Природа и друштво - Креативни центар

["Prirodne odlike i bogatstva Srbije Razgovara}emo: \u2013 o oblicima reqefa \u2013 o tome za{to je voda prirodno bogatstvo \u2013 o Josifu Pan~i}u i neobi~nom ~etinaru U~i}emo: \u2013 o dve reqefne oblasti Srbije \u2013 o klimi Srbije \u2013 o vodama Srbije \u2013 o rekama i re~nim slivovima \u2013 o jezerima i termomineralnim izvorima D Beg \u2013 o zemqi{tu Srbije TD n a Begej. k Tisa a k V J Belo jez. O Drina Tami{DunavD S I r Tvoj zadatak }e biti: e \u2013 da odredi{ kojoj reqefnoj oblasti Sava m v a ~ Sava Obedska a bara M pripada tvoj kraj [ \u2013 da pomo}u karte padavina odredi{ Tamnava u koli~inu padavina u tvom kraju Zvorni~ko Kolubara m jezero \u2013 da istra`i{ koji vetrovi naj~e{}e duvaju u tvom kraju","Reqef Srbije \u2022 Na osnovu ~ega razlikujemo osnovne oblike reqefa? DA SE PODSETIMO: Reqef je izgled Zemqine povr{ine. \u2022 Pove`i kartografske boje sa datim geografskim pojmovima. Oblici koji ~ine reqef su ravnice, uzvi{ewa i udubqewa. Pali}ko jezero Pan~i}ev vrh (2.017 m) Oblici reqefa Pe{terska visoravan (1.100 m) \\\\erdapska klisura (400 m) uzvi{ewa ravnice udubqewa Fru{ka gora (539 m) planina nizija re~no korito Deliblatska pe{~ara (200 m) kartografske boje brdo visoravan klisura bre`uqak kotlina kawon iznad 2.000 m nadmorske visine dolina od 1.000 do 2.000 m nadmorske visine od 500 do 1.000 m nadmorske visine od 200 do 500 m nadmorske visine do 200 m nadmorske visine sve vode ozna~avaju se plavom bojom 50 nadmorska visina","SUBOTICA Pali}ko Zlat Sombor jezero ica a B 113 Kikinda O Senta V Pa`qivo posmatraj reqefnu kartu Srbije Ba~ka B i razmisli o tome koji su oblici reqefa ^ik najzastupqeniji. Tisa Kanal88 Topola U Republici Srbiji razlikujemo dve reqefne Be~ej oblasti. To su: k DNIZIJSKATD ~ 1. nizijska oblast i 2. brdsko-planinska oblast. V a Begej kanal J Begej. Prona|i na karti Srbije kraj u kojem `ivi{ Tisa i odredi kojoj od navedenih reqefnih OBLAST Zrewanin oblasti pripada. DunavPBaa~lkaankaNOVI SAD t a Belo ~ara jez. ska pe{ O a DeliblatKanal n DTD F r u { k a 538 Tami{ Vr{ac gora 639 [id S D Vr{ a~ki r Ruma I Kara{breg N 250 Sremska e \\\\ Mitrovica m erdapsko Sava a Pan~evo jezeroNera v ~ A a M Obedska BEOGRAD Veliko Drina Sava bara [abac 506 Gradi{te Dunav P Avala 768 Cer [ Smederevo Pek 803 iro~ Loznica M Po`arevac 687 Lepenski lava Vir M Majdanpek Tamnava Kolubara u om o S Kra j i n a 626 Smederevska t Deli Jovan i Kosmaj Palanka g m Zvorni~ko Lazarevac Aran|elovac 940 Homoqske pl. jezero Sokols9ka73 Vaqevo Bukovi~ka a pl. Bawa 696 1336 Bukuqa i Resava Negotin Topola d P 1347 Rudnik oraava Manasija Bor Timok ovlen r V. M 1284 1103 1132 PJeezreur}oac Maqen l . Tara Takovo KRAGUJEVAC Resavska e p Bajina Gorwi a pe}ina j s k Zaje~ar Ba{ta Milanovac j a U`ice Jagodina ~ vq K u ^a~ak Z Moravica Kraqevo l Mataru{ka 1565 a Bawa Z. Morava Qubostiwa Rtaw t Kwa`evac i Ibar 1579^emerno Rasinae Sokobawa 1496 b @i~a Vrwa~ka o Bawa 1174 Priboj r Kru{evac O z r e n im Uvac ZlatarskoIvawica Go~ 1216 Trstenik S L t jez. 1784 Jez. a 1519 r @eqin 2168 ]elije Prijepoqe Sjjeenzi. ~ko Javor 1491 NI[ a 1833 Brus Jastrebac p l Miro~ Golija Ni{ava a Pan~i}ev vrh oplica Ni{ka Bawa n o 2016 TToplica i K n Suva pla1n8i0n9a Pirot Va Novi Pazar orava J. M i 1413 BRDSKO-PLANINSKAPe{ter dl p Prokupqe i ~ Ibar a o 1408 n 1789 Leskovac Radan Kosovska i OBLASTM i t r o v i c a to k 2154 h ija Mokra gora nica Batlavsko Kukavica Vlasinsko Vetjez. 1442 ernicaSit o jez. K PRI[TINA 1874 Pe} Vrawe Vardenik 2584 o Vrawska \\\\eravica s Bawa Bosilegrad e Gwilane M P~iwa \\\\akovica 1364 o gora v rna DBreilmi Uro{evac C Lepenac Prizren K2o3p9i3tnikaninCarni vrh [ar pl [umadija Da li zna{? Najvi{a planina [umadije je Rudnik. Naziv [umadija poti~e od gustih listopadnih {uma koje su nekada prekrivale ~itavu oblast. 51","Klima Srbije Jedna od osnovnih odlika svake teritorije je wena klima. Da bi se odredio tip klime, meri se Legenda temperatura i vla`nost vazduha, temperatura Pali}ko Zlat najmawa koli~ina padavina zemqi{ta, koli~ina padavina, ja~ina vetrova jezero ica mawe od 600 mm i broj sun~anih dana u toku godine. a od 600 do 800 mm B B Tisa od 800 do 1.200 mm O ^ik V Na najve}em delu teritorije Srbije vlada K V k a Begej od 1.200 do 2.000 mm umerenokontinentalna klima. Taj tip klime anal J ~ Begej. kanal najve}a koli~ina padavina D preko 2.000 mm TD Tisa odlikuje se smenom godi{wih doba: prole}a, leta, Beloa a Kanal jeseni i zime. Leta su u Srbiji umereno topla, dok jez. n DTD O Drina su zime umereno hladne. Tami{DunavD S r I t ara{ e K Sava mN Prou~i kartu padavina. Na osnovu legende v a A Nera odredi da li su padavine tokom godine Dunav ~ Sava Obedska apsko j a bara ero M Pi Pek \\\\erd ez Krajina [ u Srbiji obilne, oskudne ili umerene. Tamnava u S Kolubara t Zvorni~ko m ojma lava i jezero a M g o Resava d r orava Timok PJeezreur}oac a V. M v Na karti zaokru`i razli~itim bojama krajeve u Srbiji sa najvi{e i najmawe padavina oravica q tokom godine. M Z. M UvajceZzl. atarsko Ibar orava e Kada u toku godine u tvom kraju pada najvi{e Sjjeenzi. ~ko Rasina ki{e, a kada snega? Koliko traju ti periodi? im Jez. Ni{ava ]elije L Toplica Toplica orava Ibar J. M M K nica Veternica e Sit o Batlavsko to hi ja jez. Vlasinsko jez. o s P~iwa Beli Drim o Lepenac v Pomo}u karte padavina odredi koli~inu padavina u svom kraju. 52 grad, padavine, ki{a, sneg, magla, slana, iwe, rosa","U Srbiji duvaju slede}i vetrovi: ko{ava, severac, jugo i zapadni vetar.SEVERAC severni vetar Na osnovu karte vetrova odredi pravac duvawa ko{ave. zapadni isto~ni vetar vetar Dunav Tami{ ju`ni Sava vetar Sava Drina Dunav Istra`i i zapi{i koji vetrovi naj~e{}e ZAPADNI\u2022VETAR duvaju u tvom kraju. U kom periodu godine duvaju ti vetrovi? Drina Uvac KO[ AVA JUGO Ko{ava se opisuje i do`ivqava kao jak vetar koji duva brzinom i do 150 km\/h (to je br`e od dozvoqene brzine automobila na autoputu). Duva u svim godi{wim dobima, ali je naj~e{}a u novembru (krajem jeseni) i martu (po~etkom prole}a). Donosi vedro i suvo vreme. Najve}u snagu ko{ava ima u ju`nom Banatu, Velikom Gradi{tu i Beogradu. U narodu se ka`e da kada po~ne, ko{ava duva tri, sedam ili dvadeset jedan dan. 53","Klima i reqef su me|usobno povezani. Visoke planine spre~avaju prodirawe toplog vazduha s mora ka unutra{wim delovima zemqe. S pove}awem nadmorske visine, temperatura se smawuje, a koli~ina padavina pove}ava. Klimatske zanimqivosti Srbije Qudi u celom svetu prate vremensku \u2022 Najhladniji mesec: januar prognozu. Navedi nekoliko razloga zbog kojih \u2022 Najni`a izmerena temperatura: u Sjenici \u201338\u00b0C je va`no da znamo kakvo nas vreme o~ekuje. \u2022 Najtopliji mesec: jul \u2022 Najvi{e sun~anih dana: u nizijskoj oblasti \u2022 Najve}a obla~nost: u brdsko-planinskoj oblasti \u2022 Meseci sa najvi{e padavina: maj i jun \u2022 Najve}a koli~ina padavina: na Kopaoniku [ta se sve ubraja u padavine? Za{to su nizijske oblasti uglavnom sun~ane? Za{to u brdsko-planinskim oblastima ima mnogo obla~nosti? Vremenske prilike se prou~avaju i analiziraju u Hidrometeorolo{kom zavodu 54","Vode Srbije Vode su zna~ajno prirodno bogatstvo svake zemqe. Pali}ko Tisa U Srbiji najvi{e ima reka, zatim jezera jezero Zlat i termomineralnih izvora. ica Za{to je voda prirodno bogatstvo? K ^ik Tisa Moravica anal BeBgeegje. jkanal Qudska naseqa uvek su nastajala u blizini voda, naj~e{}e na rekama. [ta misli{, za{to? D Belo TD jez. Kanal Dunav DTD Sava Obedska Drina bara Kara{ Nera Tami{ Pek \\\\erdapsko Dunav jezero lava Zvorni~ko Tamnava M jezero Kolubara Resava orava Timok V. M Jezero Peru}ac Ibar Z. Morava im Uvac Zlatarsko Jez.Rasina L jez. ]elije Sjeni~ko Toplica Ni{ava jez. Ibar orava J. M nica Batlavsko Vet Sit jez. ernica Na karti voda Srbije prona|i najve}e reke Vlasinsko i jezera i upi{i wihove nazive. jez. P~iwa Beli Drim Lepenac Preistorijska naseqa podizana su u blizini voda. Lepenski Vir, jedno od najpoznatijih 55 preistorijskih naseqa, koje je postojalo pre oko {est hiqada godina, nalazi se na Dunavu, blizu \\\\erdapske klisure. termomineralni izvor","Reke i re~ni slivovi Re~na mre`a Srbije veoma je razgranata. U zavisnosti od nagiba zemqi{ta razlikujemo brze planinske i spore ravni~arske reke. Smer re~nih tokova odre|uje nagnutost zemqi{ta. Najve}i deo teritorije Srbije nagnut je ka severu, prema Dunavu i Savi. Dunav je reka koja se uliva u Crno more. Zato sve pritoke Dunava pripadaju Crnomorskom re~nom slivu. U^IM\u2022DA\u2022U^IM \u2022 Kako se odre|uju leva i desna obala reke? Na karti voda Srbije (str. 55) prona|i najve}e Reka Zapadna Morava leve i desne pritoke Dunava, pa dopuni narednu Tami{ kod Pan~eva re~enicu: Leve pritoke Dunava su i , a desne su , i. Reke Crnomorskog sliva veoma su zna~ajne za re~ni saobra}aj na{e zemqe. Ukupna du`ina plovnih reka Srbije je 1.707 km. Plovne reke Srbije su Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tami{ i Velika Morava. Najdu`a reka Srbije je Velika Morava, koja sa Ju`nom Moravom dosti`e du`inu od 489 km. Plovnost Velike Morave iznosi samo 3 km. (Vidi i stranu 65.) 56 re~ni sliv, re~na mre`a","Jezera i termomineralni izvori DA SE PODSETIMO: Jezera su udubqewa na kopnu ispuwena vodom. Prema na~inu postanka mogu biti prirodna i ve{ta~ka. Najve}i broj jezera u Srbiji su ve{ta~ka jezera. Temperatura izvorske vode u Vrawskoj Bawi Takva jezera nastaju izgradwom brana, naj~e{}e iznosi preko 90oC. To zna~i da je voda u izvoru na velikim i sna`nim rekama. Time se podi`e nivo vode koji se koristi za izgradwu vru}a skoro kao i voda koja vri! hidroelektrana, snabdevawe naseqa vodom, navodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta, gajewe ribe, sport i rekreaciju. Oko 130 registrovanih i jo{ vi{e neregistrovanih termomineralnih izvora ~ine Srbiju \u201ezemqom bawa\u201c. Termomineralni izvori su lekoviti, a temperatura izvorskih voda mo`e biti razli~ita. Veliki broj bawa u Srbiji doprineo je razvoju bawskog turizma. Hidroelektrana \\\\erdap Prirodna jezera u Srbiji Na osnovu ~ega se prirodna jezera razlikuju uglavnom su od ve{ta~kih? planinska (Dai}ko jezero na planini Goliji) brana, hidroelektrana 57","Zemqi{te Srbije Zemqi{te je va`no prirodno bogatstvo jedne dr`ave jer od wegovog sastava i plodnosti zavisi koje }e ga `ivotne zajednice naseqavati. U zemqi{tu se, uz to, nalaze rude i minerali koje ~ovek prera|uje i koristi. U^IM\u2022DA\u2022U^IM Nizijska oblast Srbije odlikuje se zemqi{tem pogodnim za zemqoradwu. Seti se koje vrste zemqi{ta postoje i po ~emu se razlikuju. Potra`i podatke o tome u uxbenicima iz Brdsko-planinska oblast uglavnom je prethodnih razreda ili enciklopedijama. prekrivena livadama i {umama, pa je pogodna za razvoj {umarstva i sto~arstva. Za koju vrstu zemqi{ta ka`emo da je Plodno zemqi{te omogu}ilo je `ivot brojnim pogodna za zemqoradwu? vrstama biqaka i `ivotiwa. Ve}i broj tih vrsta listopadne {ume `ivi i na drugim teritorijama, dok neke `ive samo Pali}ko Zlat u Srbiji. Ti organizmi predstavqaju posebno jezero ica a me{ovite {ume prirodno bogatstvo Srbije. B B Srbija je bogata rudama, naro~ito ugqem. Bogata O je i mineralima. Tisa V Danas je otprilike jedna tre}ina teritorije Srbije prekrivena {umama. Nekada je, me|utim, {uma bilo ^ik ~etinarske {ume mnogo vi{e. ^itava [umadija je bila prekrivena ostale povr{ine listopadnim {umama, od kojih su {ume bukve bile Kanal V k a Begej kanal naj~e{}e. Zbog toga su [umadiju zvali \u201emore {uma\u201c. D J ~ Begej. TD Tisa Na karti {uma prona|i biqne zajednice koje uspevaju u tvom kraju. Dunav Beloa a jez. n Kanal S O Tami{ DTD r D I e N t m A Kara{Nera Obedska Sava a v Sava bara ~ \\\\erdapsko a jezero M Drina Pek Dunav Kolubara [ o Kra j i n a u P Tamnava S Zvorni~ko t Lepenski jezero i Vir m lava g a M mo a Resava j i oraava Manasija d r V. M PJeezreur}oac Timok Moravica vq Sjjeenzi. ~ko Ibar Z. M e Razmisli i napi{i za koju vrstu delatnosti je im Rasinaorava Qubostiwa pogodna vrsta zemqi{ta iz tvog kraja. L Uvac Zlatarsko jez. Jez. ]elije Ni{ava oplica TToplica K orava J. M Ibar Jablanica Vlasina M nica Batlavsko Vlasinsko e jez. jez. to Sit o hi ja s o P~iwa DBreilmi Lepenac o v 58","Iz leksikona: Pan~i}eva omorika U Srbiji raste nekoliko desetina biqnih vrsta koje ne `ive nigde drugde na svetu. Najpoznatija me|u wima je Pan~i}eva omorika. Pan~i}evu omoriku otkrio je na planini Tari ~uveni botani~ar Josif Pan~i} 1875. godine. Sakupqaju}i biqke u okolini planine Tare, ~uo je pri~u o jednom neobi~nom ~etinaru. Me{tani su drvo nazivali omorika. Me|utim, niko nije umeo da ga odvede na mesto na kojem je drvo raslo. Posle dvadeset godina tragawa nau~nik je uspeo da prona|e nekoliko stabala. Ispostavilo se da je otkriveno drvo pravo nau~no bogatstvo. Ne samo {to ga dotad niko nije bio opisao ve} se ispostavilo da ta vrsta ~etinara ne raste nigde, osim na obroncima Tare. Pan~i}eva omorika je potomak starih vrsta ~etinara koji su nekada, pre velikog ledenog doba, `iveli na tlu Evrope. Usled nepovoqnih uslova nestali su sa evropskog kontinenta. Omorika raste na stenovitim i siroma{nim terenima, podjednako dobro kao i na suvim i mo~varnim zemqi{tima. Podnosi i mraz i suva leta. Weno stablo je vitko i pravo, a kro{wa u obliku piramide. U povoqnim uslovima raste veoma brzo i mo`e dosti}i od 30 do 40 m visine. Pan~i}eva omorika je ponos Srbije i planine Tare, pa je u narodu poznata kao \u201ekraqica Tare\u201c. 59","Seti se {ta smo nau~ili PRIRODNE ODLIKE I\u2022BOGATSTVA SRBIJE Upi{i znak + u prazna poqa ispod navedenih prirodnih odlika koje se odnose na tvoj kraj. nizijska oblast brdsko-planinska oblast REQEF pogodno za zemqoradwu pogodno za razvoj {umarstva i sto~arstva ZEMQI[TE KLIMA vetrovi UMERENOKONTINENTALNA \u00a7 temperatura i vla`nost vazduha ko{ava severac zapadni jugo \u00a7 temperatura zemqi{ta reka vetar \u00a7 koli~ina padavina \u00a7 ja~ina vetrova jezero termomineralni \u00a7 broj sun~anih dana izvor VODE brza planinska prirodno spora ravni~arska ve{ta~ko 60","Nizijska i brdsko-planinska oblast Srbije Razgovara}emo: \u2013 o tome koje se `itarice kod nas najvi{e gaje \u2013 o tome za{to su planinske reke prirodna bogatstva \u2013 o tome za{to se kod nas biqni i `ivotiwski svet nizijske i biqni i `ivotiwski svet brdsko-planinske oblasti ne razlikuju mnogo jedan od drugog U~i}emo: \u2013 o reqefu nizijske oblasti \u2013 o klimi nizijske oblasti \u2013 o vodama nizijske oblasti \u2013 o biqnom i `ivotiwskom svetu nizijske oblasti \u2013 o poqoprivredi i privredi nizijske oblasti \u2013 o reqefu brdsko-planinske oblasti \u2013 o klimi brdsko-planinske oblasti \u2013 o vodama brdsko-planinske oblasti \u2013 o zemqi{tu, biqnom i `ivotiwskom svetu brdsko-planinske oblasti \u2013 o poqoprivredi i privredi brdsko-planinske oblasti Tvoj zadatak }e biti: \u2013 da istra`i{ i zabele`i{ podatke o proizvodwi fabrika u tvom kraju \u2013 da posmatra{ i opi{e{ izgled ~etinarskog drveta zasa|enog pored saobra}ajnice","Reqef nizijske oblasti Srbije Nizijska oblast Srbije obuhvata: 1. Vojvodinu i 2. doline velikih reka u centralnoj Srbiji. SUBOTICA To su: \u2022 dolina Velike Morave \u2013 Pomoravqe a Pali}ko Zlat B jezero ica O 113 V \u2022 dolina Save \u2013 Posavina Senta Kikinda \u2022 dolina Dunava \u2013 Podunavqe \u2022 dolina Drine na granici Sombor s Bosnom i Hercegovinom \u2013 Ma~va Ba~ka ^ik B \u2022 dolina Kolubare Vojvodina je rekama Dunavom, Savom Kanal88 Topola Tisa i Tisom podeqena na Srem, Banat i Ba~ku. Be~ej Prona|i na karti sve k navedene oblasti. D NIZIJSKATD ~ V a Begej kanal J Begej. Tisa OBLASTZrewanin DunavPBaa~lkaankaNOVI SAD t a Belo jez. ska pe{~ara O a DeliblatKanal n DTD F r u { k a 539 Tami{ Vr{ac gora 641 [id S D Vr{ a~ki r Ruma I Kara{breg N 250 Sremska e \\\\ Mitrovica m erda Sava a Pan~evo Nera v ~ A a M Obedska BEOGRAD Veliko Drina Sava bara [abac 506 P Gradi{te Dunav Avala Cer [ Smederevo Pek Loznica Po`arevac 803 687 Tamnava Kolubara u lava S Lepenski M Vir 626 Smederevska t om o i Majdan Kosmaj Palanka g m Zvorni~ko Lazarevac Aran|elovac 940 Homoqske pl. jezero Sokols9ka73 Vaqevo Bukovi~ka a pl. Bawa 696 Deli J Bukuqa i Resava Topola d P 1347 Rudnik oraava Manasija Bor ovlen r V. M 1284 1103 Takovo 1132 PJeezreur}oac Maqen l . Tara KRAGUJEVAC Resavska e p Bajina Gorwi a pe}ina j s k Zaje~a Ba{ta Milanovac j a U`ice Jagodina ~ vq K u ^a~ak Z Moravica Kraqevo l a Mataru{ka 1565 t i Bawa Z. Rtaw Kwa`ev 1496 b M o orava Sokobawa Ibar Qubostiwa Priboj r Rasina 1174 1579^emerno @i~a Vrwa~ka e Bawa Kru{evac O z r e n im Uvac ZlatarskoIvawica Go~ 1216 Trstenik Ni L jez. 1784 Jez. 1519 @eqin ]elije Prijepoqe Sjjeenzi. ~ko Javor 1491 NI[ 1833 Brus Jastrebac Golija Pan~i}ev vrh oplica 2016 Novi Pazar p TToplica Ni{ka Ba P o Suv Prokupqe K 62 centralni","Nizija Planine Vojvodina le`i u Panonskoj niziji ~ija U reqefu Vojvodine izdvajaju se i dve planine. nadmorska visina najve}im delom iznosi To su Fru{ka gora i Vr{a~ke planine. Najvi{i od 70 do 130 m. vrh Fru{ke gore je Crveni ~ot s nadmorskom visinom od 539 m. Najvi{i vrh Vr{a~kih planina je Guduri~ki vrh, a wegova nadmorska visina iznosi 641 m. Guduri~ki vrh je najvi{i vrh Vojvodine. Panonska nizija Fru{ka gora Pe{~ara Prona|i na karti nizijske oblasti navedene planine. Na karti nadmorske visine (str. 50) Jedna od najve}ih zanimqivosti reqefa odredi boju koja odgovara pomenutim Vojvodine je Deliblatska pe{~ara. Smatra se da je vrhovima. nastala duvawem vetra i razno{ewem peska s tla Panonske nizije. Prekrivena je dinama koje su Pogledaj kartografske boje (str. 50). visoke od 30 do 40 m. Da bi se spre~ilo Razmisli i odredi boju koja odgovara razno{ewe peska, qudi su zasadili {ume lipe, Panonskoj niziji. bagrema i topole. Veliki deo pe{~are danas je pod pa{wacima. Prona|i na karti nizijske oblasti Deliblatsku pe{~aru. Deliblatska pe{~ara 63 dina","Klima nizijske oblasti DA SE PODSETIMO: U najve}em delu Srbije vlada umerenokontinentalna klima. Pogledaj str. 52. Na woj su opisane odlike te klime. U severnom delu nizijske oblasti zastupqena je kontinentalna klima. Kontinentalna klima se odlikuje suvqim i toplijim letima, hladnijim zimama i kra}im prelaznim godi{wim dobima. Oboj kartu padavina nizijske oblasti na U kartu vetrova nizijske oblasti strelicom osnovu karte padavina Srbije (str. 52). ucrtaj smer duvawa vetrova i upi{i wihove nazive (karta vetrova Srbije nalazi se na str. 53). 64","Nizijske reke su {iroke, duboke i spore. One su Vode u nizijama nastale od velikog broja pritoka. Najdu`e reke Srbije su: Na osnovu podataka iz tabele odredi koje reke pripadaju Srbiji celom du`inom toka, naziv reke cela du`ina u Srbiji a koje su me|unarodne reke. Zaokru`i plavom bojom Dunav du`ina 588 km nazive reka koje teku samo kroz Srbiju. Nazive me|unarodnih reka zaokru`i crvenom bojom. 2.857 km Za {ta sve qudi mogu koristiti nizijske reke? Zapadna Morava 308 km 308 km Ju`na Morava 343 km 343 km Ibar 272 km 272 km Koje su reke u Srbije plovne? Drina 346 km 220 km Pogledaj podatke o tome na strani 56 Sava 945 km 206 km i podseti se. Timok 193 km 193 km Velika Morava 489 km 489 km Prona|i na karti: Obedsku baru, Pali}ko Tisa 966 km 164 km jezero, reku Tami{ i kanal Dunav\u2013Tisa\u2013Dunav Ni{ava 218 km 151 km (vidi str. 55). Tami{ 359 km 118 km @ivi svet reka i jezera nizijske oblasti veoma je raznovrstan (pogledaj str. 66 i 67). Begej 244 km 75 km Izme|u reka Dunava i Tise izgra|en je kanal Kanal Dunav\u2013Tisa\u2013Dunav Dunav\u2013Tisa\u2013Dunav koji se sastoji od jednog velikog, glavnog, i vi{e mawih kanala. Kanal 65 slu`i za navodwavawe i odvodwavawe obradivog zemqi{ta. odvodwavawe","Biqni svet nizijske oblasti Zbog pogodnog reqefa i plodnosti zemqi{ta velike povr{ine nekada{wih livadskih i {umskih zajednica nizijske oblasti pretvorene su u obradivo zemqi{te. Livade koje su preostale danas se koriste za ispa{u. U samim dolinama reka zastupqene su {ume vrba i topola. Iznad obronaka niskih planina, zasa|enih vo}wacima i vinogradima, prostiru se listopadne {ume hrasta i bukve. Biqne zajednice nizija bogate su pe~urkama i lekovitim biqem. Fru{ka gora je podru~je s najve}im brojem stabala lipe u Evropi. Skoro svako drugo drvo na Fru{koj gori je lipa. Hrast Lipa Vrba Bukva 66 ispa{a","@ivotiwski svet nizijske oblasti @ivotiwski svet nizijske oblasti veoma je bogat, {to omogu}ava razvoj lova i ribolova. U velikim nizijskim rekama `ive som, {aran, smu|, {tuka i druge krupne ribe. Me|u brojnim `ivotiwama najvi{e se isti~u ptice. Obedska bara je jedna od najzna~ajnijih stanica ptica selica iz Evrope ka jugu. Naj~e{}e ptice bara i jezera su roda, divqa guska i patka, ~apqa i labud. Na livadama se sre}u jarebica, fazan, {eva i soko, dok su u {umama ~esti jo{ i sova i orao. U brojnim lovi{tima `ive jelen, srna, divqa sviwa i divqa ma~ka, zec, lisica, muflon i ve}i broj vrsta sitnijih sisara. Seti se jo{ neke `ivotiwe ovih zajednica. Roda [eva Divqa patka Divqa ma~ka Jelen Srna Labud [aran ^apqa [tuka Fazan Soko Divqa sviwa 67","Poqoprivreda Vojvodina je na{a najve}a `itnica. I ostali delovi nizijske oblasti veoma su pogodni za bavqewe poqoprivredom. Mo`e se re}i da u toj oblasti, zbog pogodnog tla i klime, uspevaju skoro sve vrste kultivisanih biqaka. Zato je ta oblast velikim delom pretvorena u obradivo zemqi{te. p{enica tre{wa i vi{wa gove~e SUBOTICA kukuruz jagoda i malina kow suncokret kupus sviwa Pali}ko Zlat {e}erna repa pasuq ovca jezero ica gro`|e paradajz `ivina duvan paprika riba a Kikinda {qiva lubenica B jabuka Sombor kru{ka O V B Vr{ac K ^ik Tisa A Nera anal V Be~ejk a Begej Dunav Kukuruz je najva`nija zrnasta kultura u svetu, D J ~ Begej. a i kod nas. U na{oj zemqi velike poqoprivredne TD Vrbas Tisa povr{ine su pod kukuruzom. kanal Zrewanin a n Dunav Ba~ka NOVI a Belo Palanka SAD jez. O Kanal S D DTD Tami{ Sremska r I t Mitrovica e m N Pan~evo Sava a v Sava \\\\ ~ erdapsko a jezero Drina M BEOGRAD [abac [ Smederevo P Po`arevac Pek u a S Kolubara m t om o Kra j i n a Loznica Tamnava a j i lava g M Zvorni~ko Vaqevo jezero Resava i r d Bor Timok PJeezreur}oac KRAGUJEVAC V. a U`ice Jagodina Morava Zaje~ar ^a~ak vq Na osnovu podataka s karte odredi koje Kraqevo su naj~e{}e poqoprivredne delatnosti qudi u nizijskoj oblasti. Neka ti u tome pomogne legenda Z. Morava Ibar e Rasina Kru{evac karte. Jez. NI[ Ni{ava ]elije Prou~i kartu i odgovori na slede}a pitawa: \u2022 Koje se `itarice kod nas najvi{e gaje? \u2022 Koje se sorte vo}a najvi{e gaje u nizijskoj oblasti? \u2022 Gde bi trebalo izgraditi fabrike za proizvodwu vo}nih sokova? 68 sorta, poqoprivreda","Privreda Jedna od najrazvijenijih grana SUBOTICA rudnik ugqa topionica industrije nizijske oblasti Srbije nalazi{te nafte industrija stakla je prehrambena industrija. metalna industrija Zaposleni u woj bave se preradom ^oka nalazi{te prirodnog gasa fabrika vagona poqoprivrednih proizvoda Senta automobilska ind. (`itarica, vo}a, povr}a i dr.) Sombor rafinerija nafte fabrika traktora Kikinda hidroelektrana brodogradili{te Dunav Ba~ka Ada termocentrala gvo`|e Apatin olovo K Topola ^ik cink anal Be~ej DTDKula Begej Vrbas Pek antimon lava koji se koriste u ishrani qudi. Ba~ka NOVI SAD Zrewanin bakar elektroindustrija Me|utim, va`no je pomenuti da Palanka M orava zlato hemijska ind. se qudi u nizijskoj oblasti bave V. MBeo~inBelo srebro gumarska ind. jez. hrom tekstilna ind. Tisa Moravica Kanal DTD im L Jermenovci Tami{ Vr{ac \\\\erdapsko jezero i drugim industrijskim granama. Sava Ruma Pan~evo ara{ nikl prehrambena ind. Hemijska industrija naro~ito je Sremska K molibden fabrika name{taja razvijena u Pan~evu i Novom Sadu. Mitrovica BEOGRAD Nera lapor fabrika duvana Kolubara i Kostolac su najve}a `elezara HE \\\\erdap 1 nalazi{ta ugqa u Srbiji. Obedska Drina Prona|i na karti i napi{i Sava bara koje su jo{ grane industrije zastupqene u nizijskoj oblasti. [abac Kostolac Smederevo Po`arevac Obrenovac \u201cMorava\u201d Dunav Loznica Tamnava Resava Zaja~a Smederevska HE \\\\erdap 2 Zvorni~ko \u201cKolubara\u201d Majdanpek jezero Vreoci Palanka Lazarevac Vaqevo Aran|elovac Prahovo Topola Negotin Kriveq Bor Timok PJeezreur}oac Kosjeri} Takovo Bajina KRAGUJEVAC Ba{ta Gorwi Sewe Milanovac Zaje~ar HE Bajina Ba{ta U`ice Jagodina ^a~ak Para}in Kraqevo Rtaw Vr{ka Z. Morava ~uka Vrwa~ka Kwa`evac Bawa Trstenik Jez. ]elije HE Kokin Brod Ibar sina Priboj Uvac Ivawica Kru{evac Aleksinac Zlatarsko Tresibaba HE Bistrica jez U{}e [ta misli{, koja fabrika bi mogla da postoji Da li u kraju u kojem `ivi{ postoji neka u tvom zavi~aju s obzirom na prirodna fabrika? Istra`i i zapi{i {ta se u woj bogatstva tvog kraja? Obrazlo`i svoje mi{qewe. proizvodi? prehrambena industrija, hemijska industrija 69","Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije Brdsko-planinska oblast zauzima ve}i deo Srbije i prostire se ju`no od Panonske nizije. ^ine je planine, brda, kotline i klisure. Planine se prostiru u razli~itim pravcima i prema visini smo ih podelili na niske, sredwe i visoke. Me|u najpoznatijim planinama Srbije su Kopaonik, Zlatibor, Tara i Zlatar na zapadu, Stara planina na istoku i Rudnik, Rtaw i Go~ u centralnoj Srbiji. Na Kopaoniku, Zlatiboru i Tari nalaze se na{i najve}i zimski turisti~ki centri. Najpoznatije klisure brdsko-planinske oblasti su \\\\erdapska klisura na Dunavu, Grdeli~ka klisura na Ju`noj Moravi, Si}eva~ka klisura na Ni{avi i Ov~arsko-kablarska klisura na Zapadnoj Moravi. kBa~ka ^ik B ~ Kanal88 Topola Be~ej Tisa V D J O NIZIJSKATD a Begej kanal Begej. Tisa OBLASTZrewanin DunavPBaa~lkaankaNOVI SAD t a Belo ~ara jez. pe{ ska O Kanal a Deliblat DTD F r u { k a 538 Tami{ n Vr{ac gora 639 [id S D Vr{ a~ki r Ruma I Kara{breg N 250 Sremska e \\\\ Mitrovica m erdapsko Sava a Pan~evo jezeroNera v ~ A a M Obedska BEOGRAD Veliko Drina Sava bara [abac 506 Gradi{te Dunav P Avala 768 Cer [ Smederevo Pek 803 iro~ Loznica M Po`arevac 687 Lepenski laav Vir M Majdanpek Tamnava Kolubara u om o S Kra j i n a 626 Smederevska t Jovan i Deli Kosmaj Palanka g m Zvorni~ko Lazarevac Aran|elovac 940 Homoqske pl. jezero Sokols9ka73pl. Vaqevo Bukovi~ka a Bawa 696 1336 Bukuqa i Resava Negotin Topola d P 1347 Rudnik oraava Manasija Bor Timok ovlen r V. M 1284 1103 1132 PJeezreur}oac Maqen l . Tara Takovo KRAGUJEVAC Resavska e p Bajina Gorwi a pe}ina j s k Zaje~ar Zlatibor Ba{ta Milanovac j a Seti se koja je nadmorska visina karakteristi~na U`ice Jagodina ~ za planine, a koja za brda. vq K u Na karti nadmorske visine prona|i boju koja odgovara tim oblicima reqefa (str. 50). ^a~ak Na karti brdsko-planinske oblasti prona|i Z Moravica Kraqevo i obele`i planine Kopaonik, Zlatibor i Taru. l Mataru{ka 1565 U isto~noj Srbiji postoje brojne pe}ine. Me|u najpoznatijim su: Resavska, Bogovinska i Zlotska. a Bawa Z. Morava Qubostiwa Rtaw t Kwa`evac i Ibar 1579^emerno Rasinae Sokobawa 1496 b @i~a Vrwa~ka o Bawa 1174 Priboj r Kru{evac O z r e n im Uvac ZlatarskoIvawica Go~ 1216 Trstenik Ribarska Bawa S L t jez. 1784 Jez. a 1519 r @eqin 2168 ]elije Prijepoqe Sjjeenzi. ~ko Javor 1491 NI[ Ni{ava a Jastrebac p l Miro~ 1833 Brus a Pan~i}ev vrh Golija Toplica n o 2016 i Novi Pazar K n BRDSKO-PLANINSKAPe{ter Va Toplica Ni{ka Bawa Suva pla1n8i0n9a Pirot i 1413 p Prokupqe orava d J. M li Ibar a ~ o 1408 n 1789 Leskovac Radan Kosovska i OBLASTM i t r o v i c a to k 2154 h ija Mokra gora nica Batlavsko Kukavica Vlasinsko Vetjez. 1442 ernicaSit o jez. K PRI[TINA 1874 Pe} Vrawe Vardenik 2584 o Vrawska \\\\eravica s Bawa Bosilegrad e Gwilane P~iwa M gora rna \\\\akovica 1364 o C v DBreilmi Uro{evac Lepenac Prizren K2o3p9i3tnikaninCarni vrh [ar pl 70","Klima brdsko-planinske oblasti Srbije U kotlinama i brdskom predelu vlada umerenokontinentalna klima. Me|utim, s porastom nadmorske visine leta postaju kra}a i sve`ija, a zime du`e i hladnije. Takav tip klime naziva se planinska klima. Na osnovu karte padavina sa str. 52 donesi zakqu~ak o koli~ini padavina u brdsko- -planinskoj oblasti Srbije. Jastrebac Navedi sve tipove klime karakteristi~ne za na{u zemqu. Koji je tip klime karakteristi~an za tvoj kraj? Golija 71","Vode u brdsko-planinskoj oblasti Vodama brdsko-planinske oblasti pripadaju planinski potoci, mawe reke, malobrojna jezera i ve}i broj termomineralnih izvora. Za razliku od velikih ravni~arskih reka, planinski potoci i reke su ~isti, bistri, plitki i brzi. Po{to dolaze s velikih nadmorskih visina, ~esto formiraju slapove i vodopade. U hladnim i brzim vodama planinskih reka `ivi mawi broj biqaka i `ivotiwa nego u dolinskim rekama. U planinskim potocima naj~e{}e se sre}e poto~na pastrmka, dok u rekama `ive lipqen i druge sitnije ribe. Poto~na pastrmka Lipqen Veliki broj termomineralnih izvora omogu}io je Da li zna{? razvoj bawskog turizma. Me|u najpoznatijim bawama brdsko-planinske oblasti su Sokobawa, Mataru{ka Me|u najve}im rekama brdsko-planinske Bawa, Vrwa~ka Bawa, Ribarska Bawa i druge bawe. oblasti su: Drina, Ju`na i Zapadna Morava, Ni{ava, Timok i Ibar. Na karti brdsko-planinske oblasti (str. 70) prona|i i obele`i navedene bawe. Za{to su termomineralni izvori prirodno bogatstvo svake zemqe? Zbog ~ega su planinske reke prirodna Planinska reka bogatstva? 72 vodopad, slap, termomineralni izvor","Zemqi{te i biqni svet Bez obzira na plodnost zemqi{ta, reqef brdsko-planinske oblasti ne omogu}ava postojawe velikih poqoprivrednih povr{ina kao u nizijskoj oblasti. Osim brdovitosti terena, na vrstu i sastav biqnih zajednica uti~e i nadmorska visina. \u2022 U samim kotlinama i brdskim predelima zastupqene su livade i razli~ite kultivisane zajednice (wive, vo}waci, povrtwaci, vinogradi i sl.). \u2022 Na ne{to ve}im nadmorskim visinama nalaze se, jedne iznad drugih, listopadne {ume hrasta i bukve. Te su {ume bogate i drugim biqkama, naro~ito prole}nicama. \u2022 Iznad listopadnih rastu ~etinarske {ume. \u2022 Na jo{ ve}im nadmorskim visinama su brdsko-planinske livade i pa{waci. \u2022 Najvi{i planinski vrhovi ve}i deo godine nalaze se pod snegom. Seti se {ta su biqke prole}nice i koje Seti se {ta su ~etinari. su na{e najpoznatije vrste tih biqaka. Koje vrste ~etinara zna{? 73","Najpoznatije vrste ~etinarskog drve}a u Srbiji su jela, bor, smr~a i omorika (vidi na str. 59 tekst Pan~i}eva omorika). To drve}e prilago|eno je planinskoj klimi, pa su prirodna stani{ta ~etinara na visokim planinama. ^etinari su veoma osetqivi na zaga|en vazduh. U blizini saobra}ajnica ~etine tog drve}a po`ute ili opadaju. Seti se odlika planinske klime. Omorika Bor Jela Prona|i ~etinarsko drvo zasa|eno pored saobra}ajnice. Opi{i kako izgledaju wegova kro{wa i ~etine. 74","@ivotiwski svet @ivotiwski svet kopnenih zajednica brdsko-planinske oblasti ne razlikuje se mnogo od `ivotiwskog sveta nizijske oblasti. S pove}awem nadmorske visine i pojavom novih biqnih zajednica, javqaju se nove vrste `ivotiwa. Tako u planinskim {umama `ive jo{ i vuk, medved, ris i kuna, a na livadama visokih planina i divokoza. [ta misli{, za{to kod nas nema velikih razlika izme|u `ivotiwskog sveta nizijske i brdsko-planinske oblasti? Kuna Medved Ris Vuk 75","Poqoprivreda Plodno zemqi{te i povoqna klima omogu}avaju bavqewe ratarstvom, vo}arstvom i sto~arstvom u gotovo celoj oblasti. Poqoprivredne delatnosti na planinama su sto~arstvo i {umarstvo. U brdsko-planinskim predelima od povr}a se najvi{e gaji krompir. Oko jedne tre}ine ukupnog povrtarstva otpada na gajewe krompira. Najpoznatiji je ivawi~ki krompir. Pasuq se smatra nacionalnim povr}em, a leskova~ka paprika tako|e je veoma poznata. Od vo}a se najvi{e gaje {qive, jabuke, maline i gro`|e. Sava a A Nera Maline rastu na {umskim ~istinama brdsko-planinske oblasti. Zbog slatkih v Sava i miri{qavih plodova ~esto se sade i u vrtovima. ~ Srpske maline su veoma cewene u svetu. Srbija je a prva u Evropi po proizvodwi malina. Najvi{e se Drina gaje u okolini ^a~ka, Ariqa i Vaqeva. M BEOGRAD Dunav Kolubara Najpogodniji tereni za proizvodwu malina su \\\\erdapsko[abac na 400\u2013800 m nadmorske visine. Sadwa se obavqa jezero u jesen, a orezivawe u prole}e. [ Pek u Od ploda maline dobijaju se ukusni sokovi, o kompoti, xemovi i drugi prehrambeni proizvodi. P Loznica Smederevo Po`arevac Pomo}u karte navedi sve vrste vo}a i povr}a koje se gaje Tamnava S Kra j i n a u brdsko-planinskoj oblasti. t i g m a Zvorni~ko lava jezero M Vaqevo mo r Resava i Bor Timok d PJeezreur}oac KRAGUJEVAC a V. Zaje~ar j Jagodina a U`ice Z. M orava ^a~ak Morava Ariqe vq e Kraqevo Ivawica Ibar Kru{evac Novi Pazar Rasina Jez. ]elije Toplica oplica NI[ Ni{ava T Pirot orava Ibar J. M Leskovac Kosovska Mitrovica to K nica Batlavsko Vlasinsko h ija jez. jez. Sit o PRI[TINA Pe} Vrawe s o e M P~iwa Beli Drim o Koje se doma}e `ivotiwe najvi{e v gaje u brdsko-planinskoj oblasti? Prizren Crni vrh p{enica tre{wa i vi{wa gove~e kukuruz jagoda i malina kow suncokret kupus sviwa {e}erna repa pasuq ovca gro`|e paradajz `ivina duvan paprika riba {qiva lubenica jabuka kru{ka 76 sadwa, orezivawe, {umarstvo, ratarstvo","Privreda Brdsko-planinska oblast bogata je {umama, pa su zbog toga tu podignute fabrike za preradu drveta, proizvodwu name{taja i papira. Rudno bogatstvo tih predela omogu}ilo je otvarawe rudnika ugqa i raznih metala (olova, bakra, cinka i dr.). Zato su tu podignute fabrike za preradu metala. Snaga planinskih reka pogodna je za podizawe hidrocentrala (hidroelektrana) na Drini, Zapadnoj Moravi i dr. Zahvaquju}i sirovinama, kao {to su vuna, ko`a i dr., stvoreni su uslovi za stvarawe tekstilne industrije. Prirodne lepote planina doprinele su razvoju turizma, naro~ito na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari i Staroj planini. Drina va `elezara Na osnovu karte [abac Kostolac Pek zakqu~i koje su lava industrijske grane razvijene Smederevo Po`arevac Dunav \\\\erdapsko jezeroHE \\\\erdap 1 u brdsko-planinskoj oblasti. M orava Dobijene podatke uporedi Obrenovac V. M Resava s podacima o privredi nizijske oblasti (sa str. 69). Loznica Tamnava HE \\\\erdap 2 Majdanpek Zaja~a Smederevska Zvorni~ko \u201cKolubara\u201d jezero HE Zvornik Palanka Vreoci Lazarevac Vaqevo Aran|elovac Prahovo Topola Negotin Kriveq Bor Timok PJeezreur}oac Kosjeri} Takovo Bajina KRAGUJEVAC Ba{ta Gorwi Sewe Milanovac Zaje~ar HE Bajina Ba{ta U`ice Jagodina ^a~ak Para}in Moravica Kraqevo Rtaw Vr{ka Z. Morava ~uka Vrwa~ka Kwa`evac Bawa HE Kokin Brod Ibar Trstenik Priboj Jez. ]elije Uvac Ivawica Kru{evac Aleksinac Brus im Zlatarsko Rasina Tresibaba L Kopaonik HE Bistrica jez. U{}e Prijepoqe Sjjeenzi. ~ko NI[ Ni{ava Boqevac Toplica Novi Pazar oravaProkupqe J. M Pirot nica topionica Sit Leskovac Vlasina industrija stakla Ibar metalna industrija gvo`|e Trep~a Batlavsko Vet Ma~katica fabrika vagona olovo Kosovska jez. ernica automobilska ind. cink Mitrovica Vlasinsko fabrika traktora antimon PRI[TINA jez. brodogradili{te bakar Obili} elektroindustrija zlato Pe} Novo Vrawe HE Vrela hemijska ind. srebro Brdo 1,2,3 gumarska ind. hrom Gole{ tekstilna ind. nikl Gwilane Bosilegrad Suva Reka P~iwa rudnik ugqa \\\\akovica nalazi{te nafte DBreilmi Prizren Lepenac nalazi{te prirodnog gasa prehrambena ind. molibden rafinerija nafte fabrika name{taja lapor hidroelektrana fabrika duvana `elezara termocentrala 77","Seti se {ta smo nau~ili NIZIJSKA I BRDSKO-PLANINSKA OBLAST SRBIJE NIZIJSKA OBLAST REQEF BRDSKO-PLANINSKA OBLAST Vojvodina, doline velikih reka KLIMA ju`no od Panonske nizije (Velike Morave, Save, Dunava, Drine i Kolubare) umerenokontinentalna klima planinska klima umerenokontinentalna klima kontinentalna klima VODE velike, duboke i spore reke potoci (bistri, brzi), mawe reke, termomineralni izvori brojne vrste riba, ptica @IVOTIWSKI SVET i {umskih `ivotiwa BIQNI SVET kao u niziji + vuk, medved, ris, kuna, divokoza listopadne {ume (vrba, topola, hrast, bukva) listopadne {ume (hrast, bukva) i ~etinarske {ume (jela, bor, ZEMQI[TE smr~a, omorika) obradivo zemqi{te zbog brdovitog terena nema velikih obradivih povr{ina POQOPRIVREDA ratarstvo, sto~arstvo, vo}arstvo sto~arstvo, {umarstvo, vo}arstvo PRIVREDA fabrike za preradu drveta, rudnici, turizam prehrambena industrija 78","^ovek i priroda Razgovara}emo: \u2013 o tome kako ~ovek uti~e na prirodu \u2013 o tome koje su prednosti kori{}ewa energije Sunca \u2013 o posledicama udisawa zaga|enog vazduha \u2013 o tome kako ~ovek koristi prirodna bogatstva U~i}emo: \u2013 o neobnovqivim i obnovqivim izvorima energije \u2013 o energiji Sunca \u2013 o energiji vetra \u2013 o energiji vode \u2013 o najugro`enijim `ivotiwskim vrstama Tvoj zadatak }e biti: \u2013 da posadi{ drvo \u2013 da reciklira{ staru hartiju","^ovek i energija Bez sun~eve svetlosti i toplote na Zemqi ne bi bilo `ivota. Sun~eva svetlost i toplota predstavqaju najva`niji izvor energije za sva `iva bi}a. Za svaku aktivnost koju obavqaju, `ivim bi}ima je potrebna energija. Da bi mogla da rastu ili da se kre}u, potrebnu energiju uzimaju iz hrane. Energija koju im daje hrana potrebna im je za kretawe, rast, razmi{qawe ili govor. Qudi svakodnevno koriste energiju i za mnoge aktivnosti. Qudi koriste razli~ite oblike energije da bi se grejali, vozili automobile ili pokretali fabri~ke ma{ine. U^IM\u2022DA\u2022U^IM \u2022 Za{to su sun~eva svetlost i toplota va`ne za `ivot na Zemqi? Gde se proizvodi elektri~na energija? Objasni kako elektri~na energija sti`e do na{ih domova. \u2022 Kako `iva bi}a koriste sun~evu svetlost Za {ta sve ~ovek koristi elektri~nu i toplotu? energiju? 80 energija","Zemqa danas izgleda potpuno druga~ije nego pre mnogo miliona godina. Razli~ite prirodne pojave mewale su wen izgled. Promenili su se reqef, klima, biqni i `ivotiwski svet. Me|utim, za mnoge krupne promene na Zemqi kriv je ~ovek. ^ovek je toliko promenio odnose u prirodi da su se uslovi za `ivot na mnogim delovima planete potpuno izmenili. Uni{ten je veliki broj prirodnih stani{ta, a s wima i `ivi svet koji je tu `iveo. Vazduh, voda i zemqi{te su zaga|eni, klima na planeti postaje sve toplija, a nivo mora sve vi{i. ^ovek ima sposobnost da razmi{qa o svojim postupcima i o wihovim posledicama. @ivot u razvijenom dru{tvu, nauka i tehnika dali su mu jo{ ve}u mo}. Uticaj ~oveka ~esto je poguban po prirodu. Tek se u posledwe vreme ozbiqnije govori o potrebi za{tite `ivotne sredine. Navedi primere koji ukazuju na uticaj ~oveka Razgledaj svoju okolinu. Poku{aj da zamisli{ na prirodu. [ta misli{, da li je taj uticaj kako je izgledala pre nego {to ju je ~ovek dobar ili lo{? Obrazlo`i svoje mi{qewe. izmenio. Opi{i jedan izlet sa odeqewem. Da li ste ti i tvoji drugari ostavili prirodu onakvu kakvu biste voleli da zateknete kada na to mesto ponovo budete do{li? 81","Neobnovqivi izvori energije Najzna~ajniji izvori energije su ugaq, nafta i zemni (prirodni) gas. Oni su nastali od ostataka uginulih organizama koji su pretrpeli poseban proces raspadawa duboko u zemqi. Ti izvori energije su fosilna goriva. Sagorevawem fosilnih goriva dolazi do osloba|awa energije, koju ~ovek koristi za razli~ite potrebe. Ugaq, nafta i zemni gas koriste se za: \u2022 grejawe doma}instava (pe}i i toplane) \u2022 pokretawe industrijskih ma{ina \u2022 saobra}aj (nafta, benzin, u novije vreme i gas). Sagorevawem ugqa i nafte nastaje velika koli~ina dima. Sav taj dim iz dimwaka i auspuha automobila, kamiona i autobusa odlazi u vazduh i di`e se u atmosferu. U dimu se nalazi velika koli~ina otrovnih gasova, pra{ine, ~a|i i drugih {tetnih materija koje dovode do zaga|ivawa vazduha. Tako zaga|en vazduh udi{u `iva bi}a. Zaga|ivawe vazduha uti~e i na kvalitet vode u prirodi. U pore|ewu sa ugqem i naftom, zemni gas je najmawi zaga|iva~. Sagorevawem ugqa osloba|a se najvi{e {tetnih materija. Nafta se danas koristi kao osnovni izvor energije. Ugaq, nafta i zemni gas su neobnovqivi izvori energije. Za wihovo stvarawe u prirodi potrebni su milioni godina. Rafinerija nafte Seti se procesa kru`ewa vode u prirodi. Razmisli i odgovori na koji na~in zaga|en vazduh uti~e na vodu koja kru`i. A na zemqi{te? Koje su posledice udisawa zaga|enog vazduha? Koje bi probleme izazvao nestanak fosilnih Dim iz fabri~kih dimwaka zaga|uje vazduh goriva? Objasni. 82 benzin, sagorevawe, gorivo, zaga|ivati, auspuh","Obnovqivi izvori energije Postoje izvori energije koji su nepresu{ni. To su Sunce, vetar i voda. Takve izvore energije nazivamo obnovqivim izvorima energije. Energija Sunca Nau~ili smo da je energija Sunca najva`niji izvor energije na Zemqi. Energiju Sunca koriste organizmi za `ivotne aktivnosti, a mogu}e je iskoristiti je i za ~ovekove potrebe, pri ~emu ne dolazi do zaga|ivawa `ivotne sredine. Postoje razli~iti na~ini iskori{}avawa Satelit Sun~eve energije. Mali aparati, poput digitrona i satova, koriste svetlosnu energiju za rad. Energija Sunca mo`e se koristiti i za zagrevawe vode u doma}instvima. Solarnim plo~ama, posebnim ure|ajima, svetlosna energija se pretvara u elektri~nu. Neke zemqe u svetu ve} uveliko koriste Sun~evu energiju. Solarne plo~e Solarne plo~e Za{to qudi tragaju za novim izvorima energije? Koje su prednosti kori{}ewa Sun~eve energije? Objasni. Koji su nedostaci kori{}ewa Sun~eve energije? Austrija, koja ima za tre}inu mawe Sun~eve energije od nas, zemqa je u kojoj postoji najve}i broj solarnih plo~a u odnosu na broj stanovnika. One se koriste za dobijawe tople vode i za grejawe. Solarni digitron 83 solarni","Energija vetra Albatros Energiju vetra koriste neke ptice, kao {to je Danas se energija vetra koristi za dobijawe albatros, za letewe. Mogu je koristiti i qudi za elektri~ne energije. U tu svrhu grade se svoje potrebe. Energija vetra upotrebqava se jo{ specijalne vetrewa~e koje se postavqaju same ili od davnih vremena za pokretawe vetrewa~a u grupama, kao \u201efarme vetrova\u201c. S obzirom na to da i jedrewaka. je energija vetra neiscrpna, wenim kori{}ewem mogao bi biti re{en problem nesta{ice struje. Vetrewa~e Farma vetrova Jedrewak Po nekim istra`ivawima, na teritoriji Srbije postoji ~ak hiqadu mesta na kojima je mogu}e napraviti \u201efarme vetrova\u201c. Najpovoqniji vetrovi duvaju na teritoriji Stare i Suve planine, Tupi`nice, Vr{a~kih planina i Krepoqina. 84","Energija vode Energija vode tako|e je nepresu{na. Qudi od davnina koriste tu vrstu energije za kretawe prevoznih sredstava ili za izradu vodenica. Danas se energija vode koristi za dobijawe elektri~ne energije. Pri tom procesu nema uobi~ajenog zaga|ewa, ali ipak dolazi do bitnih promena u prirodi. Hidroelektrane se obi~no nalaze na branama kojima se pregra|uje reka i time mewa stani{te vodenih biqaka i `ivotiwa. Zbog visokog vodostaja ~esto dolazi do potapawa obala. Time se ugro`ava `ivot organizama koji `ive na obalama. Brane mogu biti i prepreka kretawu vodenih `ivotiwa. Pored toga, iz hidroelektrana se u reku izbacuje velika koli~ina vru}e vode koja ugro`ava opstanak organizama. Zato se smatra da su energije budu}nosti energije Sunca i vetra. Danas je, me|utim, wihova primena jo{ uvek previ{e skupa. Popuni tabelu na osnovu podataka iz prethodnih lekcija. izvor zaga|ewe rezerve energije (da\/ne) (ograni~ene\/neograni~ene) neobnovqivi: Energija vode koristi se za dobijawe elektri~ne energije ugaq nafta Elektri~ni automobil zemni gas I u automobilskoj industriji bi}e mogu}e obnovqivi: koristiti druge izvore energije. Budu}i Sunce automobili bi}e pokretani elektri~nom vetar voda energijom dobijenom iz obnovqivih izvora energije (Sunca ili vetra). Tako }e zaga|ivawe izazvano radom motora biti smaweno na najmawu mogu}u meru. 85","^ovek i prirodna bogatstva Za razliku od `ivotiwa, ~ovek ne uzima od Mnoge fabrike zaga|uju vode i uni{tavaju `ivi svet u wima prirode samo onoliko koliko mu je potrebno za opstanak. On uzima ogromne koli~ine prirodnih bogatstava, pri ~emu naru{ava ravnote`u koja vlada u prirodi. Time nanosi veliku {tetu prirodi jer je osiroma{uje i zaga|uje. Voda za pi}e je prirodno bogatstvo u kojem ve} oskudevamo. U oblastima bogatim vodom ~ovek vekovima nije cenio ono {to ima i preterano je koristio izvore i zaga|ivao reke. Danas se u ve}ini savremenih zemaqa voda za pi}e dobija u fabrikama vode. U mnogim siroma{nim zemqama Afrike qudi su primorani da piju zaga|enu vodu, zbog ~ega su ra{irene razli~ite zarazne bolesti. Veoma je opasno navodwavati useve zaga|enom vodom. Time {tetne materije dospevaju u zemqu, a zatim u zasa|ene biqke koje ~ovek koristi za ishranu. Pogledaj sliku i objasni kako se {tetne materije mogu preneti lancem ishrane. Veoma je opasno gajiti biqke na zaga|enom zemqi{tu Za dobijawe zdrave hrane neophodno je da zemqi{te i voda ne budu zaga|eni 86 zaraza, zarazna bolest","^ovek osvaja nova prostranstva da bi gradio naseqa, puteve i dobio nove poqoprivredne povr{ine. Smatra se da je danas ne{to vi{e od jedne desetine povr{ine planete pod obradivim zemqi{tem, ali da bi povr{ina plodnog zemqi{ta mogla ubrzo da se pove}a i do jedne ~etvrtine. Nove obradive povr{ine donose nove koli~ine hrane za ~oveka. Da bi nastalo oko 2 cm Broj qudi na planeti uskoro }e dosti}i 7 milijardi! plodnog zemqi{ta, Da bi do{ao do potrebnog zemqi{ta, ~ovek uni{tava prirodna stani{ta. potrebno je izme|u 100 i 2500 godina. Se~a {uma jedan je od naj~e{}ih na~ina dobijawa plodnog zemqi{ta. Mo`e se uni{titi za [ume se seku i zbog iskori{}avawa drveta kao sirovine. mawe od jednog minuta! Nekontrolisana se~a, bez po{umqavawa, pretvara plodno zemqi{te u goleti. Iz zemqi{ta se dobijaju i mnoge druge sirovine, kao {to su kuhiwska so, gips i mermer, kao i razli~iti metali i fosilna goriva. Fabrike u kojima se prera|uju sirovine ~esto osloba|aju {tetan dim i izbacuju prqavu vodu u reke. Pogledaj kartu sa str. 77 i napi{i koja su najve}a nalazi{ta ruda u Srbiji. Kako da posadi{ drvo Pravilno sa|ewe drveta zavisi od vrste zemqi{ta u koje se sadi, od godi{weg doba, kao i od vrste drveta. Listopadno drvo treba saditi u jesen, a ~etinarsko u prole}e. \u2022 Iskopaj okruglu rupu, {iroku oko pola metra, i isto Sa|ewem drveta postigao si: toliko duboku. \u2022 da zemqi{te postane plodnije \u2022 da vazduh postane bogatiji kiseonikom \u2022 Iskopan povr{inski sloj zemqi{ta stavi na dno jame, \u2022 da neke `ivotiwe dobiju stani{te tako da sadnica bude u zemqi do visine u kojoj je bila \u2022 da okolina postane lep{a. u rasadniku (granica se vidi na stablu). \u2022 Malo potkre{i koren i razmesti ga u jami. \u2022 Zatrpavaj sadnicu zemqom, najpre onom iskopanom sa povr{ine, a zatim onom sa dna rupe. \u2022 Dobro utabaj zemqu i zalij. \u2022 Zalivaj slede}ih nekoliko dana da bi se drvo primilo. sirovina, golet 87","Prekomerno kori{}ewe prirodnih sirovina Prona|i jo{ neke primere o vremenu mo`e da dovede do wihovog nestanka iz prirode. raspadawa otpada i popuni prazna poqa. Mnogi proizvodi se posle kori{}ewa odbacuju kao otpad, skladi{te se na deponijama, bacaju u reke proizvod vreme raspadawa ili ostavqaju na zemqi. papirnata maramica 3 meseca pikavci Prema nekim podacima, na na{oj planeti se i sitniji komadi}i hartije 6 meseci u toku jedne godine baci vi{e od 50 milijardi limenke tona razli~itog otpada! plasti~ne ~a{e 10 godina staklo i porcelan 100 do 1.000 godina 4.000 godina Jedan deo otpada raspadne se u zemqi, ali se U savremenim zemqama otpaci razli~itih neke materije veoma te{ko razla`u, dok neke skoro proizvoda se prera|uju, a zatim ponovo koriste ve~no ostaju u zemqi. u svakodnevnom `ivotu. Prerada i ponovna upotreba otpada naziva se recikla`a. Recikla`om Razmisli o svom pona{awu. Ka`i gde baca{ se smawuje iskori{}avawe prirodnih sirovina otpatke. Uputi one koji |ubre ne stavqaju i zaga|ivawe koje nastaje wihovom preradom. u kontejnere ili na za to predvi|ena mesta da to po~nu da rade. Da bismo mogli da iskoristimo otpatke, prvo ih moramo razvrstati. Za to postoje posebni kontejneri u koje se odla`u predmeti od stakla, plastike, odnosno papira. Time se olak{ava razvrstavawe otpada u fabrikama za recikla`u. Na`alost, u Srbiji se otpad jo{ uvek nedovoqno koristi i retko se reciklira. Papir spreman za recikla`u 88 deponija, recikla`a","U prazna poqa dodaj svoje primere za proizvode koji se mogu reciklirati. otpadni proizvod proizvod recikla`e prednosti reciklirawa papir, karton papir, karton ne uni{tavaju se {ume plasti~na ambala`a proizvodi od plastike ne zaga|uje se okolina staklo, staklena ambala`a proizvodi od stakla ne zaga|uje se okolina automobili metali, plastika ne zaga|uje se okolina, {tede se sirovine voda pija}a voda, voda za navodwavawe {tedi se i pre~i{}ava voda prirodna tkanina papir, karton ne uni{tavaju se {ume predmeti od drveta iverica ne uni{tavaju se {ume Za dobijawe papira potrebna je velika koli~ina drveta koje se prera|uje u fabrikama hartije. Kako da reciklira{ staru hartiju Reciklirawe nije te{ko izvesti u ku}nim ili {kolskim uslovima. Bi}e ti potrebno: stara hartija, kofa s vodom, malo deterxenta, cediqka, filter od platna. \u2022 Pocepaj komadi}e stare hartije i stavi ih u kofu s vodom; ostavi ih da stoje u vodi 2-3 dana. \u2022 Usitni dobijenu smesu mikserom, a zatim je prokuvaj s malo deterxenta. \u2022 Pa`qivo odstrani penu s povr{ine i ostavi da se smesa ohladi, a zatim je procedi. \u2022 Nanesi sloj smese, debqine 2\u20133 mm, na pravougaoni filter od platna. \u2022 Stavi odozgo nekoliko listova novinske hartije i {erpu punu vode. \u2022 Sa~ekaj nekoliko sati, izvadi reciklirani papir i ostavi ga da se osu{i. Odeqenska akcija: reciklirani papir upotrebite na ~asu likovne kulture, a zatim napravite izlo`bu radova u {koli. Recikla`om jedne tone sakupqenog papira spasava se 17 stabala! 89","^ovek i `ivi svet @ivot na Zemqi se razvijao postepenim nastajawem razli~itih vrsta `ivih bi}a. Kako su se uslovi za `ivot na Zemqi mewali, mnoge su vrste nestajale jer nisu mogle da se prilagode tim promenama. Wih su zamenile nove vrste organizama. ^ovek danas u velikoj meri ugro`ava biqni i `ivotiwski svet. Se~om {uma, obra|ivawem livada, isu{ivawem mo~vara ~ovek uni{tava stani{ta stotina vrsta biqaka i `ivotiwa koje tu `ive. Neke `ivotiwe mogu pobe}i na druga stani{ta, ali ve}ina, ostav{i bez doma i hrane, ugine. Po`ari u prirodi, izazvani nepa`wom ~oveka, imaju iste posledice. Preteran lov i ribolov tako|e dovode do nestanka mnogih `ivotiwa sa lica Zemqe. Mre`a duga i po nekoliko kilometara, koja se ostavi da pluta po povr{ini mora, osim riba hvata i ostale morske `ivotiwe. U wu se upletu, a zatim uginu i morske ptice i korwa~e, delfini i druge `ivotiwe. Nekim vrstama `ivotiwa i biqaka preti opasnost od potpunog nestanka. Te vrste biqaka i `ivotiwa nazivaju se ugro`ene vrste. Me|u najugro`enije `ivotiwe na{e zemqe spadaju: orao krsta{, vuk, medved, ris, divokoza, jelen, {areni tvor, neke vrste riba, gu{tera i veliki broj ptica. Sa teritorije Srbije do danas je nestala jedna desetina vrsta ptica! Dinosaurusi su vladali planetom preko 130 miliona godina, a zatim su izumrli. Kada nestane jedna vrsta, onda postoji opasnost i za druge, koje su povezane s wom. Ukoliko bi sa planete nestale p~ele, najverovatnije bi nestale i sve biqke koje su p~ele opra{ivale, a zatim i drugi organizmi koji su bili povezani s tim biqkama. 90","Kada je uvideo da uni{tava planetu, ~ovek je po~eo da brine o biqnom i `ivotiwskom svetu. Jedan od najboqih na~ina da se Carska bara je zaustavi negativno delovawe ~oveka na jo{ uvek mirno prirodu jeste da se zakonom za{tite i o~uvano mesto. delovi prirode koji su ostali sa~uvani. U woj se gnezdi Nacionalni parkovi su izdvojena svih osam vrsta podru~ja pod za{titom dr`ave zbog evropskih izuzetnih prirodnih obele`ja. U wima ~apqi. je zabrawen lov i ribolov, brawe biqaka i kopawe ruda i minerala. U Srbiji ima pet nacionalnih parkova. To su: Fru{ka gora, \\\\erdap, Tara, Kopaonik i [ar-planina. Za{tita prirode kod nas ima dugu tradiciju. Prvi zakonski trag o za{titi prirode u Srbiji nalazi se u Du{anovom zakoniku iz XIV veka. Wime je zabrawena prekomerna se~a {uma u Srpskom carstvu. Crni le{inar, najve}a ptica Vodena vidrica nestala je iz Nekada se u Obedskoj bari gnezdilo Evrope, posledwi put je vi|ena na Vojvodine pre vi{e od 60 godina. preko 4.500 parova ibisa. Danas ih na{oj teritoriji 1995. godine. zbog isu{ivawa vi{e nema. 91","Iz leksikona: Nacionalni parkovi Srbije Nacionalni park Fru{ka gora Nacionalni park Kopaonik Nacionalni park Fru{ka gora obuhvata Poznat je po listopadnim i ~etinarskim podru~je izme|u Save i Dunava, povr{ine oko {umama, livadama i pa{wacima. Pti~ji svet 500 km2. Izuzetnu vrednost Fru{ke gore ~ine {ume Kopaonika veoma je bogat, a naro~ito su zastupqene hrasta, bukve, lipe, topole i graba. U {umama ptice peva~ice i grabqivice. i na livadama ima mnogo pe~urki, a jedna od retkosti su i orhideje. U okolini parka nalaze se spomenici kulture stare srpske dr`ave, a sam Kopaonik je prirodni Na Fru{koj gori mogu se na}i brojni fosili muzej sredwovekovnog rudarstva. Wegovo rudno biqaka i `ivotiwa. bogatstvo koristi se vi{e od 1.000 godina. Nacionalni park Fru{ka gora odlikuje se Danas je Kopaonik veliki zimski evropski i posebnim kulturnoistorijskim spomenicima. turisti~ki centar. U wemu se nalazi 18 pravoslavnih manastira. Na jednom od najvi{ih vrhova Srbije, Seti se pri~e o Panonskoj niziji i poku{aj da Pan~i}evom vrhu, nalazi se mauzolej Josifa je pove`e{ sa fosilima s Fru{ke gore. Pan~i}a (vidi i str. 59). 92 fosil, mauzolej","Nacionalni park Tara Nacionalni park \\\\erdap Oko tri ~etvrtine ovog parka pokriveno je Nacionalni park \\\\erdap obuhvata deo Dunava, {umama, za koje va`i mi{qewe da su najo~uvanije \\\\erdapsku klisuru i priobalni pojas od Golupca u Evropi! Poznata je po Pan~i}evoj omorici do hidroelektrane \\\\erdap. (str. 59), ali i po velikom broju ptica. Na woj jo{ uvek `ive medvedi, srne i divokoze, ugro`ene vrste Poznat je po listopadnim {umama oraha i leske koje su ve} nestale sa mnogih planina. Od {uma su i po samoniklom jorgovanu. U wemu `ive ris, tvor, najbrojnije {ume bukve, jele i smr~e. crna roda, suri orao i druge ugro`ene i retke vrste `ivotiwa. Treba izdvojiti i retke ribe jesetru i morunu. Nacionalni park \\\\erdap je poznat i po arheolo{kom nalazi{tu Lepenski Vir. Nacionalni park [ar-planina Najve}e prirodne vrednosti ovog nacionalnog parka su stare ~etinarske {ume. Veoma je bogat retkim biqnim i `ivotiwskim vrstama. Poznat je po \u201egorskim o~ima\u201c, divnim planinskim jezerima. 93","Seti se {ta smo nau~ili IZVORI ENERGIJE NEOBNOVQIVI OBNOVQIVI ugaq Sunce nafta vetar zemni gas voda prednosti + lak{i za kori{}ewe + ne zaga|uju okolinu + jeftinija proizvodwa + neiscrpni su nedostaci \u2013 ograni~ene koli~ine \u2013 skupqa proizvodwa \u2013 nisu uvek dostupni u prirodi \u2013 veliki zaga|iva~i Posledice velikog zaga|ewa `ivotne sredine su: 94","Istra`ujemo prirodne pojave Razgovara}emo: \u2013 o vezama koje postoje izme|u prirodnih pojava \u2013 o uo~avawu prirodnih pojava i primeni ste~enih znawa u svakodnevnom `ivotu U~i}emo: \u2013 o na~inu istra`ivawa prirodnih pojava \u2013 o kretawu tela \u2013 o tome od ~ega zavisi: \u2022 pre|eni put \u2022 padawe tela \u2022 oscilovawe klatna \u2022 visina zvuka Tvoj zadatak }e biti: \u2013 istra`ivawe prirodnih pojava (izvo|ewe eksperimenata) \u2013 prikazivawe rezultata merewa \u2013 izvo|ewe zakqu~ka o prirodnim pojavama","Kako se ispituju prirodne pojave U prirodi se susre}emo s raznim pojavama. Svakodnevno mo`emo da posmatramo tok vode, kretawe Sunca i Meseca, ose}amo strujawe vazduha... Te pojave se jednim imenom nazivaju mehani~kim pojavama. U prirodi se de{avaju i toplotne pojave. Ispod slika napi{i nazive odgovaraju}ih toplotnih pojava. Samo neki materijali ispoqavaju magnetne osobine. DA SE PODSETIMO: Koji materijal mo`e da se namagneti{e? ^esto su pojave me|usobno povezane i de{avaju se istovremeno. Na primer, tokom oluje seva, grmi i duva jak vetar. Tada se istovremeno javqaju elektri~ne pojave, svetlosne pojave i mehani~ke pojave. Sve navedene pojave, a i mnoge druge, jednim imenom nazivamo prirodnim pojavama. 96","Na slici je prikazano jednostavno strujno kolo. Da bi sijalica svetlela, potrebno je da elektri~na struja prolazi kroz wu, kako bi se vlakno sijalice u`arilo. Podvuci nazive prirodnih pojava koje se ispoqavaju u datom primeru: \u2022 elektri~na pojava \u2022 svetlosna pojava \u2022 toplotna pojava \u2022 mehani~ka pojava. Prirodne pojave su oduvek zanimale ~oveka. On ih je posmatrao i poku{avao da ih objasni. Takva znawa o prirodi bila su deo op{teg znawa, a tek kasnije su se razvile prirodne nauke kakve poznajemo danas: fizika, hemija, biologija, astronomija, geologija, meteorologija... Zadatak tih nauka jeste da otkriju prirodne zakone uo~avawem veza izme|u pojava. Prirodne pojave naj~e{}e se prou~avaju ogledima (eksperimentima). fizi~ar hemi~ar astronom ogled, eksperiment 97","Kretawe tela Na slikama su predstavqena tela koja se kre}u razli~itim brzinama. Popuni: Za jedan sat (1 h) avion pre|e 400 km, automobil 80 km, biciklista 20 km, pe{ak 5 km, a pu` 3 m. Odgovaraju}e brzine su 400 km\/h, 80 km\/h, ______ , ______ i 3 m\/h. Brzina tela predstavqa pre|eni put u odre|enoj jedinici vremena (naj~e{}e u 1 sekundi ili 1 ~asu). Na slici su prikazani biciklisti koji se kre}u razli~itim brzinama, pravcima i smerovima. Dvoje biciklista, koji se kre}u ravnomerno, imaju jednaku brzinu ako za isto vreme prelaze istu du`inu puta. Da li zna{ razliku izme|u pravca i smera? Svaki pravac ima dva smera. Tvoj put od ku}e do {kole je pravac, a smer je ka {koli ili ka ku}i. [KOLA smer od {kole ka ku}i smer od ku}e ka {koli PRAVAC 98 telo"]