TEBI ČAROBNA PTICO - pjesme MILORAD J. NIKIĆ

TEBI ČAROBNA PTICO NIKADA NIKO Nikad ti niko oteti neće Tu hudu sreću da si prvi Kad braći nam u rasijanju O zavičajnoj grudi, Tlu i krvi Pevaš u noći Kanadskoj lednoj Nikada niko i kad bi hteo Ne ume tako da zaleleče Da sanja ličke krševe gole I k’o da ženi peva čednoj u bolu privija kamen beo Da vojođanskoj ravnici Mednoj U slavu peva, odu o nebu Meku k`o duša i hleb vreo. Niko ti nikad uzeti neće Ono što se u bolu satka Tu pesmu - lelek, košnicu Saća, pehare vina gorko -slatka. Đuri Maljkoviću 200

Milorad J. Nikić K’O VEK ŠTO OSTA IZA NAS Mesec bolesnik kao limun žut Potonu za breg. Ni jedne zvezde Ni za leka. Usnuo i mrtvim Snom sniva do’. Kud prašnjav put u selo skreće, Crkvica kao sa slika. Oltar, ognjište, Drhtavi plamičak sveće, Igra senki i drevni ikonostas... A na istoku krvave pruge Mutne kao vek Što osta iza nas. 201

TEBI ČAROBNA PTICO POBEŽE IZ SNA U susret pođoh lugu i gori I noćas, biće po stoti put U snu, al’ verno kao na javi S’ detinjstva krunom na glavi U pesmi ptica, Kao pčela roj-slavujev poj. Carstvo u kome stoluju breze U krošnjama im usnulo sunce, Po nama lije, prosipa zlato. Šapuću šume, kaplje med. Bisera krupnih palo po travi! A kad se noć primače zori, Kao vino kad` s usana zbori, Pobeže iz sna bezdan plavi. 202

Milorad J. Nikić I SIJASET VARLJIVIH NADA Glave im u hodu lelujaju kao cvetovi maslačka na vetru, a oči poput fenjera postavljenih ispred dućana i uzduž novosadskiih sokaka veselo žmirkaju i zure i svaki za sebe svetlost od tame deli. Niz napuštenu prugu što se kao linija tanka gubi u pracu grada, preskakajući natrule pragove, dva bosonoga Gavrosa žure u svet beli. U glavama im magle i sijaset varljivih nada. Život im zgrušanom krvlju po izgrebanim nogama, naslika cvetove crvenog maka. 203

TEBI ČAROBNA PTICO NE LJUBI SE OČIMA Zivot je bajata stvar ili mi se čini! Za utehu, ne peva slavuj nego lug! Krivih ogledala ne manjka ni prosjak ni car. Damijanovog skitnice dronjak i štap ume da našara krug. Ne ljubi se usnama ne ljubi se očima, nego dušom i srcem bolećivim! 204

Milorad J. Nikić SINOVČE SLUŠAJ Sinovče, dete milo, drugarstva i prijatelja ima, a kako do njih i kako se stiču, to je već, priznajem tajna, starina seda počinje priču, stavljajuć’ kljastu ruku u krilo. Kad nekom kola niz brdo krenu, podbaci rame za časak gorku čašu iskapi. Prijateljstvo je klas iz božične slame, iz zrna što niče, suncu što kliče, ka nebu stremi i za toplotom vapi. 205

TEBI ČAROBNA PTICO UZJAH’O MESEC Uzjahao mesec oblak ždrebe i svu noć sa njim jezdi nebom. Severna zvezda drhti i zebe. Uzrela žita mirišu hlebom. Na krišku sira s nebeskog svoda žujov se duri, reži i laje Iz usta mu curi i kaplje voda. Domaćin pijan usno, ne haje. I u lavežu mu noć proteće. Mesec od ljubičica postelju stere mirisnu, svežu, plavu kao veče. 206

Milorad J. Nikić GASNEM TIHO Gasnem tiho i polako kao zvezde jutrom, zori U naručju držim sanje sve što dosad s mukom stvorih. Čujem, evo noć mi stiže, teška mračna i duboka. Niz telo mi jeza gmiže, kao zmija kraj potoka. Ovaj život, crna pređa, klupko kratko iskidano. Kako preko strmih međa, vragu dušu da predamo? A on čuči s rogovima izruguje i prkosi, u dosluhu s Bogovima preko brvna duše nosi. 207

TEBI ČAROBNA PTICO IZ NAŠIH SRCA Dođi nam dođi, cvetni moj maju, s oblaka dugu hoću na dar, da je privijem na bolne grudi, kad krenem kući, rodnome kraju. Možda mi ove rane zacele dugo ga dugo video nisam. Bez duše je ovaj tuđinski svet da vidim drago seoce moje. Crkvicu trošnu, raskršća par, kraj puta one breze bele. Možda ih je posek`o neko seoski lopov il`dušman klet? Panjeve im debeli crvi glođu. Jos nisam sreo nikog od ljudi, sem onih što mi u snove dođu, al’ đavo stiže pa me probudi. Kao kad ptica selica krene a za njom, ranjem ptić i gaj, iz naših srca, izvora - stene duboka tuga poteće, vaj. 208

Milorad J. Nikić VOLIM I JA Sve što ona voli volim i ja, dal` je tako, i jel`uvek tako bilo? Gde je ono što je moje a gde ono što je njeno, jel to ljubav il` ludilo. Ja u seno pokošeno ona sa mnom i sve do zore ludujemo. Za tu igru treba dvoje nema njeno, nema moje dal smo ludi ili pametni al `oboje. 209

TEBI ČAROBNA PTICO PROBIŠE SRCE Kroz prozor udje sunčeva zraka idući kao leptir s cveta na cvet. Voda u čaši s drvenog stalka Zatitra potom, nagli joj kret, sevnu kroz prostor, kao u kriku, čudesni omaž praveć’ na zidu. Krajickom oka opazih sve to, i učini mi se gledam koridu, probiše srce ranjenom biku. 210

Milorad J. Nikić PLITKO SAM PLITKO OR’O Oslušnem srce i čujem, kuca umorno, sporo, i znoj me oblije vreo, moglo bi u snu stati! Prespavah život ceo. Preda mnom celo polje, par brazda uzorah jedva i njih sam plitko or’o. Voćke mladice nežne, na vetru kao trave, vlati, u gnezdu sitni ptići. Sunce se opire padu, istočne bregove zlati, suton će ubrzo stići. 211

TEBI ČAROBNA PTICO OBLAK Oblak juri livadom, celo stado pod kapom, kao rese na ljeski drhti, muče uz riku, ovaj narod nebeski, teran nekim inatom sluša s neba muziku . 212

Milorad J. Nikić ZOVITE ME Ako vam se plače zovite me tu sam, neka moje rame bude luka spasa, moje grudi vaše vrelo plama u životu ja sam drugom često plako. Ako vam se peva zovite me samo zapevaću s vama i ja istog časa. Ja ne umem ništa ništa, mimo ljudi i meni je isto kao i vama usud hudi odredio tako. 213

TEBI ČAROBNA PTICO NA IZMAKU ZIME Zima se vraća na mala vrata i sneg sa njom. Težak sa neba istresa i vetri nebeski džak. Krovovi kuća stenju pod belim plaštom, živice gole, device nežne drhte k’o pruće. Pahulje, labudova umrlih duše lete kroz zrak. Perinu toplu navukla brazda i spi. Usnulu travu miluje osunčan maj. Jedino deca iz punih pluća radosna kliču zimi za kraj. 214

Milorad J. Nikić NIZ BELO JEDRO Tamo gore u raju uz pesmu glasnu, kao zadrugari u horu, nebeski kosci i žetelice bogatu žetvu proslavljaju i vino kao kiša odozgo toči i mije nam lice. Usnulu barku na moru, talasi penušavi iz snova bude. Niz belo jedro sunčevi zraci upleli zlatne žice. Duboko dole uplakanoj sireni Posejdon briše lice i nebu gnevno podiže oči. 215

TEBI ČAROBNA PTICO ČIJA RUKA Zna li iko, da li neko sluti, ko nam poji i ko slavuj guče, ko to bdije na uzglavlju mekom i šapatom iz snova nas budi? Ko zapali kandila i luči, čija ruka pokazuje puti, ko kamenje uklanja sa grudi, gde nestaše stege i obruči? Zna li neko, Da li neko sluti? 216

Milorad J. Nikić RADUJ SE SRCE Maj nas priziva sebi, sutra smo ponovo tamo gde svaki miriše cvet, a trave svaka vlat u polju, šumi i gori pozdravlja dolazak kiše. Pogledaj pomno beli se ceo breg To bagrem kraljeva misirskih svita u pohod selu stiže, a javor k’o stari svat podiže ruke nebu i zdravicu za nas zbori! Šljivike čipka krije, pene po celu noć k`o more kada bura u hridi kamene bije, a dole nešto niže široko puklo polje i žitno zrno klije. Uz ćuvik zastala srna, slavi dolazak jutra, u oku plašljivom njenom oslikan kosmos ceo, milion tajni krije. Raduj se srce lomno, sutra smo ponovo tamo i ko zna kada više? 217

TEBI ČAROBNA PTICO PEVAM Pevam suncu kiši i oluji, beloj zori, gugutki u polju, rosnom gaju, njivi dok je oru, mesečini, pod kamenom guji. Srni, orlu, suncu na umoru, jorgovanu plavom i prozoru. Lastavici, galebu i moru. Konju vranu, ruži u bokoru. Modrom viru, reci, novom danu, kolevkama, dečijoj peleni, belom vratu, bisernom đerdanu. Mrtve reči gnezde se u meni. O junaštvu ne znam da me kolju, a još manje o ljudskoj nesreći. Zašto rane da posipam solju? Ja sam sanjar i pevam o sreći, Pojem vili, Prometeju, steni, nežnoj resi, bubi, listu jove. Dobu prošlom, detetu u meni. Pevam svemu što se život zove! 218

Milorad J. Nikić MLAD SI Mlad si ako ti se desi, da ti s lica tugu uberu, ukradu neke oči što te krišom pogledaju. I Srce probudi trgne, uznemiri i ko morska lađa, u dalekom kraju žurno spušta jedra, dok ih vetri dižu, tražeć zaklon, luku u plavom beskraju. Na grudi nam sleću šareni leptiri i po njima gmižu, dok ih bezbroj čeka leteći u krugu. 219

TEBI ČAROBNA PTICO I OVE NOĆI I ove sumorne noći, pre no što zabeli zora, preskočiću među između sna i jave, i preliti tugu u kupu zaborava. 220

Milorad J. Nikić NEBO JE ZNALO Znali smo i pre, sve se ipak znalo I što nismo znali, znati je trebalo a što se ne zna i to će se znati. Šume su znale i vrbaci kraj reke, ptice u letu i rumori kiše, usnula polja, reka ispod mosta nebo je znalo i zvezde daleke. Patnje je bilo, ropca, straha, muke ljuskoga pada da ti srce stane, svega je bilo, al’ pameti malo! I tek kad su jame i ljudski skeleti Kriknuli - dosta, klanje je prestalo! Bilo je ćutnje, al`pobune malo a trebalo je mnogo, mnogo više. 221

TEBI ČAROBNA PTICO NIGDE LEPŠE I SVETLIJE Tamo gde se čovek rodi, gde zametne i isklije progovori i proguče, koren pusti i procveta nigde lepše i svetlije, Ako mu se potom desi da na drugom kraju sveta kuću gradi, gnezdo svije, priziva ga, nazad vuće nešto iz te Nedođije. 222

Milorad J. Nikić SVE ĆE TO Sve će to moj Vanja jednoga dana da sedne na svoje mesto Samo treba to izdržati. Čoveka može jedino da spasi kakva luda sreća i smrt preka. Ne može se doveka sve na šalu da odbija, fukarama da klanja, prezir u sebi krije i pravi Toša. Da, dragi moj Vanja zivot je čudo. Luđega stanja Gospod smislio nije. 223

TEBI ČAROBNA PTICO U ISTU REKU Kome u boju srce slobodu sluti, njemu i puška o njoj sanja, U snu ga ganja, i ono što mu se na javi zbiva, sve se to u jednu istu reku sliva. A duše žedne oprost piju, iz vrela što se stalno muti o kome umorno srce sniva. 224

Milorad J. Nikić ČEKASMO SUNCE Ta naša kuća sa kraja sela na bregu, zoro detinjstva i pesmo uranka kao bajka, u luci lađa, bez kapetana i kompasa, košuta u snegu. Bogojavljenski ledeni cvet. S proleća bagrem beli i trešnje što se sviše. K’o žedni ptići čekasmo sunce i kiše. Krila da nam odrastu i bure prodju, Pa da jedan po jedan i mi isplovimo u svet. 225

TEBI ČAROBNA PTICO KRUŠKA I ispod brega, pored seoskog puta, Đurica kruška već poznata svima, i od svih starija, preko stotinu ima, s proleća je nevesta u belo ogrnuta. U jesen kad uzri meka, rumeno-žuta i ko god iz sela prođe, ona iza plota s lišćem zatreperi, nema i zabrinuta, i kao da zna i sluti koliko je od života, godina, il’ meseci, dana, ili čak sati ostalo još i kada će se kočije Crne zaustaviti, neka ruka, ili prsti sakati nožem u njeno tkivo i kožu urezati krst. I kada povorka tužna na tren zastane, a kandilo i miris tamjana se prospu, list će jedan sa grana tiho tad na škrinju pasti, kao njen oproštaj, da sleti pod noge i skuti, a umrli će kradom ispod pokrova da se nasmeši i kao da vidi i sluti, da se silno obraduje duša njegova. 226

Milorad J. Nikić KAD BIH MOGAO Da birati mogu, mesto gde ću mreti, izabro bih negde, daleko od ljudi, iza leđa Bogu, u nekoj vrleti. Kad bih svoj grob mogao da biram, Voleo bih da bude skriven između visokih trava, i devojačkih grudi, pored njenih nogu, tamo, gde počinju snovi, a prestaje java. Kad bih mogao da biram, čas sopstvenog vaskrsnuća, vreme kad dolaze sveti, voleo bih da bude tamo gde se mrak i svetlost bore, u čas kad je Adam ostao bez pameti, i zgrešio Bogu, u sami cik zore, pre prvog svanuća. 227

TEBI ČAROBNA PTICO PTICE, ŽIVOTNICE. ČAROBNICE, ODMETNICE, RUGALICE Poeta Milorad J. Nikić ponovo nam je ponudio jednu originalnu i na svoj način (iz)filingranisanu pesničku tvorevinu. Reč je, dakle, o opširnoj zbirci pod naslovom „Tebi čarobna ptico“, a malo kasnije ćemo nešto više (reći) o značaju i značenju svih tih „ptica“ i o njihovoj nesumnjivoj čarobnosti. Odmah smo s razlogom konstatovali da je zbirka opširna, pošto obuhvata preko dvesta pesama, a to će reći da bi, i to ne retko, mnogi autori od takve i tolike stihovane smese načinili barem tri ili četiri zasebne knjige. Ovo ni slučajno ne uzimamo kao minus Nikiću, jer zaista je potrebno biti odveć hrabar i odveć siguran u svoje umetničko umeće da bi se toliko temat(ik)a, toliko zapažanja, toliko osećanja i toliko ljubavi „smestilo“ u tek jednu knjigu. Milorad J. Nikić je, slobodno se može reći, začudo uspeo u toj plemenitoj nameri da i one, naoko, nevažne teme svrsta u umetnčke relikte, da od njih sačini originalna dela i da ih tako prečišćene i balansirane bez straha ponudi rafinisanom ukusu čitalaca. Stoga se usuđujemo reći da je zbirka „Tebi čarobna ptico“ zapravo životno delo Milorada J. Nikića, mada on nije nepoznato ime u srpskoj poeziji, posebno kada je reč o stvaraocima iz dijaspore, što je dokazao i svojim ranije objavljenim knjigama. 228

Milorad J. Nikić Кad kažemo životno delo, to može da se shvati i bukvalno, ali i kao, u ovom slučaju, zasebna igra reči. Jer, sve što je Nikić, kako bi laici rekli, stavio u pesmu, pa potom u ovu knjigu, ocrtava i bolje reći oslikava sam život, i sve što iz njega proizilazi pa, barem za naše pojmove i za naše oko, potom nestaje i odlazi. Zapravo, Nikić će, iznova i iznova tvrditi, dokazivati i dokazati da je život zaista čudo nepojamno, počev od praklice samog rađanja (kao što je životna istina u pesmi „Mladost“ i inima u ovoj zbirci), pa do saznanja da je život skot i ozbiljan tat, onaj koji će vas, u trenu, obradovati i obogatiti, ali isto tako u trenutku pokrasti i, bukvalno rečeno, nagrditi. Stoga i jedina bezimena pesma u ovom rukopisu kaže: „Odavno smo prošli kroz predvorje pakla.“ Zato pesnik, možda i uzaludno (jer, još samo najveći sanjari veruju da poezija može menjati svet), opominje: „Кad pogledam kako mi je/ i na kraju šta me čeka/, ni smrt više strašna nije/, niti tuđa nit` daleka.“ O svemu i u svemu što piše, pesnik vidi život nasušni, ali i onu njegovu manje ohrabrujuću stranu, što zapravo čini nutrinu same ove zbirke. Naravno, pesnik se veoma rado i često vraća svojim ishodištima, svojim korenima i svom zavičaju (bilo bi iluzorno tvrditi da takve teme nisu opsesija skoro svakog poete), što ga čini uzletnijim, opsesivnijim i radosnijim. Recimo, ima li ičeg lepšeg nego ugledati prvi trešnjin cvet (Japanci su od toga napravili ne samo svoju tradiciju, nego i kulturu), iznikao iz stabla detinjstva? Ima li milijeg osećaja od saznanja da naše detinjstvo opsedaju graciozne laste? I da one podosta liče na 229

TEBI ČAROBNA PTICO nas, prateći nas u život samo njima znanim ritmom. Interesantno, dok jedan poznati pesnik „gospođice laste“ smatra nestalnim pobeguljama, a kapu skida stamenim vrapcima, Nikić se divi ovim čarobnim pticama i samom činjenicom što su rešile da se baš kod nas gnezde i postaju čestice života. To su, dakle, one ptice čarobnice iz naslova i iz pesama u ovoj knjizi, ali one svakako nisu jedine koje opsedaju autora. Već upotrebismo izraz čestice života, kao i neke pojmovne otiske samog života. Zapravo, ceo ŽIVOT (ako umetnost nije u bliskosti sa životom, onda i nije prava umetnost), sa svim svojim pojavama i (ne)odlikama, možemo posmatrati kao jata čudesnih ptica, koje mogu biti, upravo zbog pravila života, i životnice, čarobnice, odmetnice, rugalice, pevačice i nepevačice, letelice i trkačice, selice i stanarice ... Možda bi najuverljivije bilo reći da su ove pesme čarobnost posudile od znanih i neznanih ptica, prvenstveno od zavičajnica. Mada se autor ne libi da u brk skreše lukavoj Staroj Evropi šta misli o njoj i njenim uzusima mećehinskim. Lična zapažanja potpisnika ovih redova bila bi da bi dvolična baba Evropa (ako bismo je hteli upoređivati sa pticama), najviše ličila na prevrtljivu, lukavu, grabljivu i nepoštenu svraku. Naravno, autor ne može izbeći ni surovu zbilju i ne tako daleku istoriju ovih predela (i naroda), sav jad, bedu, tugu i muku proizašlu iz svega toga. Dakako, i smrt je sastavni deo života, a najveći i najžešći „proizvođači“ smrti su ratovi, koji oblikuju istoriju samo zato što su moćnici krvavih očiju i ruku želeli da menjaju - geografiju. 230

Milorad J. Nikić Ako bismo se sada pozvali na ptice, onda bi ovde, u ovoj tematici, glavnu reč, da ne kažemo ton i zvuk, imali gavrani vrani, jastrebovi i lešinari. Ista primedba važi i za Nikićevo poetsko (naravno, uspešno) parafraziranje one čuvene Andrićeve misli: Dođu tako vremena kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati. I na kraju, ostaje nam, ne kao uteha, ne kao podsećanje, ali svakako za pamćenje, jedan od Nikićevih smelih stihova: „Кad suvim koritom reke/ bujice krenu/, odneće i naš stid/, i umesto nas će pričati vreme.“ Da, potpuno tačno. Vreme će presuditi svemu i svakome, a blago onome koga po dobru upamti. Uvereni smo da će jedno od tih dobara biti i ova poetska knjiga Milorada J. Nikića, pisana, usudili bismo se reći, srdačnim čistim narodnim jezikom, najčešće iskazivana pravilnom rimom, jasnim i izuzetnim zapažanjima, opervažena misaonošću i istinoljubljem. To su samo neke od odlika koje će vas bezmalo ostaviti bez daha, od prve do poslednje stranice i naša je želja i preporuka da ova knjiga što pre dospe do vaših ruku, vaših očiju, srca i vaše duše. Verujte, bićete mnogo, mnogo bogatiji. Irig,30.8.2019. Todor BJELКIĆ 231

TEBI ČAROBNA PTICO O PISCU: Milorad J Nikić je rođen1952. godine u Skugriću Donjem, Bosna i Hercegovina. Poezijom se bavi od srednjoškolskih dana. Po završetku studija, Ekonomski fakultet u Beogradu, nekoliko godina radi u prosveti, a u proljeće 1984-te odlazi u inostranstvo. Živi i radi u Bernu. Poezijom se bavi od rane mladosti a svoje prve pjesme pretežno „emotivne“ - mladalačke kako zna da kaže, pesme prvence sa stidom čita prijateljima. U već zrelim godinama stvara porodicu i postaje otac. Sve što se tih godina događa u njegovom zavičaju, snažno i emotivno doživljava. U srdžbi i žurbi piše po 2-3 pjesme dnevno, tako da nastaje rukopis od nekoliko stotina pjesama. U njima su opevani utisci iz ratnih i poratnih godina, kao i doživljaji iz sopstvenog djetinjstva, uveren da su mu to detinjstvo i rana mladost, bogati snovima i nadama , vredele više od jednog života. Pozvan da progovori, pokušava da sve to kroz poeziju ponovo odsanja, i da te sne saopšti, objavi i ostavi deci i svom rodu u nasleđe. 232

Milorad J. Nikić Objavljene knjige poezije: - „Reč zavičajna“ 2002. godine - Prometej, Novi Sad; - „Život je reka“ 2003. Godine - Gea, Beograd; - „Neke reke teku naopako“ 2004. Godine - Gea, Beograd. Pjesme su mu objavljivane, na virtualnim portalima, po časopisima i zajedničkim zbornicima autora iz dijaspore: „Rasejano a sabrano slovo“, Dortmund 2003., Autorski krug Švajcarske, Basel 2003, Frankfurt am Main 2003. Na majskom konkursu Književnog udruženja “7“ Frankfurt am Main za 2003. godine, ciklus pjesama iz knjige „Život je reka“ nagrađen je prvom nagradom. Sve ostalo rečeno je u njegovim pjesmama. 233

TEBI ČAROBNA PTICO SADRŽAJ: 005 007 Riječ autora 008 Tebi čarobna ptico 009 Život ume da obeća 010 Ko nam grehe zbraja meri 011 I srca žal 012 K'o da šuplje reči važem 014 Onomad 015 Ka zvezdama 016 Odleteše laste 017 U nevreme 020 Poema o Maruši 021 Nema bega ni zaborava 022 Bili smo nekad 023 I ako neki trag i ostane 024 Rođak po materi 025 Velika tajna 026 Herin šal 027 K'o zlatni zvekir 028 Ljudska dela duše ogledalo 029 Kiša 030 Trešnjin cvet 031 Zvuci mrtvih pokidanih struna 032 Na ušću 033 Lastama himnu 034 Vrelo smo Varke i more 234

Milorad J. Nikić 035 037 Slike detinjstva 038 Reč prkosa od sveg luđa 039 Ćutiš 040 Mraz 041 Ko noć julska vrela 042 Utihle ptice usnulo zverinje 044 Tanjušne nežne niti od svile 045 Govor nemi 046 Kao dva tamna belega 047 Moja je karma 049 U srce mi bodež sjuri 050 Noć proguta pusto polje 051 Da zanemiš 052 Pred tobom 053 Crtice 054 Grešno je doba 055 Varka 056 Šta mogu lanci 057 Himna za prekobrojne 059 Na četiri trošne daske 060 Ne meri se uzduž 061 Kad sunce zađe i ponovo grane 062 Ćud će odati vuka 063 Život to je 064 Nemušto vreme 065 Zaboravimo 066 U crnome razaznati belo 067 Umesto sunca 068 U jednom smeru 069 Obolus 070 Enejev mač 071 Kad se gleda Veče rano 235

TEBI ČAROBNA PTICO 072 073 Babina leta 074 Zora gasne u jutru što svane 075 Nad Istrom kiše 076 Suncokreti k’o ukleti 078 Uđe đavo među stado 079 *** 080 081 Beleg 082 083 Ne kloni duhom 084 085 Daleke i drage 086 K’o mrtve zvezde 087 088 Na tragu smo 089 Ogrejaće sunce 090 091 Brod kroz maglu brodi 092 Proždiru senke 093 Čekaj zoro 094 095 Kako da mi zacele rane 096 Ima me, još me ima 097 Trošan ko stih 099 100 U boj, u boj 101 Pesma i život 102 Poželeh 103 U slavu života 104 Tako nas vekovi uče 105 I nema nas više 106 Lik u ogledalu Šta vrede Ko da nas na čistac izvede Kad sudnji banu sati Igraju đavolje sluge Čute usnule leje Neka Bahus Kamen Par stihova 236

Milorad J. Nikić 107 108 Grlice 109 Ljubav 110 Duga je varka 111 Ne žuri 112 Vatre 113 Čim me tako opi 114 Reči su vatra 115 Kamenje je počelo da laje 116 Prošlo je vreme heroja 117 Mostovi 118 Daljine plave 119 Brige me more 120 U crno jutro 121 Sa sobom da ponese 122 Na mene je srebro palo 123 Leteo sam 124 Mis’o lavlja 125 Od čoveka i biljaka duže traje 126 I ja tečem tamo 127 Zbog greha 128 Kao Orfej sa lirom 129 Kaži nam ptico 130 Uz osmeh blag 131 Ne može srce matere 133 Iz mene zavičaj govori 134 Par đavoljih snova 135 Stotinu života 136 Sa mesecom na rogu 137 U ramovima od zlata 138 Vodeni cvet 139 U tebi snuju 141 I ove noći Zalazak sunca 237

TEBI ČAROBNA PTICO 142 143 Osveta 144 145 Kud vode srca puti 146 147 S dunavskog keja 148 149 Svadba i gozba 150 Gađao me blagoslovom 151 Ptice i dvorište pusto 152 I noćas mesec 153 154 Da mogu 155 156 Svilen gajtan 157 Glad vučija 158 159 Pod senkom mu boluju trave 160 I sve se stiša 161 Čaršaf od snova 162 Ne da đavo 163 164 Kad mesec bled 165 Ne boj se Pitijinih reči 166 U ovčijem srcu vučije oči 167 168 Simeonova loza 169 Pobeže zvezda 170 171 I curi beli prah 172 I k’o da zbori 173 174 Zalazak sunca Na reci I ničeg vise I maj Blagoslov i kletva Godina devet Dome moj U nedrima I niko ne zna Kako da objasniš Slutiš li Ratar i brazda 238

Milorad J. Nikić 175 176 Koliko je stopa 177 K’o na slici 178 A iz grudi eho ludi 179 Mladost 180 Lasta i ptić 181 Rajske dveri 182 Čežnja 183 Biser 184 Svome jatu 185 Trpeza mi polja žitna 186 I ja bacih kamen 187 I toči zlato 188 Zavija vetar k’o ciganska truba 189 Sunčevim tragom 190 Životi, to zlato tečno 191 Živote tate 192 Živote, skote 193 Šator do zvezda 195 Puteva nema gde koraka nije 196 Kao Albatros 197 Umreti 198 Zlatno runo 199 Srbijo 200 Nikada niko 201 K’o vek što osta iza nas 202 Pobeže iz sna 203 I sijaset varljivih nada 204 Ne ljubi se očima 205 Sinovče slušaj 206 Uzjah’o mesec 207 Gasnem tiho 208 Iz naših srca Volim i ja 239

TEBI ČAROBNA PTICO 209 210 Probiše srce 211 212 Plitko sam plitko oro 213 214 Oblak 215 216 Zovite me 217 218 Na izmaku zime 219 220 Niz belo jedro 221 Čija ruka 222 223 Raduj se srce 224 225 Pevam 226 227 Mlad si I ove noći Nebo je znalo Nigde lepše i svetlije Sve će to U istu reku Čekasmo sunce Kruška Kad bih mogao Recenzija – Todor Bjelkić 240

Milorad J. Nikić 241

TEBI ČAROBNA PTICO 242