OBJEKTI ZA IZVOĐENJE NASTAVE PRIRODE I DRUŠTVA

Објекти рада у настави природе и друштвациљу настављања процесног развоја и употребљавања технике и науке каоосновне материјалне производње“. На конгресу FID-e у Вашингтону 1950.године дефиниција одговара и педагошкој документацији, која настаје у токупедагошког научног рада, рада наставника у школама и другим васпитно-образовним установама и свих оних који се баве просветном делатношћу. Због различитих могућности класификације, педагошкадокументација може да се организује према специфичностима које ту школуодликују. Ипак, постоје неке карактеристике васпитно - образовнихорганизација, које могу бити примерене документацији сваке школе. По аутору Е. Химерлајху (Шуљагић, 1984, 44), „основне групепедагошке документације су: - школска документација, - наставна (дидактичко - методичка), - наставничка, - документација педагошко - психолошке службе, - ученичка документација, - просветна документација, - документација педагошког научно - истраживачког рада и - педагошко - психолошка и стручна литература Школска документација се односи на општу и нормативну делатностшколе. У овиру ове документације може се издвојити више група, премаактивностима и делатностима, затим по садржају документа и његовомизвору: - документација органа управљања у школи, - документација просветно-педагошке службе и других стручних служби, која се односи на рад одређене школе, - документација стручно - педагошких органа школе, - документација о школској згради и инвентару, - распоред часова, календар школе, школски летопис, 50

Објекти рада у настави природе и друштва - документација о културној и јавној делатности школе, - документација о бризи за здравље, одмору и рекреацији ученика, - административна документација (води се према прописима, одлукама и решењима виших просветних органа), - документација о раду са родитељима и стараоцима, - документација о посебним задацима школе и - документација о догађајима који нису предвиђени плановима и програмима.“ Дидактичко - методичка документација пружа могућност праћењанаставног процеса у циљу његовог унапређивања. Наставна документацијасадржи описе наставних поступака и метода, активности ученика инаставника, коришћена наставна средства и помагала. Ова документација се може разврстати на: - документацију о настави (редовној, допунској, додатној, продужној), - документацију о испитивању и оцењивању ученика, - документацију о дидактичком и другом материјалу који се израђује у школи за наставу и учење. Наставничка документација има вишеструку улогу. Помоћу њенаставници евидентирају свој васпитно-образовни рад и проверавају како суреализовали планиране задатке. Групе које она обухватају су следеће: - документација о раду наставника, - персонална документација, - документација о педагошком и стручном усавршавању наставника. Документација педагошко - психолошке службе: У образовно - васпитним установама постоји специјализована службакоја се бави унапређивањем образовно-васпитног рада у тим установама. Овуслужбу обављају школски педагог и школски психолог. Они су главнисарадници за све области информисања у школи. Они израђују 51

Објекти рада у настави природе и друштвадокументацију која се односи на послове које обављају. Педагошкадокументација која настаје у школи служи свим корисницима, а педагогу ипсихологу посебно као повратна информација, јер помоћу ове документацијеимају непо ср едан увид у р ад шко ле и мо гу да упо знају стање наставе, раднаставника, успех ученика и друге делатности школе. По Шуљагићу (1984,45) ,,Документација педагошко-психолошкеслужбе обухвата: - документацију школског педагога и - документацију школског психолога. Ученичка документација је део педагошке документације и односи сена ученика и његов рад у оквиру наставе и ваннаставне активности. Онасадржи по Шуљагићевој (1984,45): - документацију која се односи на рад ученика као појединца, која говори о његовим напорима и успеху и - документацију која садржи разне податке о ученику добијене на основу анкета, посматрања ученика и других података и метода“ по ( Шуљагић, 1984, 45). Просветна документација Карактеристика просветне документације је да настаје изван школа иваспитно - образовних установа, с циљем да усмерава, помаже и унапређујењихов рад, као и рад осталих установа које се баве питањима просвете,васпитања и образовања. Анализа докумената просветно - педагошке документације омогућаваупознавање са многим гледиштима педагошког деловања, у одређеномвременском раздобљу и одређеној средини. Њихово проучавање иунапређивање упозорава на одређене законитости у развоју. Због свега тога педагошка документација треба да обухвати наставнепланове и програме, законске и стручне документе који се односе на школскисистем и систем образовања и усавршавања наставника, извештаје и анализе 52

Објекти рада у настави природе и друштвао раду појединаца у школи, документацију о раду стручних актива, припременаставника за извођење наставе, стручна предавања и анализе методичкихпоступака, приказе, библиографије стручне литературе, резултате праћења итестирања, запажене ученичке радове, стручне радове наставника, рађене уоквиру њиховог даљег школовања. 4.2. Објекти рада изван школе – у природи Школе, које су добро организоване, имају у свом саставу и другеобјекте где се реализују наставни садржаји Природе и друштва, а то сунаставни објекти у природи. У наставним објектима у природи ученици сеупознају са средствима и начином човековог деловања на природу. За гајењебиљака и појединих животиња користе се разна средства и примењују многипоступци. Оваквим начином, тј. активним деловањем на природу, ученици суу могућности да схвате природне законитости и присну везу имеђу теорије ипраксе. Поред практичних радова, посматрања и огледа у шко лско м вр ту ипарку, код ученика се развија интерес за лепо, љубав према природи, навике,за проучавање и заштиту природе. Природа је посебно значајна и као наставни објекат за директноупознавање природних појава и процеса. Ученици ће најбоље упознатигеографске објекте (реке, језера, мора, брда, острва, клисуре и др), животнезаједнице (бара, њива, ливада, шума, воћњак, вино рг да и др) ипољопривредна газдинства (фарма, рибњак, поља и др) у самој природи. 53

Објекти рада у настави природе и друштва 4.2.1. Школски врт У нашој земљи школски вртови имају давнашњу историју. Школскивртови су у школама Војводине били присутни и у 19. веку. У КраљевиниСрбије школски прописи су захтевали да свака основна школа има земљиштеза башту и игру ученика. Сеоске школе су имале по неколико хектараземљишта. Тако су ученици основних школа вежбали појединепољопривредне радове. Школске баште су служиле као огледна добра. Онесу, такође, биле узори добрих врста биљних култура и добрих раса домаћихживотиња. Познати педагози Ј. А. Коменски и Ж. Ж. Русо истичу да ученицитреба да стичу знања властитим искуством, посматрањем у природи и радому школском врту. Посебан значај школским вртовима су дали О.Кершенштајнер и П. Фикер. По њиховом мишљењу, рад у школским вртутреба да је обавезни део наставе. У историји школских вртова позната личност у Србији био је СретенАџић. У Учитељској школи у Јагодини (Аџић, 1924) школски врт је биопознат и ван граница Србије. Његове пољске учионице и данас заслужујупуно пажње.Васпитно-образовна вредност школског врта Школcки врт треба посматрати као сегмент природе органски везан зашколу. Његов задатак јесте да служи извођењу наставе, а посебно наставесвета око нас, природе и друштва, биологије... У школском врту ученици сеупознају са средствима и начином човековог деловања на природу. За гајењепојединих биљака и животиња користе се разна средства и примењују многипоступци. На овај начин, активним деловањем на природу, ученици су умогућности да разумеју природне законитости и тесну везу између праксе итеорије, без које је немогуће решавање неких проблема. Поред практичних 54

Објекти рада у настави природе и друштварадова, посматрања и огледа у шко лско м вр ту, ко д ученика се развијаинтерес за лепо, љубав према природи и навике за проучавање и заштитуприроде. Активно уређивање школског парка, а посебно неговање цвећа изеленила, продубљује естетски смисао. Вредност школског врта је још већа због уношења радно - техничкихелемената у образовно - васпитни рад школа, а посебно због производнограда у њој. У току рада ученици ће моћи да се упознају са применомприродних наука у пољопривреди, научним принципима производње, кодњих ће моћи да се оствари спремност да се посвете радној делатности упољопривреди, да негују културу рада и друго. Ученици ће радом долазитидо уверења да је гајење биљака и животиња повезано са физичким иинтелектуалним радом, и да оно зависи од степена примене научнихпринципа у пракси. Радећи у школском врту, ученици ће научити да ценетуђи рад. Поред тога, захваљујући раду ће се учврстити дисциплина,истрајност, одговорност и тачност, а такође развити и осећање поноса напостигнут успех.Оснивање школског врта Изглед школског врта одређује средина у којој се школа налази. Сеоскасредина даје веће могућности за потпуније уређење школског врта. Школе уградској средини се налазе се у тежој ситуацији. Урбанистички планови честоне предвиђају довољно простора за школе. При оваквим условима тешко јеосновати школски врт. На селу се лакше може проширити школско двориштена рачун ненасељене површине. У зависности од величине школе зависи икакав ће бити школски врт. У потпуно развијеној школи, у пољопривредномрејону, школски врт треба да буде комплетан. Школе које имају мањеученика могу да имају школски врт са мањим бројем објеката. На оснивање иизглед школског врта, поред места где се школа налази, утичу: а) клима(светлост, температура, вода, ваздушна струјања); б) земљиште (састав, 55

Објекти рада у настави природе и друштвафизичке и хемијске особине); в) флора и фауна, вегетација; г) економскаразвијеност подручја; д) перспективни и урбанистички план развоја општинеи насеља. Клима Свако подручје карактерише одређена клима. Светлост је битанчинилац климе. Она је значајан извор енергије. Правац и јачина директнесунчеве светлости зависе од стране света. Равничарска површина земљиштаприма већу количину светлости. Најмању количину светлости примају стрмесеверне падине. Температура је климатски чинилац који је у вези са сунчевимзрачењем. Топлотни режим земљишта зависи од физичких, хемијских ибиолошких процеса у самом земљишту и приземним слојевима ваздуха.Током дана и године постоје одређена колебања температуре земљишта.Такође се и температура ваздуха мења током дана и године. Степензагрејаности ваздуха условљен је сунчевим зрачењем и карактером активнеповршине. Вода није равномерно распоређена. Постоје сушна и влажна подручја.Нагиб терена, особине земљишта, ниво подземне воде и околна вегетацијаимају утицаја на влажност средине. У климатске чиниоце убрајају се и ваздушна струјања. Свакоподручје има своје локалне ветрове. Ветар, пре свега, исушује подлогу ибиљни свет, али има и механички утицај. На ветрометним местима долази доветролома. Једно од штетних деловања ветра је постепено одношењеземљишта. Суви или влажни, односно хладни или топли ветрови, значајни суи за формирање одређене климе дате области. Земљиште утиче на формирање школског врта својом плодношћу.Плодност земљишта одређује се присуством одговарајућих минералнихматерија, и то у облику доступном за биљке, присуством воде коју биљке 56

Објекти рада у настави природе и друштвамогу да користе и кисеоника у зони кореновог система. Може се сматрати дасе земљиште састоји од минералних и органских материја, ваздуха и воде.Земљиште се карактерише физичким, хемијским и биолошким особинама(Ђорђевић, 1967). У физичке особине земљишта спадају: механички састав,структура, порозност, водни и топлотни режим, боја и друго. Хемијскеособине односе се на укупан хемијски састав земљишта, киселост иапсортивни комплекс земљишта. Жива бића условљавају плодност земљиштаактивно учествујући у биолошким циклусима, у којима се вршитрансформација оних материја које биљке користе у исхрани. Састав флоре и фауне одређене средине утиче на оснивање, величину,састав и општи изглед школског врта. Флора и фауна чине целокупност свихврста биљака и животиња. Флора и фауна представљају инвентар биљних иживотињских врста одређене средине. Земљиште, флора и фауна саклиматским факторима представљају основу за привредни развитак одређенесредине. Равничарска подручја са плодним земљиштем имају развијенупољопривреду, и то нарочито ратарску и повртарску производњу. Побрђа супогодна за гајење воћа и винове лозе. Планинска средина има посебне условеза развитак шумарства и сточарства. Економски развитак локалне средине треба да има утицаја навеличину, састав и изглед врта. Просперитет индустрије данас све вишезависи од пољопривредне производње, било директно или индиректно, па јеотуда потребно да школски врт одражава потребе средине. При формирањушколског врта потребно је извршити подробнију анализу услова локалнесредине у којој се школа налази. С обзиром на задатке, обавезно требаконсултовати метеоролога, агронома, шумара и економисту. Добијена сликауслова треба да чини основу за изградњу плана школског врта.Типови школског врта (Ђорђевић,1967) Климатске карактеристике утичу на класификацију типова школскогврта. У односу на конфигурацију терена можемо издвојити: низински и 57

Објекти рада у настави природе и друштвапланински тип школског врта, а према површини земљишта школски вртможе бити: минијатурни и комплетан школски врт. Школе са ограниченом површином земљишта могу да оснујуминијатурне школске вртове, тј. вртове са ограниченим бројем објеката.Таква ситуација је нарочито карактеристична за градске школе, јер јеобразовање минијатурног школског врта једино могуће решење. Међутим,увек где год је то могуће, треба оснивати комплетан школски врт. Само такавшколски врт пружа све могућности за наставни и ваннаставни рад. У једномшколском врту, зависно од услова локалне средине, могу да преовлађујуелементи ратарства, повртарства, хортикултуре, шумарства, воћарства илисточарства. Услови локалне средине управо треба да одреде избор типашколског врта. У школски врт једног пољопривредног подручја у које јеглавна грана производња повртарских култура највећа површина треба да јепод поврћем. Какав ће тип школског врта да прихвати школа, зависи од конкретнеситуације. Школа може да има школски врт у комбинацији са економијом.Отуда су могуће разноврсне варијанте школског врта. Сигурно идеалан типшколског врта не може да постоји, па се и не може дати одређенијапрепорука.Величина и распоред објеката у школском врту Школски врт треба образовати на земљишту у близини школскезграде. Пре него што се приступи уређењу школског врта потребно је, поредизвршене анализе локалне средине, сачинити конкретан план, и то обазриво исмишљено. Ако се направе грешке, оне се често могу отклонити само узвелике напоре и трошкове. Место за школски врт треба да је равно или благонагнуто. Најповољнији је нагиб земљишта према југу. Треба избегавати местаизложена ветру, уске и влажне долине, места изложена поплавама, односноса високим нивоом подземне воде. Терен на коме ће се подићи школски врт 58

Објекти рада у настави природе и друштвамора да има воду било на самом месту (извор, речица), било у близиниодакле се вода може довести. Земљиште за врт треба да има добра физичка и хемијска својства.Најбоља су места богата хумусом и минералним солима и довољнорастресита. Уколико земљиште нема добра својства, треба га поправити, и топутем додавања ђубрива и мелиорационим радовима. Ако је место зашколски врт инфицирано биљним болестима или је скровиште штетнихинсеката и мишева и распрострањеног корова, онда треба предузетиодговарајуће мере за санирање и оспособљавање земљишта. Овај се посаообавља уз обавезно консултовање одговарајућих стручњака. Колика ће битиповршина зависи од типа који ће бити усвојен, броја ученика и перспективногразвоја школе. Број квадратних метара на једног ученика, по разнимауторима, врло је неуједначен. Постоје мишљења да на једног ученика долази10 – 20m2 (Ђорђевић,1967), што значи да школа са 500 ученика треба да имаповршни од 0,5 хектара, односно један хектар за школски врт. Површиназемљишта за школски врт, свакако, треба да је већа, јер ће се на тај начинобезбедити богатији садржај рада. Комплетан школски врт се не може увекостварити за једну до две године. Стога је потребно поставити динамикуразвоја. Један потпуни школски врт треба да има: а) школски парк и травнате површине; б) колекције културних биљака; в) огледне парцеле и стаклену башту; г) топле леје; д) шумски расадник; ђ) пчелињак; е) кунићарник; ж) перадарник; з) метеоролошку станицу; 59

Објекти рада у настави природе и друштва и) фискултурне терене; ј) простор за игру и разоноду; к) агротехнички кабинет и л) компостиште (Ђорђевић,1967,14). а) Школски парк по Ђорђевићу (1967) обухвата простор око школскогобјекта, а може се простирати и на целокупно школско земљиште. Његовуцелину чине травњаци, цветњаци, дрвећа, жбуње, алпинум, микротераријум,микроакваријум, пољске учионице и статуе. Ако ученици у њему нађуелементе за забаву, место за одмор и учење, онда можемо рећи да школскипарк одговара својој намени. Травнате површине су зелене површине засејане травом. Травњаци сузасејани смешом разних вишегодишњих трава. За наше прилике имају значајследеће траве: енглески љуљ (Lolitum perenne), италијански љуљ (Lolitumitalicum), ливадски љуљ (Festuca elatior), ливадски вијук (Festuca pratensis). Земљиште на коме ће се сејати трава треба да је изриголовано ииситњено. Количина семена за сетву зависи од врсте траве. Сетва се вршиомашком на тешким земљиштима, на дубини 0,2 - 0,5 cm, и то у пролеће.Земљиште засејано травом треба поваљати и залити. За паркове у чистојкултури најдекоративнији је енглески љуљ. Травњаци у парку треба дазаузимају отворене површине и површине испод дрвећа. Цветне површине су засађене једногодишњим или вишегодишњимзељастим биљкама, које имају декоративне цветове и листове. Цвеће се уврту цени према богатству цвета, ароми, форми, једрини и украсности. Оноцвета од пролећа па све до касне јесени. Према трајању цвеће може битиједногодишње и вишегодишње. Једногодишње цвеће добија се из семена, докје вишегодишње (perene) најчешће вегетативно. У школском врту одједногодишњег цвећа имамо следеће врсте: драгољуб, жаворњак, кадивицу,лепу кату, невен, петунију, пркос, салвију и др. Од вишегодишњих биљака у 60

Објекти рада у настави природе и друштвашколском врту имамо: божур, врбену, георгину, дан и ноћ, ђурђевак, љиљан,зевалицу, зеленкаду, гладиолу, зумбул, јаглику, кану, каранфил, красуљак,лала, љубичицу, шебој и др. Цвеће које се размножава семеном производи сеу посебним лејама или стакленицима. Ово нарочито важи за рано пролећноцвеће. Из леја се цвеће расађује на стална места у посебним лејама. Приизбору цвећа треба водити рачуна о боји цветова, трајању цветања и висинибиљке, како би се добила складна боја. У школски парк треба уносити и разнеукрасне биљке, којих има у шуми и на ливади. Тако, на пример, висибаба изшуме врло је украсна у школском врту рано у пролеће. Овим биљкама требаподесити пригодне услове како би нормално могле да се развијају. Цвеће ушколском врту треба распоредити тако да на једној површини буде вишеиндивидуа исте врсте и једнаке висине. Врло је значајно слагање боја цветоваразних врста. Препоручују се вишебојни цветни засади око једне доминантнебоје. На пример: испред четинара и зидова сади се цвеће светлијих боја(светла боја са плавом, црвена са белом, наранџаста са чисто белом). Дрвеће и жбуње су дрвенасте биљке. Дрво (arbor) има надземни део –стабло, на коме се може разликовати неразгранати део (дебло) и крошња.Жбун, жиб, грм (futex) обично нема централно дебло, већ из корена полазивише стабљика које стварају крошњу од земље. Понекад жбун има формусличну дрвету, а дрво форму жбуна. Навешћемо неколико врста дрвећа ижбуња које се може гајити у школском парку. Дрвеће: тиса, јела, смрча,ариш, црни бор, бели бор (наведене биљке су зимзелене), бреза, граб, буква,питоми кестен, храст, орах, жалосна врба, платан, јавор, клен, багрем, црнијасен, бели јасен, дивљи кестен и друго листопадно дрвеће. Жбуње: клека,кривуљ, шимшир, божиковина (све зимзелене биљке), леска, хибискус, руже,глог, дафина, дрен, јоргован, јасмин, јова, зова, форзиција и друго листопадножбуње. Лијани: бела лоза (листопадно) и бршљен (зимзелено). Садницедрвећа и жбуња за школски врт треба набавити из шумских расадника.Саднице су добре ако им је висина 10 - 50 цм, са добро развијеним, али не 61

Објекти рада у настави природе и друштвадугачким кореном и са доста жилица. За њих треба ископати јаме кружногоблика, пречника око 30 цм и дубине у зависности величине корена. Копањејама врши се у јесен, а сађење се обавља у пролеће. Из шуме или из расадникамогу се узимати и веће одрасле биљке. У том случају биљке се саде сабусеном у припремљену јаму. Растојање између појединих биљака треба даизноси око два метра, што зависи од врсте. Распоред дрвећа и жбуња ушколском парку треба да представља природну целину. На пример, одвојитидео земљишта на коме ће у групи бити засађене јеле, део земљишта за смрчу,део земљишта за борове итд. У свакој групи треба да има пет индивидуа.Уколико се жели да се поједине врсте мешају, онда се у групи могу садитијела и смрча; бор и ариш; буква и храст; бреза, граб, липа, јавор и клен. Наовај начин би се створио спој сличан оном у природи. При распоређивању дрвећа треба водити рачуна да багрем и гледичијабуду засађени на ивици парка, чак уз ограду. Топола такође може да заузмедео уз ограду, јер расте прилично брзо и високо. Жбунове треба, такође,садити у групама, али тако да нису у сенци дрвећа. Шимшир је нарочитодекоративан уз ивицу неке стазе. За руже је потребан потпуно отворенпростор. Оне се саде у букетима. У сваком букету индивидуе треба да су истебоје. Руже су најлепши жбунови. Данас има око 12 хиљада оплемењенихсорти, које се међусобно разликују обликом и бојом цвета, величиномстабљике, мирисом и дужином цветања. Поједини жбунови као жутика,форзиција, спиреа и ноклура могу се користити као жива ограда иобликовати. Алпиниум је специјални перенски засад на каменитим местима. Ако ушколском парку има стрмих и каменитих усека, онда перене могу даупотпуне ову празнину. На овим местима могу се гајити одабране планинскебиљке. Ако, пак, у школском врту нема места за грејање планинских биљака,онда их треба вештачки подизати. За алпинуме су погодна она места која суизложена сунцу. При преношењу високопланинских биљака у алпинум 62

Објекти рада у настави природе и друштвабиљку треба узети заједно са земљом у којој је расла. Поред тога, требапознавати и остале еколошке услове под којима се биљка развијала, како бисе у алпинуму створили приближни услови за њихов живот. Примерноуређен алпинум може да представља врло леп украс. У рано пролеће, док сејош не отопи снег, појављују се планинске биљке са својим дивним бојама. Клупе за седење у парку служе за одмор ученика, наставника ипосетилаца. Оне се постављају на ивице већих стаза и испод круна крупнијегдрвећа које даје хлад. Клупе могу бити израђене од дрвета, гвожђа илиизливеног бетона. Свака клупа треба да је обојена другом бојом. Микротераријум је већи кавез у облику паралелопипеда, ограђенситном жичано м мр ежо м, у ко ме се чувају животиње. Његова унутрашњосттреба да буде тако уређена да представља микростаниште, како у погледуконфигурације терена тако и у погледу флоре. Величина кавеза је довољнаако је 2 м дугачак, 1,5 м широк и 1,5 м висок. Потпорни стубови треба да суод бетона или метала, а ограда од ситне жичане мреже. Врата се постављајуна ужој, бочној страни, док шире стране остају слободне ради бољепрегледности. Потребно је унутрашњост кавеза учинити што природнијом.Од камена сачинити малу пећницу за скривање животиња, минијатурни базенза воду, кутак са песком, засадити разноврсне биљке ниског раста (маховину,папрат). Од базена за воду направити одводни канал како би се повременоодводила нечиста вода. Кавез треба да има нагнут кров, који се повременопоставља, а нарочито када је невреме или јако сунце. Животиње које се могу гајити у макротераријуму: зелембаћ, храни сеинсектима и црвима; шумска корњача – храни се маслачком, салатом,пужевима, белоушка – храни се жабама и ситним рибама, јеж – храни сеинсектима и змијама. Ако се жели да се једна врста животиња стално одржи укавезу, онда је не треба чувати заједно са оним врстама које јој могу угрозитиживот (јеж, белоушка, на пример). На кавезу треба да стоји табла (величине14 x 30) са подацима о свакој животињи: народни и латински назив, станиште 63

Објекти рада у настави природе и друштвау природи, начин исхране, размножавање, нега младих, заштита однепријатеља. Преко зиме животиње из макротераријума треба чувати узатвореној просторији са одговарајућом температуром. Макроакваријум је, у ствари, базен са водом у коме се гаје воденебиљке и животиње. Најчешће је амобоидног облика или неправилнополигоналног облика. Базен треба да је оивичен каменом, који је везанцементним малтером. Снабдевање базена водом врши се из водовода или санеког извора. Уколико не постоје такве могућности, вода се доводи у базенпумпом. Да би се вода из базена повремено одводила, треба да постоји уређајза повезивање базена са канализацијом. Дно базена треба да има подлогу одситног песка са нешто шљунка. Један крај базена се може учинити плићим ида му је дно муљевито. Висина воде у базену може да буде око 0,5 м, с тим дасе не прелива преко ивице. Воду у базену треба повремено мењати да се неби загадила. Приликом подизања макроакваријум треба водити рачуна о томеда не буде потпуно заклоњен од неког високог дрвета које би онемогућилопродирање сунчеве светлости до водених биљака. Биљке које се могу гајити у макроакваријуму су: а) биљке које се неукорењују, већ слободно лебде у води: водена папрат, водена лећа, вошћика;б) биљке које се укорењују, али су читаве потопљене у води: водена куга,столисник, водена брадица; в) биљке које се укор ењују, али имају листовекоји пливају на површини воде или штрче из воде: бели локвањ, водениорашац; г) биљке код којих се већи или мањи део издиже изнад воде:стрељача, жабрунка, обична трска. Све ове биљке могу се донети из оближњих бара и река. Пре него штосе засаде, биљке треба добро опрати. У базену биљке не смеју бити превишегусто засађене. Биљке са кореном треба засадити пре него што се сипа вода убазен. Сађење се врши у муљевитом или песковитом дну базена. Послесађења око биљке подлогу треба добро утабати. Преко засађених биљака водасе у базен полако сипа, обично преко хартије. Јак млаз воде може да ишчупа 64

Објекти рада у настави природе и друштвазасађење биљке. Најпогоднија температура воде за гајење биљака је око 16 0Ц. Пренамножене биљке повремено треба уклањати из базена. Животиње које се могу гајити у макроакваријуму су: тањирасти пуж –храни се алгама, лишћем водених биљака, барски пуж – храни се биљкама иалгама, караш златни – храни се глистама и ситним воденим животињама,сунчаница – храни се ситним љускарима, патуљасти сом –храни серазноврсним ситним месом, барски гргеч – храни се глистом, ситнимљускарима, ларвама комарца, тритон – храни се са комадима глисте и др.Животиње треба унети у базен са водом помоћу мреже, а никако их не требахватати рукама. Водоземце – тритоне – не треба стављати у базен са рибама, јер ће свемање рибе појести. Рибе не треба никако хранити мрвицама хлеба. Храназа рибе се може купити у продавницама или је пак можемо сами припремити.За исхрану риба могу се припремити и младе кишне глисте, које требаисецкати и осушити. Рибе треба хранити умерено како храна у базену не биостала и укварила се. Као и сваки организам, тако и рибе могу да оболе.Стога их треба повремено контролисати. Чистоћа воде је важан чинилац даживотиње буду здраве. Поред макротераријума, на посебној табли од дрвета треба исписатиподатке о биљкама и животињама које се у њему чувају (назив, где живе уприроди, чиме се хране, минималну и максималну температуру воде, времемрешћења). Биљке и животиње у макроакваријуму треба чувати само док суповољни температурни услови. Чим температура воде падне исподминимума, животиње треба пребацити у судове и топлију просторију.Уколико се, пак, температура повиси изнад максимума, преко 20оЦ, вода семора заменити хладнијом, зато што неповољне температуре могу да изазовуугинуће риба. 65

Објекти рада у настави природе и друштва Пољске учионице у школском парку имају посебан значај за времелетњих дана. Чист ваздух и сунце помажу правилном развоју ученичкогорганизма. Промена средине, утицај зеленила, богатство утисака представљаодмор и освежење од монотоније коју је проузроковала затворена учионица.Учионице на отвореном простору, у врту, могу бити природне и вештачке.Постоје разни типови вештачких учионица. Такав је хладњак или вењак,изграђен од више стубова на којима је кров. Кућице за храњење и становање птица стављају се на посебне стубовеили на дрвеће. Ове кућице су намењене нашим станарицама преко зиме имогу се направити од дашчица. Врло декоративно делују кућице издубљене укомаду дебла. У саму кућицу ставља се мало сена или сламе, као што то чинептице када праве себи кућу. На овај начин може се помоћи птицама да нађузаклон преко зиме и када дувају хладни ветрови. Храна за птице су мрве санаших трпеза, које би иначе биле бачене, или остаци друге иситњене хране.Осим тога, птице се радо хране зрневљем житарица и других биљака. Ако уврту постоје хранилишта и кућице, птице остају и старају се да потаманеразне штеточине. Одржавање школског парка (Ђорђевић, 1967). Школски парк лакшеје подићи него га одржавати преко целе године. Сталан и плански рад насваком објекту изискује извесне физичке напоре и временско ангажовањенаставника и ученика. За сваки месец предвиђају се следећи радови на појединим објектима:Септембар Суво лишће и прецветале зељасте биљке се уклањају. Вишегодишње цвеће се расађује. Сади се шебој , звездан, кризантеме и др. Коси се трава са травњака. Залива се цветњак и травњак. Сакупља се семе липе, ораха, јасена, граба и јавора. 66

Објекти рада у настави природе и друштваОктобар Чисти се суво лишће и гранчице. Прецветале зељасте биљке се уклањају. Ваде се из земље далије, гладиоле, гомољате бегоније,Новембар и стављају се у просторије где се неће смрзнути. Кризантеме уДецембар цвету пресађују се у саксије и преносе у школские ходнике и учионице. Такође се склања и цвеће у саксијама (мушкатла, фуксија, фикус и др.) у просторије где ће презимити. Расађују се перене које ће у пролеће цветати. Леје у којима је било цвеће се окопавају. Сакупља се семе липе , јове, ариша и кестена... У почетку месеца све рибе које су осетљиве на хладноћу преносе се из макроакваријума у судове у којима ће се чувати преко зиме. Вода из базена се испушта. Саксијско цвеће пренети у затворене просторије. Расађују се лале, зумбули и љиљани. Пресађује се дрвеће и жбуње. Ниске руже и други шибови се окопавају и загрћу. Леје се ђубре зрелим стајским ђубривом. Животиње из макротераријума преносе се у кавезе где ће се чувати преко зиме. Кућице за становање птица постављају се на дрвеће. Сакупљање опалог лишћа и других биљних отпадака. Сађење жбуња и дрвећа. Стављање кућица за храњење птица на дрвеће и њихово храњење.Јануар Прскати дрвеће и жбуње против штетпчина. УколикоФебруар дозвољавају временске прилике, може се садити жбуње и дрвеће. Уколико није извршено прскање, треба га обавити. 67

Објекти рада у настави природе и друштваМарт Цветају љубичице, висибабе, дан и ноћ. Руже и друго украсно жбуње разгрнути и орезати. Цветњаке ђубрити и риљати. Ако јеАприл време лепо, пресађује се цвеће које је презимило у затвореним просторијама. Уредити травњаке.Мај Клупе за седење, уколико је то потребно, поправити иЈун, Јул и офарбати.Август Ђубрење и риљање цветних леја. Садити лалу, зумбул, суноврат, шебој, сабљичицу и др. При крају месеца могу се калемити руже. Животиње пренети у макротераријум. Уредити стазе. Скинути кућице за храњење птица. Сађење летњег цвећа. Уклањање корова. Заливање цветних и травних површина. Косидба траве. Средином месеца уређује се макроакваријум и преносе биљке и рибе. Заливање, уклањање корова и чишћење. Парк је уредан ако по стазама нема отпадака, лишћа и комада хартијеили на лејама увенулих биљака и цветова. За отпатке би требало да постојекорпице у које би ученици бацали све што им је непотребно у току дана, аувече би се празниле на ђубришту. Преко зиме има најмање посла у парку.Свакодневни послови своде се на храњење птица станарица. Значај школског парка за наставу – Он представља вештачку, тј.непотпуну животну заједницу. Иако под непосредним надзором човека, уњему постоје природни разноврсни односи између живих бића и живих бићаи средине. Отуда је школски парк место где се може проучити зависностживих бића од фактора неживе природе, узајамни односи биљака и животињаи др. 68

Објекти рада у настави природе и друштва Биљке и животиње у парку зависе од различитих фактора. Биљневрсте немају исте потребе за светлошћу. Међу њима има биљака које подносевелику сенку, док друге за свој развитак захтевају много светлости. Такође семоже запазити како светлост условљава променљивост спољашњег изгледабиљке и појединих њених органа. Поред светлости, на жива бића има утицаји топлота. Од повољне топлоте зависи клијање, развиће биљака,размножавање и развитак животиња. Неповољна температура има штетанутицај. Жива бића се на високе и ниске температуре прилагођавају наразличите начине. У врту се може упознати дејство ветра на биљке иживотиње, као што је расејавање плодова, семена, споре, полена итд. Животживих бића зависи од воде. Влага је један од основних чинилаца којиодређује брзину и трајање растења биљака. Разне врсте биљака различито сепр илаго ђавају у о дносу на во ду. У вр ту се мо же пр о чуити и зависностбиљног и животињског света од земљишта. Земљиште је подлога за коју себиљке везују и одатле црпе минералне соли и воду. Биљке се различитоодносе према хемијској реакцији земљишта. Тако се може запазити да се некебиљке прилагођавају на кисело земљиште, друге на базно, треће нанеутрално. Опало лишће, угинули биљни и животињски делови подлежураспадању под утицајем микроорганизама, и на тај начин долази доминерализације. У земљишту живе ситније животиње. Оне у њој налазехрану и склониште или место за размножавање и развиће. Живот већинеживотиња условљен је органском продукцијом, коју остварују зелене биљке.Биљке служе неким животињама као скровиште или место где се настањују.Интимна веза између биљака и животиња огледа се у појавама опрашивања ирасејавања семена и плодова. Школски парк као животна заједница даје велике могућности да сепрате промене током године. Промене имају сезонски карактер.Периодичност у годишњем развоју заједнице условљена је климом илиразликама које постоје између врста у погледу времена њиховог 69

Објекти рада у настави природе и друштваиндивидуалног развића, односно њихове фенолошке фазе. На пример, кодбиљака – пупљење, листање, цветање, опрашивање, заметање плода, зрење,опадање лишћа; код животиња – парење, рађање, зимски и летњи сан и друго.Једногодишње периодичне промене или фенолошке промене испољавају сетако што фенофазе различитих врста теку у различито време. Интересантнесу врсте биљака чији циклус развића пролази веома брзо. Код пролећнихсемена цео циклус – од семена до плода – траје само током пролећа. Кодмногих врста читав циклус траје од пролећа до јесени. Парење некихживотиња остварује се у пролеће, а неких у јесен. Биљне ваши у току годинедају по неколико генерација. Може се навести низ примера да би се приказаодинамизам који карактерише једну заједницу. У школском парку могу се наћи примерци на којима ће ученицивидети различите облике корена, адвентивне корене, кратке и дуге изданке,типове пупољака, метаморфозне листове, облике и делове цвета, обликеплодова и друго. Поједине биљке из парка могу се искористити да седиректно на њима прикажу огледи: геотропизам корена, фотропизамнадземних изданака, спровођење органске материје кроз кору и вештачкоопрашивање... Биљке и животиње у парку могу да се користе и за изучавањепримера разних прилагођености животним стаништима. Биљке умакроакваријуму су конкретни примери прилагођености животу у води.Поред тога, поједине врсте биљака и животиња из парка су представницисистематских категорија. Тако на пример бор, јела и смрча представљајуголосемењаче; багрем, гледичија, глог и ружа скривеносемењаче, односнодикотиледоне биљке. На појединим представницима се могу проучитикарактеристике целе системске групе. У школском парку има безброј примера за наставу еволуције.Фактори еволуције добрим делом се могу проучавати на низу живих бића.Варирање у оквиру једне биљне врсте може се уочити на листовима,цветовима, плодовима, а такође и варирање спољашње грађе – појединих 70

Објекти рада у настави природе и друштваоргана једне врсте инсеката. С обзиром на то да варирање може бити подутицајем спољашњих фактора, може се испитати у којим границама се онојавља. Поједине врсте биљака и животиња пружају могућност да се ученициупознају са природним одабирањем. Школски парк пружа доста могућностида се код ученика створи правилан однос према природи у целини. Тако ће сеученици бринути за заштиту природе и ван школе. Заштита је потребна иретким биљкама и птицама које долећу у парк, а хране се штетниминсектима. За техничко образовање ученика школски парк има посебанзначај. Гајењем биљака и животиња ученици треба да савладају основнетехнолошке процесе, као што су: хемијско испитивање земљишта;поправљање хемијске реакције земљишта и додавање минералних соли;правилну обраду земље за сађење биљака; борбу физичко - хемијскимсредствима против штеточина и болести биљака; технику сетве, сађења,заливања, уништавања корова итд. Том приликом ученици ће користитиалатке, прибор и машине, што ће допринети подизању техничке културе. Б) Колекција културних биљака у школском врту не би требало дазаузима велику површину. Ова површина одређује се према врстама икултурама. Културе се гаје по групама: житарице, индустријске биљке,поврће, ситно воће, крупно воће и винова лоза. За колекцију се узима самонеколико индивидуа једне врсте, односно сорте. Група житарица обухвата следеће биљке: пшеницу, раж, јечам, овас,кукуруз, просо и хељду. Земљиште на коме ће се гајити житарице треба да јеоцедно плодно, дубоко и да се лако обрађује. Орањем земљишта обезбеђујесе ситан површински слој, мрвичаста структура, повећава се активностмикроорганизама и уништава коров. У јесен се врши орање за сетву озимихусева и припрема земљишта за сетву пролећних усева. За сетву озимих усеваорање се обавља у септембру или најкасније почетком октобра. Пре орањарастура се ђубриво, које се орањем затрпава. Ако је земљиште пред сетвузакоровљено, треба га поново изорати и издрљати. У пролеће за јаре усеве 71

Објекти рада у настави природе и друштваземљиште треба нађубрити, поорати и издрљати. Семе за сетву мора сеприпремити тако што ће се очистити од примеса и дезинфиковати. Сетва севрши омашком и у редове. Парцела за сваку врсту, односно сорту житарица,треба да је око 1-2 м2. Између парцела поставити стазице ширине око 20 цм.Познатије сорте житарица јесу: пшеница, раж, јечам, овас и кукуруз. Житарице захтевају одређену негу, која се састоји у дрљању, ваљању,окопавању, прихрањивању, заштити од измрзавања и полегања, проређивању,одбрани од корова, штеточина и болести. Код озимих жита дрљање сепримењује с пролећа, јер се на површини земљишта образује покорица. Да бисе спречило полегање бујних жита, врши се ваљање. Код кукуруза се обављаповремено окопавање ради уништавања покорице и корова. Група индустријских биљака обухвата уљане биљке, биљке из којих се добија влакно, биљке од којих се добија шећер и скроб, ароматичне, зачинске и лековите биљке. Земљиште на коме ће се гајити индустријске биљке треба да јеприпремљено слично као за житарице. Парцеле треба да су најмање 2 м2, јеризискују већи простор за развиће индивидуе. Известан број биљака, као штоје, на пример, дуван, не сеје се непосредно на парцелу, већ се најпре утоплијим лејама произведе расад. Хмељ се размножава резницама. Пошто сехмељ посади, потребно је подићи стуб да би се око њега омотавао. Група повртарских биљака обухвата зељасто и коренасто поврће,лукове и поврће са плодовима. Земљиште на коме ће се гајити поврће требада је умерено влажно, мрвичасто, плодно са доста минералних материја идубоко. Уколико је земљиште лоше, треба га поправити. Ради лакшегобављања радова, земљиште треба изделити на парцеле величине до 2 м2, аизмеђу њих начинити стазице (до 30 цм). Земљиште путем обраде требадовести у стање сталне растреситости. Риљање се врши што дубље, 30-40 цм,и то у јесен, док се с пролећа земљиште дрља. Приликом риљања земљиштесе ђубри већом количином стајњака. Поврће се размножава семеном или 72

Објекти рада у настави природе и друштвакртолама, луковицама и сл. Семе треба да потиче од сорте која се желигајити. Пре сетве треба припремити семе, односно садни материјал. Сетваможе да буде на сталном месту, и у леји за производњу расада. О производњирасада биће речи у одељку о стакленој башти. На стално место се сејуповртарски усеви који не подносе расађивање (пасуљ, боб, грашак, першун,паштрњак, лубеница, диња, спанаћ и др.). Сетва на сталном месту може битиу редове, омашком и на кућице. Основне агротехничке мере за неговање повртарских усева су:плевљење, проређивање, окопавање, прихрањивање, заливање, засењивање,приткање, заламање, заштита од мразева и одбрана од болести и штеточина.Гајење житарица, индустријских биљака и поврћа на малим површинама(микропарцелама) захтева и примену плодореда у циљу да се што бољеискористи земљиште. Суштина плодореда је и гајењу биљака на једномземљишту по одређеном редоследу. Поједине културе у току одређеног бројагодина прелазе с једне парцеле на другу. Смењивање усева у плодореду изгодине у годину назива се плодосмена. Група ситног воћа обухвата јагоде, малине и рибизле. За гајење јагоданајпогодније је хумусно земљиште. Малина је осетљивија и захтева умереновлажно земљиште, док рибизла успева на сваком обрађеном земљишту.Јагоде се размножавају семеном, живицама и бокором. Најчешће серазмножава живицом. Малине и рибизле размножавају се семеном, резницоми положницом. За школски врт треба набавити готове саднице и квалитетнесорте. Нега ситног воћа састоји се у окопавању, плевљењу, ђубрењу,наводњавању, заштити од мразева и болести. Јагоде се окопавају више пута.Ђубрење се обавља сваке јесени, док се прихрањивање врши пред цветање ипосле бербе. Уколико долази до пролећних мразева може се вршити идимљење и загревање ваздуха. Наводњавање се примењује по потреби. Група воћака обухвата дрвенасте форме биљака, као што су: крушка,јабука, дуња, мушмула, трешња, вишња, шљива, бресква, кајсија и бадем. У 73

Објекти рада у настави природе и друштвашколском врту воће се може засадити као посебна мешовита колекцијаразних врста (воћњак) или као појединачне врсте воћака међу осталимдрвећем. Земљиште за воћњак треба да је плодно, пропустљиво и умереновлажно, воћњак треба да је заштићен од ветрова и изложен сунцу. Садницетреба да су квалитетне и прилагођене условима средине. Најбоље је набавитиих из неког воћарског института, који ће дати и детаљнија упутства о нези.Сађење воћака врши се с јесени и пролећа. Јесење сађење има предност уодносно на пролећно. За сађење воћака копају се јамићи одређене величине иразмака. Величина јамића зависи од својства земље. Размештај воћака присађењу треба да је у комбинацији крушка, јабука трешња, вишња, бадем,кајсија и бресква. Коренов систем садница потопити у раствор балеге ииловаче, а затим га поставити у јамиће, с тим да је коренов врат у зониповршине земље. Прва резидба воћака обавља се у пролеће. Образовањекруне може да има природни и вештачки облик (природни облик – котластакруна, пирамидална, етажна и лидерна; вештачки облик – палмета).Вештачки облици круне режу се сваке године. Нега воћака састоји се уорезивању, ђубрењу, окопавању, проређивању плодова, заштити од мразева иштеточина. Винова лоза у колекцији обухвата неколико чокота познатијих сорти.Најбољи положај за гајење винове лозе је јужни или југозападни, јер лоза наовим положајима сазрева на време, рађа уредније и лакше подноси нискетемпературе у току зиме. Најпогодније је плодно и дубоко земљиште, докзаслањено и кисело земљиште не долази у обзир за гајење винове лозе.Земљиште на коме ће се садити винова лоза претходно треба поправити,како би се створили што погоднији услови за развој кореновог система.Уколико је земљиште нагнуто више од 31о, праве се терасе. Земљиште најпретреба изриљати и ископати јамиће. Риљање се врши до 60 цм дубине. Јамићису најчешће квадратног облика, ширине 30-40 цм, а дубине до 60 цм, докрастојање у реду и између редова износи један метар. Калемове за сађење 74

Објекти рада у настави природе и друштватреба направити из неког расадника који располаже познатијим сортама.Сађење се може обавити у јесен и пролеће. Дубина сађења калемова креће сеод 45 до 50 цм. У јамић се прво стави трошна земља, а затим калем, тако даму спољно место буде 1-2 цм испод површине земље. После тога, руком сезракасто распореде жиле, а затим се преко жила ставља слој трошне земље увисини 15-20 цм, који се добро сабије и залије водом. Преко сабијене земљедодаје се стајско ђубриво, а онда се набаца земља и загрне као хумка.Уместо ожиљених садница могу се садити неожиљени калемови, самошто се не копају јаме, већ се садилицом направе рупе и у њих стављајусаднице.Младој лози је потребна нега, која се састоји у следећем:а) у првој години - Окопавање, прашење, заламање слабих ластара, прихрањивање, прскање против пераноспоре, резидба, загртање ( с јесени);б) у другој години - Одгртање, копање, везивање ластара за кочиће, прскање против штеточина, заламање врхова ластара, резидба;в) у трећој години - Као и у првој, с тим што треба ниско поставити наслоне.Резидбом се регулише висина стабала (ниско до 30 цм, средњевисоко 30-50 цм и високо изнад 50 цм).Значај колекције културних биљака за наставу је велики. Ученици сеу млађим разредима упознају са појединим врстама жита, индустријскимбиљкама, поврћем и воћем. Уместо да се са неким биљкама упознају прекослике, они ће их упознати онакве какве су у природи. На парцели сапшеницом, јечмом, ражи и овсом ученици ће лако запазити основне разликеизмеђу ових биљака. Поред тога, моћи ће редовно да прате радове, као штосу: припремање земљишта, сетва, гајење и жетва, циклус развића од семенадо семена и др. На парцелама са културним биљкама ученицима се пружа 75

Објекти рада у настави природе и друштвамогућност да, поред запажања различитих појава, схвате и улогу чoвека уповећању приноса. Додавањем ђубрива земљишту (природног и вештачког)културној биљци обезбеђују се материје за органску синтезу. Благовременомсетвом, одабирањем и гајењем сорти отпорних према ниским температурамабиљка се штити од смртоносно ниских температура, а паљењем ватре биљкесе штите од пролећних мразева. Да би се повећала количина светлоснеенергије, биљке се сађењем постављају у подесан положај. Ако биљкаманедостаје влаге у земљишту, онда се врши заливање. Разни утицаји живогсвета (коров, животиње, штеточине, болест) отклањају се применоммеханичких и хемијских средстава. Без правилне неге културне биљке не бимогле да опстану. Оне би доносиле мале приходе или би угинуле. Практичнирадови ученика на микропарцелама допринеће да ученици и сами узмуучешћа у стварању услова за правилан развој биљака. На парцелама саколекцијом културних биљака могу се обављати разни огледи, као што сувештачко опрашивање и вегетативна хибридизација. Цветови воћака суидеалан објекат на којима се може вршити вештачко укрштање. Калемљењемсе може испитати какав је утицај калем - гранчице на подлогу и обрнуто.Третирањем појединих биљака специјалним хемијским средствима може сепоказати убрзано растење, цветање или брже сазревање. Сви ови разнипоступци који се примењују на културним биљкама показују како човек можеда мења природу биљке према својим потребама. Стаклене баште и топле леје у школском врту представљајузатворени простор за гајење биљака, с тим што су у њима обезбеђениосновни услови за развиће биљака (земљиште, топлота, светлост, вода,влажност). Сви ови услови вештачки се одржавају све док гајимо биљке.Стаклена башта се састоји из два одељења – већи за гајење биљака и мањи заложење, смештај огревног и другог материјала. Просторија за гајење биљакатреба да је пространа, да кроз њу директно допире сунчева светлост, да имауређаје за грејање и проветравање. Да би се за време хладних ноћи и мразева 76

Објекти рада у настави природе и друштвасачувало што више топлоте, преко застакљеног крова стављају се покривачиод дасака или асуре. У пролеће или у лето, када је сунце јако, потребни сузаштитници. Стаклена башта треба да има сопствени намештај- полице.Распоред мора да буде такав да су биљке што боље изложене светлости. Истотако потребан је алат и прибор за неговање биљака. Биљке које се гаје у стакленој башти зависе од низа фактора. Отуда јепотребно обезбедити што оптималније услове. За све врсте биљака нијепотребна иста топлота. Исто тако потреба за топлотом је различита у токуразвића једне исте врсте. Регулисање температуре према врстама биљака истадијумима развића представља велике тешкоће. За разможавање биљаканајпогоднија је температура 25-30о C , док је за нормално растење биљака18-22о C. Температуру треба посматрати зависно од светлости, влаге, угљен –диоксида и кисеоника. Биљке су осетљиве на најмање промене у јачини,саставу и трајању светлости. Најважнији захтев за гајење биљака у стакленојбашти јесте да биљке буду потпуно осветљене са свих страна. Свакозасенчење повлачи неправилан раст биљке, губитак зелене боје, а понекадбиљка и угине. Влажност подлоге и ваздуха је такође врло значајна. Ако немадовољно воде, биљка заостаје у развићу и напослетку угине. Ниска релативнавлажност ваздуха изазива претерану транспирацију и свенулост, а подлога себрзо суши. У стакленој башти биљке се могу гајити у саксијама, металнимсудовима или дрвеним сандучићима разне величине. Саксије треба да супорозне и да имају дренажни отвор. Радови у стакленој башти обухватају: припремање подлоге за биљке,размножавање и неговање. Биљке захтевају одговарајућу подлогу, јер се упротивном неће правилно развијати. Најпогоднија подлога за гајење украснихбиљака је смеша разних врста земљишта. Биљке се могу размножаватисеменом и вергетативно. Семе треба да је здраво, зрело да није старо и дасемењача пропушта воду. Семе се сеје у сандучиће, браздице или саксије, апотом се покрије слојем ситне земље и залије. Ако је подлога топла (око 15о 77

Објекти рада у настави природе и друштваC) и влажна, семе клија. Када биљка добије два млада листића, вади се изземље и пикира се у сандучиће са већим размаком. Вегетативно размножавање може да се врши кореном, гомољом,ризомом, луковицом, резницама и листовима. Кореном се најчешћеразмножавају биљке са гомољастим кореном (георгина), при чему се водирачуна да сваки издвојени корен има пупољак. Већи гомољи се секу наделове тако да у сваком остане окце-пупољак. Ако су гомољи мали, саде сецели. И ризоми се секу на делове са једним пупољком. Најчешћи начинразмножавања је пелцером – надземним изданком. Мушкатлама је довољнопокидати бочне изданке и забости их у влажан песак, у коме ће ожилити.Фикуси и филодендрони се режу на коленца (коленце са једним листом) иоживаљавају у влажан песак. Ово су само неки примери вегетативногразмножавања. Најбоље је да се у стакленој башти врши размножавање игајење биљака све док нису способне да се одрже у просторијама са нештонеповољнијим условима (учионице, ходници, сале, канцеларије, кабинети)него што су у стакленој башти. Топле леје су површине које одају топлоту путем распадања стајскогђубрива под утицајем микроорганизама. Оне могу бити различите.Најпростије су без надземног оквира и откривене. Праве топле леје могу битинадземне и укопане. Надземне се праве тако што се над земљом наслажетопло коњско ђубриво, а преко тога се поставе оквири са стаклом. Укопанелеје се пуне топлим коњским ђубривом (60 цм) и покривају слојем ситнеземље (20 цм). При постављању топлих леја треба водити рачуна о томе да су онезаклоњене према северу, а отворене према југу. Уздигнути део рама увектреба да је окренут према северу. Преко зиме прозори се покривају асурама.С пролећа асуре служе за засењивање и заштиту биљака од претеране сунчеветоплоте. У топлим лејама може се производити готово све рано пролећно 78

Објекти рада у настави природе и друштваповрће и цвеће. Поред тога може се производити расад поврћа и цвећа које ћесе пренети на отворено поље. Радови на припремању топле леје: - копање јаме; - припремање стајског ђубрива и пуњење; - спремање земље (смеша од два дела преврелог и просејаног стајског ђубрива, једног дела добре баштенске земље и једног дела ситног песка) и дезинфекција земље (2% раствор формалина); - постављање рама и контролисање температуре (погодна температура је 25-30о C). Када је топла леја припремљена, врши се сетва. Сетва се обављаомашком и у браздице. По завршеној сетви семе се покрива слојем доброг,изгорелог стајског ђубрива на 1-2 цм, што зависи од крупноће семена. Затимсе семе притисне дашчицом да би се приљубило уз земљу и тиме се доницања обезбедила влага. Семе се може посејати у кућице и у саксије. Негарасада у топлим лејама састоји се у стварању најповољнијих услова за његоворазвиће. Ти услови су плодност земљишта, умерена влажност, одређенатоплота. Отуда се нега у топлим лејама састоји у: - проветравању путем подизања прозора, - заливању, - расађивању (пикирању) расада пошто биљка образује 3-4 листића. Ово се врши у нову топлу леју на одређеном растојању (5-12 цм, зависи од расада). Циљ пресађивања је да се биљкама још од самог почетка пруже повољни услови и потребан простор за даљи развој, - заштити од болести и штеточина. Када расад порасте и услови постану повољни, врши се пресађивањена отворено поље. Значај стаклене баште и топле леје за наставу јесте у томе што севештачки ствара нарочит микроклимат погодан за изучавање биљака када то 79

Објекти рада у настави природе и друштвау природи није могућ е. На тај начин настава не зависи од периодичнихпромена у природи, односно застоја у вегетацији. Ученици могу да сеупознају са биљним органима и њиховим функцијама и преко зиме.Непосредним посматрањем и практичним радовима они могу да утврдезависност живота биљака од комплекса услова. Свако реговање биљке значиодговор на комплекс услова који је деловао или га је сменио. Реаговањебиљке се суди према изгледу, боји, положају листа, прираштају у дужину,образовању новог лишћа, брзини цветања, доношења плода итд. При свимпроменама биљке дишу, асимилишу, транспиришу, расту и размножавају се. Огледне парцеле у настави природе и друштва имају непроцењивувредност. Њима се проверавају неке природне појаве на тај начин што сеизазивају у вештачки створеним околностима. Кад је реч о огледима изпољопривредне праксе, онда се њиме служимо да бисмо решили некепроблеме уз одређени поступак. Да би се ово постигло, потребно је ушколском врту одредити одговарајућу површину земљишта на којој би сегајиле разноврсне пољопривредне културе и примењивале одговарајућеагротехничке мере. Већина огледних парцела зависи од броја биљака на 1 м2, као и одогледа – задатка који се поставља, и врсте културе. За пшеницу, јечам, раж изоб треба знатно мање земљишта него за кукуруз, шећерну репу, купус икромпир, јер је потребан већи размак између редова. Код сваког огледаминимална ширина парцеле одређена је врстом културе која се гаји.Земљиште за огледне парцеле треба да је што једноличније и да одговарапросеку дотичног краја. Површина не сме бити на неравном терену и самикродепресијама. Она мора да се налази даље од дрвећа, зграда, путева ипотока. На парцелама се могу вршити разни огледи са ратарским иповртарским културама.Огледи могу бити: 80

Објекти рада у настави природе и друштва а) агротехнички, којима се могу испитати разноврсни утицајипримене агротехничких мера на развиће биљних култура, као на пример:начин обраде, сетва, утицај ђубрења и др; б) агроеколошки, који се користе за испитивање утицаја еколошкихфактора на развиће биљака, као што су: утицај светлости, температуре, влаге,међусобних односа биљних врста итд; в) сортни, којима се утврђује ваљаност неке сорте и њене наследнеособине, као што су: родност, отпорност биљке према суши, отпорност премаболестима и смрзавању. С обзиром на то да постоји већи број фактора који се могу испитати,треба одабрати један, два или више фактора. Испитивање једног факторазнатно је једноставније него испитивање више фактора, што захтева икомпликованију организацију рада. Значај огледних парцела за наставу. Огледи који се постављају напарцели омогућавају ученицима да самостално раде и изучавају природнезаконитости. У настави природних наука има низ тема где се захтева да сепутем огледа дође до научне истине. Огледима се такође може утврдитиутицај светлости на раст биљака. У сенци биљке имају танка стабла, бледолишће и слабе приносе. Претерана влага, као и претерана суша, имајунегативан утицај на биљке. Известан број коровских биљака има позитиванутицај на приносе жита (пшеница и кукољ). На једном подручју не успевају подједнако све сорте пшенице.Сејањем више сорти може се утврдити која сорта најбоље одговара дотичномподручју. Такође се може утврдити да ли ваљаност једне сорте пшеницезависи од примене одговарајућих агротехничких мера. За наставу је одзначаја који ће се оглед одабрати и на којим биљкама. Сваки оглед нема истувредност ни за наставу ни за средину у којој се школа налази. Отудаодабирање огледа и биљака треба да је смишљено и планско, да одговарапотребама наставе и врши позитиван утицај на будуће произвођаче. Оглед 81

Објекти рада у настави природе и друштвакоји се поставља на парцели треба по својој сложености извођења даодговара психофизичком узрасту ученика. За ученике основне школе некиогледи могу бити тешки и неразумљиви. Такви су, на пример, огледи саселекцијом биљака путем укрштања. У току једне године довољно јепоставити највише три огледа. Огледи са већим бројем понављања, и којитрају више година, не препоручују се за ученике овога узраста. Понављањеједног истог огледа из године у годину слаби интерес ученика. Шумски расадник у школском врту представља површину која јеодређена за производњу шумског дрвећа и жбуња. Место за расадник требада је равно или благо нагнуто. Најпогоднији нагиб земљишта је премасевероистоку или према северозападу. Добро земљиште за расадник може сесматрати песковито и глиновито. Приликом одређивања места за расадникнастојати да има правоугаони или квадратни облик. За производњу садницаод једне године старости потребна је најмања површина, док за производњусадница веће старости треба већа површина. Од 1 године старости на 1 аруможе се произвести 25 000 садница црног бора, 35 000 смрче, 2 000 ораха, 3500 липе итд; за саднице од две године старости површина се удвостручује, аод три године она се утростручује. Површину земљишта за шумски расадниктреба поделити на сејалишта и растило. Сејалиште је најмање и састоји се одлеја величине 1 x 20м и стазица између њих. На сејалишту се обавља сетва,односно производе саднице које се расађују 1 до 2 пута годишње. Растило јепо површини највеће (4 - 5 пута веће од сејалишта) и на њему се расађујусаднице из сејалишта, а врши се и производња садног материјалавегетативним путем. У растилу није потребно правити леје. Ради лакшегсналажења у расаднику, сваку леју треба обележити таблицама на кочићимана којима су означени подаци. Земљиште за сејалиште се припрема још у току јесени. Оно се риљадо дубине 30-40 цм. У пролеће се поново прекопава на дубини 25-30 цм, апотом дроби, ситни и поравњава. За сетву треба набавити семе. Семе букве, 82

Објекти рада у настави природе и друштвахраста, ораха и кестена прикупља се са земље, а јавора јасена, липе, брезе,багрема и четинара бере се са дубећих стабала. Сакупљање четинарскогсемена представља посебне тешкоће, па га је најбоље набавити путемкуповине. Семе свих биљака није способно да клија истог пролећа, већдругог, те га треба стратификовати. Сетва семеном обавља се у браздицама иредовима. Размак између браздица или редова зависи од врсте семена. Свакаврста семена сеје се у одређеној густини и дубини. Ако се семе сеје ређе негошто треба, расадник није довољно искоришћен, а ако се сеје густо, сетваонемогућава растење биљака. Плиће засејано семе лакше и брже избија изземље, али је зато изложено разним опасностима. Многе биљке се могу размножавати вегетативним путем, и то помоћурезница. Оне се могу одсећи од изданака развијених из корена, илинадземних одрвелих изданака. Код врбе и тополе одсечени изданци врло лакосе оживљавају, док је за остало дрвеће и жбуње потребан посебан поступак уоживљавању. Крајем вегетационог периода одабирају се квалитетни и здравиизданци и режу штапићи дужине 20 цм - резнице се везују у снопиће по 50или 100 комада тако да су им горњи крајеви окренути у једном правцу, адоњи у другом. Снопићи се држе у води око 2 дана, а затим се преносе урасадник и побадају у редове (размак око 10 цм) на одстојању од 0,8 до 1,2цм. У пролеће следеће године оживљене резнице се ваде, одсецају им сенадземни делови, а корени им се расађују. Једногодишње или двогодишње биљке произведене у сејалиштупресађују се у растило. У растилу се биљкама даје довољно простора зањихов развитак. Обрада земљишта у растилу треба да је дубока око 35 цм.Биљке које се заостале у развоју није рентабилно пресађивати у растило. Прерасађивања биљке треба поделити у групе. Добро развијене биљке садитиодвојено од слабије развијених. Расађивање се врши ручно – копањем рупе,или садилице. Практикује се да се корење биљака за расађивање замочи укашу начињену од земље, стајњака и воде. Биљке које се користе за сађење на 83

Објекти рада у настави природе и друштватерену треба да имају развијено стабло и коренов систем. За сађење је добрасадница ако је стара 1-3 године. Нега биљака у расаднику има за циљ производњу биљака способнихза пошумљавање. Овакве биљке се могу произвести ако се заштите одспољних утицаја: атмосферских, штеточина биљног и животињског порекла.Од сувишне жеге младе биљке заштићују се покривањем леја гранчицама илишћем или решетком од летава тако да се добије сенка. Суша може дананесе велике штете младим биљкама. Заштита се спроводи дубоком обрадомземље, заливањем, прашењем више пута у току лета. Заливање је нарочитопотребно у периоду ницања. У растилу биљке треба заливати сваких десетдана. Мраз такође може да начини штету. Заштита од голомразице сепостиже покривањем редова сламом или маховином. Највећи проузроковачи штете у расаднику су биљне болести, коров,домаћа стока, дивљач, глодари, кртице, инсекти, пауци и птице. Коров требаредовно уклањати, а то се постиже плевљењем, окопавањем, прашењем. Уциљу спречавања биљних болести предузимају се превентивне мере, које сесастоје у правилној нези биљака. Ако се нека болест појави, онда се биљкечупају и спаљују или се уништавају хемијским средствима. За директно суз-бијање штетних инсеката треба користити сакупљање инсеката и уништавањењихових легала. Ефикасно средство за уништавње инсеката су инсектициди. Значај шумског расадника за наставу је у томе што пружа изванреднемогућности да се ученицима покаже како се размножава шумско дрвеће ижбуње. Правилно посејаним семенима у лејама, и под повољним условима,развиће се младица. Негом у расаднику биљке се брже подижу иоспособљавају за самосталан живот у природи. Поред размножавањасеменом, биљке се могу размножавати и вегетативним путем. Овај начинразмножавања, који је иначе доста чест и ефикасан, ученици ће моћипрактично да упознају. 84

Објекти рада у настави природе и друштва Највећи значај шумског расадника је у томе што пружа средстваученицима да се укључе у извршавање задатака који пред њих постављаПокрет горана. Горани ће садницама произведеним у свом расадникузасадити знатне површине голети, ерозивног земљишта пешчара и слатина, иучинити их продуктивним земљиштем. Дуж канала и река изградићезаштитне појасеве, а у свом месту подићи ће дрвореде, излетничку и парк –шуму. Тако ће ученици утицати на промене локалне средине. Укључивањем уакције које спроводи Покрет горана општине, горани школе ће својим саднимматеријалом уштедети заједници велика средства, а од продатих садницашумарско – привредној организацији обезбедити фондове за уређењешколског врта и реализацију програма друштвено – забавног живота. Пчелињак у школском врту има посебан значај. Оне су, с једнестране, главни опрашивачи културних биљака а, с друге стране, произвођачимеда из нектара цветова. Пчеле живе у пчелињем друштву, које сачињавајуматица, трутови и пчеле радилице. Једно пчелиње друштво обично има једнуматицу, 13-17 хиљада пчела радилица и, за време сезоне, више стотинатрутова. Број пчела је променљив и зависи од потреба друштва и његовеспособности да у одговарајућем времену изведе број пчела радилица.Пчелиње друштво се чува у кошницама, а то је већа или мања шупљиназаштићена од кише, снега и ветра. Кошнице могу бити са непокретним саћем(пањаче и вршкоре) и са покретним саћем. Место где се држе и чувају кошнице са пчелама је пчелињак.Кошнице се распоређују тако да се свакој може прићи и са сваком можерадити. Пчелињак мора да буде заштићен од ветра. Најбољу заштиту чинечетинари и жбунови. У пчелињаку се кошнице стављају на постоља која нисувисоко изнад земље. Летња кошница треба да је окренута према југу. Значај пчелињака за наставу – гајењем пчела ученицима се пружамогућност детаљнијег упознавања са једним од представника класе инсеката.Непосредним посматрањем, ученици ће моћи да сазнају о подели рада у 85

Објекти рада у настави природе и друштвапчелињем друштву, о размножавању, развићу, начину живота пчела,међусобној зависности пчела и биљака и др. Практични радови ученика на пчелињаку допринеће да овладајутехником припремања кошнице у којој се чувају пчеле, стављања жице нарамове и уграђивање вештачког воска на рамове, прихватања ројева, спајањамањих друштава и друго. На тај начин ученици ће се оспособити за рад сапчелама и постаће пропагатори пчеларства. Перадарник у школском врту има, такође, значајну улогу. Одпредставника птица у школском врту могу се гајити декоративне птице,голубови, коке и пловуше. Свака врста птица чува се у посебно уређенимкавезима. Декоративне птице су папагаји, пауни и фазани. За њиховоодржавање потребно је више неге, а и материјалних издатака. Гајење овихптица треба да прихвате оне школе које имају боље материјалне услове.Папагаји се чувају у кавезима издигнутим изнад земље. Хране се зрневљемконопље и лана, кукурузним брашном и сецканим поврћем. У кавезима увекмора бити чисте воде. За пауне и фазане треба обезбедити доста простора,што је прилично тешко. Извођење младих, као и њихова нега, изискујенапоре.. Познате расе голубова (Пекановић, 2002) су: писмоноше, спортски иукрасни (гушан, лепезан, гаћан, паунаш итд.). Голубови се чувају у кавезима– голубарницима, који су на неком уздигнутом месту. Кавези се граде оддасака и жичане мреже, док су унутра одељци за поједине парове. Исхранаголубова се састоји од кукуруза, пшенице, уродице, печеног хлеба, зеленилаи разних концентрата. Обично се хране ујутро и увече. Свако поподнепуштају се из голубарника да изађу и да уче да лете. Живина је општи израз за коке, пловке и гуске. У школском вртунајрентабилније је гајити кокоши. Пре свега, живина треба да је расна. Ушколском врту живину обавезно треба држати у затвореном простору. Кавезим је кућица, која се обично зове живинарник. Живинарник мора да је сув, 86

Објекти рада у настави природе и друштвасветао, довољно простран и изграђен на погодном месту. Живинарник требада је што даље од школске зграде. Величина одељака одређује се према врстии броју живине. Значај перадарника за наставу је у томе што ученици непосредноупознају поједине представнике класе птица. Голуб и кокош су најчешћишколски примери за приказивање морфологије, размножавања и начинаживота птица. Голубови и кокоши су врло погодни да се на њима практичнопокаже значај вештачке селекције домаћих животиња. Управо је селекцијаједан од најважнијих радова у гајењу животиња. Селекција се врши премаспољашњим знацима и путем контроле гнезда. Уколико се селекција вршипрема спољашњим знацима, ученици се навикавају да запажају. Неговањем птица, а посебно живине, ученици ће сазнати коликоправилна исхрана утиче на пораст тежине и на носивост јаја. Сталноодржавање чистоће, дезинфиковање перадарника и цепљење доприносиправилном схватању о потреби превентивних мера. Приликом извођењапилића пружа се изванредна могућност да се ученицима покаже развој клицеод првог дана до потпуно формираног пилета. Кунићарник као део школског врта представља групу сисара уњему. Они се гаје ради крзна и меса. Кунићи се чувају у кућицама које сеназивају кунићарници. То могу бити обичне кућице од дрвета, зидане или одбетона, са одељцима у којима се јасле. Под кавеза треба да је дупли, јеркунићи лако праве рупе и излазе напоље. Исхрана кунића је разноврсна.Кунићи се хране травом, сеном, детелином, кукурузом, овсом, јечмом,брашном, зеленим варивом, кореном репе, мркве, опалим воћем и др. Хранане сме бити буђава, кисела и прашњава. Најбоље је да је храна мешана.Једанпут месечно кунићарник треба дезинфиковати. О активностима укунићарнику види у табели16. 87

Објекти рада у настави природе и друштваТабела 16. Дневни послови у кунићарнику (Поповић, 2004):Од 7-8 часова Чишћење, храњење и давање свеже воде.Од 17-18 часова Храњење и давање свеже воде. Значај кунићарника за наставу је у томе што кунић је врло погодан заизучавање морфолошких одлика класе сисара. Свакодневна нега кунића омогућава ученицима да се упознају саначином размножавања, правилном исхраном и начином живота уопште.Интересантни подаци се могу добити ако се прати понашање кунића подутицајем промена спољашње средине (на пример температуре). На кунићимасе може показати утицај вештачког одабирања и укрштања с циљем да седобију варијетети (укрштање белих и црних кунића). Неопходно је да се метеоролошка станица нађе у школском вртуради метеоролошких осматрања. Подаци добијени о клими на лицу места,користе се за успешније гајење биљака, али они нису довољни за прогнозувремена. Они су само допуна метеоролошких извештаја. ,,Школска метеоролошка станица треба да поседује неке инструменте,међу којима су најважнији: - термометар за мерење топлотног стања ваздуха и земље; - барометар (живин или метални) за мерење ваздушног притиска; - ветроказ за одређивње правца ветра; - анемометар за мерење брзине ветра; - хигрометар за одређивање влажности ваздуха и - кишометар за мерење висине воденог талога“ (Ђорђевић, 1967,97). Постоје и други инструменти, али су за потребе школе приличнокомпликовани. Термометар, барометар и хигрометар држе се у тзв.метеоролошкој кућици. Температура ваздуха мери се на висини 2 м од земље,као и у дубљим слојевима земље. За гајење биљака најважнији је податак отемператури у приземном слоју. Ваздушни (атмосферски) притисак изражава 88

Објекти рада у настави природе и друштвасе у односу на нормалан ваздушни притисак од 760 мм. На већим висинамаваздух је све ређи, па је притисак мањи. Али и на једном истом местуваздушни притисак је некад већи услед нагомилавања ваздушних маса, анекад мањи услед разилажења ваздуха. Та промена веома утиче на временскепојаве. Правац ветра се одређује према странама света (ветар северац, јужњакитд.). Брзина ветра представља се дужином пута у метрима коју некаваздушна честица пређе у једној секунди. За практичне потребе је значајно да ли је ваздух засићен воденомпаром или је врло близу засићења, како дуго се неће стварати магла, облаци,роса итд. Валажност се изражава процентима од 0 до 100. Водени талози илипадавине изражавају се слојем воде дебљине 1 мм на 1 м2 земље (1 л на 1 м2).Ако је у питању снег, он се најпре отопи, а затим се мери као вода. Падавинесе одређују за сваки дан и ноћ. Поред података који се добијају читањеминструмената, прикупљају се и подаци о магли, облачности, граду и слани.Сви ови подаци уносе се у посебне формуларе. Сваког дана ученици уносе у формулар податке, који се на крајумесеца сабирају и сређују. На крају осматрања доносе се закључци о томекако један метеоролошки фактор делује на други, а како сви они делују нажива бића. На основу метеоролошких података на лицу места, а нарочито наоснову прогнозе времена, радови у току године могу се подешавати, а семтога, гајене биљке се могу благовремено заштити од невремена, које би ихоштетило и смањило њихов принос. Почетак радова у врту зависи одвремена. Ако од тренутка крављења земље до исушења земљишта нијесунчано и лепо, већ променљиво, с повременим кишама, онда радови не могуотпочети. Ако је пролеће релативно суво, радови се могу нормалноспроводити. Сетва осетљивих усева може се обавити ако је температураподесна. Тако, на пример, кромпир се сади када је температура земљиштавиша од 8оC; кукуруз и пасуљ почињу да клијају када је температура око10оC; бундева клија када је температура око 12оC итд. Према томе, сетву 89

Објекти рада у настави природе и друштватреба сачекати док температура земљишта пређе границе потребне за клијањесемена. Касни пролећни мразеви штетно делују на воћке и осетљиве биљке.Ако се прогнозом времена најаве мразеви, предузимају се заштитне мере(као, на пример димљење). Прскање воћа може се спроводити ако прознозапредвиђа суво и тихо време. Уколико је ваздух сувљи, раствор хемијскихсредстава треба да је слабији. Фенолошка осматрања теба организовати у школском врту као штосе врше и осматрања климатских фактора. Задатак фенологије је да проучаваутицај климатских фактора на растење и развој биљака и животиња.Ушколском врту фенолошка осматрања могу да се врше на дрвећу, жбуњу,воћкама, зељастим културним биљкама, биљним штеточинама и болестима.У програм осматрања укључују се птице и пчеле, као и важнији пољскирадови. Биљке и животиње су индикатори временских прилика и промена.Пупљење, листање, цветање, плодоношење, опадање лишћа, сазревањесемена и њихово опадање с биљке јесу фенолошке појаве које зависе одклиматских фактора. На основу већег броја осматрања почетка, краја илитрајања фенолошких појава код разних врста, карактеристичних за појединефенотипове, добија се фенолошки календар, који показује почетак пролећа,лета, јесени и зиме. За фенолошка осматрања треба одабрати биљке и место. Заосматрање се не узимају биљке у стакленој башти, топлој леји, уз школскузграду, поред зидова, увала и на заклоњеним местима. Важно је да оне буду ушто природнијем склопу. Такође је важно знати назив врсте, а код културнихбиљака и сорту. Осматрања се врше преко целе године и не смеју сепрекидати. У школском врту за осматрање треба одабрати:а) дивље зељасте биљке - висибаба, љубичица и маслачак;б) дрвеће и жбуње – леска, глог, храст и багрем;в) ратарске културе – озима пшеница и јечам, кукуруз и кромпир; 90

Објекти рада у настави природе и друштваг) воћке – јабука, крушка и шљива;д) биљне штеточине и болести – губар, јабучни смотавац и пламењача навиновој лози;ђ) птице (ласте);е) пчеле иж) радове – припремање земљишта за сетву, косидба травњака, жетва жита. Значај фенолошких осматрања за наставу је у томе што ученицисистематским осматрањем изоштравају посматрачке способности ипродубљују знања о утицају метеоролошких појава на живот биљака иживотиња. Из прикупљених података ученици ће моћи да изведу потребнезакључке о томе како је клима утицала на промене биљака, тј. какво је којегодишње доба. На основу података из низа година могу се израчунати средњевредности, и помоћу њих предвидети фенолошке појаве у школском врту, папрема томе подесити и радови у њему. Агротехнички кабинет служи за одржавање школског врта јерпрактични радови у њему зависе, поред осталог, и од средстава, тј. разногоруђа, алата, справа, и прибора. Полазећи од постојећих искустава, сматрамода школа која има школски врт треба да има и агротехнички кабинет. То јепросторија у којој се чувају потреби оруђа за рад и одржавају неки практичнирадови, који су, у ствари, припрема за радове у врту. Идеално би било кадаби се приликом подизања нове школе у план изградње унеле и 1-2 просторијеза агротехнички кабинет. У агротехничком кабинету чувају се разни апарати,машине, алат, прибор и потрошни материјал. Организација рада у школском врту представља посебан обликнаставне и ваннаставне активности. Стога, да би се остварили образовно-васпитни задаци наставе, односно задаци ваннаставних активности, потребноје обезбедити потпуну организацију рада. Брига око школског врта не бисмела бити брига појединца – као што је чест случај, док су остали самопосматрачи. Напротив, о школском врту требало би да се стара целокупно 91

Објекти рада у настави природе и друштварадно особље школе. Ако се прихвати гледиште да је рад у школском вртусаставни део целокупног рада у школи, онда су сви ученици обавезни да уњему учествују и стичу потребна знања и умења. Од организационих проблема истичу се: - руковођење школским вртом; - планирање радова; - извођење наставе у школском врту; - ваннаставне активности у школском врту; - одржавање школског врта преко празника и распуста. За решавање организационих питања потребно је да постоји некоуправно тело са руководиоцем на челу. То би, у ствари, био неки одбор когаби сачињавали: 2-3 наставника, 4-5 ученика и неколико ђачких родитеља. Задатак одбора би био да спроведе потпуну организацију рада засваки објекат у школском врту: он би припремао планове и програме рада,сагледавао текуће проблеме и водио рачуна о финансијском пословању.Планове рада и важније проблеме Одбор би био дужан да износи предШколски одбор. Да би се у раду достигао што већи степен организованости,рационалног и економичног коришћења постојећих услова и могућностиученика и наставника на плану постављених задатака, неопходно јепланирати целокупан рад. То значи да треба осигурати све што је потребно дасе рад у школском врту одвија организовано, системски и без икаквихсметњи. У раду се мора избегавати импровизација. Планирање није лак иједноставан посао, већ врло тежак, јер захтева сагледавање многобројнихелемената који ће обезбедити његову реализацију. Планирање радова ушколском врту обухвата израду перспективног плана, годишњег плана имесечног плана. Перспективни план школског врта обезбеђује успешно усавршавање иуређење појединих објеката, подизање нових објеката и набавку нових 92

Објекти рада у настави природе и друштвасредстава за рад. Овакав план треба да обухвати временски период од 5година. Он треба да произилази из општих материјалних могућностиопштине, њеног перспективног развоја и задатака школе. Ако школа имаспецијалне задатке у односу на поједине гране пољопривредне производње,онда школски врт треба уређивати у том правцу. Уопште, перспективни планшколе је одраз њене динамике за дужи временски период. Годишњи план сачињава се на основу перспективног и наставногплана и програма. Смисао оваквог планирања је у томе да се рад напојединим објектима у школском врту детаљно сагледа и распореди полазећиод задатка и програмских садржаја, временских и организационих фактора. Приликом састављања годишњег плана пре свега треба имати у видуследеће: - на којим објектима ће се реализовати наставни програми за поједине разреде; - време потребно за радове на појединим објектима; - објекти који ће се изградити или поправити; - набавка садног материјала, животиња, оруђа, разног потрошног материјала и - финансијски приходи и расходи. Повезаност школског врта са наставним програмом је најважнијимоменат у општој организацији. Заснивати неке посебне радове не би било ускладу са општом концепцијом школског врта. Стога је потребно извршитианализу наставног програма, и на основу тога одредити који ће разредостварити практичне радове на појединим објектима. Како реализацијанаставног програма није могућа једино у наставно, тј.часовно време, то сеузимају у обзир и практични радови у ваннаставно време. Практични радови у школском врту обављају се током 12 месеци.Према томе, треба имати у виду које се врсте радова могу обавити у комемесецу и колики је утрошак радног времена за сваку врсту рада. Распоред 93

Објекти рада у настави природе и друштварадова по месецима сачињава се на основу календара радова на свакомобјекту (агротехнички и зоотехнички роковник), и то посебно за сваки разреди одељење. Да би се што сигурније реализовали планови рада, потребно јеизвршити задужења по разредима, односно одељењима, за сваки објекат.Приликом сачињавања годишњег плана рада треба водити рачуна опсихофизичким могућностима ученика. Ученици не би смели битиоптерећени већим бројем радних часова. Код одређивања радова поразредима треба водити рачуна да се тешки физички послови не предвиђајуза ученике који нису у стању да их изврше. Ученицима од I до III разреда неби се смело дозволити да риљају, окопавају, носе терет и обављају таквепослове који би неповољно могли утицати на њихов развитак. Годишњим планом треба предвидети које ће се врсте биљака засадитиу врту, па према томе извршити и тачну спецификацију врста и бројаиндивидуа. Ово предвиђање је важно са гледишта рационализације, јер плантреба ускладити са могућностима ангажовања ученика на обављањупредвиђених радова. Набавка оруђа и прибора током године треба да је шторавномернија. Најпотребнија оруђа за рад морају се набавити још првегодине. У оквир годишњих набавки спада и потрошни материјал. Све набавкеу једној години зависе од финансијских могућности школе. У финансијскомплану школе треба да постоји ставка школски врт, из које би се издвајаласредства за врт. Приликом формирања годишње цене коштања по једномученику треба узети у обзир и расходе за школски врт. У том случају,средства за школски врт биће обезбеђена. У ствари, школски врт требатретирати као наставно средство без кога ниједна школа не би требало дабуде. Развијен школски врт може да доноси приход ако се у њему организујеминијатурна производња. Оперативни план рада је у ствари детаљно разрађен део годишњегплана за сваки разред, односно одељење, треба предвидети следеће: 94

Објекти рада у настави природе и друштва - назив радног задатка, - радне операције, - број ученика за остварење радног задатка, - време потребно за остварење радног задатка, - оруђа и прибор. Приликом сачињавања планова треба имати у виду да ће сви ученицирадити у врту. У досадашњем излагању о планирању пошло се одјединствености школе, од узраста ученика и поступности стицања знања иумења. Отуда је најподеснија организациона форма да се на једном објектупредвиди планом који су ученици психички и физички дорасли да обаверадне задатке. Школски врт, као наставни објекат, треба да одговори постављенимзадацима. Била би погрешна оријентација ако би се настава изводила постаром. Ново обележје наставе је спајање теорије са практичним радом. Наставним програмом су предвиђени следећи практични радови:- Свет око нас I разред – Уређивање и одржавање школског дворишта, цветњака, врта. Сакупљање семена и плодова. II разред – Гајење биљака и сакупљање семена и плодова. Уништавње биљних штеточина. - Природа и друштвоIII разред – Радови ученика у школском врту и воћњаку: припремање и ђубрење леја, сетва, пресађивање, заливање, плевљење, берба. Учешће ученика у акцијама уништавања биљних штеточина.IV разред – Испитивање састава и особине земљишта. Гајење неких дивљих биљака (зељастих и дрвенастих). Гајење неких дивљих животиња. Посматрање и праћење временских прилика. 95

Објекти рада у настави природе и друштва Oрганизација практичних радова треба да је таква да доприносиекономисању времена. Најподеснији организациони облици наставе јесу: - Фронтални рад са целим одељењем. Овај рад није лако остварити, јер за све ученике једног одељења тешко је наћи исти посао и алат, а сем тога ствара се и гужва. Пример фронталног рада је плевљење, механичко уништавање штеточина, берба плодова, сакупљање семена и слично. - Групни рад. Групу сачињавају ученици са добрим и слабим успехом, добро и слабо физички развијени, доброг и лошег владања. Свака група бира свог руковдиоца. У одељењу са 25 ученика биће 5 група по 5 ученика. Групе се могу распоредити тако да свака обавља исте послове (истоврсни рад) или да свака група обавља посебан задатак (разноврстан рад). При овим радовима ученике увек треба подстицати на такмичење.а) Практични радови у оквиру предметно - часовног времена Сваки практични рад треба да се обавља по редоследу фаза којесачињавају јединствену целину. Ове фазе су: - одређивање назива радног задатка, - образовно - васпитни циљ, - радни поступци и ред којим се они остварују, - одговарајућа радна опрема и средства за рад, - мере хигијенско - техничке заштите, - уводни разговор са ученицима, - подучавање ученика и расподела ученика на послове, - ток рада, - контрола обављеног рада. Радни задатак се одређује према наставном програму. Сам назив –радни задатака – требало би другачије формулисати. Најпогодније суформулације у облику проблема задатка, јер се на тај начин ученици пре могу 96

Објекти рада у настави природе и друштвазаинтересовати. На пример: На који начин биљку можемо заштитити одсуше? Како се може променити природа воћке? (калемљење)... Сваки практични рад треба да има свој циљ. Радом ученик стиченавике, тачност, али и одређена знања. Није довољно да ученик ради, ако муније објашњено шта ће тим радом постићи. Да би се остварио радни задатак,потребно га је поделити на радне операције и одредити редослед раднихоперација. Свака радна операција може се рашчланити на елементарне радње.За сваку радну операцију наставник треба да одреди време трајања, тј.изврши нормирање радних операција. Пошто се одреде радне операције,потребно је предвидети чиме ће се оне обављати. Ако ученици треба дариљају земљу, ситне и праве леје, потребно је одредити тачан број ашова,мотика, грабуља, канапа и дасака за равнање леја. Ученици који раде у вртутреба да имају одговарајућу обућу и одећу, тј. опрему. Ако пада киша или снег, ако је хладно или терен је раскаљан, ако нањему има нераспаднутог ђубрива, практичне радове не треба обављати. Свеоно што угрожава здравље ученика треба претходно отклонити. Алат који сеповерава ученицима мора бити исправан, како се не би повредили.Најважнији посао наставника јесте да ученицима да потребне инструкције заизвршење задатка. На пример, ако се ради о риљању, он ће најпре ашовзарити дубоко у земљу, извадити га и окренути слој земље. Наставник можеда провери код једног или два ученика како су схватили упутства. После тогаученици се распоређују на парцелу на којој ће извршити одређени посао.Током рада наставник треба да обиђе сваког ученика и да му укаже нагрешке, уколико примети да није добро радио. Оваквим поступком у оквирупредметно - часовног рада ученици се оспособљавају за самосталан рад уврту.б) Практични радови у оквиру ваннаставног времена Практични самостални радови у ванчасовном времену у ствари значепродужетак наставе. Обављајући те радове, ученици реализују сва она знања 97

Објекти рада у настави природе и друштвакоја су стекли у вези са гајењем биљака и животиња. Спровођење практичнихрадова овакве врсте треба да је у складу са плановима сачињеним за једнушколску годину. За самосталне практичне радове наставник треба да сачини раднелистиће следеће садржине: 1. назив радног задатка, 2. циљ, 3. потребан материјал и прибор, 4. поступак у раду – радне операције, 5. приручна литература. Радни листићи се могу припремати за једног ученика или целу групу,и увек их треба поделити неколико дана пре него што ученици почну да раде.Пре почетка рада наставник, постављајући неколико питања, проверава да лису и како ученици разумели радни задатак. По завршетку рада, наставникоцењује ученика, односно групу, при чему узима у обзир не само квантитет иквалитет рада већ и дисциплину током рада. Да би се ученици усмерили на тачност и праворемено извршавањерадних задатака, потребно је да свако води дневник практичних радова. Он ћеученицима користити као подсетник, а наставнику као контрола. Свакипрактични рад ученици треба да убележе у свој дневник. Дневник рада требада воде ученици почев од IV разреда. То је у ствари свеска од 20 страна, начијим корицама треба да пише Д н е в н и к р а д а у школском врту, разреди одељење. Уколико су ученици подељени у групе, треба да назначе и бројгрупе. Прва три листа у дневнику остављају се за уношење метеоролошких ифенолошких података. На четврту страну се уписује месечни план за месецсептембар, а затим се редом дају кратки описи радова. Наставник је дужан дана почетку свакога месеца ученицима саопшти распоред радова. Назавршетку месеца наставник прегледа ученичке свеске и оцењује рад. Порединдивидуалног ученичког дневника рада, за сваки објекат треба да постоји 98

Објекти рада у настави природе и друштваопшти дневник рада. У овај дневник уносе се подаци према одређенимзахтевима. Дневник рада за сваки објекат треба да садржи годишњи планрада и план рада по месецима, списак дежурстава ученика и свакодневнерадне задатке. У дневник се, затим, редом уписују радови са ознаком раднисати, запажања током рада и потпис руководиоца групе. Ако је на објектупостављен оглед, у дневник рада се уносе предвиђене рубрике за уписивањеподатака. Овај дневник рада води одељење које је задужено за објекат. Познато је да се образовно - васпитни задаци школе не могуостварити само у оквиру наставног времена. Живот у школи, поред редовненаставе, укључује и друге облике рада. Ваннаставна активност се неразликује толико од редовне наставе по циљевима, колико по облицима иметодама рада. Ова активност, иако ван програма и наставног часа, обавља сепод руководством управе школе и наставника у циљу образовања иваспитања. Ваннаставна активност ученика обухвата различите обликеорганизованог рада. Ученици од I до III разреда још нису способни засамосталан рад. Стога, њих тек треба уводити у самосталне послове, и тоувек уз помоћ старијих ученика и разредног учитеља. Они могу да брину озаштити биљака и корисних животиња, а посебно птица (храњење прекозиме). Посебан проблем представља одржавање школског врта преко лета.Није редак случај да се већина објеката запусти, а постављени огледипропадну. У том случају, нова школска година захтева од наставника иученика непредвиђене напоре, уместо да се нормално настави са радом. Да бисе ово избегло, потребно је предузети одговарајуће мере. У пракси се овајпроблем решава на следећи начин: - одржавање школског врта поверава се помоћном особљу школе, с тим што се ванредно залагање посебно награђује, - одржавање школског врта поверава се лицима нарочито плаћеним за тај посао, 99