Природа и друштво - Креативни центар

["Ovo je zadatak koji mo`ete da izvedete po grupama u u~ionici, {kolskom holu ili na sportskim terenima. \u2022 Obele`ite startnu liniju. u~enik koji se izmereni \u2022 Odredite 3 u~enika koji }e se kretati kre}e 3 sekunde pre|eni put {etaju}i razli~itim brzinama 3 sekunde: \u2013 prvi treba da polako {eta brzo hodaju}i \u2013 drugi brzo da hoda \u2013 tre}i da tr~i. tr~e}i \u2022 Odredite u~enike koji }e izmeriti pre|eni put svakog u~enika. \u2022 Odredite u~enika koji }e zabele`iti podatke u datu tabelu. Na osnovu izmerenih pre|enih puteva napi{i koji se u~enik kre}e najve}om brzinom. Obrazlo`i svoj zakqu~ak. Telo ima ve}u brzinu ako za isto vreme pre|e ve}u du`inu puta. Izvr{ite jo{ jedno merewe. u~enik koji vreme za koje pre|e 5 metara \u2022 Izmerite u u~ionici du`inu od 5 m (ili vi{e). {eta \u2022 Obele`ite start i ciq. brzo hoda tr~i Neka se isti u~enici kre}u kao u prethodnom zadatku, prelaze}i du`inu puta koja je izmerena na po~etku zadatka. Odredite u~enika koji }e izmeriti vreme koje je potrebno svakom u~eniku da pre|e datu du`inu puta i u~enika koji }e u tabelu zapisati izmerene vrednosti. Koji u~enik ima najve}u brzinu? Obrazlo`i svoje mi{qewe. Telo ima ve}u brzinu ako za kra}e vreme pre|e odre|enu du`inu puta. 99","Postanimo istra`iva~i Ispitajmo od ~ega zavisi du`ina pre|enog puta nekog tela, na primer automobila igra~ke. Izve{}emo razli~ite oglede u kojima }emo mewati uslove pri kretawu tog tela. Na osnovu rezultata ogleda izve{}emo zakqu~ke. Sve oglede treba raditi u paru, s drugom iz klupe. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: \u2022 metar \u2022 {kolska klupa \u2022 automobil igra~ka kojem mogu da se skinu to~kovi \u2022 {toperica (mera~ vremena, sat sa sekundarom...) \u2022 hrapavi papir du`ine klupe (brusni papir fino}e 80, koji se kupuje u farbarama) \u2022 samolepqiva traka za obele`avawe. Kako vrsta podloge uti~e na pre|eni put? Da bismo pokazali kako vrsta podloge uti~e na du`inu pre|enog puta tela, meri}emo koliko centimetara pre|e automobil za npr. 3 sekunde, kre}u}i se niz nagnutu {kolsku klupu, a koliko niz klupu preko koje smo stavili hrapavi, brusni papir. Merewa vr{imo pri istom nagibu klupa i rezultate unosimo u datu tabelu. Upi{i: \u2022 pre|eni put automobila po hrapavoj podlozi, izra`en u centimetrima za 3 sekunde \u2022 pre|eni put automobila po glatkoj podlozi, izra`en u centimetrima za 3 sekunde Uporedi brzine tela na osnovu pre|enog puta. Telo }e pre}i ve}i put kre}u}i se po glatkoj podlozi nego po hrapavoj pri istim uslovima. 100","Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu Automobilu }emo skinuti to~kove i postaviti ga na klupu pod ve}im uglom u odnosu na ugao iz prethodnih ogleda. Ve}i ugao je potreban da bi se automobil pokrenuo. Meri}emo pre|eni put za 3 sekunde. Zatim }emo automobilu montirati to~kove i ponoviti merewa pri istom nagibu klupe. Upi{i: \u2022 pre|eni put automobila pri klizawu izra`en u cm za 3 sekunde \u2022 pre|eni put automobila pri kotrqawu izra`en u cm za 3 sekunde Razmisli i napi{i kada telo ima ve}u brzinu i obrazlo`i svoje mi{qewe. Na~in kretawa tela bira se u zavisnosti od podloge po kojoj se to telo kre}e. Na snegu i ledu klizawe tela je mnogo boqi na~in kretawa od kotrqawa, dok je kotrqawe tela na ledu skoro nemogu}e. Na hrapavim podlogama tela se lak{e kre}u kotrqawem nego klizawem. Na glatkim podlogama tela se lak{e kre}u klizawem nego kotrqawem. U svakodnevnom `ivotu klizawe se ponekad zamewuje kotrqawem, jer se tako tela lak{e pokre}u. Na primer, mehanizam za otvarawe fioke je dobar primer zamene klizawa kotrqawem. 101","Padawe tela U III razredu smo nau~ili da tela padaju ako nisu oka~ena ili nemaju oslonac. Padawe tela je pojava koju vidimo mnogo puta u toku dana. Pada ki{a, opada li{}e sa drveta... Kada slu~ajno ispustimo kqu~eve, na osnovu iskustva znamo da }e pasti na zemqu i ne o~ekujemo da }e, na primer, lebdeti! Mnoga znawa qudi sti~u posmatrawem. Me|utim, ponekad nas takav na~in prou~avawa prirodnih pojava dovodi do pogre{nih zakqu~aka. Na primer, kliker je telo koje zaista ima znatno ve}u te`inu od perca i iskustvo nam govori da }e kliker pre pasti na zemqu, tj. da pada br`e od pera. Ako samo posmatramo padawe klikera i pera do}i }emo do pogre{nog zakqu~ka da te`a tela br`e padaju od lak{ih. Kada ne bi bilo vazduha, kliker i pero, pu{teni da padaju sa iste visine, pali bi na zemqu u isto vreme, tj. imali bi istu brzinu. Otpor vazduha deluje na sva tela koja su wim okru`ena, ali uticaj otpora vazduha nije uvek isti. Na kliker koji pada skoro da nema uticaja, dok vazduh znatno usporava perce pri padu zbog wegovog oblika. Italijanski nau~nik Galileo Galilej (1564\u20131642) uveo je eksperiment kao na~in izu~avawa prirode. Galilej je razumeo da brzina padawa tela na zavisi od te`ine. Da bi i druge qude uverio u to, izveo je jednostavan ogled. S vrha krivog torwa u Pizi pu{tao je dve gvozdene kugle razli~itih masa. Jedna je imala oko 45 kg, a druga 450 g. Merio je vreme koje je bilo potrebno kuglama da padnu na tlo i ustanovio da one padaju istovremeno. Wegov je zakqu~ak, dakle, bio ispravan. 102","Uzmi dva jednaka lista papira. Jedan zgu`vaj, a drugi nemoj, pa ih pusti da padnu sa iste visine. Za{to je zgu`vani papir pre pao na zemqu? Kada padobranac isko~i iz aviona, ne otvara odmah svoj padobran, ve} nekoliko sekundi slobodno pada. Pri takvom padawu wegova se brzina pove}ava iz sekunde u sekund. Kada otvori padobran, wegova se brzina smawi zbog oblika padobrana i znatno ve}eg otpora vazduha. Uporedi padawe ki{e s padawem sne`nih pahuqa. Objasni razliku u brzini padawa. Otpor vazduha mo`e bitno da uti~e i na brzinu kretawa automobila. Kada bi se automobili sa slike razlikovali samo po obliku, crveni automobil bi razvijao ve}u brzinu i to zbog svog oblika koji smawuje otpor vazduha pri wegovom kretawu. 103","Tela mogu da se kre}u kroz gasovitu (naj~e{}e vazduh) ili te~nu sredinu (naj~e{}e voda). Otpor koji pru`a voda pri kretawu znatno je ve}i od otpora koji pru`a vazduh. Ako zamahnemo rukom kroz vodu, oseti}emo otpor vode, dok otpor vazduha pri istom pokretu jedva ose}amo. Kamen }e sporije padati kroz vodu nego kroz vazduh, a mi mnogo sporije plivamo nego {to tr~imo, opet zbog ve}eg otpora vode. Da li zna{? Lete}i lemur koristi otpor vazduha da bi usporio svoj skok s jedne grane na drugu. Prona|i sli~an primer i opi{i ga. DA SE PODSETIMO: Otpor neke sredine zavisi od wene gustine. [to je sredina gu{}a, otpor je ve}i. Razne ribe i delfini imaju karakteristi~an oblik tela, prilago|en kretawu kroz vodu, a ptice su oblikom prilago|ene kretawu kroz vazduh. Koja riba sa slika br`e pliva? Za{to? Patka gwurac mo`e da zaroni i ~itav metar ispod povr{ine vode da bi ulovila ribu. Da li se br`e kre}e iznad ili ispod povr{ine vode? Na brzinu padawa tela, kao i ostalih kretawa, uti~e: \u2022 oblik tela \u2022 sredina kroz koju se telo kre}e 104","Klatno Klatno je malo telo oka~eno o konac, koje mo`e da se kru`no kre}e (osciluje) oko ta~ke ve{awa. Napravi}emo klatno koriste}i: - kuglicu od plastelina - konac - {tap postavqen horizontalno, koji slu`i za u~vr{}ivawe klatna (kao {to je prikazano na slici). Klatno treba podesiti tako da du`ina konca iznosi 50 cm. Klatno treba izvesti iz ravnote`nog polo`aja koriste}i trougaoni lewir. 50cm Pa`qivo skloni lewir i pusti klatno da se kre}e. Meri}emo koliko je vremena potrebno da klatno napravi 10 oscilacija. Zatim du`inu klatna skrati na oko 25 cm i ponovi merewe. Va`no je da i kra}e klatno otkloni{ pod istim uglom kao i du`e klatno. Napomena: Klatno napravi jednu oscilaciju onda kada po~ne kretawe iz jednog polo`aja (npr. iz polo`aja 1) i kada se vrati u isti taj polo`aj. 21 3 1 2 Izmeri: \u2022 vreme koje je potrebno klatnu du`ine 50 cm da napravi 10 oscilacija \u2022 vreme koje je potrebno klatnu du`ine 25 cm da napravi 10 oscilacija \u2022 Koje klatno br`e osciluje? Napi{i svoj zakqu~ak o tome kako du`ina klatna uti~e na brzinu oscilovawa klatna. 105","Ispitaj da li }e klatno br`e oscilovati ako ga otklonimo pod ve}im uglom (kao {to je prikazano na slici). Ponovi merewa za razli~ite du`ine klatna (25 i 50 cm). Na osnovu wih izvedi odgovaraju}i zakqu~ak. \u2022 25 cm \u2022 50 cm \u2022 Zakqu~ak: Ako je du`ina klatna mawa i ugao oscilovawa mawi, klatno }e oscilovati br`e. Izbroj koliko oscilacija napravi klatno du`ine 25 cm za 10 sekundi i zapi{i rezultat. Potom izbroj koliko oscilacija napravi klatno du`ine 50 cm za 10 sekundi. Zapi{i rezultat. Koriste}i lewir, kao u prethodnim zadacima, oba klatna zawi{i pod istim uglom. \u2022 25 cm \u2022 50 cm Zamisli da imamo tri klatna du`ine 15 cm, 30 cm i 60 cm. Na osnovu rezultata prethodnih merewa pretpostavi koliko }e oscilacija napraviti ova klatna za 10 sekundi ako se zawi{u pod istim uglom. Nemoj vr{iti eksperiment. \u2022 15 cm \u2022 30 cm \u2022 60 cm Podelite se u tri grupe. Neka prva grupa napravi klatno du`ine 15 cm, druga du`ine 30 cm, a tre}a du`ine 60 cm. Koriste}i lewir, svaka grupa treba da zawi{e svoje klatno pod istim uglom, kao u prethodnom merewu. Izbroj koliko oscilacija napravi va{e klatno za 10 sekundi. Upi{ite broj oscilacija svog klatna, a za ostala dva prepi{ite rezultat od drugih grupa. \u2022 15 cm \u2022 30 cm \u2022 60 cm Kako du`ina klatna uti~e na broj oscilacija za isto vreme? 106","Zvuk Svakodnevno mo`emo da ~ujemo qudski govor, cvrkut ptica, zvuk automobila, {u{tawe li{}a, `ubor vode, grmqavinu... Sve su to zvuci koji nas okru`uju. Neki su prijatni, a neki izazivaju nelagodu ili nas ~ak pla{e. Zvuk se prostire kroz ~vrste, te~ne i gasovite sredine. Zvuk se najbr`e prostire kroz ~vrste sredine, a najsporije kroz gasovite. Na primer, brzina zvuka kroz ~elik iznosi oko 5000 m\/s, a kroz vazduh je 340 m\/s. Muzi~kim instrumentima mo`emo da odsviramo {irok spektar tonova od najni`ih (najdubqih) do najvi{ih. Instrumenti sa slike proizvode zvuk na razli~ite na~ine: oscilovawem `ice na gitari ili struna na violini, oscilovawem opne bubwa ili oscilovawem vazduha u duva~kim instrumentima. Instrumenti prave razli~ite visine tona: trombon pravi ni`i ton od trube. Ton odsviran na violini druga~ije zvu~i od istog tona koji pravi, recimo, flauta. Sve te instrumente u stawu smo da razlikujemo zbog karakteristi~ne boje tona. Napravi jednostavan muzi~ki instrument koriste}i pet istih staklenih posuda. U svaku sipaj razli~itu koli~inu vode, kao {to je prikazano na slici. Pri udaru ka{ikom, iz svake posude }e se za~uti ton razli~ite visine. Iznad vode u svakoj posudi nalazi se razli~ita koli~ina vazduha \u2013 vazdu{ni stub. Udarawem u posudu, 107 vazduh po~iwe da osciluje. Du`i vazdu{ni stub (praznija posuda) osciluje sporije od kra}eg vazdu{nog stuba u punijoj posudi. Sporije oscilacije proizvode dubqi ton (ni`i). Br`e oscilacije proizvode vi{e tonove. oscilacija","Seti se {ta smo nau~ili ISTRA@UJEMO PRIRODNE POJAVE \u2013 KRETAWE ZVUK MUZI^KIH INSTRUMENATA OSCILATORNO razlikujemo po: KRETAWE \u2022 visini tona \u2022 boji tona KRETAWE Brzina oscilovawa padawe tela je kretawe klatna zavisi od: Brzina kretawa Du`ina pre|enog puta \u2022 du`ine klatna \u2022 ugla pod kojim zavisi od: zavisi od: \u2022 oblika tela \u2022 otpora podloge klatno po~iwe \u2022 sredine kroz koju \u2022 od na~ina kretawa da osciluje se telo kre}e (od toga da li se telo kliza ili kotrqa) Brzina kretawa tela predstavqa pre|eni put u odre|enoj jedinici vremena (naj~e{}e 1 sekundi ili 1 ~asu) 108","Ispitivawe materijala Razgovara}emo: \u2013 o oznakama zapaqivih materijala \u2013 o opasnosti i za{titi od po`ara U~i}emo: \u2013 o svojstvima materijala \u2022 toplotnim \u2022 elektri~nim \u2022 magnetnim \u2013 o svetlosnoj propustqivosti materijala \u2013 o tome od ~ega zavisi veli~ina senke \u2013 o sme{ama \u2013 o povratnim i nepovratnim promenama materijala Tvoj zadatak }e biti: \u2013 da napravi{ elektromagnet \u2013 da napravi{ sun~ani sat \u2013 da razdvoji{ sastojke sme{e","Osobine materijala DA SE PODSETIMO: Predmeti koji nas okru`uju napravqeni su od razli~itih materijala. Materijali mogu biti: prirodni i ve{ta~ki. Navedi najmawe po tri primera za prirodne Da li zna{? i ve{ta~ke materijale. \u2022 Prirodni materijali su: \u2022 Ve{ta~ki materijali su: Najlon je napravqen slu~ajno 1938. godine u eksperimentu ispitivawa osobina gume i pamuka. Tom prilikom zagrevawem je dobijen materijal koji se razvla~io kao testo. Kada se ohladio, razvla~io se jo{ vi{e i postajao elasti~an i jak. Zbog tih osobina brzo je na{ao raznovrsnu primenu. Materijali imaju razli~ite osobine. Dopi{i odgovaraju}e materijale za ponu|ene osobine materijala, kao u navedenom primeru: tvrd: kamen, mek: pamuk, elasti~an: krut: neprovidan: providan: gust: redak: zapaqiv: nezapaqiv: Da li zna{? Volfram, osmijum, tantal i molibden su metali koji se koriste za izradu oklopa aviona, raketa i kosmi~kih letilica. Ti metali su izabrani zato {to ostaju u ~vrstom stawu i pri veoma visokim temperaturama do kojih se zagrevaju pri prolasku velikom brzinom kroz atmosferu. 110","Toplotna svojstva materijala Upotreba materijala zavisi od wegovih osobina. Na primer, metal se koristi za izradu radijatora jer dobro provodi toplotu, a vuna je toplotni izolator, pa se od we pletu odevni predmeti. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: \u2022 metalna, drvena i plasti~na ka{ika \u2022 sud sa toplom vodom \u2022 termometar \u2022 toplomer Izmeri svoju telesnu temperaturu toplomerom. Temperaturu vazduha i tople vode izmeri termometrom. Temperature zapi{i redom kojim su merene: Dodirni rukom drvenu, metalnu, pa zatim plasti~nu Stavi sve tri ka{ike u toplu vodu i pipni ih ka{iku (ka{ike treba da budu na sobnoj temperaturi). posle nekoliko minuta. Najtoplija }e biti Obrati pa`wu na to da li su hladne ili neutralne. metalna ka{ika. Objasni za{to: Materijali koji daju ose}aj hladno}e su dobri provodnici toplote. Takvi materijali odvode (provode) toplotu sa ruke. Materijali koji su na dodir ruke neutralni dobri su izolatori toplote. Oni ne provode toplotu, pa imamo neutralan ose}aj na dodir. Napi{i koja je ka{ika na dodir: hladna neutralna Ispitaj toplotne osobine pomo}u kese za pravqewe leda. Led u kesi treba dodirnuti preko raznih materijala. Dodir treba da traje 5 sekundi. Na osnovu ose}aja hladno}e, pore|aj materijale po redu, po~ev od najboqeg toplotnog izolatora. karton vunena ~arapa aluminijumska folija rukavica za rernu 111","Preno{ewe toplote Toplota se prenosi na tri na~ina: \u2022 provo|ewem \u2022 strujawem \u2022 zra~ewem. Preno{ewe toplote provo|ewem Ako se dva tela razli~itih temperatura dodiruju, toplota }e prelaziti s toplijeg na hladnije telo dok im se temperature ne izjedna~e. Preno{ewe toplote provo|ewem karakteristi~no je za materijale koji se nalaze u ~vrstom i te~nom stawu. Ako se metalna {ipka zagreva samo sa jednog kraja, toplota }e se preneti i do drugog kraja, jer je metal dobar provodnik toplote. Ako zapalimo {ibicu, mo`emo je dr`ati u ruci sve dok plamen ne bude sasvim blizu prstiju. Objasni za{to ose}amo toplotu tek onda kada drvce {ibice skoro potpuno sagori. Preno{ewe toplote strujawem Vazduh u sobi, zagrejan grejnim telom (na primer radijatorom), struji kroz prostoriju. Topliji vazduh se podi`e, a hladniji se spu{ta i pri tom se zagreva vazduh u prostoriji. Pogledaj sliku i objasni za{to se vazduh greje grejnim telima koja se postavqaju u blizini poda, a ne plafona. Preno{ewe toplote strujawem karakteristi~no je za gasove i te~nosti. 112","Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasle osobe iz tvog doma. Uzmi vatrostalnu providnu posudu i u wu sipaj vodu. Stavi posudu na ringlu koja }e grejati vodu. Da bi pojava strujawa bila uo~qivija, dodaj u vodu nekoliko kapi tu{a ili rastvori malo tempere. Posmatraj {ta se de{ava. Dowi slojevi vode bli`i su izvoru toplote, pa postaju topliji i pomeraju se nagore. Hladniji slojevi vode silaze na wihovo mesto. Preno{ewe toplote zra~ewem Sunce svojim zracima greje na{u planetu. Zahvaquju}i tome, na Zemqi postoji `ivot. Takav na~in preno{ewa toplote naziva se zra~ewe. Toplota izme|u dva tela ~esto se prenosi na dva ili na sva tri na~ina. Na primer, kada se greje voda u {erpi, prvo se provo|ewem zagreje {erpa, a zatim se voda zagreje strujawem i provo|ewem. Smisli i zapi{i svoj primer zagrevawa nekog tela. Da li zna{? Sunce je izvor `ivota, ali wegov uticaj mo`e biti i {tetan. Zaga|ivawem `ivotne sredine qudi su o{tetili i atmosferu. Ona predstavqa prirodnu za{titu od dela sun~evog zra~ewa koje je {tetno. Zbog toga treba izbegavati izlagawe suncu bez za{titnih sredstava. 113","Elektri~na svojstva materijala Naelektrisawe koje miruje na telu nazivamo stati~ki elektricitet. Ako se naelektrisawe kre}e, tada je to elektri~na struja. Stati~ki elektricitet mo`emo da dobijemo kada kosu brzo o~e{qamo plasti~nim ~e{qem. Primeti}emo da se kosa i ~e{aq me|usobno privla~e. Naduvaj balon i protrqaj ga nekim vunenim Naduvaj dva balona i ve`i ih zajedni~kim materijalom, recimo vunenim xemperom. Tako koncem. Protrqaj ih vunenim materijalom }e{ ga naelektrisati. Naelektrisanim balonom i dr`i kao {to je prikazano na slici. dodirni plafon i posmatraj {ta se de{ava. Primeti}e{ da se baloni me|usobno odbijaju. Balon }e ostatati zalepqen na plafonu. Naelektrisana tela me|usobno se privla~e ili odbijaju. Iscepaj papir na sitne komade, kao {to je prikazano na slici. Protrqaj vunom nekoliko razli~itih predmeta. Ako je telo naelektrisano, ono }e privu}i sitne komade papira. Proveri da li je mogu}e naelektrisati predmete napravqene od stakla, drveta, metala i plastike. Zapi{i koji su predmeti naelektrisani. 114 stati~ki","Elektri~na struja nastaje kada se naelektrisawa kre}u. Zato ka`emo da elektri~na struja predstavqa tok naelektrisawa. Da bi protok naelektrisawa bio mogu}, potreban je izvor elektri~ne struje i zatvoreno strujno kolo. Alesandro Volta je 1800. godine prona{ao bateriju, prvi stalan i pouzdan izvor elektri~ne struje. Napravi strujno kolo uz pomo} odrasle osobe, kao {to je prikazano na slici. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: \u2022 baterija od 4,5 V (~etiri i po volta) \u2022 sijalica koja radi na 4,5 V (~etiri i po volta) \u2022 sijali~no grlo \u2022 karton \u2022 bakarna `ica \u2022 izolir traka Pove`i razne materijale u strujno kolo na na~in koji je prikazan na slici. Ako sijalica svetli, naelektrisawe prolazi kroz wu. To zna~i da upotrebqeni materijal propu{ta, odnosno provodi naelektrisawe. Takav materijal je elektri~ni provodnik. Ako sijalica ne svetli, upotrebqeni materijal ne provodi elektri~nu struju. Takav materijal je elektri~ni izolator. Ispitaj provodnost slede}ih predmeta. Ispod svake sli~ice upi{i slovo P ako je dati predmet dobar provodnik elektri~ne struje, a slovo I ako je izolator. 115","Magnetna svojstva materijala DA SE PODSETIMO: Prve magnete ~ovek je uo~io u prirodi. Primetio je da neke stene privla~e gvozdene predmete. Kasnije je otkrio da samo tri ~ista metala imaju magneti~ne osobine. To su gvo`|e, nikl i kobalt. Svaki magnet ima dva pola, severni i ju`ni. Magnet ima najja~e dejstvo u blizini polova. Istoimeni polovi magneta se odbijaju, a raznoimeni se privla~e. Uzmi dva magneta u obliku diska. Postavi jedan na drveni sto, a drugi ispod stola, kao {to je prikazano na slici. Dopuni naredne re~enice. Kada pokrenemo dowi magnet, pomeri}e se i magnet koji stoji na stolu i to: \u2022 na istu stranu, jer se dva magneta privla~e kada su okrenuta _________________________________ polovima jedan naspram drugog \u2022 na suprotnu stranu, jer se dva magneta odbijaju kada su okrenuta ____________________________ polovima jedan naspram drugog. Gvo`|e se lako namagneti{e kada se na|e u blizini magneta, ali se vremenom razmagneti{e. Zato se ~isto gvo`|e ne koristi za izradu magneta. Danas se ve{ta~ki magneti prave od ~elika. Uo~i razliku izme|u namagnetisanog tela i magneta. Namagneti{i gvozdeni ekser prevla~ewem preko stalnog magneta. Stavi ekser na sto i ponovi prethodni ogled. Zabele`i svoje zapa`awe. 116 Izme|u namagnetisanog tela i magneta postoji samo privla~no delovawe, dok izme|u dva magneta mo`e da postoji i odbojno delovawe. ~elik","U prethodnim ogledima zapazili smo da se magnetno delovawe prenosi kroz drveni sto. Ispitaj da li se magnetno delovawe prenosi kroz druge materijale. U staklenu ~a{u s vodom ubaci spajalicu. Ispod kartona deluj magnetom na gvozdeni ekser. Pomeraj magnet, kao {to je prikazano na slici, Ponovi ogled deluju}i magnetom na ekser preko i poku{aj da izvadi{ spajalicu pomo}u magneta. kwige. Da li se ekser pokrenuo i, ako jeste, kako? Ponovi ogled tako da staklenu ~a{u zameni{ plasti~nom. Zakqu~i i zapi{i {ta se desilo sa spajalicom. Prona|i metalne predmete koji nisu Na kartonsku kutiju u~vrsti magnet, kao {to je magneti~ni i ispitaj da li se kroz wih prikazano na slici. Poku{aj da napravi{ lanac prenosi magnetno delovawe. Opi{i svoj ogled. od spajalica. Zapi{i koliko spajalica ~ini tvoj lanac: _______________. Ispitaj kako }e se promeniti du`ina lanca ako se na postoje}i doda jo{ jedan magnet. MagMnaetgneotdneoldoevlaowveawseessmeaswmuajewusjeposvpeo}vaew}eamwremasrtoajsatwojaawizamiez|muem|augmnaetgnaeitanaimnaagmnaetgniesatinsoagntoeglate. la. Razni materijali slabe dejstvoRamzanginemtaat.erijali slabe dejstvo magneta. 117","Ispitajmo kako promena temperature uti~e na delovawe magneta. Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasle osobe. [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda: \u2022 magnet \u2022 15 cm izolovane `ice od licni (sa 5 cm `ice treba skinuti izolaciju, kao {to je prikazano na slici) \u2022 drveni {tapi} \u2022 posuda sa kqu~alom vodom \u2022 ~eli~ne spajalice (ili metalne kuglice) 1) Ve`i magnet `icom (vidi sliku), pa napravi 2) Magnet ve`i za drveni {tapi} (vidi sliku), lanac od spajalica (ili metalnih kuglica). pa ga ubaci u kqu~alu vodu na 3 min. Napi{i koliko spajalica (ili kuglica) mo`e da Pa`qivo izvuci magnet, ispitaj i zapi{i koliko dr`i magnet __________. spajalica (ili kuglica) mo`e da dr`i magnet zagrejan na 100oC _____________________. 3) Sa~ekaj 5 min da se magnet ohladi do sobne temperature, pa ga hladi u zamrziva~u 10 min. Ponovi ogled sa spajalicama i zapi{i koliko spajalica (ili kuglica) mo`e da dr`i ohla|eni magnet ______________. Napi{i svoj zakqu~ak o uticaju temperature na delovawe magneta. 118 licna","Danas se umesto stalnih magneta ~esto koriste elektromagneti, ~ija su magnetna delovawa mnogo ja~a od stalnog magneta. Wihova upotreba veoma je rasprostrawena. Koriste se na dizalicama za preno{ewe veoma te{kih gvozdenih predmeta, u livnicama gvo`|a, na otpadima. Napravi svoj elektromagnet [ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: \u2022 strujno kolo (opisano na 115. strani) \u2022 ve}i ekser \u2022 1 m tanke izolovane `ice Oko gvozdenog eksera namotaj 50 cm izolovane tanke `ice. Krajeve `ice ve`i u strujno kolo (kao {to je prikazano na slici na strani 115). Primakni spajalice ekseru i napi{i {ta se dogodilo. Va`na napomena: da bi se uporedila ja~ina magneta, napravi lanac od spajalica! \u2022 Da li se elektromagnet pona{a kao magnet kada se prekine strujno kolo? Napi{i svoje zapa`awe. \u2022 [ta se doga|a ako namotamo celu du`inu `ice (1 m), tj. pove}amo broj namotaja `ice? Ispitaj koliko spajalica u lancu mo`e da dr`i elektromagnet. Napi{i svoje zapa`awe. \u2022 Pove`imo sada za elektromagnet bateriju od 1,5 V (jedan i po volt) umesto baterije od 4,5 V (~etiri i po volta). Da li se broj spajalica u lancu promenio? \u2022 Kako baterija uti~e na ja~inu magneta? Magnetno delovawe elektromagneta mo`e se pove}ati ve}im brojem namotaja `ice ili ja~om baterijom. 119","Svetlosna propustqivost materijala Sun~eva svetlost se kre}e pravolinijski, brzinom od 300.000 km\/s. Putuje od Sunca do Zemqe i pri tom pre|e oko 150 miliona kilometara. Pored Sunca, koje je prirodni izvor svetlosti, ~ovek je napravio ve{ta~ke izvore svetlosti. To su razne sijalice: sa u`arenim vlaknom, neonske, `ivine lampe, halogene, led diode... Materijali mogu biti providni (staklo), poluprovidni (led) i neprovidni (metal, drvo...). Svetlost nam omogu}ava da vidimo predmete. Ona se odbija od wih i dolazi do na{eg oka u kojem se stvara slika. U potpunom mraku ne vidimo ni{ta jer ne postoji ni tra~ak svetlosti koji bi se odbio od nekog predmeta. Ako se na putu svetlosti na|e neko neprovidno telo, nasta}e senka. Veli~ina senke zavisi od: \u2022 veli~ine osvetqenog predmeta \u2022 me|usobnog rastojawa izvora svetlosti i osvetqenog predmeta \u2022 rastojawa predmeta od zaklona na kojem se obrazuje senka. Da li zna{? Najve}u senku na Zemqi pravi Mesec kada se na|e izme|u Sunca i Zemqe. Tada sun~evi zraci ne dolaze do Zemqe. Tu pojavu nazivamo pomra~ewe Sunca. 120","[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda: Napravi sun~ani sat [ta ti je sve potrebno: \u2022 baterijska lampa \u2022 malo mleka \u2022 karton \u2022 staklena ~a{a na stolu \u2022 ve}i karton \u2022 makaze \u2022 zamra~ena prostorija \u2022 olovka ili {tapi} (vidi sliku) \u2022 voda \u2022 Izvedi ogled kao {to je prikazano na slici: napuni Od kartona iseci krug, pa kroz sredinu probodi 3\/4 ~a{e vodom i osvetli je. Pogledaj senku. Dospi olovku ili neki {tapi}. Karton postavi na mesto do mleko u ~a{u i ponovo je osvetli. Uo~i promenu senke kojeg celog dana dopire Sun~eva svetlost. Posmatraj i zapi{i kakva je. kretawe senke i svakog sata obele`i mesto na kojem se senka nalazi. Na taj na~in, koriste}i kretawe senke, \u2022 Odmakni lampu od ~a{e. [ta se de{ava s veli~inom napravi}e{ sat koji pokazuje pribli`no ta~no vreme senke? u odre|enom godi{wem dobu. \u2022 Primakni lampu i napi{i kako se promenila senka. Razmisli i zapi{i za{to takav sun~ani sat ne mo`e da odre|uje vreme u drugom godi{wem dobu. \u2022 Vrati lampu u po~etni polo`aj, pa ispitaj kako udaqenost predmeta od zaklona uti~e na veli~inu senke. Prvo pribli`i ~a{i karton na kojem se formira senka, a zatim ga udaqi od we. Zapi{i svoje zapa`awe o veli~ini senke. 121","Sme{e Pod materijalima podrazumevamo drvo, kamen, staklo, pesak, {e}er, bra{no... Ako se materijali pome{aju, dobi}emo sme{u. Sme{e mogu biti u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu. Napravi razne sme{e. \u2022 Pome{aj jednake koli~ine (po jednu kafenu ka{i~icu) soli i bibera. Sastojci sme{e su u ~vrstom stawu, kao i sme{a. \u2022 Pome{aj limunov sok s vodom i napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a. \u2022 [ta }e se dogoditi ako u prethodnu sme{u (limunov sok i voda) dodamo ka{iku {e}era i prome{amo? \u2022 Napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a. Koji je naziv takve sme{e? Sme{e nastaju me|usobnim me{awem materijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu. Vazduh je gasovita sme{a vi{e sastojaka. U vazduhu najvi{e ima: azota, kiseonika, ugqen-dioksida i vodene pare. U vazduhu, naro~ito u gradskim sredinama Da li zna{? i u oblastima u kojima je zastupqena te{ka industrija, nalaze se razni zaga|iva~i. Gazirana pi}a su [ta misli{, kako zaga|ewe vazduha uti~e na `ivi primer za sme{u te~nosti svet? Vi{e informacija o tome na}i }e{ na i gasa (ugqen-dioksida). stranama 82, 86\u201391. 122","Zemqi{te je sme{a koja sadr`i veliki broj sastojaka, kao {to su humus, kamen, pesak, glina... Zemqi{ta se, u zavisnosti od sastojaka koje sadr`e, razlikuju po boji, poroznosti i plodnosti. Ona mogu biti zaga|ena raznim otpadnim materijalima, plastikom, pesticidima, metalima ili kiselim ki{ama... Voda koju pijemo ima razli~it ukus, u zavisnosti od rastvorqivih prirodnih materijala, odnosno minerala kroz koje prolazi. Zato je voda sme{a. Neke lekovite vode, npr. sumporne vode, imaju neprijatan miris i ukus. ^ista destilovana voda ne sadr`i minerale, pa je bez ukusa. Voda je naj~e{}i rastvara~ u prirodi. U woj se rastvaraju razni materijali koji mogu biti u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu. Neki materijali se potpuno rastvaraju u vodi, neki se delimi~no rastvaraju, a neki se uop{te ne rastvaraju. U 5 staklenih ~a{a sipaj jednaku koli~inu DA SE PODSETIMO: vode. Dodaj u svaku ~a{u po jednu ka{iku Pro~itaj ponu|ene odgovore. Zaokru`i one navedenih sastojaka: soli, te~nog deterxenta, odgovore koji odre|uju uslove pod kojima }e bra{na, uqa i sir}eta. Napi{i {ta zapa`e{. se {e}er br`e rastvoriti. Potpuno su se rastvorili: kocka {e}era \u2013 sitan {e}er Delimi~no su se rastvorili: topla voda \u2013 hladna voda Nisu se rastvorili: me{ati rastvor \u2013 ne me{ati rastvor Brzina rastvarawa ~vrstih materijala u vodi zavisi od wihove usitwenosti, temperature vode i me{awa rastvora. Kiseonik se rastvara u vodi. Brze i ~iste planinske reke bogate su ribom jer u vodi ima dosta rastvorenog kiseonika. Pogledaj sliku i zakqu~i {ta je potrebno postaviti u akvarijum da bi ribe imale dovoqno kiseonika. poroznost 123","Razdvajawe sastojaka sme{e Postupci za razdvajawe sastojaka sme{e zasnivaju se na poznavawu osobina tih sastojaka. Wihove naj~e{}e osobine su: usitwenost materijala, rastvorqivost, gustina, isparqivost, magnetne i elektri~ne osobine. Pomo}u slede}ih ogleda pokaza}emo neke postupke razdvajawa sastojaka sme{e. U teglu sipaj vodu iz bare. Dodaj dve ka{ike usitwene zemqe. Sa~ekaj da se zemqa natalo`i na dnu tegle. Pripremi 3 prazne staklene tegle, dve cediqke (jednu s re|om, a drugu s gu{}om mre`icom) i papirnu maramicu. Pa`qivo odlij vodu u praznu teglu, vode}i ra~una o tome da ve}i deo natalo`ene zemqe ostane u prvoj tegli. Procedi vodu prvo kroz cediqku s re|om mre`icom, a zatim i kroz cediqku s gu{}om mre`icom, na koju je prethodno stavqena papirna maramica. \u2022 Kako izgleda proce|ena voda posle svakog prelivawa u teglu? Opi{i je. \u2022 Uporedi veli~inu ~estica koje su se zadr`ale na cediqkama i napi{i zakqu~ak. U ovom ogledu kori{}ena su dva postupka. Prvi je odlivawe. To je brzo ali grubo odvajawe sastojaka sme{e. Drugi postupak je filtracija (ce|ewe). Filtracija je na~in pre~i{}avawa te~nosti uklawawem ~vrstih materijala koji se u woj ne rastvaraju. 124","Da li zna{? Raspitaj se kako se pre~i{}ava voda iz vodovoda. Izvorska voda prolazi kroz mnoge slojeve Pome{aj jednake koli~ine (po jednu supenu zemqe koji zapravo filtriraju vodu. To zna~i ka{iku) bibera i krupnije morske soli. da je zemqa prirodni filter izvorske vode. Naelektri{i plasti~nu slam~icu prevla~e}i je preko neke vunene tkanine i prinesi je sme{i. U pola ~a{e vode rastvori dve ka{ike soli. Rastvor stavi na toplo mesto. Posmatraj {ta \u2022 Opi{i {ta se dogodilo sa sastojcima te sme{e. }e se doga|ati u narednih nekoliko dana. \u2022 Opi{i ono {to je ostalo na dnu ~a{e po{to je sva voda isparila. \u2022 Na koji na~in mo`emo odvojiti biber od morske soli? \u2022 Koliko dana je bilo potrebno da ispari sva voda? \u2022 Objasni od ~ega zavisi brzina isparavawa vode. \u2022 Koja se osobina koristi u ovom ogledu odvajawa sastojaka sme{e u ~vrstom stawu? \u2022 Koju osobinu vode koristimo u ovom ogledu da bismo izdvojili so? Pome{aj pesak sa gvozdenim opiqcima. Da li zna{? \u2022 Koju osobinu gvo`|a mo`emo iskoristiti pri Kako radi gas-maska odvajawu sastojaka ovakve sme{e? Spoqa{wi zaga|eni vazduh prolazi kroz \u2022 Razmisli i napi{i na koji je na~in mogu}e filter u kojem se nalazi aktivni ugaq. Na wemu razdvojiti gvozdene opiqke od peska. se zadr`avaju {tetni sastojci, pa je na taj na~in omogu}eno disawe i pri veoma zaga|enom vazduhu. Nedostatak gas-maske je u tome {to ne mo`e da pre~isti vazduh od vi{ka ugqen-dioksida. 125","Povratne i nepovratne promene materijala DA SE PODSETIMO: Pojedini materijali pri mehani~kom delovawu mogu biti elasti~ni, plasti~ni ili kruti. Elasti~ni materijali se posle mehani~kog dejstva vra}aju u prvobitan oblik. Na primer, gumica se savija, lewir tako|e (do izvesne granice), lasti{ se raste`e... Navedi jo{ dva tela koja imaju elasti~ne osobine. Plasti~ni materijali se posle mehani~kog delovawa ne vra}aju u prvobitan oblik. Navedi dva tela koja imaju plasti~ne osobine. Kruti materijali se pri mehani~kom delovawu odupiru promeni oblika, sve do pucawa materijala.Takvi materijali su, na primer, staklo i keramika. Navedi najmawe dve promene materijala koje se de{avaju pri mehani~kom uticaju. \u2022 Povratne promene su: rastezawe lasti{a, \u2022 Nepovratne promene su: lom stakla, Pri toplotnom delovawu ispoqavaju se razli~ite osobine materijala. Na visokim temperaturama neki materijali se tope, na primer metal, a neki se zapale, kao, recimo, drvo. Topqewe metala je povratan proces jer se hla|ewem vra}aju prethodna svojstva materijala. Kru`ewe vode u prirodi je povratan proces. Objasni na~in na koji voda kru`i u prirodi. 126","Sagorevawe je nepovratan proces. Da bi se omogu}ilo sagorevawe, neophodno je da imamo zapaqivi materijal i dovoqnu koli~inu kiseonika. Vazduh je sme{a vi{e gasova. Kiseonik ~ini jednu petinu vazduha. Osim zna~aja koji ima za `ivi svet, kiseonik je neophodan i za sagorevawe. Ovaj ogled se izvodi uz pomo} odrasle osobe! Zapalite dve jednake sve}e. Pa`qivo ih istovremeno poklopite teglama razli~ite veli~ine, kao {to je prikazano na slici. \u2022 Napi{i u kojoj tegli }e sve}a goreti du`e. \u2022 Obrazlo`i svoje zapa`awe. Kuvawe namirnica je tako|e nepovratan proces. Kuvawem razne namirnice mewaju svoje osobine. U tabelu upi{i osobine navedenih namirnica pre i posle kuvawa. vrsta namirnice osobine pre kuvawa osobine posle kuvawa jaje pasuq {argarepa makarone 127","Primer nepovratnog procesa je r|awe. Mnogi metali su jaki i postojani, ali ne traju ve~no. Kada se gvo`|e nalazi na vla`nom mestu, podlo`no je r|awu. Da bi gvo`|e zar|alo, pored prisustva vode ili vodene pare neophodan je i kiseonik. Mogu da zar|aju automobili, bicikli, mostovi, zapravo sve {to je napravqeno od gvo`|a. Gvo`|e mewa boju prilikom r|awa od metalnosive do braon. Tom prilikom se gube wegova svojstva. Od jakog i sjajnog metala postaje materijal koji se lako kruni. R|a mo`e da nanese veliku {tetu predmetima koji sadr`e gvo`|e. U na{oj okolini r|aju i drugi metali. Tako, na primer, crveni bakarni krovovi vremenom pocrne, a zatim pozelene. Brzo i sporo sagorevawe Za sagorevawe drveta i r|awe gvo`|a neophodan je kiseonik. Sagorevawe drveta pra}eno je naglim osloba|awem toplote i svetlosti. Takva promena je brza i nepovratna. Tokom r|awa gvo`|a mnogo sporije se osloba|a toplota. R|awe je spor proces jer se samo posle du`eg vremena, pod odre|enim uslovima, mo`e zapaziti promena. Takva promena je nepovratna i naziva se sporo sagorevawe. 128","Zapaqivi materijali Zapaqivi materijali se nalaze svuda oko nas. Oni mogu da budu u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu. Wihova zapaqivost zavisi od vi{e osobina, koje odre|uju temperaturu paqewa. [to je temperatura paqewa ni`a, to je materijal lak{e zapaliti. Dopi{i po jedan primer zapaqivog materijala koji se nalazi \u2022 u ~vrstom stawu: ugaq, \u2022 u te~nom stawu: benzin, \u2022 u gasovitom stawu: butan, Nezapaqivi materijali, kao {to su gvo`|e, kamen, beton i pesak, mogu da izdr`e visoke temperature. Nikada se ne igraj pirotehni~kim sme{ama, kao {to su petarde, svetle}e rakete, rakete za vatromet i prskalice. Ti materijali su posebno opasni zato {to sagorevaju uz osloba|awe velike koli~ine toplote. Toplota mo`e da zagreje okolinu do veoma visokih temperatura. Kiseonik koji je neophodan za sagorevawe nalazi se u pirotehni~koj sme{i, pa se same sme{e nakon paqewa ne mogu ugasiti. Zapamti: Rukovawe pirotehni~kim materijalima bez nadzora odraslih veoma je opasno. Ono mo`e izazvati te{ke povrede, pa ~ak i po`ar, usled neispravnosti petarde ili rakete ili neodgovaraju}eg rukovawa. Naj~e{}e povrede izazvane na taj na~in su opekotine i povrede ruku, povrede oka i o{te}ewe sluha. Izuzetno je opasno ubacivawe petarde u konzervu ili fla{u. Pri sagorevawu se stvara ogroman pritisak, koji dovodi do eksplozije. Oznake zapaqivih materijala Svi proizvodi koji sadr`e zapaqive sastojke imaju posebnu oznaku; ona se nalazi na samom proizvodu. Ta oznaka je znak upozorewa koji se postavqa na Prvi znak predstavqa upozorewe o mogu}oj vidno mesto. Znaci upozorewa imaju okvir crne boje eksplozivnosti proizvoda ukoliko se izlo`i i trouglastog su ili ~etvrtastog oblika. Na `utoj ili neodgovaraju}im uslovima. Drugi znak ozna~ava naranxastoj pozadini nacrtana je vatra ili eksplozija. lako zapaqiv materijal ili proizvod. temperatura paqewa, eksplozija 129","Pro~itaj upozorewa na dezodoransu u spreju i prepi{i ih. Prona|i jo{ neku oznaku upozorewa o zapaqivosti. Napi{i na kom proizvodu se upozorewe nalazi i nacrtaj ga. Na putevima se ~esto mogu videti cisterne koje prevoze zapaqive materije. Takva vozila su posebno obele`ena. Ako je materija koja se prevozi izuzetno opasna, tada vozila imaju i policijsku pratwu. Opasnost od po`ara Od malog plamena koji se otrgne kontroli za mawe od 30 sekundi mo`e nastati po`ar. Potreban je samo jedan minut da gust crni dim ispuni ku}u, a svega nekoliko minuta da cela ku}a bude zahva}ena vatrom. Temperatura koja se javqa u prostoriji zahva}enoj po`arom mo`e biti od 40\u00b0C u nivou poda, pa do 300\u00b0C u visini o~iju. Za nekoliko minuta temperatura u prostoriji toliko poraste da se zapali sve {to se u woj nalazi. Dim i otrovni gasovi su opasniji za qude nego sam plamen. Vatra tro{i sav kiseonik iz vazduha (koji je ~oveku potreban za disawe), proizvode}i dim i otrovne gasove koji su smrtonosni. Razmisli o poslovici: Vatra je dobar sluga, a lo{ gospodar. 130","Za{tita od po`ara Posmatraj slike kuhiwe i de~je sobe i napi{i {ta sve mo`e prouzrokovati po`ar. Pravila koja uvek treba da po{tuje{ da ne bi [ta da radi{ u slu~aju po`ara do{lo do po`ara u ku}i ili stanu: u ku}i \u2022 Nikada ne stavqaj ode}u preko lampi. Najva`nije od svega je da {to pre napusti{ ku}u \u2022 Nikada ne diraj greja~e i grejalice. u slu~aju po`ara. Ne poku{avaj da se sakrije{ ili \u2022 Ne pribli`avaj se previ{e plamenu da ti vatra da gubi{ vreme sakupqaju}i dragocenosti. ne bi zahvatila ode}u. \u2022 Pre nego {to otvori{ neka vrata u ku}i \u2022 Ne igraj se {ibicama, upaqa~ima i sve}ama. zahva}enoj po`arom, dodiruj ih rukom od dna ka \u2022 Dr`i ru~ke {erpi okrenute ka sredini {poreta. vrhu. Na taj na~in }e{ osetiti da li su vru}a. \u2022 Ne igraj se elektri~nim kablovima. Ako jesu, iza wih je vatra. Poku{aj da prona|e{ \u2022 U elektri~ne uti~nice ne stavqaj ni{ta osim drugi izlaz. utika~a ispravnih elektri~nih ure|aja. \u2022 Kada be`i{ od po`ara, ostani {to bli`e podu. \u2022 Iskqu~i elektri~ne aparate kada ih ne koristi{. \u2022 Kada napusti{ ku}u, pozovi vatrogasce. Telefon Napi{i koja pravila treba po{tovati da ne bi vatrogasne slu`be je 93. do{lo do po`ara prilikom kampovawa u {umi. \u2022 Ne vra}aj se u ku}u!!! Zapaqeno uqe ne sme se gasiti vodom. Po`ar na elektri~nim instalacijama tako|e se ne sme gasiti vodom. 131","Seti se {ta smo nau~ili ISPITIVAWE MATERIJALA TOPLOTA toplotna svojstva MAGNETI magnetna svojstva se prenosi: materijala \u2022 stalni materijala \u2022 provo|ewem dobri provodnici \u2022 elektromagneti mogu da se \u2022 strujawem namagneti{u \u2022 zra~ewem lo{i provodnici SVETLOST ne mogu da se namagneti{u ELEKTRICITET elektri~na svojstva \u2022 stati~ki materijala svetlosna svojstva (ne kre}e se) provodnici materijala \u2022 elektri~na struja propu{taju (kre}e se) izolatori delimi~no propu{taju ne propu{taju MEHANI^KO DELOVAWE TOPLOTNO DELOVAWE u zavisnosti od osobine materijala u zavisnosti od osobine materijala (elasti~ni, plasti~ni, kruti) promene mogu biti: promene mogu biti: povratne nepovratne povratne nepovratne (zagrevawe \u2013 hla|ewe) (sagorevawe, r|awe) SME[E nastaju me|usobnim me{awem materijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu 132","Osvrt unazad \u2013 pro{lost Razgovara}emo: \u2013 o fotografiji kao istorijskom izvoru \u2013 o velikim seobama srpskog stanovni{tva \u2013 o tome kako se putovalo u doba kneza Milo{a \u2013 o hrabrosti srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu U~i}emo: \u2013 o Starim Slovenima \u2013 o prvoj pismenosti kod Ju`nih Slovena \u2013 o Srbiji u doba Nemawi}a \u2013 o knezu Lazaru i boju na Kosovu \u2013 o `ivotu Srba u Turskom carstvu \u2013 o Prvom i Drugom srpskom ustanku \u2013 o Srbiji u doba Obrenovi}a \u2013 o zna~ajnim bitkama Prvog svetskog rata \u2013 o Kraqevini Jugoslaviji \u2013 o Drugom svetskom ratu i novoj Jugoslaviji \u2013 o Srbiji kao ~lanici va`nih svetskih organizacija Tvoj zadatak }e biti: \u2013 da odeqensku fotografiju predstavi{ kao budu}i istorijski izvor \u2013 da koristi{ vremensku lentu \u2013 da prona|e{ vi{e podataka o nekim li~nostima i doga|ajima iz pro{losti","Kako se nekada `ivelo Nekada se `ivelo druga~ije nego danas. Druga~ije su izgledale ku}e, qudi su se druga~ije odevali, nisu postojali automobili, avioni, telefoni i nije bilo jo{ mnogo toga bez ~ega danas `ivot ne bi mogao da se zamisli. O tome kako je `ivot nekada izgledao mo`emo saznati iz raznih tragova pro{losti koje nazivamo istorijski izvori. To su: pri~e starijih qudi, zapisi u kwigama, ostaci starih gra|evina (ku}e u kojima su qudi `iveli, crkve, manastiri...), predmeti koje su qudi koristili (oru|e, oru`je, nakit, novac, ode}a), slike, fotografije, mape i dr. U muzejima i bibliotekama ~uvaju se mnogi izvori znawa o pro{losti. Iz Muzeja grada Beograda Slovensko posu|e iz X veka Srpska gra|anska `enska no{wa Ovi glineni lonci slu`ili su za kuvawe iz prve polovine XIX veka i ~uvawe hrane. Na|eni su pored kamene pe}i na podu jedne poluukopane ku}e brvnare u nasequ Vin~a blizu Beograda. svilena marama Izgled Beograda 1849. godine sa ~ipkom libade od somota sa zlatnim vezom haqina od svile sa zlatnom `icom pojas od atlasa Ova ode}a ukazuje na to da je `enska gradska no{wa u prvoj Ovo je rad slikara Milivoja Nenadovi}a. Gledaju}i sliku, polovini XIX veka mogla da bude izra|ivana od svile, pamuka, mo`emo da zakqu~imo da je u Beogradu tog vremena bilo ~ipke, zlatoveza i raznobojnog svilenog konca. i starih prizemnih ku}a i novih gra|evina po evropskom uzoru. Na osnovu we mo`e se saznati i kako je izgledala no{wa tog vremena. @ivot iz pro{losti prou~ava nauka istorija. Za istoriju se ka`e da je u~iteqica `ivota. To zna~i da se na iskustvu iz pro{losti mo`e nau~iti kako treba danas `iveti. 134 libade, atlas","Fotografija kao istorijski izvor Fotografije su va`ni istorijski izvori. Na osnovu wih mogu se saznati podaci o `ivotu qudi iz nekog vremena. Zbog toga je va`no da se zna kada je i gde fotografija snimqena, ko se na woj nalazi i sl. Zamisli kako }e u budu}nosti neki istori~ar pisati istorijat tvoje {kole. Jedan od istorijskih izvora mo`e da bude i fotografija tvog odeqewa. Zalepi jednu fotografiju tvog odeqewa (sa izleta, ekskurzije, s kraja {kolske godine, iz u~ionice i sl.). Zapi{i va`ne podatke o woj, koji bi u istra`ivawu mogli biti korisni istori~aru. \u2022 datum nastanka fotografije: \u2022 mesto nastanka fotografije: \u2022 ko je na fotografiji: \u2022 [ta bi istori~ar mogao saznati na osnovu ove fotografije? 135","Lenta vremena DA SE PODSETIMO: Lenta vremena je linija ili traka na kojoj je mogu}e prikazati datume iz pro{losti onim redom kojim su se dogodili. Na vremenskoj lenti, koja prikazuje vremenski period od 110 godina, ozna~i godinu svog ro|ewa, godine ro|ewa svojih roditeqa, bra}e, sestara i najstarijeg ro|aka koga ima{. U praznu ku}icu upi{i ime osobe koja je ro|ena te godine i pove`i je sa odgovaraju}om godinom na lenti. 2010 \u2022 Ko je najstariji na tvojoj 2005 vremenskoj lenti? 2000 1995 \u2022 Ko je najmla|i? 1990 \u2022 Kolika je razlika u godinama 1985 1980 izme|u najmla|eg i najstarijeg 1975 ~lana tvoje porodice? 1970 1965 1960 1955 1950 1945 1940 1935 1930 1925 1920 1915 1910 1905 1900 136","Na lenti vremena ozna~i godine navedenih nau~nih otkri}a iz XX veka i pove`i ih sa odgovaraju}im slikama. U prazna poqa upi{i jo{ dva zna~ajna nau~na otkri}a velikih nau~nika, kao {to su Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milankovi} i dr. Raspitaj se kod odraslih, prona|i u enciklopedijama i na Internetu. Ozna~i ih na lenti. Bra}a Rajt, Vilbur i Orvil, 2000 pioniri ameri~ke avijacije, 1995 17. decembra 1903. godine izveli su prvi let motornim 1990 avionom. Let je trajao 59 1985 sekundi, a avion je preleteo oko 285 metara. 1980 Engleski nau~nik 1975 Aleksandar Fleming otkrio 1970 je 1928. godine prvi 1965 antibiotik \u2013 penicilin. 1960 Danas se taj va`an lek koristi za le~ewe mnogih bolesti. 1955 ^ovek je prvi put kro~io na 1950 Mesec 20. jula 1969. godine. 1945 Letilica Apolo 11 sa 1940 ameri~kim astronautima 1935 Nilom Armstrongom 1930 i Edvinom Oldrinom uspe{no se spustila na wegovu povr{inu. 1925 1920 1915 1910 1905 1900 137","Srbija u pro{losti Stari Sloveni Srbi pripadaju velikoj Visla Pripet zajednici slovenskih naroda. U pro{losti su svi Sloveni `iveli na podru~ju severno od Karpata. Ovde su nekada Seoba Slovena `iveli Sloveni Dwepar Dunav K Dwestar A U vreme velike seobe naroda TI A Sloveni su po~eli da se sele na P R istok, zapad i jug. Tra`ili su plodniju zemqu i boqu ispa{u za svoja stada. Ju`ni Sloveni, kojima Sava pripadaju i Srbi, u V i VI veku su se prvo naseqavali na levoj obali Dunav Dunava. Odatle su radi pqa~ke CRNO MORE upadali u Vizantijsko carstvo, koje se prostiralo i na Balkanskom poluostrvu. Vizantija je po~etkom JADRANSKO MORE VII veka dozvolila Ju`nim Slovenima da se nasele na Balkan. Wihovi potomci su dana{wi narodi Srbi, Hrvati, Slovenci Egejsko more i drugi. 138 Vizantijsko carstvo","Srpske zemqe na Balkanu Srbi su naselili prostor od reke Ibra na istoku do Vrbasa na zapadu i od reke Save na severu do Jadranskog mora na jugu. Nastanili su se uglavnom u ravni~arskim krajevima. Kao i u postojbini, bavili su se zemqoradwom, sto~arstvom, lovom i ribolovom. Bili su i ve{te zanatlije, pre svega grn~ari, kova~i, drvodeqe, ko`ari, tka~i. Lov Ribolov Sto~arstvo Zemqoradwa ISTORIJSKI IZVOR ISTORIJSKI IZVOR Istori~ar Pseudo-Mavrikije je na po~etku VII O saradwi i trgovini slovenskih plemena i veka zapisao: \u201eSlovenska plemena slobodna su, gr~kog stanovni{tva koje su zatekli pi{e Jovan ne dopu{taju}i nikako da budu porobqena ili da Kamenijat u X veku: se wima vlada. Bila su mnogobrojna i izdr`qiva u nevoqi, lako podnose}i i `egu, i hladno}u, \u201e... Vode trgovinu naro~ito kad `ive i ki{u, i golotiwu tela i oskudicu u hrani. u prijateqstvu i ne di`u se na oru`je; a ve} Prijazni su prema onima koji im dolaze kao odavno obe strane na to paze, jer ih zajedni~ki stranci i prijateqski ih provode od mesta do `ivot navodi da izmewuju ono {to im je potrebno mesta, kud god zatra`e... i me|u sobom ~uvaju mir, vredan divqewa i ~vrst\u201c. Ima u wih obiqe svakojakih `ivotiwa i u Zbog ~ega je va`no da narodi sara|uju? kamare spremqenih poqskih proizvoda, naro~ito prosa i heqde\u201c. Za{to su se Stari Sloveni selili? pleme 139","Srbi su verovali u vi{e bogova dok nisu primili hri{}anstvo. To su bili slovenski bogovi: Perun, bog groma i oluje, Vesna, bogiwa prole}a, Moriwa, bogiwa zime, Svetovid, bog svetlosti, sunca, mudrosti i znawa. U vreme doseqavawa na Balkan ~esta srpska mu{ka imena bila su: Vladislav, ^aslav, Grdan, Vukan, Vi{eslav, Prosigoj, Bran, Vojislav, Tihomir. ^esta `enska imena bila su: Cveta, Qubinka, Kosara, Radmila, Rumena, Du{anka, Vi{wa, @ivana, Milosija. Prva pismenost kod Ju`nih Slovena Kada su se Ju`ni Sloveni doselili na Balkan, nisu imali Prvo slovensko pismo bilo je glagoqica; u IX veku svoje pismo, niti kwige na svom jeziku. nastala je i }irilica Dva brata, ]irilo i Metodije, rodom iz Soluna, sastavili su u IX veku prvo slovensko pismo koje je nazvano glagoqica. Preveli su prve kwige s gr~kog jezika na staroslovenski. Posle smrti ]irila i Metodija, wihovi u~enici Kliment i Naum sastavili su novu slovensku azbuku, koju su nazvali }irilica po svom u~itequ ]irilu. ]irilica se kasnije mewala. Tim pismom mi i danas pi{emo. ISTORIJSKI IZVOR Zapis Crnorisca Hrabrog, X vek: \u201ePre|e Sloveni ne ima|ahu kwiga, nego po crtama i rezama ~itahu i gatahu... Potom ~ovekoqubac Bog ... posla im svetoga Konstantina ]irila, mu`a pravedna i istinita. I stvori im pismena trideset i osam, neka po obliku gr~kih pismena, a neka po slovenskoj re~i...\u201c Objasni za{to je va`no da jedan narod ima kwige napisane na svom jeziku. 140 Po kome je }irilica dobila naziv? Koliko vekova srpski narod pi{e }irilicom? pismo, glagoqica, pismeno","Veliki `upan Stefan Nemawa Sredinom XII veka A MA\\\\ARSKADrina na srpski presto dolazi veliki `upan Stefan N Sava Nemawa. Za vreme svoje S Dunav vladavine pro{irio O je dr`avu do Jadranskog B BEOGRAD mora i oslobodio je vlasti vizantijskog cara. Drina Z. M orava orava M Veliki `upan Stefan Nemawa (freska Velika iz crkve Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu) Studenica @i~a Neretva SRBIJA Ni{ava HUM (Ra{ka) Ju`na MoravaNI[ Ibar JA RAS DRA DUBROVNIK N P Tara S iva K O Zet Lim PANTINO M a O R ZETA JA E TI N ZA I V Karta Srbije u doba Stefana Nemawe Manastir Hilandar Stefan Nemawa je podigao manastire Studenicu, \\\\ur|eve stupove, Hilandar na Svetoj gori u Gr~koj i druge velike zadu`bine. Stefan Nemawa je osniva~ loze Nemawi}a. Svi wegovi potomci po wemu su dobili ime. Po uzoru na Stefana Nemawu, kasniji vladari iz loze Nemawi}a podizali su crkve i manastire. Tako su podsticali {irewe hri{}anske vere u narodu. Za uzvrat crkva je pomagala vladarima da u~vrste i oja~aju svoju vlast. U manastirima su pisane kwige, postojale su manastirske {kole i bolnice. Prona|i u enciklopedijama va`ne podatke o manastiru Studenici. Zapi{i ih. Manastir Studenica Za{to je u vreme vladavine Stefana Nemawe bilo va`no da vladar zadu`bina gradi crkve i manastire? 141","Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani Stefan Nemawa je 1196. godine predao presto svom sinu Stefanu Nemawi}u. Stefan je 1217. godine krunisan za kraqa u manastiru @i~i. Srbija je postala kraqevina, a Stefan je nazvan Prvoven~ani, zato {to je bio prvi krunisani kraq. Stefan Prvoven~ani je bio obrazovan vladar. Napisao je biografiju svog oca Stefana Nemawe. Sveti Sava kruni{e Prvoven~anog Prsten kraqa (rad Paje Jovanovi}a) Stefana Prvoven~anog Sveti Sava (freska Rastko Nemawi}, najmla|i Manastir @i~u kod Kraqeva podigli su iz manastira Mile{eve) sin Stefana Nemawe, kao bra}a Stefan i Sava Nemawi} mladi} je oti{ao na Svetu goru i zajedno sa ocem Kwige su pisane na papiru podigao manastir Hilandar. i obra|enoj ko`i. Pisalo se @ivot i rad nastavio je pod gu{~ijim perom i mastilom. imenom Sava. Doprineo je tome da srpska crkva postane Najzna~ajniji spomenik samostalna. On je prvi srpske pismenosti iz XII veka poznati srpski pisac i prosvetiteq. Napisao je je Miroslavqevo jevan|eqe nekoliko dela. U jednom od wih opisuje `ivot svog oca Koje su bile velike zasluge svetog Save? Stefana Nemawe. Za{to je va`no da vladari budu obrazovani? 142 zamona{iti se","Kraq Uro{ Sin Stefana Prvoven~anog, kraq Uro{ I, u XIII veku dovodi u Srbiju nema~ke rudare Sase. Oni su vadili i topili srebro, bakar, olovo i gvo`|e. Za vreme vladavine kraqa Uro{a kovao se novac od srebra. Razvili su se zanati i trgovina, podizali su se gradovi. Srbija je postala bogata zemqa. Kraq Uro{ (freska iz crkve Novac kraqa Uro{a Kraq Uro{ je podigao Svetog Nikole u Psa~i) manastir Sopo}ane ISTORIJSKI IZVOR Carigradski poslanik je \u201eza~udio Uro{a i wegove dvorjane svojom rasko{nom svitom ... i naveo ga da pita za{to su svi oni do{li. Kada mu je na to rekao da je takav ceremonijal propisao car i da svi ti qudi sa~iwavaju pratwu princeze, Uro{ je uzbu|eno uzviknuo: \u2018Aj, aj, ~emu to, mi nismo navikli na takav na~in `ivota\u2019. Rekav{i to, istovremeno je pokazao na devojku odevenu u bedno odelo {to je sedela sa preslicom i pokazuju}i rukom kazao: \u2018Tako se mi odnosimo prema mladima\u2019. A be{e u wihovom `ivotu prostota i skromnost do te mere da su se hranili samo ulovqenim `ivotiwama\u201c. (Georgije Pahimer, 1268. godine) Za{to je za dr`avu bilo va`no da razvija trgovinu i zanatstvo? Prona|i u enciklopediji podatke o fresci Beli an|eo Freska Beli an|eo i odgovori na slede}a pitawa: \u2022 U kom se manastiru nalazi freska? \u2022 Koji je vladar podigao taj manastir? \u2022 U kom je veku nastala freska Beli an|eo? \u2022 Odakle su do{li umetnici koji su je naslikali? 143","Kraq Dragutin i kraq Milutin Kraq Dragutin je preuzeo Kraq Milutin, brat kraqa presto od svog oca, kraqa Dragutina, uspe{no je ratovao Uro{a I. U vreme wegove sa Vizantijom i pro{irio vladavine Beograd je prvi put granice Srbije ka jugu. u{ao u sastav srpske dr`ave. Kraq Dragutin (freska Dinar kraqa Kraq Milutin (freska Dinar kraqa iz crkve Svetog Ahilija Dragutina iz crkve Svetog Ahilija Milutina u Ariqu) u Ariqu) U^IM\u2022DA\u2022U^IM Uporedi opis vladarskog dvora kraqa Uro{a I (1268) sa opisom dvora kraqa Milutina (30 godina kasnije, 1298. godine) koje su zapisali vizantijski poslanici. Napi{i svoje zapa`awe. Kraq Milutin podigao je Gra~anicu i druge manastire ISTORIJSKI IZVOR Vizantijski dr`avnik i pisac Teodor Metohit o kraqu Milutinu: \u201eI sam kraq se veoma bio nakitio i ~itavo telo prazni~no odenuo, pretrpav{i se dragim kamewem, biserjem i naro~ito zlatom \u2013 koliko god je mogao. Ceo dvor je ble{tao od svilenih i zlatom vezenih tkanina. ... Osim divqa~i, dobijamo i mnogih i raznih ptica i druge jestive zveradi, kao {to su {umski veprovi i jeleni, a pored toga svakoga dana se sa kraqeve trpeze {aqu i mnogobrojna i ukusno pripremqena jela i poslastice u zlatnim i srebrnim tawirima i posudama\u201c. 144","Kraq Stefan De~anski Kraq Stefan De~anski, sin kraqa Milutina, vladao je u XIV veku. Vodio je uspe{ne ratove. U wegovo vreme podignut je manastir De~ani. Taj manastir, koji se nalazi na Kosovu, jedan je od najve}ih i najlep{ih manastira sredwovekovne Srbije. Dinar kraqa Stefana De~anskog Trodelni prozor, De~ani Manastir De~ani Skulptura na portalu, De~ani Navedi nazive manastira koje su gradili srpski vladari od XII do XIV veka. \u2022 Koji je manastir podigao kraq Uro{ I? 145 \u2022 Koji je manastir podigao Stefan Prvoven~ani? \u2022 Koji je vladar prvi po~eo da podi`e manastire? \u2022 Koji se manastir tebi najvi{e dopada? skulptura, portal","Car Du{an Car Du{an, Sava sin Stefana BEOGRAD De~anskog, Drina V. Morava krunisan je za cara Srba Dunav i Grka 1346. Lim Ibar J. Morava Marica Tara godine. On je Ni{ava SRBIJA prvi srpski ALBANIJA A car. Srbija je EZETA K R S u vreme wegove O De~ani R O MPiva K SKOPQE A S G vladavine bila RAN U D B najve}a dr`ava JA na Balkanu. MAKEDONIJA Svoju veliku dr`avu Du{an SOLUN je uredio Car Du{an, carica Jelena i sin Uro{ RE dono{ewem (freska iz manastira De~ana) O poznatog M E P I RTESALIJA zakonika. U wemu su odre|ena prava i du`nosti za EGEJSKO sve qude u dr`avi. Po tom zakoniku svako je imao pravo da tu`i onog ko mu nanese nepravdu, pa makar to bio i sam car. Kazne su bile stroge za VIZANTIJA seqake, a bla`e za velika{e. Du{anov zakonik je Karta Du{anovog carstva jedan od najstarijih pisanih zakonika kod Srba. U kom je veku Srbija dobila svog prvog cara? [ta misli{, za{to je va`no da jedna dr`ava ima pisani zakon? Pe~at cara Du{ana 146","Dinar cara Du{ana Krunisawe cara Du{ana (rad Paje Jovanovi}a) Pro~itaj navedene delove iz Du{anovog zakonika i zapi{i {ta zakqu~uje{ o polo`aju vlastele i seqaka. (50) Ako vlastelin opsuje sebra, da plati 100 perpera, ako li sebar uvredi vlastelina, da plati 100 perpera i da se osmudi. (51) Ako vlastelin ubije sebra, da plati 1.000 perpera, a ako sebar ubije vlastelina, da mu se odseku ruke i da plati 1.000 perpera. perper, osmuditi, sebar 147","@ivot seqaka u dr`avi Nemawi}a Stanovni{tvo u dr`avi Nemawi}a delilo se na seqake, vlastelu i sve{tenike. Najve}i broj stanovnika ~inili su seqaci. U ravni~arskim selima bavili su se zemqoradwom, a u planinskim sto~arstvom. Seoska doma}instva ~esto su imala i vi{e ~lanova; zajedno su `iveli i o~evi, i sinovi, i dedovi i unuci. Na ~elu porodice bio je stare{ina. Du{anov zakonik ka`e: Ako zlo u~ini neko iz jedne ku}e, brat ili sin, ili ro|ak, gospodar ku}e sve da plati ili da preda onoga koji je u~inio zlo. Ku}e su obi~no bile delom ukopane u zemqu, od drveta i blata, Ogwi{te u seoskoj ku}i pokrivene slamom. Podovi su bili od zemqe. Na sredini ku}e ili u jednom uglu nalazilo se ogwi{te na kojem je gotovo stalno odr`avana vatra. Tu se spremala hrana, a oko ogwi{ta se sedelo i spavalo tako {to su na zemqani pod prostirani slama ili suvo li{}e, a preko toga su se stavqale prostirke. Posu|e je bilo jednostavno, na~iweno od drveta i pe~ene gline. Hrane je bilo malo, a ~uvana je u jamama iskopanim u ku}i ili blizu ku}e. Zbog slabih prinosa, su{e ili ratova, ~este su bile gladne godine. U blizini ku}e nalazili su se vrtovi u kojima je gajeno povr}e za ishranu: luk, kupus, repa, bob, lubenice, tikve i dr. U doma}instvima se gajila `ivina, naro~ito koko{ke, zatim ovce, koze i dr. Zemqoradnici su obi~no imali bar jednog vola ili kravu za vu~u i orawe. Seqaci su imali velike obaveze: vladaru su pla}ali porez, zidali tvr|ave, davali hranu wemu i wegovoj pratwi kad prolazi kroz selo, prevozili stvari i dr. Uz to su bili obavezni da rade 2-3 dana u nedeqi na imawu vlastelina, da mu dovoze drva za ogrev, lu~ za osvetqewe, da poma`u u lovu i ribolovu, da mu donose nekoliko puta godi{we poklone i dr. Detaq freske iz manastira De~ana Glinena posuda iz XIV veka vlastela 148"]