Природа и друштво - Креативни центар

Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski, Aleksandra Bla`i} Priroda i dru{tvo za ~etvrti razred osnovne {kole

Vodi~ zadatak pi{emo crtamo i bojimo razgovaramo istra`ujemo ogled pravimo seti se {ta smo nau~ili re~nik 2

Ti si deo grupe Razgovara}emo: – o pravilima rada u timu U~i}emo: – o odeqenskim pravilima pona{awa – o pravu dece na obrazovawe Tvoj zadatak }e biti: – da nacrta{ bex svog odeqewa – da re{i{ test Kako se pona{amo u odeqewu

Ovo smo mi – podaci o mom odeqewu • Moje ime i prezime: Nacrtaj bex svog odeqewa. • [kola: • Odeqewe: • Adresa {kole: • E-mail adresa {kole: • Broj u~enika u mom odeqewu: • Broj devoj~ica: • Broj de~aka: • Predsednik odeqenske zajednice je: • Wegov broj telefona i e-mail adresa: • Najomiqeniji predmet u~enika iz mog odeqewa: • Najslu{anija pesma u mom odeqewu: • Naj~itanija kwiga u mom odeqewu: • Doga|aj koji smo zajedno organizovali: 4

Kako se pona{amo u odeqewu Zamisli svaku od slede}ih situacija. Razmisli o tome kako bi se tvoji drugovi iz odeqewa pona{ali u takvim situacijama. Zaokru`i jedan od ponu|enih odgovora. 1. Dva druga iz tvog odeqewa su se posva|ala 4. Jedan deo u~enika iz tvog odeqewa `eli da i spremna su da se potuku. [ta ~ine ostali na odmoru igra odbojku, a drugi fudbal. u~enici iz odeqewa? Kako }ete to re{iti? a) Navijaju za jednog od u~esnika u sukobu a) Odlu~i}e predsednik odeqewa. ili se i sami ukqu~uju u tu~u. b) Glasa}ete za ta dva predloga. Onaj koji bude b) Ne me{aju se. Smatraju da ih se to ne ti~e. imao vi{e glasova – pobedi}e. v) Poku{avaju da smire sva|u ili zovu odrasle v) Ko prvi zgrabi loptu, ima}e pravo na wu! u pomo}. 2. [ta rade u~enici iz tvog odeqewa kada neko 5. Va{a drugarica pla~e jer je dobila slabu ne razume zadatak? ocenu. Re}i }ete joj: a) Podsmevaju mu se i dobacuju uvredqive re~i. a) Kakva si ti pla~qivica! Muka nam je ve} od b) U}utkuju ga jer ih ometa u radu. tvojih suza! v) Ohrabruju ga da slobodno pita u~iteqa. b) Nemoj plakati! Nau~i}e{ i popravi}e{ ocenu. Mi }emo ti pomo}i. v) Ko ti je kriv?! [to nisi nau~ila?! 3. Va{ drug ne ume da napravi kolut unapred. 6. Ve}ina |aka nije spremna za najavqenu proveru a) Jedna grupa |aka mu se ruga, a ostali znawa iz srpskog jezika. [ta }ete uraditi? nezainteresovano }ute. a) Pre}uta}ete istinu. Uzdate se u sre}u b) Niko ne obra}a pa`wu na wegovu nevoqu. i prepu{tate sudbini. Svi se dive spretnima. b) Problem slo`no izla`ete u~itequ, uz molbu v) Ve}ina u~enika ohrabruje druga da se provera znawa odlo`i. i poku{ava da mu nekako pomogne. v) U~enici koji su spremni za ve`bu raduju se i ne obra}aju pa`wu na druge u~enike. Odgovori pod v u levoj koloni i pod b u desnoj donose po jedan poen. • 5–6 poena: ^estitamo! U va{em odeqewu vlada drugarstvo i razumevawe. Ba{ ste slo`ni! • 3–4 poena: U va{em odeqewu ponekad nailazite na pote{ko}e u dru`ewu. Malo vam je potrebno da nau~ite kako se zajedno dobro `ivi. • 0, 1 ili 2 poena: Jasno je da u odeqewu imate problema u dru`ewu. Bilo bi dobro da na ~asu odeqenske zajednice uz pomo} u~iteqa razmotrite probleme koje ne umete najboqe da re{ite. 5

Pravila pona{awa u odeqewu Tvoje odeqewe je grupa sastavqena od devoj~ica i de~aka. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila. Koja su pravila odre|ena u tvom odeqewu? Navedi tri odeqenska pravila kojih se svi pridr`avate. Razmisli i napi{i koje odeqensko pravilo 1. Ne zaka{wavaj. dosad niste uveli, a ti smatra{ da bi trebalo 2. Pomozi drugu kada je u nevoqi. da ga se pridr`avate u ~etvrtom razredu. 3. Slu{aj na ~asu. 4. ^uvaj name{taj u u~ionici. Za{to smatra{ da je uvo|ewe novog odeqenskog 5. Govori istinu. pravila va`no? Obrazlo`i svoje mi{qewe. 6. Ne govori ru`ne re~i. 7. Probleme re{avaj razgovorom. 8. ^uvaj svoje i tu|e stvari. 9. Doru~kuj/ru~aj pre polaska u {kolu. 10. Peri zube pre spavawa. 11. Ne nanosi bol drugima. 12. Tra`i obja{wewe za ono {to ne razume{. Za{to su va`na odeqenska pravila? Objasni. Zaokru`i samo ona pravila pona{awa koja su stvarno va`na za uspe{no u~ewe u odeqewu. Na liniji napi{i brojeve onih pravila koja smatra{ najva`nijim za drugarstvo. 6

Pravo na obrazovawe je osnovno qudsko pravo. Pravo na obrazovawe U Poveqi o de~jim pravima, koja su jednaka za svu decu sveta, stoji: Svako ima pravo na {kolovawe. Ti ide{ u osnovnu {kolu. Da li kao |ak ima{ Osnovna {kola je obavezna. neke obaveze? Navedi neke od wih. [ta misli{ o pravu na obavezno osnovno {kolovawe za svu decu sveta? Za{to ovo pravo zauzima glavno mesto me|u qudskim pravima? Objasni svoje mi{qewe. Tri razloga zbog kojih voli{ da ide{ u {kolu su: Iako je pravo na osnovno obrazovawe jedno od osnovnih qudskih prava, istra`ivawa Uneska (vidi na 7 str. 176) potvr|uju da danas preko 100 miliona dece ne ide u osnovnu {kolu. Razmisli za{to. poveqa

Timski rad ZAPAMTI: Timski rad je zajedni~ki rad u~enika na Da bi ~lanovi jednog tima mogli uspe{no ostvarewu nekog zadatka. Timovi mogu imati mawi da sara|uju na zajedni~kom zadatku, va`no je ili ve}i broj ~lanova. Najboqe se radi kada se tim da se po{tuju slede}a pravila: sastoji od 3 do 5 ~lanova. Svaki ~lan tima mora da se pona{a prema odre|enim pravilima. • Mi{qewe svih ~lanova podjednako je va`no. Izvestilac je onaj u~enik koji pred celim odeqewem saop{tava rezultate rada do kojih su • Svi ~lanovi donose odluku o tome ko je vo|a do{li ~lanovi wegovog tima zajedni~kim radom. tima. Mogu}e je da tim ima i vi{e od jednog izvestioca, na primer – svaki ~lan mo`e da izvesti o jednom • Du`nosti me|u ~lanovima dele se prema delu zadatka, prema dogovorenom redosledu. sklonostima/sposobnostima u~enika. • Svaki ~lan du`an je da uradi svoj deo posla u dogovorenom vremenu. • Slo`nost me|u ~lanovima tima pravi je put do uspeha. Koja je tvoja uloga u timskom radu Optimista je uvek spreman da veruje u pobedu svog tima! Wegova vera u uspeh ne posustaje ni u najbeznade`nijim situacijama. ^lanovima tima u kojem je i optimista prijaju wegovi usklici odu{evqewa, kao {to su: To! Bravo za nas!!! Super nam ide!!! Ometa~ ili de`urno smetalo uvek je spreman na sva|u sa svim ~lanovima tima, naro~ito oko ne~eg {to je neva`no i bezna~ajno. Retki su trenuci u kojima je ometa~ spreman na saradwu. Osetqiv je „kô princeza na zrnu gra{ka“, pa svi gledaju da mu unapred udovoqe kako bi tim mogao da dovr{i zadatak. Najbli`i mu je sumwalo (vidi ispod). Sumwalo je onaj koga je tokom rada u timu te{ko ubediti u sre}an kraj. Sumwi~av je prema svim ~lanovima tima, prema zadatku na kojem se radi, drugim timovima, a ponekad i prema samom sebi. Re~enice zapo~iwe sa: Ne verujem da... ili Nikada ne}emo mo}i da... 8

Spavalica i pored najboqe voqe da ~lanovima tima doka`e kako je u budnom stawu (na primer, dr`e}i o~i otvorene), nikada ne uspeva u tome. Savladao je razne tehnike prikrivawa usnulosti: povremeno klimne glavom, {tucne, potvrdi da se sla`e sa idejom koju je upravo prespavao rekav{i: Da, da, to je u redu! Sve mi je te{ko je onaj kome je sve nepopravqivo te{ko. To se ni~im ne mo`e izmeniti. Ni optimista nema re{ewe za ovakvog ~lana tima. Prime}eno je to da ukoliko sve mi je te{ko bude u istom timu s nekim prema kome gaji simpatije (proveriti u sve`e popuwenim leksikonima!), tad ima nade da preuzme deo zadatka na sebe i uspe{no ga zavr{i. Imam ideju! je neumorni tvorac ideja koje nezadr`ivo nadiru od po~etka do kraja timskog rada. Ta~nije, imam ideju ima ideju i pre nego {to tim dobije zadatak. Po`eqno je saslu{ati ga na po~etku rada, a potom ga uti{ati da bi uop{te bilo mogu}e re{iti zadatak. Planer nikada iz ruke ne ispu{ta plan rada tima, u koji detaqno upisuje ko, {ta i kada treba da uradi. Kada tim zaluta, ve{to pristupa spasavawu. Re~enice naj~e{}e zapo~iwe sa: Prema planu koji smo napravili... Pripremi kratak izve{taj o tome u kojoj si od ponu|enih uloga u timskom radu prepoznao sebe. Objasni svoj izbor. 9

Moje u~e{}e u timskom radu Ovu stranu ispuni posle u~e{}a u nekom timskom radu. Zapa`awa i utisci koje bude{ zapisao mogu ti koristiti u daqim aktivnostima u timu. • Zadatak mog tima bio je: • Moj zadatak u timu bio je: • Moji utisci o radu celog tima: • [ta mislim o svom radu u timu: • [ta mi je smetalo tokom rada u timu: • Moji predlozi za slede}i rad u timu: 10

Susret s prirodom Razgovara}emo: – o tome {ta sve ~ini prirodu – o pravilima zdravog `ivota U~i}emo: – o carstvu biqaka – o tome {ta sve uti~e na rast i razvoj biqaka – o zna~aju lekovitih i gajenih biqaka – o carstvu `ivotiwa – o tome kako su `ivotiwe prilago|ene razli~itim uslovima `ivota – o koristi koju ~ovek ima od doma}ih `ivotiwa – o ~oveku kao delu prirode – o tome po ~emu se ~ovek razlikuje od ostalih `ivih bi}a Tvoj zadatak }e biti: – da izvede{ ogled U potrazi za svetlom – da izvede{ ogled Pokreti biqaka nisu slu~ajni – da organizuje{ predavawe o lekovitim biqkama – da napravi{ jelovnik za jedan dan – da napi{e{ svoje pravilo za zdrav `ivot

[ta je priroda Priroda je sve {to nas okru`uje. Ona mo`e biti `iva i ne`iva. Pogledaj sliku i napi{i {ta od onog {to je na woj prikazano pripada `ivoj prirodi, {ta ne`ivoj, a {ta je delo ~oveka. @iva priroda Ne`iva priroda Delo ~oveka 12

@ivim bi}ima su neophodni slede}i uslovi za @iva bi}a ili organizmi svrstana su u pet `ivot: sunce, voda, vazduh i zemqi{te. carstava. Ove godine u~i}e{ samo o dva carstva. To su carstvo biqaka i carstvo `ivotiwa. U^IM•DA•U^IM Koja su ostala carstva i koji im organizmi pripadaju, u~i}e{ u starijim razredima. • Razmisli i odgovori za{to su Sunce, vazduh, voda i zemqi{te neophodni za `ivot `ivih bi}a. • Biqke i `ivotiwe se me|usobno razlikuju. U^IM•DA•U^IM Navedi osobine koje su karakteristi~ne samo za `ivotiwe. • Bez obzira na razlike koje ih svrstavaju u razli~ita carstva, sva `iva bi}a imaju organizam i zajedni~ke osobine. Na osnovu onoga {to ve} zna{, navedi zajedni~ke osobine svih `ivih bi}a. 1. 2. 3. 4. 5. 13

Carstvo biqaka Oblik i veli~ina delova tela biqaka u velikoj meri zavise od stani{ta na kojem biqka `ivi. U carstvo biqaka svrstavamo organizme koji se me|usobno veoma razlikuju. I pored mnogih Objasni za{to navedene biqke imaju razlika, ve}ina biqaka ima i neke zajedni~ke razli~ita stabla i korenove. osobine. Biqke: • imaju: koren, stablo, list, cvet, plod i seme Vodene biqke su • sadr`e zelenu materiju koja im omogu}ava da tankog i visokog stabla ili plivaju po same sebi proizvode hranu povr{ini vode. • ne kre}u se. Wihov koren je slabo razvijen. Pove`i strelicama nazive delova biqaka sa odgovaraju}im delom tela na slici. U prazne ku}ice upi{i slovo koje ozna~ava ulogu koju ima taj deo tela biqke. KOREN Drve}e i `buwe STABLO imaju stablo debele kore i dobro razvijen LIST koren. CVET PLOD Stablo pustiwskih biqaka je mesnato SEME i slu`i kao magacin vode, dok su listovi a) Provodi vodu i druge potrebne materije u obliku trnova. i odr`ava biqku u uspravnom polo`aju. Koren je veoma razvijen. b) Iz wega izrasta nova biqka. v) Pri~vr{}uje biqku za podlogu i upija vodu Neke vrste kaktusa imaju stablo rastegqivo poput harmonike – {iri se kada se puni vodom, i mineralne materije iz zemqi{ta. a skupqa po{to biqka potro{i vodu. g) Slu`i za razmno`avawe. d) Ima ulogu u disawu i ishrani biqke. |) Razvija se iz cveta i sadr`i seme. 14

Zelenu boju biqkama daje materija koja se nalazi u wihovom telu. Zahvaquju}i woj, biqke mogu da upijaju Sun~evu svetlost i same proizvode hranu. U potrazi za svetlom [ta ti je sve potrebno: • dve plasti~ne ~a{e ili mawe saksije ispuwene zemqom • dva zrna pasuqa • jedna kartonska kutija na kojoj postoji otvor U isto vreme posadi pasuq u obe ~a{e. Prvu ~a{u stavi na osvetqeno mesto, a drugu pokrij kartonskom kutijom i okreni otvor prema svetlosti. Redovno zalivaj obe biqke. Objasni za{to se biqka savija u pravcu otvora. Zapa`awe: Posle izvesnog vremena vide}e{ da prva biqka raste uspravno, dok se druga savija u pravcu otvora na kutiji. Razmisli i napi{i za{to biqaka nema Kada ka`emo da se biqke ne kre}u, to zna~i da u pe}inama ili na velikim morskim dubinama. biqke ne mogu prelaziti s jednog mesta na drugo. Me|utim, sve biqke mogu praviti odre|ene pokrete. Sam rast predstavqa pokret. Mnoge biqke otvaraju cvetove dawu, a zatvaraju ih no}u ili obrnuto. Listovi stidqive mimoze zatvaraju se na dodir. 15

Pokreti biqaka nisu slu~ajni [ta ti je sve potrebno: • dva zrna pasuqa ili dva ~ena belog luka • malo vate • plasti~na ~a{a ili saksija sa zemqom Ostavi zrnevqe (~enove) u vati nekoliko dana, ali vodi ra~una o tome da vata bude stalno vla`na. Kad proklijaju, zasadi ih u ~a{u i to tako da deo od kojeg }e izrasti stablo bude okrenut ka dnu, a deo iz kojeg }e izrasti koren – ka povr{ini ~a{e. Zapa`awe: Posle nekoliko dana }e{ uo~iti da su delovi biqke promenili smer rasta. Stablo }e ipak rasti nagore, a koren u suprotnom smeru. Razmisli i objasni za{to je va`no da stablo raste iznad zemqe. Za{to je va`no da koren bude u zemqi{tu? 16

Temperatura i vla`nost vazduha i zemqi{ta imaju veliki uticaj na rast biqaka. Na niskim temperaturama i bez vlage biqke veoma sporo ili nikako ne rastu. Zbog toga u oblastima ve~itog snega i leda nema biqnog sveta. U su{nim oblastima, kao {to su pustiwe, rasprostrawene su samo dobro prilago|ene vrste biqaka. U predelima u kojima se smewuju godi{wa doba biqke se na razli~ite na~ine prilago|avaju nepovoqnim periodima. Listopadno drve}e u jesen zapo~iwe neku vrstu zimskog sna. Li{}e opada, a pupoqci dobijaju za{titni omota~. Time se biqka {titi od smrzavawa. Tako za{ti}ene, biqke mogu podneti temperature ni`e i od –25oC. Jo{ jedan od razloga za zimsko mirovawe jeste voda koja se ledi u toku zime, te je biqke ne mogu upijati iz zemqi{ta. Rekorder me|u Breza Listopadna {uma listopadnim drve}em u podno{ewu niskih 17 temperatura je breza. Ona mo`e podneti temperaturu i do –40oC. pupoqak

^etinarsko drve}e je prilago|eno zimskim uslovima `ivota. Listovi ~etinara, ~etine, ~vrsti su i imaju oblik iglica. Proizvode smolu koja ih {titi od mrazeva. Do vode dolaze korenom koji raste do velikih dubina. Sve ove osobine omogu}avaju im ve}u otpornost na niske temperature. ^etinarska {uma Iako su ~etinari izuzetno dobro Biqke koje `ive na visokim planinama su prilago|eni na niske, da se ne bi slomile pod udarima jakih niske temperature, vetrova. Mnoge od wih su u obliku jastu~i}a, samo retke vrste preko kojih vetrovi naprosto klize. mogu podneti okrutne zime. 18 smola

Lekovite biqke Qudi su od davnina koristili biqke za le~ewe razli~itih oboqewa. I danas postoje narodi koji le~ewe zasnivaju na upotrebi lekovitih biqaka. Te biqke sadr`e lekovite materije koje se mogu nalaziti u korenu, listu, cvetu ili drugom delu tela. Cvet kamilice Voda u kojoj su se ubla`ava tegobe kuvali listovi u `elucu. koprive spre~ava opadawe kose ako se utrqava u koren kose. Od lekovitih materija koje se nalaze u lekovitim biqkama proizvode se brojni lekovi. Dugo je ~ovek koristio Lekovite biqke se beru onda kada lekoviti vrbinu koru za sastojci u wima imaju najve}e dejstvo. One se zatim smawivawe bolova. su{e i usitwavaju da bi se od wih dobio biqni ~aj. Kada je uspeo da izdvoji lekoviti sastojak iz vrbine kore i da ga proizvede u laboratoriji, dobijen je aspirin. Ne koristi lekovito biqe bez pomo}i Organizujte predavawe – saznajte koje su stru~nog lica. Iako su neke lekovite biqke lekovite biqke rasprostrawene u va{em kraju. korisne u malim koli~inama, mogu biti ~ak Za {ta se koriste? Koje bolesti le~e? U biqnoj apoteci i otrovne ako se neumereno upotrebqavaju. kupite neki biqni ~aj koji svi mo`ete da popijete. Skuvajte ~aj prema uputstvu za upotrebu i pijte ga tokom predavawa. 19

Gajene (kultivisane) biqke Gajene (kultivisane) biqke poti~u od samoniklih biqaka koje je ~ovek hiqadama godina mewao da bi dobio biqke krupnijih plodova, ve}eg prinosa ili one koje su otpornije na hladno}u i su{u. Tako su od samoniklih biqaka postajale dana{we gajene biqke. Osim za svoju ishranu i ishranu doma}ih `ivotiwa, gajene biqke ~ovek koristi i u druge svrhe. Neke upotrebqava za dobijawe tkanina, poput pamuka i lana, od konopqe pravi u`ad, a od jute prostirke. Vrbovo pru}e, palmino li{}e i trsku ~ovek koristi za izradu name{taja, a slamu za izradu {e{ira. Navedi biqke koje se najvi{e gaje u tvom kraju i wihovu upotrebu. naziv biqke upotreba biqke `itarice vo}e povr}e druge biqke Veliki broj biqaka, kao {to su gro`|e, kupine Pre oko 600 godina Evropqani su otkrili ne{to i maline, koristi se za pravqewe raznih novo u dotad nepoznatom svetu. Prona{li su napitaka. Neke biqke od kojih se prave napici – biqke koje su poja~avale ukus jelima, poput ~aj, kafa, kakao i dr. – rastu samo u predelima paprike, bibera, |umbira, karanfili}a sa veoma toplom klimom. i cimeta. To su za~inske biqke, a u to vreme bile su cewenije od zlata. 20 kultivisati, prinos, juta, |umbir, karanfili}

Carstvo `ivotiwa @ivotiwskom carstvu pripadaju organizmi za koje, u ve}ini slu~ajeva, va`i: • da im je telo slo`enije i raznovrsnije od tela biqaka • da se hrane drugim organizmima • da imaju sposobnost kretawa. Navedi uloge slede}ih delova tela `ivotiwa: Napi{i koji delovi tela `ivotiwama slu`e za: zubi disawe u{i u~ewe krzno ogla{avawe noge kretawe Psi imaju Ptice koje Slepi mi{evi izuzetno dobro `ive u gustoj izbegavaju razvijeno ~ulo {umi prepreke mirisa pomo}u i koje ne mogu zahvaquju}i kojeg mogu da videti jedna organu ~ula osete da je drugu od sluha posebne druga `ivotiwa ili osoba bila kro{wi drve}a, imaju dobro gra|e koji je na nekom mestu ili da je razvijeno ~ulo sluha sli~an radaru. dodirivala neki predmet. i sporazumevaju se pevawem. Za razliku od biqaka koje same proizvode hranu, Mnoge ptice koje se hrane `ivotiwe se hrane drugim organizmima. Biqojedi insektima, poput lastavica, se hrane biqkama, mesojedi drugim `ivotiwama, love insekte u vazduhu. a sva{tojedi i biqkama i `ivotiwama. One lete otvorenog kquna, a on im slu`i kao levak Biqojedi i mesojedi mogu se razlikovati na osnovu u koji upadaju insekti. izgleda i gra|e pojedinih delova tela. Kqun ptica grabqivica i zubi zveri izuzetno su dobro razvijeni. Te `ivotiwe su veoma brze i imaju razvijena ~ula. Objasni za{to orao ima povijen i o{tar kqun. Za{to vuk ima ovako jaku ~equst? radar, grabqivica 21

@ivotiwe se kre}u u svom stani{tu ili ga mewaju ukoliko je potrebno. Sposobnost kretawa omogu}ava im potragu za hranom ili spas od neprijateqa. @ivotiwe se kre}u na razli~ite na~ine, u zavisnosti od stani{ta u kojem `ive. Za to im slu`e posebni delovi tela – noge, krila i peraja. @abe `ive u vodi i na kopnu. Na kopnu su odli~ni skaka~i, a u vodi pliva~i. Opi{i wihove udove i objasni kako im takvi udovi poma`u pri kretawu u vodi, a kako na kopnu. Ribe i vodeni sisari, Divokoze su poput kitova, delfina prilago|ene stani{tu. i foka, samo naizgled Wihovi papci imaju ista peraja. spre~avaju klizawe po stenovitoj podlozi. 22 ud

Neke `ivotiwe prelaze ogromne razdaqine radi @ivotiwe koje se ne sele prilago|ene su boqih uslova `ivota. Ptice selice svake jeseni nepovoqnim uslovima `ivota u stani{tu. napu{taju svoja stani{ta i odlaze u toplije krajeve da bi izbegle niske temperature i nedostatak U jesen krzno sisara postaje gu{}e, pa tako hrane. Svakog prole}a se vra}aju. zadr`avaju toplotu tokom hladnih zimskih dana. U prole}e krzno se prore|uje, ~ime se spre~ava Navedi ptice na{ih krajeva. preterano zagrevawe u dugim letwim danima. Sli~nu pojavu sre}emo i kod ptica. Wihovo perje • Selice: s jeseni postaje gu{}e, a u prole}e re|e. Mnoge `ivotiwe, kao, na primer, zec, s promenom godi{weg doba mewaju i boju krzna, ~ime postaju mawe primetne u okolini. • Stanarice: Ribe jeguqe iz celog sveta mreste se u Sargaskom Zec moru. One prelaze hiqade kilometara da bi tamo polo`ile jaja, a zatim umiru. Mlade jeguqe se vra}aju u krajeve u kojima su `iveli wihovi roditeqi i to putovawe traje nekoliko godina. Kad do|e vreme wihovog mre{}ewa, i same kre}u put Sargaskog mora. Meksi~ki zaliv sa Sargaskim morem i jeguqa mrestiti se Vuk 23

Neke `ivotiwe, na primer veverica i jazavac, Za `ivotiwe su karakteristi~ne i neke posebne sakupqaju zalihe hrane za hladne dane koje vrste pona{awa. provode u svojim gnezdima i jazbinama. Druge, kao, recimo, medved, tokom prole}a i leta jedu velike Mnoge `ivotiwe brane prostor na kojem `ive, koli~ine hrane. Na taj na~in dobijaju masne hrane se i razmno`avaju. Medved grebe stabla naslage koje im omogu}avaju da se ne hrane za i tako obele`ava granice svoje teritorije. Orao vreme zime. Te `ivotiwe savla|uju nepovoqne nadle}e svoju teritoriju da je ne bi zauzeli drugi uslove u toku zime tako {to spavaju zimskim snom. orlovi. Orao Ima `ivotiwa koje `ive u grupama (p~ele, ose, Veverica mravi itd.). @ive}i zajedno, lak{e dolaze do hrane ili se boqe brane od neprijateqa. Svaka `ivotiwa koja `ivi u grupi ima svoje mesto i ulogu u woj. Jazavac Takve `ivotiwe imaju ~ak i „govor“, na~in na koji se me|usobno sporazumevaju. Ose Medved Mravi koji su prona{li hranu obave{tavaju ostale mrave tako {to posebnim mirisom obele`avaju put koji do we vodi. 24

Doma}e `ivotiwe DA SE PODSETIMO: U po~etku je ~ovek pripitomqavao divqe Na osnovu sli~nosti sve `ivotiwe su svrstane `ivotiwe i koristio ih za rad ili gajio za u jedno carstvo `ivih bi}a, carstvo `ivotiwa. ishranu. Danas se doma}e `ivotiwe uglavnom Iako su deo iste velike grupe (carstva), `ivotiwe uzgajaju na velikim farmama, a wihov rad su se me|u sobom razlikuju. Razli~ite vrste zamenile poqoprivredne ma{ine. `ivotiwa odlikuju se i razli~itim osobinama. Napi{i sli~nosti izme|u pojedinih pripadnika `ivotiwskog carstva i navedi wihove posebnosti. • posebnosti Pas Vrabac • posebnosti Navedi doma}e `ivotiwe koje se gaje u tvom kraju. [ta od wih ~ovek dobija? doma}a `ivotiwa koristi se za • sli~nosti Vuna je meka i duga dlaka ovce koja se koristi za izradu tkanina i pletewe. 25

^ovek – deo prirode Prema mnogim osobinama, izgledu Aktivnosti prema kojima je ~ovek sli~an i aktivnostima koje obavqa, ~ovek je sli~an `ivotiwama: `ivotiwama. • `ivi u zajednici, brine o mladima, odr`ava Telo ~oveka sastoji se od glave, trupa i udova. higijenu, priprema hranu za zimu. Pomo}u ~ula mo`e da vidi, ~uje, oseti miris, ukus i dodir. Navedi jo{ neke aktivnosti po kojima je ~ovek sli~an `ivotiwama. Hrani se drugim organizmima, biqkama ili `ivotiwama, i ima sposobnost kretawa. Korwa~a ^ovek se razlikuje od `ivotiwa po tome {to je razumno bi}e. ^ovek misli, radi i stvara ono {to mu je potrebno za `ivot. Napi{i {ta ~ovek mo`e, a `ivotiwe ne mogu da rade. ^ovek [impanza Kow ^ovek je izgledom sli~an nekim `ivotiwama, dok se od drugih vi{e razlikuje. Pogledaj slike. S kojom `ivotiwom ~ovek ima najvi{e, a s kojom najmawe sli~nosti? 26

Iako su qudi me|u sobom sli~ni, ne postoje dve potpuno iste osobe. Qude razlikujemo prema uzrastu, polu i izgledu. ^ovek se od ro|ewa razvija. Tokom `ivota mewaju se mnoge wegove osobine. Kod ve}ine `ivih bi}a, pa i ~oveka, razlikuju se dva pola, mu{ki i `enski. Postojawe razli~itih polova omogu}ava ostavqawe potomstva. Navedi sli~nosti i posebnosti izme|u sebe i jednog ~lana svoje porodice. jedan ~lan ja moje porodice • posebnosti • posebnosti Razgovarajte u odeqewu o sli~nostima i razlikama izme|u ~lanova va{ih porodica. • sli~nosti 27

Zdrav `ivot podrazumeva zdravu ishranu, redovnu fizi~ku aktivnost i higijenu. Kada se ose}a{ sna`no i veselo i kada te ni{ta ne boli, zna~i da si dobrog zdravqa. Da bi se tvoje telo pravilno razvijalo, va`no je da ishranom unosi{ hranqive materije biqnog i `ivotiwskog porekla. U tvom uzrastu treba da ima{ pet obroka – doru~ak, ru~ak, ve~eru i dve u`ine. Ne preska~i obroke! Ne jedi izme|u obroka! Nema potrebe da jede{ kada ne ose}a{ glad. Jedi polako i dobro sa`va}i svaki zalogaj! Pr`ena hrana sadr`i i nepotrebne masno}e. Zato su zdravija kuvana jela. Napi{i svoje mi{qewe o tome {ta je va`no za zdrav `ivot. Od ponu|enih namirnica napravi jelovnik za jedan dan. doru~ak u`ina ru~ak u`ina ve~era MLEKO JOGURT MLEKO 28

Napi{i {ta bi trebalo da promeni{ u svojoj ishrani da bi bila zdravija. Fizi~ka aktivnost omogu}ava pravilan razvoj tela. Potrebu za fizi~kom aktivno{}u mo`e{ zadovoqiti na vi{e na~ina – {etwom, igrom, ve`bama ili aktivnim bavqewem sportom. Osim zdrave ishrane i fizi~ke aktivnosti, za pravilan razvoj neophodna je i higijena tela, ode}e i prostora u kojem `ivi{. ^ak i kada ni{ta ne radi{, tvoje telo se znoji i peruta, a ko`a je izlo`ena raznim uticajima. Zato neka ti svakodnevno tu{irawe postane zdrava i prijatna navika. Ako ceo dan provede{ u patikama, oznoji}e ti se stopala. Detaqno peri stopala i redovno mewaj ~arape. Kad god obavi{ neku aktivnost i pre nego {to zapo~ne{ drugu, operi ruke. Nije dobro razmewivati garderobu s drugima. Posavetuj se sa svojim stomatologom o pravilnoj higijeni usta. Nemoj ~ekati da neko drugi sre|uje tvoju sobu. Ne zaboravi da je redovno provetrava{. Napi{i jedno svoje pravilo za zdrav `ivot. Donesi zakqu~ak o tome koliko zdravo provodi{ svoje vreme. Obrazlo`i svoje mi{qewe. 29 higijena

Seti se {ta smo nau~ili SUSRET S PRIRODOM BIQKE @IVOTIWE QUDI delovi tela na~in ishrane ostale karakteristike – same proizvode – brinu o potomstvu – imaju sposobnost – imaju koren hranu – `ive u zajednici kretawa stablo, list, cvet, – razumna bi}a plod, seme – hrane se drugim – imaju glavu, trup, organizmima udove, ~ula – prave pokrete – odr`avaju higijenu – imaju glavu, trup, udove, ~ula, peraja, krila... 30

Moja domovina Srbija Razgovara}emo: – o tome za{to je va`no za jednu dr`avu da bude demokratska – o va`nim podacima o glavnom gradu Beogradu – o zna~aju qudskih prava U~i}emo: – o Srbiji kao delu Evrope i sveta – o polo`aju Srbije u Evropi – o dr`avnom ure|ewu Srbije – o tome {ta ~ini teritoriju jedne dr`ave – o narodima i narodnostima u Srbiji – o osnovnim obele`jima dr`ave Srbije – o geografskom polo`aju Srbije – o saobra}ajno-geografskom polo`aju Srbije Tvoj zadatak }e biti: – da istra`i{ kojim su pismom pisane tvoja |a~ka kwi`ica i zdravstvena kwi`ica – da nacrta{ razglednicu svog mesta

Moja domovina je deo sveta Planeta na kojoj `ivimo zove se Zemqa. Ve}i deo Zemqine povr{ine prekriven je vodom. Velike vodene povr{ine ~ine okeani, a kopneni deo planete – kontinenti. GRENLAND SEVERNI LEDENI OKEAN ATLANTSKI OKEAN SEVERNA TIHI AMERIKA OKEAN TIHI OKEAN INDIJSKI OKEAN EVROPA AZIJA JU@NA AFRIKA AUSTRALIJA AMERIKA ANTARKTIK Oko tri ~etvrtine povr{ine Zemqine kugle ~ini voda, a jednu ~etvrtinu kopno! 32 okean, kontinent

Kontinenti su podeqeni na veliki broj dr`ava. Taj broj je promenqiv. Na{a domovina je Republika Srbija. Ona se nalazi u Evropi. Na mapi Evrope prona|i dr`avu Srbiju. Barencovo more Severni rt Rejkjavik ISLAND L A Norve{ko [ A R more V J U E I N D C O S A R K R V A E E D [ F E K I F A N S K A Oslo Helsinki Stokholm A t K i~ko more Talin S ESTONIJA U R SEV. Severno LETONIJA Ural IRSKA more Riga Moskva IRSKA DANSKA LITVANIJA Dablin l aKopenhagen Vilwus B RUS. FED VELIKA Minsk BRITANIJA Amsterdam D KAZAHSTAN London I N JA BELORUSIJA HOLA Kijev Brisel Berlin Var{ava BELGIJA NEMA^KA POQSKA Pariz LUKSEMBURG Prag UKRAJINA ^E[KA Atlantski okean LIHTEN[TAJN SLOVA^KA D jezero Bratislava MOL aspijsko Be~ Ki{iwev K Budimpe{ta FRANCUSKA A Azovsko MA\\ARSKA V more Bern Vaduc I JA Crno more [VAJCARSKA AUSTRIJA Ankara SLOVENIJA Qubqana Zagreb RUMUNIJA HRVATSKA GRUZIJA Tbilisi SAN Beograd Baku AZERBEJXAN Bukure{t PORTUGALIJA MARINO BiH Jadransko Sarajevo SRBIJA JERMENIJA Jerevan A CRNA Lisabon Madrid MONAKO I GORA BUGARSKA [PANIJA Korzika Sofija ANDORA T Podgorica AZERBEJXAN Balearska ostrva (Nahi~evan) m L ore ALBANIJA Skopqe VATIKAN Rim I MAKEDONIJA J A Tirana Sardinija Tirensko TURSKA IRAN Sr more Jonsko GR^KA Egejsko e more more d Sicilija Atina Bagdad Rabat O Al`ir e SIRIJA K AL@IR z Tunis Nikozija o IRAK O Valeta MALTA R TUNIS m A no LIBAN M KIPAR Damask Bejrut Krit Kuvajt more IZRAEL Aman N KUVAJT Jerusalim A D R JO Tripoli SAUDIJSKA ARABIJA LIBIJA Kairo EGIPAT U svetu postoji 195 dr`ava. Evropi pripadaju 43 dr`ave. 33

Dr`ava Srbija Na{a dr`ava Srbija nalazi se u jugoisto~noj Evropi, na Balkanskom poluostrvu i zato se ka`e da je evropska i balkanska dr`ava. U okviru dr`ave Srbije nalaze se Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Glavni grad Republike Srbije je Beograd. IJA LUKSEMBURG Kijev Prag ^E[KA POQSKA UKRAJINA NEMA^KA SLOVA^KA LIHTEN[TAJN Bratislava MOLDAVIJA Be~ Ki{iwev Bern Budimpe{ta Azovsko more [VAJCARSKA AUSTRIJA MA\\ARSKA SLOVENIJA Qubqana Zagreb RUMUNIJA HRVATSKA Beograd BiH SAN Bukure{t MONAKO MARINO TJadransko Sarajevo Crno more SRBIJA VATIKAN I BUGARSKA Ankara CRNA GORA Podgorica Sofija Am ore ALBANIJA Korzika Rim L Skopqe I J MAKEDONIJA A Tirana Sardinija Tirensko GR^KA Egejsko TURSKA more more Jonsko Tunis Sicilija more Atina TUNIS Valeta Nikozija KIPAR MALTA more S r Krit e d o no z e m 34

Republika je oblik dr`avnog ure|ewa u kojem Na{a domovina Srbija ure|ena gra|ani na izborima biraju predsednika koji je kao demokratska dr`ava. }e se nalaziti na wenom ~elu. Punoletni gra|a i biraju i poslanike Narodne skup{tine. Izbori [ta to zna~i? za narodne poslanike organizuju se svake ~etvrte godine, a predsedni~ki izbori su svake pete. Demokratija je vladavina naroda preko izabranih Vi{e evropskih dr`ava je po svom dr`avnom predstavnika vlasti koji se ure|ewu republika: Slovenija, Hrvatska, biraju na izborima. To je najboqi Rumunija, Bugarska, Makedonija, Francuska... na~in ure|ewa jedne dr`ave. Da li zna{? U Evropi nisu sve dr`ave republike. Neke evropske dr`ave su monarhije. To zna~i da se na ~elu tih dr`ava nalazi monarh (kraq ili car). Najpoznatije monarhije Evrope su: Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske, [panija, [vedska, Norve{ka, Monako... Na Balkanskom poluostrvu nalaze se teritorije slede}ih dr`ava:•Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Gr~ke, Albanije i deo Rumunije i Turske. • Na karti sa strane 34 oboj teritorije balkanskih dr`ava. Proceni veli~inu teritorije Srbije. Dopuni narednu re~enicu. Ako dr`ave Balkanskog poluostrva mo`emo svrstati u tri kategorije: male, sredwe i velike dr`ave, Srbija je prema veli~ini teritorije dr`ava. (Proveri na strani 41.) • Koja dr`ava na Balkanu ima najve}u teritoriju? • Koja balkanska dr`ava ima najmawu teritoriju? • Koje dr`ave Balkana imaju izlaz na more? autonoman 35

Teritoriju jedne dr`ave ~ini prostor u okviru wenih dr`avnih granica na kopnu, ali i ivi~ni morski prostor sa svim prirodnim bogatstvima. Dr`avne granice su sporazumno potvr|ene i ucrtane u geografske karte. One se na kartama obele`avaju slede}im kartografskim znakom –(•)–(•)–(•)–(•)–. Svakoj dr`avi koja izlazi na more pripada Pa`qivo posmatraj kartu i dopuni slede}e , priobalni pojas {irok oko 20 km, ali re~enice. , i vazdu{ni prostor iznad we. Priobalni , • Srbija se na severu grani~i sa , pojas ima naziv teritorijalne vode. na severoistoku sa . na istoku sa . POQSKA Kijev na jugu sa . i Prag na zapadu sa i ^E[KA • Horgo{ je grani~ni prelaz izme|u SLOVA^KA UKRAJINA Srbije i Be~ Bratislava • Pre{evo je grani~ni prelaz izme|u Srbije i AUSTRIJA Ki{iwev Budimpe{ta MOLDAVIJA MA\\ARSKA LOVENIJA Horgo{ Qubqana Zagreb RUMUNIJA Bukure{t HRVATSKA Beograd BiH Sarajevo SRBIJA Jadransko CRNA GORA BUGARSKA Sofija Pre{evo Podgorica more Skopqe ALBANIJA ITALIJA MAKEDONIJA Tirana ko Egejsko GR^KA more Jonsko more Atina o 36 ivi~ni morski prostor, kartografski znak, priobalni pojas, sporazumno

Pogledaj kartu sa str. 33. Navedi po tri evropske dr`ave koje su po veli~ini: • najsli~nije Srbiji: • mawe od Srbije: • ve}e od Srbije: Barencovo more Severni rt Evropa Norve{ko A Rusija more J Severno I more C A R je) E D usi ER F e o d A sk i t K p i~ko more o r S v U (e R Moskva Najve}a dr`ava l a B Evrope, ali i sveta je Rusija. Povr{ina Rusije ve}a je od Atlantski Azovsko Kaspijsko povr{ine celog okean more jezero evropskog kontinenta! Najmawa dr`ava ANDORA SAN Crno more Evrope je Vatikan, MARINO sme{ten u gradu Rimu, glavnom gradu Italije. MONAKO VATIKAN Jadransko SRBIJA Broj stanovnika te m dr`ave je oko 900. ore S Jonsko Egejsko more r Tirensko more Da li zna{? more Me|u najmawe dr`ave e more d Evrope ubrajaju se: Vatikan, o Monako, San Marino, Malta, z Andora i Lihten{tajn. Najve}a e patuqasta dr`ava je Andora, m koja ima 67.000 stanovnika, n {to odgovara broju stanovnika o SAN MARINO MONAKO VATIKAN Jadransko m ANDORA ore Sombora, sredwe velikog grada na{e zemqe. Na karti dr`ava Evrope, na strani 33, prona|i „dr`ave patuqke“. 37

Stanovni{tvo Srbije Srbija je vi{enacionalna zemqa. Ona je zajedni~ka dr`ava srpskog naroda i nacionalnih mawina koje u woj ravnopravno `ive. U Srbiji (bez Kosova i Metohije) ve}inski deo stanovni{tva ~ine Srbi. Me|u pripadnicima nacionalnih mawina su: Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Bugari, Romi, Bo{waci, Ukrajinci, Goranci i dr. Srbija je zemqa u kojoj svi gra|ani imaju slobodu veroispovesti. Najbrojniju versku zajednicu ~ine hri{}ani pravoslavne vere, a prisutne su i: islamska, katoli~ka, jevrejska, protestantska i druge zajednice. Srbi u narodnoj no{wi Slovaci u narodnoj no{wi Katoli~ka crkva Pravoslavna crkva u Beogradu u Novom Sadu Sinagoga u Subotici Xamija u Beogradu Rumuni u narodnoj no{wi Ma|arica u narodnoj no{wi 38 narod, nacionalna mawina, veroispovest, verska zajednica

U Srbiji je u slu`benoj upotrebi srpski jezik, a u Vojvodini {est jezika: srpski, ma|arski, hrvatski, slova~ki, rumunski i rusinski. Kao slu`beno pismo koristi se }irilica, a u upotrebi je i latinica. Nacionalne mawine u na{oj zemqi imaju zakonom zagarantovano pravo na slu`benu upotrebu sopstvenog jezika i pisma. Pro~itaj slede}a pitawa i odgovori na wih. Prona|i najmawe tri dokumenta (na primer: • Kom narodu/nacionalnoj mawini pripada{? |a~ku ili zdravstvenu kwi`icu, svoju kr{tenicu i sl.). Proveri kojim su pismom pisana prona|ena dokumenta i zapi{i podatke. • Prona|ena dokumenta su: • Kojim jezikom govori{? • Kojim se jezikom govori u tvojoj ku}i? • Pismo kojim su dokumenta pisana/{tampana: • Kojim pismom se slu`i{ u {koli? • Dokumenti na kojima su kori{}ena dva pisma su: [ta misli{, za{to je va`no da svi gra|ani Kako gra|ani jedne dr`ave ostvaruju svoju jedne dr`ave budu ravnopravni? ravnopravnost? [ta zna{ o ravnopravnosti? Poveqom o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slobodama i ustavom u Srbiji su obezbe|eni ravnopravnost i jednakost gra|ana bez obzira na nacionalnu pripadnost, veroispovest i jezik. ustav, poveqa, ravnopravan, ravnopravnost 39

Simboli dr`ave Srbije Dr`ava je teritorija odre|ena granicama i stanovni{tvom koje u woj `ivi. Obele`ja svake dr`ave su: zastava, grb i himna. Zastava predstavqa simbol slobode dr`ave. Dr`avna zastava Srbije Isti~e se prilikom: dr`avnih praznika, me|unarodnih sportskih, kulturnih i drugih doga|aja, do~eka dr`avnika... Dr`avna `alost se u celom svetu izra`ava spu{tawem zastave na pola kopqa. Zastava je va`an dr`avni simbol i zato se prema woj treba odnositi s po{tovawem. Dr`avna zastava Srbije je trobojka, vodoravno podeqena na tri poqa: crveno, plavo i belo. Na zastavi se nalazi grb Srbije. Grb je dr`avni simbol, znak obele`ja jedne Grb Srbije zemqe. Grb Srbije predstavqa dvoglavog belog orla Nemawi}a (vidi str. 141) sa {titom, krstom, ~etiri ocila i krunom. Prema starim verovawima, grb {titi od nesre}e. Svaki deo grba ima posebno zna~ewe. Grbovi nam prenose pri~e o pro{losti i verovawima stanovnika neke dr`ave. Himna je sve~ana pesma koja melodijom i tekstom budi ose}awa ponosa i rodoqubqa. Himna Republike Srbije je Bo`e pravde. Muziku je komponovao Davorin Jenko, po tekstu Jovana \\or|evi}a. 40 simbol, ocilo

Osnovni podaci o Srbiji Dr`avni simboli: Naziv moje dr`ave: Republika Srbija Bo`e pravde Glavni grad: Beograd Srbija se nalazi u: jugoisto~noj Evropi, Bo`e pravde, ti {to spase od propasti dosad nas, na Balkanskom poluostrvu ~uj i odsad na{e glase Povr{ina teritorije: sredwe velika i od sad nam budi spas. Himna Republike Srbije: Bo`e pravde Mo}nom rukom vodi, brani Dr`avno ure|ewe: republika budu}nosti srpske brod, Nov~ana jedinica: dinar Bo`e, spasi, Bo`e, hrani Broj stanovnika: 7.500.000, sredwe naseqena srpske zemqe, srpski rod! Sastav stanovni{tva: ve}inski narod Srbi (po~etak himne) i pripadnici nacionalnih mawina Pripadnici nacionalnih mawina Srbije su: Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Bugari, Romi, Bo{waci, Ukrajinci, Goranci... Veroispovest: najbrojniju versku zajednicu ~ine hri{}ani pravoslavne vere; pored Srpske pravoslavne crkve, u Srbiji postoje i druge verske zajednice: islamska, katoli~ka, protestantska, jevrejska i dr.; neki stanovnici su ateisti Klima: ve}im delom umerenokontinentalna (pogledaj na str. 52) Najdu`a me|unarodna reka koja prolazi kroz Srbiju: Dunav (pogledaj na str. 43) Najdu`a reka Srbije: Velika Morava Najvi{i planinski vrhovi: \\eravica na Prokletijama (2.656 metara), Mixor na Staroj planini (2.168 metara), Pan~i}ev vrh na Kopaoniku (2.017 metara) Najve}i gradovi (sa preko 100.000 stanovnika): • Beograd – oko 1.500.000 stanovnika • Novi Sad – oko 300.000 stanovnika • Ni{ – oko 250.000 stanovnika • Kragujevac – oko 175.000 stanovnika Saznaj i upi{i broj stanovnika mesta u kojem `ivi{. ateista 41

Geografski polo`aj Srbije Geografski polo`aj jedne dr`ave odre|uju wena povezanost sa drugim dr`avama, wen reqef i klima. Srbija ima povoqan geografski polo`aj zbog va`nih puteva koji prolaze kroz wu, povoqne klime i reqefa. BERLIN VAR[AVA KIJEV PRAG BERN BE^ KI[IWEV BRATISLAVA BUDIMPE[TA QUBQANA ZAGREB BUKURE[T SARAJEVO BEOGRAD SOFIJA PODGORICA RIM SKOPQE TIRANA ANKARA TUNIS ATINA 42 NIKOZIJA

Reqef Srbije prete`no je planinski. Na severu zemqe nalazi se Panonska nizija, a sredi{wa i ju`na Srbija prekrivene su planinama. Po{to pripada grupi evropskih dr`ava kroz koju prolazi reka Dunav, Srbija je i podunavska zemqa. A\\ARSKA Zlat Dunav je reka koja proti~e kroz M SUBOTICA ica 10 evropskih zemaqa. Jednim delom Dunav proti~e kroz Srbiju i zatim Pali}ko du` granice s Rumunijom. Dunav je jezero celom du`inom plovan, {to omogu}ava odvijawe me|unarodnog 113 saobra}aja sa podunavskim zemqama. a (Pogledaj sranu 65.) B Senta Kikinda Dunav u Budimpe{ti Sombor O V Dunav u Zemunu HRVATSKA Ba~ka B U Kanal88 Topola ^ik M D Tisa U TD Be~ej R k V ~ a Begej nkanal J Begej. Tisa N I Zrewanin J A DunavBPaa~lkaankaNOVI SAD a Belo jez. Vr{ac O Kanal 639 D DTD Kara{ F r u { k a 538 Tami{ t 250 ~ara Vr{ [id S gora pe{ a~ki ska breg Kru{edol a Deliblat \\ r Ruma I erdapsko Sremska e jezero Mitrovica m N Sava a Pan~evo Nera v BOSNA I HERCEGOVINA ~ A Drina a M Obedska BEOGRAD Veliko Sava bara [abac 506 Gradi{te Dunav P Avala 768 Cer [ Smederevo Pek 803 iro~ Loznica M Po`arevac 687 Lepenski lava Vir Trono{a M Majdanpek Tamnava Kolubara u om o S Kra j i n a 626 Smederevska t Jovan i Deli Kosmaj Palanka g m Zvorni~ko Lazarevac Aran|elovac 940 Homoqske pl. jezero Sokols9ka73 Vaqevo Bukovi~ka a pl. Bawa 696 Oplenac 1336 Bukuqa i Resava Negotin Topola d P 1347 Rudnik oraava Manasija Bor Timok ovlen r V. M 1284 1103 1132 PJeezreur}oac Maqen l . Tara Takovo KRAGUJEVAC Resavska e p Bajina Gorwi a pe}ina s k Ba{ta Milanovac j Ravanica a j Zaje~ar A U`ice K Jagodina ~ Ra~a R vq K u U GA B ^a~ak Z Moravica Kraqevo l Mataru{ka 1565 a Bawa Z. M Rtaw t orava Qubostiwa Kwa`evac i Ibar 1579^emerno Rasinae Sokobawa 1496 b @i~a Vrwa~ka o Bawa 1174 Priboj r Kru{evac O z r e n im Uvac ZlatarskoIvawica Go~ 1216 Trstenik S S L t jez. 1784 Jez. a 2168 1519 Studenica @eqin ]elije r Prijepoqe Sjjeenzi. ~ko Javor 1491 NI[ Ni{ava a Jastrebac p l Miro~ Mile{eva 1833 Brus a C Golija o Pan~i}ev vrh TToplica oplica Ni{ka Bawa n R K 2016 Suva pla1n8i0n9a Pirot i N Novi Pazar n Pe{ter p Prokupqe orava A J. M Va Sopo}ani Ibar a i 1413 dl i ~ o 1789n 1408 A Kosovska i Leskovac R Mitrovica O Radan G 2154 k Vet Mokra gora ernica to nica Batlavsko Kukavica Vlasinsko Pe}ka h ija jez. 1442 Patrija{ija Sit o jez. K PRI[TINA 1874 Pe} Vrawe Vardenik A 2584 o Gra~anica s \\eravica Visoki Vrawska De~ani Bawa Bosilegrad JA e 1364 Gwilane P~iwa I M Prohor N o gora P~iwski A \\akovica v rna B Uro{evac C DBreilmi L Lepenac Prizren Kopitnik ina AKEDONIJA [ar plan 2393 Crni vrh M plovan 43

Saobra}ajno-geografski polo`aj Srbije Ka`e se da je Srbija „raskrsnica puteva“ jugoisto~ne Evrope. Kroz prostrane ravnice na severu zemqe i kotline i doline sredi{we Srbije izgra|eni su putevi koji povezuju Srbiju s drugim delovima Evrope i Azije. A\\ARSKA Preko Panonske nizije Srbija je M otvorena ka sredwoj, zapadnoj, severnoj i isto~noj Evropi. SUBOTICA Glavne saobra}ajnice spajaju se kod a 113 ^oka Beograda. Beograd je „kapija“ sredwe B Kikinda Evrope i Balkanskog poluostrva. U wemu Senta se ukr{taju putevi koji idu ka zemqama Sombor O Ba~ka a U zapadne, severne i isto~ne Evrope, ali V Topola Ada B M i ka jugu (Gr~ka) i jugoistoku 88 U (ka zemqama jugozapadne Azije). BOSNA I HERCEGOVINA H R V A T S K A Be~ej R Apatin k Do Srbije se mo`e sti}i i vodenim ~ n putem, i to glavnim rekama: Dunavom, VrbasV Savom, Tisom i Begejom. J Zrewanin N Reka Sava Ba~ka NOVI SAD a I J Palanka A O t Vr{ac ~ara F r u { k a 538 D ska pe{ 639Vr{ a~ki [id S gora a Deliblat 250 breg r I N Sremska Ruma Mitrovica e m a Pan~evo v ~ A a M BEOGRAD Veliko [abac 506 Gradi{te P Avala a 768 Cer [ Smederevo j 803 iro~ Loznica M Po`arevac 687 Lepenski r Vir om o Majdanpek u S A K 626 Smederevska t i R Kosmaj Palanka U GA g B m Kra j i n a Lazarevac Aran|elovac 940 Homoqske pl. Deli Jovan Sokols9ka73pl. Vaqevo Bukovi~ka a Bawa 696 1336 Bukuqa i Negotin Topola d P 1347 Rudnik Manasija Bor ovlen 1284 1103 Takovo 1132 Maqen KRAGUJEVAC l . Resavska e p Bajina Gorwi a vq pe}ina j s k Zaje~ar Ba{ta Milanovac a Tara U`ice Jagodina ~ K u ^a~ak Z Kraqevo l Mataru{ka 1565 Bawa a Rtaw t Qubostiwa Kwa`evac i 1496 b e o 1579^emerno @i~a Vrwa~ka Sokobawa Bawa Priboj r 1174 S Ivawica Go~ 1216 Trstenik Kru{evac O z r e n S t 1784 1519 @eqin a r 2168 Prijepoqe Javor 1491 NI[ a Jastrebac C 1833 Brus p l Miro~ R Golija oplica a N Pan~i}ev vrh T n A 2016 i k Prokupqe Ni{ka Bawa n Novi Pazar i Suva pla1n8i0n9a Pirot Va Pe{ter n o i 1413 a d l p i o ~ K 1408 A 1789 R Leskovac O Kosovska G Mitrovica Radan 2154 Kukavica Mokra gora 1442 to o h ija K PRI[TINA Pe} Vrawe 1874 Vardenik A 2584 o s \\eravica Vrawska JA e Bawa Bosilegrad I M N Gwilane A \\akovica B 1364 o gora v Crna L Uro{evac Prizren AKEDONIJA M K2o3p9i3tnikaninCarni vrh [ar pl 44

Glavni grad Srbije – Beograd Glavni grad Republike Srbije: Beograd Ukupno op{tina: 17 Grb Najve}a op{tina: Novi Beograd Beograda: Najmawa op{tina: Sopot Broj stanovnika grada: oko 1.500.000 Klima: umerenokontinentalna Zanimqivost: najni`a zabele`ena T u Beogradu je –26°C najvi{a zabele`ena T u Beogradu je +41,8°C Najpoznatija ulica Beograda: Knez Mihailova ulica Simbol Beograda: spomenik Pobednik Najve}i sportsko-rekreativni centar: Ada Ciganlija Najpose}eniji doga|aj u gradu: Beogradski sajam kwiga Najvi{a zgrada u Beogradu: poslovni centar U{}e Narodna skup{tina u Beogradu Spomenik Pobednik na Kalemegdanu Saborna crkva u Beogradu Narodni Spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u muzej je i Narodno pozori{te, koje je sagra|eno najstarija odlukom kneza Mihaila Obrenovi}a muzejska ustanova u Srbiji 45

Kalemegdan Vojni muzej Bedemi Beogradske tvr|ave i zgrada Planetarijuma Zindan kapija Zoolo{ki vrt Beogradska tvr|ava i pogled na u{}e Save u Dunav 46 planetarijum

Navedi najva`nije podatke o mestu u kojem Nacrtaj razglednicu mesta u kojem `ivi{. `ivi{. Reqef: Vode: Narodi koji `ive u tvom kraju: Va`ni istorijski spomenici: [ta tvoje mesto ~ini posebnim? 47

Seti se {ta smo nau~ili MOJA DOMOVINA SRBIJA EVROPA AZIJA AFRIKA SEVERNA JU@NA AUSTRALIJA ANTARKTIK AMERIKA AMERIKA JUGOISTO^NA ISLAND F L EVROPA ED A BALKANSKO N ERAC R POLUOSTRVO O I U R JA SRBIJA V E susedi: [ K A [ V E D S K A F I N S K A ESTONIJA SEV. LETONIJA RUSK IRSKA LITVANIJA A DANSKA BELORUSIJA IRSKA VELIKA D BRITANIJA I JA N KAZAHSTAN HOLA BELGIJA N E M A ^ K A POQSKA LUKSEMBURG UKRAJINA ^E[KA SLOVA^KA LIHTEN[TAJN FRANCUSKA MOLDAVIJA ANDORA [VAJCARSKA AUSTRIJA MA\\ARSKA SLOVENIJA RUMUNIJA HRVATSKA Beograd PORTUGALIJA SAN MARINO BiH SRBIJA Republika Srbija: BUGARSKA Dr`avna zastava VATIKAN CRNA GORA I [PANIJA ALBANIJA MAKEDONIJA T A L I J A TUNIS GR^KA T U R S K A O MALTA Grb Srbije K O AL@IR Dr`avna himna: R Bo`e pravde A EGIPAT M Glavni grad: Beograd LIBIJA Na linije upi{i koje su dr`ave susedi Republike Srbije. 48