OBJEKTI ZA IZVOĐENJE NASTAVE PRIRODE I DRUŠTVA

Објекти рада у настави природе и друштва Mр Ивко Николић ОБЈЕКТИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА Рецензенти Проф. др Вељко Банђур, редовни професор Учитељског факултета у Београду Проф. др Слободан Јовановић, ванредни професор Биолошког факултета у Београду Издавач За издавача Лектор и коректор Невенка Милојевић Превод резимеа: Јагода Поповић, енглески језик Ликовна опрема корица: Милош Петровић Штампа Тираж 200 примерака 2

Објекти рада у настави природе и друштва Мр Ивко Николић ОБЈЕКТИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА 3

Објекти рада у настави природе и друштва Садржај Увод ...................................................................................................................... I Теоријске основе истраживања 1. Појам и улога објеката рада у настави......................................................... 2. Развој објеката наставног рада ................................................................ 3. Врсте и методичке специфичности објеката рада у настави природе друштва........................................................................................................... 4. Класификација објеката наставе .................................................................. 4.1. Објекти рада у школи ………………………………………........... 4.1.1 Учионица ....................................................................................... 4.1.2. Специјализоване учионице ........................................................... 4.1.3. Школска медијатека ...................................................................... 4.1.4. Школска библиотека ..................................................................... 4.2. Објекти рада изван школе - у природи.......................................... 4.2.1. Школски врт .................................................................................. 4.2.2. Географски објекти ....................................................................... 4.2.3. Наставни објекти у слободној природи ....................................... 4.3. Објекти рада изван школе – у друштвеној средини....................... 4.3.1. Објекти експонатног карактера ................................................... 4.3.2. Наставни објекти у области научног рада .................................. 4.3.3. Објекти у производњи ................................................................. 4.3.4. Историјски објекти ....................................................................... 4.3.5. Културни објекти .......................................................................... 4.3.6. Објекти друштвеног живота ........................................................II Методолошки оквир истраживања 1. Проблем истраживања ................................................................................ 2. Предмет истраживања ................................................................................ 3. Циљ и задаци истраживања ....................................................................... 4. Хипотезе истраживања ............................................................................... 5. Методе, технике и инструменти истраживања ....................................... 6. Популација и узорак истраживања ............................................................ 7. Организација и ток истраживања ..............................................................III Резултати истраживања и њихова интерпретација 1. Објекти у којима се реализује настава природе и друштва ........ 2. Мишљење наставника о ефикаснијој обради наставних садржаја природе и друштва у наставним објектима............................................ 2.1. Мишљења наставника о могућности примене наставних објеката у настави природе друштва......................................... 2.2. Мишљења наставника о значају наставних објеката у настави природе идруштва......................................................................... 141 2.3.Мишљења наставника о наставним објектима и њиховом на усвајање знања код ученика ...................................................... 4

Објекти рада у настави природе и друштва Закључак ......................................................................................................... Резиме............................................................................................................... SUMMARY………………………………………………………………….. Литература ................................................................................................... Прилози ........................................................................................................ 5

Објекти рада у настави природе и друштва УВОД Усмереност наставе ка ученику кроз приближавање и прилагођавањењеговим могућностима и интересовањима јесте перманентна тежњасавремене организације наставе. Објекти наставног рада у великој меридоприносе бољој организованости, ефикасности и економичности наставногпроцеса. За наставника је веома битно да упозна објекте рада у наставиприроде и друштва, да упозна њихову улогу у наставном процесу, као иоспособљеност за њихову рационалну примену. Правилно изабрани и доброорганизовани објекти наставног рада су битан предуслов да наставни процесбуде ефикасан. Што су наставни објекти комплетнији и прилагођенипосебностима одређене наставне области и њихов утицај на реализацијупостављених задатака биће већи. Материјална основа наставе је битан факторкоји омогућује стимулативну активност ученика. Са развојем друштваразвијани су и наставни објекти. Наставници, поред кључног задатка, имају иобавезу да својим дидактичко -методичким обележјима утичу на припремањеученика за успешан наступ у савременим објектима наставног рада. Предмет овог рада јесте истраживање где се реализују наставнисадржаји природе и друштва, као и у којим наставним објектима је ефикаснореализовање наставних садржаја. Истраживањем смо желели да испитамокоји су то наставни објекти у којима се одвија настава, да ли су ти објекти у 6

Објекти рада у настави природе и друштвафункцији наставе и наставног процеса, као и како испитаници, тј.наставници, виде наставне објекте који се налазе ван учионице. Током истраживања коришћена је техника анкетирања, односноинструмент упитника са питањима затвореног и отвореног типа, како бисмосагледали чињенично стање, тј. где се све реализује настава природе идруштва. Током истраживања коришћена је и скалa процене Ликертовог типакако бисмо сагледали где би требало реализовати наставне садржаје, узмаксимално побољшање ефикасности наставног рада. 7

Објекти рада у настави природе и друштва I Теоријски приступ проблему 1. Појам и улога објеката наставног рада Наставни рад природе и друштва се организује на разним местима,посебно прилагођеним раду. Таква прилагођена места називамо наставнимобјектима. Од објекта рада у великој мери зависи организација, ритам,ефикасност, економичност и крајњи исход рада. То је разлог што јепроучавање објеката рада и у настави природе и друштва, упознавање њиховеулоге у наставном процесу, као и оспособљавање за њихову најрационалнијупримену, веома значајно за наставника. Добро селектирани и правилноорганизовани објекти рада основне су претпоставке савременог степенаорганизованости и ефикасности наставног процеса. Ако су објекти наставнограда ближи и потпунији, прилагођени специфичностима одређене наставнеобласти, утолико ће њихов утицај на остварење наставних задатака битивећи. Одлика савремене наставе је висок степен разноврсности идинамичности. Стога и њена организациона основа, а посебно њени објекти,морају бити усклађени са таквим обележјима наставног рада. Методичкафункционалност објеката наставног рада битан је услов функционалности исамог наставног процеса (Продановић, 1968). Ефикасан наставни рад може сеорганизовати само у објектима који пружају све потребне услове заостварења задатака наставног рада и за реализацију стимулативне наставнеатмосфере. Функционални наставни објекти не пружају само наставнику све 8

Објекти рада у настави природе и друштвапотребне услове за успешан рад, већ и ученицима. Наставници, поредосновног имају и задатак да својим, како педагошким тако и дидактичким,методичним, хигијенским и естетским обележјима утичу на припремањеученика за успешан наступ у будућим објектима професионалног рада. Садржај и суштина наставе природе и друштва, њена рашчлањеност иобухватање већег броја научних дисциплина, као извора наставних садржаја,одређују и рашчлањеност самог система објеката наставног рада. Областприроде и друштва, и њој сродне наставне области, не могу се користитиједним, већ су примарно упућене на коришћење више објеката наставнограда, који чине јединствен методички систем објеката наставног рада за тунаставну област. Време учионице као јединог, искључивог наставног објекта,одавно је иза нас. За савремену наставу потребно је проналазити и савременарешења у систему објеката наставног рада, јер су објекти материјалниослонац и један од битних услова за ефикасан наставни рад(Продановић,1968). 2. Развој објеката наставног рада Битно својство наставе је у томе што се она изводи у просторији и сасредствима која у датим историјским условима и конкретној ситуацијиодражавају материјално - технички успон друштва, систем људских,педагошких вредности и дидактичку концепцију. “Дидактички прилагођениобјекти и наставна средства личне и заједничке употребе у настави свихврста и нивоа били су и остали оквир и услов стваралачког испољавањаученика и наставника, битна окосница дидактичко - методичке организацијесадржаја и њихове продуктивности и улоге у развијању знања, стваралачкогмишљења, емоција, физичких способности, етичко-социјалних ставова иусмерења полазника.” (Филиповић, 1981, 113). 9

Објекти рада у настави природе и друштва Тежња сваког друштва, извођача и директних учесника наставнограда је да обезбеде савремене и функционалне објекте, али и наставнасредства за извођење наставе, односно њихово коришћење за повећањемотивације ученика. Раскорак између објеката и средстава води каумањивању резултата наставе и штетним последицама дугорочног карактера. У првим облицима наставних активности објекти за извођење наставенису посебно грађени и издвојени од других функција, већ су постојећиприлагођавани за наставни рад, као што је био случај у Египту. У средини гдеје нагло растао економски, културни, образовни и укупни просперитетробовласничке класе, као што је био случај у Атини, изграђивани су објектиза поједине врсте школа. У школама су се налазила бројна и разноврснанаставна средства, што је зависило од развоја технике и технологије, али и однамене школске институције. У средњем веку специјално су грађени објекти за извођење наставе занаставне потребе и адаптиране просторије које су служиле другим наменама.Објекти су били неотуђиви део наставе, па су са своје стране омогућаваликомуникацију међу субјектима наставног рада, што је зависило од њих овеприкладности за наставу. Објекти су били скромних размера, али су постојаланаставна средства, клупе, књиге, предмети из природе и разни мануелнипроизводи. У капиталистичком друштву изградња школа и њихово опремањесавременим и квалитетним наставним средствима доживљава постепениуспон. Успон све више долази до изражаја у 18. и 19. веку. Школске зграде субиле различите величине. Величина учионице је била условљена функцијомшколе. У зградама основних школа били су станови за учитеље, а у већимобјектима и просторије за одмор и припрему наставника, смештајбиблиотеке, административне службе и слично. Специфичности школскихзграда из друге половине 19. века и прве половине 20. века, поредрепрезентативности и декоративности, имале су и прозоре на суморним и 10

Објекти рада у настави природе и друштватајанственим ентеријерима (Корка, 1961). Унутрашња опрема је билаоскудна и нефункционална, као и целокупни намештај у учионици.Статичност клупа и одсуство здравствено - хигијенских и дидактичко -радних квалитета оваквог простора условљавали су разна обољења, досаду иотпор према наставном раду. Ипак, овај период се може сматрати напреткому односу на објекте и опрему школа у ранијим вековима и видан напредак касавременим објектима и унутрашње опремање школских објеката. Наставна средства у капитализму развијала су се упоредо са развојемнауке, технике, економије, културе, васпитно – образовних установа. У томпериоду значајно место имала је сензуалистичка филозофија Ф. Бекона, Џ.Лока, као и педагошко - дидактички систем Ј. А. Коменског, јер су ониочигледност у сазнавању подигли на ниво који се у настави у Атини исредњем веку није могао ни замислити. То је упоредо са развојем институцијенаставних средстава, врста школа и оспособљавања наставника зареализовање наставе, довело до нових дидактичких идеја у којој сеобогаћивао и дограђивао материјални основ наставног рада. Посебно местозаузима могућност штампања књига за потребе ученика, односно схватање даје писање књига - уџбеника и приручника за овладавање садржајиманаставних предмета тесно повезано са процесом унапређивања наставе. Одтог сазнања (16. век) до данас најобдаренији наставници су писци уџбеника.Укључивање уметничко-литерарних, научних и других остварења у садржајеи обавезе ученика довело је до наглог повећања књижног фонда убиблиотекама школа. Такође и стручна литература, како за просветнераднике тако и за родитеље, долазила је у библиотеке школа и користила сеза педагошко - психолошко и дидактичко - методичко усавршавање. Савремени објекти за извођење наставе стваралачки и функционалнопревазилазе ранија остварења и тако омогућавају плодотворнију активностученика и наставника. Међу савременим концентрацијама наставних објекатаи могућностима њихове употребе постоје бројне споне и видне разлике. Оне 11

Објекти рада у настави природе и друштвасу резултат развијености школске архитектуре, материјално - техничкеразвијености друштва, повезаности технике, технологија, економије,дидактике и других наука, као и друштвене потребе за одређеним образовнимустановама општег образовног и стручно - професионалног обележја. Тешкоје улазити у све значајне проблеме пројектовања, праћења и коришћењаобјеката за извођење наставе, али је потребно означити основне тенденције уизградњи савремених наставних објеката. Истакнути архитект Јован Корка (1961) у својој књизи „Школа“ пише:„Архитектура школе прилагођава се у диспозицији и обликовању свомесадржају опћенито, односно цјелини, али исто тако и у појединим зонама,односно деловима школске зграде. Она је хуманизирана до истог степена каосама настава, која путем савремених дидактичких метода прелази изапстрактног у конкретан план и подручје. Школа је прије свега посталазграда намењена деци, њиховом животу, раду, здрављу и радости“(Филиповић,1981,115). Дакле, савремени објекти за извођење наставе сунераздвојни део савремене наставе, јер се ослањају на исту друштвено-материјалну, филозофску и научну основицу; служе јединственим тежњаманаставног рада. Наравно, могуће је да „модерна“ школска зграда неомогућава модерну и ефикасну наставу, односно да се у квалитетномсавременом објекту одвија наставни процес на стари, непожељни идестимулативни начин. Али, најчешће су и објекти и наставна пракса која сеу њима одвија у међусобној зависности. Зато је Ј. Корка с правом нагласиојединство научне основе, материјално - друштвене, техничке и педагошко-дидактичке мисли и реалности објекта, наставног процеса, рада, радости издравља у педагошком здању. У недавној прошлости доминирала је концепција обликовањапростора у којој је предавачко - репродуктивна активност била примарнаактивност. Наравно, и данас су потребни просторно - радни услови запредавање, слушање, посматрање, памћење и репродуковање, али су они 12

Објекти рада у настави природе и друштваобогаћени решењем која омогућавају већу динамичност субјеката наставе иефикасности у васпитно - образовном раду. Наиме, учионице општег типа са30 полазника пројектују се и опремају за наставу у свим институцијаманаставног рада, али су све бројније специјалне учионице (кабинети,лабораторије, атељеи, радионице, сале, полигони и слично). Овим најчешћимобјектима у савременој настави придружујемо и објекте за ширу употребу сапреко 100 седишта, као и просторије за рад у групама од 10 до 15 полазника,односно објекте у природи, привредним, културним и другим срединама.Овакав распоред савремених објеката пружа оптималније услове застваралачко испољавање и успешно развијање полазника и наставника. 3. Врсте и методичке специфичности објеката рада у настави природе и друштва Наставни објекти су дидактички прилагођени простору у коме сереализује настава. Место где се реализује настава треба да омогући лакшуинтеракцију наставник – ученик, као и интеракцију ученик – ученик. У старојшколи настава је реализована у универзалној учионици, тако да је она билаједино место за извођење наставног процеса. У новој школи настојало се дасе реализација наставе пресели из класичне, универзалне учионице уприроду, производњу и друга места, па одатле и потиче назив – школа ушуми, пољска школа, школа на сунцу, школа у природи и др. У савременој школи превазиђене су једностраности старе и новешколе мишљењем да настава може и треба да се изводи на разним местима,како у школској згради тако и ван ње. Пољак (1982) у „Дидактици“ наводи да се настава може реализовати у:1) школским просторијама као што је учионица, специјализованимучионицама, кабинетима; 13

Објекти рада у настави природе и друштва2) школским објектима изван школе који су за то посебно опремљени каошто су школско двориште, школски врт, школска економија, различитиобјекти изграђени на школском земљишту, као нпр: метеоролошка станица;аквариј, зоокутић, и др. Овакве школске површине треба и естетски уредитида развијају естетске вредности код ученика. Ученике такође требаангажовати на том уређењу;3) радним организацијама, ради адекватнијег припремања младе генерацијеза живот и рад потребно је да се учење непосредно изводи и у изворнојстварности;4) наставне екскурзије се реализују да би се изворно проучили одређениделови наставног градива који се не би могли тако изворно упознати уучионици. Пољак (1982) разликује више врста наставних екскурзија. Собзиром на место где се изводе, екскурзије могу бити : у природи, напољопривредном добру, у фабрици, музеју, као и у различитим установама.С обзиром на трајање, екскурзије могу бити: полудневне, целодневне,вишедневне. С обзиром на етапу, разликујемо припремне или уводнеекскурзије, затим екскурзије у самом току проучавања тема, као и закључнеекскурзије, а с обзиром на наставне предмете екскурзије могу битигеографске, историјске, биолошке и др. Дидактичко значење екскурзије јевишестручно. Поједини објекти и појаве проучавају се у природнимусловима. Настава се повезује са стварношћу, уносе се одговарајуће променеу начин извођења наставе, развија се интерес ученика за поједина збивања ирад људи. Екскурзије су увек пропраћене интензивним доживљајима, какоинтелектуалним тако и емоционалним, наставници имају прилику да бољеупознају своје ученике. Наставне екскурзије треба разликовати од излета,који имају задатак физичке и психичке рекреације. Вилотијевић (2000) у Дидактици 3 истиче да највећи број наставнихобјеката не задовољава захтеве савремене наставе где се захтева да, између 14

Објекти рада у настави природе и друштваосталог, буду мобилни како би се прилагодили различитим облициманаставног рада и вишенаменског коришћења. Он предлаже да техничкорешење омогући да веће површине умањимо и обрнуто, зависно од обликарада. Код нас су простори статички и намењени претежно за фронталнунаставу. Школско грађевинарство је постепено евалуирало тако да се новиобјекти за наставу граде у складу са савременим дидактичким захтевима. Ушколским зградама највећи део простора заузимају учионице које се раднонајвише користе. У поменутој књизи аутор наставне објекте разврстава на:класичне учионице, савремене, универзалне и специјализоване учионице,интерактивне мултимедијалне учионице, мултимедијалне учионице занаставу сродних језика, школске медијатеке, дигиталне библиотеке... У прошлости, сматра Н. Филиповић (1981), долазила је до изражајаконцепција обликовања простора у којој је предавачко – репродуктивнаактивност била доминантна. Данас је, такође, потребан поменути простор;али је он обогаћен решењима која омогућавају већу динамичност субјекатанаставе и ефикасност у наставном раду. Тако су учионице општег типапројектоване у наставу у свим иституцијама наставног рада, али су и свебројније специјализоване учионице – кабинети, лабораторије, атељеи ... Овим објектима у савременој настави придружују се и објекти за шируупотребу са 100 столица, као и просторије за рад у групама за петнаестакполазника, односно објекти у природи, културним, привредним и другимсрединама. С обзиром на број учионица и других пратећих просторија ушколским објектима, Н. Филиповић (1981,116) говори о:а) малим школама од шест учионица,б) средњим школама од 8 до 12 учионице и више просторија специјалненамене,в) великим школама од 14 до 24 учионица и више специјализованихучионица, као и простору за културни и спортски живот школе. 15

Објекти рада у настави природе и друштва Објекте наставног рада Филиповић (1981) разврстава на: 1. учионице: а) класичне – правоугаоне и б) савремене – квадратне, савремене учионице са нишом; 2. класичне (традиционалне) учионице, димензија 8 x 6 x 3,4m; 3. савремене учионице имају површинско – универзалније пропорције и могућности за организацију наставе не само у облику фронталне комуникације, већ и групне и индивидуалне (димензије) 8,8m x 8,2m x 3,4m; 4. специјализоване учионице су просторно – радна основа и битан услов стручно квалитетног и стимулативног наставног процеса; 5. дворане за физичко васпитање; 6. учионице за музичко образовање; 7. учионице за техничко образовање; 8. библиотеку и читаоницу; 9. полигоне, огледне парцеле, школске вртове. По Тихомиру Продановићу (1968,65) ,,систем објеката рада у настави познавања природе чине три узајмно повезане групе наставних објеката, и то: а) објекти у школи, б) објекти у природи, в) објекти у друштвеној средини“. Међу објектима у школи првенствено се налазе: учионица, кабинет,школска радионица, школски парк, школски врт и школска економија.Поменути наставни објекти у саставу школе имају, поред заједничкихопштих, и посебне карактеристике, које се у овом случају односе искључивона наставу познавања природе. Ови наставни објекти имају своје дидактичко– методичне потенцијале и границе методичке адаптације. Познавање 16

Објекти рада у настави природе и друштваадаптације на једној и граница адаптације на другој страни чине претпоставкуза успешно укључивање објеката у наставни процес и његову ефикаснупримену. Зато је познавање основних особина сваког наставног објектапосебно значајно. Наставни објекти у природи чине сједињен микросистем објекатанаставног рада. Ови објекти су у чврстој вези са објектима у школи и једнидруге допуњују. Објекти наставног рада у природи представљају оперативниослонац целокупне наставе природе и друштва. Велика вредност поменутихобјеката јесте у томе што у пуној ширини ученицима обезбеђује контакт саприродом, омогућавају најповољније проучавање познавања природе у самојприроди и стабилизују ученичка интересовања за природу и њене лепоте, каои заштиту. У природи се срећу бројни наставни објекти који се могудиференцирати у две основне врсте: објекти за живот и објекти неживог светау природи. Објекти живог света пружају најповољније услове за упознавањеи проучавање биљака и животиња, њихове узајамне односе и специфичностињиховог живота. Објекти неживог света обезбеђују непосредно упознавањеминерала и земљишта у њиховој неизмењеној, природној средини. Веомачесто се поменуте две врсте објеката узајамно преплићу, откривајући на тајначин јединство природе, што опет има позитиван утицај на наставупознавања природе. Сви објекти у природи немају исту, па чак ни приближнуметодичку вредност. Међу истоврсним објектима, објектма и живог инеживог света у природи, постоје веома изразите разлике. Оне се огледају уподобностима објеката за примену у наставном раду, зато се увек требаопредељивати за оне објекте који обезбеђују најповољније услове заостваривање постављених наставних задатака. Положај наставног објекта уприроди одређује начин његове примене у наставном раду. Ако су подаци уобјекту концентрисани на погодном месту тако да их ученици могу опажатиистовремено, објекат је добар за колективни облик наставног рада. На објекту 17

Објекти рада у настави природе и друштваса већим бројем података најбољи се резултати постижу применом групногоблика наставног рада. У неким објектима са великим бројем исте врсте можесе успешно применити индивидуални облик наставног рада. Коришћење наставних објеката у слободној природи претпостављадетаљно израђен програм коришћења појединих објеката. Наставник, пресвега, треба да проучи околну природу, да открије најпогодније објекте и даих методички обради. Ако се рад у природи изводи у право време, а то значиу време кад нека појава доминира и плени ученикову пажњу, и ако сеобезбеди организација рада која сваком ученику пружа услове да будеактиван у раду и да на интересантан и њему приступачан начин сазнаје новоу природи, тешко је претпоставити да ће тако организован рад наилазити навеће сметње. Са радом у природи јавља се и методичко питање о организацијипосматрања у природи. Правилно организована посматрања природепредстављају добар извор знања о природи и најправилнији пут упознавањасаме природе. У настави природе и друштва примењују се две врстепосматрања: краћа посматрања, у току једног наставног часа, и дужапосматрања, чије трајање зависи од објекта или појаве који се посматрају. Иза прво и друго посматрање важно је да се обезбеди правилна организацијапосматрања, усклађена са узрастом ученика, објектом посматрања, циљемпосматрања, темпом и трајањем посматрања. Дужа посматрања у природипредстављају читав систем краћих, али у једну целину повезанихпосматрања. Живот биљака и животиња, временске промене и природнепојаве, које трају више времена, најизразитији су примери таквихпосматрања. Сама природа оваквих посматрања изискује да ученици водесистематске и временски тачно одређене забелешке у свескама, дневницима,на картонима и у календару природе. Упоредо са таквим забелешкама требаорганизовати и прикупљање материјала за колекције и збирке. 18

Објекти рада у настави природе и друштва Наставни објекти у друштвеној средини чине значајне објекте радау области природе и друштва јер се помоћу тих објеката најуспешнијеостварују услови за сазнавање односа човека и природе. У савременојнастави природе и друштва користе се три врсте ових објеката(Филиповић,1981): у области производње, у области научног рада и објектиекспонантног карактера (природњачки музеји и пригодне изложбе о природии односу човека према природи). Свака од поменуте врсте наставних објекатаима своју одређену методичку намену и специфичну функцију. Објекти у области производње обезбеђују ученицима системска знањао прелажењу човековог рада у природу и преношењу природе у човеков рад ињегов живот. Елементи природе у њима, као што је случај у пољопривреди,не јављају се у оном и онаквом односу као у наставним објектима у природи.Извори природе у овим објектима подређени су потребама и принципимапроизводње. Задатак наставе познавања природе при коришћењу ових објекатасастоји се у томе да ученици што непосредније, потпуније и систематичнијеупознају однос човековог рада и природе. Познати методичари Мирковић иНебригић (1974) у својој ,,Методици“ истичу да се у овој настави користигрупа наставних објеката сконцентрисаних у друштвеној и природнојсредини, као што су објекти за производњу или други географски, културни,историјски објекти. Ови објекти имају, с једне стране, велики васпитни и образовнизначај, пружају веродостојне податке неопходне за квалитетно знање, а сдруге стране пуни су примера за опонашање од стране ученика у сфери рада,међуљудских односа, односа према себи, домовини и сл. У највећем бројуслучајева у објектима у којима се изводи један део наставе познавањадруштва и одвија се рад, живот, културно стваралаштво, планирање иунапређење живота и рада, и сл. То доприноси да дете упознаје друштво каоживу појаву која се манифестује у сталном кретању, у стваралачкој улози 19

Објекти рада у настави природе и друштвачовека у конкретним природним и друштвеним условима. У тренутку обрадеградива, у објектима у природној и друштвеној средини што је могуће вишетреба да влада наставна промена са потребном дозом промене објекта. То јепретпоставка нужне слободе, учениковог интересовања и истраживачкогодноса према садржајима у објекту. Разноврсност програмског садржаја и васпитно - образовни задацизахтевају коришћење разноврсних објеката у организацији и извођењунаставе. Узраст ученика од I до IV разреда захтева коришћење објеката премањиховим психофизичким особеностима. Дидактичку вредност објекта требаредефинисати потребама програмског садржаја и васпитно – образовнихзадатака предмета и психофизичким одликама узраста ученика. Лекић (1984) разврстава наставне објекте на: природне наставнеобјекте, техничке наставне и друштвене наставне објекте. Природни наставни објекти могу бити неорганизовани иорганизовани. Таквa поделa је извршена на основу одлика објеката у односуна потребе наставе. Неорганизовани природни објекти обухватају географске објекте(река, језеро, море, брдо, острво, клисура и др.), животне заједнице (бара,њива, ливада, шума, воћњак, виноград и др.), и пољопривредно газдинство(житно поље, расадник, фарма, рибњак и др.). Наведени објекти се користе уоквиру наставних излета. Да би се поменути објекти ефикасно користили заизвођење наставе, наставник треба, по поменутом аутору, да: - планира рационалан број излета према програмском садржају, према условима непосредне природне и друштвене средине и према наставним целинама по годишњим добима како се рад не би свео само на учионицу или на произвољне шетње по околини, без планираног наставног задатка; - да одабере и претходно упозна узорне објекте за посматрање ради проучавања, тј. да се определи за објекте на којима и у којима ће моћи 20

Објекти рада у настави природе и друштва једноставно да покаже одлике, појаве, стања и друге елементе, неопходне да се образују појмови по програму наставе; - да припреми ученике за проучавање објеката, тј. да помоћу излагања, читања одговарајућих текстова, извођења једноставних огледа и других начина освежи и провери неопходна предзнања за успешан рад на терену; - да саопшти план упознавања и проучавања ради оријентације и концентрације пажње ученика на одређен број планираних наставних ситуација; - да наговести поделу задужења у виду писмених задатака, цртања, моделовања, сакупљања интересантних биљака и инсеката, илустровања утисака и сл., према одликама објекта који је одређен за посматрање и проучавање; - да одмери садржај и време за посматрање на терену, према богатству и разноврсности одлика објекта и психофизичким могућностима ученика; - да среди податке посматрања и проучавања, по критеријуму одређених задатака наставе познавања природе и друштва. Наведени захтеви омогућавају организовану наставу унеорганизованим природним објектима. Они не допуштају да се рад натерену претвори у стицање обиља неповезаних утисака који не обезбеђујусистем знања, умећа и корисних навика. Организовани природни објекти обухватају школски врт и кутак живеприроде у школи. Наведени објекти користе се за наставне часове у природијер се налазе у непосредној близини школе, у школском дворишту или у самојшколској згради. За методичко коришћење организованих објеката у наставинаставник треба да: - Планира шта ће ученици посматрати и проучавати по програму. 21

Објекти рада у настави природе и друштва - Одреди шта ће ученици радити по програму, на пример, теме „практични радови“ у I, II и III разреду (помоћ старијим ученицима при уређивању школског врта и кутка живе природе, сакупљање биљака и плодова у I разреду; гајење биљака и сакупљање семена и плодова биљака, уништавање биљних штеточина у II разреду; припремање земљишта: прављење леја, сејање, пресађивање, заливање, плевљење, берба, учешће ученика у акцијама уништавања биљних штеточина у III разреду). - Организује једноставан час са показивањем у првом делу и практичним радом у другом делу часа, јер таква структура часа од два дела највише одговара организацији наставе у школском врту и кутку живе природе у школи. Техничким наставним објектима припадају станице, аеродроми,радионице, фабрике, електричне централе и други слични објекти. Свинаведени објекти имају технички садржај веома подесан за показивање низаинтересантних предмета, појава и стања и за схватање човекове улоге уизградњи технике за савлађивање природе и унапређење живота људи удруштву. - Одабере технички објекат где може једноставно и лако да покаже примену одређених наука, по програму наставе за техничка решења која омогућују лак рад и удобан живот човеку (дизалице за утовар и истовар терета на саобраћајним станицама, бране за хидроелектране и системе за наводњавање...). - Упозна план објекта, његове техничке димензије, производни капацитет, редослед погона, број запослених људи, значај и улогу у друштву. - Припреми стручни коментар у току показивања, како не би давао произвољна објашњења која обмањују ученике уместо да их стручно информишу. 22

Објекти рада у настави природе и друштва - Среди утиске и изведе једноставне закључке непосредно после разгледања и објашњења објекта ради постизања извесног образовног, а посебно одређеног васпитног ефекта о колективној снази и улози човека у техници и друштву. Друштвени наставни објекти могу бити установе и споменици.Установе могу бити: управне (скупштина општине, суд), одбрамбене (војска,милиција), здравствене (болница, поликлиника, амбуланта, здравственастаница), културне (позориште, биоскоп, галерија, изложба, библиотека,читаоница), просветне (школе, универзитети: високошколски, раднички),спортске (игралишта, стадиони, хале, фискултурни домови). Споменици могубити културни (градови, палате, манастири, бисте научника, књижевника,уметника, друштвених радника) и историјски (утврђења, бојишта, затвори,споменици). Наведени објекти користе се у оквиру наставних обилазака.Друштвени објекти имају више васпитни значај него ужи, наставно –образовни карактер. Наиме, њих не проучавамо само да бисмо пружилиодређена знања, већ и да објаснимо њихову улогу у друштву. То значи да припроучавању друштвених објеката не треба инсистирати на нумеричкимподацима, дескрипцијама, терминима, историјским одредбама и слично, већна њиховој друштвеној функцији у животу и раду људи одређеног времена. Значајну компоненту методички засноване наставе природе идруштва чине наставни објекти, сматрају аутори „Методике наставе природеи друштва“ (Лазаревић, Банђур, 2001). Од правилног избора наставнихобјеката и оптимално ефикасне методичке примене зависи и функционалностусвојених знања у области природе и друштва. Како се развијала наставнапракса, дидактичко - методичка мисао, тако се развијалo и дидактичко -методичко значење наставних објеката. Од наставника се очекује, поштујућиприроду садржаја и задатке наставе природе и друштва, да изрази и својуорганизаторску креативност. Поменути аутори истичу да објекти за извођењенаставе природе и друштва имају двојаку улогу. Саставни део наставних 23

Објекти рада у настави природе и друштвасадржаја за извођење наставе су: учионица, установе, историјски и привредниобјекти. Из дидактичког значења наставних објеката проистиче да су тоадаптирана места за реализацију наставе у којимa се могу оптималноприменити разноврсна, како наставна средства тако и облици, методичкипоступци наставног рада и њихове локације, па их можемо сврстати наобјекте у школи и објекте ван школе. Под наставним објектима у школи подразумевамо објекте ушколском објекту који могу и треба да се користе за извођење наставеприроде и друштва. Основни наставни објекат за рад у разредној настави, гдесе реализује највећи део наставног процеса, јесте учионица. Када се у наставиприроде и друштва за обраду наставних садржаја користе и други наставниобјекти, учионица је, ипак, простор где се врши систематизација и провераученичких знања. Уколико се наставни процес реализује само у учионици,без адекватних наставних средстава и помагала, наставников рад као такавима, углавном, предавачко обележје, где до изражаја долази вербализам. Да би се реализовали наставни садржаји природе и друштва потребнесу и савремене специјализоване учионице. Постоје школе (мали број школа),које су опремљене електронским учионицама, мултимедијалним учионицамаи медијатекама које остварују могућност за комбинацију различитихнаставних средстава, што је јако битно за обраду наставних садржаја, као штосу: ученик у саобраћају, природна средина и рад људи, саобраћај у месту иоколини, топлота, вода, завичај, Србија у прошлости, небеска тела, постанаки састав земље, животна заједница, човек као део природе и др. Школе које су добро организоване, а у Србији их има мало, у свомсаставу имају и друге објекте: школски врт, школски парк, школски музеј,зоокутак, саобраћајни полигон и економију. Где таквих објеката неманаставници користе објекте експонантног типа – зоолошки врт, ботаничкубашту, музеј и др. 24

Објекти рада у настави природе и друштва Под наставним објектима ван школе подразумевамо оне објекте услободној природи и друштвеној средини који се могу користити у наставиСвет око нас и Природа и друштво. Ученици ће у природи најбоље упознатиреку, језеро, бару, шуму, поље, њиву, а биљни и животињски свет у њиховојприродној средини. Значајни извори знања за упознавање и разумевање објективнестварности су и објекти друштвене средине, као што су: установе(здравствене, просветно – културне), историјски објекти (спомен паркови,споменици, спомен обележја...), објекти производње (фабрике, фарме,комбинати, радионице). 25

Објекти рада у настави природе и друштва 4. Класификација објеката наставе У савременој школи превазиђене су једностраности да се наставаПрироде и друштва може изводити само у учионици или другим наставнимобјектима ван учионице. Мишљења смо да се настава може изводити и да јепотребно изводити, како у школи тако и у наставним објектима изван школе,зависно од наставних садржаја који се реализују. Наставни објектиУ школи Изван школеУчионица У природи У друштвеној средини Школски врт Објекти експонантногСпецијализована карактераучионица Школски парк Објекти у областиШколска научног радамедијатека Географски објекти Објекти у производњиБиблиотека Наставни објекти у Историјски објекти слободној природи Културни објекти Објекти друштвеног живота 26

Објекти рада у настави природе и друштва 4.1 Објекти рада у школи Под наставним објектима у школи подразумевамо оне објекте ушколској згради и у њеном саставу који се користе за реализацију наставнихсадржаја природе и друштва. Приоритетни захтеви који се постављају пред теобјекте јесу да испуне хигијенске захтеве, дидактичко-техничке услове заизвођење наставе, тј. да имају потребну површину, запремину, добруприродну осветљеност, прегледност. Такав простор треба да омогући лакшуинтеракцију наставник - ученик, ученик - ученик. Техничка решења треба даомогуће трансформацију већих површина у мање и обрнуто, зависно одпланираног облика рада (Вилотијевић, 2000). У овом делу рада указаћемо наулогу и значај основних објеката рада у школи: учионицу, специјалнуучионицу, школску медијатеку и школску библиотеку. 4.1.1. Учионица Учионица је основни наставни објекат и у познавању природе. ПремаВилотијевићу (2000) класична учионица је правоугаоног облика и једини јетип учионице у раније грађеним школским зградама. Њена мана је штосвојим обликом и простором условљава распоред „у потиљак“, што јенеповољно за комуникацију између ученика. Савремено грађене учионице(квадратног облика, учионице са нишом и учионице са предучионицама)пружају све потребне услове за савремену организацију наставе познавањаприроде. Већи део наставног времена припада наставним делатностима узатвореним наставним објектима - учионицама. И тај податак открива значајучионице као наставног објекта. Поред фронталног (колективног,заједничког), у учионицама се може организовати и групни и појединачни 27

Објекти рада у настави природе и друштварад. Учионица, са малим изменама, може да буде преуређена и залабораторијске делатности ученика, а такође и за приказивање филмова,слушање радио емисија и гледање телевизијских преноса. У савременојнастави учионица треба да буде опремљена функционалним намештајем, којиобезбеђује лаку и рационалну адаптацију ученичких радних места. Учионицаса нишом посебно је погодна за организацију групног рада, а учионице сапредучионицама погодне су за диференциране делатности у наставипознавања природе. Као затворен наставни објекат, учионица обезбеђујемаксималне услове за неометани наставни рад. По Пољаку (1971) од увођења диференцираног рада у наставу поразредима, то јест с прелазом на разредни систем наставе (Коменски),формирају се учионице по разредима. Тако је настала просторна поделанаставног рада, па сваки разред, тј. разредно одељење има своју сталнуучионицу за наставу. У тим учионицама се изводи настава свих предметапредвиђених наставним планом за одговарајући разред, а зову сеуниверзалне учионице. Користи се још и назив матичне учионице зато штоученици једног одељења имају своје стално место боравка у школи, односното је њихова матична школска просторија. У старој школи у учионици је учило много ученика, па су се из тогразлога градиле учионице великих димензија, правоугаоног облика, јер су посвојој дидактичкој функцији служиле наставницима за предавање, аученицима за слушање. Школске клупе су биле дугачке, везаног типа,евентуално с пролазом у средини како би се простор боље искористио и даби сео већи број ученика. Радне површине су биле нагнуте радиприкладнијег положаја за писање и читање, а за наставника је постављен ,узпредњи зид, повишен подијум да би имао бољи преглед на све ученике уучионици. За разлику од старе школе, нова школа је направила велики напредаку мно го чему, између о стало г и у о блико вању учио нице. У но вој школи, у 28

Објекти рада у настави природе и друштваскладу са дидактичким поставама, школа треба да оспособљава ученике зарад, па се тако и учионици постављају нови захтеви. Учионица се садасматра простором за заједнички рад наставника и ученика, а не вишеслушаоницом, што је било карактеристично за стару школу. Имајући у виду нову дидактичку функцију, са правоугаоног обликаучионица прелази на квадратни облик, који је прикладнији за рад. Уместонепокретног повезаног намештаја нова школа уводи флексибилни невезанитип намештаја, одвојене столице, столови су хоризонтални да би ученицимогли да раде разноврсним материјалом, без клизања и падања на под. Записање и читање била је прикладнија коса радна плоча, а за разноврснији рад– хоризонтална радна плоча. Нова школа уноси још неке појединости ууређењу учионице, као што су осветљење, боје зидова, школске плоче већихповршина. У историји наставе утврђене су неке предности универзалнихучионица, које су се због тога задржале све до данас. Њихова предност, пресвега, јесте у томе што сви ученици једног разреда, односно одељења, имајусвоје стално место боравка у школској згради, кад дођу у школу ученициодлазе у своје учионице где све време проводе у наставном раду. Такоученици одлажу школски прибор за наставни рад у своје клупе и време заодмор слободно користе за кретање у учионици, ходнику или изван школскезграде, а након одмора враћају се на своје место у учионици, где је смештенњихов прибор. Систем универзалних учионица олакшава организацијуцелокупног рада у једној школи. Према броју учионица одређује се бројразредних одељења у једној смени, сваком одељењу се одреди његоваматична учионица и тиме је основно питање организације рада једне школерешено. Међутим, с обзиром на велике захтеве савременог школовања данассе све више примећују многи недостаци универзалних учионица.Универзалне учионице данас више не одговарају потребама савремененаставе, чак постају препрека у интензивнијем унапређењу наставног рада у 29

Објекти рада у настави природе и друштванашим школама. Уочене слабости у наставној пракси су почеле да сеотклањају. У почетку је поступно решавано, тј. отклањањем јер још није билапогодна ситуација за темељне промене, и то тако што су за поједине наставнепредмете формиране специјализоване учионице намењене за наставу самоједног предмета. Оваквим поступним отварањем специјализованих учионица занаставу неких предмета нађено је делимично решење, па због тога школедолазе у помало парадоксалну ситуацију. Наиме, у школама у којима јеотворено само неколико специјализованих учионица задржане су и матичне,односно универзалне учионице за наставу осталих предмета. Према томе,ученици само у одређене часове, по распореду, напуштају своју матичнуучионицу и прелазе у специјализовану. У то време њихова матична учионицаостаје празна, дакле, неискоришћена, а то је нерационално и неекономично. Међутим, у јавности се чују стални приговори да школе немајудовољно школског простора, да због помањкања простора организују наставуу више смена, да их недостатак простора присиљава на ограничено примањеученика приликом уписа, итд. У томе је управо тај парадокс: с једне страненедовољно искоришћен школски простор, јер при делимичном системуспецијализованих учионица сваког часа у школској згради остаје понеколико учионица посве неискоришћено, а с друге стране – недостајешколски простор. Ако, на пример, ученици одељења у једном дану премараспореду часова имају предмете за које у школи постоје специјализованеучионице, њихова матична учионица остаће тог дана потпуно празна, а то је,у несташици школског простора, заиста нерационално и неекономично. Безсумње, таква нерационалност и неекономичност организације школског рада,условљена задржавањем матичних учионица и истовремено отварањемодређеног броја специјализованих учионица, није одржива. Таквапарадоксална ситуација може се једноставно решити тако да се доследно и у 30

Објекти рада у настави природе и друштвацелости спроведе систем специјализованих учионица за све наставнепредмете, и самим тиме потпуно укину универзалне учионице. 4.1.2. Специјализоване учионице У организацији школског рада систем наставе у специјализованимучионицама је темељита промена, па је било важно да се на почетку одредиадекватни стручни израз. Код нас су се употребљавали различити називи, например: кабинетска настава, специјализоване, предметне учионице, заразлику од претходних назива универзалне, матичне, класичне учионице. Хелен Паркхурст у свом „Далтон – плану“ уводи појам „кабинетсканастава“. Она је у граду Далтону урадила поменути план, уз сарадњу саЏоном Дјунемом. Радила је у комбинованом одељењу са великим бројемученика, па их је по групама слала у мање школске просторије – кабинете дараде индивидуално. Такве просторије - кабинети временом су снабдеванипосебним наставним средствима и помагалима, зависно од предмета за којису намењени. У дидактичкој историји и пракси појам „кабинетска настава“надживео је „Далтон – план“, али није изразио онај садржај који се желеоозначити. Пољак (1971) аргументује о неадекватности тог термина: као прво,настао је у сасвим другачијем систему наставе и њеном организовању, другаслабост била је што се у таквој централној остави накупило много разноврснеопреме, разни препарати, хемикалије, географске карте, књиге, итд, а то јенаметнуло потребу да се прикупљена наставна средства и помагаларазврстају према предметној припадности. Развојем школске архитектурепочели су се изграђивати мали кабинети за смештај наставне опреме једногпредмета или групе сродних предмета. Тако су, поред универзалних, насталеспецијализоване просторије за поједине предмете, као што су кабинет за 31

Објекти рада у настави природе и друштвафизику, биологију, историју... У таквим мањим просторијама, кабинетима,наставник се уједно и припремао за наставу, па је та просторија постала инаставнички радни кабинет. Сама кабинетска настава негативно квалификује наставни рад јер је усупротности савремене школе, пошто се наставни рад своди на то да сеодржава само у кабинету. На крају, називом кабинетска настава не разликујесе довољно учионица, где се стварно изводи настава, као једна учионица иповремени индивидуални рад наставника изван његове редовне наставе.Учионици се изводи настава, а у кабинету је смештена наставна опрема. Уучионици се одвија наставни процес у којој су заједнички учесници учениции наставник, а у кабинету ради наставник у своје слободно време. Савременеучионице су већих димензија, а кабинети доста мањих димензија, што значида је настава кабинетска. Специјализована учионица је најадекватнији назив за учионицунамењену настави једног ученика. Специјализоване учионице у основнојшколи могу бити у пракси различитих комбинација из објективних разлога.Тако постоји више врста специјализованих учионица (Пољак, 1971): 1. разредне специјализоване учионице; 2. комбиноване специјализоване учионице и 3. предметне учионице. Разредне специјализоване учионице се формирају у млађим разредимаосновне школе, односно специјализоване разредне учионице за I разред, II, IIIи IV разред. То су најмлађи ученици и њима је неопходно осигурати сталноместо боравишта у школској згради. У млађим разредима наставу основнихпредмета изводи један наставник и он може да ту учионицу опреми запотребе своје наставе. Наставници који још предају у том разреду, на примерстрани језик, веронауку, итд., могу само придонети заједничком уређењуучионице. Како је број наставних предмета у млађим разредима мањи,наставници имају довољно простора да функционално опреме своје учионице 32

Објекти рада у настави природе и друштваза наставу свих предмета. За такве учионице лакше је одредити и димензијешколског намештаја. То су разлози зашто је потребно задржати разреднеучионице за млађе разреде основне школе, али тако да оне буду за појединиразред специјализоване. Комбиноване специјализоване учионице служе да се у њима изводинастава два или више сродних предмета. Оне се могу користити од разреда,па надаље. Можемо их назвати и комбиноване предметне учионице. Овакавтип учионице треба формирати у старијим разредима основне школе смањим бројем ученика, односно с мањим бројем одељења у разреду, као и запредмете с мањим бројем недељних часова. Треба настојати да се у истојучионици комбинују сродни предмети, на пример: хемија - биологија,математика - физика, историја - географија... Предметне учионице су специјализоване учионице за наставу једногпредмета. Могу се формирати у старијим разредима основне школе којиимају већи број паралелних одељења у истом разреду, нарочито за предметеса већим бројем недељних часова. Тако у великим школама треба за предметеса већим бројем недељних часова формирати и упоредне предметнеучионице. Из изложеног се види како се, аналогно поступној диференцијацијинаставне грађе по наставним предметима, спроводи и поступнадиференцијација, с обзиром на простор и место извођења наставе у школскојзгради, почевши од разредних учионица преко комбинованих за неколикосродних предмета, па све до потпуно предметних учионица у старијимразредима. 33

Објекти рада у настави природе и друштва Дидактичке вредности специјализованих учионица Настава у специјализованим учионицама доприноси квалитетнијем,економичнијем и рационалнијем решавању многобројних дидактичко -методичких питања у наставном процесу. При формирању специјализованихучионица треба имати у виду дидактичко - методичке разлоге којима сепридоноси унапређивању наставе. Зато ћемо издвојити и образложити некеосновне предности специјализованих учионица. 1. Функционална наставна опрема Основни услов за рад у специјализованим учионицама јеснабдевеност опремом и училима потребним за успешну наставуодговарајућег предмета. Ако учионица није опремљена, прелаз на такаворганизовани систем рада је погрешан, јер прелазак ученика из једне празнеучионице у другу је бесмислен. Опрема у специјализованој учионици морабити примерена захтевима предвиђеним наставним програмом предмета и свешто није обухваћено захтевима не треба да буде у учионицама. 2. Стицање знања на примарним изворима Функционална наставна опрема омогућава да се наставни садржајиобрађују на адекватним изворима знања. Примарни извори пружајуученицима могућност да стичу чињенице, без чега нема схватањаапстракција, а без адекватних чињеница и јасних апстракција, односногенерализација, нема потпуног знања. Тако сазнајући процес пређе све фазеод перцепције до генерализације, апстракције. Знања стечена овим начиномсу трајнија. 3. Опремљеност наставног процеса у целини Специјализоване учионице омогућавају да се у целини оствариматеријално - техничка страна наставе на свим етапама наставног процеса(припремање, обрађивање нових садржаја, вежбање и понављање,проверавање). Оне пружају могућност да наставна опрема буде увек присутна 34

Објекти рада у настави природе и друштвана свим етапама наставног процеса. Наставна средства и помагала супотребна за обрађивање нових наставних садржаја ради стицања новог знања,али су потребна и за вежбања, обнављања и проверавање, што је битан условза висок квалитет наставе. 4.1.3. Школска медијатека Школска медијатека је библиотечко - информациони центар и у свомсаставу обједињује функције школске библиотеке и мултимедијског иинтердисциплинарног средишта за све наставно васпитне - области(Шуљагић, 1984). Приоритетни задатак медијатеке је унапређивање свихоблика и метода васпитно - образовног рада. Она допуњује сва наставно-образовна подручја изворима знања, својим програмом рада активно сеукључује у васпитно - образовни процес, па тако чини и саставни деопрограма рада школе. Медијатека ставља на располагање ученицима и наставницимаактуелне изворе информација из одговарајућих подручја знања. Она помаже,како ученицима тако и наставницима, у самообразовању у стручномусавршавању и развијању трајних способности и навика коришћења, као и застварање нових информација. Основни циљеви медијатеке су: - концентрисање информација о свим фондовима и изворима знања на једном месту; - равноправна улога и употреба свих извора знања; - слободан приступ корисника свим изворима и средствима информација; - ефикасније коришћење аудио - визуелне технике и дидактичког материјала; 35

Објекти рада у настави природе и друштва - самосталан рад ученика; - усавршавање и дизајнирање нових педагoшких поступака од стране наставника; - нуди услове за веће уважавање индивидуалних разлика међу ученицима... Потребе које намећу индивидуализована и диференцирана настава иучење, рад у пару, по групама, затим тимски рад, лабораторијски рад и другиоблици рада решавају се у школи флексибилним просторима, што значи дакоришћење добро планираних просторија може бити вишенаменско. Од величине школе и њеног архитектонског решења зависи да ли ћепросторије медијатеке бити обједињене или раздвојене, али у оба случајаосновне карактеристике просторија треба да буду: удобност, флексибилност,као и могућност адаптације. За медијатеку је потребно обезбедити простор: - за каталоге и медијатекара, - за помоћну просторију за смештај техничке опреме и опреме која се тренутно не користи и један већи простор око 100m2 за смештај књига у слободном приступу, дидактичког материјала и апарата за рад ученика и наставника. Ова просторија се користи вишенаменски, уз помоћ флексибилних зидова и намештаја. Сем плакара за смештај апарата и једног дела полица за књиге, сав остали намештај је флексибилан: полице са периодичним публикацијама, колица са точковима за апарате, столови и столице лако могу да се склопе и прегрупишу, што одговара духу детета да увек ствара нов амбијент. Кабине за индивидуални рад, по угледу на лабораторију за стране језике, опремљене потребним електричним инсталацијама, омогућују, поред читања и писања, несметано слушање. Оно што је заједничко за намештај медијатеке јесте следеће: - да буде мобилан, 36

Објекти рада у настави природе и друштва - од чврстог материјала, - вишенаменски, - склопљив и сложив и да елементи буду међусобно компатибилни (столови, панои и др.), - да задовољава естетске и педагошке критеријуме, - да елементи буду економични у простору, - да може послужити за рад појединца и рад у групи. Организација медијатечких фондова Мултидисциплинарност, мултимедијалност и полифункционалностшколске медијатеке представљају врло сложено питање организације њенихресурса. С обзиром на врсту извора (Влаховић, 1987), медијатечки фондовисе могу организовати у виду збирки, као што су: библиотека, фолиотека,дијатека, дискотека, микротека, игротека, софтотека и др. 4.1.4. Школска библиотека Централно место међу штампаним носиоцима информација припадакњижним фондовима. Увођење методичких, дидактичких и техничкихиновација у настави и учењу, без обзира на брзину и степен модернизације, унивоу организовања и опреме, у свакој фази, у сваком тренутку - не ставља удруги план писану реч. „Књига остаје оно што је била кроз векове“ –записано је у публикацији Унеска. Књига је незаменљива и у потврди слободе нашег избора. Ми бирамошта ћемо читати, ограничени једино оним, већ готовим избором који се зовешколска лектира, али она је само друштвено неопходан минимум. Све остало 37

Објекти рада у настави природе и друштваје у нама самима: наш однос према књизи, љубав према њеној садржини,дивљење њеној опреми, наше поштовање њених аутора. Наше осећање запростор који је оплемењен књигом, наше задовољство слободнимприступом књизи у школској медијатеци као кућној библиотеци. Књига ушколи треба да задовољи одређене циљеве: образовање ученика залитературу (информативна функција), образовање помоћу литературе(формативна функција) и развој целокупне личности ученика (васпитнафункција). Школска библиотека, која учесницима у образовању, ученицима пресвега, нуди класичан извор информација путем писане речи, у оквирумедијатеке мења свој стари профил спремишта лектире за матерњи језик ипостаје илустративни фонд приручничке литературе за комплекс свихнаставно - васпитних области. Тај фонд је састављен од монографских исеријских публикација, које могу бити примарне и секундарне. Штампани материјали у фонду школске медијатеке могу бити знатнообогаћени простом репрографском техником. Она омогућује умножавањематеријала који долазе споља, или оних које израђују сами наставници иученици, нпр. делови педагошке документације, семинарски радови, стручнирадови. Некњижни фондови Некњижни фондови, други равноправни извор информација умедијатеци, сачињавају визуелни, аудитивни и аудиовизуелни материјал. Тосу збирке слика, графикона, схема, цртежа, карата, фотографија,дијафилмова, слајдова, графоскопске фолије, дискета, компакт дискова. Као икод књижног фонда, број и општа структура ових материјала регулисани сунормативима наставних средстава и то појединачно, по наставним 38

Објекти рада у настави природе и друштвапредметима. Пажњу, стога, треба посветити набавци и стварањуаудиовизуелних материјала који омогућују задовољавање проширенихинтересовања ученика и информисање и усавршавање наставника. Сем куповине извори за то могу да буду, такође и радови ученика инаставника, који се различитим техникама (фотографском,фототермокопирањем на фолији или снимањем) могу умножити и сачувати запотребе свих корисника садашњих и будућих генерација. То важи за свеврсте некњижних фондова: за визуелни, за аудитивни и за аудио - визуелнифонд. Визуелни медији Визуелни графички материјали могу се дефинисати као средства којапреносе чињенице и идеје јасно и снажно помоћу комбинације цртежа, речи ислика. Они су нарочито погодни за приказивање информација у концизномоблику; приказивање квантитативних података; илустрацију односа (као награфиконима, схемама); представљање извесних врста апстракција (као накарикатурама, мапама). Ови облици графичког материјала посебно су интересантни каооснова за постављање изложби, које имају за циљ да визуелнимприказивањем, од почетних корака, прикажу напредовања и коначнерезултате у разним врстама школских активности. Графички материјали, којису занимљиви, живописни и јасни и допуњују остале изворе информација,омогућују да се нпр. направи изложба, у чијем креирању учествују веће групеученика разним задужењима: сакупљање примерака, проналажење имонтирање слика, затим за исписивање натписа, за цртање дијаграма, заоригинално уметничко креирање, истраживање пригодних текстова излитературе и слично. 39

Објекти рада у настави природе и друштва Неке изложбе могу да се допуне зидним мапама (географским идругим), глобусима, атласима, рељефима. Глобуси и мапе су од великеважности за разумевање света у којем живимо, али оне нису саме себи циљ.Као и други визуелни и аудитивни материјали, глобуси и мапе сунајефикаснији када се употребљавају у комбинацији са сликама, уџбеницимаи приручницима, дијапозитивима, ЕН картом, што ће помоћи да ученик пратиуспешно наставно градиво и да га усвоји. У школској настави од значаја су и тродимензионални модели, којиомогућују да се димензије смање (нпр. огромно пространство Сунчевогсистема) или повећају (нпр. модел структуре атома) на величину која се можегледати и проучавати. Да би се тродимензионални наставни материјалиупотребљавали успешно од највећег је значаја да се они јасно виде и испитајуиз разних углова. Према томе, ученици треба да непосредно раде са њима кадгод је то могуће, да би могли да стекну праве представе о величини предметаи сразмери повећања или смањења. Визуелна мирна пројекција Визуелна мирна пројекција омогућује групно испитивањеиндивидуалних слика и илустративног материјала онолико дуго колико тонаставни циљ захтева. Она, такође, поседује моћ да привлачи пажњу, као исвака пројекцирана слика. Све заједно ове позитивне особине чине мирнупројекцију снажним и ефикасним средством у оним случајевима где покретније битан за схватање поруке. Постоје различити извори мирне пројекције као што, су на пример,пројекција дијапозитива. Епипројекција, која је економична и због јефтиногматеријала који се пројектује без посебне припреме, као што су откуцанитекстови, чланци из часописа, писмени састави, микропројекција (на пример 40

Објекти рада у настави природе и друштвадеоба ћелија), пројекција елемент - филма (из свих васпитно - образовнихобласти, најчешће без звука). Као што је случај са другим аудиовизуелним материјалима иефикасност средстава за мирну пројекцију у великој мери зависи од тога какосе употребљавају. На њих се, углавном, примењују познати принципи свакедобре наставе. Претходно гледање и одабирање најпогоднијих материјала,припрема ученика, укључујући мотивацију и упућивање на шта треба даобрате пажњу, добри су услови за пројекцију и завршне активности којеобухватају проверавање помоћу тестова, примену и поновно објашњавањеако је потребно. Исправно одабрана наставна метода је еластична: она сеприлагођава захтевима конкретне сазнајне ситуације. Наставник треба дапроцени када ће се и како принципи ефикасног коришћења најбољепримењивати у сазнајној ситуацији, да би се постигао добро интегрисанирезултат. Графоскоп је савремени пројектор са особинама које га чине једнимод трајних средстава ефикасне наставе. Он шаље снажан сноп светлости крозпрозрачну слику и одатле на екран, иза наставника. Наставник је тако увекокренут лицем према слушаоцима и на тај начин стално одржава директанконтакт са њима. Графоскоп је савремена школска табла са графоскопскомпровидном фолијом, на којој се пише специјалним фломастером. Ако ученик на графофолији (прозирници) ради задатак, тај задатак сепројектује тако да цео разред прати ток рада, као на класичној табли. Када сеуочи евентуална грешка, она се прецрта или избрише, чиме се постижесавршена прегледност. У комбинацији са компјутером и другим наставним средствима,графоскоп може бити део мултимедијалног склопа где се пружа могућност данаставни процес буде занимљивији и разносврснији. Употребом графоскопаштеди се наставно време, не пише се директно, већ је наставник премаученицима и тако стално има визуелни контакт са њима. Графоскоп 41

Објекти рада у настави природе и друштвадоприноси да настава буде динамичнија, подстиче ученике да активноучествују у наставном процесу, ангажује визуелно и мисаоно. Међутим, графоскоп и поред свих техничких карактеристика не можеда издржи конкуренцију савремених пројектора, а посебно рачунара. Основнамана му је што не приказује покретну слику, сведен је само на визуелнукомпоненту, не даје слику таквог квалитета какву дају савремени пројектории рачунари. Портабл пројектор омогућује пројекто вање са зум тех нико м и уосветљеној просторији што поједностављује наставни рад, смањује издаткешколе и штеди време. Овај пројектор пружа могућност да увећава деловенаставног материјала. Постоје и уређаји за аутоматско увлачење фолија.Уређај се постави на пројектор, а фолије сложене по реду за пројектовање сеставе у кутију. Наставник помоћу даљинског управљача активира уређај, којиувлачи фолије по одређеном реду. Тако наставниково излагање постајеефикасније, а пажња ученика боља. Постижу се све предности визуелненаставе (фолије се не мешају као без овог апарата када се утрошак временаповећава, а наставниково излагање је било мање динамично и мањеефикасно). Аудитивни медији Касетофон је веома погодан за наставу говора у процењивању ипобољшавању дикције, гласа, интонације, изговора и општих говорнихособина. Веома је значајан на подручју учења и наставе страних језика, унастави музике, развоју драмских и рецитаторских способности ученика. Магнетофон у настави, са својим одликама и начином коришћења,сличан је касетофону. Снимљени материјал може користити онда када је тонастави и потребно. Тако магнетофон и касетофон омогућују школи да 42

Објекти рада у настави природе и друштванаставници уз могућу помоћ са стране, обрађују и снимају неке садржајенамењене наставном процесу. Велике техничке могућности радија могу побољшати наставнипроцес. Рецепција наставних садржаја углавном се одвија аудитивним путем.Квалитетне школске радио емисије повољно утичу на наставу и из тогразлога што у њиховој припреми учествују истакнути стручњаци,наставници, педагози, уметници. Радио - емисије намењене ученицимадоприносе да актуелни догађаји и збивања брже допиру до ученика, како ушколи тако и код куће, јер се емисије намењене ученицима могу слушати и ушколи и код куће. Аудиовизуелни медији Филм у настави је један од значајних извора информација у васпитно-образовном процесу. Звучни филм може значајно допринети побољшањунаставе. Кроз филм се уједињују перцепцијски елементи: визуелни,акустички и покрет. Појаве и догађаји могу да се се и касније репродукују,зависно од потребе. Репродукцијом филма се постиже снажан доживљај јерстварност која се приказује делује уверљиво. Стечено знање је дубље итрајније. Битна одлика филмске технике је убрзано или успорено снимање, каои то што камера и микрофон могу да региструју стварност директно, онакокако је човек чује и види. Тако се камером директно може забележити биљнии животињски свет, како планинских предела тако и морских дубина.Историјски догађаји и збивања могу да се, на основу историјских докуменатаи музејских предмета, верно реконструишу и сниме на филм. Тако се можеоживети историјска прошлост. Применом савремене технике можемо гледатиницање растиња и цветање биљака. Цео поменути процес се одвија споро 43

Објекти рада у настави природе и друштватако да не може да га региструје људско око, могу да се снимају убрзано икасније репродукују нормалном брзином коју прими наше око. Али идогађања која се одвијају великом брзином могу да се сниме успорено иучине доступним људском оку. Унапређивању наставног процеса доприноси и техника филмскеанимације. Она је изузетно погодна када треба објаснити неки апстрактнипојам. Анимацијом се могу визуелно објаснити човекова размишљања.Филмска техника пружа могућност:а) приказивање стварности онако како је видимо оком;б) убрзано или успорено снимање догађаја која су у стварности невидљива, акасније се на филму могу посматрати;в) умањивање или увеличавање објеката, бића;г) анимирану визуелизацију апстрактних појава и теорија. Снимање филмова у боји о животињама, биљкама и природи,ученицима пружа могућност да добијају потпунији доживљај који има иестетску димензију. Наставни филм се припрема и реализује према наставном програму,па је искључиво у функцији остваривања наставних циљева. За реализацију наставних садржаја могу се користити и друге врстефилмова као што су уметнички, документарни, рекламни и др. Уметничкифилмови снимљени према књижевним делима могу се, у целини илисегментарно, користити у настави. Добра допуна наставном процесу могубити документарни филмови. Такође и рекламни филм има значајну улогунпр. о неком познатом туристичком месту. Филм, поред подстицаја интересовања ученика за наставни садржајученике мотивише и потпуно их чулно ангажује. Ако се изврши добраселекција и примене тамо где је потребно, омогућују успешно учење итрајније задржавање примљених информација. Наставник треба ученике даприпреми за гледање филма. Подаци у филму треба да буду тачни. Филм 44

Објекти рада у настави природе и друштватреба да одговара узрасту ученика. Потребно је водити рачуна о техничкимособинама филма. То значи да фотографија у филму треба да буде добра. Ако је филм оштећен, онда ће и квалитет тона и слике бити слаб. Тодаље значи да ако је тон лош и говор у филму је неразговетан, ученик нећемоћи потпуно схватити садржај. Квалитет тона и слике зависи и од тога укаквом су стању уређаји за приказивање. Интересовање ученика може да се побуди и давањем одабранихтекстова, који ће им послужити за читање и разговор. Ученике можемоунапред упознати са питањима како бисмо им боље скренули пажњу да на тапитања треба да одговоре после одгледаног филма. После пројекције требасредити утиске и ученицима омогућити да питају и траже објашњење.Разговор треба усмерити на суштину коју ученици треба да запамте и трајноусвоје. БИМ - пројектор спада у модерну мобилну генерацију лаких,осетљивих и комплексних видео медија. Са својим карактеристикамасврстава се у категорију најважнијих дидактичких медија. Медијатека илиучионица не мора бити замрачена. Слика је одличног квалитета, добро језасићена бојом и контрастна је. Током предавања битни детаљи се могуповлачити даљинским управљачем. Тако се фокусира пажња ученика на онобитно, главно. Слику прати стерео звук. Могу се пројектоватимултимедијални материјали, видео филмови, као и компјутерски подаци, штоих чини употребљивим и за врло сложене наставне процесе. Може сеприкључити на два рачунара, као и на један видео извор, тј. телевизор,односно видео рекордер. На тај начин може се вршити селекција наставногматеријала са једног на други медиј, а да то не омета ток приказивања. ЛЦД - панел припада новијој генерацији дидактичких медија. Овајмедиј пружа могућност повезивања са више других електронскихдидактичких медија, као што су, на пример: рачунар, графоскоп, БИМпројектор. Опремљен је звучником, видео прикључком, даљинским 45

Објекти рада у настави природе и друштвауправљачем, што му све даје могућност да се прикажу рачунарски подаци,видео слике, реализују мултимедијске презентације са стерео звуком из вишеизвора. ЛЦД – панел пружа могућност да се настава организује на вишемнивоу мултимедијске презентације, што повећава ефикасност наставног радаи ствара већу заинтересованост ученика. Телевизија у настави има запажено место. У телевизијском прилогуспојени су слика, покрет, звук (као на филму). Телевизија такође пружамогућност убрзаног и успореног снимања. За разлику од филма, њоме семоже постићи апсолутна актуелност. Реч је о директним преносимаспортских, културних, политичких и других догађаја. Најбитнијакарактеристика телевизије је максимална актуелизација. Посредствомтелевизијски камера ученици могу да присуствују часу који држи истакнутипредавач у неком другом месту. Школски програми имају значајну вредност. Емисије у оквирушколског програма прављене су према наставном програму. У њиховојприпреми учествују тимови еминентних стручњака. Време емитовања јетешко ускладити са дневним распоредом часова. Овај проблем се можепревазићи снимањем емисија и емитовањем када дођу на ред по планунаставника. Емисије које су специјално рађене за школске потребе имајусазнајну и васпитну вредност. Образовна телевизија може да се примењује наразличите начине у савременој настави. Она може бити главни изворинформација, да се допуњује класичним видовима наставе, дописномнаставом или само да допуњује оно што не може да пружи класична настава. Телевизија која прати догађаје увек и на сваком месту, преко видеокасета и телевизијских филмова, треба да се прикључи низу аудиовизуелнихнаставних материјала, да помогне данашњем ученику да реално схвати светкоји мора да упозна и у којем ће живети. 46

Објекти рада у настави природе и друштва Компјутер у настави је најактуелније средство за обраду,меморисање и коришћење људског знања. Техничке могућности данашњихкомпјутера су огромне и сваким даном се увећавају. Пентијум рачунари,односно мултимедијски рачунари могу да приказују графичке прилоге, видеоматеријале, покретне слике, звучне прилоге. Слика је врло квалитетна –оштра и контрастна, комбинована великим бројем боја. Овакви рачунарипутем ЦД-а, ДВД-и система пружају комбиновану презентацију текста,покрета, звука и видео материјала. Све већа примена рачунара у настави убрзано потискује графоскоп,дијапројектор, епископ, кинопројектор. Компјутер у настави представљавелику информативну моћ, разносврсну презентацију знања, индивидуализујенаставу и учење, мотивише ученика. Компјутерске програме за наставнепотребе припремају еминентни стручњаци. У базама података јенајпоузданије знање. Компјутерска меморија садржи велику количинуинформација и података тако да се може задовољити велико интересовањеученика за одговарајуће наставне теме. Програми за наставу и учење су тако припремљени да успешно водеученика кроз процес усвајања знања. Ако ученик не даје прецизне одговоре,сам програм га враћа на раније градиво, коригује га, оцењује његово знање.Тако ученик из одговарајућег програма не може изаћи са погрешнимпредставама. Презентација градива преко компјутера је разноврсна. Компјутерпомоћу писаног текста, слика, скица, филмских инсерата ангажује кодученика више чула, при чему комуникација постаје занимљивија. Софтвери намењени учењу и настави имају и повратну информацију.Тако ученици у наставном процесу сваког момента знају на ком нивоу је некоградиво савладано. Настава уз помоћ компјутера се може применитииндивидуалним одликама и способностима ученика. Тако ученицима којитеже схватају градиво компјутер поставља додатна питања док потпуно не 47

Објекти рада у настави природе и друштваовладају градивом. Код ученика чија су знања већа, поставља додатнезахтеве. Мотивација код ученика је већа самим тим што га компјутер доброводи кроз градиво. Кад овлада одговарајућим градивом, ученик ће битиподстакнут на нове мисаоне активности које му помаже да наставну материјупотпуно схвати. Техничка достигнућа омогућавају ученику да учествује у наставномпроцесу готово на сваком месту. Он ће активирати рачунар када јенајрасположенији за учење. У компјутерској настави наставник се ослобађа многих рутинскихпослова. Наставник постаје организатор наставног процеса, управљачинформативних токова. Улога наставниковог рада се премешта на припремунаставе, на мотивацију ученика, као и на контролу и вредновање наставногпроцеса који су у овом случају егзактнији. Улога медијатеке, односно медијатекара, у садашњем тренутку јесинхронизација рада свих учесника у образовању, планирање ипрограмирање без празног хода у коришћењу дидактичких материјала иопреме, уз помоћ компјутера. За ово је неопходно анимирати наставнике да,поред живе речи, у свом раду уводе новине које доприносе квалитету наставеи изазивају активно учешће ученика. Педагошка документација Значајан извор знања у школи, о којем се у школској медијатециконцентришу информације, јесте и педагошка документација. Иако је онаинтегрални део фонда јер садржи документе у свим појавним видовимакњижне и некњижне грађе, овде је издвајамо јер представља новину у фонду.Значај њеног установљавања треба посматрати са аспекта праћења и 48

Објекти рада у настави природе и друштваунапређивања целокупног школског, а посебно наставничког рада,информисања и усавршавања наставника. На њу треба гледати као настварање педагошког наслеђа за будуће генерације. Уз остале чиниоце онашколску медијатеку, захваљујући новој димензији коју јој даје, треба дауврсти у део јединственог библиотечко - информационог система, који је одзначаја и за унапређивање васпитно - образовног рада и усавршавањенаставника. Стварање и развијање педагошке документације везује се замедијатеку из више разлога: она прикупља, чува и даје на коришћење савинформациони материјал. Тај материјал долази и изван школе, али се у самојшколи ствара велики део њега. Иновације у настави, информације о стручнојлитератури, свакодневни догађаји у школском животу и раду, све то чинипедагошку документацију незаменљивим извором информација. Термин докуменат потиче од латинске речи documentum (лат. гл.docere поучавати, показивати, предавати) и значи – исправа, повеља, доказносредство, „писмени доказ“ (Шуљагић, 1984). Данас има велики број различитих дефиниција докумената. Једна одтих дефиниција јесте да је докуменат производ оне активности, која у основипредставља материјализовану људску мисао исказану знацима: писаним,графичким, звучним, аудиовизуелним и кодираним (машинским читљивимзнацима). И књижни (на хартији) и некњижни (на траци, плочи, фолији, филму,ЦД-у) документи у школи представљају основу документације. Премадефиницији Међународне федерације за документацију (FID = Federationinternational de documentation, основаној у Хагу 1938) „документација јестручна интелектуална делатност, која бира, региструје и класификује,сређује и проучава документа, извештава о тим документима у литератури идаје их на коришћење, да би се резултати умног рада и искуства, који сустваралачко дело хиљадугодишњег процеса, пренели на цело човечанство, у 49