Природа и друштво - Креативни центар

["Seqaci su nastojali da proizvedu sve {to im je potrebno za `ivot: hranu, ode}u, obu}u, da sami naprave posu|e, name{taj, poqoprivredne alatke i drugo. Mu{karci su radili na poqima, a `ene u ku}i, ali su uz to pomagale i na poqima. @ene su prele, plele, vezle, tkale, {ile i tako najvi{e doprinosile izradi ode}e. Tkanine su bojene prirodnim bojama \u2013 korom ili li{}em raznog drve}a (korom duwe, jove, orahovom quskom). Obu}a i ode}a su se izra|ivale od ov~je vune, lana i od ko`e doma}ih ili divqih `ivotiwa. Narod sa sela se i zabavqao. Skupqao se, naro~ito zimi, oko ogwi{ta gde se pri~alo i pevalo. Bilo je i sve~anosti oko praznika, kada se sviralo i igralo u kolu. Qudi su bili optere}eni strahovima od gladi, bolesti, napada neprijateqa, od ~udesnih bi}a iz pri~a, kao {to su ve{tice i dr. Neka sela bavila su se posebnim poslovima za potrebe vlastele: Freska iz manastira Lesnova izradom {titova, gajewem sokolova za lov itd. Koje su sve obaveze imali seqaci u doba Nemawi}a? 149","@ivot vladara i vlastele Vladar i vlastela `iveli su mnogo bogatije od seqaka. Imali su dvorove, rasko{an name{taj, posu|e, ~esto od srebra ili zlata, poslugu koja ih je slu`ila i izabranu hranu, koja se sastojala od ribe s Dunava, primorskog vo}a, meda, vina i raznih |akonija. Obla~ili su se rasko{no. Nosili su duga~ke ogrta~e i skupocene pojaseve. @ene su se kitile nakitom od zlata, srebra i dragog kamewa. Deca vlastelina u~ila su {kolu u manastirima ili su imala privatne u~iteqe u svojim dvorovima. Obaveza vlastele je bila da na poziv vladara odlazi u rat. U slobodnom vremenu najve}a zabava bili su im lov i vite{ki turniri. Ravno poqe kod Kru{evca jo{ uvek se zove Ko{ijsko poqe jer su na wemu odr`avane ko{ije (vite{ki turniri). Odelo vladara i vlastele bilo je rasko{no i skupoceno (porodica kneza Lazara na fresci iz manastira Ravanice) Za lov su gajeni lova~ki psi Nakit od zlata i srebra i sokolovi (detaq freske iz manastira Manasije) Koje su obaveze prema vladaru imali pripadnici vlastele? 150 Uporedi `ivot seqaka sa `ivotom vlastele u dr`avi Nemawi}a. [ta zakqu~uje{? |akonija, turnir","Raspad srpskog carstva Posle smrti cara Du{ana wegov sin, car Uro{, nazvan Nejaki, nije uspeo da sa~uva vlast. Velika{i su raspar~ali wegovo carstvo. U to vreme sna`na turska vojska krenula je na Balkansko poluostrvo. Podeqena srpska dr`ava i zava|eni velika{i olak{ali su Turcima osvajawe. U bici na reci Marici 1371. godine Turci su pobedili vojsku bra}e Mrwav~evi}, velika{a koji su delili vlast sa carem Uro{em. U toj bici poginula su oba brata \u2013 kraq Vuka{in i despot Ugqe{a \u2013 i mnogo srpskih ratnika. Tom pobedom Turci su po~eli osvajawe Balkanskog poluostrva. Vuka{inov sin Marko Kraqevi} morao je da prizna tursku vlast. Koji su se velika{i suprotstavili Turcima u bici na Marici? Marko Kraqevi} (rad Mine Karaxi}-Vukomanovi}) [ta je Turcima olak{alo osvajawe Balkana? Spoj fotografije manastira sa imenima Pove`i va`ne doga|aje sa imenima vladara vladara koji su ih podigli. u ~ije vreme su se desili. veliki `upan Srbija je dobila va`an Stefan Stefan Nemawa pisani zakon. Prvoven~ani kraq Milutin Srbija je postala carevina. kraq Dragutin kraq Stefan Izgra|en je manastir car Du{an De~anski Sopo}ani. kraq Uro{ kraq Stefan Beograd je prvi put u{ao Prvoven~ani u sastav Srbije. Srbija je postala kraqevina. 151","Knez Lazar i boj na Kosovu Posle raspada srpskog carstva knez Milo{ Obili} u boju na Kosovu Lazar Hrebeqanovi}, jedan od velika{a, (rad Aleksandra Dobri}a) vladao je delom Srbije oko reke Morave. Prestonica mu je bila u Kru{evcu, gde je podigao crkvu Lazaricu. Bio je o`ewen knegiwom Milicom iz loze Nemawi}a. Turci su krenuli da osvoje dr`avu kojom je vladao knez Lazar. On ih je do~ekao sa vojskom na Kosovu poqu. Tu se 28. juna 1389. godine, na praznik Vidovdan, odigrala velika bitka u kojoj su poginula oba vladara \u2013 turski sultan Murat i srpski knez Lazar. Murata je ubio u juna~kom podvigu Milo{ Obili}. U boju je izginulo mnogo vojnika i sa jedne i sa druge strane. Ostaci kule kneza Lazara u Kru{evcu Manastir Ravanica, zadu`bina kneza Lazara \u2022 S kim se borila srpska vojska na Kosovu poqu? \u2022 Koje godine se odigrala ta ~uvena bitka? \u2022 Gde je bila prestonica dr`ave kneza Lazara? Kosovka devojka (rad Uro{a Predi}a) O boju na Kosovu i juna{tvu srpske vojske narod je ispevao mnoge juna~ke pesme: \u201eCar Lazar i carica Milica\u201c, \u201eKne`eva ve~era\u201c, \u201eKosovka devojka\u201c, \u201eBoj na Kosovu\u201c, \u201eSmrt majke Jugovi}a\u201c i druge. Mnoge li~nosti i doga|aji u tim pesmama plod su narodne ma{te. 152","Despot Stefan Despot Stefan Lazarevi} Lazarevi} (freska iz Sin kneza Lazara i knegiwe Milice Stefan, nazvan Stefan Visoki manastira zbog visokog rasta, imao je 12 godina kada mu je otac poginuo Rudenice) u Kosovskom boju. Wegova majka Milica vladala je Srbijom do wegovog punoletstva. Srbija je tada priznavala vlast turskog sultana. Kada je postao vladar, Stefan je uspostavio dobre odnose sa Ma|arima i Vizantijom. Od Ma|ara je dobio Beograd, u koji je preneo prestonicu iz Kru{evca 1403\u20131404. godine. Od Vizantije je dobio titulu despota, te se od tada srpska dr`ava nazivala despotovinom. Despot Stefan je priznavao vrhovnu vlast Turske. Tokom svoje vladavine uspeo je da sa~uva i unapredi Srbiju. U svojoj prestonici Beogradu izgradio je utvr|ewe, otvorio je bolnicu, osnovao biblioteku i uredio pristani{te. Despot Stefan je bio veoma obrazovan, znao je nekoliko jezika i pisao kwi`evna dela. Despotov zamak Despot Stefan Lazarevi} je podigao manastir u Beogradu (maketa) Manasiju, gde je osnovao veliku kwi`evnu {kolu, poznatu kao Resavska {kola. Tu su se prevodile, ISTORIJSKI IZVOR prepisivale i pisale kwige I na|oh najkrasnije mesto, prelepi grad Beograd, koji je po slu~aju razru{en i zapusteo. Sazidah wega i posvetih ga presvetoj Bogorodici. Despot Stefan Lazarevi} u svojoj Poveqi gradu Beogradu \u2022 Koji je grad bio prestonica dr`ave despota Stefana Lazarevi}a? 153 \u2022 Koje je va`ne kulturne institucije osnovao despot Stefan? despot","Despot \\\\ura| Brankovi} i pad Srbije Posle smrti despota Stefana Lazarevi}a na vlast u Srbiji do{ao je wegov sestri} \\\\ura| Brankovi}. Beograd je ponovo pripao Ma|arima, a on je podigao prestonicu u Smederevu. Bila je to tvr|ava opasana velikim zidovima. Oko 20 godina \\\\ura| je vodio borbu s Turcima. Turci su 1459. godine zauzeli Smederevo i tako osvojili celu Srbiju, koja postaje deo Turskog carstva. Ostaci Smederevske tvr|ave Na vremenskoj lenti ozna~i zna~ajne godine iz istorije sredwovekovne Srbije. 1000 1050 1100 1150 1200 1250 1300 1350 1400 1450 1500 1346. godine Stefan Du{an je 1371. godine odigrala 1389. godine \u2013 boj na Kosovu krunisan za cara se bitka na Marici 1217. godine Stefan Prvoven~ani 1459. godine Turci su je krunisan za kraqa zauzeli Smederevo 1403\u20131404. godine despot Stefan 1196. godine zavr{ena je izgradwa manastira prenosi prestonicu u Beograd Studenice, zadu`bine Stefana Nemawe 154","@ivot u Turskom carstvu Srpski narod je `iveo pod turskom vla{}u vi{e vekova. Narod je pla}ao mnoge poreze i besplatno radio na turskim imawima (bio je to kuluk). Najte`a obaveza bila je danak u krvi: Turci su svake pete ili sedme godine oduzimali mu{ku decu i odvodili ih u Tursku. Tamo su im davali nova imena, vaspitavali ih u turskom duhu i {kolovali za vojnike jani~are. Kuluk Danak u krvi Hajduci i uskoci Neki qudi nisu hteli da se pokore turskim gospodarima. Odlazili su u {ume i odatle napadali Turke. To su bili hajduci. Na ~elu svake hajdu~ke dru`ine nalazio se stare{ina koga su nazivali haramba{om. Pored hajduka, Turcima su se suprotstavqali Hajduci i uskoci. Oni su odlazili u susedne zemqe i odatle upadali na tursku teritoriju. Poznati uskoci bili su Jankovi} Stojan, Sewanin Tadija, Sewanin Ivo i drugi. Narod je voleo hajduke i o wima ispevao mnoge Zbog te{kog `ivota pod Turcima Srbi su podizali pesme. Najpoznatiji hajduci iz pesama su: Starina ustanke i bune. ^esto su u~estvovali u ratovima koje Novak, Stari Vujadin, deli Radivoje i dr. je vodilo Austrijsko carstvo. 155","Seobe Srba @ivot srpskog naroda pod turskom vla{}u vremenom je postajao sve te`i. Zbog te{kog `ivota Srbi su se sve ~e{}e selili na zapad i sever, preko Dunava i Save, u tada{we Austrijsko carstvo. Najve}a seoba Srba bila je u XVII veku. Predvodio ju je poglavar srpske crkve Arsenije III ^arnojevi}. Austrijskim vlastima je to odgovaralo jer su Srbi branili granicu prema Turskoj. Zato je Austrija dozvolila Srbima da otvaraju {kole na svom jeziku i osnivaju svoje crkve. Tako su Srbi u tim krajevima o~uvali svoj jezik, pismo i veru. Seoba Srba pod Arsenijem III ^arnojevi}em (rad Paje Jovanovi}a) Za{to su Srbi napu{tali svoje domove i naseqavali se u austrijskom carstvu na severu? Kakva su prava imali u Austriji? Za{to su austrijske vlasti dozvoqavale Srbima da se naseqavaju na teritoriji Austrije? 156 seoba","Prvi srpski ustanak Zbog te{kog `ivota pod Turcima u narodu je raslo nezadovoqstvo. Boje}i se pobune Srba, Turci su 1804. godine ubili preko 70 uglednih Srba. Taj doga|aj je u istoriji poznat kao se~a knezova. Zbog toga su Srbi 1804. godine u selu Ora{cu kod Topole odlu~ili da podignu ustanak. Za vo|u su izabrali \\\\or|a Petrovi}a, koga su Turci nazvali Kara|or|e, {to zna~i crni \\\\or|e. Sa Turcima su vo|ene mnoge bitke. Najve}e pobede srpske vojske bile su na poqu Mi{aru kod [apca i na Deligradu kod Aleksinca. Ustanici su oslobodili Beograd od Turaka 1806. godine. Hajduk Veqko Petrovi} jedan je od najve}ih junaka Prvog srpskog ustanka. Kad su ga Turci pozvali da preda Negotinsku Krajinu koju je branio, poru~io im je: Glavu dajem \u2013 Krajinu ne dajem. Hajduk Veqko Petrovi} (rad Uro{a Kne`evi}a) Vatreno oru`je (kubura) iz doba Prvog srpskog ustanka Prvi srpski ustanak 1804. godine (rad Veqka Stanojevi}a) Na brdu ^egru kod Ni{a srpska vojska, pod komandom vojvode Stevana Sin|eli}a, hrabro se borila. Da bi zaustavio Turke, Stevan Sin|eli} je opalio u bure baruta. Tako su izginuli mnogi Srbi i Turci. Od glava srpskih junaka Turci su sazidali kulu, koja je nazvana ]ele-kula. \u2022 Koje godine su Srbi podigli prvi veliki ustanak protiv Turaka? \u2022 Za{to su se Srbi digli na ustanak? \u2022 Ko je vodio ustanike? \u2022 Kada je oslobo|en Beograd? \u2022 Zbog kog postupka je hajduk Veqko Petrovi} postao slavan? \u2022 Kako su se Turci svetili ustanicima? \u2022 ^ime se proslavio Stevan Sin|eli}? 157","Tokom Prvog srpskog ustanka osnovana je srpska vlada sa ministarstvima, sud i stalna vojska. Kara|or|e je otvorio mnoge osnovne {kole u Srbiji i Veliku {kolu u Beogradu. Predava~ u Velikoj {koli bio je Dositej Obradovi}, a jedan od |aka Vuk Karaxi}. Danas se u toj zgradi nalazi Muzej Vuka i Dositeja. Dositej Obradovi} je bio naju~eniji Srbin tog doba. Brinuo se o {kolama i prosve}ivawu naroda (bio je prvi ministar prosvete u oslobo|enoj Srbiji). Napisao je vi{e kwiga. Zgrada Velike {kole u Beogradu u kojoj se danas nalazi Dositej Obradovi} Muzej Vuka i Dositeja (rad Arsenija Teodorovi}a) Koju je poznatu {kolu otvorio Kara|or|e ISTORIJSKI IZVOR tokom Prvog srpskog ustanka? Pri~awe Gaja Petrovi}a o Kara|or|u: \u201eOd gospodara \\\\or|a nije bilo ve}eg ni vi{eg ~oveka, ni du`i nogu ni ruku... U radu niko nije mogao s wim raditi nit ga je ko mogao nadka~iti. ]utao je mnogo, pa smi{qao {ta }e govoriti, nije mnogo govorio; a kad je {to rekao, onako je bilo i niko nije mogao re}i da nije tako... Kao gospodar sudio je pravo i strogo; no bio je vi{e puta mislostiv i pra{tao, osobito junaku. Pazio je i po{tovao qude u~ene i majstore\u201c. Ko je bio Dositej Obradovi}? U kom veku je `iveo? 158","Drugi srpski ustanak Godine 1813. ogromna turska vojska je navalila na Srbiju iz vi{e pravaca. Prvi srpski ustanak je slomqen i Turci su ponovo zavladali Srbijom. Nastali su te{ki dani za srpski narod, jer su se Turci surovo svetili za poraze u Prvom ustanku. Samo dve godine kasnije, 1815, Srbi su u selu Takovu podigli Drugi ustanak. Za vo|u su izabrali Milo{a Obrenovi}a, koji je bio vojvoda u Prvom ustanku. Milo{ Obrenovi} je u vojvodskom odelu i sa zastavom iza{ao pred narod u Takovu i rekao: Evo mene, eto vas \u2013 rat Turcima. Ustanici su pobedili Turke u nekoliko bojeva i oslobodili ve}i deo Srbije. Jedna od najve}ih bitaka odigrala se na brdu Qubi}u kod ^a~ka. U boju s Turcima na brdu Qubi}u kod ^a~ka hrabro je poginuo brane}i svoje topove junak Tanasko Raji} (rad Riharda Puhte) Takovski ustanak (rad Paje Jovanovi}a) \u2022 Koje godine su Srbi podigli Drugi ustanak protiv Turaka? Kako se Drugi ustanak zavr{io? \u2022 Ko je vodio Drugi ustanak? Za{to se ta pobuna naroda protiv Turaka naziva ustankom? 159","@ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a Knez Milo{ je bio vrlo sposoban vladar. Ve{to je pregovarao sa Turcima i uspeo da 1830. godine dobije pravo da Srbi sami upravqaju svojom dr`avom. Srbija je postala kne`evina u okviru Turskog carstva, a Milo{ je postao knez Srbije. Srbija je morala turskom sultanu da pla}a porez, a Turci su u nekim gradovima zadr`ali svoju vojsku. Seqaci u Srbiji postali su vlasnici zemqe koju su obra|ivali. Iz gradova su se iseqavali Turci, a u wih su se useqavali Srbi. Gradile su se lep{e ku}e, razvijala se trgovina i zanati: kroja~ki, stolarski, obu}arski i dr. Pismenih qudi bilo je malo. I sam knez Milo{ nije znao da ~ita i pi{e. Za vreme Milo{eve vladavine otvorene su {kole, biblioteke, osnovane su neke pozori{ne i muzi~ke dru`ine. Milo{ je pomagao novcem Vuku Karaxi}u. Tokom vladavine kneza Milo{a u tada{woj srpskoj prestonici Knez Milo{ Obrenovi} Kragujevcu osnovano je 1834. godine prvo pozori{te u Srbiji, (rad Morica Dafingera) a 1838. godine Licej (Visoka {kola), tako|e u Kragujevcu. Vuk Karaxi} je u to doba putovao po krajevima u kojima su `iveli Srbi i sakupqao narodne pri~e, pesme, zagonetke, poslovice i druge umotvorine. On je usavr{io srpsku azbuku, napisao prvi re~nik i prvu gramatiku srpskog jezika. Vuk Karaxi} (rad Dimitrija Avramovi}a) Vukov pribor za pisawe: pero, mastionica, nao~are (iz Muzeja Vuka i Dositeja) 160","@ivot u selima U srpskim selima `ivelo se vrlo jednostavno. Ku}e su bile pokrivene slamom, kamenim plo~ama, re|e }eramidom. Na sredini ku}e stajalo je ogwi{te s vatrom na kojoj se pripremalo jelo. Stolovi, stolice i kreveti bili su retkost. Spavalo se obi~no na podu, gde su obi~no prostirane slama i powave. I knez Milo{ je spavao na podu sve do 1834. godine. Jelo se za sofrom iz zajedni~ke ~inije, koja je naj~e{}e bila od pe~ene gline ili drveta. Ka{ike su bile drvene. Prostorije u ku}i osvetqavane su obi~no lu~em, a u bogatijim ku}ama sve}om. @enska seoska no{wa Unutra{wost seoske ku}e \u2022 Uporedi unutra{wost seoske ku}e iz sredweg veka sa ku}om iz vremena kneza Milo{a. 161 \u2022 [ta mo`e{ na osnovu ovih slika da zakqu~i{ o na~inu `ivota seqaka iz tog vremena? }eramida, sofra, lu~","U ku}ama su `ivele mnogo~lane porodice. I po nekoliko generacija stanovalo je u istom domu. Na ~elu doma}instva bio je stare{ina, doma}in ku}e. On je raspore|ivao poslove, raspolagao novcem i pla}ao poreze. Mu{karci su radili na zemqi i oko stoke i sami su obavqali mnoge zanatske poslove: izra|ivali poqoprivredne alatke, gradili ku}e i dr. @ene su radile ku}ne poslove, pomagale u poqskim radovima, oko ~uvawa stoke, a uz to izra|ivale obu}u, {ile ode}u, posteqinu i drugo. Svako doma}instvo trudilo se da proizvede sve {to mu je potrebno za `ivot. Retko {ta se kupovalo, na primer so. Uve~e, naro~ito zimi, sedelo se kraj vatre. Pri~ale su se pri~e, pevale juna~ke pesme uz gusle ili pesme o radu, qubavne, {aqive i druge. Uz to su `ene plele ili vezle, a mu{karci radili poslove oko spremawa `ita, izrade alatki i dr. Unutra{wost gradske ku}e (crte` Feliksa Kanica) @enska i mu{ka gradska no{wa Uporedi gradsku sa seoskom no{wom iz vremena kneza Milo{a. [ta zapa`a{? 162","BEOGRAD Dunav Putevi Sava PO@AREVAC U oslobo|enoj Srbiji postojala su samo dva [ABAC kolska puta. Jedan je vodio od Beograda, preko Grocke, dolinom Morave do Ni{a i daqe, za Drina GROCKA Carigrad. Drugi je vodio od Beograda, pored reke Save do [apca i reke Drine. V. Morava ok Tim U drugim krajevima nije bilo nasutih puteva, pa KRAGUJEVAC NI[ se po~elo s wihovom izgradwom. Prvo je izgra|en U@ICE put od Kragujevca do ^a~ka i U`ica, zatim put od Beograda do Po`arevca. KRAQEVO ^A^AK Putovalo se obi~no pe{ice, onda na kowu ili kolima koje su vukli volovi. Z. Morava Po{ta U oslobo|enoj Srbiji nije bilo po{te. Ako bi qudi hteli da po{aqu pismo, novac ili da jave ne{to nekome, onda su molili putnike koji svojim poslom idu u to mesto da im to u~ine. Knez Milo{ je iz svoje prestonice Kragujevca slao poruke po zemqi po brzim kowanicima koje je narod zvao tatarima. Tatari su za ~etiri dana mogli da stignu do Carigrada. Prva po{ta u Srbiji osnovana je 1840. godine u Beogradu. orava J. M Ibar Lim Tara Karta puteva u Srbiji u vreme kneza Milo{a Po{tanska ko~ija 163","Knez Mihailo Obrenovi} Knez Mihailo Obrenovi} Za vreme vladavine Milo{evog sina, kneza Mihaila Obrenovi}a, (rad Johanesa Besa) u Beogradskoj tvr|avi nalazili su se jo{ uvek turski vojnici. Jednoga dana na ^ukur-~esmi u Beogradu turski stra`ar je ubio srpskog de~aka, pa je do{lo do sukoba. Onda su Turci iz tvr|ave topovima ga|ali varo{. Knez Mihailo se `alio velikim silama i zahvaquju}i tome turski vojnici su 1867. godine napustili srpske gradove. Knez Mihailo je bio qubiteq pozori{ta. Zato se zalo`io da se u Beogradu podigne zgrada Narodnog pozori{ta. Organizovao je bal, pa je od prihoda s tog bala izgra|ena moderna bolnica u Beogradu, zvana Varo{ka bolnica. Knez Mihailo je bio i pesnik. Upravo je on autor pesme [to se bore misli moje, koja se i danas rado peva. Popularna Knez Mihailova ulica u Beogradu dobila je naziv po ovom vladaru. U^IM\u2022DA\u2022U^IM Turski pa{a predaje kqu~eve Beograda knezu Mihailu Uz nazive manastira i ustanova upi{i imena srpskih vladara ~ijom su zaslugom podignuti: U^IM\u2022DA\u2022U^IM manastir Studenica Seti se prethodnih lekcija i napi{i koji manastir @i~a su srpski vladari iz pro{losti bili manastir Sopo}ani nakloweni kwi`evnom radu. manastir Mile{eva manastir Gra~anica manastir De~ani manastir Ravanica manastir Manasija i Resavska {kola Velika {kola u Beogradu Licej u Kragujevcu Narodno pozori{te u Beogradu 164","Od XII do XIX veka u srpskoj istoriji bilo je mnogo vladara. Seti se wihovih imena bez gledawa prethodnih stranica. Ispi{i ih po redu, od najmla|eg do nastarijeg. Zatim proveri u kwizi. Srpski vladari su stalno mewali prestonicu Navedeno je nekoliko va`nih bitaka svoje dr`ave. Spoj nazive prestonica sa i ustanaka. Na liniji napi{i ime jednog vladarem koji ih je proglasio svojim sedi{tem. junaka koji je u~estvovao u toj bici. Beograd despot Stefan Lazarevi} Kosovski boj Kragujevac \\\\ura| Brankovi} Prvi srpski ustanak Kru{evac knez Milo{ Obrenovi} Drugi srpski ustanak Smederevo knez Lazar Na vremenskoj lenti ozna~i kada su se odigrale slede}e bitke i po~eli ustanci. 1200 1250 1300 1350 1400 1450 1500 1550 1600 1650 1700 1750 1800 1850 1900 bitka na Marici Kosovski boj Prvi srpski ustanak Drugi srpski ustanak 165","Va`ne li~nosti iz srpske pro{losti rasporedi u dve grupe: Stefan Nemawa, Stefan Prvoven~ani, sveti Sava, kraq Uro{, kraq Dragutin, kraq Milutin, Stefan De~anski, car Du{an, Milo{ Obili}, knez Lazar, despot Stefan Lazarevi}, Stojan Jankovi}, Tadija Sewanin, Ivo Sewanin, Kara|or|e Petrovi}, Dositej Obradovi}, Milo{ Obrenovi}, Vuk Karaxi}, Tanasko Raji}, Mihailo Obrenovi}. Neke }e{ velikane morati da svrsta{ u obe grupe, jer su mnogo u~inili i za kulturu i za slobodu. \u2022 Velikani koji su mnogo u~inili za srpsku kulturu: \u2022 Velikani koji su mnogo u~inili za slobodu: Navedena su imena srpskih vladara i titule koje su nosili. Pove`i ime vladara s odgovaraju}om titulom. Stefan Nemawa kraq Du{an Silni Stefan Prvoven~ani despot Lazar Hrebeqanovi} Stefan Lazarevi} Uro{ Nemawi} car Milo{ Obrenovi} Dragutin Nemawi} knez Mihailo Obrenovi} Milutin Nemawi} `upan Stefan De~anski 166","Srbija postaje nezavisna dr`ava Tokom vladavine Milana Obrenovi}a vo|eni su ratovi za oslobo|ewe jo{ nekih neoslobo|enih krajeva koji su bili pod turskom okupacijom. Godine 1878. oslobo|eni su ni{ki, pirotski, vrawski i topli~ki kraj. Te godine Srbija se potpuno oslobodila turske vlasti. Priznata je kao samostalna i nezavisna dr`ava. ^etiri godine kasnije knez Milan Obrenovi} progla{en je kraqem Srbije, te je Srbija opet postala kraqevina. U tom periodu osnovna {kola postala je obavezna i za de~ake i za devoj~ice. Trajala je ~etiri godine. Do tada mnoga deca, posebno na selu, nisu poha|ala {kolu, ve} su pomagala u poslovima na imawu i u ku}i. U kraqevini Milana Obrenovi}a prva `elezni~ka pruga izgra|ena je 1884. godine od Beograda do Ni{a. Narod je s velikom rado{}u do~ekao prvi voz iz Beograda. Do kraja XIX veka podignuto je vi{e fabrika u Beogradu, Ni{u, Leskovcu i drugim gradovima. Prva lokomotiva na pruzi Beograd\u2013Ni{ Ozna~i na vremenskoj lenti godine u kojima su se odigrali slede}i zna~ajni doga|aji iz pro{losti. 1600 1650 1700 1750 1800 1850 1900 1804. godine Prvi 1808. godine u Beogradu 1867. godine turski vojnici srpski ustanak osnovana Velika {kola napu{taju srpske gradove 1690. godine velika seoba Srba pod 1815. godine podignut 1878. godine Srbija je Arsenijem III ^arnojevi}em Drugi srpski ustanak priznata za nezavisnu dr`avu 1806. godine Kara|or|e 1830. godine Srbija postala 1882. godine Srbija ponovo osloba|a Beograd kne`evina u okviru Turskog carstva postaje kraqevina 167","Prvi svetski rat Prvi svetski rat trajao je ~etiri godine, od 1914. do 1918. Vodile su ga velike dr`ave u nameri da pro{ire svoju mo}. Na jednoj strani bile su Austrougarska i Nema~ka, a na drugoj Francuska, Engleska i Rusija. Austrougarska je te`ila da zauzme Srbiju i Crnu Goru. U Bosnu je do{ao austrougarski prestolonaslednik da nadgleda velike vojne ve`be svoje vojske. Nezadovoqna austrougarskom vla{}u u Bosni, grupa mladih qudi, na ~elu sa Gavrilom Principom, izvr{ila je atentat na prestolonaslednika. Austrougarska je za to okrivila Srbiju i objavila joj rat. U rat su odmah u{le Crna Gora, Rusija, Francuska i Engleska, kao saveznici Srbije. Po~eo je Prvi svetski rat. Cerska i Kolubarska bitka Austrougarska vojska napala je Srbiju u leto 1914. godine iz Bosne i u Ma~vi izvr{ila velike zlo~ine nad stanovni{tvom: ubijala, odvodila u logore, palila ku}e. Srpska vojska je vodila ~etiri dana bitku na planini Ceru, potukla austrougarsku vojsku i proterala je iz Srbije. To je bila prva savezni~ka i srpska pobeda u Prvom svetskom ratu. Srpskom vojskom komandovao je Stepa Stepanovi} i za tu pobedu dobio najve}i ~in vojvode. Austrougarska vojska je sa nekoliko stotina hiqada vojnika krenula ponovo na Srbiju novembra 1914. godine. Najve}a bitka vo|ena je na reci Kolubari i planini Suvoboru. Prva srpska armija, pod komandom @ivojina Mi{i}a, bila je najzaslu`nija za to {to je srpska vojska odnela veliku pobedu. ^itav svet se tada divio juna{tvu srpske vojske. Kraq Petar i komanda srpske vojske nadgledaju boj Vojvoda Stepa Stepanovi} Vojvoda @ivojin Mi{i} saveznik 168","Povla~ewe preko Albanije Komanda srpske vojske zakqu~ila je da ne mo`e pobediti mnogo ja~eg neprijateqa i odlu~ila je da se vojska povu~e iz Srbije. Po sne`noj i hladnoj zimi vojska i deo naroda, zajedno sa kraqem Petrom I, pre{li su pe{ice te`ak put preko surovih planina Albanije i iza{li na more. Povla~ewe vojske i naroda {titila je bratska vojska Crne Gore, koja je tri dana vodila te{ku bitku sa austrougarskom vojskom na Mojkovcu. Prilikom povla~ewa stradalo je od mraza, gladi, bolesti i drugih nevoqa oko 10.000 srpskih vojnika i izbeglica. Kraq Petar, vojska i narod, povla~e se preko Albanije Savezni~ki brodovi su srpsku vojsku prihvatili i prebacili na gr~ko ostrvo Krf Prona|i i zapi{i stihove pesme Tamo daleko, koja je nastala u vreme boravka srpske vojske na Krfu. 169","Solunski front i oslobo|ewe zemqe Posle povla~ewa preko Albanije srpska vojska, narod i vlada oporavqali su se na ostrvu Krfu u Gr~koj. Saveznici su u severnoj Gr~koj otvorili rati{te \u2013 Solunski front. Tamo je upu}ena oporavqena srpska vojska. Dve godine trajale su borbe na Solunskom frontu. U jesen 1918. godine srpska vojska je krenula u proboj fronta. Vojvoda @ivojin Mi{i} je komandovao: Junaci, napred u otaxbinu! Uz pomo} savezni~kih snaga srpska vojska je pobedila neprijateqa i do kraja 1918. godine oslobodila Srbiju. Svet je u Prvom svetskom ratu izgubio 20.000.000 qudi. Srbija je u tom ratu mnogo nastradala: izgubila je tre}inu stanovni{tva, me|u wima mnogo {kolovanih mladih qudi. Zemqa je bila poru{ena, a neprijateq ju je opqa~kao. @ivot ve}eg dela naroda, naro~ito seqaka koji su ~inili ~etiri petine stanovni{tva, bio je te`ak. No, u slobodnoj zemqi po~elo se sa izgradwom puteva, fabrika, rudnika. Otvarane su i {kole, osnovne, sredwe i visoke. Kraqevina Jugoslavija Grb Kraqevine Jugoslavije Po zavr{etku Prvog svetskog rata Austrougarska carevina se raspala, Maribor a austrougarske pokrajine, u kojima Qubqana su `iveli Hrvati, Slovenci i Srbi, ujedinile su se s Kraqevinom Srbijom. Zagreb Subotica Kraqevina Crna Gora tako|e se ujedinila s Kraqevinom Srbijom. Karlovac Osijek Dunav Sava Vukovar Novi Sad Tako je 1918. godine nastala Kraqevina Biha} BEOGRAD Srba, Hrvata i Slovenaca. Na ~elu je bio kraq Petar I Kara|or|evi}, Bawa Luka Tuzla [abac a prestonica je bila u Beogradu. Travnik Drina Po`arevac Prvi put Ju`ni Sloveni su stvorili zajedni~ku dr`avu kojom je vladala Vaqevo dinastija Kara|or|evi}a. Kragujevac Godine 1929. dr`ava je dobila naziv Kraqevina Jugoslavija. Sarajevo U`ice ]uprija ^a~ak Zaje~ar Koje je godine oslobo|ena Srbija u Prvom svetskom ratu? [ibenik Split JA Mostar Ni{ D Dubrovnik Pirot RA N Cetiwe Vrawe S Pri{tina K O Skopqe [tip M O R E Ko je bio prvi kraq Kraqevine Bitoq Srba, Hrvata i Slovenaca? Karta Kraqevine Jugoslavije 170","Drugi svetski rat Drugi svetski rat je bio najve}i sukob u istoriji ~ove~anstva. Trajao je {est godina, od 1939. do 1945. godine. Po~eo je tako {to su Nema~ka, Italija i Japan sklopili savez sa ciqem da zavladaju svetom. Nema~ka je 1939. godine zauzela Poqsku, a onda je krenula da osvaja druge dr`ave. Na drugoj strani bile su savezni~ke sile: Sovjetski Savez, Engleska, Francuska i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i mawe dr`ave, kao {to je Jugoslavija. Godine 1941, 6. aprila, Nemci i wihovi saveznici zapo~eli su napad na Jugoslaviju iz vi{e pravaca. Na hiqade aviona bombardovalo je Beograd, Ni{, Kraqevo i druge gradove. Bombardovawe Beograda 1941. godine Jugoslovenska vojska nije bila spremna za odbranu, pa je oko 300.000 vojnika zarobqeno i odvedeno u logore. Kraqevina Jugoslavija je zauzeta i podeqena izme|u zemaqa koje su je okupirale: Nema~ke, Italije, Bugarske i Ma|arske. Kraq Petar II i mnogi politi~ari sklonili su se u Englesku i druge dr`ave. Okupacija i borba za oslobo|ewe Partizanska brigada Otpor okupatoru pru`ila su dva pokreta. Jedni su bili ~etnici ^etni~ki {tab na ~elu sa Dragoqubom \u2013 Dra`om Mihailovi}em, a drugi partizani na ~elu sa Josipom Brozom Titom. Na po~etku rata ~etnici i partizani su sara|ivali, a onda je izme|u wih do{lo do sukoba koji je na obe strane odneo mnogo `rtava. Bilo je slu~ajeva da su ~lanovi iste porodice bili i ~etnici i partizani, koji su me|usobno ratovali. ^etiri godine trajao je rat u Jugoslaviji. Najve}e bitke vo|ene su na Kozari, Neretvi i Sutjesci. Godine 1944. partizanska vojska i jedinice Crvene armije iz Sovjetskog Saveza stigle su do okupiranog Beograda. [est dana je trajala bitka protiv Nemaca i Beograd je oslobo|en 20. oktobra 1944. godine. Borba za oslobo|ewe cele Jugoslavije trajala je do 15. maja 1945. godine. Danas se 9. maj slavi kao Dan Evrope. Toga dana 1945. godine u Evropi je zavr{en Drugi svetski rat. Sve dr`ave koje su u~estvovale u ovom ratu pretrpele su velika razarawa i izgubile mnogo qudi. Svet je u Drugom svetskom ratu imao 50.000.000 `rtava. Poginulo je vi{e od jednog miliona Srba. I ovaj rat je bio velika nesre}a za ~ove~anstvo. 171","Nova Jugoslavija Posle Drugog svetskog rata stvorena je nova jugoslovenska dr`ava koju je ~inilo {est republika: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora i Makedonija. Srbija je imala i dve pokrajine \u2013 Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Dr`ava je mewala ime, ali se najdu`e zvala Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Na ~elu dr`ave bio je Josip Broz Tito, a glavni grad je bio Beograd. U posledwoj deceniji XX veka zajedni~ka jugoslovenska dr`ava po~ela je da se raspada. Razdvajawe je izazvalo ratne sukobe jer su narodi bili u velikoj meri izme{ani. Nakon vi{egodi{wih sukoba, mnogo qudskih `rtava, razarawa i miliona izbeglica, sve biv{e republike postale su samostalne dr`ave. Qubqana Zagreb SLOVENIJA HRVATSKA Sava Grb nove Jugoslavije VOJVODINA Zastava nove Jugoslavije BOSNA I HERCEGOVINA Novi Sad BEOGRAD Dunav JA Sarajevo SRBIJA D RA CRNA GORA Pri{tina N Titograd KOSOVO I S METOHIJA K O Skopqe M MAKEDONIJA O R E Karta nove Jugoslavije 172","Ozna~i na vremenskoj lenti zna~ajne doga|aje iz istorije Srbije u XX veku. 1990 2000 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 ________ godine odigrala ________ godine oslobo|ena je se Cerska bitka Jugoslavija u Drugom svetskom ratu ________ godine nastala je ________ godine stvorena ________ oslobo|en je Beograd u Drugom svetskom ratu Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca je Kraqevina Jugoslavija Navedi nazive zemaqa koje su bile saveznici Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu. \u2022 Prvi svetski rat \u2022 Drugi svetski rat Koje zemqe su povele rat protiv Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu? \u2022 Prvi svetski rat \u2022 Drugi svetski rat Rasporedi bitke prema tome da li su se vodile u Prvom ili Drugom svetskom ratu: Solunski front, bitka na Kozari, Kolubarska bitka, bitka na Neretvi, bitka na Sutjesci, Cerska bitka. \u2022 Prvi svetski rat \u2022 Drugi svetski rat Napi{i kada su po~eli i kada su se zavr{ili: . \u2022 Prvi svetski rat \u2022 Drugi svetski rat 173","Na strani 134 re~eno je da je istorija u~iteqica `ivota, {to zna~i da iskustvo iz pro{losti mo`e biti `ivotna {kola. Razmisli o tome i odgovori na slede}a pitawa. Za{to je sloboda va`na svakom ~oveku Kako se sporna pitawa re{avaju druga~ije, i svakom narodu? na miran na~in? Kako izgleda `ivot ~oveku ili narodu kada nije slobodan \u2013 kada je okupiran, porobqen (`ivot pod turskom vla{}u, okupacija u Prvom i Drugom svetskom ratu)? Zbog ~ega dolazi do sukoba izme|u pojedinaca ili izme|u naroda? [ta su narodi i pojedinci morali da ~ine da bi dobili slobodu? [ta je po tvom mi{qewu va`no za zajedni~ki `ivot naroda i dobrosusedske odnose? [ta se doga|a ako se sporna pitawa izme|u naroda re{avaju ratom, primenom sile? 174","Kog vladara iz srpske istorije smatra{ Kog vladara iz srpske istorije ne smatra{ mudrim? Objasni za{to tako misli{. mudrim? Objasni za{to tako misli{. Istorija nas u~i da su dobri zakoni i Mnogo puta }e{ (naro~ito kad postane{ po{tovawe tih zakona najzna~ajniji za punoletan) biti u prilici da glasa{, to jest napredak dr`ave. Objasni zna~ewe narodne da bira{ one koji }e u tvoje ime rukovoditi mudrosti: Pravda dr`i zemqe i gradove. odeqewem, naseqem, dr`avom itd. Navedi osobine koje, prema tvom mi{qewu, treba da ima li~nost koja rukovodi ili vlada. 175","Srbija je deo sveta Organizacija Ujediwenih nacija Ova me|unarodna organizacija osnovana je 1945. godine sa ciqem da obezbedi mir, saradwu i po{tovawe qudskih prava u svetu. Sedi{te Ujediwenih nacija je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, u gradu Wujorku. Ta organizacija obuhvata 191 zemqu, me|u kojima je i Srbija. Me|u najzna~ajnijim organizacijama Ujediwenih nacija su: Unesko i Unicef. 176 Sedi{te Ujediwenih nacija u Wujorku Unesko je organizacija koja se zala`e za saradwu izme|u naroda u oblasti obrazovawa, nauke i kulture. Posebno se bavi za{titom svetskog kulturnog nasle|a. Pod za{titom Uneska nalaze se na{i manastiri: Studenica, Sopo}ani, De~ani i grad Stari Ras. Unicef je organizacija koja se bori za boqi polo`aj i prava dece u svetu. Ta organizacija je donela Konvenciju o pravima deteta. konvencija, manifestacija","Radost Evrope je manifestacija koja se od 1968. godine odr`ava u Beogradu. U~esnici su deca iz cele Evrope u uzrastu od 7 do 14 godina. Na toj manifestaciji deca predstavqaju kulturu i obi~aje svojih zemaqa kroz mnogobrojne programe. Deca doma}ini su u~enici beogradskih osnovnih {kola. Manifestacija Radost Evrope Evropska unija je zajednica evropskih dr`ava. U ve}ini zemaqa Evropske unije va`i ista nov~ana jedinica (evro). Na{a zemqa nastoji da postane ~lan Evropske unije. Zastava Evropske unije 177","Va`ne re~i lekovite 19 V list 14, 19 A plod 14 vazduh 13, 122, 125, 127 pokreti 15, 16 zaga|en 125 Azija 32, 44 pustiwske 20 strujawe 112 azot 122 razmno`avawe 14 topao 112 aktivni ugaq 125 rast 15, 16, 17 Albanija 35 seme 14 Vatikan 37 stablo 14, 16 veverica 24 povla~ewe preko 169, 170 cvet 14, 19 Velika Morava 41, 56, 62, 65 Albanci 38, 41 biqne zajednice 73 Velika {kola 158, 164, 167 Andora 37 biologija 97 veroispovest 38, 41 Antarktik 32 bitka na Deligradu 157 verske zajednice 38, 41 Armstrong, Nil 137 bitka na Marici 151, 165 Arsenije III ^arnojevi} 156, 167 bitka na Mi{aru 157 islamska 38, 41 aspirin 19 bitka na Mojkovcu 169 jevrejska 38, 41 astronomija 97 Bogovinska pe}ina 70 katoli~ka 38, 41 ateista 41 Bo`e pravde, himna 40, 41 protestantska 38, 41 Australija 32 boj na Kosovu 152, 153, 165 hri{}ani pravoslavne vere 38, 41 Austrougarska 168 Bor 58 Vesna, bogiwa 140 Autonomna pokrajina Vojvodina 34, 58, bor 18, 74 vetrewa~e 84 borba za oslobo|ewe Jugoslavije 172 vetrovi 53, 71 62, 68, 91, 172 Bosna i Hercegovina 35, 172 Vidovdan 152 Autonomna pokrajina Kosovo Bo{waci 38, 41 vidrica, vodena 91 Brankovi}, \\\\ura|, despot 154, 165 vla`nost (vazduha, zemqi{ta) 17, 52 i Metohija 34, 172 brda 70 Vlasi 41 Afrika 32 brdsko-planinska oblast 51, 58 vlastela 148, 149, 150 vode 72 voda 13, 85, 86, 123, 125, 128 B `ivotiwski svet 75 brzina isparavawa 125 zemqi{te i biqni svet 73 gazirana 122 bakar 58, 77 klima 71 destilovana 123 Balkansko poluostrvo 34, 35, 41, 44 osnovni podaci o 41 za pi}e 86 Banat 62 poqoprivreda 76 izvorska 125 bawe 57, 72 privreda 77 kao rastvara~ 123 bara 67 reqef 70 lekovita 123 baterija 115, 119 brzina tela 98, 99, 104, 108 mineralna 122 Ba~ka 62 Broz, Josip Tito 172, 173 sumporna 123 Begej 44, 56, 65 Bugari 38, 41 ukus 123 Beli an|eo, freska 143 Bugarska 35, 169, 172 vodena para 122, 128 Beograd 34, 41, 43, 44, 53, 153, 157, Budimpe{ta 43 vode Srbije 55 bukva 58, 66, 73, 92, 93 vode u nizijama 65 164, 167, 172, 173 vodopadi 72 osnovni podaci 45 Vojvodina 62, 63, 68 Volta, Alesandro 115 Beogradska tvr|ava 164 volfram 110 biqke 13, 58, 90, 91 vodene 14 gajene (kultivisane) 14 disawe 14 ishrana 14, 15 koren 14, 16, 19 178","vo}arstvo 76 demokratska dr`ava 35 Evropska unija 177 vo}e 20, 76 deponija 88 Egip}ani 41 vrabac 25 De~ani 145, 164, 176 eksperiment 97, 108 Vrawska Bawa 57 divokoza 22, 75, 90, 93 elektri~na energija 81, 84, 85, 97 vrba 66, 92 dim 82, 130 elektri~na struja 97, 114, 115 vremenska prognoza 54 dina 63 Vrwa~ka Bawa 72 dinar izvor 115 vuk 21, 23, 75, 90 elektri~ni vuna 25 nov~ana jedinica 41 stari novac 144, 145, 147 automobil 85 G dinosaurusi 90 izolator 115 domovina 32, 33 provodnik 115 gas (zemni, prirodni) 82 Dragutin, kraq 144, 166 elektromagnet 119 gasovi 112, 122 drve}e 17 energija 80, 81, 82 gvo`|e 116, 125, 128 listopadno 17 vetra 84 geologija 97 ~etinarsko, ~etinari 18 vode 85 glagoqica 140 dr`ava 40 Sunca 83 Golija 57 dr`ava patuqak 37 Golubac 93 dr`avna zastava Srbije 40 @ Goranci 41 dr`avne granice 36 Go~ 70 dr`avni simboli 41 `aba 22 grab 92 dr`avno ure|ewe 41 `iva bi}a 13, 90 Gra~anica 144, 164 Drina 62, 65, 72, 77, 163 grb 40 Drugi svetski rat 171, 174 zajedni~ke osobine 13 Drugi srpski ustanak 159, 165, 167 `ivotiwe 13, 21, 58, 90, 91 Kraqevine Jugoslavije 170 Dunav 41, 43, 44, 51, 55, 56, 62, 65, 92, nove Jugoslavije 172 93, 156 biqojedi 21 Srbije 40 Du{anov zakonik 91, 146, 147, 148 vrste pona{awa 24 grejno telo 112 Du{an, car 146, 151, 166 delovi tela 21, 22 grupa 6 doma}e 25 pravila u 6, 8 \\\\ `ivot u grupi 24 grupni rad 8 kretawe 22 tvoja uloga u 8, 9 \\\\eravica, najvi{i vrh 41, 70 krila 22 Gr~ka 35, 44 \\\\erdap, nacionalni park 91, 93 mesojedi 21 guska, divqa 67 \\\\erdapska klisura 93 noge 22 gustina 104 \\\\ur|evi stupovi 141 odbrana prostora 24 Gutenberg 155 peraja 22 gu{ter 90 E sva{tojedi 21 sli~nosti i razlike 25 D evro 177 `ivot na Zemqi 81 Evropa 32, 33, 37,44 `itarice 20 Daji}ko jezero 57 @i~a 142, 164 danak u krvi 155 zapadna 44 `upan 141 delfin 22, 90, 104 isto~na 44 demokratija 35 jugoisto~na 34, 41, 44 Z severna 44 zaga|ivawe 86\u201391, 122, 123, 125 Zapadna Morava 56, 65, 72, 77 179","zapadni vetar 53 istorijski izvori 134 klatno 105, 106 zapaqene elektri~ne instalacije 131 fotografija 135 brzina oscilovawa 105, 106, 108 zapaqeno uqe 131 du`ina 105, 106 zastava 40 Italija 37, 172 klizawe 101, 108 Evropske unije 177 J klima 41, 52 nove Jugoslavije 172 klima Srbije 52, 54 Srbije 40 Jadransko more 139 za{tita `ivotne sredine, prirode 80, jazavac 24 klima nizijske oblasti 64 90, 91 jani~ari 155 klimatske zanimqivosti 54 zvuk 107, 108 Jankovi}, Stojan 155, 166 planinska 74 zdrava ishrana 28, 29 jarebica 67 tip 52 Zemqa 32, 80, 120 jeguqe 23 Kliment i Naum 140 zemqi{te 13, 123 jezera 55, 57, 67, 72 klisura 70 obradivo 66 Grdeli~ka 70 plodno 58 ve{ta~ka 57, 65 \\\\erdapska 70 zemqi{te Srbije 58 gorske o~i 93 Ov~arsko-kablarska 70 zemqoradwa 58 prirodna 57 Si}eva~ka 70 zec 23, 67 jela 74, 93 knez 139 Zlatar 70 jelen 67, 90 kobalt 116 Zlatibor 70, 77 jesetra 93 Kozara, bitka 171, 173 zlato 58 jorgovan, samonikli 93 koli~ina padavina 52, 54 Zlotska pe}ina 70 jug, vetar 53 Kolubara 62 zra~ewe 113 Jugoslavija 171, 172 Kolubarska bitka 168, 174 Ju`na Amerika 32 Konvencija o pravima deteta 176 I Ju`na Morava 56, 65, 72 konopqa 20 ju`ni Banat 53 kontinentalna klima 64 Ibar 65, 139 Ju`ni Sloveni 138, 140 kontinenti 32 ibis 91 Kopaonik 70, 77 Ivo Sewanin 155, 166 K nacionalni park 91, 92 izbori 35 kopriva 19 izvori energije 82 kakao 20 korwa~a 26, 90 Kalemegdan 45, 46 kotline 70 energija vetra 84, 85 kamilica 19 kotrqawe 101, 108 energija vode 85 kanal Dunav\u2013Tisa\u2013Dunav 65 ko{ava 53 energija Sunca 83, 85 Kara|or|evi}i, dinastija 170 Kraq Dragutin, freska 144 neobnovqivi 82 Kara|or|e, Petrovi} \\\\or|e 157, 158, Kraqevina Jugoslavija 170, 171, 173 obnovqivi 83 Srba, Hrvata i Slovenaca 170, 173 izvori svetlosti 120 166, 167 Kraq Milutin, freska 144 ve{ta~ki 120 Karaxi}, Vuk 158, 160, 166 kretawe 26, 98 prirodni 120 kartografske boje 50, 51 krompir 76 industrija 69 kartografski znak 36 Kru{evac 152, 153 prehrambena 69 katoli~ka crkva 38 Krf 169, 170 hemijska 69 kisele ki{e 123 kuvawe 127 istorija 134 kiseonik 122, 123, 127, 128 kukuruz 68 kit 22 180","kultivisane zajednice 73 Malta 37 metali 123, 128 kulturno-istorijski spomenici 92 Manasija 153 meteorologija 97 kuluk 155 manastiri 92 Mile{eva 142, 164 kuna 75 Marko Kraqevi} 151 Milica, knegiwa 152, 153 kupine 20 Mataru{ka Bawa 72 Milutin, kraq 144, 145, 166 kuhiwska so 87, 122 materijali 110 mineralna voda 122 Mihajlovi}, Dragoqub Dra`a 172 L benzin 129 Mixor 41, 70 beton 129 Mi{i}, @ivojin, vojvoda 168, 171 labud 67 bra{no 122 Mlava 72 Lazar, knez 152, 153, 165, 166 brzina rastvarawa 123 Monako 35, 37 Lazarica 152 butan 129 monarhija 35 lan 20 ve{ta~ki 110 monarh (kraq ili car) 35 latinica 39 drvo 122 Moriwa, bogiwa 140 lekovito biqe 66 elasti~ni 126 morska so 125 lenta vremena 136, 137, 154, 165, 167, elektri~na svojstva 114 moruna 93 zapaqivi 127, 129, 130 mravi 24 174 izolatori toplote 111 Mrwav~evi}, Vuka{in, kraq 151 Lepenski Vir 55, 93 kamen 122, 123, 129 Mrwav~evi}, Ugqe{a, despot 151 leska 93 keramika 126 Muzej Dositeja i Vuka 158 le{inar, crni 91 kruti 126 Murat, sultan 152 livade 66, 67, 73, 92 magnetna svojstva 116 muflon 67 lipa 63, 66, 92 nezapaqivi 129 lipqen 72 neprovidni 120 N lisica 67 osobine 110, 111 listopadna {uma 17, 66, 73, 92, 93 pesak 122, 123, 125, 129 nadmorska visina 50, 73 Lihten{tajn 37 plasti~ni 126 naelektisawe 114, 115 Licej (Visoka {kola) 160, 164 poluprovidni 120 prirodni 110 tok 115 Q providni 120 najlon 110 provodnici toplote 111 nalazi{ta 69, 87 Qubi} 159 svetlosna propustqivost 120 staklo 122, 126 ruda 87 M toplotna svojstva 111 ugqa 69 u gasovitom stawu 122 namagnetisawe 116 magnet 116, 117, 118, 119 usitwenost 124 narodi 38, 39 delovawe 117 u te~nom stawu 112, 122 Narodna skup{tina 35 elektomagnet 119 u ~vrstom stawu 112, 122 Narodno pozori{te 45, 164 stalni 116, 119 {e}er 122 nafta 58, 82 uticaj temperature na 118 Ma~va 62 nacionalne mawine 38, 39, 41 ma~ka, divqa 67 nacionalni parkovi 91, 92, 93 Ma|ari 38, 41 medved 24, 75, 90, 93 Negotinska Krajina 157 Ma|arska 171 mermer 87 Nemawi}i, vladarska porodica 141 Majdanpek 58 Mesec 120 Nemawi}, Rastko 142 Makedonija 35, 172 Nema~ka 168, 169, 172 maline 20, 76 181","Neretva, bitka 171, 173 okupacija 171 Petrovi}, Veqko, hajduk 157, 166 nizija 63 Oldrin, Edvin 137 pe}ine 70 olovo 77 pe~urke 66, 92 Panonska 63, 92 orao 21, 24, 67 pe{~ara 63 nizijska oblast 51, 58, 62 krsta{ 90 Deliblatska 63 biqni svet 66 suri 93 pismo 39, 140 vode 65 orah 93 plamen 130 `ivi svet 65 Ora{ac 157 planetarijum 47 `ivotiwski svet 67 Organizacija Ujediwenih nacija 176 planine 63, 70 industrija 69 orhideja 92 klima 64 ose 24 Vr{a~ke planine 63, 84 reqef 62 osmijum 110 Golija 57 nizijske reke 65 oscilacije 105, 107 Go~ 70 nikl 116 otpad 88 Zlatar 70 Ni{ 41, 157, 163, 167, 172 otpor Zlatibor 70, 77 Ni{ava 65, 72 vazduha 102, 103, 108 Kopaonik, nacionalni park 70, Novi Sad 41 vode 104 77, 91, 92 Norve{ka 35 otrovni gasovi 130 niske, sredwe, visoke 70 Prokletije 70 W P Rtaw 70 Rudnik 51, 65, 70 wive 73 padavine 52, 54 Stara planina 70, 77, 84 padawe tela 102, 108 Suva planina 84 O Pali}ko jezero 65 Suvobor 168 pamuk 20 Tara, nacionalni park 91, 93 Obedska bara 65, 67, 91 Panonska nizija 43, 44, 70, 92 Fru{ka gora, nacionalni park Obili}, Milo{ 152, 166 Pan~evo 56 63, 91, 92 Obradovi}, Dositej 158, 166 Pan~i}, Josif 59, 92 [ar-planina, nacionalni park Obrenovi}, Milan, knez, kraq 167 Pan~i}eva omorika 59, 74, 93 91, 93 Obrenovi}, Milo{, knez 159, 160, 165, Pan~i}ev vrh 41, 70 planinska klima 71, 74 paprika 20, 76 planinske {ume 75 166 partizani 171 plastika 123 Obrenovi}, Mihailo, knez 164, 166 pas 21, 25, 26 pleme 139 ovca 25 pastrmka, poto~na 72 poveqa 39 ogled (eksperiment) 97, 108 pasuq 76 Poveqa o de~jim pravima 7 ogwi{te 148 patka povrtwaci 73 odeqewe 4, 5 povr}e 20, 76 divqa 67 Podunavqe 62 podaci o 4 gwurac 104 podunavska zemqa 43 pona{awe u 5 pa{waci 73, 92 po`ar 130, 131 pravila pona{awa u 6 Perun, bog 140 za{tita od 131 odlivawe 124 pesticidi 123 opasnost od 130 oznake zapaqivih materijala 129 petarda 129 protivpo`arna pravila 131 okeani 32 Petar I Kara|or|evi}, kraq 169, 170 {ta da radi{ u slu~aju 131 Atlantski 32 Petar II Kara|or|evi}, kraq 171 Indijski 32 Severni ledeni 32 Tihi (Pacifik) 32 182","pol 27 prirodno bogatstvo Srbije 58 reciklirani papir 89 `enski 27 Prokletije 70 re~na mre`a 56 mu{ki 27 prole}nice 73 re~ni sliv 56 promene materijala 126 Ribarska Bawa 72 pol magneta 116 ribe 90, 104 ju`ni 116 nepovratne 126 ribolov 67, 90, 91 severni 116 povratne 126 Rim 37 proces 126, 127 ris 75, 90, 93 poqoprivreda 68, 76 nepovratan 127, 128 roda 67 Poqska 172 povratan 126 Pomoravqe 62 ptice 21, 67, 90, 93 crna 93 Posavina 62 grabqivice 92 Romi 38, 41 posmatrawe 102 morske 90 rosa 52 potoci 72 peva~ice 92 Rtaw 70 selice 23, 67 rude i minerali 58 planinski 72 stanarice 23 Rudnik 51, 70 po{ta 163 rudnici ugqa, metala 77 prava 7 R rudno bogatstvo 77, 92 Rumuni 38, 41 na obrazovawe 7 Ravanica 152, 164 Rumunija 35, 93 osnovna 7 ravnopravnost 39 Rusanda 65 pravac 98 Radost Evrope 177 Rusija 37, 168 pravoslavna crkva 38, 41 razumno bi}e 26 Rusini 38 Prvi svetski rat 168, 173 Raji}, Tanasko 159, 166 Prvi srpski ustanak 157, 158, 165, 167 Rajt, Vilbur i Orvil 137 S pre|eni put, du`ina 100, 101, 108 raspad srpskog carstva 151 preistorijska naseqa 55 ratarstvo 76 Saborna crkva, Beograd 45 preno{ewe toplote 112 r|a 128 Sava 44, 51, 56, 62, 65, 92, 139, 156, 163 zra~ewem 112, 113 r|awe 128 sagorevawe 127, 128 provo|ewem 112 reke 55, 56, 65, 72 strujawem 112 reqef Srbije 43, 50, 54 brzo 128 Pre{evo 36 sporo 128 privreda 69, 77 nizijske oblasti 62 San Marino 37 Princip, Gavrilo 168 oblici 50 Sargasko more 23 priobalni pojas 36 republika 35 Sasi 143 priroda 12 Republika Srbija 33, 34, 35, 36, 37, 38, sastojci sme{e 124 `iva 12 39, 40, 41, 45, 172 elektri~ne osobine 124 ne`iva 12 geografski polo`aj 42 isparqivost 124 prirodna bogatstva 86 osnovne odrednice 40 magnetne osobine 124 prirodne nauke 97 pro{lost Srbije 138 postupci razdvajawa 124 prirodne pojave 96, 97, 108 saobra}ajno-geografski polo`aj rastvorqivost 124 elektri~ne 96, 97 44 usitwenost 124 ispitivawe 96 Resavska pe}ina 70 Sveta gora 141 magnetne 96 Resavska {kola 153, 164 Sveti Sava, freska 142 mehani~ke 96, 97 recikla`a 88, 89 sveti Sava 142, 166 svetlosne 96, 97 toplotne 96, 97 183","svetlost 128 te~na 104, 107 telo 98 Svetovid, bog 140 ~vrsta 107 kretawe 98, 108 sviwa, divqa 67 Srem 62 oblik 104, 108 sebar 147, 148 srna 67, 93 naelektrisano 114 severac 53 srpske zemqe na Balkanu 139 namagnetisano 116 Severna Amerika 32 srpski jezik 39 padawe 102, 108 seqak 148 stani{te 14 senka 120, 121 stanovni{tvo 38 temperatura 17, 52, 54, 129, 130 seobe Srba 156 Stara planina 70, 77, 84 vazduha, zemqi{ta 17, 52, 130 se~a knezova 157 Stari Ras 176 paqewa 129 sinagoga 38 Stari Sloveni 138 Sin|eli}, Stevan 157 stati~ki elektricitet 114 teritorija dr`ave 35, 36 sirovina 87, 88 Stepanovi}, Stepa, vojvoda 168 teritorijalne vode 36 Sjediwene Ameri~ke Dr`ave 171 Stefan De~anski, kraq 145, 146, 166 termomineralni izvori 55, 57, 72 Slankamen 65 Stefan Du{an, car 154 te~nosti 112 slapovi 72 Stefan Lazarevi}, despot 153, 165, 166 te{ke povrede 129 slepi mi{ 21 Stefan Nemawa, veliki `upan 141, 166 Timok 65, 72 Slovaci 38, 41 Stefan Prvoven~ani, kraq 142, 143, Tisa 44, 56, 62, 65 Sloveni 138, 139, 140 145, 166 ton 107 sto~arstvo 58, 76 Ju`ni 138, 140, 170 strujno kolo 97 boja 107, 108 Stari 138 zatvoreno 115 visina 107, 108 Slovenija 35, 172 Studenica 141, 164, 176 vi{i 107 Smederevo 154 Suva planina 84 dubqi 107 smer 98 Sunce 13, 85, 113, 120 toplota 112, 128 sme{e 122-125, 129 pomra~ewe 120 preno{ewe 112 pirotehni~ke 129 sun~ani sat 121 topola 63, 66, 92 smr~a 74, 93 sun~eva svetlost i toplota 80, 120 trska 20 smu| 67 sun~evo zra~ewe 113 trup 26 sova 67 Sutjeska, bitka 171, 174 turizam 77 Sovjetski Savez 171 Turska 35 soko 67 T Tursko carstvo 155 Sokobawa 72 solarne plo~e 83 Tadija Sewanin 155, 166 ] Solunski front 170, 173 Takovo 159 som 67 Tami{ 56, 65 ]ele-kula 157 Sopo}ani 143, 164, 176 tantal 110 }irilica 39, 140 Socijalisti~ka Federativna Republika Tara, planina 59, 70, 71, 77 ]irilo i Metodije 140 Jugoslavija 172 tatari 163 spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u 45 tvor 90, 93 U spomenik Pobednik 45 Srbi 38, 41, 107, 140 {areni 90 ugaq 58, 77, 82, 129 sredina 104, 107, 108 tekstilna industrija 77 ugqen-dioksid 122, 125 gasovita 104, 107 ugro`ene vrste 90, 93 udovi 26 U`ice 163 uzrast 27 184","Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije hidroelektrana 57, 77, 85 ^ i Severne Irske 35 \\\\erdap 57, 93 ~apqa 67 Ukrajinci 38 hidrocentrala 77 evropska 91 umerenokontinentalna klima 41, 45, 52, Hilandar 141 himna Republike Srbije 40, 41 ^a~ak 159, 163 64 Horgo{ 36 ^egar 157 Unesko (UNESCO) 176 hrast 66, 73, 92 ~elik 116 Unicef (UNICEF) 176 Hrvati 38, 41 ~etinarska {uma 18, 73, 74, 92, 93 Uro{ I, kraq 143, 144, 166 Hrvatska 35, 172 ~etine 18 Uro{ Nejaki, car 151 Hrebeqanovi}, Lazar, knez 152, 153, ~etnici 171 uskoci 155 ~ovek 26, 27, 80, 90 uslovi za `ivot 13, 90 166 ^ukur-~esma 164 ustav 39 humus 123 ~ula 26 F C X fabrike 77 Car Du{an, carica Jelena i sin Uro{, xamija 38 fazan 67 freska 146 farme vetrova 84 [ fizika 97 Carska bara 65, 91 fizi~ka aktivnost 28, 29 carstvo biqaka 13, 14 [abac 163 filtracija 124, 125 carstvo `ivotiwa 13, 21, 25 {aran 67 Fleming, Aleksandar 137 ce|ewe 124 [vedska 35 foka 22 centralna Srbija 62 {eva 67 fosili 92 Cerska bitka 168, 173 {impanza 26 Francuska 35, 168, 171 cink 77 {kolovawe 7 Crvena armija 171 H Crna Gora 35,168, 169, 172 obavezno osnovno 7 Crno more 56 [panija 35 hajduci 155 Crnomorski re~ni sliv 56 {tuka 67 haramba{a 155 [umadija 51, 58 hemija 97 {umarstvo 58, 76 {ume 58, 66, 73, 92, 93 185","Re~nik ateista \u2013 onaj koji ne pripada nijednoj veri, koji grad \u2013 smrznute kapi ki{e koje padaju u vidu zrna ne veruje u boga leda atlas \u2013 sjajna svilena tkanina deponija \u2013 posebno odre|eno mesto na koje se doprema i skladi{ti otpad, |ubre auspuh \u2013 lonac i cev kroz koje se iz automobilskog motora izbacuju izduvni gasovi despot \u2013 titula srpskih sredwovekovnih vladara autonoman \u2013 samostalan, nezavisan dina \u2013 talasasti bre`uqak od pokretnog, `ivog peska koji nanosi vetar ili talasi i morske benzin \u2013 vrsta te~nog goriva, sme{a lako struje isparqivih ugqovodonika dobijenih iz nafte |akonija \u2013 odabrano jelo, poslastica brana \u2013 ve{ta~ki stvorena, napravqena pregrada, prepreka na vodi, obi~no reci, koja je zaustavqa |umbir \u2013 biqka ~iji se koren upotrebqava kao i podi`e joj nivo za~in, za lek ili za spremawe napitaka veroispovest \u2013 ispovedawe neke vere, priznavawe eksperiment \u2013 vidi: ogled neke vere za svoju eksplozija \u2013 naglo, brzo osloba|awe toplote pri verska zajednica \u2013 zajednica qudi iste vere sagorevawu; rasprskavawe eksplozivnih materija Vizantijsko carstvo \u2013 veliko carstvo na istoku, Isto~no rimsko carstvo ili Vizantija, koje je energija \u2013 sposobnost materije da vr{i kretawe postojalo do 1453. godine i proizvodi rad vlastela \u2013 sredwovekovno plemstvo, velika{i zaga|ivati \u2013 ~initi {tetnim i opasnim za upotrebu; prqati vodopad \u2013 vodena masa reke ili potoka koja se naglo ru{i, survava s velike visine zadu`bina \u2013 hram, manastir podignut za spas du{e glagoqica \u2013 najstarija slovenska azbuka koju je zamona{iti se \u2013 stupiti u monahe, postati monah u IX veku sastavio slovenski prosvetiteq Konstantin (u mona{tvu nazvan ]irilo) zaraza \u2013 prodirawe klica, bakterija i virusa, u organizam i wihovo {irewe, infekcija golet \u2013 zemqi{te bez biqnog pokriva~a, predeo bez vegetacije, naro~ito u planini zarazna bolest \u2013 bolest koja se brzo i lako prenosi gorivo \u2013 materijal koji slu`i za gorewe, sagorevawe radi dobijawa toplote, svetlosti ili ivi~ni morski prostor \u2013 deo morske povr{ine, pogonske energije Izr. fosilno gorivo gorivo priobalni pojas koji se nalazi u granicama neke dobijeno od ostataka biqnih i `ivotiwskih dr`ave organizama iz davnih geolo{kih razdobqa iwe \u2013 sne`ni kristalni sloj po drve}u i travi, grabqivica \u2013 ptica koja lovi sitnije `ivotiwe da nastao smrzavawem vode, pare iz vazduha bi se wima hranila ispa{a \u2013 napasawe stoke, pa{a 186","juta \u2013 tropska biqka ~ija se vlakna koriste za nacionalna mawina \u2013 grupa qudi povezana izradu vre}a, u`adi, prostirki i sl. zajedni~kim jezikom, kulturom i poreklom koja `ivi u nekoj dr`avi, a ne pripada narodu koji karanfili} \u2013 biqka ~iji se sasu{eni cvetni ~ini ve}inski deo stanovni{tva te zemqe, ve} je pupoqci upotrebqavaju kao za~in deo naroda druge dr`ave kartografski znak \u2013 oznaka, simbol kojim se na ogled \u2013 prou~avawe pojava u posebno geografskim kartama obele`avaju va`na mesta, pripremqenim uslovima, eksperiment gradovi, granice, putevi, crkve i sl. odvodwavawe \u2013 osloba|awe zemqi{ta suvi{ne ki{a \u2013 atmosferski talog koji pada iz oblaka vode, isu{ivawe mo~varnog zemqi{ta u obliku kapqica vode okean \u2013 vodeni, morski prostor izme|u konvencija \u2013 me|unarodni sporazum o nekom kontinenata va`nom pitawu organizam \u2013 jedinka `ivog sveta, `ivo bi}e kontinent \u2013 velika izdvojena kopnena povr{ina, opkoqena morima i okeanima orezivawe \u2013 odsecawe suvi{nih mladica na biqci kultivisati \u2013 gajiti, negovati osmuditi \u2013 plamenom, vatrom oprqiti (obi~no dlake) libade \u2013 vrsta `enske ode}e koja dose`e do struka, dugih {irokih rukava, ukra{ena vezom oscilacija \u2013 wihawe, kla}ewe, quqawe; treperewe, talasawe licna \u2013 `i~ica u snopu vlakana koji sa~iwava elektri~ni gajtan ocilo \u2013 znak za slovo S u srpskom grbu lu~ \u2013 borovo drvo premazano smolom koje zapaqeno padavine \u2013 atmosferska vlaga koja pada na zemqu slu`i za osvetqavawe, bakqa, buktiwa u obliku ki{e, snega, rose i sl. magla \u2013 gusta vodena para nisko pri zemqi perper \u2013 zlatni ili srebrni novac manifestacija \u2013 velika ili zna~ajna priredba, pismeno \u2013 slovo; ono {to je napisano kulturnog ili sportskog karaktera, kojom se javno predstavqaju ne~iji uspesi pismo \u2013 sistem grafi~kih znakova koji se koriste za pisawe mauzolej \u2013 monumentalna, velelepna grobnica planeterijum \u2013 prostorija namewena sticawu mrestiti se \u2013 izbacivati ikru, razmno`avati se znawa o nebeskim telima; na velikom platnu (o ribama) u obliku kupole prikazuje se zvezdano nebo s nebeskim telima, onako kako se vide sa Zemqe nadmorska visina \u2013 visina nekog mesta na kopnu u odnosu na nivo mora pleme \u2013 zajednica qudi povezanih dru{tvenim vezama, zajedni~kom teritorijom i jezikom narod \u2013 grupa qudi povezana zajedni~kom teritorijom, jezikom, kulturom i poreklom plovan \u2013 kojim se mo`e ploviti, koji je odre|en za plovidbu brodova 187","poveqa \u2013 dokument u kojem su opisana prava re~na mre`a \u2013 sve reke u jednoj oblasti, dr`avi i ovla{}ewa pojedinaca ili grupe qudi; ili kontinentu sve~ana pismena izjava re~ni sliv \u2013 teritorija sa koje se sva voda sliva, poqoprivreda \u2013 grana privrede koja objediwuje oti~e u jednu reku, jezero ili more obra|ivawe zemqi{ta (zemqoradwa, vo}arstvo, povrtarstvo) i uzgoj stoke i `ivine (sto~arstvo rosa \u2013 rashla|ena vodena para koja ujutru i uve~e i `ivinarstvo) pada na zemqu u vrlo sitnim kapqicama poroznost \u2013 osobina onoga {to je porozno, {to ima saveznik \u2013 onaj koji je s nekim u savezu, koji pore, {to je {upqikavo, rupi~asto sara|uje s nekim, poma`e mu u ne~emu portal \u2013 glavni ulaz u crkvu, glavna vrata sagorevawe \u2013 uni{tavawe vatrom, visokom temperaturom, gorewe prehrambena industrija \u2013 industrijska grana koja spada u laku industriju, a obuhvata fabrike za sadwa \u2013 stavqawe u zemqu semena ili sadnice, proizvodwu i preradu hrane sa|ewe prinos \u2013 godi{wi rod biqaka sebar \u2013 slobodan seqak u sredwovekovnoj Srbiji priobalni pojas \u2013 vodena povr{ina uz obalu mora seoba \u2013 promena boravi{ta; kretawe naroda ili okeana simbol \u2013 lik, predmet, znak koji se uzima kao pupoqak \u2013 zametak na stabqici iz kojeg }e se oznaka za neki pojam ili ideju razviti list, cvet, izdanak ili mladica sirovina \u2013 materijal odre|en za industrijsku ravnopravan \u2013 koji ima ista prava kao i drugi, obradu i preradu koji je s drugim jednak skulptura \u2013 umetni~ko delo napravqeno od kamena, ravnopravnost \u2013 stawe onoga koji je ravnopravan, drveta, metala i drugih materijala klesawem, koji ima ista prava kao drugi, jednakost rezbarewem, livewem ili vajawem u pravima slana \u2013 smrznuta vodena para koja ujutru pravi radar \u2013 ure|aj koji emituje ultrakratke beli pokriva~ po travi i li{}u elektromagnetske talase i pomo}u vremena potrebnog za wihovo odbijawe od nekog objekta slap \u2013 vrsta vodopada kod kojeg voda pada preko odre|uje wegovu udaqenost i polo`aj nekoliko stepeni~astih strmih odseka ratarstvo \u2013 obrada zemqe kao poqoprivredna smola \u2013 lepqiva masa koja otvrdne na vazduhu, grana, zemqoradwa a koju lu~e ~etinari i neke druge biqke recikla`a \u2013 prera|ivawe nekog iskori{}enog sneg \u2013 kristali}i zgusnute i smrznute vodene pare proizvoda ili materije i wihovo pripremawe za u oblaku koji u obliku zvezdastih pahuqica ponovnu upotrebu padaju na zemqu i prave debqi ili tawi beli pokriva~ 188","solarni \u2013 sun~ani, koji radi na energiju Sunca fosil \u2013 okameweni ostaci organizama (biqaka ili `ivotiwa) iz ranijih geolo{kih perioda sorta \u2013 vrsta, rod s tipi~nim osobinama hemijska industrija \u2013 industrijska grana u kojoj sofra \u2013 nizak okrugao sto za kojim se jelo; sto, se proizvode hemijski proizvodi: sapuni trpeza uop{te i deterxenti, boje i lakovi, plasti~ne materije, |ubriva, lekovi i sl. sporazumno \u2013 po sporazumu, dogovoru, dogovorno higijena \u2013 ~uvawe zdravqa i odr`avawe ~isto}e stati~ki \u2013 koji je u stawu mirovawa, nepokretan hidroelektrana \u2013 elektri~na centrala na vodeni telo \u2013 op{ti naziv koji se u nauci koristi umesto pogon, hidrocentrala pojedina~nih naziva predmeta i `ivih bi}a centralni \u2013 koji se nalazi u sredi{tu, centru, temperatura paqewa \u2013 stepen toplote pri kojem sredi{wi dolazi do paqewa odre|enog materijala ~elik \u2013 gvo`|e velike tvrdo}e koja se posti`e termomineralni izvor \u2013 izvor tople mineralne, dodavawem ugqenika i drugih elemenata obi~no lekovite vode {umarstvo \u2013 poqoprivredna grana koja se bavi turnir \u2013 takmi~ewe vitezova u bojnim ve{tinama gajewem i kori{}ewem {uma na dvorovima vladara }eramida \u2013 crep za pokrivawe ku}a ud \u2013 naziv za ruku i nogu kao organ kretawa kod ~oveka; noga kod `ivotiwa; uop{te deo tela ustav \u2013 va`an dokument svake dr`ave kojim se odre|uju dr`avno ure|ewe, prava gra|ana i organizacija vlasti 189","Sadr`aj Nizijska i brdsko-planinska oblast Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 Vodi~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Reqef nizijske oblasti Srbije . . . . . . . . . . . . .62 Ti si deo grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Klima nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Vode u nizijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Ovo smo mi \u2013 podaci o mom odeqewu . . . . . . . . .4 Biqni svet nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . .66 Kako se pona{amo u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . . .5 @ivotiwski svet nizijske oblasti . . . . . . . . . .67 Pravila pona{awa u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . .6 Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Pravo na obrazovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Timski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .70 Moje u~e{}e u timskom radu . . . . . . . . . . . . . . .10 Klima brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .71 Vode u brdsko-planinskoj oblasti . . . . . . . . . .72 Susret s prirodom . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Zemqi{te i biqni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 @ivotiwski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 [ta je priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Carstvo biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 Carstvo `ivotiwa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 ^ovek \u2013 deo prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30 ^ovek i priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 Moja domovina Srbija . . . . . . . . . . . . . . .31 ^ovek i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 Neobnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . .82 Moja domovina je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . .32 Obnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . . . .83 Dr`ava Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34 ^ovek i prirodna bogatstva . . . . . . . . . . . . . . . .86 Stanovni{tvo Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 ^ovek i `ivi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 Simboli dr`ave Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Iz leksikona: Nacionalni parkovi Srbije . . .92 Osnovni podaci o Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 Geografski polo`aj Srbije . . . . . . . . . . . . . . . .42 Saobra}ajno-geografski polo`aj Srbije . . . .44 Istra`ujemo prirodne pojave . . . . . . . .95 Glavni grad Srbije \u2013 Beograd . . . . . . . . . . . . . . .45 Kalemegdan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Kako se ispituju prirodne pojave . . . . . . . . . . .96 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Kretawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98 Postanimo istra`iva~i . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 Prirodne odlike i bogatstva Srbije . . .49 Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu . . . . . . .101 Padawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102 Reqef Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 Klatno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 Klima Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Zvuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107 Vode Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 Reke i re~ni slivovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56 Jezera i termomineralni izvori . . . . . . . . . . . .57 Zemqi{te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 Iz leksikona: Pan~i}eva omorika . . . . . . . . . .59 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 190","Ispitivawe materijala . . . . . . . . . . . . .109 Srbija postaje nezavisna dr`ava . . . . . . . . . .167 Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168 Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Povla~ewe preko Albanije . . . . . . . . . . . . . . . .169 Toplotna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . . .111 Solunski front i oslobo|ewe zemqe . . . . . . .170 Preno{ewe toplote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 Kraqevina Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170 Elektri~na svojstva materijala . . . . . . . . . . . .114 Drugi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171 Magnetna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . .116 Nova Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172 Svetlosna propustqivost materijala . . . . . . .120 Srbija je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176 Sme{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122 Razdvajawe sastojaka sme{e . . . . . . . . . . . . . . .124 Va`ne re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178 Povratne i nepovratne promene materijala .126 Zapaqivi materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129 Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186 Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .132 Sadr`aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190 Osvrt unazad \u2013 pro{lost . . . . . . . . . . . .133 Kako se nekada `ivelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134 Fotografija kao istorijski izvor . . . . . . . . .135 Lenta vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 Srbija u pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138 Srpske zemqe na Balkanu . . . . . . . . . . . . . . . . .139 Veliki `upan Stefan Nemawa . . . . . . . . . . . . .141 Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani . . . . . . . . .142 Kraq Uro{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143 Kraq Dragutin i kraq Milutin . . . . . . . . . . . .144 Kraq Stefan De~anski . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 Car Du{an . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146 @ivot seqaka u dr`avi Nemawi}a . . . . . . . . .148 @ivot vladara i vlastele . . . . . . . . . . . . . . . . .150 Raspad srpskog carstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151 Knez Lazar i boj na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . .152 Despot Stefan Lazarevi} . . . . . . . . . . . . . . . . .153 Despot \\\\ura| Brankovi} i pad Srbije . . . . . .154 @ivot u Turskom carstvu . . . . . . . . . . . . . . . . .155 Seobe Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156 Prvi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 Drugi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159 @ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a . . . . .160 Knez Mihailo Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .164 191","PRIRODA I DRU[TVO za ~etvrti razred osnovne {kole tre}e izdawe autori Ivana Vasiqevi} Vesna Radovanovi}-Penevski Aleksandra Bla`i} uredni~ki tim \u201eKreativnog centra\u201c \u2021 poglavqe \u201eOsvrt unazad \u2021 pro{lost\u201c (redaktor dr Vesna Biki}) ilustrovao Kosta Milovanovi} recenzenti prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu dr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u Beogradu Stevica Popov, profesor razredne nastave u O[ \u201eUjediwene nacije\u201c u Beogradu re~nik izradila Violeta Babi} saradnik Gordana Jankovi}, profesor geografije u O[ \u201eUjediwene nacije\u201c u Beogradu lektor i redaktor Violeta Babi} CIP \u2021 Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd urednici Slavica Markovi} Vladimir Mari} 37.016:3\/5(075.2) grafi~ko oblikovawe Du{an Pavli}, Neda Doki} VASIQEVI], Ivana Priroda i dru{tvo : za ~etvrti razred fotografije FOTO SPRING Zavod za za{titu prirode Srbije osnovne {kole \/ Ivana Vasiqevi}, Vesna Srbija{ume Radovanovi}-Penevski ; Aleksandra Bla`i} ; [ilustrovao Kosta Milovanovi} ; re~nik priprema za {tampu Neboj{a Miti} izradila Violeta Babi}] . - 3. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). - izdava~ Kreativni centar 191 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm Gradi{tanska 8 Beograd Tira` 15.000. - Re~nik: str. 186-189.- Tel.\/faks: 011\/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Registar. ISBN 978-86-7781-546-2 1. Radovanovi}-Penevski, Vesna, 1966 [autor] 2. Bla`i}, Aleksandra, 1972 [autor] COBISS.SR-ID 155990028 za izdava~a mr Qiqana Marinkovi} {tampa Publikum Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je tira` 15.000 upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za copyright \u0178 Kreativni centar 2007 prirodu i dru{tvo u ~etvrtom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00163\/2008-06."]