan si, možeš što oćeš. Telonegde i Murat-beg) i izjavljivao joj će ubiješ, dušu ne! Neje ona kriva,ljubav. Stojanka ga je odbijala, ali ja te neću. Čuješ, ja. Krvav si mise bojala i lomila, jer je živela sa pred oči.majkom, koja joj je savetovala daveru ne promeni kao njena starija Pobesneli beg je izgubiokći, poturkinja, koju je proklela kontrolu nad sobom. Nož joj jesvagda. I pored zabrane, Stojanka zabio u srce.je pohodila sestru koja je već duževreme bila udovica, jer je njenoga Na lese gu nosiv, plave kose, domuža, Turčina, ubio njihov rođeni kolena dole puštene, a ona ubava,brat Stojan. I ona, sestra, je ubava…savetuje kao i majka Magda. Stojankina sahrana bila je Taj sudnji dan činio se isti veličanstvena. Sakupilo se celokao i ostali. Ali kada je ugledaokod česme, beg je pobesneo, jer Natalija Avramka i Nikolaje, navodno, čuo da je Stojanku KartaljevićAvramci 64

hrišćansko Vranje, čak su i Turci Vera Avramović sa drugaricomizlazili iz dućana i klanjali se dabi odali poštu mrtvoj kaurki, a na ćepenci, svi turili ruke podzločinac jahao je belca i izazivački grudi. Vladika, obrća se na svejurio gore-dole, kao da se trudio strane, s krst blagoslovi, a popovida upadne u oči ožalošćenim pevav, pa to je čudo, razleva seroditeljima i ogorčenom narodu.” Vranje. To su tolko, kaže, krotko išli kroz čaršju… A, on, neje bija Tako je tragediju opisao niti apsen niti ništa.Stanković, a o istoj temi pevala jei poznata vranjska pesmopojka Ubija, ubijen, da l’ je kuče naStana Avramović Karaminga. sokak, da l’ je čovek, to se nikogaČinila je to po kazivanju svoje nije tičalo, Turčin je ubio, neje telamajke i po ugledu na nju, jer da se poturči, njegova je želja bilapesma nastala još ranije. takva. Niz čaršju, polako, polako, misliš kako brobinjci da laziv dok Priča i mesto dešavanja u je odnesoše u crkvu i saranili je.potpunosti se poklapa sa pričom Znam tačno kuća kude vu je bila.Bore Stankovića, koju je čuo Tuj bilzu kude i na njojnu sestru.od svojih sugrađana. Stana Na njojnu sestru kuća je bila kudeAvramović Karminga kazuje: je stanovaja pop Stojadin, kude park. Kuća sas čardak. Česma je “Majka mi je pričala, pesma bila odma više park. Ona je tuj nase poje da gu je odma ubio, da češmu došla, a na Turčina je kućagu je udarija u sred srce. Majkakaže da gu je on s nož mnogoboja, dok je duša iskočila iz njum.Posle, kad su naši javili da se onaneje turčila, a da su gu Turci ubili,naša vlast u Niš je protestvuvalai poslala vladiku, koj je došjada gu kopa. Priča majka da supopovi došli sa brade do pojasi,kose, kaže, do pola grbinu. A,došli su i mali popčiki, znači dasu bili bogoslovci. Po čaršiju nalese gu nosiv, plave kose, kaže, dokolena dole puštene, a ona ubava,ubava… Plava je bila devojka.Turci su radnje u čaršiju zatvorili,počast dajev na mrtvaka. Izlegnali 65 Stare vranjske porodice

bila odma do park, do češmu”. Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanke Dosta beše, mori, tri godine.OTAC JUSTIN POPOVIĆ I Čekaj, čekaj, more, Murat-ago,TODORA Da si pitam, Murat, moju sestru. Da si pitam, Murat, moju sestru, U starim vranjskim Ona mi je, Murat, poturkinja.porodicama vodilo se računa oko Da me čuje, mori, mila sestra,udadbe i ženidbe. ‘Te ga došja, mori, Murat-aga. ‘Te ga došja, sestro, Murta-aga, “Klasa spram klasu, i tačka!” – Da me vodi, sestro, da me turči.govorili su. Glavu davaj, sestro, a veru ne davaj! Da je tako govori slučaj Todore Turska vera, sestro, mlogo loša,Avramović i Blagoja Popovića. Jedan praznik, sestro, u godinu i njega ga, mori, s puške čekav. Blagoje, mlad bogoslov, bio T’g se vrna, lele, džan-Stojanka:je zaljubljen do ušiju u prelepu Ajd odotle, more, Murat-ago,devojku Todoru Avramku. Glavu davam Murat, a veru ne davam! Avramci, kao čuvena trgovačka Turska vera, Murat, mlogo loša,familija, odmah su rasturili Jedan praznik, Murat, u godinutu vezu. “Dete Todoro, da si I njega, more, s puške čekav.izabrala trgovca, kmeta, sudiju, Puče puška, lele, Tanka viče:oficira, pa da te dam, ali za tamo Izede me, sestro, tursko kuče.nekoga popa, jok! Naše i tvojetreba da ostane, a ne da otidnekroz rešeto!” – govorio je otacnesrećnoj Todori. Mlad bogoslov Blagoje nijemogao da lako preboli Todoru,zamonašio se i uzeo ime Justin.Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanake, Ne boj mi se, mori, mila sestro,Ajde, ajde, mori, da se turčiš. Od pušku ću, mori, lek da nađem.Čekaj, čekaj, more, Murat-ago, T’g se vrna, lele, Murat-aga,Nesam tkala, Murat, tulben-bošče, Pa izvadi, lele, andžar noža.Tulben-bošče, Murat, veren- Pa izvadi, lele, andžar noža,platno. Pa ubode Tanku posred srca.Avramci 66

Babadudinci, od anđelaknjigaJordan Tasić je specijalizovao neuropsihijatriju u Beču, a mentormu je bio nobelovac Julius von Wagner-Jauregg. Profesor AntonijeTasić se smatra najboljim poznavaocem osiguranja i bio je veomacenjen u postavljanju sistema osiguranja u Jugoslaviji. Đorđe Tasićje bio redovni profesor na katedri Enciklopedija prava na Pravnomfakultetu u Beogradu, a potom i dekan tog fakulteta U Preobraženju su u prvoj njeni istaknuti pojedinci su sepolovini 19. veka živeli uglavnom selili u Vranje, dajući trajni pečatCincari. Varošica ili selo, različito varoši u usponu.se gledalo, znatno se razlikovalood okolnih naselja, najviše BABA DUDAzahvaljujići etničkoj grupi kojaga je naseljavala. Ipak, Cincari (ili “Stanovnici ovoga selaVlasi) brzo su se utapali u većinski razlikuju se od stanovnika okolnihsrpski narod. Pronicljivog, sela gotovo u svakom pogledu…preduzimljivog, trgovačkog duha, Većina ih je crnomanjastih, noseBaba Duduni na Đurđevdan 1914. U prugastom odelu je Đorđe, alevo od njega je Jordan sa suprugom Stanislavom. Do baba Dude suSavka, Čedomir i Nikodije. Desno su Rista i Paraskeva 67 Stare vranjske porodice

Baba Duda, Rista i Paraskeva vreme doselile iz Preobraženja u Vranje isticala se i ona na čijemse gotovo isto kao u varoši Vranju, čelu je bila baba Duda, stamenaa i po načinu života, kao i po i snažna ličnost, koja je držalakroju kuće, više se približavaju veliku porodicu pod kontrolom ivarošanima no stanovnicima usmeravala je u teškim uslovimaokolnih sela. Svi su duha života, vodeći računa o opstanku itrgovačkog, vredni i preduzimljivi. napretku.Govor im je kao i kod okolnihstanovnika, vlaški (cincarski) ne Po baba Dudi familija jegovori niko, mada je do skora bilo dobila nadimak Babadudinci.staraca koji su znali vlaški. Opaža Sa suprugom je podigla kuću use da od oslobođenja (1878) ovo naselju Kuso blato, negde prekoselo slabo napreduje: mnogi su puta čuvene Pribojčićeve kuće.se iselili i iseljavaju se iz sela u Baba Duda, glava porodice,Vranje, Vladičin Han, Surdulicu markantna ličnost, oko koje se svei drugde, gde se zanimaju vrtelo u familiji jedina je ostala datrgovinom, zanatima…” – čitamo živi u staroj kući.u istraživanjima etnologa Riste T.Nikolića. Rodila je dva sina, Dimitrija i Ristu. Među brojnim cincarskimporodicama koje su se u to Dimitrije Tasić je bio trgovac i sa suprugom Conom imao je četiri sina i tri ćerke. Sinovi Čeda i Vanko imali su veliki mlin na Kosovu. Milan je bio trgovac, a Stojan opštinski činovnik. Ćerka Savka se udala za Đorđa iz familije Pižinci. Milka se udala za nekog Ristu šustera, a Ljubinka za Nikolu iz Vranja. Rista Tasić, opštinski činovnik, i Paraskeva (Pasa), sestra poznatog vranjskog trgovca Riste Đorđevića Kalaščeta, izrodili su se sinove: Jordana, Antonija Toneta, Nikodija, Đorđa i Čedomira; ćerke: Daru i Savku. Još jedan njihov sin je umro u mladosti.Babadudinci 68

IDE GI ŠKOLA OD ANĐELA sa Darom nastavio posao i bio veoma cenjen u Solunu. Jedna “Dara je bila udata za Ljubu, je od ličnosti koja je obeležilasina Tome Stevanovića Cupare, i srpsku koloniju u tom gradu”, pišeživeli su u Solunu. Ljuba Cupara je Momčilo Sentić.u Solunu radio u radnji poznatogvranjskog trgovca Riste Dingarca. “Rista je bio opštinski pisar,Brzo je napredovao, iskazao a mati Paraskeva domaćica.sposobnosti i sa stricem Đorđem Porodica je bila siromašna a kućaCuparom otvorio užarsku radnju, puna dece, pa se jedva sastavljaokoja je radila do početka Velikog kraj s krajem. Majka, tipičnarata. Bugarski zlotvori su 1915. vranjanska žena — skromnagodine zaklali Đorđa, kao i mnoge i vredna, uspevala je ipak dadruge istaknute, nacionalno to siromaštvo ne bude sasvimsvesne, Vranjance. Posle rata vidljivo; njena brojna deca nisunastavio je da radnju vodi sa bila samo lepo vaspitana nego iĐorđinim sinom Nikolom, sve odnegovana i uvek čisto i pristojnodo 1935. gosdine. Tada je Nikola odevena, kao da u kući nije vladalazatražio da se podele. Ljuba je oskudica”, beleži Rista Simonović.Dara sa Ljubom Cuparom Sva deca su bila odlični đaci, pa ih je trebalo dodatno školovati na visokim školama, ali majka i otac nisu imali dovoljno sredstava. Za dalje školovanje Jordana i Đorđa pobrinuo se Rista Đorđević Kalašče, rođeni brat Ristine supruge Paraskeve. Kasnije će braća pomogati Tonetu da se i on školuje. “Ide gi škola od anđela, bate” – govorila je Risti. “Oni su moja briga, ne sekiraj se. Bistri su, opravni, goleme glave će bidnev” – odgovorio je. Ristinom zaslugom i nesebičnom pomoći završili su visoke škole i postali poznati i vrlo priznati u svojim oblastima. 69 Stare vranjske porodice

Jordan je postao vojni hirurg, potom, godinu kasnije, započeoTone profesor univerziteta, a studije medicine u Berlinu. StudijeĐorđe Tasić jedan od najvećih je prekidao u dva navrata, 1912.pravnika koja je Srbija imala. i 1914. godine, zbog učešća u balkanskim i Prvom svetskom Nikodije Tasić je bio poštanski ratu. Kao jedan od 1.300 kaplaračinovnik, Čedomir Tasić učesnik učestvovao je u bitkama od CeraSremskog fronta i vojni službenik, i Suvobora, preko Albanije doa u kasnijim godinama građevinski Solunskog fronta. Medicinskepreduzimač. studije nastavio je i završio u Bernu, 1916−1919. godine.DR JORDAN, BEČKI Kao aktivni vojni lekar je odNEUROPSIHIJATAR 1919. godine najpre bio na službi u nekoliko garnizona u Lekar Jordan Tasić rođen je unutrašnjosti, a od 1930. na16. aprila 1890. godine u Vranju. Unutrašnjem odeljenju GlavneGimnaziju je završio u Beogradu vojne bolnice u Beogradu. U1908. godine i upisao najpre naredne dve godine specijalizovaostudije tehnike u Beogradu, da bi je neuropsihijatriju u Beču, mentor mu je bio nobelovac JuliusJordan Tasić, kao mlad oficir von Wagner-Jauregg. Imenovan je za šefa Odeljenja za duševne i živčane bolesti Glavne vojne bolnice i ostao je na tom položaju do kraja Drugog svetskog rata, od 1930. do 1945. godine. Od 1941. do 1944. godine okupatorska vlast je koristila Glavnu vojnu bolnicu za svoje potrebe. Nervno odeljenje je nastavilo svoj rad sa kapacitetom od 60 postelja i tokom rata, s tim što je izvesno vreme pre i posle oslobođenja u istoj zgradi bilo smešteno i Nervno odeljenje Opšte državne bolnice. Šef oba odeljenja bio je dr Jordan Tasić, koji je ostao na istoj dužnosti i poBabadudinci 70

oslobođenju Beograda oktobra Antonije Tasić kao dete1944. godine kada je formiranaGlavna vojna bolnica NOV i kasnije pretvorena u EkonomskiPOJ. Po odlasku dr Tasića u fakultet. Po oslobođenju je radio upenziju krajem 1945. godine, Ministarstvu finansija Jugoslavijeukazom Ministarstva narodne i predavao Međunarodneodbrane o demobilizaciji, novi eknonomske odnose i Finansiješef neuropsihijatrijskog odeljenja na Ekonomskom fakultetu upostao je dr Dragoljub Jovanović. Beogradu. Dr Jordan Tasić je preminuo je Časopis Finansije, odu Beogradu 1968. godine. broja 5−6, postao je „Organ Ministarstva finansija FNRJ”. Profesor Antonije, naš čovek u U broju 7−8. objavljeno je da jeSvetskoj banci odgovorni urednik Antonije Tasić. Antonije Tone Tasić je rođen Od 1953. do 1957. bio11. januara 1912. godine. Završio je predstavnik Jugoslavije uje osnovnu školu i gimnaziju Međunarodnoj banci za obnovusa velikom maturom školske i razvoj (Svetskoj banci), a potom1929/1930. godine u Vranju. pomoćnik saveznog sekretaraDiplomirao je na Pravnom (ministra) za finansije.fakultetu u Beogradu 1934.godine, kao jedan od najboljihstudenata. Po završetku studijaradio je u Narodnoj banciJugoslavije, Ministarstvu trgovinei industrije. Za uspešno obavljaneposlova od državnog značajaodlikovan je ordenom svetog Save. Profesor Antonije Tasić, kaostipendista francuske vlade,bio je na specijalizaciji u Parizuiz oblasti kredita i osiguranjaškolske 1937/1938, a potom sevraća u Ministarstvo trgovine iindustrije. Od 1939. godine jehonorarni univerzitetski profesorna Ekonomsko-komercijalnojvisokoj školi u Beogradu, koja je 71 Stare vranjske porodice

Profesor Tasić se smatra Đorđe Tasićnajboljim poznavaocemosiguranja i bio je veoma cenjen tezu “Problem opravdanja države”u postavljanju sistema osiguranja odbranio je 15. maja 1920. godine,u Jugoslaviji. Kao stručnjak iz ove pred komisijom: Živojin Perićoblasti poznat je u Evropi i svetu. (predsednik), Slobodan Jovanović (član) i dr Toma Živanović (član). Tasić je bio profesor na Iste godine postao je docent naEkonomskom fakultetu u Subotici Pravnom fakultetu u Subotici. Odod 1963. godine i dekan ovog 1923. do 1930. bio je na Pravnomfakulteta od 1971. do 1973. fakultetu u Ljubljani, gde je postaogodine. Govorio je francuski, redovni profesor.engleski i ruski, a služio senemačkim i bugarskim jezikom. Kraljevim ukazom od 10.Imao je mnogo smisla za naučno- septembra 1930. godine postavljenistraživački rad i dao je veliki je za redovnog profesora nadoprinos naučnoj misiji. katedri Enciklopedija prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Poznata je njegova studija Poslednjih godina pred rat bio je i„O potrebi i mogućnostima dekan fakulteta. Od januara 1940.korišćenja privatnog kapitala za godine Đorđe Tasić je i uredniknaše razvojne ciljeve“. Preminuo je u Beogradu 12.aprila 1998. godine.ĐORĐE, DUHOVNIKPRAVNE NAUKE Đorđe Tasić je rođen uVranju 1892. godine. Osnovnuškolu i šest razreda gimnazijezavršio je u Vranju. Sedmi iosmi razred i maturu u Trećojbeogradskoj gimnaziji. Na Pravnifakultet u Beogradu upisuje se1911/12. godine. Za vreme Prvogsvetskog rata prekida školovanje.Diplomirao je jula 1919. godine.Usmeni doktorski ispit položio jemarta 1920. godine. DoktorskuBabadudinci 72

“Arhiva za pravne i društvene sastava Bore Stankovića, i njegovenauke”, u to vreme najvažnijeg pripovetke, pesme, književnepravnog časopisa u našoj zemlji. ocene.Bio je i predsednik Društva zasociologiju i društvene nauke. Tasić je ostavio za sobom delo koje je i po obimu i po vrednosti, Početkom rata okupator ga mnogi to smatraju, najveće delo uudaljuje sa fakulteta, ali će potom našoj pravnoj nauci, od značaja iokupatorski pomagači zahtevati za evropsku pravnu nauku.od Tasića da drži predavanjana kvislinški organizovanom OSNIVAČ DRUŠTVA ZAfakultetu, što će on odbiti.Četvrtog novembra 1941. godine SOCIOLOGIJUokupator ga zatvara kao taoca, aposle puštanja iz logora na Banjici, Godine 1935. izlazi njegovokvislinška specijalna policija će ga najbolje delo, udžbenik “Uvodprizivati, saslušavati, maltretirati, u pravne nauke (Enciklopedijada bi ga 25. avgusta 1943. godine prava)” – nesumnjivo još uvekGestapo ponovo uhapsio, a jedno od najboljih dela te vrsteveć sutradan streljao negde na u nas – koje označava datumSajmištu. Tako je Đorđe Tasić u razvoju naše pravne nauke.mučeničkom smrću završio svoj “Uvod u pravne nauke” doživeokratak, ali veoma plodan život. je tri izdanja (drugo 1938. godine i treće 1941), ali se izdanja Tasić je bio izvanredno toliko razlikuju jedno od drugogtalentovan, ali isto tako i vredan, da svako od njih predstavljašto će se ispoljiti već u osnovnoj samostalno naučno delo.školi i uvek se posle potvrđivati.Zanimljiv je podatak da je on kao Pisao je na srpskom i višeđak prvog razreda osnovne škole svetskih jezika. Do kojih je visinatoliko impresionirao svoje učitelje Tasić u ovom pogledu dosegnuoda su, neuobičajeno, njemu svakako rečito govori činjenicapoverili zadatak da na svečanoj da je jedan od najvećih, ako nesvetosavskoj priredbi održi govor i najveći pravnik dvadesetoggostima. Takođe treba, u ovom stoleća, Francuz Leon Digi, ukontekstu, navesti da je već u svom četvorotomnom “Sistemuvranjskoj gimnaziji Tasić stalno prava” in extenso reprodukovaobio vrlo aktivan u đačkoj literarnoj tekst Tasićeve čuvene uporednedružini „Zaštita”. Na sastancima studije o Digiju i Kelsenu,družine najčešće će se čitati, pored napominjući da misli da on sam ne bi mogao da da bolju naučnu 73 Stare vranjske porodice

Tone kao maturant 1930. godine (u drugom redu, treći s leva)analizu svog i Kelsenovog učenja. je bio u prilici, i nikada nikom nijePoznati nemački profesor i činio nažao.teoretičar prava Karl Šmit je tolikocenio Tasića kao naučnika da će (Izvori: Rista T. Nikolić „Vranjskau predratnim godinama jednom Pčinja“ ; “Srpski etnografskijugoslovenskom doktorantu dati zbornik”, knjiga peta; “Naseljakao temu za doktorsku disertaciju srpskih zemalja”, knjiga“Naučno delo Đorđa Tasića”. druga, 1903; Momčilo Stentić, “Zaspisi o familiji Cupare”; R. Neka vrsta pionira u Simonović, “Život i naučno delosociološkim istraživanjima u nas, Đorđa Tasića, Đorđu Tasiću uTasić će 1935. godine biti osnivač spomen”, Biblioteka “Tragovi”,Društva za sociologiju. Beograd, 1999; “Iz istorije srpske i jugoslovenske vojne psihijatrije: Kao čoveka Đorđa Tasića su Nastanak i razvoj Klinike zakrasile najlepše ljudske vrline: psihijatriju Vojnomedicinskeskromnost, poštenje, iznad akademije od 1932. do 2002.svega, dobrota. Biće uvek pun godine”, strana 5,6; Miroljub Simić,razumevanja za čoveka i njegove asistent, “O tumačenju pravateškoće, uvažavaće tuđ rad i tuđe profesora Đorđa Tasića”, 197misli. Pomagao je ljudima kadgodBabadudinci 74

Kalaščiki (Bondetovi),cokule za vojskuRista je 1905. godine, zajedno sa Stojanom Nikolićem i KostomPetrovićem, u zgradi koju je podigao Janča Jovanović Baldžija uCuparskom sokačetu, otvorio fabriku za izradu platnene obuće ipapuča. Radila je na principu domaće radinosti. Godine 1914. imalaje 550 zaposlenih Porodica Kalaščiki (Bondetovi) SKITNICAživela je u trgovačko-zanatlijskojmahali Dućandžik, prvo u staroj Familija postaje prepoznatljivaprizemnoj kući od kerpiča, sa braćom Zafirom i Ristom ipokrivenoj ćeramidom. Nalazila njihovom sestrom Paraskevom.se u naposrednoj blizini džamije,porušene nakon oslobođenja od Zafir Đorđević bio jeTuraka, 1878. godine. To je na kvarteljnik, zadužen za izdavanjepotezu ukrštanja današnjih ulica stanova, pre svega, vojnicima, sveSave Kovačevića i Karađorđeve. dok nije podignuta zgrada kasarne „Knjaza Miloša Velikog“, u naselju Panađurište.Fabrika obuće Kalašče-Petrović-Nikolić 75 Stare vranjske porodice

sina i ćerku. Najmlađi Stojan umro je mlad. Najstarija je bila Persa, rođena 1895. godine. Đorđe je rođen na početku novog veka, 1901. godine. SVINJČE JE RUŽNO Marija, dok je Rista bio preokupiran poslom i obavezama, čuvala je decu i prenosila znanje koje je stekla svojim opismenjavanjem i školovanjem. Njen unuk Mile seća se kako mu je, kao detetu, čitala tekstove iz „Čitanke osnovne škole srpskog naroda u Turskoj carevini“, iz koje je svojevremeno učila. MileĐorđe, Persa i Stojan 1910. Rista Kalaščegodine U familiji se najviše isticaoZafirov mlađi brat Rista. Rista Đorđević Kalašče, nakonoslobođenja Vranja od Turaka, bioje ugledni trgovac i vojni liferant,koji je u Dućandžik–mahaliposedovao pet kuća. Nemirnogduha, stalno u pokretu, naputovanjima stekao je nadimakKalašče, što znači – skitnica. Bio je cenjen i po manirima:odmeren, dostojanstven, tih,smiren i razuman. Oženio se Marijom MikomKostić, ćerkom bogatog vranjskogmanufakturnog trgovca JanaćkaKostića. Sa njom je izrodio dvaKalaščiki 76

Đorđe kao sokolac i Carigradom, ali i Beogradom i Bečom. Imao je životno osiguranjeposebno pamti zanimljive opise kod osiguravajućeg društva udomaćih životinja, na primer: Beču. Zna se i da je njegov tast Janaćko razvio trgovinu sa Bečom, „Svinjče je ružno“ – piše u pa se pretpostavlja da je pomagaoČitanci – „ima podužu njušku, zetu u uspostavljanju trgovačkihkrive oči, klopave uši, povrh leđa veza.nakostrešenu čekinju, zakovrčenrepić, debeo trbuh i kratke OD PAPUČA DO COKULAnoge sa četiri papka. Najvolibrlju, te je uvek prljavo; otuda Rista je 1905. godine, zajednose i prljavoj deci kaže da su kao sa Stojanom Nikolićem i Kostomprasci. Kad se svinje kolju, pa topi Petrovićem, u zgradi koju jemast, onda mnogo dece, jedući podigao Janča Jovanović Baldžijahalapljivo čvarke i kobasice, onom u Cuparskom sokačetu, otvoriomaščurinom ukvari se, te oboli, a fabriku za izradu platnene obućenekog i glave košta. Deca treba da i papuča. Radila je na principuse klone svinja, jer mnoga krmača domaće radinosti – Vranjancinasrne na decu i osakati ih“. su kod kuća šili platnenu obuću. Kasnije se ovladalo i Rista je trgovao sa Solunom proizvodnjom vojničkih cokula. Proizvodnja se ubrzano širi i zapošljava se stotinak radnika. Proizvodilo se oko 100 pari vojničkih cokula dnevno. Prvi izvoz ova fabrika ostvarila je 1911. godine, kada je Turcima, na granici kod Ristovca, prodala 5.000 pari. Već naredne, 1912. godine, fabrika je počela da proizvodi cokule i za srpsku vojsku. Godine 1914. imala je 550 zaposlenih. Rista Kalašče je bio veliki nacionalni radnik. Avgusta 1903. godine, u Vranju, sa tridesetak viđenijih Vranjanaca, postao je član Izvršnog odbora Četničkog pokreta Srbije. 77 Stare vranjske porodice

KLANJE Otkrivanje moštiju Ristinih Bugarsku okupaciju Vranja, nedostatka novca nije mogao1915. godine, dočekao je bojkotom da nastavi školovanje, već sei nepristajanjem ni na kakvu zaposlio kao bankarski činovnik,saradnju sa Bugarima. „Ne postoje prvo u „Lukarskoj“, a kasnije uMoravski Bugari, već Srbi, čiju „Dingarskoj banci“. Oženio sešajkaču niko ne može da pocepa“, Desankom Avramović, sa kojom jegovorio je po čaršiji. imao ćerke Miroslavu i Ljubinku i sina Milorada. Zbog odbijanja saradnjesa bugarskim okupatorima, – Otac je na posao uvekzajedno sa nekolicinom uglednih odlazio u odelu. Posebna strastVranjanaca, zaklan je 1915. godine su mu bili novčanici – buđelari.iznad Devotina, blizu Vranja, na Uvek nasmejan i pričljiv, brzo jemestu zvanom Beli kamen. uspostavljao kontakt s ljudima, a sa mnogima i trajna prijateljstva Ristina ćerka Persa se udala – svedoči Miroslava, koja živi uza Stavru Roškova iz Niša i imala Beogradu.je sina Dragoslava i ćerke Radu iMilu. Kad su Bugari ponovo okupirali Vranje, 1941. godine, Risti se, na početku novogveka, 1901. godine, rodio sinĐorđe, čiji će život biti zaštitniznak stradalničke sudbine njegoveporodice. Kao dete Đoka je od komitau kasarni ispod Amama tražiobombone, ali nije mogao dobroda izgovori, nego je izgovarao„bonke, bone“ i tako je dobionadimak Bonde. Od tada, injegova familija nosi taj nadimak.UVEK U ODELU Đoka Bonde kao siroče izučioje osnovnu školu u Vranju, gdeje započeo i Gimnaziju, kojuje dovršio u Kumanovu. ZbogKalaščiki 78

Đoka Bonde, iz straha da ne doživi Ćutao je dugo.očevu sudbinu, odlazi pešice uVrnjačku Banju. Ipak, nije mogao Narediše mi da predamo 800dugo da izdrži bez porodice i kila mesa. Kažu, da smo bogataši.vratio se. Bugari su ga odmah Evo dokumenta. Kažu, bolje mesouhapsili i internirali u mesto nego metak u čelo, najzad jeSerez, u blizini grčke granice, gde progovorio.će dočekati kraj rata. Po završetkurata vratio se kući, ravnodušno – Tugo, Đoko, šta da radimo,prihvatajući novu vlast. odakle meso?“ – uzdisale su supruga i majka.CENA OŠTROG JEZIKA Đoka Bonde, kažu Miroslava i To je trajalo kratko, kaže Mile Mile, celu noć nije spavao.Bonde. – Sutradan je otac rano – Otac je bio oštar na jeziku, izašao i oko podneva došao sakritikovao je sve što mu se nije jednim doseljenikom iz Gnjilana.dopadalo. Posebno je bio besan ‘Prodadoh dve kuće, idem da imkada su, kroz prozore, izbacivane kupim i odnesem meso‘, kratko jearhive iz opštine i suda i bile prozborio – kaže Miroslava.spaljivane. Ili kada su lomljenekase, ormani i drugo, samo Sve se to nekako podnosilo,zato što su pripadali klasnom dok ih nije snašla velikaneprijatelju ili okupatoru. pošast izazvana ideološkom zaslepljenošću. Šta je sve u stanju Oštar jezik nije se dopadao da čovek, kada prestane da budekomunistima i počela su čovek, učini čoveku, osetila ješikaniranja. na svojoj koži porodica Đoke Bondeta. Đoka Bonde je morao, upočetku, da se javlja ispostavi – Komunisti su održavaliOZN-e na dve nedelje, pa na miting ispred Načelstva. Bilonedelju dana, da bi usledilo je mnogo naroda, vatrenihsvakodnevno „propitivanje“. govora, gladi, nezadovoljstva.Nakon jednog od takvih Vešti manipulatori usmerili su„propitivanja“ u podrumu „kuće narodni gnev prema ‘klasnimgazda Milisava“, gde se sada nalazi neprijateljima‘. Krenuli su kućamaZavod za dečju i socijalnu zaštitu, imućnijih vranjskih familija,slomljenih živaca, potpuno Kvačkinih i Pukinih. Čula seutučen, stigao je kući kasno uveče. galama, vika, psovka i jezive pretnje. Kad je masa ušla u našu 79 Stare vranjske porodice

ulicu, odjekivala je pesma, koja se da daš državi! Bando!‘ Tresli smozlokobno odbijala od kaldarme, se od straha kao usred zime. Nijeogradnih zidova, ćeramida, bilo suza; oči zaleđene, podignutii ispunjavala okolne sokake. kapci i raširene zenice odavaliOstrašćeno, pevalo se: ‘Idemo su parališući strah. Ispred kućekod Kvačku po narodnu pljačku, su postavili stražu. Neki Zuneidemo kod Puku po narodnu iz Vranjske Banje nas je čuvao.muku‘. Kad su stigli do naše Nismo smeli iz sobice da izađemokapije, neko iz mase je viknuo: 24 sata, jer smo u tom momentu‘I kod Bonde, i kod Bonde‘“… – predstavljali ‘veliku opasnost zapriča Mira, a ruke joj igraju. narodnu vlast‘. Oca su sutradan zatvorili, po ko zna koji put, uKOMUNISTIČKI ZLOČINI Milisavski podrum. Pušten je kad su uvideli da više nemaju šta da – Masa je ušla, naoružana nam uzmu.motkama, u dvorište“ – dopunjujeje Mile. Tražili su oca, da mu Đoka Bonde, ističe njegovpresude na licu mesta. On je naslednik Mile Bonde, optimistapobegao iza kuće, kroz kapidžik, kao i uvek, pun vere u pobedupa kroz sledeća dvorišta izašao dobrog nad zlim, počeo je dau dvorište doktora Petrovića se kući iz početka, „od kašike ikuće, današnji dečji vrtić, viljuške“. I uspeo da vrati sjaj ipreko puta zatvora. Jedan od ugled svojoj porodici. Umro jevodećih komunista u kraju, sa osamdesetpet godina, voljen iDuško Devedžić, naredio je da poštovan.nas zatvore u praznu sobicu, uprizemlju. Banjski ‘heroj‘ krenuo Familija Kalaščiki (Bondetovi)je da pretražuje od podruma do značajna je za srpsku državutavana. Za njim je išla baka Marija. i vranjsku čaršiju s kraja 19. iNa tavanu je pronašao džak sa 30 početkom 20. veka posebno zbogkilograma pšenice. Zahvatio je istaknutog patriotskog stava,pšenicu šakom i bacio u lice baki. nacionalnog delanja i poslovnogSiktao je: ‘Odakle, ovo? Morala si odnosa sa vojskom.Kalaščiki 80

Janaćkovi, bečki espapi lake ženeKosta Amerikanac je zbunjivao ljude time što je slušao čuveneoperske arije sa gramofona i radija. Kao pretplatnik je dobijaolondonski “Tajms”. Živeo je osamljeno i povučeno, skoro osobenjački Cincarin Enakija Kostić, BRAK IZ RAČUNAkasnije prozvan Janaćko, izobližnjeg Preobraženja, sela sa Posao mu je, kao i mnogimnekim odlikama varošice, stigao je Cincarima, „rođenim“ trgovcima,u Vranje kada su se stvorili uslovi brzo uvećavao imetak i ugled.za njegov trgovački preduzimljivi Postao je poznati manufakturniduh. trgovac, koji je podjednako vešto trgovao sa Istokom i Zapadom. Malog rasta, grubih muškihcrta delovao je kao pravi Putovao je često, imao jepatrijarhalni despot. Tako se i razgranate trgovačke veze saponašao u kući. U poslu i životu Beogradom i Bečom. Voleo je davan Vranja, a često je putovao, odseda u Beču i uživa u životu, nebio je preduzimljiv, lukav, pomalo žaleći da potroši koji dinar više.gramziv, slab na lake žene. Dva puta se ženio, a drugiJanaćko Kostić 81 Stare vranjske porodice

Lokal Janaćkovih u centru Vranjabrak je bio sa Sofkom, ćerkom Janaćkova ćerka Marija 1913.vranjskog trgovca Stevana Cupare, godinekoji je mlad umro. Kada je ostalabez oca, brigu o njoj i još petorosiročadi preuzela je Guga, lepai dobrodušna ćerka Riste jereja,sveštenika rodom iz sela Mazarać,u hanskoj opštini. Sofka je bila lepa, doterana,živih pokreta, uvek mladalačkai vesela. Udali su je mladu zaprilično starijeg Janaćka. Zbogudaje po patrijarhalnom zakonu,poznatom u Vranju po nazivu„klasa spram klasu“ (bogatstvoprema bogatstvu), ostala je bezljubavi u srcu, neostvarenihmladalačkih vatrenih maštanja,jer sa Janaćkom nikad nije uspelada uspostavi duhovnu vezu.Janaćkovi 82

Nisu se slagali ni u čemu – u 1915. godine bugarski zlotvorinaravi, načinu života… Različitih zaklali njenog Ristu. Ostala je samentaliteta, trpeli su jedno drugo sinom Đorđem i ćerkom Persom.zbog dece koju su izrodili. Bila je oličenje pedantnosti, uvek je kod nje vladao besprekoran red. Enakija je prema njoj bio strog Vitalna i uporna, uvek ljubazna ii nepravičan, ponekad grub. Kad raspoložena za razgovor. Govorilojoj je umrla majka, Guga Cuparka, se da je bila kibar (ponosna)nije joj dozvolio da ode na pogreb. i mekamlija (uživalac u lepojNije umeo ni da uspostavi bliski pesmi). Do kraja života je gajilakontakt sa decom. Strogo je kult žene iz više građanskezahtevao da se opismene, da uče porodice, uvek je nastojala da jojškole i da se spremaju za život. odeća, u stilu prošlog veka, budeSofka je sve stoički podnosila, besprekorna.nalazeći utehu i razonodu u deci.Sa njim je izrodila sinove Kostu SPAS U DECIi Ristu, ćerke Mariju (Miku),Kocanku i Aleksandru (Sandu). Zbog odnosa prema majci i njoj samoj, Marija (Mika) nikad Sin Rista je radio u radnji nije prihvatila srcem svog oca.sa ocem. Radnja je nosila naziv„Janaćko i sin“. Posle očeve smrti Aleksandra Sandaostao je u istoj radnji. Oženio seLjubicom Ježinkom. U Vranjusu ga zvali Barba ili Čiča, a njuBarbinica. Nisu imali dece, živelisu u velikoj slozi i ljubavi. Ristusu još zvali T’ng’c, jer je glas rizgovarao na francuski način i, kadmu je jednog dana pao sahan napod, nije mogao da kaže da se čulo– „tangrrc“. Slovio je za pritupog isimpatičnog čoveka. Marija (Mika) se udala zapoznatog vranjskog trgovca RistuĐorđevića Kalaščeta. Bila je suštasuprotnost od oca Janaćka. Nosilaje sve dobre osobine majke Sofke.Ostala je rano udovica, kada su 83 Stare vranjske porodice

Nakon njegove smrti, priča njen Stoje Kosta Amerika (desno)unuk Mile Đorđević, nikad nije i Rista Kostić (levo), sedeotišla da mu zapali sveću. Aleksandra (desno), udata za Dimitrija Stojkovića Atana Kocanka, ćerka Janaćka i i Ljubica rođ. Stošić JežinkaSofke, udala se za Voju Nešića, (levo), supruga Riste Kostićatrgovca iz Paraćina. U društvu suje zapažali po ljupkosti i lepoti. prepoznali “u tamnom odelu saImala je sinove Srbu, Slavka i crvenom leptir mašnom na belojMileta. košulji, sa filcovanim engleskim šeširom na glavi”. Videvši ga Treća ćerka, Sanda, udala se takvog, Vranjanci su nagađaliza Dimitrija Stojkovića, Mitu koliko li je bogatstvo stekao uAtana, dugogodišnjeg predsednika Americi, a on se smestio u malojopštine u Vranju. Imala je sinove kući u avliji, a veću je izdavao podRajka i Mileta i ćerku Soju. Mile kiriju, od koje je živeo. O njemuje poginuo u partizanima na najviše podataka nalazimo u knjiziKopaoniku. “Knez Mihajlova i druge priče” Gordane Stanimirović Debarke. Osobena i markantna ličnost uporodici bio je Kosta, sin Janaćka Zbunjivao je ljude time štoi Sofke. je slušao čuvene operske arije Rođen je krajem 19. veka,poznat kao Kosta Janaćko,Kosta Amerikanac, a samomeđu komšijama – Kosta Kelai Kosta Ad’m, neobična je,zanimljiva i zagonetna pojava.Ostao je nedokučiv do kraja, čaki za komšiluk. Iako iz uglednepatrijarhalne porodice, vrlo mladje krenuo u beli svet i stranstvovaopo Nemačkoj, Francuskoj,Engleskoj i, najduže, u Americi,zemlji snova i nada.GRADSKA MISTERIJA Kad se posle mnogo godinavratio, mnogi ga Vranjanci nisuJanaćkovi 84

sa gramofona i radija. Kao Marksovog “Kapitala”. Njegovapretplatnik je dobijao londonski kuća je mesto formiranja Mesnog“Tajms”. Živeo je osamljeno i komiteta komunističke partije.povučeno, skoro osobenjački. Rat je delom proveo u Od stečenog bogatstva po partizanima, u okolini Paraćina,svetu Kosta je pokazao jedino gde je pre rata boravio kod sestrebogato znanje stranih jezika, Kocanke. Posle rata u njegovebio je pravi poliglota. Izdvajao priče više niko nije verovao,se od ostalih i po tome što nije niko ga nije više ni slušao. “Naišao u crkvu, nije se ženio i nije nagovor prijatelja, prisustvovao jeimao bilo kakvo zanimanje. U mitingu na kojem je govorio Petarrazgovarima su mu bile omiljene Stambolić, pa su mu izdejstvovaliteme iz filozofije i politike, uživao penziju kako ne bi gladovao”,je u polemikama i dokazivanjima, kazuju njegovi rođaci.pa se šaputalo da je agent,špijun, a bio je zasigurno sklon Do kraja života bio je svadljiv,komunistima i bio je tumač osoben, usamljenik. 85 Stare vranjske porodice



Vlaščiki (Cvrckovi),samsa za VeličanstvoU našu kuću svraćao je Kralj Petar Prvi Karađorđević. Jednom jedošao nenajavljen u karucama. Livreji su napravili špalir u dvorištui na stepenicama. Izašli smo, iznenađeni i presrećni. Mahinalno samklekla da ga pozdravim. Podigao me, držeći za ruku i govoreći krozširok osmeh: ‘Domaćice, šta imaš za ručak? Cvrckovi su aromunskog, Mita Vlašče sa suprugomcincarskog porekla. Krajem 18.veka doselili su se sa područja solidno živeti. Mijajlo je pratio sveseverne Crne Gore, bežeći pred trendove u zanatu i bio je poznatTurcima, u Preobražanje kraj po proizvodnji dva tipa opanka, aVranja. Prvi poznati njihov predak to su „vrnčani“ i „prešnjaci“.bio je Čaka, iz roda Čakića.Njegov sin Kosta doseliće se u „Vrnčani“ opanci naVranje i dobar deo familije po spoljašnjem delu imajunjemu poneće prezime Kostić. „vrnčanice“ (uske kožne trake koje su obično izukrštane ili našivene Kosta je sa porodicom živeo u jedna ispod druge). Ovi opancikući iznad današnjeg parka, u ono tvoreni su uz pomoć drvenogvreme na periferiji varoši. kalupa. „Prešnjaci“ su plitka obuća od kože koja pokriva stopalo iTRGOVINA I mali deo noge. Oni su oblikovani prema nozi uz pomoć kožnogOPANČARSTVO kaiša, kanapa. Osnovna sirovina koju su opančari u postupku Vredni Vlaščiki, kako su ih izrade opanaka koristili bila jeprozvali u Vranju, od početka su najpre neobrađena, a kasnije ipokazivali sklonost ka trgovini, fabrički pripremljena goveđa,mada je najuticajniji Kostin sin,Mijajlo, bio priznat i poznatopančar. Krajem 19. i početkom 20. vekaopančarstvo je u Vranju i celojSrbiji dostiglo vrhunac kao zanat.Od izrade opanaka se moglo 87 Stare vranjske porodice

teleća, kao i konjska i svinjska Trgovačku akademiju u Solunu,koža. koju je on završio sa uspehom.GDE JE ESPAP, TU SU Otvorene su trgovinskePARE radnje “Braća M. Kostić”, koje su se s uspehom bavile uvozom i Mijajlo je imao četiri sina i izvozom, u kojima je moglo da sedve ćerke: Mitu, Tomu, Svetozara, kupi sve, “od igle do lokomotive”.Vučka, Anušku i Danicu. “Samoškola i trgovina! Gde je espap, tu KUĆA U GOTSKOM STILUsu pare!” – govorio im je. Uspešno bavljenje trgovinom Jedan deo porodice po njemu uslovilo je ekonomski, društveniponeće prezime Mijajlović, i politički uspon familije Kostić.koje će se kasnije premetnuti u Najstariji Mita pre rata bio jeMihajlović. Godine 1892. kupio narodni poslanik Sreza vranjskog.je kuću u centru Tulbeta, od Mijajlo je na prostoru od 1.200Turčina Useina Selimovića. Sve kvadratnih metara sagradiosinove usmerio je na trgovinu, impozantnu kuću, sa ulazom,a najstarijeg Mitu poslao na holom i velikim brojem soba.Porodica KostićVlaščiki (Cvrckovi) 88

Cvrckova kuca Mahinalno sam klekla da ga pozdravim. Podigao me, držećiMajstori, dovedeni iz Nemačke, za ruku i govoreći kroz širokkuću, projektovanu u gotskom osmeh: ‘Domaćice, šta imaš zastilu, završili su 1907. godine. ručak?’ ‘Samsu, Vaše Veličanstvo?’,U produžetku je, u dvorištu, odgovorila sam iskreno, jer tosagrađena i kuća za poslugu. sam spremila tog dana. Samsa, upivši kiselo mleko, vruća, krckala Koliki je značaj porodice je u zubima i topila se u ustima.Vlaščiki bio u to vreme za Čika Pera je bio oduševljen”,Vranje govore sećanja Sofije pripovedala je nana Coca svojimCoce Kostić, supruge Mijajlovog potomcima.sina Tome, koja je bila rođenasestra trgovca Jovana Jankovića KAD KRALJ SVRATILunge, zadužbinara, čoveka kojije izgradio Hiruršku kliniku i U vreme balkanskih ratova,poklonio je gradu. kada je boravio u Vranju, 1912. godine, u kući Tome Zafirovića, “U našu kuću svraćao je preko puta gradske crkve, najavioKralj Petar Prvi Karađorđević. je kralj Petar posetu i MitiJednom je došao nenajavljen u Vlaščetu, narodnom poslanikukarucama. Livreji su napravilišpalir u dvorištu i na stepenicama.Izašli smo, iznenađeni i presrećni. 89 Stare vranjske porodice

Svetozar Kostić Cvrcko sa delegacija iz Beograda. Sa najvišim državnim počastima sahranjensuprugom je na Šapranačkom groblju, gde je podignut i spomenik”, kazujuSreza vranjskog. Tad su Vlaščiki njegovi potomci.doveli mladu kuvaricu Jovanku, izporodice Amamdžici, da sprema i Mita se u dva navrata ženio.čiča Pera je ponovo bio oduševljen Drugi put sa znatno mlađomvranjskim specijalitetima. ženom od sebe, što je izazivalo prekore i zavist kod komšija i U Prvom svetskom ratu uglednih meštana.stradaće Mita. Pri probojuSolunskog fronta bio je ranjen “U njegovu kuću dolazile sui prebačen na lečenje u Pariz. i vladike, jer je bio široke rukeOd zadobijenih rana je umro, a kao donator. Jedan od njih ga jenjegovi posmrtni ostaci prebačeni prekorio zbog ženidbe sa mladomsu u Vranje 1926. godine. ženom, a on mu je odgovorio da gleda svoj posao i da blagoslovi “Povorka je formirana ispred Bogom ono što je blagoslovenokasarne Prvog pešadijskog puka od njega”, prenose uspomene‘Knjaz Miloš Veliki’. Izašlo je sve potomci.što mrda, i najmanje i najvećeuvo da ga isprati. Došla je i Od udovice Mitine, koji nije imao dece, njegov brat Toma kupuje kuću za tadašnjih 10.000 dinara u zlatu i useljava se u nju. Ostali deo familije živeo je u centru Gornje čaršije, u velikoj spratnoj kući, sa lokalom u kojem je kasnije bila trgovinska radnja. Kostići su imali radnju i u centru varoši, preko puta kafane “Evropa”, kao i dve trgovačke radnje u Skoplju. Toma se oženio Sofijom i sa njom izrodio četiri sina i ćerku: Momčila, Mihaila, Dragana, Đorđa i Jelenu. Sa braćom je držao zajedničku trgovinu do 1923. godine.Vlaščiki (Cvrckovi) 90

LUBENICOM PREKO i Đorđe priključiće se četnicima Draže Mihailovića. NakonSAHAT KULE oslobođenja i dolaska komunista na vlast, svi će dopasti robije, kao Prilikom jedne trgovačke slave, narodni neprijatelji. Imovina će impočetkom dvadesetih godina, biti oduzeta.Toma se takmičio, u Gornjojčaršiji, u popularnoj disciplini ROBIJANJAprebacivanja lubenice preko Sahatkule. Kada je zamahnuo, desilo se Đorđe je osuđen na osamda je “pustio vetar”, što su prisutni godina robije i, nakon izdržavanjatrgovci i građani prokomentarisali, kazne, na četiri godine gubitkaa sve čuvajući njegov ugled: građanskih i političkih prava.“Gazda Toma, cvrcna! Izgleda mu Momčilo i Đorđe, po izlasku izzaškripaše cipele”. Od tada Kostići zatvora, ostatak života provešće uće poneti nadimak Cvrcko, koji je Americi.ostao do današnjih dana. Mihailo se vratio iz Toma M. Cvrcko, pored zarobljeništva i kasnije, kaobavljenja trgovinom, uspešan stručnjak, radiće u Beogradu ije bio i u bankarstvu. Postao doguraće do zamenika direktoraje i predsednik UO Vranjske Narodne banke Jugoslavije.centralne banke. Na početku 1936.godine, ban Vardarske banovine Dragan Cvrcko se oženio preza predsednika opštine Vranje rata Savkom Margankom. Dobioimenovao je Tomu M. Kostića. je, 1939. godine, ćerku Nadicu. Imao je i sinove Tomu i Zorana. Toma M. Cvrcko umro je Osuđen je 1946. godine na šestkrajem 1939. godine, a svu godina robije i, nakon toga, petimovinu ostavio je testamentom godina gubitka građanskih ina plodouživanje supruzi Coci. političkih prava. Drugi svetski rat odrediće Porodica Vlaščiki – Cvrckovidalju sudbinu familije Cvrckovi. tipičana je stradalna vranjskaMihailo će završiti u nemačkom porodica.zarobljeništvu, a Momčilo, Dragan 91 Stare vranjske porodice



Debarci, nema više –gospodoBio je to prvi bioskop u Vranju sa parterom, balkonom i garderobom.Radio je do bugarske okupacije. Otac nije hteo da prikazuje bugarskei nemačke ratne filmove i bioskop mu je oduzet Familija Debarci je, prema u potrazi za boljim životom,kazivanju potomka Milivoja došao je Vasilije Vasil DebaracVasiljevića Đerka, poreklom iz sa petoricom sinova i ćerkom.Hercegovine, odakle je, usled Po makedonskoj varošici Debruturskog zuluma, prinuđena na dobijamo nadimak Debarci, a nekiseljenje. Iz Hercegovine su došli u će nas, po mom ocu Đerasimu,srpsko selo Tresonče, kraj Debra, zvati kasnije Đerkovi“, kažeu Makedoniji. Pošto su tada bili Milivoje.„nikoj“ i živeli na obodu sela,od strane meštana su prozvani Od ostalih se izdvajao sin Zafir,Krajnikovci. koji je sa svojim ocem izvodio sve vrste građevinskih radova. Bili suDEBARCI – ĐERKOVI preduzimači i zidari, gradili su put Gnjilane – Uroševac. Poštenje „Nakon oslobođenja Vranja i umeće donelo im je kapital,od Turaka, 1878. godine, u varoš, brzo su „stali na noge“ i krenuliBraća Đerkovi, Sreten (prvi s leva) i Nikola (prvi s desna) 93 Stare vranjske porodice

da formiraju brojno zadružno i donja bašta, sa mnogo ruža,domaćinstvo. jorgovana, šimšira, loznica, sa jabukom „petrovkom“ i niskimGOSTINSKA SOBA SA dunjama ispod pendžera. Kasnije,IKONOSTASOM na samom početku dvorišta, nakon završetka Velikog rata, „Deda Zafir je kupio kuću od sagrađena je druga spratnaTurčina Ahmeta Osmanovića i kuća, sa stolarskom radionicomnjegove žene Ajše, 1881. godine, u prizemlju. Ulazilo se krozu centru grada, u blizini reke, visoku kapiju, a na drugom kraju,koja je proticala tamo gde je dvorištem, kroz baštu, izlazilosadašnja glavna ulica (Stefana se na kapidžik u dvorište kućePrvovenčanog). Kuća je bila familije Miljkovići (Pepekovi).sa suterenom i podrumom od Na spratu se posebno isticaladebelih zidova, sa dvorišnim gostinska soba sa ikonostasom, ustepenicama koje su vodile u kome se, pored kandila okruženogširoki hodnik, koji je bio između ikonima, čuvalo Sveto pismo,četiri sobe. Pri kraju hodnika bio krsnik za slavski kolač, tamjan ije izlaz za gornju bašču sa dudom stručak bosiljka“, kazuje Gordanai orahom, a pred kućom je bila Stanimirović Debarka.Đerasim Vasiljević (u sredini) u svojoj radnjiDebarci 94

Zafir je imao sina Đerasima „U stolarskoj radionici kod(Đerka), koji je izučio stolarski dede Đerka, oca Sretena i čičezanat i u kući otvorio stolarsku Nikole mnogi poznati vranjskiradionicu. Sa ženom Magdom stolari su izučili zanat: Boško Ilićizrodio je sinove Nikolu i Sretena i Strela, Sima Pogačarević, Radećerke Savu, Anđelinu, Olgu i Miru. Čamac, Čoče Džikić, Furko, Orde i Boško Biljba, Tane Rakovče… U Velikom ratu prošao je Počinjali su kao šegrti, polagalialbansku golgotu; sa sinom ispit za kalfe, a kasnije, kada biNikolom, stigli su na Krf, potom u izučili zanat, većina njih bili suBizetru i preko Solunskog fronta izuzetno cenjeni majstori“, kazujevratili se živi i zdravi u Vranje. Milivoje.Sreten se vratio iz bugarskeinternacije. Vasiljevići su bili socijalisti, pristalice Dimitrija Tucovića iSTOLARSKA MAŠINA ZA njegove Srpske socijaldemokratske stranke. Radnja je okupljalaTRAKSLOVANJE gotovo sve pristalice komunista, od kalfe Sime Pogačarevića, Nikola i Sreten krenuli su kasnije narodnog heroja, doočevim putem i postali su priznati Boška Ilića Strele, Koste Kostićastolari. Radionica je dobila Amerikanca i ostalih. Zato suzvanični naziv, čime se velika radnja i kuća stalno bile podzadružna porodica ponosila. Prvo prismotrom žandara i policijskihje nosila ime „Zafir Vasiljević agenata.i Đerasim“, potom „ĐerasimVasiljević i sinovi“, „Braća PRVI BIOSKOP U KAFANIVasiljevići“ i, na kraju, „Nikola Đ. EVROPAVasiljević“. U njoj su proizvođenespavaće sobe, kredenci, otomani, Milivoje ističe da je njegovvitrine, stolarija, patosi, vetrenjače otac Sreten 1932. godine imao– krznjače za kukuruz. Radilo se nezgodu i isekao prste na desnojna univerzalnoj mašini, na kojoj ruci. Lekari u Skoplju uspeli su daje bio cirkular, abrihter i bušilica. spasu prste, koji više nisu bili uVasiljevići su posedovali i mašinu funkciji. Nije ih osećao i morao jeza trakslovanje, koja je služila za da se okane stolarskog zanata.pravljenje raznih ukrasnih figura.Njihova radnja je bila prva u koju „U porodici je pao dogovorje uvedena trofazna struja. da stric Nikola nastavi da radi u radionici, a da otac kupi 95 Stare vranjske porodice

Kafana Evropa (desno), pre Drugog svetskog ratabioskopsku opremu i da od toga prikazuje bugarske i nemačkeživi. Otac je nabavio austrijsku ratne filmove i bioskop mu jeaparaturu i prvi filmovi počeli su oduzet. Proveo je u zatvoru 48da se prikazuju u kafani „Evropa“. sati, ali nisu uspeli da ga privole naNabavljani su u Beogradu, saradnju“, ističe Milivoje.Zagrebu, Skoplju… Narod jetražio kartu više da bi video Za vreme rata Sreten i Nikolatadašnja filmska ostvarenja“, priča su se primirili. Živeli su od imanja,Mile. obrađivali vinograd u Sobini i nekako preživljavali. Pred početak Drugog svetskograta Sreten je uz tadašnji Zanatski OTIMANJE „SLOBODE“dom u Jančinoj ulici dogradiobioskopsku salu i tu počeo da Po završetku rata bioskopprikazuje filmove. „Sloboda“ je nastavio da radi. Sreten je puštao filmove, a „Od prvog dana, od 1932. Milivoje nabavljao karte.godine, bioskop se zvao ‘Sloboda‘.Bila je to prva bioskopska sala u „Tako je bilo i tog 28. aprilaVranju sa parterom, balkonom i 1948. godine. Mile je otišao pogarderobom. Radio je do bugarske karte, sa novcem u džepu. Tada suokupacije. Otac nije hteo da se unapred plaćale i karte i porez.Debarci 96

Supruga Leposava savetovala je pita: „E, pa, gospodo, šta ću sadaSretena: ‘Ne puštaj dete da ide, ja da radim?“ „Nema – gospodo,u najveće se zbori da su doneli druže, kapu u šake i napolje!“zakon i da uzimav sve. Plašim seda mu ne namestiv neku zvrčku‘. „Od bogate, radne porodice,Sreten, velika dobričina, čovek koji došli smo do prosjačkog štapa. Sau životu mrava nije zgazio, bio je sestrama, Stanislavom i Jelenom,ubeđen da niko neće da oduzme osetili smo sve nedaće siromaštvanjegov bioskop. ‘Svi znaju, Lepo, i borbe za goli život“, navodida je naš, s mukom smo ga Milivoje.stekli! Idi, sinko, po karte‘“, pričaMilivoje. U Vranju, pa i šire u Srbiji, Debarci su zapamćeni kao vrsni Uveče su došli „popisivači“. stolari, koji su sve što vide okomSretenu su saopštili da je bioskop i umom zamisle – mogli danarodna imovina. Popisali su sve, naprave. Prvi su otvorili bioskopčak i karte. Sreten je sve to primio modernog tipa.„hladno“. Uspeo je samo da ihSa svadbe Zlate i Nikole Debarca 1930. godine 97 Stare vranjske porodice



Topal-Zafirovi, narodnilekariPravili su razne balsame, kapljice, naročito protiv stomačnihbolova, sirupe za dečje bolesti, mnogobrojne masti i cerate za kožnaoboljenja. Uvek su bili protiv nadrilekarstva, protiv raznih bajarki,kao što su u to vreme bile Marija Vrten Kamen ili Cona Brašnjarka Porodica Topal-Zafirovi su pomoć svakome kome je bilaobeležila je 19. i početak 20. veka potrebna. Dolaskom u Vranjesvojim društveno-humanim iz sela Rakovac kod Bujanovca,radom, a potom i, kao ekonomski krajem 18. veka, stekli su velikijaka, izraženim nacionalnim autoritet.delanjem, najpre na podizanjusvesti o identitetu pred navalom TOPAL – HROMgrčkih i, posebno, bugarskihpropagatora, sa težnjom da se „Iz ovoga se sela (Rakovac,asimiluje hrišćansko stanovništvo prim. aut.) dosta porodicaStare Srbije. preselilo u grad Vranje. Spomenuli smo da su sadanje vranjske Iz njihove porodice tri narodna porodice Pogačarevića i Topal-i jedan diplomirani lekar pružali Zafirovi (Mihajlovići, prim. aut.)Zafir Mihajlović 99 Stare vranjske porodice

starinom iz ovoga sela; doselili su Za vreme vladavine Turakase još pri kraju 18. veka. Od 1835. Vranje nije imalo uređenugodine pa naovamo niko se nikuda apotekarsku službu. Lekove suiz ovoga sela ne seli“, piše dr Jovan pravili i prodavali narodni vidari,Hadživasiljević, poznati etnograf. a u radnjama običnih trgovaca mogli su se kupiti razni gotovi Porodica je bila prepoznatljiva lekovi, najčešće dopremljeni izpo Zafiru Mihajloviću, koji je bio Soluna.hrom od detinjstva, zbog čega je idobio nadimak Topal. Hećim Mika bio je samouki narodni lekar i vidar. Oženio se Zafirov otac Mihajlo Mika Grkinjom, naučio grčki i prekoStošić bio je među prvim i grčkih vidara, „kalojatara“, dobronajuglednijim hećimima u Vranju. ovladao vidarskom veštinom. PredHećimi su bazirali lečenje u to njegovom kućom uvek je bilovreme na narodnoj i alternativnoj naroda koji je tražio pomoć.medicini. Nisu se bavilivradžbinama, bajanjem i ostalim Hećim Mika bio je i velikividovima nadrilekastva koji su zaštitnik srpskog hrišćanskogcarovali u Vranju i po selima. življa od zuluma i nelegalnog harača vodećih Turaka uHEĆIM MIKA varoši. Posebno se borio protivKuća Antanasa i Stanislave KujasTopal-Zafirovi 100