IZGUBLJENI ANĐEO

\"Vilo, gde si šta se radi?\" \"Evo upravo sam stigla u Beograd kod Lenke. Došla sam da se dogo- vorimo oko poslovne saradnje\" reče Viktorija. Na te reči čuje se Lenka kako dovikuje: \"Nikolina, mogla bi i ti da dođeš kod nas.\" \"Pa i mogla bih. Sad ću da vidim kada imam autobus\" veselo reče Ni- kolina. Posle dva sata i Nikolina je bila kod Lenke. Četverac je bio zajedno. Veče je proteklo uz puno smeha i u dobrom raspoloženju. Došlo je vreme za spavanje. Dogovorile su se da Lenka i njena sestra spavaju u jednoj sobi, a Viktorija i Nikolina u velikom bračnom krevetu u sobi pored njih, dok su u trećoj spavala Lenkina deca i njene sestre. SPAVAĆA SOBA, VIKTORIJA I NIKOLINA Viktorija i Nikolina pokušavaju da zaspe, ali im iz nepoznatog razloga to ne polazi za rukom. Prevrću se po velikom francuskom ležaju. Negde oko 3h ujutru Viktorija poluglasno šapuće: \"Nikolina, spavaš li?\" \"Pokušavam, ali mi nešto nikako ne uspeva.\" \"Osećaš li ti da ovde pirka neki vetar?\" opet pita Viktorija, nastavljajući dalje \"Čudno, svi prozori su zatvoreni. Šta se ovo dešava? Osećam neki hladan vazduh kako vijori po sobi, sada ga osećam ovde\" pokazuje rukom prema grudima. \"Sada ga osećam tu\" pokazuje rukom prema nogama. \"Osećam ga sada i ja, prešao je na moju stranu kreveta\" uplašeno će Nikolina. \"Sada je prestalo. Dobro je da možemo na miru da spavamo\" opet će Viktorija. Samo što su ovo izgovorile, u sobu uleće Lenka preplašenog izraza lica. 251

\"Bože, kako sam ružno sanjala, imala sam noćnu moru kako me neko napada u snu.\" \"Ni mi nismo mogle oka da sklopimo. Neki hladan vazduh sve vreme je oko nas. Tek maločas je prestalo\" reče Viktorija. \"Nije prestalo\" viknu Nikolina \"evo ga opet! Lenka, brzo uskači u krevet kod nas, zajedno smo sigurnije!\" Lenka uskače u krevet i leže između njih, svo vreme osećaju hladan vazuh kako ćarlija oko njih, i kreće se. Od sve muke, ne znajući šta da rade, počinju da se mole. Celu noć su provele u molitvi. S prvim zracima sunca u 5h ujutru, kada su se začuli petlovi prestao je da se oseća hladan vazduh koji se kreće, a devojke su konačno odah- nule. Mogle su da spavaju. LENKINA DNEVNA SOBA I dalje je jutro, devojke se bude nakon veoma kratkog sna. Polako, još uvek mamurne ustaju. Lenka kuva kafu kako bi došle sebi. Kada je gotova, donela im je u dnevnu sobu. Sede u foteljama oko malog stola, i zamišljeno je ispijaju. U početku svaka je bila sa svojim mislima, zatim su počele priču o događaju od prethodne večeri. Još uvek su bile pomalo zbunjene. Nikolina sedi preko puta Viktorije, čudno gleda u nju, i u jednom trenutku joj kaže: \"Viki, nešto te čudno vidim. Čas te vidim do pola kao da si u magli, čas te vidim normalno. Kao da nešto ulazi i izlazi iz tebe.\" Nikolini se skoro otvorilo treće oko, pa je mimo običnog vida imala aktiviran i periferni vid. Dok ona to priča, Viktorija oseća da joj se nešto čudno dešava. \"Niki, i ja osećam u ovom trenutku kao da nesto pokušava da uđe u mene, čas ulazi, čas izlazi\" zatim ustaje i odlazi u susednu sobu gde je na zidu stajalo veliko ogledalo. Staje ispred njega, gleda svoj odraz, čas ga vidi normalno, čas kao kroz neku maglu. Jedna silueta - duh se vidi 252

u odrazu ogledala kako pokušava da uđe u nju. Viktorija mu strogim glasom postavi pitanje: \"Ko si ti? Predstavi se!\" \"Ja sam duh žene koja je ovde živela pre 30 godina. Izvršila sam samoubistvo, ali sam se u trenutku smrti pokajala i ostala sam za- robljena između dve dimenzije.\" \"Šta hoćeš od mene?\" Viktorija je nastavila sa pitanjima. \"Hoću da mi pomogneš da se vratim našem Ocu Bogu u svetlost.\" \"Zašto misliš da ja mogu da ti pomognem? Ja ne znam ništa. Ne znam kako se to radi.\" reče Viktorija. \"Molim te, znam da ti to možeš.\" Nekako posmatrajući je iz druge dimenzije duh žene koja je izvršila samoubistvo je video da ona to može. Sa druge strane se vidi sve- obuhvatna slika prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Dok se ovaj razgovor odvija, Viktorija stoji ispred ogledala i posmatra svoj odraz obavijen maglom. Vidi kako se izdvaja beličasta svetlost, i ljudska silueta staje pored nje. U trenutku gleda svoje lice u ogledalu, vidi svoje oči koje kao da nisu njene, već drevne oči stare hiljadama godina. Videvši to, Viktorija glasno kaže: \"U *ebo te, kolko sam matora!\" Ove reči su je nasmejale na trenutak, ali osmeh je brzo sišao sa njenog lica. Situacija u kojoj se našla bila je krajnje ozbiljna. Zahtevala je da izađe iz zone komfora, da zakorači u nepoznato. Setila se reči Slavica Squire: \"Hrabrost nije kada se ne bojimo, već je hrabrost kada idemo napred iako umiremo od straha. Hrabrost je kada ostvarimo svoje snove bez obzira na sve, a naročito ne obazirući se na strah kojim smo ispunjeni.\" 253

\"Da, baš je tako, ne može bez straha\" pomislila je Viktorija \"ali idemo napred, pa šta nam Bog da. Idemo da pomognemo ovoj izgubljenoj duši da se vrati Ocu u svetlost\" pomisli uputi se prema dnevnoj sobi. I dalje joj nije bilo jasno zbog čega je bila vođena da stane ispred ogledala i priča sa Duhom žene. Uzela je mobilni i odgovor potražila u Google. Našla je natekst koji je ostavio joj je sve razjasnio: DA LI JE OGLEDALO MISTERIOZNA TAJNA VEZA SA \"ONOSTRANIM\"? Da li su bezazlena? Imaju li tajnu, mističnu energiju? Vrlo veliki broj ljudi i danas veruje da u vezi s ogledalima postoji nešto neobično i jedinstveno i da ona nisu samo bezazlene “stvarčice” u koje se pogledamo kada želimo proveriti kakva nam je frizura. Upotreba ogledala, kao i svih drugih glatkih površina koje poseduju sposobnost da reflektuju svetlost u magijske svrhe i u cilju proricanja i “viđenja” prošlih, sadašnjih i budućih događaja, stara je gotovo koliko i ljudski rod i postoji u svim epohama i kulturama, a veliki broj narodnih običaja i takozvanih praznoverja koja se odnose na ogledala i na sreću ili nesreću koju ona mogu doneti, govori da ona zauzimaju posebno mesto u kolektivnoj svesti čovečanstva. Zapitajmo se zašto se vračevi i ljudi sa ekstrasenzornim sposobnostima, odnosno ljudi pojačane energetike, izbegavaju često gledati u ogledalu. Možda je baron, dr. Carl Ludwig von Reichenbach (1788.-1869., Njemačka) bio u pravu kada je tvrdio da odraz u ogledalu zraka iz očiju (ta se energija od davnina naziva \"od\") može naneti ozbiljnu štetu po zdravlje onoga ko ih je poslao. I danas mnogi tvrde da ogledalo daje odraz ne samo vidljive realnosti, nego i nevidljivih energija. Je li to praznoverje? 254

Jesu li naši preci bili praznoverni kada su nosili priveske od ogledala radi zaštite od uroka i urokljivih očiju? Slična verovanja sačuvana su u svetu i dan danas. U španskim selima deci na ramena stavljaju ogledalca. Smatra se da se na taj način odbijaju zavidni i zlobni pogledi i vraćaju se zlobnicima. Smrtonosan pogled Meduze je paralizovao i pretvarao u kamen svakoga ko je bio neoprezan da je gleda ravno u oči. Ali je Atina (boginja mudrosti) dala Perseju bakreni štit ispoliran kao ogledalo i junak je pomoću odraza u njemu uspeo skinuti glavu čudovištu. Hladni i topli zraci Ali, evo i pitanja: zašto je štit bio baš bakreni, a ne, recimo, srebrni? I zašto su Kinezi u krevet stavljali baš mesingana ogledala? Zbog siromaštva? I da li ima značaja od kojeg je materijala napravljeno ogledalo? Očigledno da ima. Danas znamo da je mehanizam odraza energije koja je u dodiru sa materijom (bez obzira je li to energija radio talasa, vidljive svetlosti ili rendgenskih zraka) u materiji isti: prodirući u stvar, ta energija pomoću složenih procesa izaziva obratnu emisiju – zračenje vlastitih čestica. Upravo to mi primamo kao odraz. Ali, kakvom će dijapazonu pripadati to sekundarno zračenje u mnogome zavisi od svojstva te materije. Tako, postoji mišljenje da metali toplih nijansi (bronza, bakar, mesing, zlato) u znatnoj meri apsorbuju \"mesečeve\" (hladne, deprimirajuće, Jing) energije i lepo uzvraćaju \"sunčane\" (tople, stimulativne, Jang) energije. Ta se hipoteza u potpunosti poklapa sa savremenom naukom: psiholozi i fiziolozi dobro poznaju koliko blagotvorno deluju na čovjeka \"tople\" boje i koliko deprimirajuće deluju one \"hladne\". Možda fine energije koje prate umrtvljeno hladnu svetlost mesečine na Zemlji i jesu odgovor na jednu tajnu: zašto je brojnost psihičkih poremećaja, 255

neobičnih postupaka, samoubistava i kriminala u znatnom porastu dok je mesec pun. I da li o istoj sposobnosti ogledala da apsorbuje jednu vrstu energije i da odrazi drugu vrstu, svedoči jedan čudan savet? Taj savet je dao svojevremeno poznati istraživač paranormalnih pojava, francuski naučnik Camille Flamarion (1842-1925): \"Ako se plašite gledati duhove, pokušajte ih promatrati preko ogledala ili pomoću bilo koje površine koja ima odraz.\" Je li u tome odgonetka posebnih svojstava čuvenih venecijanskih ogledala? Uzrok njihovog blagotvornog uticaja na raspoloženje i zdravstveno stanje nije bio jasan dugi niz godina. Smatrali su da je stvar u tajni posebnog stakla koje su otkrili 1516. godine braća Andrea i Domenico s ostrva Murana, blizu Venecije. Ali, nedavno su otkrili da su italijanski majstori dodavali malo zlata u amalgam i zato je odraz dobivao ugodnu toplu nijansu. Dakle, nije isključeno da je stanje zdravlja vlasnika venecijanskih ogledala poboljšano ne samo zahvaljujući estetskim kvalitetama odraza. Sasvim je moguće da plemeniti metal daje posebna svojstva nevidljivoj psi- površini ogledala i zato se uspešnije apsorbuju negativni energetski tokovi i bolje se odražavaju povoljni. Nije isključeno da zlatne kupole crkava imaju sličnu funkciju: zahvaljujući materijalu i ispupčenom obliku one zrače \"sunčane\" komponente kosmičke energije, koju dobivaju s neba i na taj način oplemenjuju prostor oko hrama. Nevidljivi štit Ogledala se često koriste i za obranu od takozvanog \"energetskog propuha\" – previše jakih protoka prane. Orijentalni stručnjaci (Feng shui) savetuju u tim slučajevima veliki oprez: ona mogu oštetiti energiju stanara, destabilizovati i čak izazvati bolest. Takve protoke treba neutralisati. Zato se koriste ogledala. 256

Na primer, ako energija koja ulazi u kuću na ulazna vrata ili na prozor \"dobija ubrzanje\" duž dugog hodnika i usmerava se ravno u malu prostoriju na vrhu hodnika (kuhinja, kupatilo), onda se savetuje da se na vrata ove prostorije sa spoljašnje strane stavi ogledalo. Da bi se zakočio jak energetski protok energije od puta koji završava na kući ispred ulaza se takođe postavlja ogledalo. Ponekad smo čuli od naših starih: \"Ogledalo treba skloniti iz spavaće sobe ili će vas mučiti boleštine.\" Možda i treba poslušati ovaj savet. Mistici kažu da je ogledalo u stanju odraziti opasne energije takozvanog niskog astrala, i ako je usmereno prema postelji, onda će ove energije na koje je čovek najosjetljiviji u snu, zračiti na usnule. Ukoliko nemate mogućnost premestiti nameštaj ili ogledalo, onda ga treba prekrivati nečim neprozirnim preko noći. Ova tradicija postoji u mnogim zemljama i kulturama. Ali, ogledala se lako mogu pretvoriti iz neprijatelja u zaštitnike. Treba ih samo okrenuti tamnom stranom prema sebi. Ljudi su to znali odavno. Tako su se u stara vremena u Kini na baldahin iznad kreveta ili negdje pored kreveta stavljala mala (obavezno okrugla) mesingana ogledalca. Smatrali su da će se zli dusi, čim se ogledaju u ogledalu, uplašiti i pobeći. Izgleda da ta verovanja nimalo nisu naivna: danas stručnjaci jako dobro znaju kako se ponekad suzbiju radiotalasi, kada im se u susret šalju određeni signali. Sasvim je moguće da se nešto slično događa i sa finijim patogenim energijama (\"zlim dusima\") kada se susreću sa vlastitim odrazom na površini ogledala. Nije isključeno da i drevni kineski običaj da se na grudima, i čak leđima, nosi ogledalo \"protiv zlih duhova\" ima isti smisao. Neutralizovanje svojstva ogledala korisno je i u drugim slučajevima. Tako na Istoku postoji tradicija da se ljudi ograđuju ogledalima od suseda u čijem se domu dogodila nesreća. Ogledala stavljaju i iza 257

prozora da odbiju \"lošu\" energiju od loših suseda ili od previše bliskih štetnih zgrada: industrijskih postrojenja, groblja, bolnica … Da bi se neutralizovao štetan uticaj velikih zgrada koriste se konveksna ogledala u kojima se ove zgrade ogledaju u iskrivljenom obliku i na taj način raspršuju lošu energiju. Danas mnogi već znaju za takozvane geopatogene zone, koje su dosta opasne po zdravlje živih bića. Često su protoci energije pod zemljom (energetski čvorovi) vrlo male površine – veličine knjige, ali su vrlo koncentrirani. Zato je važno razmestiti nameštaj u kući tako da postelja i druga mesta gde duže boravimo ne budu u opasnim zonama. Nažalost, u našim malim stanovima to nije uvek moguće. Onda ogledalo ponovno dolazi u pomoć. Stručnjaci za biolokaciju smatraju da je dovoljno ogledalo smestiti na pod na potrebnom mestu (naprimjer, ispod kreveta) sjajnom površinom na dole, i znatno će se smanjiti ili potpuno poništiti uticaj negativnog zračenja. Preporučuje se takođe da se na donjoj površini kreveta, stolice ili fotelje zalepe krstovi od aluminijske folije. Takav sjajan krst ne samo da obija energiju, nego zahvaljujući svom obliku, uvrće je i raspršuje. Kažu da čim to učinite, odmah se poboljšava san, smanjuje se razdražljivost. Ipak, ogledalo zbog svoje sposobnosti da odražava, ne samo da neutralizuje opasna zračenja iz dubine Zemlje, nego odbija i korisnu energiju koja nam stiže iz svemira. Na neki način dolazi do samoponištavanja dolazeće i odbijene energije. Da li zbog toga još u davna vremena nisu dozvoljavali da se ogledala okreću sjajnom stranom prema gore? Korisni saveti U svim vremenima svi narodi imali su ozbiljan i najčešće oprezan odnos prema ogledalima. Na primer, u različitim zemljama postojalo je ovakvo verovanje: dete pre nego što napuni godinu dana ne treba 258

da se ogleda u ogledalu jer će ga u protivnom snaći raznorazne nesreće. U Evropi su smatrali da je naročito štetno da se gleda u ogledalo u polumraku ili uz veštačko osvetljenje. U Švedskoj i danas veruju da će devojke koje se ogledaju u ogledalu uz sveće postati neprivlačne. U Nemačkoj su kroz istoriju ogledala često bila potpuno uklanjana iz kuće u poslednjim mesecima trudnoće. I danas postoji verovanje da što manje u stanu imate sjajnih predmeta i površina za ogledanje – to bolje po vas. Ne tako retko se čuje mišljenje da žene stare brže od muškaraca – jer se prečesto gledaju u ogledalo. Zašto ovo? Efekt starenja može se objasniti s pozicije savremene bioenergetike: odraz naše energije u ogledalu na račun interferencije delomično neutralizuje i kao da pravi \"rupu\" u našem vlastitom polju spreda (zaštitnoj auri). Ispostavlja se da što se duže divimo sebi u ogledalu – to više gubimo snagu. Malo bliže ili dalje od ogledala – i ono počinje \"jesti\" naše biopolje, drugim rečima usisava našu energiju. Takođe šamani, duhovnici i mistici često ističu kako ne smete dugo gledati u ogledalu vlastite oči – to dovodi do kolosalnog gubitka energije. Na Istoku, na primer, ne preporučuju da se ogledalo postavlja previše nisko, tako da \"seče\" vrh glave najnižem članu porodice: u protivnom će njegova energetika slabiti, patit će od glavobolja. Iz istog razloga ogledala se ne stavljaju ni previše visoko. U Rusiji je uvek bio prisutan oprezan odnos prema ogledalima. Tradicija je branila je da se žene ogledaju u ogledalima tokom \"nečistog\" razdoblja – menstruacije, u vreme trudnoće i neko vreme 259

nakon porođaja. Ruskim staroobrednicima se nije uopše dozvoljavalo ogledalo u kući. Smatrali su da ovaj \"đavolski poklon\" ne samo što može zaraziti \"lošom\" energijom, nego je i preneti na druge ljude. Ivan Grozni je naprosto zahtevao da ogledala za njegovu 8. ženu Mariu Feodorovnu Nagayu izrađuju slepi majstori – plašio se uroka koji je mogao preći preko ogledala. Kao što su konstatovali fizičari, optička površina i najboljeg ogledala ne samo da pruža odraz, nego i delomično upija, što znači memorira energiju koja se na nju zrači, bilo dobru ili lošu. Ezoterici tvrde da informacija, koju je ogledalo memorsalo, može zračiti i tako delovati na našu podsvest. Možda se zbog toga uvek smatralo za loš znak razbiti staro porodično ogledalo jer je ono, kao stari član porodice, pomagalo sve ukućane svojim dobrim, porodičnim zračenjem. Ogledala – naša veza s “onostranim” Jedan neobičan događaj odigrao se u Francuskoj 1997. godine. Da se tako nešto dogodilo pre 500 godina, u vreme najžešćih borbi protiv veštica, možda bi i bilo razumljivo, ali se priča odvija u stoleću poznatom kao najracionalnijem od svih, u kojem je – bar u najrazvijenijim zemljama Zapada – došlo do prihvatanja takozvanog naučnog pogleda na svet i razračunavanja s dotadašnjim praznoverjem. A ipak, Francusko udruženje trgovaca antikvitetima obratilo se novinarima želeći upozoriti kolekcionare da nikako ne kupuju ogledalo s natpisom “Louis Arpo 1743” (po imenu majstora koji ga je napravio dotične godine). Rekli su da je ovo ogledalo ubilo više od 38 ljudi tokom svog postojanja i da je njihova dužnost upozoriti eventualnog budućeg vlasnika na opasnost koja mu preti. Ogledalo “ubica” Ovo udruženje je odlučilo da se obrati medijima kada je otkriveno da je ogledalo nestalo iz policijskog depoa u kojem je čuvano od 1910. godine nakon što je izazvalo smrt dvoje ljudi. Netko je krišom ušao u 260

skladište i odneo nekoliko predmeta, među kojima i ovo ogledalo “ubicu”. “Pretpostavljamo da će ga lopov pokušati prodati i zato želimo upozoriti sve potencijalne kupce na opasnost koja im preti”, rekao je zastupnik udruženja i objasnio da je to ogledalo poznato po tome što je izazivalo krvarenje u mozgu kod ljudi koji su gledali u njega! Neki su pokušali naučnim putem objasniti ovaj fenomen, tvrdeći da se radi o specifičnom načinu na koji se svetlosni zraci odbijaju od njegove površine, ali je ipak većina umešanih u ovaj slučaj ostala u uverenju da se to događalo zato što je ogledalo uspelo na neki način sačuvati svih tih nekoliko stotina godina negativnu energiju kojom je ubijalo ljude. Portali za ulazak u druge dimenzije Moć ogledala da otkriju ono što je skriveno poznata je još od antičkih vremena. “Gledanje” u ogledalo (ili bilo koju drugu glatku površinu koja odražava svetlost) u cilju proricanja koristili su drevni Egipćani, Arapi, Perzijanci, Grci i Rimljani. U antičkoj Grčkoj, po ovoj veštini su najpoznatije bile proročice iz Tesalije koje su svoja predskazanja ispisivala ljudskom krvlju na ogledalu, a smatra se da su one naučile čuvenog Pitagoru kako da gleda u budućnost koristeći odraz mesečine na magičnom ogledalu. U Rimu su se ljudi vešti u “čitanju” iz ogledala nazivali speculati i bili su vrlo traženi jer je bilo mnogo onih koji su želeli da bace pogled na svoju budućnost, dobiju odgovore na pitanja i rešenja za svoje probleme. U srednjovjekovnoj Evropi, sem ogledala, korištene su posude s vodom obojene iznutra crnom bojom (i slavni Nostradamus je zahvaljujući jednoj takvoj posudi dobivao svoje vizije). 261

John Dee, osobni mag engleske kraljice Elizabete I, koristio je jaje od kristala i ogledalo od crnog opsidijana koje je danas izloženo u “Britanskom muzeju” u Londonu. Francuska kraljica Katarina Medici je često konsultovala svoje magično ogledalo koje joj je omogućavalo da vidi buduće događaje, a to je isto činio i otac Cotton, ispovednik kralja Henryja IV. Johannes Hartlieb, lečnik nekoliko bavarskih kraljeva, tvrdio je da postoje ljudi koji su u stanju da “pripreme” ogledalo tako da svatko tko u njega pogleda dobije odgovor na svoje pitanje. Po narodnim verovanjima, ogledalima su se pripisivale i pozitivne i negativne moći. Smatralo se da su u stanju ukrasti čoveku dušu, a jedan od najrasprostranjenijih običaja je da se u slučaju nečije smrti u domu pokojnika prekriju sva ogledala da se ne bi dogodilo da duša umrlog ugleda sebe i tako ostane zarobljena između dva sveta, a vrlo mnogo ljudi veruje da ako netko vidi svoj odraz u ogledalu u prostoriji u kojoj je neko umro, to znači da će i on sam uskoro doživeti istu sudbinu. Takođe, “ogledalo treba ukloniti iz sobe bolesnika jer je duša u vreme bolesti mnogo ranjivija i podložnija uticaju zlih sila. Slomiti ogledalo je loše znamenje i doneće 7 godina nesreće, ali je još opasnije ogledati se u njemu noću pri svetlosti sveće jer tada mogu kroz njega nagrnuti duhovi iz drugog sveta.” Jedna od feng shui tehnika koja se preporučuje nakon posete nekog “neprijatnog” gosta je da se plamenom sveće prođe ispred ogledala i tako odstrani negativna energija koju je uneo u kuću. Priviđenje ili ne Jedna od čestih scena u horor-filmovima je da neki od junaka pogleda u ogledalo i ugleda potpuno nepoznat lik na njemu. Ponekad se događa da vide i odraz nekog entiteta “s one strane” pored svog lika, a neki vide sebe, ali s manje ili više izmenjenim crtama lica. 262

Pošto se ovakve stvari ne događaju samo u filmovima, već i u stvarnom životu, mnogi su pokušali objasniti ovaj fenomen proglašavajući ga običnom optičkom iluzijom, dok su drugi smatrali da se najverojatnije radi o nekoj vrsti ozbiljnog psihičkog poremećaja. Italijanski psiholog Giovanni Caputo nedavno je pokušao doći do definitivnog odgovora na ovo pitanje i organizovao je istraživanje u kojem je učestvovalo 50 dobrovoljaca. Po njegovoj pretpostavci, da bi se ugledalo “tuđe” lice u ogledalu, potrebno je promatrati sebe desetak minuta u slabo osvetljenoj prostoriji (on je koristio lampu sa sijalicom od 25 vati postavljenu iza leđa učesnika eksperimenta). Po isteku 10 minuta gledanja u ogledalo, od učesnika je zatraženo da napišu šta su videli. Od 50 učesnika, 6 posto je izjavilo da je videlo velike promene na svom licu, a među njima, 18 posto je videlo lice svoje majke ili oca, (od kojih je 8 posto bilo živo, a 10 posto pokojno) s donekle izmenjenim crtama, 8 posto je videlo potpuno nepoznatu osobu, 18 posto neku životinju (mačku, svinju i lava), a 32 posto neko fantastično ili monstruozno biće. Emotivne reakcije učesnika eksperimenta bile su još zanimljivije. Gotovo polovina je izjavila da je pojavljivanje njima nepoznatog lika u ogledalu bilo praćeno osećajem da ih ta osoba posmatra nalazeći se unutra ili van ogledala, neki su smatrali da ih je taj “stranac” posmatrao s pretećim izrazom lica koje im je izazvalo strah, drugi su izjavili da je izraz njegovog lica bio nedokučiv, a postojali su i oni koji su ga smatrali ohrabrujućim. U slučaju da su ugledali lice pokojnog člana obitelji, osećali su da žele da mu postave pitanja, a monstruozna i fantastična bića su u svima onima koji su ih ugledali izazvala strah, pa čak i užas. 263

Objašnjenje organizatora eksperimenta, Giovanni Caputa za sve ove efekte je da je moguće da se radi o vizuelnim “iskrivljenjima” do kojih dolazi zbog toga što naše čulo vida pokušava iznova i iznova prepoznajti istu sliku, a to na kraju dovodi do pogrešaka u njenom tumačenju. Što je istina, nitko zasigurno ne zna… http://vidovitaamra.com/ DVORIŠTE ISPRED ZGRADE Ne znajući zašto, Viktorija ima potrebu da izađe ispred Lenkine kuće. U početku nikom ne sme da priča o ovome što dobija telepatski. Pitala se da ludi. Ispred kuće vidi slike, i dobija informacije. Ovakve stvari je videla da se dešavaju samo u filmovima. Šta je san, a šta stvarnost? U ovom tre- nutku nije više bila sigurna. Ali sada nema nazad. Ispred nje je stajao Duh žene. Viktorija joj se obraća: \"Zašto si izvršila samoubistvo? Kako?\" \"Ostala sam u drugom stanju. Moji nisu hteli da čuju da rodim dete, branili su mi da budem sa čovekom koga sam volela. Bila sam tako očajna, nisam imala snage ni volje da živim. Uzela sam konopac da skratim sebi muke.\" Dok ona to priča, Viktorija vidi jasnu sliku žene smeđe, duge kose up- letene u dve pletenice kako su nekada nosile partizanke nakon drugog svetskog rata. Žena staje na stolicu, stavlja omču oko vrata, nogom gurnu stolicu i tog trenutka kada počinje da se guši shvata da ne želi da se ubije, kaje se. Očajnički hvata konopac oko grla i šapuće: \"Oprosti mi Oče.\" 264

U tom trenutku Viktorija počinje da oseća ogromnu glavobolju. Vidi dvoje male dece i Duha ženu pored njih kako ih čuva, to joj nije bilo jasno. Viktorija ponavlja tužno: \"Branili su tvoju ljubav? Vidim sve što si proživela. U trenutku samoubistva imala si ogromnu glavobolju. Osećam sve što si osećala, sada mene boli glava.\" Na neki čudan način Viktorija je postala prijemnik informacija i slika. Nastavila je dalje da priča: \"Čekaj, kada sam putovala prema Beogradu, u autobusu sam osećala kao da me neko davi. Kad bolje razmislim osećala sam kao da imam omču oko vrata. Osećala sam u stvari ovo što se tebi desilo.\" \"Da. Već tada sam ti slala poruku. Videla sam te kada si prošli put bila kod Lenke, videla sam još tada da ti možeš da mi pomogneš. Ja sam te dovela ovde. Zbog mene si tu.\" \"Dobro, ubedila si me. Pomoći ću ti\" a u sebi je pomislila “Ali ne znam kako ću to uraditi, Bože koliko nemam pojma ništa, ali ti znaš. Ti imaš svoje razloge i načine. Oče moj, prepuštam ti se. Vodi me.” U tom trenutku Lenka je izašla na terasu. Viktorija je zove: \"Lenka! Htela bih nešto da te pitam\" poče oprezno \"Da li znaš da li je ovde neko umro?\" \"Jeste moja baba\" kaže Lenka. \"Ne, nije to ona. Videla sam mlađu ženu\" opisuje je kako izgleda \"Ona je davno ovde izvršila samoubistvo.\" \"Da, kao kroz maglu sećam se, mada sam bila mala. Žena koju opisuješ živela je u onoj kući preko puta\" pokaza prstom prema kući prekoputa pešačke staze. \"Čuvala je dvoje dece iz komšiluka, brata i sestru koji su tada bili veoma mali.\" 265

\"Da to je ona. Ona nas je uznemiravala sinoć. Tačnije, njen duh. To je bila ona promaja koju smo sinoć osetile, iako su prozori bili zatvoreni. Ne pitaj me kako znam, jednostavno vidim je. Ona mi priča. Želi da joj pomognemo da se vrati našem Ocu Bogu u svetlost. U trenutku samoubistva se pokajala i ostala zaglavljena u vremenskom procepu. Dobila je zadatak da ostane uz tebe kako bi te zaštitila tokome tvog odrastanja. Videla je da si bila zlostavljana kao mala. Ostala je da te izvede na pravi put, kako bi uprkos traumi koju si doživela izrasla u normalnu osobu. Sada je njen put na Zemlji završen. Treba da se vrati kući, ali ne može sama. Potrebna joj pomoć od nas.\" \"Ali kako mi možemo da joj pomognemo?\" nije bilo jasno Lenki. Viktorija je zamišljena. \"Ne znam Lenka. Ne znam ni kako se desilo da mene kontaktira, niti šta je videla u meni. Kako ja mogu da joj pomognem? Prvi put mi se ovo dešava.\" Devojke zamišljene ulaze u kuću. DNEVNA SOBA Devojke ulaze u kuću, sedaju u dnevnu sobu. Viktorija sedi na fotelji. Opet počinje da oseća kako se nešto čudno dešava. U nju pokušava da uđe duh žene koja je izvršila samoubistvo, oseća u sebi da više nije sama, da se u njenom telu sada nalaze dve duše. Pita se: \"O moj Bože, zar je i ovo moguće? U mom telu su sada dve duše: moja i Duh žene. Osećam se kao boca pod pritiskom koja preti da će svakog trenutka eksplodirati.\" Potom Viktorija upada u izmenjeno stanje svesti, počinje da bude vođena. Govori Lenki: \"Lenka, slušaj me. Znam šta treba da uradimo. Duh žene je sada ušao u mene jer nema energije da putuje daleko od mesta svog obitavanja 266

bez tela. Pozajmila je moje. Moramo da idemo odmah u crkvu da je izmirimo sa Bogom, nemamo puno vremena gubi energiju.\" Devojke ustaju, zovu Nikolinu i Lenkinu sestru da idu sa njima, na brzinu se oblače i polaze, usput objašnjavajući šta se dogodilo. CRKVA Viktorija, Nikolina, Lenka i njena sestra dolaze u crkvu, gde kupuju i pale sveće za pokoj umrle duše, moleći se za njeno smirenje. Viktorija oseća potrebu da uđe u crkvu i sedne kako bi Duh žene mogao da popriča sa Bogom i izmiri se sa njim. Ulazi i seda na klupicu u crkvi. Pri tome oseća sve emocije koje ima duh: oseća njenu bol i tugu jer je svojim nepromišljenim činom izgubila pravo na Raj. Kroz suze preklinje Boga da joj oprosti. Kaje se. Zatim Viktorija poziva Boga jednostavnim rečima iz srca: \"Oče naš jedini, spusti svoju Božansku ljubav i svetlost na mene i kroz mene na svoje dete, na ovu jadnu i napaćenu dušu, smiluj se Oče naš, spasi je. Izleči je, isceli je.\" Počinje da oseća kako se kroz krunsku čakru spaja sa izvorom božanske energije. Sa neba se poput munje spušta svetlost i Božanska Ljubav, koja je obasjala Duh žene, lečeći ga i isceljujući. Na mestu gde je bila bol u glavi, koji je bio tamne boje, pojavljuje se svetlost i on postaje beo satkan od svetlosti. Polako se duh smiruje i prestaje da jeca. Oseća olakšanje i da joj je Bog oprostio. Zahvaljuju mu se, ustaju i odlaze prema Lenkinoj kući. DNEVNA SOBA, KOD LENKE PRE PODNE Kada su došle kući kod Lenke, nakon svega što je doživela Viktorija se oseća jako iscrpljenom. Duh žene boravi već dugo u njenom telu, oseća da više nema snage niti da diše, ni da funkcioniše sa dve duše. Leže u 267

krevet kako bi barem malo odmorila. U polu snu telepatski čuje glas Duha žene koji joj kaže: \"Viktorija, vidim svetlost na kraju tunela. Probaću da dođem sama do nje.\" Nakon ovih reči, duh izlazi iz njenog tela, napušta je. Viktorija ustaje, uzima molitvenik. U njemu pronalazi molitvu za pokoj duše, i čita je kako bi pomogla duši da se vrati Bogu. Međutim, posle nekih petnaestak minuta u prostoriji opet počinje da se oseća kretanje hladnog vazduha. Duh je ponovo pokušavao da uđe u nju, ali ovoga puta Viktorija je osećala da njeno telo više nema snage da nosi, pa reče: \"Ne možeš više da ulaziš u mene, ne mogu da te nosim u sebi, ugušiću se ako ti dopustim. Izvini, ali ne mogu. Moraš ostati napolju.\" Nakon ovih reči ustala je i otišla kod Lenke da se sa njom dogovori šta da rade, kako bi mogle da joj pomognu da se vrati nazad u svetlost. Posle kraćeg razmišljanja, Lenka reče: \"Imam prijatelja koji je u duhovnosti, upoznala si ga. Veliki Mag. Šta misliš da ga pozovemo? Možda on može da nam pomogne.\" \"Ne znam. Možemo da pokušamo. On nam je jedina nada.\" Lenka uzima telefon i zove Velikog Maga da hitno dođe kod nje. DNEVNA SOBA KOD LENKE, POPODNE Posle kraćeg vremena došao je Lenkin prijatelj. Devojke su mu uz- buđeno ispričale šta se kod njih dešavalo protekla dva dana. Pitale su ga da li može da im pomogne. Kada su čule da može, osmeh im je ozario lica. S nestrpljenjem su čekale dalja uputstva šta treba da rade. Veliki Mag reče: \"Sedite sve tri na fotelje oko ovog stola\" i pokaza rukom na niski sto u dnevnoj sobi. Poslušale su ga. \"Sada zatvorite oči\" nastavio je dalje sa instrukcijama. 268

\"Ispraznite glavu, oslobodite se misli. Opustite se i prepustite sve meni. Rećiću vam kada bude gotovo.\" Svi su zatvorili oči. Zatvara ih i Viktorija, ali joj se dešava čudna stvar. I zatvorenih očiju ona nastavlja da gleda perifernim vidom. Vidi duha žene kako seda na sredinu malog stočića u dnevnoj sobi prekrštenih nogu u turskom položaju. Viktorija oseća kako se njihove energije ob- jedinjuju i kao da ih neko usisvai koncentriše u jednu veoma jaku en- ergiju. Ta energija pokreće otvaranje svoda. Pojavljuje se svetlosni stub valjkastog oblika, prečnika oko metar, koji se spušta sve do stola na kom sedi Duh žene, obavijajući je. Viktorija misli u sebi: \"Ovo izgleda baš kao u filmovima.\" Duh počinje da lebdi kao da se nalazi u nekom bestežinskom prostoru, potom počinje da se uzdiže svetlosnim stubom. Sreća kojom je zračilo njeno lice bila je ogromna, jer se ponovo vraćala svome Ocu. Okrenula se i još jednom baci pogled na ljude koji su joj tako nesebično pomagali, maše im, dovikujući: \"Viktorija, sestro moja mila u Hristu! Neizmerno ti hvala što si me spasila! Pomogla si da se vratim kući!\" \"Sretna sam draga. Ne brini, srešćemo se ponovo ti i ja kada pređem na drugu stranu. Bud mi dobro dušo moja. Sretan ti put!\" Duh žene se polako gubi iz vida prolazeći kroz otvor na nebu. Za njom se svetlosni stub zatvara. Mir se opet vratio u sobu. DNEVNA SOBA KOD LENKE, VEČE Već je bio uveliko pao mrak kada se proces završio, i svi prisutni otvorili oči. Imali su utisak da su spavali i bude se iz sna. 269

\"Veliki Magu ne znam da li umišljam ili.. videla sam kada se pojavio svetlosni stub i kada je njime otišla. Sve sam videla, mahala mi je odozgo\" reče Viktorija. Veliki Mag je pogleda pomalo začuđeno, pa reče: \"Videla si? Da, otišla je tamo gde pripada, odakle je zalutala. Vratila se kući.\" Nakon ovih reči začuo se usklik oduševljenja. Devojke su bile presretne jer su učestvovale u prelasku u svetlost jedne zarobljene duše. Posle ovoga mir se konačno vratio u Lenkinu kuću. Prisustvo duha crpelo je njenu životnu energiju. Godinama se umorna budila nakon spavanja, ne znajući šta je uzrok. Sada je po prvi put mogla mirno da spava. SNOWHITE PONOVO POSEĆUJE VIKTORIJU Naš pisac, svojevsrsni skakač kroz vreme, iz dimenzije prošlosti vraća se u ponovo sadašnjost. Ovo je treći dan kako je Viktorijina prijateljica prešla u drugu dimenziju, neki to zovu smrt. Njen duh često dolazi da bude pored nje. Viktorija joj je pomagala bioenergetski ju je lečila kada su je zračili zbog kancera. Svašta su njih dve zajedno prošle. Obe žene nosile su iza sebe og- romnu težinu života. I ovoga dana sve vreme oseća njenu prisutnost, težinu njene boli. Želela je da razgovara sa Viktorijom. U to vreme dešava se da beba Viktorijine dobre prijateljice iz Novog Sada od tri meseca umire od posledica primljene vakcine. Pre toga je bila zdrava. Nalaze je u krevecu sa ogromnim podlivom veličine tacne na nozi. Mali Anđeo tek nastao na svet već je morao da ga napusti. Tragedija i tuga pregolema. Viktorija sve to teško proživljava, sa osećajem ogromne tuge i boli. Te treće večeri Snowhite je bila ponovo uz nju sa željom da pričaju. Jako ju je osećala. Viktorija je sela, zatvorila oči i rekla: 270

\"Osećam da si tu mila moja, i da želiš da pričamo.\" \"Anđele moj, tek sada vidim ko si\" progovori Snowhite. \"Sa ove strane tek sada vidim tvoja krila koliko su velika. Molim te, nemoj odustati, završi Srpsku bajku. Hoću da budem junak bajke, hoću barem jednom da budem Sneguljica u bajci. Ne zaboravi, obećala si mi.\" Viktorija počinje da plače. \"Volim te ludo moja lepa. Kako ću ja sada bez onih tvojih lepih priča koje si pričala kao Šeherezada iz 1001 noći. Što me nisi zvala? Znaš da bih ti pomogla kao i uvek, spasila bih te. Zašto si tako otišla? Ne- dostajaćeš mi. Uvek ću te pamtiti sa jarkocrvenom kosom ošišanom na kratko, naočarima za sunce u njoj, onim lepim damskim sa cirkonima, veselim osmehom koji ti obasjava lice na kojem se cakle tvoje mačje zelene oči, i neboplavi šal oko vrata.\" \"Ljubavi moja, čekaću te ovde. Videćemo se mi ponovo\" prošaputa Snowhite. Viktorija plače, dok se Snowhite gubi negde gore u daljini, i misli: \"Moram završti Srpsku bajku. Više nemam izgovora.\" Suze joj se slivaju niz lice, misli: \"Znači, to je bila uloga moje Snowhite u mom životu a to je da me rečima išamara kako je znala, i pokrene sa mrtve tačke gde sam znala zaglaviti ne radeći ništa od onoga što je trebalo, onga što je zaista bilo najbitnije i prioritet: Da završim \"Srpsku bajku.\" 271

VIKTORIJINA SOBA, PRIČA SE NASTAVLJA DALJE Naš pisac, ponovo skače kroz vreme: iz dimenzije sadašnjosti vraća se ponovo u dimenziju prošlosti. Viktorija se vratila iz Beograda kući. Nakon nekoliko dana zvoni joj te- lefon, Lenka je. Zvučala je vidno uzbuđeno: \"Vilo, videla sam danas decu koju je čuvala Žena Duh. Oni su sad već odrasle osobe. Pričali smo. U noći kada nismo mogle mirno da spa- vamo od nje, nisu mogli ni oni, a brat te devojke koju je čuvala takođe je imao glavobolje kao ti, odnosno osećao je ono što i Žena Duh. Tačnije, sećanje na zadnji osećaj koji je upamtila, a to je bio glavobolja. Ma koliko mi sada kada je prošlo delovalo nerealno, sve se desilo. Sve je bilo stvarno, nismo sanjale.\" \"Lenka, tek sada kada je prošlo i meni deluje tako nestvarno. Kao daleki san. Ali dok je trajalo za mene je to bila apsolutna realnost. Sve što sam videla, i sve što sam osetila. Hajde, čujemo se uskoro.\" Nakon ovih reči završio se razgovor. Još dugo su sedele zamišljeno sa telefonom u rukama, utonule svaka u svoje misli. SPAVAĆA SOBA, SVETI NIKOLA Kasno je noću, Viktorija je otišla da spava. Legla je u krevet, i pokušava da zaspi. Jako je umorna, međutim umesto da zaspi zapada u stanje budnog sna. Ispred sebe vidi siluetu Svetog Nikole koji joj se klanja. Sva je u čudu. Telepatski Sveti Nikola joj se obraća: \"Hvala ti što si sa nama. Što pomažeš i lečiš ljude.\" Vraća se u svesno stanje, jedno pitanje joj je u glavi: \"Šta ovo treba da znači?\" Odgovor je ostao da visi u vazduhu, nedorečen. Vratila se ponovo u krevet, spustila glavu na jastuk i utonula u san. 272

SPAVAĆA SOBA, BOGORODIČIN MANASTIR Sledećeg dana bila je umorna od neprospavane noći. Zbog toga je popodne legla da se odmori, međutim ponovo je zapala u stanje bud- nog sna. U snu vidi da se nalazi u nekom manastiru čiji zidovi su specifični jer su freske sa kojima su oslikani u karakterističnoj plavoj boji koja preovlađuje. Vidi Bogorodicu. Bogorodica je pognute glave, jako je tužna i zabrinuta nad sudbinom srpskog naroda. Budi se sva u čudu. Viktorija nije posetila puno manastiram pre toga, pita se gde se nalazi taj manastir. Dobija vođstvo, seda za kompjuter i pronalazi slike takvog manastira čije viđenje je imala, sa freskama teget boje. To je bio manastir posvećen Presvetoj Bogorodici. SPAVAĆA SOBA, HRAM SVETOG SAVE Viktorija leže da spava uveče, međutim stanje budnog sna u koji upada ponavlja se treći put zaredom. Vidi sebe kako leži i gleda odozdo iz ležećeg položaja. Telo joj je ukočeno, ne može da se pomeri. Seća se da je njen najveći strah bio da ne bude živa sahranjena. Zbog toga je želela da je kremiraju kada umre. I dalje ne može da mrdne rukama niti bilo kojim delom tela. Iznad sebe vidi samo pet belih kupola oivičenih zlatnim, bez naslikanih freski. Budi se. Slika iz sna joj ne da mira. Mora da pronađe gde se to mesto nalazi. Sledećeg dana od prijateljice dobija informaciju da jedina svetinja koja ima pet kupola, a nema oslikane freske, okrečena je u belo sa ivicama kupola obrubljenih zlatnim, Hram Svetog Save. RADNA SOBA, PRE PODNE Viktorija je sedela za laptopom, kada je iznenada čula zvono na čatu. Pogledala je i videla da je to njena prijateljica iz Beograda, Kalina. 273

\"Viktorija, pa gde si ti? Nema te da se javiš!\" \"Bila sam u poslu ovih dana, u nekoj gužvi sam. Kako si ti? Šta se radi?\" reče Viktorija. \"Onako sam, ne znam ni sama šta da ti kažem. Ustvari, nisam baš ok. Nešto čudno se dešava u mom stanu. Volela bih da dođeš i vidiš šta osećaš, i da čujem tvoje mišljenje.\" \"Ali Kalina, ja sam samo obična osoba kao i ti. Malo sam osetljivija na energije oko sebe i to je sve. Ne mislim da bih bilo šta mogla da osetim.\" \"Vilo, molim te! Obećaj mi da ćeš kada budeš dolazila kod Lenke svratiti i kod mene. Molim te.\" \"Hajde, obećavam. Kada budem dolazila svratićemo zajedno kod tebe na kaficu. Mada unapred da ti kažem, ne mislim da ću bilo šta osetiti.\" Devojke završavaju dopisivanje, i odjavljuju se sa mesindžera. RADNA SOBA, PODNE Viktoriji zvoni mobilni telefon, sa druge strane je Lenka. \"Vilo, pa gde si ti? Dolaziš li u Beograd da nastavimo sa projektom na kome radimo?\" \"Dolazim draga naravno, kao što smo dogovorile.\" \"Samo da znaš, imam rođendan na koji moram da idem sa Aleksom, pa ako hoćeš da ti dam ključ od stana da spavaš u njemu. Mislim, ako ti to nije problem, a ja ću sutra da se vratim.\" \"Lenka, ma nema veze. Mrzi me da spavam sama. Ionako me je Kalina zvala da dođem do nje kada budem u Beogradu, pa ću onda spavati tamo, nije nikakav problem. A mi ćemo sutra da se vidimo.\" \"E važi se, srce si. Vidimo se sutra.\" reče Lenka, zadovoljna jer su našli najbolje rešenje za sutrašnji susret. 274

BEOGRAD Viktorija putuje u svoj voljeni Beograd. Sa sobom nosi laptop, spremna je za sutrašnji rad. Nameravala je da se posle prespavane noći kod Kaline nađe sa Lenkom kako bi nastavile dalje sa projektom. Na ulasku u Beograd na autobuskoj stanici čeka ju je Kalina. \"E draga, kako mi je drago da te vidim!\" Devojke se grle sa osmehom na licu. Iako se prvi put vide uživo, imaju osećaj kao da se znaju hiljadu godina. \"Evo sada ćemo da odemo kod mene u stan. Konačno se upoznajemo i uživo!\" zagledala se u Viktorijino lice, pa je nastavila dalje sa pričom \"Prosto još uvek ne verujem. Zavolela sam te bre!\" \"Ma pusti me, i ja sam tebe. Ali nisam nastrana da znaš!\" Smeju se odlazeći u pravcu Kalinine zgrade. Ona je stanovala na 8. spratu solitera. Ulaze u lift i u veselom raspoloženju voze se prema stanu. KALININ STAN Viktorija i Kalina ulaze u stan u kome su ih dočekale starija gospođa Kalinina mama, Kalinina starija sestra Mildred i njihove dve ćerke. Bile je to porodica divnih, dobrodušnih žena. Iz malog hodnika se odmah ulazilo u malu dnevnu sobu u kojoj je cen- tralno mesto zauzimalo malo svetilište sa mnoštvom ikona. Zračilo je neverovatno toplom energijom, grejući čitav stan. Veče je proteklo uz šalu i smeh. Došlo vreme za spavanje. \"Vilo, spavaćeš kod mene i Suzane u sobi zajedno sa nama u krevetu.\" \"Važi samo ako ima mesta\" nasmeja se Viktorija. \"Nekako će se naći\" smeje se i Kalina. 275

Nasmejane odlaze na spavanje. KALININ STAN, DUBOKA NOĆ Devojke su bile umorne pa su brzo zaspale. U neko doba noći Viktorija se budi, tačnije mogla bi reći da ju je nešto probudilo. U prvom trenutku nije joj bilo jasno šta, sanjivo je trljala oči pokušavajući da dođe sebi. U sledećem je osetila vetar kako ćarlija oko nje. \"Kakav vetar\" misli u sebi \"oktuda vetar u ovoj sobi kada su svi prozori zatvoreni?\" Utom se probudila i Kalina. Gleda u Viktoriju koja sedi u krevetu, pa ju je upitala: \"Vilo, zašto ne spavaš?\" \"Ne znam, ne mogu. Nešto me probudilo. Prvo sam imala utisak kao da je neko legao na mene svom težinom preko grudnog koša. Nisam mogla da dišem. Sada osećem kretanje vazduha, kao da je vetar u sobi iako su prozori zatvoreni.\" \"I ti to osećaš, Vilo? Ne, nije to vetar. I Mildred i ja smo to osetile. Zbog toga smo te i zvale. Htela sam da vidim šta ćeš ti da osetiš i da li umišljamo. Hajde dođi legni ovde pored mene\" pokaza rukom na mesto pored nje na krevetu \"zagrliću te pa će ti biti lakše da zaspiš. Udružene smo jače.\" Kalina zagrli Viktoriju, i tako su pred jutro zaspale. KALININ STAN, JUTRO Svi su ustali ranije, samo je Viktorija još uvek spavala. Zbog neprospa- vane noći ostala je duže u krevetu. Ustala je negde oko 10h i uputila se prema kupatilu da se umije. Došla je do vrata spavaće sobe na kojima je stajalo okačeno veliko ogledalo. 276

Stala je ispred ogledala kako bi se sredila posle spavanja, međutim počelo je da se dešava nešto čudno. U ogledalu je ugledala prozirnu siluetu muškarca. Bio je to stariji gos- podin u starinskom odelu pod konac sa kravatom, sede kose i brkova. Ono što joj je bilo neobično bili su podlivi i modrice koje je videla na njegovoj glavi. Ušla je u dnevnu sobu sva zbunjena time što je videla, ali isprva nije se usuđivala da da priča direktno, pa je počela izokola. U tom trenutku nije ni pretpostavljala ko je taj muškarac. \"Kalina, tvoj otac, kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći, da li je imao podlive na glavi?\" Umesto Kaline odgovorila je njena majka: \"Kada su me pozvali u bolnicu da ga identifikujem, bio je sav u podlivima i prelomima, nije imalo šta da se vidi.\" \"Da li je imao običaj da nosi odelo sa kravatom, i da li je imao brkove?\" Viktorija nije nikada videla sliku Kalininog oca i nije znala kako je izgle- dao. \"Da, uvek je jako vodio računa kako izgleda. Nosio je elegantna odela i kravatu\" reče Kalinina majka. \"Videla sam ga maločas. Nosio je odelo sa kravatom\" reče Viktorija. Žene koje su živele u tom malom stanu pogledale su se, zatim su počele da plaču. \"Znala sam da je tu. Osećala sam\" kroz suze govori Kalina. \"Iz nekog razloga ostao je ovde sa vama. Nekada se dešava da naši najdraži kada umru ne pređu na drugu stranu, već ostanu kako bi nas čuvali. Tako je uz moju porodicu nakon smrti ostao duh moje bake, mamine majke koja je umrla. Bila je jako vezana za mog starijeg brata. Bio joj je najdraži unuk. Pre nego što se razboleo ona se pojavljivala u snovima moje mame, kao i njenog rođenog brata i sestre da ih upozori na opas- nost. 277

Putem snova oni najlakše mogu da stupe sa nama u kontakt jer je naš um tada smiren. Najčešće nas upozoravaju kroz simoboliku na pred- stojeća dešavanja. Tako je i vaš otac ostao da vas čuva. Oni vide mnogo dalje od nas. Pred njima je prošlost, sadašnjost i budućnost kao na dlanu. Hteo je da zaštiti svoju porodicu. Vaš muž Vas je jako voleo, draga gospođo.\" Bili su ovo teški trenuci za porodicu. Teški i bolni. Još teži su bili za Viktoriju koja je ovo prvi put prolazila. Pitala se zašto baš ona ovo vidi? Da li je ovo bio dar ili prokletstvo? Dok su Viktoriji prolazile kroz glavu ove misli, Kalina je počela da priča kroz suze: \"Znaš, nikada mu nisam oprostila što nas je napustio tako iznenada. Bila sam mala. Suviše mala. Tog dana spremao se da ide za Čačak da odveze jednu koleginicu. Bio je to 15. septembar. Htela sam da idem sa njim na put, ali nije hteo da me povede. Bila sam mnogo ljuta na njega. Sa sestrom se oprostio, samnom nije. Tako je i otišao. Više se nije vratio. Godinama nisam išla na njegov grob. One su išle ja nisam. Nisam mogla. I dalje osećam ljutnju.\" \"Nema slučajnosti mila moja. Poginuo je na putu za Čačak, ja sam iz Čačka i to 15. septembra. Moj rođendan je 15. septembra. To se zve sihronicitet. Došlo je vreme da se pomiriš sa ocem, da mu oprostiš. Izgleda da je to razlog zašto sam danas ja ovde. Možda ga baš tvoj osećaj ljutnje drži ovde uz vas. Dopusti mu da ide tamo gde mu je mesto, našem Ocu, u svetlost.\" 278

\"U pravu si Vilo. Da te pitam nešto, hoćeš li danas samnom na njegov grob?\" \"Važi, otićićemo zajedno\" odgovori Viktorija. BEOGRADSKO GROBLJE Viktorija i Kalina su otišle na groblje na kome je sahranjen Kalinin otac. Dok su se polako približavale goblju koje se nalazi na velikoj zaravni, Viktorija je videla da joj je taj predeo od nekud poznat. Dok je bila mala imala je nekoliko snova koje je sanjala stalno iznova. Iz njoj nepoznatog razloga ponavljali su se svake noć. Danas ovde na ovom mestu u Beogradu vidi groblje koje je sanjala pre mnogo godina. Plavi krov na kućici koja se nalazila na ulasku na groblje bio je kao što je davno sanjala. Jako sunce obasjavalo je površinu na kojoj su se nalaze grobne parcele. Da ovde je već bila, putujući snovima kao malo dete. Ulaze na groblje teškog koraka, u Kalini su se pomešale emocije og- romne tuge i bola. Viktorija joj pruža ruku, i zajedno nastavljaju da koračaju prema grobnom mestu njenog oca. Put se činio dug kao večnost. Kada su konačno stigle Kalina je stala pored nadgrobnog spomenika. Dugo je ćutala, zatim je sa teškom mukom pokušala da izgovara reči. Jezik je jednostavno nije slušao. Govorila je nerazgovetno, zatim sve oštrije. Iz njenih očiju počele su da se slivaju suze besa, ljutnje, ra- zočarenja. Potom su te suze zamenile suze oslobođenja, same probi- jajući put niz njeno lice. U početku retke kapi prerasle su u nezaustavljivu bujicu. Viktorija oseća prisustvo duha njenog oca, koji je svo vreme stajao pored njih i sve to bespomoćno gledao i slušao. 279

\"Tata, oprosti mi, toliko sam bila ljuta na tebe. Tata...\" Kalina nastavlja priču kroz suze \"Što si nas ostavio, nisi se ni pozdravio? Nisi mi dao da idem sa tobom, sa svima si se pozdravio osim samnom. Zbog toga nisam dolazila na tvoj grob, nisam želela. Bila sam toliko povređena... Tata, toliko sam te volela, a ti si uvek sestru stavljao ispred mene. Meni si falio! Trudila sam se da radim stvari koje rade dečaci samo da bih što više bila pored tebe. Znam da je sestra bila često bolesna kao mala, ali uvek si nju stavljao ispred svih! Nisi video koliko sam se trudila tata, da budeš ponosan na mene!\" Ne može da zaustavi jecaj, ogroman grč tuge i bola godinama taložen negde u dubini duše izbio je svom snagom na površinu. \"Oprosti mi tata, molim te…\" Dva sata su ostale na njegovom grobu. Tek kada se Kalina smirila, krenule su nazad u stan. DNEVNA SOBA U KALININOM STANU Viktorija i Kalina su stigle u stan. Energija u stanu sada je bila bolja. Međutim, posle nekog vremena osetile su da je u stanu i dalje prisus- tan duh njenog oca. Osećale su uznemirenost. Kalinina sestra Mildred uzima maleni molitvenik i odlazi u drugu sobu da čita molitvu za pokoj duše. Situacija u stanu se polako smiruje, vraća se raspoloženje. Razgovor nastavlja Kalina: \"Ali meni stvarno nije jasno zbog čega je on ostao toliko godina uz nas? Od čega nas je čuvao?\" \"Draga, ni ja to ne znam. Barem ne za sada. Mogu ti reći samo ono koliko mi je dato da vidim. Kao što ne znam zbog čega je baš meni dato da to vidim, tako ne znam šta će mi ni kada biti dato na uvid.\" \"Pomenula si da nas je od nečega čuvao\" nastavlja Kalina. 280

\"Mislim da će sada sve biti uredu. Pretpostavljam da je glavni problem bio taj što mu Kalina nije do sada oprostila. To ga je sputavalo i vezivalo za ovu dimenziju. Oproštaj je jako bitan. Sada kada su se izmirili pronaćiće svoj mir, a ja ću se sutra vratiti u Čačak.\" \"Vilo, hajde molim te dok si još ovde uđi u moju sobu da vidiš šta ćeš tamo osetiti\" molećivo reče Mildred. \"Mildred, što bih tamo bilo šta osetila? Duša vašeg oca je sada našla svoj mir. Mislim da nema razloga da ulazim.\" \"Molim te Vilo. Uđi\" molećivo je gleda Mildred. \"Dobro kad si navalila\" smeje se Viktorija \"mada ne mislim da tamo ima bilo šta čudno, ali hajde neka ti bude.\" Ustaju i zajedno odlaze u sobu. Mildred prva ulazi unutra, Viktorija ide iza nje. Kada je napravila prvi iskorak napred preko praga, stala je kao ukopana u mestu. Osetila je kao da je ušla u zamrzivač. Zapljusnula ju je ogromna količina ledenog vazduha. Pomalo panično je rekla: \"Mildred, ovde je ledeno, smrzavam se! Iako ovo nije hladno doba godine. Osećam se kao da sam u zamrzivaču!\" Pomerila se korak u stranu, osećala je kako hladnoća vazduha nije ista na svim mestima u sobi. \"Vilo, i ti ovo osećaš. Tu hladnoću. I ja je osećam. Kalina je ne oseća , ali ne voli da uđe u ovu sobu, pa je izbegava. Kada joj trebam zove me iz hodnika da izađem. Toliko se nelagodno i loše oseća ovde bez ikakvog vidljivog razloga\" reče Mildred. Viktorija je pokušala da je pažljivo sluša, ali to joj ne polazi za rukom. Jako se loše oseća u toj sobi, kaže: \"Mildred, molim te hajde da izađemo odavde. Ne osećam se uopšte dobro ovde! Gušim se. Ne mogu da dišem. Kako vi uopšte spavate ovde? Ko spava ovde na ovom krevetu?\" upita Viktorija pokazujući rukom na krevet sa svoje desne strane. \"Ovde je intenzitet hladnoće najveći.\" 281

\"Tu spava moja ćerka. Dugo nije mogla da spava kako treba. Išle smo u crkvu i tamo su joj čitali molitve. Dali su nam dve ikone, jednu da drži ispod nogu, drugu iznad glave\" i pokaza joj sliku Arhanđela Mihaila i Arhanđela Gavrila \"da je čuvaju i štite dok spava. Pre toga nije mogla da spava uopšte. Od tada spava malo mirnije. Često priča kako joj se desi da zaspi i da izleti negde iz svog dela, i putuje celu noć. Ne zna ni sama gde ni zašto. Ujutru se oseća premoreno, kao da ju je neko cele noći bio. Ovde i dalje nije sve kako treba. Tačnije, ništa nije kako treba. Molim te Vilo sedi na ovaj krevet barem pet minuta samo da vidim šta ćeš osetiti.\" Viktorija se sve lošije oseća, kaže: \"Iskreno, najradije ne bih sela, ali sešću zbog tebe. Mnogo se loše osećam ovde. Nije mi dobro.\" Sela je na krevet u kome je spavala Mildred. Gleda po sobi, i perifernim vidom počinje da primećuje kretanje senki po njoj. Vidi da nije samo jedna senka koja se kreće, da ih ima više. Iz nekog nepoznatog razloga njeno prisustvo ih je uznemirilo, tako da su ubrzali svoje kretanje. Kreću se u cikličnim krugovima sve brže i brže. Mildred gleda takođe po sobi, pogledom prati te ustalasane senke, pita Viktoriju: \"Vidiš li ih?\" \"Da, vidim ih. Ima ih više, uznemirilo ih je moje prisustvo. Ovo su de- moni.\" \"Uznemireni su zbog toga jer ih ti vidiš i osećaš, sada su razotkriveni.\" Viktorija reče ponovo: \"Mildred, hajdemo molim te da izađemo. Mnogo mi je loše ovde. Dosta sam videla.\" Zajedno izlaze iz sobe, vraćaju se u dnevnu sobu gde se pored ikona i dalje osećala prijatna pozitivna energija. 282

\"Jesi li videla, Vilo da sam bila u pravu? Mogla si otići a da ovo ne osetiš\" reče Mildred. \"Znaš šta, pitam se kako vi uopšte tamo spavate?\" zamišljeno reče Viktorija. \"Pa šta misliš zašto sam ja toliko bolesna? Zašto imam toliko visok šećer i brojne operacije očiju? Majka je takođe u toj sobi imala srčani udar. Tamo se događaju samo loše stvari.\" \"To je vaš otac izgleda i video iz druge dimenzije. Zbog toga je ostao ovde da vas štiti. O moj Bože!\" reče Viktorija. Mildred sa očajanjem u glasu upita: \"Šta sada da radimo, Vilo?\" \"Eh, draga moja, kad bih samo znala, kad bih samo znala... Jedino što mi pada na pamet, naravno ako vi nemate ništa protiv, da zovemo Len- kinog prijatelja Velikog Maga, pa da ga pitamo.\" \"Nazovi ga\" reče Mildred. Viktorija okreće telefonom Velikog Maga, daje Kalini da priča sa njim da mu objasni situaciju. Posle izvesnog vremena završavaju razgovor. Mildred sa znatiželjom pita: \"I, šta ti je rekao?\" \"Pitao me da li su se u vertikali zgrade u pravcu tvoje sobe stalno dešavali neobični smrtni slučajevi. Kad sam razmislila, skoro da nije imalo stana do 8. sprata gde neko nije izgubio život na čudan način. Rekao je da je zgrada izgleda sagrađena na čvorištu podzemnih voda. Tu se okupljaju demonska bića. Što je veća visina, to je njihov uticaj jači.\" \"Pa šta predlaže da radimo?\" upitam ponovo Mildred. \"Sutra će Veliki Mag da dođe da se dogovorimo. A šta ćemo večeras?\" reče Kalina. 283

\"Hajde da svi spavamo u tvojoj sobi večeras Kalina. Tamo je najbezbed- nije.\" Te noći sve žene su se preselile u Kalinu sobu gde su zajedno provele noć. DNEVNA SOBA Rano je jutro, svi su uveliko budni. Viktorija je ponovo ustala poslednja. Energetski ju je iscrpelo sve ovo što se dešavalo prethodnih dana. Ulazi u dnevnu sobu na vrata iz spavaće sobe. \"Dobro jutro. Kako ste mi jutros drage moje dame?\" sa osmehom pita Viktorija. \"Vilo, pogledaj me. Prvi put nakon spavanja imam osećaj kao da sam se odmorila. Inače uvek ustanem ispijena, posle spavanja uvek bih se osećala bolesno. Sada se osećam mnogo zdravije i svežije.\" \"Nije ni čudo. Iscrpljivalo te je ono što se nalazi u tvojoj sobi. Crpelo je svu tvoju energiju, hranilo se njom. Zbog toga si bila stalno bolesna draga moja. Sada kada znate šta je bilo u pitanju nadam se da će biti sve bolje, a da će vam Veliki Mag pomoći u tome.\" \"Vilo, dođi da ti nešto kažem\" Mildred hvata za ruku Viktoriju i odvodi je u drugu sobu. Viktorija začuđeno pita: \"Šta je toliko alarmantno?\" \"Sinoć kada smo bile u sobi, moja ćerka je ulazila posle nas i zaboravila mobilni telefon na stolu. Devojke su trebale uveče da idu u grad. Videla sam da se nešto došaptavaju, ali kada sam ih pitala šta je u pitanju rekle su da nije ništa. Jutros su mi tek pokazale šta je bilo u pitanju. Kada smo nas dve izašle iz sobe na mobilnom telefonu demoni su otkucali tri šestice. Nisu htele sinoć ništa da mi kažu, bojale su se da ih posle toga nebih pustila da idu u grad. I ne bih da sam to znala.\" \"Mildred, pod hitno se nešto mora preduzeti. Nadam se da će Vam Veliki Mag u tome pomoći.\" 284

Viktorija mora da putuje nazad u svoj rodni grad, teška srca ostavljajući drage žene koje se same bore u životu sa verom u Boga kao jedinim utočištem. PRVI SASTANAK ENERGJE SVETE SRBIJE, ČAČAK Došlo je vreme da se organizuje je prvi sastanak Energije Svete Srbije u Čačku. Viktorija je pozvala svoje ljude, Drug predsedavajući je okupio svoje. Bila je ponosna i sretna što je odaziv ljudi toliko veliki. Još veća radost bila je kada je na njegovom licu zbog organizacije političkog sastanka ugledala ogromnu sreću i ushićenje. Od kada ga zna imala je potrebu samo da vidi da je on sretan, zbog čega to nije znala. Na sastanku je bilo prisutno petnaest ljudi. Skup je održan u jednom poznatom caffe-u u centru grada. Drug predsedavajući je započeo go- vor o aktuelnim problemima sa kojim se zemlja suočavala i budućim planovima rada Energije Svete Srbije: \"Svedoci smo da nas je sadašnji režim u potpunosti izdao, i kao narod i kao državu. Ovakva izdaja interesa naroda Srbije u istoriji nije viđena... Dešavalo se da nas vlada izda i ode iz zemlje u ratnim okolnostima, dešavala su se i izdajstva druge vrste od strane pohlepnih velikaša, ali ovaj vid izdaje nije zabeležen u istoriji Srbije... Sa istim tipom izdajstva nacionalnih interesa se suočavaju i mnoge naše susedne države, i one sa kojima smo nekada zajedno živeli, ali i drugi... Pohlepne političke elite su napravile čvrstu spregu između kvazibiznismena, bankarskih oligarha i nalogodavaca iz vlada nekih zapadnih država koji svojim nalozima rade direktno na štetu države, a u cilju uništenja sopstvenog proizvoda i ekonomije zarad njihove koristi. Izdajstvo je utoliko veće što se ne odnosi samo na ekonomiju već, prvenstveno na porodicu, na tradiciju, na kulturu, na duh i dušu naroda... Oni idu na to da SRUŠE NAŠE DUŠE.\" 285

Svi prisutni su bili oduševljeni njegovim idejama, koje su bile vi- zionarske. Viktorija je sa jedne strane jako zadovoljna tokom sastanka, sa druge strane svo vreme ima velike probleme. Tokom sastanka dešavaju se čudne stvari: ima utisak da joj na levom ramenu sedi sušta tama koja Drugu predsedavajućem želi loše, a sa desne strane sedi sušta dobrota koja mu želi dobro. Viktorija je bila duhovna zaštitnica Druga predsedavajućeg. Tokom sastanka je u molitvi, priziva duhovne sile da naprave zaštitu oko prisutnih i ne dozvole nikom ko bi želeo na bilo koji način da utiče na prisutne, da izvrši uticaj na njih. Odlazi u toilet, i gleda svoj odraz u ogledalu. Ogledalo daje da bolje sagleda duhovni svet, ono je portal za ulazak u parelelnu dimenziju. U ogledalu jasno vidi dva duha. Pokušava da otera onog lošeg, ali ne uspeva, on tvrdoglavo ostaje prisutan tokom cele večeri. Vraća se na sastanak iscrpljena, jedva je čekala da se završi. Želela je da ostane nasamo sa Drugom predsedavajućim kako bi mu ispričala kako da se čuva od osobe koja mu ne želi dobro. Konačno nakon što se sastanak završio, zamolila ga je da odu negde gde mogu da budu sami da na miru razgovaraju. Dogovorili su se da odu u hotel koji se nalazio nedaleko od grada i uzmu sobu. Na recepciji su uzeli ključeve. Penju se zavojitim stepeni- cama prema sobi koja se nalazila na drugom spratu. Otključavaju ulazna vrata i ulaze u malu ukusno opremljenu prostoriju sa velikim francuskim ležajem i garniturom za sedenje. Seli su u fotelje kako bi na miru razgovarali. Viktorija oprezno započinje priču: \"Reci mi da li osećaš da je jedna osoba stalno uz tebe, da te čuva?\" \"Da znam, oduvek to osećam. To je moj deda, on je uvek bio uz mene\" reče Drug predsedavajući. Viktorija vođena, u izmenjenom stanju svesti nastavlja dalje: 286

\"Od malena uvek si imao potrebu da se ističeš. Bio si vođa. Ljudi su te sledili. Ta potreba je iz detinjstva kada si se osećao stalno zapo- stavljenim i u drugom planu. Borio si se za svoje mesto. Ne znam zbog čega Druže predsedavajući, večeras sam imala potrebu da budemo nasamo. Zbog toga smo ovde došli. Nisam te dovela zbog seksa, zato nemoj da se unapred raduješ.\" Na ove Viktorijine reči nasmejali su se oboje. \"Vilo, pa kad smo već tu i platili smo sobu, zašto da ostane neiskorištena?\" šeretski će Drug predsedavajući. \"Hajde bre, ti si na tako odgovornoj funkciji! Ne priliči ti da budeš tako neozbiljan\" Viktorija se smeje \"uozbilji se. Pričamo ozbiljno jer je situ- acija krajnje ozbiljna. Ti si onaj koji jesi. To sam osetila kada smo se prvi put videli. Kada sam stavila svoju ruku na tvoje srce, osetila sam boju tvoje energije. Kroz tvoje vene struje hiljade godina ratova. Ratovao si mnogo u prošlim životima. Mnogo ljudi si ubio. Bio si vladar...\" Dok Viktorija ovo priča senka sećanja prelazi licem Druga predsedava- jućeg, javljaju se jasne slike iz prošlosti: ratovi, bitke, krv... mnogo krvi na sve strane... \"Znam Vilo, oduvek sam imao potrebu da slikam naoružane ratnike i krv na slikama.\" \"To nije slučajnost, iako ti se možda to nekada čini. Znaj da slučajnosti ne postoje. To su sećanja na prošle živote. Ali nije mi jasna jedna stvar: Zašto sam kada sam te prvi put videla imala potrebu da ti prvo kažem \"Oprosti\", pa tek nakon toga dobar dan. Nisam imala priliku da uradim bilo šta zbog čega bih osećala krivicu, zašto bih od tebe morala tražiti oproštaj?\" Viktorija se naglas zapitala, zatim je nastavila dalje: \"Sa druge strane, imala sam osećaj da moram to da ti kažem, da je u tom trenutku to važnije nego da ti poželim dobar dan. 287

Uvek sam bila tvoj čuvar kroz mnoge života, nije ni čudo što si u meni video Vilu kada si me upoznao, nekada su nas tako zvali. Oni koji nas znaju i dalje nas tako zovu. Bila sam vrhovna sveštenica, jedna od Drevnih. To je drugo ime poznato samo u krugovima odabranih, vekovnika. Kroz razne epohe i živote bila sam tvoj zaštitnik. Sećanje je ostalo u mojim DNK zapisima, i samo je čekalo trenutak da bude aktivirano.\" Drug predsedavajući je već započeo polako da se skida. Gleda je i sluša kako priča: \"Znam. Sve mi je jasno. I ja sam to isto dobio. Sada kada smo neke stvari razjasnili i postavili na svoje mesto, možemo preći na neke lepše stvari. Hajde, dođi!\" pruža joj ruku i smejući se. \"Da li sam ti rekla da nismo došli ove zbog toga?\" reče Viktorija sa os- mehom na licu, svesna da nemože da odoli tom šarmu malog dečaka koji je bio njegova fatalna osobina, zbog koje su mnoge žene pale. On je ignorisao njene reči, nastavljajući da se skida. Potom je otišao u kupatilo da se istušira. Iz kupatila se čuje njegov glas izmešan sa zvu- kom vode iz tuša: \"Dolazim brzo. Nemoj nigde da ideš!\" Čuje se smeh i pesma iz kupatila, dok voda teče u slapovima. Viktorija sedi i dalje na fotelji sva zbunjena. Ovo nije bilo planirano, bila je pomalo zatečena. On se brzo istuširao i izašao iz kupatila. Gledala je njegovo golo telo obmotano samo peškirom zbunjeno, sa osmehom uplašene devojčice. Bio je prelep, morala je to da prizna. Ovo što je osećala prema njemu bilo je nešto potpuno novo za nju. 288

Viktorija razmišlja u sebi pogleda prikovanog za telo muškarca koji je stajao samo na korak ispred nje: \"Šta je to što me ovako silovito veže za njega? Kakva je to moćna, nevidljiva sila?\" Nije joj bio ni prvi, a ni poslednji. A opet kao da je bio i prvi i poslednji. \"Šta je ovo?\" pitala se još više zbunjena. Iz misli su je trgle ruke muškarca koji ju je privukao sebi. Telo uz telo, njeno još u odeći, njegovo mokro od kapi vode koje lagano klize. Bio je mnogo viši od nje pa je morao sagnuti glavu kako bi je pol- jubio. Spustio je svoje usne na njene, poljubac od koga joj se zavrtelo u glavi. Pomislila je: \"Samo mi još fali da se ovde pred njim onesvestim, pa da vidi koliko sam zaista slaba na njega!\" To joj u ovom času nikako nije odgovaralo. I dalje da razmišlja: \"Kao da mi nije dosta ovoga svega što mi se dešava, što osećam ener- gije i vidim neke druge svetove, što ne znam šta mi se dešava ni zašto! Postajem sve više drugačija od ostalih, ne uklapam se nigde, više ni ne znam koja sam zapravo ja! Da li sam ja ova sada ili sam ja ona koja je bila? I, ko sam zapravo ja? Ako sam ja ova sada, ko je ona koja sam do sada bila? Sećam se kao kroz maglu neke druge mene. Gde je ona sada i šta se desilo sa njom? I, da li sam je volela uopšte? Da li volim ovu novu mene? Sve dok ne budem imala odgovore na ova pitanja neću moći da budem sa nekim. Kako da volim nekog kad ne znam koju mene taj neko treba da voli, ne znam ko sam zapravo ja? Kako će on to tek da zna?\" Misli joj prekidaju njegove nemirne ruke koje lagano klize niz njeno telo, ispitujući ga vrhovima jagodica. Opijenost duše, ludilo u vrtlogu strasti. Vreme je stalo onog časa kada su se njihove usne spojile. Gubila 289

je kontrolu, gubila je sebe spajajući se sa njim. Kapitulacija. Bezuslovna predaja. Dati nekom telo jedno je. Ali dati nekome dušu... I to kome? Da li je on?... Deluje kao da jeste, prepoznala ga je. Samo, šta je on? Da li je ispit, ili lekcija? Ili je onaj koga traži?\" Pogledala ga je bolje, zagledala se dublje u njegove oči pokušavajući da nađe odgovor na pitanja koja su je mučila. U njegovim očima nije pronalazila ništa. Ne nije, on je nije prepoznao. Zar i to može da se desi? Susretneš svoju srodnu dušu. Dotaknu vam seduše, a ne prepoznju se? U izgužvanoj postelji dva tela bila su kao jedno, isprepletana. Čije srce je kucalo brže? Pod njegovim prstima klizi koža nežna kao svila. Požuda. Strast. Oslobođenje. Oslobođen u drugoj osobi. Zagrljaj. Tela sklupčana jedno uz drugo, dva tela a jedna duša... Ili je to jedno telo a dve duše... Ili jedna duša koja je bila podeljena, a sada ponovo cela? Zaspali su snom bez sna u jednoj bezimenoj noći negde u jednom be- zimenom hotelu, sa jednom bezimenom emocijom nastalom te noći, jer niko nije smeo tu reč da izgovori naglas. \"Vilo, noćima ne mogu da spavam\" začula je sanjivi glas Druga predsedavajućeg koji je pokušavao da zaspi ušuškan u njenom zagrljaju. \"Hoćeš da probam da ti pomognem da zaspiš?\" upita Viktorija. \"Hoću\" odgovori Drug predsedavajući. 290

Stavila je ruke na njegovo čelo. Pod dlanovima koji su počeli da se zagrevaju, osetila je njegovu energiju, kao reka koja teče. Jedan od darova koje je dobila bio je da ljude očisti od negativne ener- gije i emocija, tačnije svega onog negativnog što nije ljudska suština. Udahnula je duboko, lagano je počela povlačiti negativnu energiju sa njega kroz svoje dlanove. Osećala je kako mu se telo polako smiruje, puls usporava. Za par minuta je zaspao. Nije htela da se pomera, da ga ne probudi. Ona je bila odgovorna za njega. Od ovog trenutka bila je odgovorna za njega za ceo život, barem je to tog trenutka mislila. KAKO DA PREPOZNAŠ DA LI POSEDUJEŠ PARANORMALNE SPOSOBNOSTI? Sposobnosti svake osobe su različite. Neko zna fenomenalno plesati, neko drugi neverovatno crta, treći ima psihičke sposobnosti. Znakovi ekstrasenzornih sposobnosti mogu se ispoljavati na različite načine, takvi ljudi su uvek pomalo različiti od ostalih. Ovo su najupečatljiviji znakovi koji sigurno mogu govoriti o natprirodnom: 1. Živahni i lucidni snovi - jedno je od obeležja ekstrasenzornih sposobnosti Ako vam se tokom života redovno događaju živopisni snovi u kojima putujete ili vam prenose buduće događaje, onda možemo razgovarati o prisutnosti neobičnih sposobnosti. Ponekad ljudi žive dva života na ovaj način, u snu i u stvarnosti. Postoje mnoge tehnologije koje vam omogućuju da se ne izgubite u takvom načinu življenja. Ali najbolji način je zapisati svoje snove. Tako možete i proveriti koliko su se tačno preneseni snovi ispunili. 2. Nesvesno lečenje rukama 291

Imate li poznanike čiji dodir može ublažiti bol? Ili možda i vi sami imate tu sposobnost? Ako je tako, onda vi ili vaš prijatelj to možete očigledno lečiti rukama ljudske bolove fizičkog tela. Mnogi iscelitelji imaju takve sposobnosti. Osim toga, možete delovati ne samo na telo, već i na njegov energetski omotač, isceljujući rupe i čistiti prljava mesta. 3. Strah od otvorenih vrata Prvi znakovi psihičkih sposobnosti su anksioznost ako su vrata u sobi u kojoj se nalazite otvorena. Oduvek se verovalo da su otvori vrata i prozora linija između svetova, iako ne tako očigledno kao ogledala. Ljudi koji su energetski osetljivi pokušavaju ne ostati na vratima, ne sediti ispred otvorenih prozora. Takođe, otvorena vrata ili prozor dovode do gubitka sopstvene energije, zbog čega se mnogi rituali izvode u potpuno zatvorenoj sobi s prigušenim svetlom, najčešće pri svetlu sveća. 4. Materijalizacija vaših misli i želja, imate posebne sposobnosti ako se vaše želje i misli ispunjavaju Nekima se ispunjava samo pozitivno, dok drugima i negativno. Takvi ljudi s jakom energijom trebaju pratiti što misle, kao i svoje želje. Ako se to ne događa redovno, već ponekad, tada se sposobnost može više razvijati, zahvaljujući posebnim tehnikama. 5. Vizija aure Aura vida treba pripisati i psihičkim sposobnostima. Čak i ako vidite samo auru bez boje, i dalje postoje ostaci ove sposobnosti tako da se ona može dalje razvijati. Treba napomenuti da je bolje učiti od osobe koja dobro poznaje i koja je hodala tim putem dosta pre vas i postigla uspeh. 6. Jasan osećaj tuđih osećanja 292

Empatija je još jedna manifestacija psihičkih sposobnosti. Ako je osoba poseduje, tada je u stanju osetiti emocije i osećanja drugih ljudi, kao da su njegova. Nažalost ili srećom, budući da je prilično teško kontrolirati, ova sposobnost je prilično retka. Neki iscjelitelji je imaju koji stvarno pomažu ljudima. Ponekad je mogu imati psiholozi i psihoterapeuti. 7. Vizije budućnosti u bilo kom obliku Sposobnost gledanja budućnosti garantuje prisutnost ekstrasenzornih sposobnosti. Slike se mogu pojaviti tokom snova, dodirivanjem predmeta, gledanje kroz kristalnu kuglu. Čak i ako pogodite uz pomoć karata i sve se obistini, to je takođe znak snažne energije aktiviranog trećeg oka. 8. Linije na ruci, znakovi ekstrasenzornih sposobnosti Ekstrasenzorne sposobnosti mogu se odrediti crtama na ruci. Na primer, obratite pažnju na brdo Merkura, koje se nalazi na malom jastuku u podnožju malog prsta. Ako ste na njemu računali barem tri retka, onda definitivno imate dar, najčešće lekovit. Takvi ljudi imaju puno pozitivne energije koju daju drugima. Ovaj je dar već pronađen u djetinjstvu. Postojeći otok na pojasu Venere ukazuje na prisutnost intuicije Pokušajte to proveriti ili analizirati svoj život i shvatićete da se svi vaši postupci vode njim. Ako na sredini dlana pronađete krst, tada vam je život u skladu i vi ste također vrlo skladna osoba. Meditacija, predviđanje budućnosti, upravljanje vlastitom energijom, sve je to svojstveno vama. Sada pogledajte kažiprst. Ako u njegovoj bazi pronađete prsten koji vam u potpunosti opkoljava prst, tada imate ekstrasenzorne 293

sposobnosti. Ovo je takozvani prsten belog mađioničara koji ukazuje na prisutnost telepatije i vidovitosti. Malo niže na istom prstu nalazi se prsten crnog mađioničara. To znači da ljudska energija može naštetiti drugoj. 9. Jaka intuicija Uvek znate kada se zaustaviti, a kada krenuti dalje, vrlo često se nađete na pravom mestu i sretnete prave ljude, a takođe predviđate nevolje, to je znak visoko razvijene intuicije i još jedne psihičke sposobnosti. 10. Provera sposobnosti karticama Ako ne možete razumeti prisutnost ekstrasenzornih sposobnosti, čiji su znakovi gore opisani, pokušajte sami proveriti. Uzmi špil bilo kojih karti, fokusirajte se i promiješajte. Izvucite karticu licem prema gore. Pokušajte pogoditi boju odela. Ako ste pogodili, nastavite nagađati. Da biste to učinili, uzmite drugu karticu i pokušajte pogoditi samo odelo, a nakon toga izvadite je. Tako možete trenirati predviđanje i videti imate li supermoći. Ovo su najjači znakovi posedovanja paranormalnih psihičkih sposobnosti. LENKIN STAN, BEOGRAD, GRUPA 69 Viktorija dolazi ponovo u Beograd na sastanak koji je hitno sazvao Ve- liki Mag, na kome treba da budu prisutne Lenka, Suzana, Nikolina i Kalina. On kaže da mora ozbiljno da priča sa devojkama, posebno sa Viktori- jom, naglašavajući kako ovo nisu stvari koje se govore preko telefona. Viktorija sa Nikolinom je došla autobusom do Lenke. Kolima odlaze da pokupe Kalinu i Suzanu, Kalininu sestru. Zajedno odlaze na mesto sastanka, jedan kafić koji se nalazi na Novom Beogradu, gde treba da se vide sa Velikim Magom. 294

Zbunjene su hitnošću sazivanja sastanka. Osećaju da je u pitanju nešto veoma ozbiljno. Tokom puta jedva međusobno razgovaraju, neka strepnja im je obuzela srca. Strah se uvukao u kosti. \"Dobar dan devojke. Izvinjavam se što je sve ovako na brzinu, ali mo- rale ste ovde biti sve prisutne. Preti vam velika opasnost!\" reče Veliki Mag bez imalo okolišanja. Devojke zamalo ne popadaše sa barskih stolica na kojima su sedele za visokim barskim stolom. Ceo caffe iako je bio veliki, bio je krcat, ovo je bilo jedino mesto gde su mogle sesti. Viktorija se prva pribrala: \"Kakva opasnost je u pitanju? Ne znam o čemu pričaš. Pojasni.\" \"Lenka mi je pričala šta vam se dešavalo, da ste bile napadnute ti i ona. Drug predsedavajući nije napadan, jel tako? Znaš zašto Vilo? Kuća se ne ruši od krova, već se prvo ruše stubovi, a ti i Lenka ste stubovi Energije Svete Srbije. Zato ste vas dve prve napad- nute. Vas dve ste mu glavne za marketing, snimili su kako sve kam- panje koje radite za njegovu političku priču daju odlične rezultate. Rešili su da vas smaknu. Bez vas dve kraljice, kralj će sam pasti. Morate pod hitno i bez raspravljanja da izađete iz te priče ukoliko mis- lite da ostanete žive.\" Lenka poče da bledi u licu: \"Znaš šta, ako je tako ja izlazim odmah.\" Viktoriji kroz glavu prolazi pitanje kako će da izda onoga koga treba da sačuva: \"Kako da ostavimo Druga predsedavajućeg na cedilu? Kako da ga sada napustimo? Ne mogu to da uradim. Ne mogu da ga izdam.\" \"Sada morate da mislite na sebe i sačuvate živote. Recite i njemu da prekine sa Energijom Svete Srbije\" nastavlja Veliki Mag. 295

\"Ali ne možemo. On je ceo svoj život dao za to, on… Radije bi umro nego napustio tu ideju. Znam ga\" tužnog glasa priča Viktorija, skoro da šapuće. Oseća da više nema snage, da puca po šavovima. Ne može da sakrije tugu. Ne boji se ona za sebe, već za Druga Predsedavajućeg. Kako da ga napusti? Kako da ga izda? Ne može to da mu uradi! Da ga ostaviti samog da se bori, a opet ne može sama da mu pomogne. Da bi mu pomogla potrebna joj je Lenka. Bez nje ona je suviše slaba, nemoćna. U trenutku čini joj se da se ruši čitav svet. Sve je izgubilo smisao. Ovo saznanje ju je slomilo. Veliki Mag, oseća šta se odvija u njoj, ali nastavlja priču dalje: \"Vilo, mnogo je komplikovanije i kompleksnije nego što misliš. Ništa nje kao što izgleda. Ozbiljne igre i igrači bez milosti su u igri. Spremni su na sve. Molim te, shvati ozbiljnost situacije.\" \"Na šta se odnosi to što si rekao da ništa nije kao što izgleda? Ne uspevam da te pratim. Ovaj put te ne kapiram\" odsutno reče Viktorija. Veliki Mag poče oprezno: \"Možda ti ne treba da čuvaš Druga Predsedavajućeg. Možda si ti ona koju treba čuvati.\" Vidno zbunjena Viktorija ga gleda širom otvorenih očiju: \"I dalje te ništa ne kapiram.\" \"Da Vilo. U pravu je. Moram ti ispričati nešto što o meni ne znaš. Pre nekoliko godina bila sam pripadnik jedne organizacije, tačnije tajne 296

paravojne formacije. Sada ti ne mogu reći kako se zove. Bilo nas je puno u njoj, svi smo bili sa određenim paranormalnim sposobnostima, obučeni za specijalna delovanja. Neko za telepatiju, neko za vidovitost, logiku… Svakakvih nas je bilo. Dosta dugo sam smatrala da je ta grupa bila za borbu za dobrobit ljudi u Srbiji. Međutim, na kraju sam shvatila da sam bila zloupotrebljavana, kao i svi mi što smo bili, jer je loša osoba bila na čelu te grupe. Jedva sam uspela da se izvučem iz toga. Dugo me nisu puštali na miru, mislima na daljinu su uticali na mene. To je takođe jedan od razloga što mi se toliko pogoršalo zdravstveno stanje. Oni su zaslužni za to uticajem i slanjem negativne energije. Ovo su mnogo opasne stvari Vilo, shvati to. Mogu da te ubiju na daljinu.\" \"Pa šta da radimo? Možemo li se kako zaštiti?\" upita Viktorija. Veliki Mag nastavlja da govori strogim, pomalo zapovedačkim tonom: \"Izlazite iz toga dok nije kasno! Ali ne širite priču. Neka deluje kao normalan događaj. Ne budite pažnju onih koji vas odavno posmatraju i prate.\" Crni oblaci su se nadvili nad malu skupinu, prisutni utonuše u svoje misli, i zavlada zlokobna tišina koja ništa lepo nije obećavala. Još malo su sedeli tu, ali više nije bilo smeha. Viktorija je morala na autobus kako bi se vratila u Čačak zbog posla. U stvari najviše joj je bilo potrebno da bude sama sa svojim mislima. Nije želela da je Lenka vozi do stanice, krenula je tramvajem. U licu je bila bleda, u duši osećala je neopisivu bol koja steže grudi. Činilo joj se da umire iznutra. U sebi je iznova vrtela samo jednu misao: \"Kako ću da ga napustim, kako ću da ga izdam? I ostavim. Kako?\" Setila se njihovog upoznavanja i svoje potrebe da mu kaže \"Oprosti\" prvi put kada ga je ugledala. Sada joj je postalo jasno i zašto. 297

Videla je budućnost pre nego što se zaista dobodila. GRAD ČAČAK Viktorija se peške vraća kući sa autobuske stanice. Odjenom počinje da dobija vizije, tačnije bila je bombardovana vizijama. Kockica po kockica same su se sklapale, sve je dolazilo na svoje mesto. Uzima mobilni i zove Suzanu, čuje se zvuk telefonskog zvona: \"Halo mila, reci\" javlja se Suzana. \"Suzana, sada ovoga trenutka bombardovana sam vizijama. Sve znam, sve mi je sada kristalno jasno. Nisam trebala da čuvam Druga predsedavajućeg. Mene su trebali čuvati. Mason, on je to znao, čak je o meni znao mnogo više nego što sam mogla i da pretpostavim. On je bio mason 33.reda, znači najviši rang. Znao je ko sam, šta sam, i šta ću biti. Trebalo je da me okrene na njihovu stranu. Blokirali su mi mozak da ne vidim pravo stanje stvari. Zbog toga je predlagao da ulaže u mene, zatim kupovinu železnice, i da ulaže u posao u Srbiji. Sve preko mene. Stalno mi je pričao da moram mnogo da učim, da se ne zezam nego da se prihvatim velikog učenja i da učim decu. On je sve znao.\" \"Hvala Bogu da si to dobila kroz viziju. Skinut ti je povez sa očiju, molila sam se za to. Šta sam ti rekla?\" Nako ovoga poziv se završava. Viktorija nastavlja dalje da hoda putem prema kući. Ono glavno što je tada dobila, prećutala je jer u to nije mogla da pov- eruje: 298

\"Ne, to nije istina. To je suviše. Ne. Nisam ja ta koja treba da vlada Srbijom. I po kom osnovu? Ja sam suviše mala za to. Ne želim.\" RASKRSNICA I SEMAFOR Nekoliko dana nakon povratka iz Beograda Viktorija vozi decu u školu, njena kola su puna. Počinju da se dešavaju čudne stvari: prvo jedna kola zamalo da nalete na njih, iako nisu imala prvenstvo prolaza uletela su na crveno u raskrsnicu. Sledeća situacija opet je vezana za raskrsnicu gde se nalazi veliki semafor. Kočnice su iz čistog mira otkazale, uleće u raskrsnicu, i u deliću sekunde ponovo je izbegla sudar. Sve se dešava u sat vremena. Treća situacija dogodila se sledećeg dana. Viktorija se vraća iz grada, i stoji na raskrsnici čekajući da se upali zeleno svetlo. Tih dana je bila u celodnevnoj Isusovoj molitvi. Dok je čekala da pređe ulicu govorila je ovu molitvu u sebi. Um joj je bio kristalno čist, usresređen na molitvu. Autoputem su se ogromnom brzinom kretali veliki kamioni. U jednom trenutku jasno je čula glas koji joj kaže: \"Zakorači!\" Da nije bila u molitvi mislila bi da je ovo njena misao. Samo molitva ju je zadržala da ne zakorači na autoput pod kamion koji je tog trenutka vrtoglavom brzinom prošao na korak od nje. Viktorija se sećala reči Velikog Maga i velike opasnosti u koj je bila. Shvatila je da ovo nisu čista posla, da su ovo upozorenja. Morala je pod hitno izaći iz Energije Svete Srbije. LAPTOP, PRIČA O GRUPI 69 Tih dana Viktorija je mnogo razmišljala o svemu što se desilo. 299

Sela je za laptop, i pod vođstvom počela da istražuje o političkim igrama i duhovnim zaštitnicima jedne zmelje. Ubrzo je pronašla ono što je tražila. Bila je to priča o grupi 69, para- vojnoj Jugoslovenskoj formaciji i ljudima natprirodnih sposobnosti koji su čuvali našu zemlju. Pažljivo čita članak: \"RUŠILI SU AVIONE POGLEDOM, MISLIMA OBARALI TOMAHAVKE, PROKLELI KLINTONA... Uoči bombardovanja 1999. Milošević okuplja vidovnjake, ezoterike, parapsihologe i formira Grupu 69 - X men na srpski način. Ovo je bila najčuvanija tajna srpske vojske. Početkom devedesetih godina u Vojsci Jugoslavije je formirana \"Grupa 69\", čiji je zadatak do današnjeg dana i dalje ostao misteriozan. Taj tim stručnjaka za parapsihološke efekte i paranormalne pojave, doduše, nije osnovan kakvim zvaničnim aktom Generalštaba, ali niko nije ometao njegov rad. Sačinjavali su ga neki ugledni društveno-politički radnici, ali i astrolozi, intelektualci, proroci, patriote i osvedočeni borci protiv Novog svetskog poretka. I, naravno, tu je neminovno uključen i odgovarajući broj aktivnih vojnih lica, različitih specijalnosti. Uslov je bio samo da u sebi otkriju moć koja nije sasvim svakidašnja. Oficiri, intelektualci i ezoterici. Neki od članova grupe, kao što su pukovnici Stojmenović, dr. Radišić, Ostojić, stariji vodnik Savić tvrdili su da su vodili paranormalni oblik ratovanja protiv neprijatelja Srbije. Civilni deo te grupe činili su razni vidovnjaci, astrolozi, ezoterici i numerolozi. Među njima su se najviše istakli astrolog Milja Vujanović-Regulus i simboličar-numerolog, inž. Spasoje Vlajić. Oni su u medijima objašnjavali šta položaj zvezda znači za Srbe, a šta za organizatore svetske zavere protiv njih, odnosno da se ređanjem brojki sve može objasniti, kao i šta nam ide u korist i gde su sve izvori naše štete. 300