IZGUBLJENI ANĐEO

Na te reči suze ponovo krenuše. Činilo se da je napaćena duša male devojčice ovim razgvorom isplakala svoju bol koja ju je dugo gušila. Kada se malo smirila, nastavila je dalje: \"Sinoć sedela sam na ivici kreveta i gledala decu kako spavaju. Kroz glavu su prolazile misli: “Kako ću da vratm toliki novac? Nikada nikom nisam ništa dugovala. U životu nisam videla toliku sumu. Sada odjed- nom preko noći dugujem i to za drugog jer sam bila čovek prema muškarcu koga sam volela i verovala mu. Tražio je pomoć i bio u dugo- vima, rekao je da niko neće da mu pomogne i da će mi pozajmicu vratiti za mesec dana. Novac je uzeo, i nikada ga nije vratio. Uništio mi je život, posao i ugled koji sam imala u poslu. Sada sam u problemima, nikog nemam da mi pomogne. Osećam se tako sama. Očajna sam, ne znam kako dalje? Nemam snage da nastavim da se borim. Izgubila sam svaku nadu da ću iz ovoga ikada izaći.\" “Ne smeš da se predaš, ne možeš sebi priuštiti takav luksuz. Kako god se osećala, moraš se podići i nastaviti dalje zbog njih dve, zbog svoje dece. Njima to duguješ Znam da ti nije lako, ali stegni zube počni da ispravljaš svoje greške. Doći će rešenje kada se budeš najmanje nadala i od koga budeš najmanje očekivala” reče On. \"Borila sam se dugo zakonski pokušavajući da rešim situaciju. Prijavila sam ovaj slučaj prevare policiji, imala saslušanja kao da sam ja počini- lac a ne žrtva. Nejaka žena bez muške zaštite u ovom okrutnom i surovom svetu, je lak plen. Nisam uspela ništa da uradim jer je on bio zaštićen. Iza njega je stajao neko na visokom državnom i političkom nivou. Zatim je usledilo more telefonskih poziva koje sam imala od legalnih uterivača duga i izvršitelja po službenoj dužnosti, pa pretnje od dužnika između četiri zida. Bila bih pozvana radi zastrašivanja, gde bih bez sve- doka bila psihički maltretirana, bez svedoka i šanse da to dokažem. Sve zbog tuđih dugova jer je na svemu stajao moj potpis. 201

Doživela sam poniženja i malteretiranja koja bi malo ko preživeo, naročito jedna žena. Sve sam to stoički podnosila. Kada bi me život ošamario okretala sam drugi obraz. \"Udari\" rekla bih \"da vidimo ko će duže da izdrži, ti ili ja.\" Dolazila sam u iskušenje da se osvetim da mu pošaljem ekipu za naplatu duga, a onda bih se zapitala: “Po čemu sam ja onda bolja od prevaranta ako bih uradila ono što je on meni uradio? Ugrozila bih time život svoje dece. Ne želim da razmišljam da li će se bezbedno vratiti iz škole, ni da li će osveta pro- izvesti osvetu.\" Godinama živim život kao zombi, kao da nije moj. Nisam mogla da krenem napred. Pošla bih, jedan korak napred, dva koraka unazad. Padala sam, ustajala, brisala prašinu sa okrvavljenih kolena, i nastavljala dalje. Gubila sam energiju, svakim danom bila sve više prazna iznutra. Svet bez jubavi je jedno veliko tužno mesto. Uprkos svemu što mi se dešavalo trudila sam se da ostanem čovek, da me loš život ne napravi lošom. I da ne izgubim nadu da me negde tamo čeka neko samo moj. Ona mi je davala snagu da nastavljam dalje. A sada više je ne vidim. Da li grešim? Hoću li ikada ponovo voleti i biti voljena?\" \"Voleće te mnogi. Ti ćeš još jednom voleti u životu, ali izgubićeš tog muškarca. Neće te napustiti, niti ćete prekinuti. Ali ćeš ga izgubiti. A sada dušo moja draga, moram da idem. Moje vreme na Zemlji je isteklo. Sada ću polako otići kao što sam i došao. Jedno zapamti: Nikada više nemoj misliti da si sama. Ja sam tu. Ja te čuvam.\" Nakon ovih reči silueta se polako izgubi u daljini, poput izmaglice. Ponovo je bila sama. Otvorila je oči. Pogleda u sat koji je stajao preko puta na zidu. Skazaljke su stajale na dvanaest časova, osećaj kao da je 202

prošlo tek nekoliko sekundi. Bilo je osam kada je počelo. Vreme je stalo. U glavi joj i dalje odzvanjaju reči Anđela Čuvara: \"Volećeš još jednom u životu. Izgubićeš tog muškarca, ali nećeš ga izgubiti tako što ćete prekinuti.\" \"Kako ću ga onda izgubiti? Umreće?\" Sjaj na njenom licu koji se javio zbog nade da će još jednom voleti i biti voljena zamenila je ogromna senka tuge. To je bio razlog zbog koga se od tog trenutka počela plašiti da bilo koga voli. Izbegavala je svaku mogućnost da jedan odnos preraste u nešto više. Nije želela da neko izgubi život zbog nje. Od toga dana želela je ljubav, a molila Boga da je ne nađe. INTERNET SURFOVANJE Radni dan je, Viktorija se nalazi u kancelariji. Vreme pauze je. Sedi za laptopom ispijajući kafu i surfuje po internetu. Doba nove tehnologije, ceo život se premestio online. Sve se svodi na red rada, pauze na poslu, facebooka i online kafenisanja sa prijateljima. Čuje zvuk obaveštenja sa laptopa da ima poruku: \"Šta je ovo? Opet notifikacija! E baš su dosadni! Dodali me u neku grupu! Sad ga baš preteraše. Ček da vidim, šta je ovo? E, ovoga znam. Zanimljivo. To je onaj slikar akademac, odličan u dizajnu. Ne znam ga lično, samo iz priča. Znam da su ga mnogi hvalili. Napravio je neku FB grupu \"Energija Svete Srbije\" neka nova politička opcija, a ja ne volim politiku. Hmmm... Šta da radim? Ne znam...\" Viktorija kratko razmišlja, pa donosi odluku \"Hajde, ostaću u grupi, opet je on naše gore list. Bivši sugradjanin, sada beogradjanin. Da ga podržimo. Deluje zanimljivo.\" 203

GRADSKA BOLNICA, NEOČEKIVANI SUSRET ISPRED ULAZNIH VRATA Viktorija hitno odlazi u bolnicu sa mlađom ćerkom kojoj nije dobro. Ona je razvedena, sva odgovornost prema deci je na njoj. Pošla je da uzme rezultate krvi. Hoda sa ćerkicom, zapričala se sa njom i ne obraća pažnju oko sebe. Zimsko je vreme, ljudi su obučeni u tople stvari, umo- tani u šalove i sa rukavicama. Ispred bolnice stoji u zimsko odelo kamufliran muškarac, umotan od glave do pete. Na njemu je zimska jakna, na glavi kapa, preko usta i obraza šal. Samo mu oči vire. Viktorija prolazi pored njega ne obraćajući puno pažnje, ionako ne vidi ko je. \"Viki, znači tako! Nećeš ni da se javiš?\" čuje glas ispod šala negde iza nje. Osvrće se da vidi ko je to, koliko se seća nije videla nekog poznatog. Muškarac odmotava šal u koji stoji zamotan kao mumija, skida kapu. Tek sada ona vidi odnekud poznate zelene oči, ali još uvek nije sigurna da ga zna. \"Druže predsedavajući da li si to ti? Pa ne mogu da te prepoznam kada si se tako dobro kamuflirao.\" Oboje počinju gromoglasno da se smeju. \"Moram da idem žurim. Vodim ćerku kod doktora.\" \"Viki, drago mi je da sam te upoznao i mimo face-a!\" Pruža joj ruku, na licu širok osmeh koji nije silazio od trenutka kada ju je ugledao. Ostaje ispred bolnice, pogledom prateći Viktoriju koja držeći dete za ruku žurno ulazi u bolnicu. GLOBALNO SELO ZVANO INTERNET Viktorija nije volela da na svom FB profilu postavlja svoju sliku. Osećala je da tim činom gubi svoju privatnost. Tragala je na Google za slikom koja bi mogla da dođe u obzir, koja će \"nešto govoriti\". A šta treba da 204

govori? To ni sama nije znala. Znala je kada je pronađe znaće šta je tražila. Mislila je: \"Možda ne znam uvek šta hoću, ali uvek znam šta neću\" na ove reči se nasmeja. U istom trenutku na Google pretraživaču ugleda sliku lica prelepe devojke jarko crvene kovrdžave kose, očiju izrazito plave boje, čiju je glava delimično bila prekrivena crnom kapuljačom. Delovala je kao da je i sama srednjovekovna vila ili čarobnica. Iz nepoznatog razloga ta slika joj se mnogo svidela. Nekako se u njoj pronašla. \"Da! Ovo je baš ono što sam tražila!\" i bez mnogo razmišljanja na njenom FB profilu postavila je sliku crvenokose plavooke devojke. Od tog trenutka pratili su je razni komentari, kao i pitanja od FB prijatelja zašto je izabrala baš tu sliku. Neki su u njoj videli vešticu, drugi vilu, neko mitsko biće nesvakidašnje lepote. Jednoga dana dok je sedela za laptopom, čula je zvono obaveštenja. Neko ju je pozvao FB chat. Pogledala je ko je. \"Opa, Drug predsedavajući.\" Lice joj se razvuče u osmeh. \"De si Vilo silo?\" kaže Drug predsedavajući. Prvo nije ukapirala šta to priča, kakva vila? Šta su uošte \"vile\"? Malo ju je zbunjivao ovaj naziv. Potom je shvatila i počela da se smeje. Da, uka- pirala je, bilo je to zbog njene profilne slike. Od tog trenutka Viktorija je za njega bila Vila, potom i za njene FB prijatelje. Ali on je bio prvi koji ju je prepoznao. Kada su završili razgovor, potražila je značenje reči \"vila\" na Google. \"Ovaj Google zna sve i uvek ima odgovore na sva moja pitanja\" pomisli uz osmeh Viktorija i sa pažnjom poče da čita tekst: O VILAMA, SRPSKE VILE Ko su vile u Srbiji? Vile su u današnje moderno vreme, predstavljene kao mitska, magična ili magijska bića, poznata u evropskoj tradiciji i folkloru, posebno u keltskom, slovenskom, engleskom, francuskom i germanskom folkloru. 205

One su, takođe, opisane kao natprirodna ili vanprirodna bića. Zavisno od kasnije religije, nekog od gore pomenutih naroda, predstavljene su kao divna duhovna bića koja pomažu ljudima, ili demonizirani anđeli – demoni (u hrišćanskoj religiji), zatim kao niža božanstva u predhrišćanskom i paganskom periodu, takođe i kao duhovi naših mrtvih ili kao Elementali. Niko ne zna kako nastaju u njihovom ili našem svetu, ali neka usmena predanja kažu da vile imaju poreklo od dece, koja su pila vodu sa izvora na kome se kupala Boginja. Bogu se to jako dopalo, pa ih je blagoslovio i podario im ovo obličje i ovu vilinsku ulogu. S druge strane, postoji verovanje u narodu da se vile rađaju iz rose ili izrastaju iz cveća. Sve priče o vilama se baziraju na narodnom verovanju i usmenom kazivanju (svakog podneblja ponaosob), one nemaju jedinstven izvor, ali su ipak vrlo slične, odnosno, osobine vila su neverovatno slične bez obzira na geografski lokalitet, i sa istom mitološkom bazom. Pod ovim se misli na vilinsko prikazivanje, njihovu magičnost, specifičan izgled: prelepe su uvek, imaju divan stas, magičnu snagu i moći, ali i potencijalno lukavstvo. Zbog ovoga je epitet vilinski u kasnijem periodu vrlo često značio čaroban, začaran, magijski i slično. Negde su predstavljene niskim, a negde divovskim rastom. Na prostorima Srbije, mitologija je vrlo raskošna, ali vile ipak zauzimaju najistaknutije mesto, kao najpoznatija i najpopularnija natprirodna bića. Potpuno sam sigurna da ne postoji niko ko nije čuo za njih. Tako su vile postale sastavni deo slovenskog, pa i srpskog folklora, nerazdvojni deo, pravi dragulj naše usmene i pisane tradicije. Mnogi ljudi tvrde da ih viđaju, a neke žene i devojke se kunu da „rade“ sa njima! Verujem, ako ništa drugo, svako bi voleo bar jednom u životu da vidi ova predivna bića. 206

Ubojite vile Naime, kod Srba, postoje vile koje nisu samo nimfe ili suđaje, već su i ubojite, druže se sa junacima, biju se, učestvujući u bojevima, neke su zadužene za vidanje rana. Upravo ta njihova ratnička funkcija je najviše zastupljena u srpskim narodnim pesmama. Vila je junakova posestrima, kuje ili oštri oružje, proriče, predskazuje smrt, sama nosi luk i strele. Na Amazonke ukazuje i to da su srpske vile herojima ljubavnice, odabrani se njima žene. U svemu je, vilama, karakteristično amazonsko ponašanje: zarobljavaju mladiće da sa njima žive, odvode mlade muškarce da im daruju potomstvo, nemaju muškog poroda, kriju ljubav sa momcima, vole više slobodu nego bračne obaveze i, u svemu su jednake najvećim herojima. Ptolomej, na „amazonskom putu“ nalazi brojna boravišta Srba (Sauromata): u Kolhidi, Galatiji (toponimi Sarmalija, Saralus), Kapadokiji (Sermuša, Sauranija, Surbalija, Sarbena). Dakle, ne može se govoriti o izolovanosti Amazonki i nekakvoj zajednici žena već o Srbima kojima vladaju žene (možda neka vrsta matrijarhata) kako piše Skilak iz Karijanda. Dokaz, u najmanju ruku ženske ravnopravnosti, je i osvedočeno postojanje vladarki kakva je, recimo, bila Tomirida koja je, sa Masagetima, porazila persijskog cara Kira. Takođe, Amazonke potvrđuju primarnu vezu muškog/ženskog, boga oca/ boginje majke, neba/zemlje, Sunca/Meseca, vatre/vode. Kao sveštenice sunčevog kulta bile su, svakako, zanimljive za stvaraoce mitova i legendi pa, ne čudi povezivanje sa kultom Apolona i Artemide – srpske Lužice (Λυγοδεζμά), posredno vezanih za kult Velike Majke. 207

Omužene Skitskom nazivu za Amazonke – Oiorpata (Οίορπάτά) odgovara sanskritsko „ajurpati“ (ayur pati) u značenju mlada puna snage, gospodarica, žena, supruga. Ovo bi bilo identično srpskom nazivu „o- mužena“, od srpskog „mužiti“, uzeti za muža, tj. odnosilo bi se na udate žene, one koje su sebi izabrale muževe, pa su se omužile. Ova srpska reč korespondira sa sumerskom reči „amagan“ (majka rodilja) odnosno, Amangena, Amazonka. U prilog ovoj pretpostavci idu i srpske reči mlada (ajur) i nevesta (na sanskritu nivesta) u smislu udata, udomljena, istog porekla kao i sinonim „mlada“, saobrazno nekadašnjem izrazu „omužena“. U pisanim spomenicima i kraljevskim poveljama, reč „omužena“, u istom smislu, koriste srpski pisari i vladari. Spomenimo još ratni i religijski simbol Amazonki – dvosekli sagaris (sekirа) što je oruđe kulta kod Skita i Sarmata. Jesu li vile dobra ili loša bića? Naravno, kao i sve u životu, sve se deli na dobro i zlo, svetlo i tamu. Tako je i sa vilama, ima dobrih, milosrdnih, obožavateljki ljudi uvek spremne da pomognu ljudskoj rasi, pričljive, nasmejane i raspevane. One su sinonim za sve što je lepo, za sve lepe poklone prirode čoveku i, one u nama podstiču uvek lepe emocije. Nasuprot njima postoje „opasnice“, koje često nisu dobre volje, umeju da budu lukave, zle, da zavode i „začaravaju“ ljude i, čak da im zagorčaju život do krajnjih granica. To, uglavnom zavisi od ponašanja ljudi, i zbog toga, i vilinska dobrota i vilinski gnev su samo posledica ljudskog ponašanja. Ali, bile one dobre ili ne, uvek su ženskog pola u našem narodnom predanju, žive u prirodi, pored jezera i reka, šumama, ređe u planinama, na poljima i svuda gde je priroda raskošna, imaju predivna 208

krila i vrlo često duge prelepe kose, one najmoćnije vile imaju zlatnu kosu. Nisu smele da izgube ni jednu vlas svoje kose, jer je njihova snaga ležala upravo u kosi. Nosile su bele, tanke haljine, pa su ih ljudi, u narodnim pesmama, zato zvali „bele vile“. Vrlo retko su bile gole, ali onda im je duga kosa prekrivala grudi i sve drugo što „treba prekriti“. U pripovedanju drugih naroda, u vilenjačkoj zajednici postoje i muškarci, vilenjaci. Vile se nastanjuju ispod svetog vilinskog drveća, a igraju se često vijajući po drveću. One, takođe, imaju i svoje dvorce, koji su prepuni cveća i svetlosti, ali su nedostupni ljudima, jer ljudi ne znaju kako da dođu do njih, ne znaju gde su portali! Mogu ih videti samo inicirani i to samo ako ih vile lično uvedu u svoje kraljevstvo. Neke vile su gradile svoje dvorce u oblacima. Na drugim, ljudskim mestima gde se one vijaju, igraju, vesele ili makar prođu, sve oživi i nabuja od energije, ponekad i na čudan način: vrba živi toliko dugo koliko vile borave na njoj, brest im je omiljeno stanište i od njega ne vole da se sele, ako su pored jabuke – ona će olistati i procvetati ali rod neće imati, beli luk pored koga su prošle vile omogućiće besmrtnost onome ko ga pojede, od vilinske paprati dobija se moć nevidljivosti i, tako redom… Vile imaju svoje biljke, prenose na njih svoju moć i na taj način čovek može da se okoristi vilinskom magijom. Postoji mnogo različitih tipova vila, zavisno od njihovih „uskih specijalnosti“: isceliteljke, biljarice, brodarice, suđenice, zaštitnice putnika, prijateljice moreplovaca, ratnice, dobrice, ljutice, prizivačice kiše, oblakinje, posestrime junaka, bele vile, posrednice u ljubavi, prijateljice mrtvih duša, pomagačice, odmagačice, pastirice, 209

provodadžike… kažu da ih ima tri stotine vrsta, baš koliko ima i vrsta deteline. Detelina sa četiri lista je vrlo dragocena. Najlakše se traži uz kornjačinu pomoć. Detelina sa pet listova prevazilazi svojim mogućnostima svaku drugu. Pravi je raritet i nalazi se i raste samo tamo gde je vila pljunula, a to je nešto sasvim neprimereno vili, i ne dešava se često – samo jednom u sto godina. Meni su sasvim slučajno (ili namerno?) najdraže suđenice, jer mi je baka pričala o njima, kada sam bila sasvim mala. Suđenice su tri vile, izvanredne lepote, nevidljive čovekovom oku, sa kosom koja pada do zemlje. U prva tri, najkasnije do sedmog dana života, posećuju novorođenče, obično oko ponoći. Stanu pored kolevke i smišljaju sudbinu deteta… Šta one odluče, takva će sudbina biti detetu, što praktično znači da detetova sudbina zavisi od trenutnog raspoloženja vila. Mnoge majke su se krile da bi čule „osudu“ suđenica, jer su mogle samo da ih čuju (rekli smo, ne i da ih vide). Ako bi čule nešto neprijatno o sudbini svoga deteta, kažu ljudi, ma šta ta majka radila, uvek i isključivo se događalo baš ono što su suđenice presudile, nikakav čovekov napor to nije mogao da promeni… Vile imaju nešto ljudsko ili ljudi imaju nešto vilinsko? Shvatajući da vile nisu uvek u „dobrom raspoloženju“, baš kao i ljudi, ljudi su vrlo često pokušavali da ih unapred odobrovolje, ostavljajući im šećer, hleb i cveće na mestima gde one borave. Na lokalitetima gde su Srbi (i Sloveni uopšte) obitavali, poznata su mnoga mesta vilinskog boravka: Ašanj planina, pećina Jajevica, kamen Korito Vilino, put između Velike Ivanče i Kosmaja, planina Koma i tako dalje. 210

Narod im je davao ljudska imena, ali ponekad i vrlo čudne nadimke (opisujući tim nadimkom ili njihove magijske moći ili njihov fizički izgled): Danica, Đurđa, Etovija, Žaba-devojka, Jana, Jerina, Lena, Morina, Nadanojla, Ružica… Jedna od najpoznatijih vila u srpskom folkloru je vila Ravijojla, kažu da je živela (a možda i sada živi) na Goloj planini, čuvala je devojčice kojih su se roditelji odrekli i „pripremala“ ih da i one budu vile. Njen raskošan glas je bio nadaleko poznat, savršeno je poznavala biljke, lečila je, pomagala brodarima… Mi je najbolje poznajemo po njenom velikom prijateljstvu sa Kraljevićem Markom, kome je bila neizmerno odana i kome je svesrdno pomagala. Imala je dve sestre, Janojlu i Dragojlu i tu počinje njihova priča… Čuvši za sirotinju jednog sela, Janojla je poklonila selu izdašan izvor i selo se obogatilo zbog njega, a Dragojla je napravila jednu crkvu. Ali, nakon što su se obogatili, seljani su postali oholi i nezasiti. Sestre su se naljutile, Ravijojla je učinila da izvor presuši, crkvu je srušila i onda su sve tri napustile to mesto (baš kao što bi uradila i ljudska bića kada se naljute). Nikada se više nisu vratile. Fascinantno je koliko divnih poruka kroz vilinske priče možemo čuti! Vile se nekada zaljubljuju i udaju za obične muškarce i, onda vode prilično normalan i smiren život, njihov muž tada postaje „vilenjak“ i on dobija „natprirodne“ moći, koje su nedostupne običnom smrtniku, ali su i dalje ostajali smrtnici (nisu ženidbom sa vilom postajali besmrtni kao vile). Ali, ako se nesrećno zaljube, onda mogu biti veoma osvetoljubive, bez trunke milosti! 211

Ali, vrlo retko se dobrovoljno udaju za ljudsko biće! Obično su to nasilne udaje: zbog ucene ili otmice. Pojašnjenje: vile su imale krila i okrilje, a baš u okrilju su se nalazile njihove natprirodne moći, kao što se u njihovoj kosi nalazi njihova snaga. Kada su se kupale, u reci ili jezeru, one su skidale svoja krila i okrilje. Onaj ko bi uspeo da ukrade njihova krila i okrilje, postajao je njihov gospodar i one su morale da ga slušaju! Takvi muškarci su obično tražili brak sa vilom, jer su one bile neobične lepote! U takvom braku, ona ostaje bez krila i bez svoje prirodne slobode i, ona živi za dan kada će svom mužu oteti svoja krila i okrilje i ponovo steći i slobodu i vratiti sve svoje moći. Kada bi ovo uspele, osvete su bile ogromne, jer niko, a najmanje vile, ne voli da trpi poniženja! Vile su posedovale i luk i strelu. Često u narodnim pesmama imamo prikaze vila, kako jašu na konjima i idu u lov… U usmenim predanjima nekih zapadnoevropskih naroda, vile su predstavljene i kao ratnice, uvek na strani dobrote. Kada su pribegavale lukavstvima, ili kada su želele da se sakriju od ljudi, mogle su da se pretvore u neku životinju, najčešće i labudove, sokolove, konje i vukove. Gde su sada vile? Vile su sve ređe među ljudima, neki misle da su potpuno nestale. Kažu da su ostavile ljudski rod, da se sam izbori sa zlom koji sam i stvorio, a sada više ne može da ga obuzda! Ja mislim da su one i dalje tu, samo mi više ne možemo da ih osetimo, vidimo ili čujemo, jer smo se potpuno odvojili od prirode, jer smo zaboravili svoje korene i vezu sa prirodom. 212

Drugi, opet, smatraju da su vile sasvim zaboravile ljudski rod, jer su želele da sebe same zaštite od svega rušilačkog, svega što je ljudski. A to je najtužniji deo ove priče, jer kažu, vilinska pesma je najdivnija, zanosna i neodoljiva! Njihova pesma je ispevana notama magije, koje samo sledbenici duhovnog razvoja mogu razumeti. Neizreciva je šteta ne čuti njihovu pesmu bar jednom u životu… Ali, ako ste baš vi ona srećnica koja će videti ili čuti vilu, pazite… Morate biti strpljivi i smireni. Njih nećete lako nadmudriti, jer su one stotinama puta pametnije i moćnije od bilo kog ljudskog bića. I fleksibilnije su. I dovitljivije su. Zato neki kažu, da bi njihovo novo stanište moglo biti i internet! https://savremenavestica.com/srpske-vile/ Sledećeg dana ponovo se oglasi zvono na FB chat-u. Neko je na vezi. \"Vilo! Šta se radi?\" Bio je to opet Drug predsedavajući. \"Na poslu sam, radi se\" osmehujući se kucka Viktorija \"Šta ti radiš? Osim što se smucaš po ovim net prostranstvima. Videh dodao si me u neku svoju grupu. Šta je ona u stvari?\" \"To je grupa za borbu za bolje sutra u svetu i Srbiji.\" Viktorija se poče naglas smejati, mislila je u sebi: \"Zar i ti, sine Brute? Umetnik, dizajner, kreativac. Šta ti uopšte znaš o vođenju poslova, a kamo li države? I ti misliš da menjaš Srbiju? \" 213

Karakterne osobine Druga predsedavajućeg bile su: iluzionista, zanesenjak, osobenjak, kreativac, na svoj način i na svoju ruku, intel- ektualac, iskričav, ženskaroš, izrazito inteligentan, u neku ruku geni- jalac. Međutim, tanka je linija između genijalnosti i ludosti. \"Vilo, Hajde i ti da se uključiš\" iznenada će Drug predsedavajući. \"Opa, počelo je vrbovanje\" smeje se. \"U šta da se uključim? Ma daj, ja ti nisam nikada bila za politiku. Ovde nema nikoga da valja da bih pože- lela da budem uz njega, niti nekom verujem. Svi tako lepo lažu, pričaju iste priče. A kad malo obratiš pažnju vidiš da u stvari niko ništa ne radi. Samo pričaju u prazno!\" \"Pa baš zbog toga. I meni se smučilo da slušam iste priče, a da je srbima i Srbiji svakim danom sve lošije i lošije. Imam mlađu sestru odličan đak, sportista, trenira tenis, niže medalju za medaljom. Ti imaš decu. Kakvu im budućnost ostavljamo? Šta nju čeka kada odraste? Možda mi nećemo dočekati bolju Srbiju, ali ako naša deca dočekaju onda možemo biti ponosni na ono što smo ostavili iza nas!\" Ove reči su joj probudile pažnju, za trenutak se zamislila. Proletele su joj slike njene dece. \"Drug predsedavajući je u pravu. Želela bih da ostavim bolju Srbiju svo- joj deci u nasleđe.\" \"Dobro, ubedio si me, pristajem. Hoću da budem deo ove priče. Bavim se reklamom i marketingom. Imam autorsku radio emisiju. Znam da pišem i smišljam priče i akcije. Ali nisam u Beogradu. Šta misliš da mogu da uradim odavde iz provincije?\" \"U Beogradu imam devojku koja će mi raditi deo vezan za marketing. Njeno ime je Lenka. Divna, pametna i nadasve sposobna žena, drug i čovek. Ti ćeš mi voditi marketing za provinciju, ona za prestonicu. Zajedno ćemo napraviti čudo za Srbiju.\" \"Zvuči obećavajuće\" nasmeja se Viktorija. 214

SOBA, GLOBALNO INTERNET SELO Viktorija sedi u sobi ispred laptopa. Vidi da joj je stigao novi zahtev za prijateljstvo. Bila je to Lenka. Pogleda info i vidi da je marketing man- ager u Beogradu. Ukapirala je da je to devojka o kojoj je Drug predsedavajući pričao. Prihvata zahtev. \"Dobrodošla nova prijateljice. Drug predsedavajući mi je reče za tebe. Drago mi je da se upoznajemo, makar i ovako online. O tebi sam čula samo reči u superlativu.\" \"I meni je Drug predsedavajući pričao o tebi. Drago mi je da smo post- ale prijateljice, makar i ovde. Putujem puno po Srbiji zbog posla, ako budeš imala vremena prvom prilikom kad budem u provinciji zovem te na kafu da se upoznamo i uživo.\" \"Obavezno. Javi se. Šaljem ti moj broj, javi se\" napisa Viktorija u FB poruci na chat-u. PROVINCIJA Lenka je na putu, prolazi pored Viktorijinog grada, zove je po dogovoru: \"Mala, danas sam na teranu, uskoro prolazim pored tvog grada. Malo sam u cajtungu, imaš li vremena za kafu?\" \"Naravno. Gde ideš posle?\" \"Posle idem u drugi grad blizu tvog, pa se vraćam u prolazu ponovo ovuda. Znaš šta, imam ideju: hoćeš samnom da mi praviš društvo? Ta- man ćemo imati više vremena da se ispričamo.\" \"Ideja ti je odlična, mogu. Cimni me čim budeš negde u blizini. Izlazim.\" Posle nekih sat vremena Lenka je stigla. \"Izađi. Čekam te.\" Viktorija ulazi u auto, obe devojke se osmehuju, pruža ruku Lenki: \"Ovo je početak jednog divnog prijateljstva.\" \"I ja to osećam\", reče Lenka uz prijateljski pogled i čvrst stisak ruke. 215

Toga dana rodilo se veliko prijateljstvo, prepoznale su se. Uz veselo čavrljanje voze se do sledećeg grada gde Lenka ima poslovne sastanke. Nakon toga sedaju u lokalni cafe da popiju kafu i da se bolje upoznaju. \"Kako si upoznala Druga predsedavajućeg? Kako si uopšte dospela u politiku? Ja politiku ne volim. Uhvatio me je na prepad. Ali njegova priča imala je puno logike. Ovo je borba za budućnost naše dece\" reče Viktorija. \"Ma pusti me, ni ja ne volim politiku, čak štaviše ništa ne znam o politici. Slučajno sam dospela u grupu. Onda se desilo nešto čudno. Jedne noći Drug predsedavajući me zove sav uzbuđen. U početku ga ništa nisam razumela jer me probudio iz sna. Pominjao je da je sanjao neku for- mulu, i tražio da je zapišem da mi izdiktira. Kada sam je videla na pa- piru shvatila sam da je to formula koju sam malo pre njega sanjala i ja. Matematička formula čiji je rezultat apsolutna božanska ljubav. Viktorija posmatra Lenku zbunjeno, zagleda joj se u oči sa nevericom, dok u sebi misli: \"Šta li ova priča neke nebuloze?\" Ponovo joj se zagleda u lice, ne bi li pronašla tragove ludil. Ne, naprotiv. Toga nije bilo. Ono što je videla bila je mudrost i dobrota koje su zračile iz te mlade žene, uspešne marketing menadžerke velike strane kom- panije. Još neko vreme su razgovarale, a onda su krenule natrag. Pri rastanku su se dogovorile da će nastaviti kontakt i osmisliti strategiju svog rada. Narednog dana devojke sede za laptopom i dopisuju se. \"Hoćemo li večeras da povećamo broj u grupi draga moja?\" pita Viktorija. \" Naravno da hoćemo, imaš neki predlog?\" \"Hajde da napravimo akciju pod parolom \"A od kuma televizor\" kroz osmeh kaže Viktorija \"jesmo li mi iz marketinga ili nismo? Bacamo akcenat na već postojeću tematiku ono što je već brend i muškarci 216

prepoznaju najbolje, to je pivo, ovaj put ga koristimo kao sredstvo koje će ljude nasmejati i zainteresovati da požele da video o čemu se radi.\" Počinju slanje poruka prijateljima sa reklamom za Lav pivo “A od kuma televizor” da se aktiviraju u akciju dodavanja prijatelja u grupu. Grupa koja je bila mala počinje naglo da raste i da se širi, svakog časa sve više i više. Dve mlade žene obuzima euforija oduševljenja postignutim re- zultatom, skaču od sreće pored svojih laptopova. Viktoriji zvoni telefon. \"Vilo silo! Svaka čast na akciji. Samo tako nastavite\" bio je to Drug Predsedavajući. \" Hvala. Ovo je tek početak\" reče Viktorija kroz smeh, i ozarenog lica prekida vezu. RADNA SOBA Viktorija čeka drugaricu koja se najavila da dolazi na kafu. Čuje se zvono na ulaznim vratima. Ulazi Nikolina, na licu joj je bolan izraz. Ne- raspoloženo seda u fotelju. \"Draga počela je da me boli glava. Ne znam šta mi je. Bila sam u Bosni kod prijateljice. Od kada sam se vratila ne osećam se dobro nimalo.\" Viktorija gleda Nikolinu kako iz trena u tren postaje sve bleđa u licu, sve joj je lošije. Glavobolja joj se pogoršava. Daje joj tabletu, ali nema efekta. Bol se pojačava. Viktorija razmišlja da li da je vodi u bolnicu koja je u blizini, ne zna kako da joj pomogne. \"Tako me guši ova srebrna ogrlica oko vrata. Steže me i davi!\" Nikolina pokušava da je skine, ali joj ne uspeva. Panično je vuče i kida. Baca je na pod. Odjednom Viktorija čuje glas koji joj počinje pričati šta treba da uradi. Kao hipnotisana ustaje, uzima srebrnu ogrlicu sa poda, stavlja je među dlanove. Oseća ogromnu negativnu energiju koja zrači iz nje. Držeći ogrlicu udiše vazduh. Sa svakim udisajem povlači negativnu energiju iz ogrlice na sebe. Srce počinje da joj uzbrzano lupa, želudac počinje da 217

pulsira i boli. Ovo je bio prvi put da oseti kako izgleda kada je negativna energija negde prisutna. Kada je završila, osetila je da je ogrlica čista, vraća je Nikolini. \"Sada je čista. Mozeš je staviti. Kako si sada?\" \"Bolje, ali još me još bole želudac i glava\" kaže Nikolina. \"Daj mi ruke\", reče Viktorija. Glas nastavlja da je vodi. Nikolina stavlja svoje dlanove na njene, Viktorija udiše vazduh i povlači svu negativnu energiju iz nje. \"Kako se sada osećaš?\" \"Želudac me više ne boli, još me samo malo boli glava.\" Viktorija ustaje, stavlja ruke na njene slepoočnice, nastavljajući da izvlači negativnu energiju iz nje. Pod prstima oseća kako njena glava prestaje da pulsira, polako se smiruje. \"Kako se osećaš sada?\" \"Više me ništa ne boli\" na licu joj se vrtila boja i osmeh. Ponovo je bila u pozitivnom raspoloženju. Devojka koja je do pre par trenutaka bila za za bolničku intervenciju, bila je kao nova. Iscrpljena, Viktorija se sruši u fotelju, gledajući Nikolinu u čudu. Zatim je pogledala sebe, sa istom začuđenošću, zbunjena. \"Niki, ja ne znam šta sam ovo učinila ni zašto. Ovo mi se prvi put desilo. Nešto me vodilo. Ti si u Bosni pokupila neku crnu magiju koja se iz nekog razloga akumulirala u srebrnom lančiću. Mogla ti je doći glave. Sada je sve uredu, problem je nautralisan. Više je tu nema. Bićeš do- bro.\" SOBA, GLOBALNO INTERNET SELO Viktorija i Lenka nastavljaju da svojim akcijama povećavaju broj čla- nova u grupi. Njihove akcije su jako uspešne. Sada koriste reklamu za Lav pivo \"Ili jesi ili nisi – Lav\". 218

Ljudima je njihova priča zabavna, rado se pridružuju grupi i sami dodaju prijatelje. U pauzama između akcija Viktorija i Lenka pričaju o sebi i svojim životnim pričama, poverenje i prijateljstvo između njih se produbljuje. Drug predsedavajući je prezadovoljan rezultatima koje Lenka i Viktorija zajedno postižu, grupa raste i poprima oblik. Viktorija od Druga predsedavajućeg dobija zvanično unapređenje u Vrhovnu Vilu. Dugo im sve to izgleda kao bezazlena igra i zabava koja ih ispun- java. Viktoriji i dalje nije jasno zašto Drug predsedavajući u njoj svo vreme vidi vilu. To je zbunjuje, ali prihvata kao šalu. SOBA I ČLANAK O SRPSKIM MASONIMA Viktorijinu pažnju zaokupio je novinski članak na internetu koji pažljivo čita: Izjava jednog srpskog masona, o masonima (nije znala ništa o masonima, ovo je prvi put da je čitala nešto o njima) „Prosečni srpski masoni su, uglavnom, ljudi dobre volje, uspešni u svojoj profesiji, veliki intelektualci i humanisti. Ima nas od profesora, direktora, preko biznismena i naučnika do umetnika. Među masonima u Srbiji najviše je lekara, profesora, stomatologa, umetnika, novinara i političara, ali nema zemljoradnika. Kako većina mojih prijatelja zna da sam ja slobodni zidar, njima ne smeta što sam mason. Mi smo kao masonska organizacija ponekad dosta moćni\" priznaje Dragan Martinović. Član Bratstva slobodnih zidara može da bude svaki pošten i dobar čovek, koji želi da doprinese razvoju masonerije i srpskog društva. Mason u Srbiji može da postane svaki muškarac (a i žena) sa 21 godinom starosti, koga neki brat u kecelji predloži za prijem i koji položi ispit, odnosno prođe inicijaciju u hramu. Braća se u hramu zaklinju nad Biblijom, iako masoni ne veruju u Boga već u Velikog arhitektu univerzuma. Njihovi simboli su šestar i mistrija, kao alati za 219

projektovanje i zidanje sveta, a piramida kao simbol sagrađenog hrama, u kome se mole svom Tvorcu. Tih simbola ima na preko 170 zdanja u Beogradu, a i najuspešniji srpski biznismen je na svojoj vili uradio masonski simbol. Članovi masonskih loža su obavezni da plaćaju mesečnu članarinu, koja iznosi od 100 do 200 evra. Uz to svaki mason mora da ima svoju odoru, koja odgovara njegovom stepenu i činu. Masonske regalije, zajedno sa keceljom, kuju se i šiju u specijalnim radionicama u Beogradu i Novom Sadu. Kompletna masonska odora sa regalijama košta 100 evra. Rituali se obično održavaju u hramovima jednom mesečno i to posle ponoći. Članovima loža je zabranjeno da govore o politici, veri i nacionalnosti braće, a bez odobrenja starešine ne smeju da nastupaju u javnosti, da otkrivaju imena druge braće i da govore o masonskim obredima. Kako smo iz razgovora sa još trojicom tajanstvenih srpskih masona saznali, braća sa keceljama u Srbiji imaju i sedam svojih masonskih hramova. Velika nacionalna loža Srbije ima hram „Posejdon“ na Savskom sajmištu. Reč je o privatnom zdanju jednog člana masonerije, koje je od 2002. godine uređeno za rituale slobodnih zidara. Ujedinjena velika loža Srbije ima tri hrama, jedan na Voždovcu, jedan u zapadnoj Srbiji i jedan u Bijeljini. Regularna velika loža Srbije ima, takođe, tri masonska hrama i priprema se da gradi novi i četvrti hram. U Beogradu, Nišu, Novom Sadu i drugim mestima masoni, međutim, koriste hotelske sale i restorane za svoje obrede. Sve velike lože u Srbiji tvrde da su spremne da podignu jedan veliki zajednički hram u Beogradu, kakav imaju Francuzi u Parizu, ali nijednoj do danas to nije uspelo, jer srpski masoni nisu složni. Srpski masoni nas uveravaju da su na inicijativu Velike lože Jugoslavije ubedili Džordža Buša starijeg da pregovara tajno sa Slobodanom Miloševiće, i iz zatvora pusti Vuka i Danicu Drašković. Ova loža je imala kontakte i sa prvim čovekom američke mornarice, admiralom Petrom Karamarkovićem, inače masonom našeg porekla, tokom prve blokade Jadrana 1992. godine. Masoni su dobili uveravanja da nas Amerikanci tada neće bombardovati. Uticaj masona bio je bitan tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, jer je tada francuska strana 220

insistirala kod ostalih saveznika da se ne ruše Beogradski mostovi na onako surov način na koji su porušeni Novosadski. Masoni sami tvrde da su u velikoj meri uticali na to da 5. oktobra 2000. ne dođe do ozbiljnijeg krvoprolića, koje je već bilo na pomolu.“ Viktorija razmišlja: \"Ali, ko stoji iza masona? Ko predstavlja za njih „velikog arhitektu univerzuma? Da li je to svetlost ili tama?\" Odgovor na ovo pitanje dugo nije znala. Imala je osećaj da u masoneriji postoje dve struje, jedna radi za dobrobit druga želi kraj ljudskoj civilizaciji. Ono što je dobijala to je da su i Templari u stvari nekada bili deo masonerije, pa su se odvojili. Oni rade na strani svetla, za spas čovečanstva. AUTOBUSKA STANICA, SASTANAK Između Druga predsedavajućeg i Viktorije mesecima traje prijateljski odnos. On je veren, Viktorija je u vezi. Muškarac sa kojim je Viktorija u vezi je Srbin poreklom koji živi u Šva- jcarskoj. On je intelektualac, govori petsvetskih jezika. Njegovi su bili bliski sa kraljevskom porodicom Karađorđevića, bili su njihovi duhovna zaštita i zajedno sa njima prebegli su u Ameriku 1941.godine. Petnaest godina je stariji od nje. Uvek su je osvajali intiligentni muškarci. Leon je stručnjak za sisteme IT tehnoligije koje su rade u bolnicama, državnoj službi, vojsci. Osoba je koja je uvek spremna na akciju: planinari, roni, vozi Harley Davidson, voli žene i žene vole njega, radi za vojnu službu, u upravnom je odboru švajcarskog obrazovanja, stručnjak je za mar- keting. Viktorija je fascinirana sa njim. Upoznali su se na internetu, oboje su bili u potrazi za ljubavlju i učlanili su se na jedan dejting sajt. Od početka između njih se javila jaka intel- ektualna povezanost. Imali su puno zajedničkih tema za razgovor. Leon je izuzetno zgodan, markantan muškarac srednjih pedesetih go- dina, sportski građen, savršene muskulature. Aktivno se bavi sportom, vodi računa da bude u top formi, smeđih je očiju, prosed, ošišan na kratko. 221

U tom trenutku Viktorija je mislila da je njihovo poznanstvo slučajnost, ali sada zna da slučajnosti ne postoje. Kada su se upoznali ona je bila razvedena, Leon je još bio oženjen, mada u lošem braku. Ona nije želela da ima vezu u svom gradu, niti česta viđanja, pa joj je kombinacija sa Leonom savršeno odgovarala. Polako ju je uvodio u svoj svet. Švajcarska joj je bila interesantna des- tinacija jer nikada nije mrdnula iz Srbije. Bila je dete radničke porodice gde novca nikada nije bilo u dovoljno, pa je put u inostranstvo za nju bilo privilegija povlašćenih. Leon bi joj slao slike iz raznih delova sveta gde se u određenom trenutku nalazio, pa je i ona virtualno uz pomoć slika sa njim proputovala pola zemaljske kugle. Posle pola godine online druženja i dopisivanja, jednog dana Leon oprezno ispipavajući Viktorijine stavove, započe priču o jednoj ozbiljnoj temi: \" Viki, reci mi da li si čula za masone?\" \"Jesam čula, ali iskrena da budem, pojma nemam ko su u stvari oni. Zbog čega me to pitaš?\" \"Ja sam član masonske lože u Švajcarskoj\" reče Leon. Viktroriji u tom trenutku to ništa nije značilo, pa odgovori: \"Pa dobro, pa šta? Što bi meni to bilo bitno?\" \"Znaš, nekima to smeta. Ako tebi to smeta i ako ne želiš da zbog toga budemo u kontaktu razumeću. Slobodno mi reci.\" \"A što bi mi smetalo. Ionako pojma nemam ko su masoni. Ma opušteno.\" Međutim, ovo pitanje je zagolicalo njenu maštu i probudilo znatiželju. Uvukao se crv sumnje, zbog čega je Leon tako ozbiljno pričao o ovoj temi, zašto je mislio da bi ona zbog toga što je on mason želela da pre- kine svaki kontakt sa njim? Ništa joj nije bilo jasno, pa je poželela da više dozna o masonima. Počela je da ga zapitkuje. Leon je strpljivo od- govarao na postavljena pitanja, slao je slike sa mesta gde su održavani 222

sastanci masonskih loža, objašnjavao joj kako masonska loža funkcioniše. Na slikama je videla mesta u Švajcarskoj gde se vrše masonske cere- monije. Bio joj je čudan pod koji je bio izrađen od velikih crno-belih kocki. Podsećao ju je na veliku šahovsku tablu. U jednom trenutku pomislila je: Ko to ovde vuče poteze? Na tu opasku samo se nasmejala, nesvesna u tom trenutku koliko je i ne znajući bila u pravu. Za kratko vreme jako puno je saznala o masonima od Leona. Interesovalo ju je kako neko može postati član masonske lože i da li postoji ženska masonska loža. Rekao joj je da prave lože okupljaju samo muškarce, što je nju iritiralo jer se borila za ravnopravnost i žen- ska prava. To je za nju bila svojevrsna diskriminacija. Zbog čega su muškarci u bilo kom aspektu bolji od žena? Nije bila zagovornik ovoga mišljenja. I svim snagama borila se za prava žena. Pitala ga je na koji način oni određuju da neko može biti član. Jednoga dana dobila je od- govor i na ovo pitanje. Leon joj je poslao slike jednog zamka u Švajcar- skoj, zatim slike jedne sobe. Objašnjavao joj je kako se postaje član ma- sonske lože, pričao o ritualima: \"Ovo je jedan od naših zamaka u Švajcarskoj. U ovoj sobi radi se svo- jevrsni ispit izdržljivosti za prijema novog člana. Prilikom inicijacije ovde mora da provede noć.\" \"Zbog čega je bitna ova soba? Na koji način se to radi?\" znatiželjno pita Viktorija. \"Osoba koja je na ispitu zatvara se u ovu sobu. Kome uspe da provede noć i da ne odustane, postaje naš član.\" \"Ali, šta ima u toj sobi? Šta može biti tako strašno da neko ne bi izdržao da provede noć?\" nije prestajala sa pitanjima. Na ove reči Leon se samo zagonetno nasmeši, ne odgovorivši ništa. Šta se u toj sobi dešava to nije tada znala, tek je naslućivala. 223

Željna učenja upijala je nove informacije kao najbolji učenik. Volela je da uči od pametnih osoba. Kod ljudi nikada nije cenila spoljašnji izgled već unutrašnji sklop ličnosti, na prvom mestu cenila je inteligenciju. Masoni su joj oduvek bili tajanstveni, intrigantni, mistični. Jedno ju je uvek bunilo, nije znala sa čije su strane: božanske ili demonske? Potajno se nadala da će jednog dana od Leona dobiti od- govor na ovo pitanje. Nastavile su stizati slike iz masonskih loža shodno tome na kojim mes- tima su se održavali sastanci. Doznala je da su među masonima najuspešniji poslovni ljudi i da se nalaze na najvišim mestima na svetskim pozicijama, da međusobno sebe nazivaju braćom. Ne kontaktiraju osim na sastancima masonskih loža. Leon je unapređen i iniciran u 33.rang masonske lože, postaje šef ma- sonske lože u Švajcarskoj. Došlo je vreme da se Viktorija i Leon po prvi put vide u Srbiji. Dogova- raju se da je čeka na autobuskoj stanici u Ljigu. Presretna je što će se konačno videti. Euforiju pred prvi susret kvari joj napad žestoke mi- grene, ali ne odustaje od viđanja uprkos tome što se ne oseća nimalo dobro. Na sastanak dolazi pod velikim bolovima, izlomljena i nikakva. Tablete nisu pomogle. U to vreme imala je probleme sa jakim migrenama koje su je danima mučile. Susret na autobuskoj stanici bio je nestvaran, Leon je za Viktoriju nest- varni junak iz bajke, sa neverovatnom životnom pričom. \"Viki, da li si to ti?\" širok osmeh obasjavao je Leonovo lice. \"Ne pitaj me ništa, više ni sama ne znam da li sam ovo ja. Nije mi dobro glava me mnogo boli, izvini molim te.\" \"Ma ne brini ništa, samo opušteno. Ja ću brinuti o tebi, biće ti bolje.\" 224

Levom rukom uzeo je njen kofer, ponudivši da ga ona uhvati ispod desne ruke. Laganim hodom su se uputili prema luksuznom BMW-u koji je stajao parkiran u neposrednoj blizini autobuske stanice. Odatle su se odvezli u obližnju vikendicu koja je bila u njegovom vlas- ništvu kako bi daleko od očiju javnosti uživali u zajedničkim trenucima. Tu na tom mestu vreme kao da je stalo za njih. Viktorija je želela da bude posebna za Leona, da je zauvek pamti. Učinila je sve kako bi zavela i osvojila svog ljubavnika. Svake večeri dočekivala ga je u dru- gačijoj večernjoj haljini, tip-top sređena. Bila je to prelepa mlada žena izrazito plavih očiju, crvene kovrdžave kose, savršene građe tela. Ljub- avnici su uživali u čarima ljubavi pripijeni jedno uz drugo. Isprepletanih uzavrelih tela, opijeni ljubavlju bili su potpuno nesvesni sveta oko sebe. U pauzama između vođenja ljubavi Viktorija bi ležala na Leonovom ramenu, dok ju je nežno milovao po kosi. Vrhovima prstiju šarala je po njegovom telu, pokušavajući da upamti svaki njegov deo. U polumraku malene sobe tiho se čula lagana muzika, povremeno prekidana zanim- ljivim razgovorima. Ponekad se osećala kao na ispitu. Postavljao bi joj pitanja iz kvantne fizike, i raznih drugih naučnih oblasti o kojima ona naravno pojma nije imala. Iako ništa nije znala, odgovarala bi tačno na njegove postavljene teoretske zadatke. To je bio još jedan razlog zašto je Leon bio fasciniran njenim prirodno logičkim umom. Kada je ustao da se istušira, pogled joj je skliznuo niz njegovo golo, savršeno telo na kome je tek sada ugledala mnogo ožiljaka. Pitala ga je odakle su. Odgovorio je da ih je zadobio u borbama na raznim ratištima, najviše u Africi i da je to deo njegovog puta. Nameravao je da uradi plastične operacije kako bi ih otklonio. Kada je pokušala da dobije više detalja o ratištima gde je bio, samo je nevoljno odmahnuo rukom, rekavši kako o tome ne želi da priča. Poštovala je njegove želje, nije insistirala. Govorio je o tome kako su na svojim ekspedicijama radili duhovna istraživanja vezano za razne religije. Učestvovao je u ritaulima u Africi gde su osobe u izmenjenom stanju svesti koračale po užarenom uglju, 225

i da neozleđeni hodaju po njemu, uprkos tome što su visoke tempera- ture. Jedna od stvari čijim su se istraživanjem bavili bili su srpski manastiri i snaga naše duhovnosti koja je bila izražena kroz pravoslavnu molitvu. Zajedničko vreme bilo je protkano dugim, interesantnim razgovorima. Viktorija je bila zaljubljenik svoje zemlje. Želela je toliko toga da uradi kako bi poboljšala situaciju u zemlji i omogućila da sistem njene zemlje bolje funkcioniše. Imala je raznih dobrih ideja, ali ne i novac sa kojim bi te ideje sprovela u delo. Videla je šta u njenoj zemlji ne funkcioniše, i na koji način bi to moglo da se poboljša. Posedovala je entuzijazam i volju da radi punim kapacitetom kako bi svoje ideje sprovela u delo. Druge večeri, dok su ležali i zagrljeni pričali, tela pripijenih jedno uz drugo, iznenada ju je upitao: \"Viki, da li bi želela da se preko tebe kupi železnica Srbije da preurediš sistem železničkog saobraćaja kako bi bolje funkcionisao?\" Bila je zatečena ovim pitanjem. Samo se zbunjeno nasmejala, ne odgo- vorivši ništa. Mislila je da se šali, upitno ga je pogledala, ali on je bio savršeno ozbiljan. U sebi je pomislila: \"Ko sam ja da bih uradila ovako nešto veliko? Ja sam niko i ništa.\" Bili su ovo posebni dani za dvoje ljubavnika, dani za pamćenje, koji su zauvek promenili njihove živote. Ti dani vođenja ljubavi, delom fizički, delom na mentalnoj margini bili su magično iskustvo. Tri dana nisu izlazili iz sobe. Leon je oženjen, ona mu je bila paralelna veza. Njegova nestašna devojčica, nepredvidljiva, neuhvatljiva, natprosečno intiligentna. U njoj je prepoznao svoju drugu polovinu, svoje drugo ja. Imali su toliko toga zajedničkog: interesovale ih iste stvari, posedovali su istu želju za učenjem, usavršavanjem, napredovanjem, adrenali- nom. Leon ispred sebe vidi osobu za koju ne postoji reč nemoguće kada je u pitanju ostvarenje cilj koji je zacrtala, takav je i on oduvek bio. 226

Vidi borca, kojeg najveći životni lomovi nisu uspeli da unište. Fantas- tična sposobnost rađanja iz pepela poput ptice Feniks, koju je Viktorija posedovala, izdvajala ju je od svih njegovih dosadašnjih veza i postavila na pijedestal. Pred njim je otvorila dušu, budio je poverenje u njoj. Osećala je da može otvoreno pričati o stvarima o kojima sa drugima nije mogla. Rekla mu je o razgovoru koji je imala sa Anđelom Čuvarom, o potrazi za pravom ljubavlju i njenoj životnu misiju. Trećeg dana Viktorija leži u Leonovom zagrljaju, posmatra ga glave naslonjene na njegove grudi, pa tiho, pomalo bojažljivo progovori: \"Leone, možda si ti ta osoba za kojom tragam, o kojoj mi je pričao Anđeo Čuvar. Da li si ti možda moja srodna duša, moja druga polovina, ona koju sam vekovima tražila? Ili si samo lekcija koju treba da prođem? Znaš, bojim se. Anđeo je rekao da ću tu osobu izgubiti, a da nećemo prekinuti… Ne bih volela da ti... da te...\" reči su joj se zaledile u grlu. Nije imala snage dalje da priča. \"Šššššš...\" Leon joj je stavio prst na usne kako bi prestala dalje da priča. \"Bojiš se da ću umreti? Možda malena, možda. S obzirom kakav život vodim postoje sve mogućnosti za tako nešto. Ali malena ne zaboravi nikada: Ti možeš sve.\" \"Šta ja to mogu sve? Ja sam samo jedan veliki naduvani balon pun želja i snova, pitanje je da li ću ih ostvariti, samo onaj osećaj da me čekaju velike stvari, da sam predodređena za velika dela, da ću jako mnogo postići. Prati me od malena, od kada znam za sebe. Uvek sam bila drugačija od vršnjaka, večita crna ovca porodice, nesh- vaćena sa svojim snovima. Nikada se nisam uklapala u svoju okolinu.\" \"Ljubavi, ti možeš sve, šta god poželiš ostvarićeš.\" 227

IBARSKA MAGISTRALA Viktorija je morala da se vrati kući i na jedan dan napusti Leona. Njeni roditelji su slavili slavu Arhanđela Mihaila. Dogovorili su se da će se ona uveče vrati. Leon ju je odvezao do njene kuće. Parkirali su se ispred, sede u autu. \"Hoćeš da uđeš?\" pita Viktorija. \"Neću sada. Drugi put ljubavi, kada budem ponovo dolazio. Vidimo se večeras.\" Usne su im se spojile u dug, nežni poljubac, dok im srce lupa u istom ritmu. Viktorija izlazi mašući Leonu koji se polako udaljavao autom, i sa osme- hom ulazi u kuću. POVRATAK U LJIG Aranđelovdan je proslavljen u veselom raspoloženju. Došlo je vreme da se Viktorija vrati kod Leona. Dovoze je rođaci, ispred crnog luk- suznog BMW-a stoji Leon i čeka je. Kada su došli prilazi da ih upozna i uzme njene stvari. Rođaci su oduševljeni Leonom, njegovim manirima jednog džentlmena i gospodina, stilom i luksuzom kojim je zračio. \"Vratila sam se kao što sam obećala. Donela sam ti prava srpska jela, ono što se ovde sprema za slavu.\" \"Znaš, sve žene sa kojima sam do sada bio mirisale su na parfem. Ti si jedina žena koja miriše na sarmu. I da znaš, ti si me jedina osvojila.\" \"Leon, ne kažu džabe da ljubav muškarcu ulazi preko stomaka.\" Na te reči oboje su se nasmejali. 228

AUTOBUSKA STANICA, RASTANAK Leonov odmor se bližio kraju, morao se vratiti za Švajcarsku. Rastanak koji se približio, teško im je pao. Svaki minut im je kao bogatstvo. Viktorija teši sebe da će se vrlo brzo ponovo sresti, da je to samo tre- nutno. Ni slutila nije da je to bio prvi i poslednji put njihovog susreta. Srela je ljubav svog života, svoje drugo \"Ja\". I izgubila. Sve u istom času. Bili su svojstvo dualiteta: svetlost i tama. Bio je prvi muškarac pored koga se osećala lepom, voljenom, maženom i paženom. Sve ono što joj je nedostajalo u drugim vezama koje je imala. Neko ko je brinuo o njoj, prvi ko se potrudio da joj ulepša rođendan. Setila se iznenađenja koje joj je priredio pre izvesnog vremena pov- odom rođendana. Njen rođendan se približavao, i jednog dana Leon je započeo razgovor na tu temu: \"Kome je to uskoro divan dan? Kada ono beše?\" \"Leon, ja ne volim svoje rođendane.\" \"Zašto ne voliš? Rođendani su lepi.\" \"Zato što bih za svaki svoj rođendan otplakala. Meni je to najtužniji dan u godini. To i Nova godina. Oduvek. Ne znam zašto.\" \"Od sada više nikada nećeš plakati za svoj rođendan\" rekao je Leon. Sa tim rečima ju je zamislio, pitala se: \"Kako on može da zna da ja neću plakati za svoj rođendan? Zašto bi ovaj bio drugačiji od ostalih?\" Na ovome se završilo. Došao je dan njenog rođendana. Oko podneva ispred kuće parkiralo se dostavno vozilo sa natpisom Cvećara iz Beograda. Stigao je ogromni paket koji je glasio na njeno ime. 229

\"Ko li je ovo šta poslao? To mora da je neka greška u pitanju\" pomislila je Viktorija. Otvorila je kutiju. U kutiji je stajao prelep buket tamno crvenih ruža. Ruže su bile jedino cveće koje je volela. Kutija je zajedno sa ružama bila ispunjena čokoladicama i rafaelo kuglicama. Oko nje su stajala okupljena njena deca, nasmejana i u isčekivanju. Sa smehom devojčice su počele da se otimaju oko slatkiša. Skrivena iz- među ruža stajala je poruka: \"Za moju jedinu ljubav. Srećan ti rođendan ljubavi.\" Ovo je bio jedini rođendan na kome nije plakala, po prvi put bila je sretna, i samo je želela da zauvek traje. Iz misli ju je trgnuo Leonov glas: \"Ljubavi, stigli smo na autobusku stanicu. Pomoći ću ti da izneseš stvari.\" Ćutke su izašli iz auta. Srca su im se cepala zbog predstojećeg rastanka. Teškim korakom koračali su do mesta gde su se trebali rastati. Tako brzo su se vezali jedno za drugo. A sada rastanak. Stali su. Spustio je njen kofer. Pogledao ju je duboko se zagledavši u njene plave oči. Zatim ju je nežno zagrlio pokušavajući da upamti kako je mirisala tog časa, da zabeleži taj podatak i pamti do njihovog narednog susreta. Zagrljaj je postajao sve jači. U trenutku osetila je kako gubi dah od čvrstine njegovog zagrljaja, zagrljaja njenoga muškarca. Osećala se tako sigurno pored njega. Prvi put sigurna sa nekim. \"Kako bi bilo divno da ovaj osećaj zauvek potraje\" pomislila je Viktorija. Kada je čula glas vozača autobusa, oči su joj se napunile suzama: \"Putnici uđite u autobus! Polazimo.\" \"Ljubavi, nemoj da plačeš\" kao kroz maglu čula je Leonov glas \"uskoro ćemo se videti ponovo.\" 230

Ništa više nije želela nego da veruje u to što joj je rekao, ali neki crv sumnje uvukao se u dušu. Neka crna slutnja nadvila se nad njih. Ni slutili nisu da je to bilo poslednji put. OBALA REKE Viktorija sedi na omiljenom mestu na obali reke gde uvek dođe kada želi da se osami i prepusti mislima. Voda koja teče uvek ju je smirivala. Asocirala je na život koji teče, bez obzira da li mi stajali ili se kretali, on teče nastavljajući sa nama ili bez nas u njemu. Ali ovoga puta ni boravak pored reke nije joj pomagao. \"Šta su to čuda? Šta znači to \"ti možeš sve\"? Ko sam ja da mogu sve? To bi bilo čudo!\" Viktorija se prisetila nedavnog razgovora sa Leonom i njegovih reči njoj upućenjih. Nije se osećala nimalo sjajno nakon njihovog rastanka. Nedostajao joj je mnogo, nije se javljao skoro mesec dana. Ništa nije znala o njemu: gde je, šta radi, što se ne javlja, da li je dobro.. Bila je nervozna, uplašena, plačljiva i razdražljiva. Nastavila je dalje da razmišlja: \"Samo dragi Bog može sve. Mislimo da sve razumemo, bilo da se radi o prirodi ili religiji, ali nada u to je bezumna. Ništa mi ne znamo. Sve spoznati značilo bi spoznati u potpunosti Boga, što bi značilo biti sam Bog. A to je nemoguće. Mi nismo Bogovi. Znam da je Paskal govorio “Ukoliko želimo da budemo neverujući, za to je dovoljna samo naša želja” a Volter “Kada bi se čudo vaskrsenja desilo na moje oči i još hiljade drugih očevidaca, ja ne bih poverovao svojim očima niti očima onih koji su priznali to čudo.” Razmišljajući, shvatila je da taj Volter koji poriče čudesno u stvari živi u svakom od nas. Ali da istovremeno u svakom od nas postoji neka 231

težnja ka čudesnom. Čemu god da nas je život učio i šta ogd da smo doživeli, želimo da verujemo da čuda postoje. I da smo mi sami \"čudo\". Ni Viktorija nije bila izuzetak, nastavila je dalje, pitajući se: \"Još kažu da vera u čuda poriče razum. Da li je razumno ovo što je Leon rekao da ja mogu sve? Da li je tako? Da li ja zaista mogu sve?\" Ovoga puta njena pitanja ostala su da vise u vazduhu, okačena na granje drveća pored reke, bez odgovora. Vreme koje je tek dolazi doneće odgovore na njih. POČETAK VIKTORIJINOG BUĐENJA Nakon njihovog susreta Leon se nije javljao više od mesec dana. Viktorija se osećala povređenom, ljutom, izneverenom. Nije znala razlog njegovog nejavljanja. Kroz glavu su joj prolazile slike njihovog susreta i neizmerne sreće koju je osećala tih dana provedenih sa njim. \"Čemu onda sve ovo? Zašto se ovako ponaša prema meni? A rekao je da me nikada neće povrediti, da će me čuvati... zašto me je lagao? Zar mu stvarno ništa nisam značila?\" Noći bi provodila uplakana. I tako danima. Nakon više od mesec dana, jednog jutra je ugledala poruku u inbox-u od Leona. Srce joj je zaigralo brže, ali i dalje je bila ljuta na njega. Mislila je: \"Ja nikada ne bih ovako nešto uradila nekome koga volim. Znači da je sve ovo bila laž i gluma. On me ustvari ne voli.\" Dugo nije želela da otvori email da pročita poštu. Kada ga je otvorila, pisalo je: 232

\"Ljubavi, nedostajala si mi. Nisam mogao da se javim.\" Ni objašnjenja, ni izvinjenja, ništa. Po prvi put bila je duboko razočarana u Leona. Duša ju je bolela. Zbog svoje ljubavi prešla je preko toga, nastavili su prepisku. Pokušavala je da se ponaša kao da je sve uredu. Ali nakon toga više ništa nije bilo isto. Svo ono poverenje koje je imao kod nje zauvek je izgubio ovim gestom. Izgubila je želju da ga ponovo vidi. Povređenost je bila suviše velika. Počele su svađe među njima. Malo, malo, neka njegova rečenica izazvala bi buru njenih negativnih reakcija. Svakim danom to nešto dragoceno što je imala sa njim urušavalo se. Nije mogla da kontroliše svoje reakcije. Istovremeno počela je da oseća da se nešto čudno dešava sa njom. Nije znala šta, osećala je da ni ona više nije ista. Par puta su prekidali, pa se mirili i nastavljali. Ali jaz je postajao sve dublji. Pucala je po šavo- vima. Sebe više nije mogla da prepozna. Videla je da to ne čini dobro ni njoj ni njemu. Da više ničemu ne vodi. Jednoga dana samo mu je rekla: \"Ne mogu više ovako dalje Leone. Ovo između nas ne valja. Više ti ne verujem. Izgubio si moje poverenje. Ne znam šta osećam. Znam samo da moram da idem dalje, da nastavim. Ovaj put bez tebe. Moram da prođem sama neke stvari koje mi se dešavaju. Zbogom.\" Bilo je to zadnji put. Posčednje zbogom. Između njih je prekinut svaki kontakt. Iako je ona bila inicijator prekida, Viktorija ga je teško podnela. Mnogo ju je bolelo, patila je. Jedne večeri izašla je sa prijateljicama u grad kako bi se napila pov- odom toga.To nije ličilo na nju, ona ne pije. Želela je da utopi svu svoju bol u alkoholu. I uspela je, bar na kratko. Posle toga počele su da se dešavaju stvari koje su joj sasvim zaokupile pažnju. Dešavanja su bila toliko turbolentna, da često nije znala gde se 233

nalazi. Sve manje je bila ona stara. Ovu novu nije poznavala. Morala je da napusti stare obrasce ponašanja, poslove i staro društvo, kako bi se upusti u ozbiljan proces upoznavanja ove nove Viktorije koja se ubr- zano i nezaustavljivo rađala. Bila je sama na tom putu. Sama i izgubljena. Počelo je njeno duhovno buđenje. Niko je nije pitao da li uopšte želi to. Kažu: \"Mnogi su zvani, malo njih se odazvalo.\" Viktorija nije bila spremna za ovaj poziv, ako se za njega ikada može biti spremno. U MALINAMA Na obroncima planine Golije Viktorijini roditelji imaju plantažu malina. Zadnjih nekoliko godina jul provodi pomažući im u berbi. To je jedini godišnji odmor koji ima. Ovde se praznila od negativnih energija akumuliranih tokom godine i punila pozitivnom energijom. Fizički rad je ono što joj je prijalo ivraćao je u ravnotežu. Ali ove godine nije joj se išlo. Znala je da neće biti 15-20 dana kući, od- sečena od internet, FB prijatelja, akcije koju je zajedno sa Lenkom započela, i… Šta je to što će joj još toliko nedostajati? Bilo je to čudno. On, Drug predsedavajući. \"Ali, pa mi smo samo prijatelji, saradinici po službenoj dužnosti i političkom opredeljenju. Uostalom, veren je. Šta mu mogu ja značiti? Ko sam ja naspram njega? Tako mala, jedna obična devojčica, on priznati umetnik, uspešan poslovni čovek, poznat i priznat, a ja inkog- nito osoba, anonimus. Neće ni primetiti da nisam tu. Eh… Ne razmišljaj mala moja o njemu\", promrmljala je sebi u bradu. Viktorija bere maline, na ušima nosi slušalice trudi se da sluša muziku, a misli i srce su negde tamo daleko. Vreme je sporo prolazilo. Dan dug kao godina. 234

SOBA, GLOBALNO SELO INTERNET Konačno se vratila kući. \"Samo da uključim FB. Nisam znala da sam ovoliki ovisnik o netu. Da li mi to nedostaje net ili…? Ma ne, on je mene zaboravio do sada.\" Bila je tužna, ali uvek bi sebi opalila šamar istine da se osvesti. Nije volela da se uljuljkuje u laži. Više je cenila je istinu ma kakva god bila. \"Vilo silo!!! Pa gde si ti?\", odmah je stigla poruka na mesindžeru. \"Evo me, sada sam došla sa plantaže malina\" reče Viktorija iznenađeno. \"Nedostajala si.\" Na te reči zamalo nije pala od uzbuđenja sa stolice. Pa on je primetio da je nema. Nedostajala mu je. Srce poče ubrzano kucati, pocrvenela je kao neka šiparica. Šta se to sa njom dešavalo, to tada nije znala, tek naslućivala je. VIKTORIJINA SOBA Duboka noć, u mraku se čuje zvuk zvona mobilnog telefona. Polu san- jiva pomalo ljuta, uzima telefon: \"Ko je sada u ovo doba noći? Da li zna da iole normalni ljudi sada spav- aju?\" \"Halo, ko je?\" Sa druge strane čuje glas Druga predsedavajućeg: \"Vilo silo...\" smeje se, \"Spavaš li?\" \"I da sam spavala sada više ne spavam, probudio si me\" oboje se smeju smeju. \"Hteo sam da te pitam šta misliš o ovom konceptu za našu grupu na FB Energija Svete Srbije? Naravno, moraš prvo da saslušaš o čemu se radi u njemu. Energija Svete Srbije je jedan sasvim novi koncept političke svesti u Srbiji. Za nas politika nije profesija već briga za opšte dobro nas koji 235

živimo u Srbiji. Ovo je politička ideja pravca (ni levo ni desno nego pravo). Energija Svete Srbije je ideja koja počiva na temeljima razuma, duhovnosti, znanja i ljubavi. To je filozofija Novog Humanizma (čovečnosti) i Renesanse (obnove). Naše ideje i predloge koje nudimo u vidu Akcionog Plana možete pogledati na priloženom linku. Svi konstruktivni predlozi i ideje su dobro došli. Cilj je da stvorimo jaku političku snagu koja će ove planove sprovesti u delo. Dobrodošli da zajedno gradimo!\" Viktorija: \"Kao i obično druže predsedavajući... Odlično!\" smeje se \"mislim šta reći, nego svaka čast! Sviđa mi se.\" \"Hajde Vilo silo, neću te više zadržavati, samo mi je bilo bitno tvoje mišljenje da čujem. Nastavi sada da spavaš\" smeje se \"Laku noć.\" \"Laku noć Druže predsedavajući\" i nasmeja se Viktorija, zevajući. SOBA, VIKTORIJINA KANCELARIJA Viktoriji se najavila prijateljica da će doći popodne na kafu. Dugo se nisu videle, bila je u Bosni kod prijatelja. Dolazi Nikolina, dočekuje je topla dobrodošlica i prijateljski zagrljaj. Ulazi u radnu sobu, seda na omiljeno mesto, u fotelju. \"Kafa, može?\" \"Još pitaš\" smeje se Nikolina \"pa šta misliš zašto sam došla?\" Smeju se obe. Viktorija odlazi da skuva kafu. Posle kraćeg vremena se vraća noseći dve šolje na poslužaoniku. Stavlja ih na sto, seda na drugu fotelju naspram prijateljice. Počinju vesele ženske priče uz kafu. Nikolina priča kako je bilo na putovanju po Bosnu, ali počinje da se oseća loše. Viktorija primećuje da nešto nije uredu: \"Šta ti je, Niki?\" \"Mila, nije mi dobro.\" \"Šta osećaš, draga?\" pita Viktorija. 236

\"Glava me boli. Guši me... davi me ovaj srebrni lanac oko vrata. Molim te skini mi ga brzo... brzo!!!\" Panično govori Nikolina. Viktorija ne stiže da ustane sa fotelje, ona ga kida i baca na pod. Počinje malo bolje da diše. \"Sada mi je malo lakše, ali još me boli glava.\" Viktorija dolazi do nje, ni sama ne znajući zbog čega. To je bio prvi put da je osetila da je vođena. Uzima sa poda srebrnu ogrlicu, koja je ležala bačena. Stavlja je među dlanove, počinje da oseća kako ogrlica pulsira neverovatnom jačinom puna negativne energije. I dalje vođena, polusvesno u izmenjenom stanju svesti, udiše i povlači negativnu energiju iz ogrlice kroz dlanove u sebe. Tako nekoliko puta, dok nije osetila kako srebrna ogrlica više ne pulsira. Zatim je daje Nikolini. \"Možeš je sada staviti, čista je. Bila je puna negativne energije. Pokupila si je kod te prijateljice u Bosni. Nije tebi bila namenjena, ali si je pokupila. Nekako je ostala skoncentrisana u srebrnoj ogrlici koju nosiš oko vrata.\" Viktorija ovo priča, i sama se pri tom čudi. Zbunjena je. Pita se otkud joj dolaze ove informacije. Ali jednostavno ona ih zna. I dalje je zbunjena, počinje da se pita da li je normalna. Iz pitanja je trgnu Nikolinin glas. \"Mila, još me bole glava i želudac.\" Viktorija opet dobija vođstvo: ustaje i prilazi joj, stavlja ruke na glavu. Ponovo oseća negativnu energiju, vidi je perifernim vidom kada zatvori oči, udisanjem je povlači na sebe preko dlanova, sve dok nije osetila da je glava njene prijateljice prestala da pulsira. \"Kako si sada draga?\" \"Glava me više ne boli, samo malo još želudac.\" Viktorija seda naspram Nikoline, kaže joj: \"Stavi svoje dlanove na moje.\" 237

Kroz dlanove udišući povlači negativnu energiju na sebe sa Nikoline, sve dok nije osetila da pulsiranje prestaje. \"Kako si sada, Niki?\" \"Dobro sam, ništa me više ne boli.\" Lice devojke koja je do pre nekoliko minuta bila za bolnicu, prekrio je osmeh olakšanja. Nakon ovog događaja neko vreme obe su sedele zamišljene. Tišinu je prekinuo Viktorijin glas: \"Niki, ja ne znam šta sam ovo uradila ni zašto. Jednostavno bila sam vođena. Iskreno, ne znam ni kako sam ovo uradila.\" \"Ma nije bitno draga, bitno je da više ne boli.\" Na ove reči obe se nasmejaše. SPAVAĆA SOBA, NOĆ Duboka noć je. Viktorija spava. Ponovo se oglašava zvono na mo- bilnom, signal da je upravo stigla nova poruka. Budi iz sna, uzima tele- fon, otvara sms poruku. Drug predsedavajući. Srce joj zadrhta. \"Vilo silo, spavaš li?\" Drug predsedavajući piše SMS. \"I da sam spavala sada si me probudio.\" (smajli) odgovara Viktorija SMS. \"Ja sam na sastanku sa nekim poslovnim partnerima. U jednom lokalu smo u Beogradu. Nedostaješ mi.\" Drug predsedavajući SMS. \"Nedostaješ i ti meni.\" Viktorija SMS (pocrvenela je dok je pisala ovu poruku, sreća da ne može da je vidi sada, osećaj koji ima u sebi ne može da opiše, nije joj jasno šta ovo znači, šta to oseća) Počinje dopisivanje SMS između Druga predsedavajućeg i Viktorije. Poruke su sve toplije, emocije sve jače. Drug predsedavajući mora da ide, pa prekidaju dopisivanje. Ona se vraća na spavanje. Zaspala je sa njegovom slikom pred očima. U jednom trenutku nešto ju je trglo iz 238

sna. Čudan san, da li je to bio san ili Spoznaja, tačnije uvid. Da, dobila je prvi uvid. Bilo je to sećanje na prošle živote, o vezi između nje i njega. \"Znaš, mi se znamo jako dugo\" Viktorija SMS. \"Znam Vilo. I ja imam takav osećaj\" Drug predsedavajući SMS. \"Ali mi se znamo mnogo duže nego u ovom životu, tačnije hiljadama godina\" Viktorija SMS. \"Znam malena\" Drug predsedavajući SMS. \"Voleli smo se i kroz prethodne živote. Uvek smo se jurili kroz živote. Neka nedovršena priča između nas.\" Viktorija SMS. \"Sećam se da sam bio faraon u Egiptu. Kada sam bio u Egiptu gledajući sarkofag video sam svoj lik u njemu\" Drug predsedavajući SMS. \"Ja sam bila kraljica Nefretiti, tvoja žena\" Viktorija SMS. \"Ti si moja Vrhovna Vila\" Drug predsedavajući SMS. \"Da… uvek sam bila tvoja. Laku noć ljubavi\" Viktorija SMS (smajli). \"Laku noć moja Vilo. Ljubim te\" Drug predsedavajući SMS. SPAVAĆA SOBA, DAN Celodnevne obaveze bile su uzrok Viktorijinog umora, morala je da legne popodne kako se ne bi srušila, da barem malo odmori. Samo što je sklopila oči, počelo je da se dešava nešto čudno. Skliznula je u neku drugu dimenziju. Zna da ne sanja, stanje je nešto između sna i jave, najviše liči meditativnom stanju. Oseća kako je oko vrata stežu ruke, koje je dave. Telo joj je ukočeno, ne može da se pomakne. U tre- nutku obuzima je panika: \"Ugušiću se!\" bila je prva misao, na koju se nadovezala sledeća \"ali nije bitno, znam gde idem. Idem Bogu.\" Sledeće što je videla bila je zlatna svetlost, zatim je čula glas Bogorodice: 239

\"Ne plaši se dete moje, daj mi ruku, ja ću te povesti\" ispružila je ruku prema njoj. Viktorija prihvata pruženu ruku bez straha, i polaze. Dolaze u zlatni Raj koji je satkan od svetlosti. U njemu vidi Isusa Hrista okruženog mnoštvom anđela. Sve je od svetlosti: drveće, reka, životinje i ljudi. Sledećeg trenutka scena se menja. Viktorija se nalazi u Egiptu. Leži u svom beživotnom telu na pogrebnoj nosiljci koje nosi u nepregledna pogrebna povorka. Shvata da vidi jedan od svojih prethodnih života u kome je bila vladarka u Egiptu. Ambijent se ponovo menja. Počinje da oseća miris tamjana. Zatim polako vraća se u ovu realnost. Dolazi sebi iz stanja transa u koji je spontano upala dok je pokušavala da zaspi. Nalazi se u čudu. Ne zna šta joj se desilo. Seda za laptop da na Google pronđe šta znači osetiti miris tamjana ko- jeg nema. Odgovor na pitanje pronalazi na forumu pravoslavnih mo- naha: \"Miris tamjana označava prisustvo Božanskog\" čita naglas sva u čudu. NA PUTU ZA BEOGRAD Viktorija putuje autobusom za Beograd. Dogovorila je da se vidi sa Dru- gom predsedavajućim i Lenkom. Planirala je da se prvo vidi sa Lenkom jer je njen prijatelj koji je duhovno jaka osoba, izrazio želju da je upozna. On joj je pomogao da isceli traume iz detinjstva koje je imala uz pomoć regresoterapije. Cilj regresoterapije je da se osoba oslobodi negativne energije iz određene traumatične situacije koju je imao u de- tinjstvu, kao odrasla osoba ili u nekom od prethodnih života. Nepravda, izdaja, rušenje ideala, ljubav, bol, patnja, nesreća, bolest, smrt, nemaština, deo su radnji iz prošlosti. Kada se rađa duša bira porodicu čiji genetski kod odgovara njenim delima, kako bi kroz is- kustvo stekla razumevanje. Ako uvide odakle potiče problem, izbeći će 240

udarce sudbine koji ih u stvari leče i vraćaju sebi, jer se kroz patnju i bol odvija čišćenje duše. Lenka dočekuje Viktoriju na autobuskoj stanici u Beogradu. Ona je srdačna, dobrodušna osoba, neiskvarene duše. \"Vilo, pa gde si ti?\" \"Evo mila, ja došla.\" Nasmejaše se i srdačno zagrliše osećajući kao da se znaju hiljadama godina. I znale su se. LENKINA DNEVNA SOBA Viktorija i Lenka čekaju njenog prijatelja velikog duhovnjaka poznatog pod nadimkom Veliki Mag da dođe. Viktorija ima tremu od ovog susreta. Duhovni vidici koji su se širili i nove osobe koje je pri tom upoz- navala pomalo su je plašili. Nije znala čega se plaši. Možda je to bio strah od nepoznatog. Posle nekog vremena ulazi visoka koščata prilika sa naočarima. Viktorija se jedva uzdržala da ne prasne u smeh. Podsetio ju je na učitelja magije iz Hari Potera. \"I to je taj Veliki Mag\" misli u sebi. \"Znači ti si Viktorija\" progovori Veliki Mag. \"Priznajem, kriva sam\" svi se nasmejše. Lenka ju je pripremila na to da će priča sa Velikim Magom biti u prvom trenutku pomalo čudna. Tako će izgledati sve dok se malo ne navikne na njega. Pričao je o zvezdama, planetama, drugim dimenzijama i sazvežđima. Viktoriji ništa nije bilo jasno, ali klimala je glavom pokušav- ajući da prati fabulu radnje. Pre nego što je stigao Lenka joj je ispričala smešan događaj sa Velikim Magom i njegovima prijateljima. Sedeli su na klupi u parku, Veliki Mag je ozbiljan pričao: 241

\"U Purani, koje su deo vedskih evidencija kosmičke manifestacije iz najranijih dana formiranja kosmičkih manifestacija, možete naći neverovatne podatke, neverovatnu snagu i superiorne sposobnosti ljudskih oblika koji nastanjuju viši planetarni sistem. Da ljudska bića kao što su jogiji, risiji i polubogovi za razliku od nas običnih ljudi su posebno ovlašćeni. Stanovnici viših planeta poput Candarloka i Meseca žive… Prašak, šampon, sapun, pasta za zube…\" zatim je Veliki Mag nastavio dalje priču \".. je izvestio da su neki polubogovi , koji su ovlašćeni i odgovorni…\" Dvojica prijatelja su ga posmatrala u čudu, ne bi li na njegovom licu videli da se šali, ali on i dalje ozbiljno nastavio da priča ništa ne primećujući. Prijatelji su prsnuli u smeh. Veliki Mag ih je pogledao sav u čudu, pomalo ljutito. Pričao je o tako ozbiljnim stvarima a oni su se smejali, pa ih upita: \"Šta je bilo, što se smejete?\" \"Jel znaš šta si pričao?\" oprezno upita Prijatelj Dragan. Veliki Mag, koji inače poseduje perfektno pamćenje. Pamti gde se u tekstu nalaze tačke, zarezi i sve ostalo, ponavlja priču: \"Znam: U Purani, koje su deo vedskih evidencija kosmičke mani- festacije iz najranijih dana formiranja kosmičkih manifestacija, možete naći neverovatne podatke i neverovatnu snagu i superiorne...\" \"Ne druže moj, ono drugo \"prašak, šampon, sapun, pasta za zube…\" reče Prijatelj Dragan kroz smeh. \"A to… mora da mi je uletela neka tuđa frekvencija…\" sa savršenom ozbiljnošću odgovori Veliki Mag, nastavljajući sa pričom dalje kao da se ništa nije dogodilo. U dnevnoj sobi oko malog stočića nalaze se četiri fotelje. Sa jedne strane sede Lenka i Viktorija, preko puta njih Veliki Mag. Viktorija ga posmatra dok priča, i u jednom trenutku primećuje nešto čudno. Oko njegovog tela vidi zlatnu auru udaljenu svega nekoliko centimetara od njegovog tela. Gleda ga u čudu trljajući oči. Prvo je mislila da joj se 242

učinilo. Opet ga gleda i vidi isto, znači ne umišlja. Veliki Mag primećuje da se nešto dešava. \"Viki, šta ti je?\" upita Veliki Mag. \"Ništa, samo čini mi se da oko tebe vidim zlatnu auru.\" Veliki Mag se nasmeja. \"Da vidiš moju auru. Nije to ništa čudno, video sam po tvojoj slici koju mi je Lenka pokazala da u tebi ima nešto, ti si drevna duša. Zbog toga sam želeo da te upoznam.\" \"Imala sam sećanja na prošle živote. Videla sam sebe na pogrebnoj nosiljci u Egiptu. Da nisam i iz Vavilona?\" kaže kroz smeh. \"Još si starija. Potičeš iz Lemurije\" odgovori Veliki Mag. \"A šta je to Lemurija? Nisam nikada čula za nju.\" \"Lemurija je jedna davno izgubljena civilizacija koja je postojala pre i za vreme Atlantide, između Severne Amerike, Azije i Australije. Ona se ponekad nazivala Mu ili Matica. Na svom vrhuncu Lemurijanci su ve- oma evoulirali i bili veoma duhovni. Sveti ljudi ili proroci tog vremena počeli su da shvataju da se nešto menja. Oni su počeli da primaju in- formacije da je na Zemlji počelo da se dešava vreme dramatičnog pomaka. Promena koja se odnosila na ono što su ljudi nazivaju Veliki potop, poznata je kao uništenje Atlantide. Ovi sveti ljudi su bili mnogo u kontaktu sa zemljom. Postali su svesni da je veoma važno da znanje iz Lemurije bude očuvano. Oni su čuvari svetih spisa Zemlje. Sveti ljudi su imali mogućnost da shvate i znaju frekvenciju talasa, dobili su svoje znake da idu pod zemlju, kojih neprobuđeni nisu bili svesni. Ovo se desilo godinu dana pre potopa. Neke od ovih tragova nedavno su ot- rkili arheolozi, od kojih su neki pod levim stopalom sfinge u Egiptu i egipatskim piramidama.\" \"Šta se onda desilo sa njima?\" znatiželjno upita Viktorija. 243

\"Sveti ljudi širom planete, uključujući i Lemuriju su otišli u ilegalu. Uz- mimo na primer Aboridžini u Australiji i oni koji su kasnije postali Druidi u Engleskoj. Drudidi su očuvali drevna znanja Atlantide. Ključni faktor je da su i Atlantida i Lemurija postojale u isto vreme u istoriji. Lemurijanci su shvatili da će se u budućnosti poplave i zemljotresi dogoditi u spoljašnjem svetu, ali i u svakom pojedincu. Dakle, u izvesnom smislu doći će do kraja jednog ciklusa. Glavna transformacija ljudi bila je apsolutno osnaživanje i okretanje Bogu, da vole sebe, i da se oslobode straha, pohlepe, posesivnosti i ljubomore. Javila se sposobnost telepatske komunikacije. Oni su shvatili da je glavna manifestacija u kreiranju. Sa ovim znanjem postojala je samo jedna emocija Ljubav. Apsolutna Ljubav.\" \"A šta smo onda mi, šta mi u stvari predstavljamo?\" Viktorija je bila zbunjena. \"Postoje Zmije ljudi u celom svetu. U plemenima Maja, Indiji, Japanu pričaju o njima. Zmija kao siimbol uvek znači mudrost i isceljenje. Zbog toga je zmija uzeta kao simbol u medicini. Deo ovih učenja preneo se i na Zmajeve. Zmije su čuvari znanja. U Egiptu zmija je viđena kao unutrašnji pogled i kontrola univerzuma. Nedavno u seriji Hary Potter glavni lik govori “Persel jezikom” ili jezikom Zmije. Zmaj je energija iz Lemurije. Provlači se kroz srednji vek, istočne kutlure i vikinge. Zmajeva energija i zmajevi su nosioci bezuslovne ljubavi. 244

Zmajeva energija je jedna od moći i znanja, ali je tokom godina iskri- vljena da predstavlja zlo. Srbi su potomci vitezova Reda Zmaja.\" Lenki je zazvonio telefon, javlja se. \"Viki, Predsedavajući je. Opet zove da pita kada stižemo. Treba da pokupimo sa posla i Aleksu pa da idemo kod njega. Skoro će 22h, moramo da krenemo.\" U LENKINOM AUTU Noć je. Lenka vozi, pored nje sedi njen dečko Aleksa, pozadi sede Viktorija i Veliki Mag. Samo sa njegove strane prozor magli, svi ostali prozori nisu zamagljeni. Veliki Mag osvrće se i gleda oko sebe. \"Pssstt!!! Pogledaj: prate me!\" pokazuje prstom negde kroz prozor u mrak. Viktorija pitajući se u sebi da li je on sasvim normalan, reče: \"Ko te prati?\" \"Oni. Uvek zamagli prozor samo sa moje strane u autu gde sedim. Tako je od kada sam prešao bezdan, na drugu stranu\" odgovori Veliki Mag. Viktoriji ništa nije bilo jasno. Neko vreme je ćutala, onda progovori: \"Znaš, jedna moja drugarica, mislim da je i ona jedna od nas.\" \"Kako izgleda? Čekaj, ne nemoj mi reći. Zamisli je, pa ću je videti\" reče Veliki Mag. Viktoriji u čudu misli: \"Čuj, videće je! Svašta, ma priča nebuloze!\" ali ipak posluša. \"Zamislila sam njeno lice\" reče. U sledećem trenutku imala je osećaj kao da joj je Veliki Mag ušao u u glavu i uzeo sliku koju je zamislila. 245

\"Da, jeste. I ona je jedna od nas\" reče i opisa je baš onako kako je izgle- dala. Iako je bila svedok ovih dešavanja, i dalje joj je sve ovo bilo suviše neverovatno. Osećala se kao da glumi u filmu fantastike. Još neko vreme su se vozili do kuće Velikog Maga gde su ga ostavili i nastavili put ka stanu Druga Predsedavajućeg, koji ih je s nestrpljenjem iščekivao. STAMBENA ZGRADA, VEČE Nalaze se u centru Beograda. Drug predsedavajući stanuje u elitnom delu Beograda, u starom zdanju jedne poslovne zgrade. Penju se zavojitim stepenicama na sprat gde Lenka zazvoni na vratima. Vrata otvara Drug predsedavajući sa osmehom na licu: \"Ne znam dali da vas pustim? Znate li vi koliko je sati?\" smeje se. \"Ma hajde bre otvaraj, ne zezaj. Da se ne bi vratili\" reče Lenka kroz smeh. U stan ulaze Lenka, Aleksa i Viktorija. Viktorija drhti od uzbuđenja, toliko dugo je čekala na njihov susret. Emocije izbijaju svuda, oseća se naboj u vazduhu, prosto varniči. Takav je bilo prvi njihov susret, tako je bilo i svaki drugi put kada bi se videli. Seli su jedno preko puta drugog na popriličnoj udaljenosti. S kraja na kraj sobe između njih dvoje šibala je neka nevidljiva energija. Društvo je u veselom raspoloženju provelo celu noć razgovarajući uz poneku čašicu alkohola. Zezali su se i filozofirali o životnim istinama i neobičnim događajima koji su u zadnje vreme učestali. Jutro su budni dočekali Viktorija i Aleksa, Lenka je zaspala za stolom, dok se Drug predsedavajući kulturno izvinuo i otišao u krevet na spavanje, ostavivši goste u priči. Aleksa je uporno sa čašom u ruci rešetao Viktoriju mnog- obrojnim pitanjima, osećala se kao na saslušanju, nije znao da prestane sa pričom, uz koju je pivo odlično išlo, ali na njemu se to nije 246

primećivalo. Bio je to visok, crn, markantan muškarac, posebne inteli- gencije. Prošao je teške stvari u životu, ali je ostao dobar čovek sa dušom. Viktorija je sretna da se baš on nalazi uz Druga Predsedava- jućeg. Sve vreme mu je govorila da treba da se okruži sa muškarcima, ne sa ženama, i da počne razmišljati gornjom, a ne donjom glavom. Drug predsedavajući bio je visok, vitak, naočit muškarac zelenih prodornih očiju, ošišan na ćelavo, sa malom umetničkom bradom i brkovima. Žene su ga volele i opsedale, umeo je sa njima. Nije bilo one koja ne bi podlegla njegovom šarmu. Intrigantni umetnik, slikar, pesnik, filozof, mislilac, natprosečno inteligentan… Svestrana osoba, iznad svega veliki humanista. Kao i svaki veliki čovek bio je ispred svog vremena, zbog toga često neshvaćen. U njemu se skrivala duša malog dečaka. Viktorija misli u sebi: \"Ljudi, volim vas mnogo ziasta, ali molim vas idite, želim samo malo da budem nasamo sa Drugom predsedavajućim. Molim vas.\" Svanulo je. Kada sz čuli zvuka prvog jutarnjeg zvona koji je dopirao iz obližnje crkve, Lenka i Aleksa najzad odlaze. Viktorija ostaje kod Druga predsedavajućeg da spava. Lenka je bila iznenađena njenom odlukom, ali se suzdržala od bilo kakvog komentara. Viktorija ih je ispratila do izlaznih vrata, za njima ih zaključava i odlazi u spavaću sobu kod Druga predsedavajućeg. Začuvši njene korake sanjivo je otvorio oči na pola i umiljatim glasom prošaputao: \"Vilo, dođi legni pored mene.\" Viktorija je ovaj poziv nestrpljivo čekala jako dugo, pa odgovori: \"Evo dolazim. Napravi mi malo mesta\" i leže obučena pored njega. \"I bre Vilo, što se nisi skinula? Ne možeš obučena da spavaš\" reče Drug predsedavajući. Na ove njegove reči oboje se glasno nasmejaše. Led je bio probijen, barijere srušene. Polako ju je ljubio i milovao. Činilo se da nikada nije osetila ovaj neverovatni spoj, neku čudnu struju koja je kružila između njih. Ljubio 247

ju je spuštajući se sve niže, polako skidajući odeću sa nje. Oči su mu sve vreme zatvorene, želi maksimalno da uživa u ovom trenutku. Oslo- bođeni su odeće. Nalaze se u ljubavnom zanosu isprepletanih tela. Golo telo uz telo, nežno prodire u nju. Oseća ga u sebi kako se kreće ritmičkim pokretima, polako pa sve brže i brže. Čuje kako mu ubrzano kuca srce, šapuće: \"Da, ti si onaj koji jesi. Iz života u život ratovao si, bio si vojskovođa, junak, car, kralj, slavljen u narodu, sledili su te. Imao si mnogo žena, ali ni jednu nisi voleo. Ti i ja, tražili smo se kroz živote, nalazili pa ponovo rastajali. Ne možemo ostati zajedno sve dok duhovno ne budeš sebe izgradio do nivoa na kome sam ja. Da li si ti moja srodna duša, moja druga polovina, ona koju sam vekovima tražila ili moja lekcija koju treba da prođem?\" Opijena njime Viktorija tone u bezdan. STAMBENA ZGRADA, JUTRO Viktorija se sprema za povratak u svoj rodni grad. Pored nje je sretan, budi u njemu nešto posebno, pokreće ga da se bori, da da najbolje iz sebe. Ni slutili nisu tada da to što u čoveku budi ono najbolje, plemeniti je osećaj ljubavi. Došlo je vreme rastanka, pita je: \"Hoćeš li da te ispratim na autobusku?\" \"Ne, nemoj. Drugi put. Obećaj mi jedno, da za nas niko neće znati\" ozbiljnog lica odlučno zamoli Viktorija. Drug predsedavajući je začuđeno pogleda, ali ništa ne reče. Samo se prećutno složio sa njom. Ispratio ju je do izlaznih vrata. Gleda za njom sa terase, maše. Ona se još jednom osvrće da mahne. Odlazi zamišljena, ruku pod ruku sa svojim mislima. Zbunjena je emocijama za koje su se javile, i drevnim iskonskim osećajem koji je mnogo stariji nego što su oni u ovom životu bili. 248

RADNA SOBA, GLOBALNO INTERENT SELO Viktorija seda za laptop, vidi kako svetli signal za poruku. Lenka šalje poruk:. \"Viki, kada ponovo dolaziš za Beograd da razradimo plan kako možemo poslovno da sarađujemo?\" \"Hajde da vidim, mislim da bih mogla ovaj vikend\" piše Viktorija. \"Odlično! Baš se radujem draga\" za trenutak je zastala u sred rečenice: \"Izvini, ali nešto se čudno osećam. U grudima osećam neki veliki bol.\" \"Lenka, obrati pažnju šta će ti se desiti u skorije vreme.\" Od ove poruke prolazi pola sata Lenka ne odgovara. To ne liči na nju. Nikada ne odlazi bez pozdrava. \"Lenka, jesi li tu? Šta se dešava?\" zabrinuto piše Viktorija. Lenka se i dalje ne javlja, i Viktorija odlazi sa interneta. Posle dva sata čuje telefon kako zvoni, vidi Lenkin broj koji svetli na telefonu. \"Nećeš verovati šta mi se desilo! Dok smo pričale zapalilo mi se ulje na šporetu izbio je požar. Umalo mi pola kuhinje nije izogrelo. Bio je toliki dim pa sam otvorila prozor da se ne ugušim, ali nagli dotok kiseonika još više rasplamsao vatu. Morali su vatrogasci da dolaze. Stan mi je u haosu.\" \"Znači to je bilo ono što si osetila. Kako mi je žao što ti se to desilo. Volela bih da mogu da ti pomognem ali sam daleko. Šta mogu da uradim?\" \"Ništa ne možeš mila. Srediću ja to. Moram sada da idem.\" Nakon završenog razgovora sa Lenkom, Viktorija okreće broj telefona Druga predsedavajućeg. \"Halo, izvini što te sada zovem, hitno je. Lenka je imala požar, molim te nazovi je i vidi da li možeš da joj pomogneš, da li joj nešto treba.\" \"Hoću Vilo, sada je zovem\" reče Drug predsedavajući. 249

PUTOVANJE KA BEOGRADU Viktorija ushićena putuje ka Beogradu, koga toliko voli. Ni sama nije znala šta je toliko privlači ovom gradu, bila je takoreći zaljubljena u njega. Uvek se radovala dolasku u ovaj velelepni drevni grad. Dok je putovala, još u autobusu počele su da se dešavaju čudne stvari: imala je utisak da je neko davi. Čelične šake stezale su se oko njenog vrata, gubila je dah, nije mogla da diše.Telefonom je pokušla da se čuje sa prijateljem koji je uvek bio uz nju i pomagao joj kada je bila izložena velikim duhovnim opasnostima. Njegov nadimak je bio Veliki Čarobnjak. \"Halo, Viktorija ovde. Treba mi tvoja pomoć. U autobusu sam, na putu za Beograd. Odjednom sam počela da osećam kao da me neko davi oko vrata. Ne znam šta se dešava.\" \"Ne mogu ti sada pomoći, moraš ovo proći kako znaš i umeš sama. Radim tretman lečenja i postoperativni oporavak jednoj gospođi operi- sanoj od kancera\" reče Veliki Čarobnjak. \"Ali kako? Ja ne umem sama\" tužno i uplašeno reče Viktorija. \"Moraš sama! Pod velikim sam energijama sada. Bilo bi opasno i po tebe i po mene da bilo šta preduzmem.\" To je bilo zadnje što je rekao. Nakon toga veza se prekinula. Nije imala izbora, ništa joj nije preostalo nego sama da se izbori sa ovim. Svo vreme bila je u Isusovoj molitvi, pa je stisak oko vrata malo popustio. Tako je stigla do Beograda. Na ulasku u Beograd na autobuskom stajalištu čekala ju je po dogo- voru Lenka. Bila je veselo raspoložena. Devojke su bile sretne zbog ponovnog susreta, nastavile su priču, tako da je Viktorija počela zabo- ravljati dešavanja tokom putovanja. Otišle su u Lenkin stan, gde ih je čekala njena starija sestra. Dok su sedele u dnevnoj sobi i razgovarale, začulo se zvono telefona. To je bila Nikolina. 250