OBJEKTI ZA IZVOĐENJE NASTAVE PRIRODE I DRUŠTVA

Објекти рада у настави природе и друштватему о прошлости везано за четврти разред, као и за трећи, што смо навели,највише користе друштвено - историјске објекте, који су уједно и сведоцинаше прошлости. Од испитаних, 24 учитеља користи друштвено - историјске објекте,59-оро учионицу како би ученицима објаснили прошлост, што је јакопозитивно и исправно за усвајање знања ученика, стицање навика и применузнања у пракси. Ова тема је, такође, битна за културно стицање знања изнаше прошлости и развијање љубави према нашем народу и патриотизму зацео живот, а не само за наставу, како смо већ навели за трећи разред. Сталноби требало имати на уму када се бира објекат за извођење ове теме, јер требазнати где ће се најбоље дочарати овај садржај и где ће га деца најбољеусвојити. Доста учитеља наставу изводи на екскурзијама и користи за овутему, као и кабинет историје, где се такође практично деци може дочаратинаша прошлост. Међутим, добар део, њих 59, користи само учионицу, где није башпогодно да се изводи ова наставна тема или садржај, као што су навели и утрећем разреду, осим ако се не користи приказ документарног филма нателевизији или презентације. Некада учитељи нису ни у могућности да ванучионице организују наставу и обраде овај наставни садржај у близиниспоменика или друштвених установа. Са друге стране тема О прошлостиСрбије не може се посматрати само као прошлост у једној средини илирегиону, већ се мора анализирати у ширем контексту. Стога сматрамо да иовде наставна средства којима располаже медијатека треба да имају врловажну улогу. * Што се тиче четвртог разреда и тема које се обрађују у оквирунаставног плана и програма за предмет Природа и друштво, посматрајући 150

Објекти рада у настави природе и друштварезултате нашег истраживања, приметили смо да се настава у највећој мериодвија у школској учионици. За разлику од прва три разреда, овде учитељинаставу базирају на учионици, мањим али свакако значајним делом уприродним или друштвеним наставним објектима и, веома ретко, умедијатеци, на екскурзији или у другим наставним објектима. Учитељи учетвртом, као и трећем разреду, у већини случајева наставу изводе само уучионици или ваншколским природним и друштвеним наставним објектима,док један број њих комбинује наставу у учионици и ван ње. Као што смонавели, учионица може бити адекватан наставни објекат у колико се наставау њој одвија тако што ће се ослањати на репрезентативна наставна средства,која ће ученицима приближити наставни садржај. Ту се подразумевају разнимодели, макете, слике, филмови , другим речима средства која ћесврсисходно послужити, како би надоместила наставу која се не одвија уобјектима који су у директној вези са наставним садржајима. Пошто у овомделу истраживања велики број учитеља користи учионицу, мањи бројваншколске наставне објекте, а само ретки медијатеку, сматрамо да ученицина тај начин немају довољно могућности за олакшано и квалитетно усвајањенових знања. И поред свих аспеката које учионица може да задовољи, ипаксматрамо да ове наставне теме треба обрађивати највећим делом уадекватним објектима, односно у природној или друштвеној средини. Уучионици би требало само проширивати знања из оних делова садржаја којисе не налазе у природном или друштвеном окружењу ученика, а врло субитни за обраду наставног градива или помажу бољем разумевању онога штосе планира реализовати. Сама поларизација и оријентисање на наставне објекте, који сунајлакше доступни у овом случају, говори нам да велики број учитеља није умогућности или једноставно није спреман да иновативно и динамично 151

Објекти рада у настави природе и друштваорганизује наставу, која ће захтевати много већу ангажованост у васпитно –образовном процесу. 2. Мишљење наставника о обради наставних садржаја Природе и друштва у наставним објектима Овим истраживањем желели смо да анализирамо мишљења наставникао могућностима примене и значају наставних објекатау настави Природе идруштва, као и о утицају наставних објеката на усвајање знања код ученика. Циљ нам је да кроз анализирање дођемо до егзактнијих података опроцесу усвајања знања и зависности тог процеса од наставних објеката укојима се ученици упознају са новим наставним садржајима. 2.1. Мишљење наставника о могућности примене наставних објеката у настави Природе и друштва Овај део нашег истраживања имао је за циљ да се упознамо саставовима наставника о процесу усвајања знања и зависности тог процеса однаставних објеката у којима се ученици упознају са наставним садржајима.Анализа скале нам је битна из разлога што желимо сазнати у коликој мерипостоји повезаност између коришћења наставних објеката и ставованаставника. Наиме, желимо да сазнамо да ли позитиван однос премаконкретним наставним објектима имплицира да се они користе у обрадинаставних садржаја и обратно, да ли негативан став према појединимнаставним објектима има за резултат и мање коришћење таквих наставнихобјеката у настави. Такође из скале можемо сазнати и какав је ставнаставника према неким наставним објектима, који су мање или уопште нисузаступљени у нашој школи. Сви ови резултати послужиће како бисмо сазналикакви су ставови наставника по питању померања наставе из класичне 152

Објекти рада у настави природе и друштваучионице у друге наставне објекте, а са друге стране могу дати јаснију сликуо перспективама и смеру развоја у којем би коришћење и развој наставнихобјеката требало да се развија.Испитаници су давали одговоре на низ тврдњи, које су се налазиле ускали процене Ликертовог типа. Посматрајући резултате, анализирали смоодговоре на сваку од тринаест тврдњи и дошли до следећих резултата:- Наставници треба добро да познају школске, географске, историјскеи друге објекте где се може реализовати настава Природе и друштва.Постојало је пет тврдњи, и то: сасвим се слажем, углавном се слажем,неодлучан сам, углавном се не слажем, уопште се не слажем. Посматрајућиодговоре наших учитеља добили смо следеће резултате:Од 64 анкетирана наставника, њих 45 или 70,31% дало је одговор дасе у потпуности слаже, њих 18 или 28,13% је дало одговор да се углавномслаже, за неодлучан и уопште се не слаже није био ни један, а за углавном сене слажем само један или 1,56%. (Табела 13)Табела 13. Ставови наставника о познавању школских, географских, историјских и других објеката где се може реализовати настава Природе и друштва.Тврдња Сасвим Углавном Неодлучан Углавном Уопште се се се слажем се не не слажем слажем слажемБрој 45 18 0 1 0учитељаПроценат 70,31 28,13 0 1,56 0 153

Објекти рада у настави природе и друштва 2% сасвим се0% 0% слажем28% углавном се 70% слажем неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 1 Ставови наставника о познавању наставних објеката за реализацију садржаја Природе и друштва Видимо да у о во м делу скале процене Ликертовог типа имамотврдњу: највећи број њих сасвим слаже, и то њих 45 или 70, 31%, из чега семоже закључити да наставници треба добро да познају школске, географске,историјске и друге објекте где се може реализовати настава Природе идруштва. Њих 18 или 28,13% је навело да се углавном слаже са овом тврдњом,неодлучних није било и само 1, односно 1,56% је одговорио да се углавномне слаже са овом тврдњом. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно да наставници добро познају школске, географске,историјске и друге објекте где се може реализовати настава Природе идруштва. Из ове тврдње, такође, видимо да су испитаници свесни чињеницеда се настава Природе и друштва мора посматрати у контексту непосредне 154

Објекти рада у настави природе и друштвавезе са садржајима на које се она односи, што је наставник боље упознат саобјектима који се могу користити у настави, већа је и вероватноћа да ћеученици лакше и брже усвојити садржаје који су предмет обраде. Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу, мора се томе придати велика пажња унастави, а објекти пажљиво планирати за наставне садржаје како би сенастава успешније реализовала, а стечена знања била што квалитетнија. -Наставникова обрада наставних садржаја у адекватним наставнимобјектима је ефикасније обрађена него у класичној учионици. Посматрајући одговоре наших учитеља, добили смо следећерезултате: Њих 47 или 73,44% дало је одговор да се слаже, њих 13 или 20,31% једало одговор да се углавном слаже, неодлучно је било двоје или 3,13, заодговор углавном се не слажем био је један или 1,56%, а за уопште се неслажем такође један или 1,56%. (Табела 14)Табела 14. Мишљења наставника о ефикаснијој обради наставних садржаја ван учионицеТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажем слажемБрој 47 13 2 1 1учитељаПроценат 73,44 20,31 3,13 1,56 1,56 155

Објекти рада у настави природе и друштва 2% 2% сасвим се20% 3% слажем 73% углавном се слажем неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 2 Ставови наставника о обради наставних садржаја у адекватним наставним објектима У овом делу скале процене Ликертовог типа највећи број њих јеодговорио сасвим се слажем и то њих 47 или 73,44%, из чега се можезакључити да наставникова обрада наставних садржаја у адекватнимнаставним објектима јесте ефикасније обрађена него у класичној учионици. Њих 13 или 20,31% је навело да се углавном слаже са овом тврдњом,неодлучних је било двоје или 3,12% ,а само један , односно 1,56%,одговорило је да се углавном не слаже са овом тврдњом, а један или 1,56%се уопште не слаже са овом тврдњом. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно да су наставни садржаји у адекватним наставним објектимаефикасније обрађени него у класичној учионици на шта је већина далаодговор да се сасвим слаже. Сматрамо да су наставници правилно приметилида померање наставног процеса из класичне учионице, у специфичне 156

Објекти рада у настави природе и друштванаставне објекте за конкретну област позитивно утиче на усвајање знањаученика, јер са једне стране доноси већу активност ученика, другачијиприступ настави, али захтева и другачију припрему наставника за рад од онекоја би се одвијала у учионици. Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу. Томе се мора придати велика пажња унастави, а објекти пажљиво планирати за наставне садржаје како би сенастава успешније реализовала, а стечена знања била што квалитетнија, јерсе са овом тврдњом да је наставникова обрада наставних садржаја уадекватним наставним објектима ефикасније обрађена него у класичнојучионици сложила већина. Специјализоване учионице стварају прикладне услове за свестранијуактивност наставника и ученика. Од пет тврдњи, посматрајући одговоре наших учитеља, добили смоследеће резултате: Њих 39 или 60,94% дало је одговор да се сасвим слаже, њих 24 или37,5% је дало одговор да се углавном слаже, неодлучних није било, као низа одговор углавном се не слажем, а за уопште се не слажем био је једанучитељ или 1,56%. (Табела 15)Табела 15. Мишљења наставника о специјализованом учионицама које стварају добре услове за активност наставника и ученикаТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажем слажемБрој 39 24 0 0 1учитељаПроценат 60,94 37,5 0 0 1,56 157

Објекти рада у настави природе и друштва 0% сасвим се 2% слажем 0% углавном се37% слажем 61% неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 3 Ставови наставника о активностима ученика у специјализованим учионицама Видимо да у овом делу скале процене Ликертовог типа највећи бројњих сасвим се слаже и то 39 или 60,94%, из чега се може закључити даспецијализоване учионице стварају прикладне услове за свестранијуактивност наставника и ученика. Од испитаника 24 или 37,5% је навело да се углавном слаже са овомтврдњом, неодлучних није било, као и оних који се углавном не слажу саовом тврдњом, али је један или 1,56% одговорио да се уопште не слаже саовом тврдњом. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно истаћи да специјализоване учионице стварају прикладнеуслове за свестранију активност наставника и ученика. Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу. Томе се мора придати велика пажња у 158

Објекти рада у настави природе и друштванастави, и то у специјализованим учионицама, како би се подигла активностнаставника и ученика, а објекти пажљиво планирали за наставне садржаје даби се настава успешније реализовала, а стечена знања била штоквалитетнија. Већина учитеља се сложила да се извођењем наставе успецијализованој учионици стварају прикладни услови за свестранијуактивност наставника и ученика. Са друге стране, ако се вратимо на први део истраживања, односноупитник, видећемо да мали број наставника користи специјализованеучионице, односно да учитељи сматрају да су такве учионице веомазначајне, али пошто их не користе у довољној мери можемо закључити даучитељи вероватно нису у могућности да остваре наставу о овим објектимаили једноставно сматрају да овакав вид наставе није баш најпогоднији заученике нижих разреда основне школе. 2.2. Mишљењa наставника о значају наставних објеката у настави Природе и друштва - Школски врт чини изузетно значајан наставни објекат у тзв. прилагођеној природи. Посматрајући одговоре наших учитеља добили смо следеће резултате: Од испитаних 25 или 39,06 % дало је одговор да се сасвим слаже,њих 37 или 57,81% је дало одговор да се углавном слаже, неодлучан је биоједан или 1,56%, за одговор углавном се не слажем није био ни један учитељ,а за уопште се не слажем само један или 1,56%. (Табела 16) 159

Објекти рада у настави природе и друштваТабела 16. Мишљења наставника о значају школског врта као наставног објектаТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажем слажемБрој 25 37 1 0 1учитељаПроценат 39,06 57,81 1,56 0 1,56 1% сасвим се слажем 0% 2% углавном се слажем 39% 58% неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажемГрафикон 4 Ставови наставника о значају школског врта за наставу Природе и друштва У овом делу скале процене Ликертовог типа највећи број учитељауглавном се слаже. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељису навели да је веома битно истаћи да школски врт чини изузетно значајаннаставни објекат у тзв. прилагођеној природи. 160

Објекти рада у настави природе и друштва Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу, томе се мора придати велика пажња унастави. - Школски парк, поред естетских и хортикултуралних вредности и значајног положаја у саставу школске архитектуре, има и одређену наставну функцију. Посматрајући одговоре наших учитеља, добили смо следећерезултате: Њих 31 или 48,44% дало је одговор да се сасвим слаже, 32 или 50 % једало одговор да се углавном слаже, неодлучан је био један или 1,56%, зауглавном се не слаже није био ни један учитељ, као и за уопште се неслажем. (Табела 17) Табела 17. Мишљењa наставника о значају школског парка за наставуТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се се не не слажем слажем слажем слажемБрој 0 31 32 1 0учитељаПроценат 48,44 50 1,56 0 0 161

Објекти рада у настави природе и друштва 0% сасвим се слажем 2% углавном се слажем 48% неодлучан 0% углавном се не слажем50% уопште се не слажем Графикон 5 Ставови наставника о наставној функцији школског парка У о ов м делу скале пр оенце Ликер от ов г типа, највећи бројнаставника сасвим се слаже, и то њих 31, из чега се мо же закључити дашколски парк, поред естетских и хортикултуралних вредности и значајногположаја у саставу школске архитектуре, има и одређену наставну функцију. Њих 32 је навело да се углавном слаже са овом тврдњом, неодлучанје био само један, а оних да се углавном не слажу и да се уопште не слажу саовом тврдњом није било. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно истаћи да школски парк, поред естетских и хортикултуралнихвредности и значајног положаја у саставу школске архитектуре, има иодређену наставну функцију. Међутим, морамо приметити да се ова врстаобјеката у настави све више смањује или чак нестаје, посебно у урбаним ивисоко урбаним срединама, те је и њихово рационално искоришћење унастави отежано. 162

Објекти рада у настави природе и друштва Наше је мишљење да, поред наставне функције која је директно услужби образовног процеса, школски парк може имати још једну врло важнуфункцију, а то је укључивање младих у свет рада, како колективног кроззаједнички рад одељења или свих ученика, тако и кроз индивидуалнидопринос сваког ученика понаособ. Са друге стране однос према природи,који се развија у најмлађим разредима, битно ће утицати и на развојеколошке свести код ученика. Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим и углавном слажу томе се мора придати великапажња у настави, и то школском парку, како би се подигла активностнаставника и ученика, а објекти пажљиво планирали за наставне садржаје даби настава успешније реализована, а стечена знања била што квалитетнија,јер се већина сложила да се извођењем наставе у школском парку стварајуприкладни услове за свестранију активност наставника и ученика.- Школска економија представља комплексни наставни објекат у настави Природе и друштва. Посматрајући одговоре наших учитеља добили смо следећерезултате: Њих 24 или 37,5% дало је одговор да се сасвим слаже, њих 31 или48,44 % је дало одговор да се углавном слаже, неодлучних је било 8 или12,5%, за углавном се не слаже био је један учитељ или 1,56%, а зауопште се не слажем није био ни један учитељ. (Табела 18)Табела 18. Мишљења наставника о школској економији као комплексном наставном објекту за наставу Природе и друштваТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажем слажемБрој 24 31 8 1 0учитељаПроценат 37,5 48,44 12,5 1,56 0 163

Објекти рада у настави природе и друштва 2% сасвим се слажем 13% 0% углавном се слажем48% 37% неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 6 Ставови наставника о комлексности школског парка за наставу Природе и друштва Видимо да се у о во м делу скале процене Ликертовог типа највећиброј њих сасвим слаже, и то њих 24, из чега се може закључити да школскаекономија има значај као објекат. Њих 31 или 48,44% је навело да се углавном слаже са овом тврдњом,неодлучних је било 8, што показује да нису били ни за једну другу тврдњу,било је и и оних који се углавном не слажу са овом тврдњом и то један, алиније било одговора да се уопште не слажу са овом тврдњом. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно истаћи да школска економија представља комплексаннаставни објекат у настави Природе и друштва. Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу и углавном се слажу томе се морапридати велика пажња у настави. 164

Објекти рада у настави природе и друштва- Наставни објекти у слободној природи чине сједињен микросистемобјеката наставног рада.Посматрајући одговоре наших учитеља добили смо следећерезултате:Њих 39 или 60,94% дало је одговор да се сасвим слаже, њих 16 или25% је дало одговор да се углавном слаже, неодлучних је било 9 или 14,06%,за углавном се не слаже није био ни један учитељ, као и за уопште се неслажем. (Табела 19)Табела 19. Мишљења наставника о значају наставних објеката у слободној природи за реализацију наставе Природе и друштва Тврдња Сасвим се Углавном Неодлучан Углавном се Уопште слажем се слажем не слажем се неБројучитеља 39 16 9 0 слажем 0Проценат 60,94 25 14,06 0 0 сасвим се слажем 14% 0% углавном се 25% 0% слажем неодлучан 61% углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 7 Ставови наставника о наставним објектима у слободној природи 165

Објекти рада у настави природе и друштва Видимо да у овом делу скале процене Ликертовог типа највећи бројњих сасвим се слаже и то њих 39 или 60,94%, из чега се може закључити данаставни објекти у слободној природи чине сједињен микросистем објекатанаставног рада, по мишљењу већине учитеља. Њих 16 или 25% је навело да се углавном слаже са овом тврдњом,неодлучних је било 9, али није било оних који се углавном уопште не слажуса овом тврдњом. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно истаћи да за објекте у настави овог предмета важи да наставниобјекти у слободној природи чине сједињен микросистем објеката наставнограда. Ово је од веома битног значаја, а самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу, томе се мора придати велика пажња унастави, и то како би се подигла активност наставника и ученика, а објектипажљиво планирали за наставне садржаје да би се настава успешнијереализовала и стечена знања била што квалитетнија, јер се са овом тврдњомвећина сложила. 2.3. Мишљења наставника о наставним објектима и њиховом утицају на усвајање знања код ученика - Наставни објекти у друштвеној средини пружају повољне услове за сазнавање односа човека и природе. Посматрајући одговоре наших учитеља, добили смо следећерезултате: Њих 34 или 53,13% дало је одговор да се сасвим слаже, њих 25 или39,06% је дало одговор да се углавном слаже, неодлучних је било троје или 166

Објекти рада у настави природе и друштва4,68%, за углавном се не слажем су била два учитеља или 3,12%, а заодговор уопште се не слажем није био ни један учитељ. (Табела 20) Табела 20. Мишљења наставника о наставним објектима у друштвеној средини који пружају добре услове за сазнавање односа човека и природеТврдња Сасвим Углавном Неодлучан Углавном Уопште се се се слажем 3 се не не слажемБрој слажем слажемучитеља 25 0 34 2Проценат 53,13 39,06 4,68 3,12 0 3% сасвим се 5% 0% слажем 39% углавном се слажем 53% неодлучан углавном се слажем уопште се не слажемГрафикон 8 Мишљење наставника о друштвеној средини на сазнавање односа човека и природе 167

Објекти рада у настави природе и друштва Видимо да у овом делу скале процене Ликертовог типа највећи бројњих сасвим се слаже и то њих 34, из чега се може рећи да наставни објекти удруштвеној средини пружају повољне услове за сазнавање односа човека иприроде. Њих 25 је навело да се углавном слаже са овом тврдњом, неодлучнихје било троје, двоје се углавном не слажу са овом тврдњом, а за одговоре дасе уопште не слажу са овом тврдњом није био ни један. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно истаћи да наставни објекти у друштвеној средини пружајуповољне услове за сазнавање односа човека и природе. Школа има два циљау образовању и васпитању ученика, да свестрано развија личност и да будеспона између младих генерација и друштвених достигнућа цивилизације,које ови треба да усвоје. И један и други циљ нам дају до знања даобразовање и васпитање у крајњој мери увек имају друштвени карактер,односно да ако наставни процес има за циљ усвајање друштвених норми,искустава, знања, достигнућа и сл. нужно мора бити повезан са друштвеномсредином у којој ученици живе. Све ово утиче, по тврдњама учитеља, наквалитет наставе. - Објекти експонатног карактера проширују границе сазнања о природи и приближавају ученике удаљеним природним срединама и ретким појавама у природи. Посматрајући одговоре наших учитеља, добили смо следећерезултате: њих 32 или 50 % дало је одговор да се сасвим слаже, њих 28 или43,75 % је дало одговор да се углавном слаже, неодлучних је било 4 или6,25%, за углавном се не слажем и уопште се не слажем није био ни једанучитељ. (Табела 21) 168

Објекти рада у настави природе и друштваТабела 21. Мишљења наставника о наставним објектима експонатног карактера и њиховим могућностима пружања сазнања о природи и ретким појавама у њој Тврдња Сасвим Углавном Неодлучан Углавном Уопште се се слажем се не се неБројучитеља слажем 28 4 слажем слажем 32 0 0Проценат % 50 43,75 6,25 0 0 0% сасвим се слажем 6% 0%44% углавном се слжем 50% неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 9 Ставови наставника о експонатним објектима на сазнавање наставних садржаја Природе и друштва Видимо да се у овом делу скале процене Ликертовог типа највећиброј њих сасвим слаже, и то 32, из чега се може закључити да објектиекспонатног карактера проширују границе сазнања о природи и приближавајуученике удаљеним природним срединама и ретким појавама у природи. 169

Објекти рада у настави природе и друштва Њих 28 је навело да се углавном слаже са овом тврдњом, неодлучнихје било 4, одговора да се не слажу и да се уопште не слажу са овом тврдњомније било. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно истаћи да објекти експонатног карактера проширују границесазнања о природи и приближавају ученике удаљеним природним срединамаи ретким појавама у природи. - У настави Природе и друштва огледи имају значајну вредност.Посматрајући одговоре наших учитеља, добили смо следеће резултате:њих 46 или 71,8 % дало је одговор да се сасвим слаже, њих 17 или 26,56% једало одговор да се углавном слаже, неодлучан није био ни један учитељ,као ни за одговор углавном се не слажем, а за уопште се не слажем био јеједан учитељ или 1,56%. (Табела 22)Табела 22 Мишљења наставника о значајној вредности огледа у настави Природе и друштваТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажем слажемБрој 1 46 17 0 0учитељаПроценат 71,8 26,56 0 0 1,56 170

Објекти рада у настави природе и друштва 0% 2% сасвим се слажем26% 0% углавном се слажем неодлучан 72% углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 10 Ставови наставника о значају огледа у настави Природе и друштва Видимо да је у овом делу скале процене Ликертовог типа највећиброј њих одговорио „сасвим се слажем“ и то њих 46, из чега се можезакључити да у настави Природе и друштва огледи имају значајну вредност. Њих 17 је навело да се углавном слаже са овом тврдњом, неодлучнихније било, као ни оних који се углавном не слажу са овом тврдњом, али јебио један, односно 1,56%, који се уопште не слаже са овом тврдњом. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, учитељи су навели даје веома битно истаћи да у настави Природе и друштва огледи имају значајнувредност. Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу мора се томе придати велика пажња унастави како би се подигла активност наставника и ученика, а објекти 171

Објекти рада у настави природе и друштвапажљиво планирали за наставне садржаје да би настава била што успешнијереализована, а стечена знања квалитетнија, јер се са овом тврдњом већинасложила да се извођењем наставе у адекватним објектима за садржајеПрироде и друштва стварају прикладни услове за свестранију активностнаставника и ученика. - Објекти за наставу у области научног рада осим образовног имају и велики васпитни значај. Посматрајући одговоре наших учитеља, добили смо следећерезултате: њих 31 или 48,43% дало је одговор да се сасвим слаже, њих 28или 43,75 % је дало одговор да се углавном слаже, неодлучних је било 4учитеља или 6,25%, за одговор углавном се не слаже није био ни једанучитељ, а за уопште се не слажем био је један учитељ или 1,56%. (Табела23)Табела 23. Мишљења наставника о наставним објектима у области научног рада о образовном и васпитном значају у наставиТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажем слажемБрој 31 28 4 0 1учитељаПроценат 48,43 43,75 6,25 0 1,56 172

Објекти рада у настави природе и друштва 0% 2% сасвим се слажем 6% углавном се слажем 48% неодлучан44% углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 11 Ставови наставника о васпитном значају објеката у области научног рада Видимо да се у овом делу скале процене Ликертовог типа највећиброј њих сасвим слаже, и то 31, из чега се може закључити да објекти занаставу у области научног рада, осим образовног, имају и велики васпитнизначај. Њих 28 је навело да се углавном слаже са овом тврдњом, неодлучнихје било 4, није било одговора да се углавном не слажу са овом тврдњом, алије било један, или 1,56 %, који се уопште не слаже са овом тврдњом. Све ове тврдње и проценат одговора показују да су учитељи својимисказима истакли да објекти за наставу у области научног рада, осимобразовног, имају и велики васпитни значај. Поред тога што се деца образују, како је истакнуто и како су учитељисвојим тврдњама показали, све ово има и васпитни значај и вредност. Децастичу неке особине и навике оваквим радом. 173

Објекти рада у настави природе и друштва- Непосредни начин коришћења наставног објекта има предност у односу на посредно окружење. Посматрајући одговоре наших учитеља добили смо следеће резултате:њих 26 или 40,62% дало је одговор да се сасвим слаже, њих 30 или 46,88%је дало одговор да се углавном слаже, за одговор неодлучан је било 7учитеља или 10,93%, за углавном се не слаже је био један учитељ или1,56%, а за уопште се не слажем ни један учитељ. (Табела 24)Табела 24. Мишљења наставника о начину коришћења предности непосредних и посредних наставних објеката Тврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажемБројучитеља 26 30 7 слажем 0 1Проценат 40,62 46,88 10,93 1,56 0 1% сасвим се слажем 11% 0% углавном се слажем 47% 41% неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажемГрафикон 12 Ставови наставника о предностима непосредних у односу на посредне наставне објекте 174

Објекти рада у настави природе и друштва Видимо да у овом делу скале процене Ликертовог највећи број њихсасвим се слаже и то 26, из чега се може закључити да непосредан начинкоришћења наставног објекта има предност у односу на посредно окружење. Њих 30 је навело да се углавном слаже са овом тврдњом, неодлучнихје било 7, оних који се углавном не слажу са овом тврдњом само један, аодговора да се уопште не слажу са овом тврдњом није било. Из приложене тврдње и процента одговора види се да су учитељинавели да је веома битно истаћи да непосредан начин коришћења наставногобјекта има предност у односу на посредно окружење. Ово је од веома битног значаја и самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу, томе се мора придати велика пажња унастави.- Посредно коришћење објеката наставног рада допуњује оно што необезбеђује у довољној мери непосредно коришћење наставних објеката.Посматрајући одговоре наших учитеља добили смо следеће резултате:Њих 36 или 56,25% дало је одговор да се сасвим слаже, њих 21 или 32,8 % једало одговор да се углавном слаже, за одговор неодлучан је било 5 учитељаили 7,8 %, за углавном се не слажу 2 учитеља или 3,12 %, а за уопште сене слажем није био ни један учитељ. (Табела 25)Табела 25. Мишљења наставника о допуњавању сазнања посредногкоришћења објеката, што не обезбеђује у довољној мери непосредно коришћење наставних објекатаТврдња Сасвим се Углавном се Неодлучан Углавном Уопште се слажем слажем се не не слажем слажемБрој 0 36 21 5 2учитељаПроценат 56,25 32,8 7,8 3,12 0 175

Објекти рада у настави природе и друштва 3% сасвим се 8% 0% слажем33% углавном се 56% слажем неодлучан углавном се не слажем уопште се не слажем Графикон 13 Ставови наставника о допуњавању посредног коришћења наставних објеката непосредним наставним објектима Видимо да у овом делу скале процене Ликертовог типа највећи бројњих сасвим се слаже, и то 36 или 60,94%, из чега се може закључити дапосредно коришћење објеката наставног рада допуњује оно што не обезбеђујеу довољној мери непосредно коришћење наставних објеката. Њих 21 је навело да се углавном слаже са овом тврдњом, неодлучнихје било 5, двоје се углавном не слажу са овом тврдњом, али није било онихкоји се уопште не слажу са овом тврдњом. Посматрајући ове тврдње и проценат одговора, сазнајемо да суучитељи навели и истакли да посредно коришћење објеката наставног рададопуњује оно што не обезбеђује у довољној мери непосредно коришћењенаставних објеката. Ово је од веома битног значаја самим тим што смо толики проценатдобили да се учитељи сасвим слажу. Мора се томе придати велика пажња у 176

Објекти рада у настави природе и друштванастави, и то посебно објектима прилагођеним наставним садржајима, какоби се подигла активност наставника и ученика, а објекти пажљиво планирализа наставне садржаје да се настава успешније реализује, а стечена знања будушто квалитетнија. Са тврдњом да се посредним коришћењем објекатанаставног рада допуњује оно што се не обезбеђује у довољној меринепосредним коришћењем наставних објеката сложила се већина. * Овај део нашег истраживања имао је за циљ да се ближе упознамо саставовима наставника о процесу усвајања знања и зависности тог процеса однаставних објеката у којима се ученици упознају са наставним садржајима. Са већином наших тврдњи у скали процене учитељи су исказали дасе у потпуности или углавном слажу. Анализирајући њихове тврдње у односуна постављена питања, можемо закључити да наставници имају у великојмери позитивне ставове о функционалном коришћењу наставних објеката ида сматрају да имају важну улогу када је у питању повезивање конкретногнаставног садржаја и објекта у коме се он реализује. Учитељи имају јакодобар увид у потенцијалне вредности које правилно изабран наставни објектможе имати у настави. У вези са тим, такође можемо закључити да учитељисматрају да је адекватан наставни објекат користан за ученике и да у таквимобјектима лакше и брже усвајају знања него у неадекватним објектима. Међутим, када резултате на скали процене упоредимо са одговоримакоје смо добили у упитнику, наилазимо на мало другачију ситуацију. Наиме,скоро сви учитељи се слажу да наставни објекат има значајан утицај наквалитетну реализацију наставног садржаја и да ученици добијајуквалитетнија знања у адекватним наставним објектима, али један део њихретко или чак уопште не користи друге наставне објекте осим учионице.Вероватно неки од наставника нису у могућности да наставне теме обрађују у 177

Објекти рада у настави природе и друштваприкладним наставним објектима, јер је наставницима из урбаних срединамало теже да организују наставу у природи, ако у блиском окружењу школеили у оквиру саме школе не постоје адекватни наставни објекти. Такође,учитељима у сеоским школама нису у довољној мери доступни друштвенинаставни објекти, те они могу бити ускраћени у томе и наставу морајубазирати у доступним наставним објектима. Са друге стране, ако учитељинекада нису у могућности да наставне садржаје обрађују у адекватнимнаставним објектима, сматрамо да то могу надоместити на школскимекскурзијама, излетима или у медијатеци, али кроз упитник нисмоприметили да се ова врста наставних објеката често користи. Школскисистем, који је дуги низ година код нас непромењен, осим ситнијих корекцијаексплицитно или имплицитно је заговарао класичну учионицу као главнинаставни објекат, независно од садржаја који се обрађују у настави. Стога сушкола и школски наставни објекти несвесно наметнути учитељима и крозсаму логичко појмовну повезаност учење – учионица - школа. Односно,учење се одвија у учионици и школи (овде мислимо на школу као зграду), тесамим тим свако учење које не подразумева школске наставне објекте донедавно се узимало као неозбиљно и као интерес учитеља да наставну темушто брже обради. У данашњој школи учење је и даље умногоме везано заучионицу, али велики број наших учитеља сматра да за обраду некихнаставних садржаја постоје и много функционалнији и адекватнији наставниобјекти, како у оквиру школе, тако и ван ње у природној и друштвенојсредини у којој ученици живе и која их окружује. Самим тим сматрамо да план и програм рада учитеља мора иматиобавезан број наставних часова који се морају изводити ван школскеучионице или ван школских објеката, у зависности од потреба теме која сеобрађује. Још један, такође, битан податак који смо добили у скали јесте даједан број учитеља није сасвим сигуран, односно да је неодлучан када су у 178

Објекти рада у настави природе и друштвапитању могућности наставе у појединим врстама наставних објеката (питањау скали под бројем 6, 7, 8, 9, 11, 12 и 13). Овде видимо да између 10 - 15%учитеља није сигурно или изражава сумњу да су ваншколски наставниобјекти неки наставни објекти који су у саставу школе, као и да непосредноискуство ученика са предметом сазнања нема велики или пресудни значај унастави. Ово можемо тумачити кроз чињеницу да један број наставника нијеимао контакт са наставним објектима као што су школска економија,експериментална пољопривредна добра и слично или да једноставно сматрајуда ови наставни објекти нису прилагођени узрасту ученика нижих разредаосновне школе. У сваком случају, сматрамо да су ови наставни објектиподједнако значајни и важни за реализацију наставе, те им треба придатизначај. Друга група учитеља сматра да објекти који омогућавају ученициманепосредан контакт са темом која се обрађује нису или не морају бити одпосебног значаја за сам наставни процес и да немају битан утицај насавлађивање градива од стране ученика. Сигурно да сама организацијанаставе, коришћење разноврсних наставних метода и средстава, може битибитнији фактор од самог наставног објекта у коме се настава изводи, али самаистoрија настанка и развоја наставних објеката од давних времена па све доданас јасно говори у прилог важности адекватних наставних објеката инепосредног контакта ученика са садржајима који се проучавају. Стогасматрамо да се на неке учитеље мора аргументовано деловати како бисхватили значај, наменску улогу, потребу за разноврсношћу и могућностимакоје различити наставни објекти носе у себи и могу допринети наставномпроцесу. Генерално, резултате скале можемо тумачити као веома охрабрујућеза сам процес даљег усавршавања и мењања наставе у предмету Природе идруштва. Наставници, у великој већини случајева, разумеју потребе да сенаставно градиво што више приближи ученицима, како би се омогућили сви 179

Објекти рада у настави природе и друштванепходни услови за квалитетно, трајно и олакшано усвајање нових знања. Тошто један број наставника функционално не повезује објекат наставе санаставним садржајем, можемо тумачити на разне начине, били да су тоиндивидуални разлози или објективне околности. Међутим, нама је битанпозитиван став учитеља према новим тенденцијама у настави. Битно нам јешто они имају добар увид у проблеме наставе Природе и друштва укласичној учионици, што је веома битан фактор за будући развој наставнихпланова, програма, приручника за наставнике и школских система уопште. 180

Објекти рада у настави природе и друштва Закључак Објекти у којима се одвија настава, још од средњег века до данас,представљају предмет критике многих реформатора школе и школскогсистема. Како се сама школа и школски системи мењају и еволуирају, тако иприступ објектима у којима треба изводити наставу представља плодно тле задоказивање разних терија у образовању и њихове практичне примене. У првом делу нашег истраживања покушали смо да утврдимо у којимобјектима се најчешће одвија настава Природе и друштва, односно да ли одконкретног наставног садржаја зависи и наставни објекат у коме ће сеградиво обрађивати. Пошли смо од претпоставке да се наставни садржајиПрироде и друштва у великом броју случајева реализују у ненаменскимнаставним објектима у којима ученици немају довољно непосредног искустваса темама које обрађује наставно градиво, јер је најчешће наставни објекаткласична наставна учионица. Анализирајући добијене одговоре на питања из упитника генералноможемо закључити да наставни садржаји, који су блиско повезани сапиродном и друштвеном средином, и даље нису у довољној мериорганизовани у наменским објектима и померени из класичне учионицепрема реалном животу или наменским објектима унутар школе, већ даучионица заузима централно место у обради садржаја који су у функцијисазнавања света који нас окружује. Ако се осврнемо на познату крилатицу„Школа није припрема за живот, већ живот сам“, нужно долазимо дозакључка да и само школовање великим својим делом мора да се одвија уреалним условима, окружењу и простору који је саставни и неодвојиви деосвакодневног битисања човека – значи окружење у којем се сусрећемо сареалним ситуацијама и процесима, појавама, догађањима, функционисањимаи слично. Из овога можемо закључити да постоји јасна потреба за већимфункционалним повезивањем садржаја наставе и наставних објеката. Ово се 181

Објекти рада у настави природе и друштваодноси како на рад учитеља, тако и на по требу за р евидир ањем самогшколског система. Посматрајући графиконе одговора за свако конкретно питање видимода је за реализацију наставног програма класична учионица у великој мериили највише заступљена као наставни објекат, без обзира на то у коликојмери је сврсисходније ту наставну тему обрадити у неком другом наставномобјекту. Наравно да се један број наставних тема на сасвим прихватљив иквалитетан начин може обрадити и у учионици, уз примену разних модела,макета, аудио и визуелних средстава, али сматрамо да такав вид наставезахтева много већу припрему и ангажовање учитеља, а резултати који ће сепостићи биће исти или гори него да је настава организована у адекватнијемобјекту. Могуће је да неки учитељи нису у могућности да у датом тренуткукористе друге наставне објекте, али такође је присутна и њихованеспремност и инертност да активније организују наставу и преместе је удруге наставне објекте. Овим нашим истраживањем не желимо да умањимозначај класичне учионице, већ да скренемо пажњу и на друге наставнеобјекте који се чешће или ређе користе у настави, а имају велику дидактичкуи методичку вредност у настави Природе и друштва. Кроз истраживање смо дошли до закључка да наставне објекте премањиховој улози или сазнајној вредности у процесу наставе можемо поделитина посредне и непосредне објекте. У посредне наставне објекте спадају свиони наставни објекти који нису у директној вези са наставним садржајем којисе обрађује, и који нису у вези са наставним садржајима, али њиховокоришћење може имати битну улогу у настави. Овде спадају претежнообјекти унутар школе, и то класичне учионице, специјализоване учионице,библиотека, медијатека и слични наставни објекти. Непосредни наставниобјекти представљају директну везу између знања које ученици треба даусвоје и предмета сазнања на који се то знање односи. Овде спадају свинаставни објекти у школи и ван ње који могу представљати функционални 182

Објекти рада у настави природе и друштваеквивалент наставном садржају, и то може бити школски врт, школски парк,школска економија, природни ресурси, друштвена средина и слично. Кроз наше истраживање дошли смо до закључка да учитељи у великојмери правилно препознају значај и потребу за адекватним наставнимобјектима и да у великој мери покушавају, да у складу са тим, организујуизвођење наставе. Такође, истраживање показује тенденцију учитеља да са узрастомученика мењају и наставне објекте. Тако видимо да у првом разреду највећиброј учитеља наставу за предмет Свет око нас реализује у пригоднимнаставним објектима (учионица 42%, парк, школски врт, непосредноокружење и др.) како би се ученици непосредно упознали са темама које сеобрађују. Ово сматрамо веома битним за ученике овог узраста који стичупрве кораке у самосталном функционисању, а самим тим и сазревању иукључивању у свет одраслих. Са преласком у сваки следећи разред учионицасве више заузима примат у односу на друге наставне објекте. Видимо да се учетвртом разреду теме из Природе и друштва највећим делом одвијају уучионици, око 70%, што сматрамо неприкладном и непродуктивном формомнаставе. Овде можемо констатовати да је за ученике у нижим разредимаосновне школе карактеристично да је њихова пажња краткотрајна и флуидна,па самим тим квалитетна обрада наставног градива кроз излагање учитеља ипасивно слушање од стране ученика није у интересу ни учитеља ни ученикаи не може довести до прихватљивих резултата. Поред несталности икраткотрајне пажње, већина ученика је на овом развојном узрасту моторичкиврло активна и не одговара им класична наставна обрада у смислу да токомнаставног часа буду статични, односно да седе на једном месту без престанкаи при томе буду сконцентрисани на наставно градиво. Стога желимо даистакнемо потребу да настава буде организована тако да захтева од ученикане само интелектуалну већ и моторичку активност што, сложићемо се, није 183

Објекти рада у настави природе и друштвабаш најпогодније у учионици која је пренатрпана клупама, столицама,ормарима итд. Чак и када учитељ потенцира активно ангажовање ученика уреализацији наставне теме, посредан контакт који се у учионици остварује сапредметом сазнања ретко може бити посебно занимљив и користан заученике. Како сами називи предмета Свет око нас и Природа и друштво говорео томе шта се проучава у настави тих предмета, намеће се логичан закључакда ове наставне предмете треба посматрати као неодвојив део од природне идруштвене средине у којој ученици живе. Самим тим и наставни објекти укојима се реализују ове наставне теме треба да се налазе у средини (или даподржавају средину) у којој ученици живе и у којима могу остваритинепосредан контакт са предметом сазнања. Овде се можемо надовезати наједан од најважнијих и најзаступљенијих дидактичких принципа у настави ато је принцип очигледности. Од посебног значаја за процес усвајања знањакод ученика нижих разреда основне школе јесте приступачност наставногсадржаја који се усваја. Ученици треба да посматрају, анализирају, увиђајуразличите процесе, законитости, да повезују нова знања са претходностеченим, односно да кроз своју личну активност у настави и сами долазе дознања које треба да усвоје. Задатак учитеља у овом случају јесте даученицима обезбеди адекватне наставне објекте у којима ће иматинепосредан чулни додир са наставним садржајима које треба да усвоје.Самим тим и од адекватно изабраног наставног објекта зависиће колико ћеквалитетно бити обрађен наставни садржај од стране наставника и, са другестране, бити на прави начин усвојен код ученика. Да наставници имају свест о потреби за адекватним наставнимобјектима показала је и скала процене коју смо поставили пред њих. Овдесмо добили врло задовољавајуће одговоре на питања везана за наставнеобјекте и интерес деце да баш у таквим објектима тече процес усвајањанаставног градива. Можемо рећи да се наставници у глобалу слажу са ставом 184

Објекти рада у настави природе и друштвада ваншколски објекти, као и адекватни наставни објекти у оквиру школепотпомажу и чине наставу ефикаснијом, а ученицима пружају квалитетнијазнања. Другим речима, можемо рећи да су наставници потврдили нашупретпоставку и сматрају да су садржаји овог наставног предмета бољеобрађени и разумљивији за ученике када се обрађују у адекватним наставнимобјектима. На другој страни, када се вратимо на први део истраживања,видимо да наставници нису у потпуности спремни да учионицу заменеадекватнијим наставним објектом. Ово можемо видети и у скали проценекада се пореде наставни објекти који су у директној вези са садржајем који сеобрађује, доста наставника је одговорило да се углавном слаже, што можемотумачити да у обради ових тема остављају и значајан простор чињеници да сеове теме могу квалитетно обрађивати и у класичној учионици, са чиме се мине слажемо. Овим желимо да скренемо пажњу на чињеницу да постојизначајан број наставника који, иако се декларативно залажу за усаглашавањенаставе са наставним објектом у коме се одвија и саму сврсисходност таквенаставе, нису децидирано спремни да наставу на овакав начин и релизују.Стога сматрамо да и међу учитељима који имају у великој мери позитиванстав о настави у адекватним наставним објектима један број њих (поред онихкоји се не слажу или су неодлучни са тврдњама из скале), иако се позитивнопредстављају као заговорници адекватних објеката у настави, има негативаноднос према померању наставе из класичне учонице у друге наставне објекте.Ово можемо приписати недостатку адекватних објеката за поједине наставнетеме, неспремношћу учитеља да се активније посвете планирању реализацијенаставног садржаја или једноставно ставу да је наставни објекат небитан запроцес реализације наставе. Дубља анализа оваквог нашег закључка тренутноније могућа, јер би захтевала низ нових истраживања, већу популацију,школе које поседују исте наставне објекте у школи и ван ње, и слично. Како се ово наше истраживање не би завршило на једноставнојконстатацији постојећег стања, дужни смо и да поставимо неке могуће 185

Објекти рада у настави природе и друштвасмернице којим би се наставним објектима, не само у предмету Природа идруштво већ у читавом школском систему, посветила већа пажња и како биова врло комплексна област добила значајније место у проучавању системаобразовања и васпитања. Сама педагошка литература је врло оскудна упроучавањима која се баве утицајима наставних објеката на васпитно -образовни процес, чиме ретко срећемо анализе наставних објеката чак и уоквиру ширих или општих педагошких теорија и проучавања. Ово показуједа постоји реална потреба за придавањем веће пажње проучавањима иистраживањима која би се бавила утицајима, функцијама, значајемконкретних или наставних објеката уопште за сам наставни процес иквалитетније образовање ученика. Сматрамо да би за квалитетнију и садржајнију наставу, конкретно запредмет Природа и друштво, значајан корак био када би се у фонду часова заовај предмет, за поједине наставне области, јасно назначило у којемконкретном наставном објекту настава треба да се реализује. Неке теме се немогу реализовати ван учионице, друге, пак, могу преко посредних наставнихсредстава и објеката, а неке је неопходно реализовати у природној илидруштвеној средини. Тиме би учитељи добили обавезу да неке веома битнетеме морају реализовати у наставним објектима који представљајунајидеалније решење за функционално повезивање садржаја наставне теме иместа на коме се она обрађује. Поред горе наведеног, сматрамо да постоји и реална потреба застручним усавршавањем наших наставника и професора, која би се одвијалау смеру адекватног и рационалног искоришћавања наставних објеката ушколи и ван ње. Само образовање стручних сарадника школе (педагога ипсихолога) скоро се уопште не бави проблемом наставних објеката у школи,тако да учитељи са те стране немају квалитетну и потребну помоћ уорганизацији и реализацији наставе. Такође, учитељски факултети, где нашиучитељи стичу образовање, не придају довољно значаја методичком и 186

Објекти рада у настави природе и друштваорганизационом аспекту реализације наставе у наставним објектима који се,поред класичне учионице, могу користити у настави. Због свега овога наведеног сматрамо да постоји реална потреба заорганизацијом стручних семинара, обука и предавања за наставнике накојима би се више пажње посветило области наставе објеката у васпитно -образовном процесу, да би ови објекти били сврсисходније и у већој меризаступљени у настави. Сасвим је могуће и да један број учитеља немадовољна предзнања или није сигуран у избор адекватне наставне методе којуби користио у наставним објектима ван учионице, па стога наставу реализујеу учионици, иако сматра да она није адекватан објекат за конкретну тему којасе обрађује. 187

Објекти рада у настави природе и друштва Резиме Наше истраживање је било подстакнуто чињеницом да се у разнимтеоријама наставе и школских система велики значај придаје организацији,методици и садржајима наставе, док је много мањи број истраживања ирадова везан за наставни објекат у коме се сам наставни процес реализује. Тусмо покушали да дамо историјски преглед настанка и развоја наставнихобјеката, као и тренутно стање, односно тренутно постојеће савремененаставне објекте у данашњој школи. Пошто је дуги низ година главнинаставни објекат у школи била класична универзална наставна учионица,покушали смо да скренемо пажњу на нека ограничења оваквог наставногобјекта, као и на друге наставне објекте који могу надоместити недостаткекласичне учионице. С тим у вези, дали смо неколико врста подела наставнихобјеката, на које смо наишли у стручној литератури, као и опис већег бројанаставних објеката и њихов могући позитиван учинак у реализацији наставе. Кроз истраживање смо желели да испитамо који су то наставниобјекти у којима се одвија настава, да ли су ти објекти у функцији наставе инаставног процеса, као и то како наставници виде наставне објекте који сеналазе ван класичне учионице. Од инструмената смо користили упитник искалу Ликертовог типа. Добијене резултате смо анализирали тако што смодали кратку анализу за свако питање из упитника, а затим смо покушали дадамо синтетизован одговор за сваки разред посебно, јер су питања уупитнику директно везана за наставне саджаје који се обрађују у нижимразредима основне школе. Скалу процене смо анализирали као анализуодговора који су највише заступљени на наше тврдње, али и кроз повезивањеса одговорима, односно резултатима које смо добили у упитнику. 188

Објекти рада у настави природе и друштва Кроз цео ток нашег истраживања стекли смо, са једне стране,позитиван утисак да велики број учитеља правилно схвата развојне потребедеце и покушава да наставу прилагоди њиховом узрасту кроз коришћењенаставних објеката који су у директној вези са наставним садржајима који сепроучавају. Опет, имамо значајан број учитеља који наставне теме удиректној вези са природним и друштвеним окружењем, реализују у целини,или великим делом, у учионици, која је крајње неадекватан наставни објекат.С тим у вези можемо рећи да се наша хипотеза о настави Природе и друштва,која се често реализује у ненаменским објектима, показала исправном. Даљом анализом резултата, кроз скалу процене, увидели смо данаставници имају позитивно мишљење о наставним објектима који могу битиу функцији наставног градива и да сматрају да је реализација наставе уоваквим наставним објектима боље обрађена и разумљивија ученицима негонастава у класичној учионици. Међутим, како је велика разлика измеђуставова учитеља у скали процене и одговора које смо добили у упитнику, саправом можемо сматрати да наставници не могу или не желе да већи деонаставе помере из учионице у друге адекватније наставне објекте. Дошли смо до закључка да се у целокупном систему васпитно-образовног процеса мора више пажње посветити објектима у којима сенастава реализује. Такође, сматрамо да би било позитивно да се у фондучасова намењеним за поједине наставне садржаје и области (у овом случајуиз предмета Природа и друштво и Свет око нас), јасно одреди број часовакоји се мора реализовати у непосредним наставним објектима, као и онимобјектима који су ван класичне учионице. Такође смо мишљења да је веома значајно да се наставници разредненаставе што више едукују о предностима коришћења разних наставнихобјеката, било кроз самостудирање или усавршавање на семинарима,курсевима, предавањима, обукама и слично. 189

Објекти рада у настави природе и друштва SUMMARY Our research was induced by the fact that great significance is attached tothe organisation, teaching methods and contents in different teaching theories andschool systems. On the other hand much fewer researches and studies areconnected with the teaching facility in which teaching process itself is realised.Here we tried to give the historical survey of the origins and development ofteaching facilities, as well as the current condition, that is now existing modernteaching facilities in today’s schools. For many years the main teaching facility atschool has been the classical, universal classroom. Therefore we tried to drawattention to certain limits of this teaching facility, as well as to the other teachingfacilities that can compensate weak points of the classical classroom. In thisconnection, we gave several classifications of teaching facilities which we found inthe professional literature, as well as the description of the greater number of theteaching facilities and their possible positive efficiency in the teaching realisation. Through the research we wanted to find out about the teaching facilitiesin which teaching is held, if these objects fulfil teaching or teaching processfunction, as well as how teachers see teaching facilities outside the classicalclassroom. The instruments we used are a questionnaire and the Lickert’s scale.Weanalysed the results in a way that we gave the short analysis for each question fromthe questionnaire. Then we tried to give the synthesized answer for each classseparately, because the questions in the questionnaire are directly linked with theteaching contents done in lower grades of the primary school. We analysed theevaluation scale as the analysis of the answers mostly given to our statements, but 190

Објекти рада у настави природе и друштваalso through the connecting with the answers, that is results we got in thequestionnaire. On the one hand, throughout the research, we got the positive impressionthat a large number of teachers understand correctly children’s developing needs.They try to adapt teaching to their age using teaching facilities that are directlyconnected with the teaching contents which are studied. On the other hand, there isa significant number of teachers realising teaching contents directly connected withenvironmental studies in the classroom, the ultimately inadequate teaching facility.Moreover, we can say that our hypothesis about environmental studies teaching infacilities not aimed for it, appeared to be true. Further result analysis, through the evaluation scale, showed that teachershave positive opinion about the teaching facilities that can be in function ofteaching contents. They think teaching realisation in such teaching facilities isbetter done and more understandable to pupils than teaching in the classicalclassroom. However, since there is a big difference between the teachers’ opinionsin the evaluation scale and the answers we got in the questionnaire, we canrightfully think that teachers cannot or do not want to move great deal of teachingfrom the classroom into more adequate facilities. Our conclusion is that more attention has to be paid to the teachingfacilities in the overall educational system. We also think it would be positive todefine clearly number of classes that must be realised in the teaching facility itself,as well as in facilities outside the classical classroom. It should be planned forcertain subjects (in this case for Science and Humanities and Environmentalstudies). We also think that it is essential to educate teachers about the advantagesof using different teaching facilities through the studies or advanced teachertrainings in the seminars, courses, lectures and similar. 191

Објекти рада у настави природе и друштва 192

Објекти рада у настави природе и друштва ЛитератураАксентијевић, Боривоје (1980): На изложби у Педагошком музеју у Београду поводом сто година Просветног савета Србије и 35 година школства и просвете у СР Србији, Настава и васпитање, 4, Београд, стр. 621-624.Анчин, Василије (1977): Функција разредне библиотеке у специјализованој учионици разредне наставе, Педагошка стварност, 5, Нови Сад, стр. 386-396.Аџић, М. Сретен (1924): Пољска учионица ( хигијенско педагошка установа), Графички завод, ,, Макарије “ А.Д. Београд – Земун.Бајбутовић, Зоран (1979): Просторна структура нове школе, Педагогија 3, Београд.Бајбутовић, Зоран 1983): Архитектура школске зграде, Сарајево.Бајбутовић, Зоран (1989): Пројектовање и изградња нових школских зграда, Иновације у нстави, 3, Крушевац, стр.199.Бајић, Живорад (1982): Опремљеност, функционалност и ефикасност библиотека основних школа и њихово прерастање у наставно – информационо доку – ментационе центре, Настава и васпитање, 5, Београд, стр.949-968.Бајлон, М.(1958) : Школске зграде, Грађевинска књига, Београд.Банђур, В. и Поткоњак, Н. (1999) : Методологија педагогије, Савез педагошког друштва Југославије, Београд.Банђур, В. и Поткоњак, Н. (2002) : Истраживање у школи, Учитељски факултет Ужице,Ужице.Лекић, Ђорђе (1974): Методика наставе познавања природе и друштва, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.Безданов, Стеван (1958): Коришћење техничких објеката за наставу у осмо- годишњој школи, Савремена школа, Београд, стр.95Берберовић, Сеад (1953): Библиотека и рад у њима, Свјетлост, Сарајево.Бећаревић, Јосип (1957): Школски врт у систему техничког васпитања, Педагошка Стварност, 8, Нови Сад.Блажековић – Фирлан (1974): Књижница основне школе, Школска књига, Загреб.Богдановић, Б. (1971): Грађење нове архитектонске школе, Универзитет данас 1, Београд.Вилотијевић, Младен (2000): Дидактика 1, Завод за уџбенике и наставна средства и Учитељски факултет, Београд.Вилотијевић, Младен (2000): Дидактика 3, Завод за уџбенике и наставна средства и Учитељски факултет, Београд.Вилотијевић, Младен: Савремено опремање педагошких академија за образовање учитеља, Иновације у настави, Крушевац. 193

Објекти рада у настави природе и друштваВлаховић, Бошко (1984): Потребне су иновације у изградњи школа, Иновације у настави, 3, Београд, стр. 171-176.Влаховић, Бошко (1984): Иновације у школској архитектури, Иновације у настави 3, Београд, 1984, стр. 176-179.Влаховић, Бошко (1985): Како основати школску медијатеку, Иновације у настави, 2, Крушевац, стр. 106 – 111.Влаховић, Бошко (1987): Школска медијатека, Иновације у настави, 3, Крушевац, стр. 272-273.Влаховић, Бошко (1987): Школска медијатека, Нова просвета, Београд.Влаховић, Бошко (1998): Школски мултимедија центар – медијатека, Савез педагошких друштава Југославије, Београд.Влаховић, Бошко (1977): Мултиопциона школска архитектура, Иновације у настави, 1, Београд, стр. 1-11.Вукадиновић-Зиндовић, Гордана (1987): Од библиотеке до медијатеке – један експеримент, Ревија образовања, 1, Београд, 1987, стр. 43 – 52.Вуковић, Владислав (1989): Лекић Ђорђе: Школска медијатека и систем специјализованих учионица, Васпитање и образовање, 1, Титоград, стр.87-88.Вукчевић, Радојка(1955): Учионица – позорница за комуникативне активности, Васпитање и образовање, 5-6, Подгорица, стр.60-69Гавриловић, Мирослава (1983): Улога, место и значај Педагошког музеја у реформи образовања и васпитања у СР Србији ( 1974 – 1980), Настава и васпитање, 1-2 Београд, ( 112-116).Гајић, Славко (3. 12. 1977): Специјализована учионица – боља настава, Просветни преглед.Герд, С.В. (1954: Огледи посматрања на животињама у школској пракси, Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд.Голднер, Војка и Трнавац, Недељко (1982/82): Педагошка функција разноврсних облика школске библиотеке, Анализа и истраживања у образовању и васпитању, 5, Титово Ужице, стр. 105 – 112.Голнер, Нада и Мужић, Владимир (1959): Експериментална верификација образовног ефекта ученичких посјета музеју, Педагошки рад, 3-4, Загреб, стр. 125-130.Голнер, Нада (1957): Коришћење музеја и музејске грађе у наставном процесу савремене школе, Савремена школа, 1-2, Београд, стр. 521- 524.Голнер, Нада (1960): Два примјера организације наставних јединица у музеју, Настава и васпитање, 7-8, Београд, стр.428 - 432.Грубачић, Коста (1964): Енциклопедијски лексикон библиотекарства, Завод за Издавање уџбеника, Сарајево.Даниловић, Мирчета(1971): Улога, могућности и начин рада електронске учионице у реализацији програмиране наставе, Зборник Института за педагошка истраживања, 5, Београд, стр. 148-154. 194

Објекти рада у настави природе и друштваДаниловић, Мирчета (1973): Нови тип електронске учионице за програмирану наставу и њена улога, могућности и начин рада, Ревија модерне образовне технолоје, 1, Београд, стр. 38 – 43.Даниловић, Мирчета (1996): Савремена образовна технологија, Институт за педагошка истраживања, Београд.Даријевић, Вићентије: Ђорђе Лекић (1973): Специјализоване учионице у основној школи, Педагошки рад, 7-8, Загреб, стр. 398-401.Ђорђевић, Владимир (1967): Школски врт, Младо поколење, Београд.Ђорђевић, Милутин (1979): Нека питања изградње и организације школског простора, Педагошка стварност, 6, Нови Сад, стр. 522-526.Зиндовић-Вукадиновић, Гордана(1983): Школске медијатеке – искуства и перспективе, Иновације у настави, 1, Крушевац, стр. 35-38.Јукић, Стипан(1980): Електронска учионица за програмирану наставу у педагошком образовању будућих наставника, Настава и васпитање, 5, Београд, стр.847-859.Кастропил, Иво (1979): Опремљеност и кориштење школских књижница у одгојно – образовном процесу, Школски вјесник, 4, Сплит, стр.257- 269.Корка, Јован (1961): Школа, Веселин Маслеша, Сарајево.Лазаревић, Ж. и Банђур, В. (2001): Методика наставе природе и друштва, Учитељски факултет, Јагодина-Београд.Лазић, Бранка (2003): Савремени повртар, Научно-стручни часопис из области Повртарства, Пољопривредни факултет, бр. 7, Нови Сад.Лекић, Ђорђе (1974): Специјализоване учионице у основној школи, Педагошки факултет, Зрењанин.Лекић, Ђорђе (1987): Школска медијатека и систем специјализованих учионица, Јединство, Приштина, Дечје новине, Горњи Милановац.Лукић, Нада (1984): Мултимедијски центар, Први конгрес учитеља Србије, Београд, стр. 131- 134.Мирковић, Ж.(1960): Коришћење школске баште и зоокутка у настави природних наука, Савремена школа, Београд.Мирковић, И. и Небригић, Д. (1974): Методика наставе познавање друштва, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.Михаиловић,Добривоје (1999): Методологија научних истраживања, ФОН, БеоградНикић, Нада (1997): Школска медијатека – предуслов савремене наставе у учењу, Иновације у настави, 1, Београд, стр.26-29.Новаковић,Љ. Требјешанин, Б. Гашановић, Б. (2004): Активно учење кроз свет око нас 1,2,3, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.Палнџић,Н. (1962): Организација библиотеке у основној школи, Школа данас, 2, Мостар, стр. 50 – 51.Пап, Иванка (1989): Функција и задаци школске библиотеке у наставном процесу, Зборник радова Педагошке академије, 1, Сремска Митровица, 195

Објекти рада у настави природе и друштва стр. 75-77.Педагошка енциклопедија (1989, Завод за уџбенике и наставна средства, Школска књига и др. Београд.Пекановић,Ј. (2002): Голуб, Драганић, Београд.Петњарић, Лазар (1970): Рад у специјализованим учионицама, Живот и школа, 9-10, Осјек.Петровић,Б., Крстић, Д., Илић, Ђ. и Петровић, Ђ. (1971): Размишљања о новој школи, Универзитет данас, 1, Београд.Плеше, Бранко (1981): Савјетовање Улога музеја у реформисању одгоја и образовања, Педагошки рад, 1-2, Загреб, стр. 112 – 114.Пољак, Владимир (1971): Специјализоване учионице, Школска књига, Загреб.Пољак, Владимир (1982) : Дидактика, Школска књига, Загреб.Поповић, Н. (2004): Чинчила, Драганић, Београд.Продановић, Т. и Ничковић, Р. (1974): Дидактика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.Продановић, Тихомир (1968): Методика наставе познавања природе, Завод за уџбеникe и наставна средства, Београд.Продановић, Тихомир (1962): Дидактички аспекти упознавања и примењивања објеката и средстава наставног рада, Педагошка стварност, 8, Нови Сад.Продановић, Тихомир (1966): Објекти и средства наставног рада, Наша школа, 7- 8, Сарајево.Продановић, Тихомир (1966): Објекти и средства наставног рада, Наша школа, 9-10, Сарајево.Продановић, Тихомир (1981): О структури и функцији оперативног педагошког школског кабинета, Настава и васпитање, 4, Београд, стр. 813-819.Продановић, Тихомир: Мате Бајлон (1960): Школске зграде: Значајно дело о школским зградама, Педагошка стварност, 1, Нови Сад, стр. 64-65.Радовић, Слободан (1982): Школска библиотека у настави, Дечје новине, Горњи Милановац, стр. 87.Ранчић, Христофор (1991): Организација учионичког простора и опреме као фактор рационализације наставе, Учитељ, 37/38, Београд, стр.131-133.Сарић, Бошко (1998): Организација посете музеју, Методичка пракса, 3 – 4, Београд, стр. 51 – 59.Стринека, Перо (1970): Специјализоване учионице у наставно-одгојној пракси основне школе, Погледи и искуства у реформи школства,2, Загреб, стр.1-9.Суботић, Гаврило: Др Зоран Бајбутовић (1983): Архитектура нове школе, Наша школа, 7-8, Сарајево, стр. 522-525.Тариташ, Милан (1977): Улога музеја у одгојно-образовном процесу, Педагошки рад, 3 – 4, Загреб, стр.155-160.Тодоровић, Драгица (1977): Организација одељењске библиотеке, Методичка 196

Објекти рада у настави природе и друштва пракса, 3, Београд, стр.72 – 77.Тодоровић, Милан (1977): Организација и унапређење педагошког рада у Народном музеју у Панчеву, Настава и васпитање, 2-3, Београд, стр. 259-270.Ћетковић, Вјекослав (1980): Методика рада са ученицима у уметничким музејима и Галеријама, Настава и васпитање, 5, Београд, стр. 807-817.Филиповић, Никола (1981) : Дидактика 1, Светлост, Сарајево.Црљенко, Бранимир (1984): Школска књижница у основној школи, Педагошки рад, 5 -6, Загреб, стр. 262 – 268.Шимлеша, Перо (1965): Неки проблеми изградње учионица у основној школи, Педагошки рад, 3-4, Загреб.Шћуканец, Кристина (1986): Школски простор – дан или задан? Иновације у настави, 3, Крушевац, стр. 139-142.Шуљагић, Радмила (1972): Библиотека у основној школи, Народна библиотека СР Србије, Београд.Шуљагић, Радмила (1982): Медијатека и нова школа, Друштво библиотекара, Ријека.Шуљагић, Радмила (1984): Школска медијатека, Народна библиотека Србије, Београд.Шурјановић, Милена, Сотировић, Велимир и Ковачевић, Вукашин (1980): Стање и опремљеност специјализованих учионица у градској заједници Нови Сад, Школа и друштво, 1-2, Нови Сад, стр.41-50. 197

Објекти рада у настави природе и друштва ПРИЛОЗИ Упитник за учитељеПоштовани колега, У циљу сагледавања стања у којим наставним објектима се свереализује настава Природе и друштва најлепше Вас молимо да пажљивопрочитате питања из упитника и искрено одговорите. Напомињемо да нематачних и нетачних одговора, већ да су сви одговори који објективноизражавају Ваше мишљење подједнако вредни. Анкета је анонимна, адобијени подаци ће се користити у истраживачке сврхе. Хвала на сарадњи!Пол наставника ж мГодина радног стажа ______До сада сам радио-ла у разредима I II III IV (заокружи)Питања Одговори Mислим да би требало радити у:У ком наставном објекту 1. Учионицасте реализовали наставну 2.Специјализована учионицатему: Оријентација у 3. Паркпростору и времену? 4.______________________I раз.У ком наставном објекту 1. Специјализована учионицасте реализовали наставне 2. Школски вртсадржаје о живој природи 3. Школска економија 4.______________________? 1. Учионица I раз. 2. МедијатекаГде сте реализовали 3. Раскрсницанаставне садржаје о 4._____________________саобраћају ? I раз.Где сте реализовали 1. Учионицанаставне садржаје везане 2. Кабинет информатикеза наст.тему 3. Школски вртЖива природа 4. Парк II раз. 5.______________________ 198

Објекти рада у настави природе и друштваГде сте реализовали 1. Учионицанаставне садржаје везане 2.Специјализована учионицаза наст.тему Нежива 3. Школска медијатекаприрода ? 4.______________________ II раз. 1. Учионица 2.Специјализована учионицаГде сте реализовали 3.Природни наставни објектинаставне садржаје везане 4.______________________за наст.тему Насеља? II раз.Где сте обрађивали 1. Специјализована учионицасадржаје о природним 2. Школска медијатекастаништима и животним 3. Паркзаједницама? 4. Река III раз. 5.______________________У којим наставним 1. Учионицаобјектима сте 2. Специјализована учионицареализовали наставне 3. Природни наставни објектисадржаје о просторној 4.______________________оријентацији? 1. Учионица III раз. 2. Друштвени наставни објекти (споменици, установе)Где сте обрадили градиво 3.______________________везано за завичај данас иу прошлости? III раз.У ком наставном објекту 1. Учионицасте реализовали садржаје 2. Специјализована учионицавезане за живи свет на 3. Природни наставни објектиземљи? 4.______________________ IV раз. 1. Природни наставни објектиГде сте обрадили градиво 2. Специјализована учионицао рељефу Србије ? 3. Учионица 4._______________________ IV раз.Где сте обрадили 1. Учионицанаставне садржаје о 2. Друштвени наставнипрошлости Србије? објекти IV раз. 3._______________________ 199