OBRAZOVANJE NA DALJINU

Otvorenost na otvorenost sadržaja i slobodnu registraciju korisnika, bez ob- zira na kvalifikacije. Internet pristup podrazumeva sinhronu i asinhronu komunikaciju putem interneta. Sinhrona komunikacija je istovremena komunikacija među korisnicima MOOC. Ona se može realizovati putem video-konferencije, audio-konferencije, te- lekonferencije ili putem interneta. Koreni masovnih otvorenih internet-kurseva počivaju u ideji o otvorenom i svima dostupnom obrazovanju, shvatanju da znanje treba deliti besplatno i da želja za učenjem mora biti zadovoljena, i to bez obzira na demografska, ekonomska i geografska ograničenja (Yuan & Powell, 2013). Struktura MOOC je različita. Zavisi od sadržaja i karakteristika silabusa, od nastavnih ciljeva samog kursa i od odluke instruktora (profe- sora) koji kreira kurs. Neki od najpoznatijih američkih univerziteta i instituta (Stanford, MIT, Jejl, Harvard) 2012. godine su pokrenuli projekat besplatnih masovnih internet- kurseva. Kursevi mogu biti organizovani kao kratki kursevi u trajanju od dve do tri sed- mice ili kursevi sa definisanom dinamikom koja može da traje i po nekoliko meseci. Završetkom kursa, polaznici koji žele dobijaju sertifikate uz određenu novčanu nado- knadu. Postoji nekoliko oblika otvorenih masivnih onlajn kurseva (Schulz, 2014: 13): •• cMOOC (engl. connectivist/constructivistc MOOC) baziran je na ko- nektivističkoj i konstruktivnoj pedagoškoj teoriji. Ova platforma omo- gućava polaznicima samoorganizovano učenje, prilikom čega polaznici koriste sve dostupne web-alate za komunikaciju. •• xMOOC je prošireni MOOC. Oni su predviđeni za velike mase učesnika. Sadrže uglavnom video-materijale sa zadacima višestrukog izbora. •• bMOOCs (engl. blended MOOC) je mešoviti sistem koji predstavlja kombinaciju prethodna dva. Često se povezuje sa konceptom „obrnu- te učionice” (engl. flipped classroom). Ovi kursevi mogu imati i formu otvorenog kursa dok je mešovita verzija dostupna samo za registrovane učesnike. •• sMOOCs (engl. smallMOOCs) orijentisani su na individualne karakte- ristike polaznika i pokušavaju da približe klasično učenje licem u lice u smislu privatnosti, saradnje, podrške i bezbednosti. Zbog velike poveza- nosti polaznika i mentora, ovakvi kursevi se preporučuju za umetničke predmete i neformalno učenje. •• pMOOCs i dMOOCs (problemski orijentisan i „privržen” sistem) su otvoreni za specifičnu ciljnu grupu. 149

•• SPOC (engl. small private online course) nisu otvoreni, već su rezervisa- ni za mali broj polaznika kursa. Primeri masovnih internet-kurseva Masovni internet-kursevi nam mogu pomoći u sticanju različitih kompeten- cija. Pored kompetencija iz struke ili oblasti za koju smo zainteresovani, putem njih istovremeno stičemo digitalne i jezičke kompetencije. Ovom prilikom predstaviće- mo četiri značajna masovna internet (online) kursa. Coursera Coursera16 je počela sa radom u aprilu 2012. godine. Njeni osnivači su Dafni Koler, profesorka na Univerzitetu Stanford sa katedrfe za informatiku, i njen kolega Endru Ng, profesor na katedri za računarstvo i elektrotehniku. Pored Univerziteta Stanford, osnivanju ovog projekta pomogli su i univerziteti Prinston, Mičigen, Pen i drugi. Coursera danas ima preko 140 univerzitetskih partnera iz 28 država. Kursevi podržavaju veliki broj tematskih oblasti počev od istorije, psihologi- je, ekonomije, umetnosti, farmacije, informatike, pa do obrazovnih nauka. Kurseve realizuju profesori i saradnici sa najprestižnijih univerziteta. Slika 4.9 Ekranski prikaz web-lokacije Coursera Svaki kurs obuhvata seriju video-snimaka predavača (mnogi od nih su po- držani višejezičnim titlovima), literaturu, sedmične projekte i zadatke za polaznike. Na kraju kursa polaznici mogu polagati završni test i dobiti sertifikat. Kursevi traju od nekoliko sedmica do nekoliko meseci. Sertifikat se preuzima sa interneta u PDF formatu. Većina kurseva odvija se na engleskom jeziku. 16 Dostupno na: https://www.coursera.org/ 150

Udacity Udacity je započeo kao eksperiment na Univerzitetu Stanford, kada je ponu- đen internet kurs „Uvod u veštačku inteligenciju” svima koje to zanima. Prijavilo se 160.000 studenata iz 190 zemalja. Kursevi na platformi Udacity17 razvrstani su prema kategorijama na početne, kurseve srednje težine i napredne kurseve. Možemo izabrati nivo u zavisnosti od prethodnog znanja koje imamo. Udacity platforma obezbeđuje interaktivna predavanja na internetu, promovisanje učenja pomoću rešavanja kraćih zadataka i učestvovanje u projektima koje vode renomirani profesori. Kursevi na ovoj platformi omogućavaju polaznicima da napreduju sopstve- nim tempom i u skladu sa savojim predznanjima i raspoloživim vremenom. Svi kur- sevi su sertifikovani. Slika 4.10 Ekranski prikaz web-lokacije Udacity edX Platforma edX18 nudi mnoštvo kurseva koji obezbeđuju kvalitetno sticanje znanja i veština iz različitih oblasti (biologija, poslovanje, hemija, informatika, eko- nomija, finansije, elektronika, inženjerstvo, prehrana, istorija, humanistika, pravo, književnost, matematika, medicina, muzika, filozofija, fizika, nauka i dr.). Trenutno je na raspolaganju preko hiljadu i trista kurseva, čiji se programi konstantno inoviraju. Mnogi od kurseva su besplatni (izuzev plaćanja samog štampanog i overenog sertifi- kata). Na platformi se ažurno prezentuju najnovija dostignuća iz nauke i tehnike. Kao open source rešenje, ova platforma je na raspolaganju svim potencijalno zaintereso- vanim pokretačima sličnih lokalnih projekata u svojim zemljama. 17 Dostupno na: https://www.udacity.com/ 18 Dostupno na: https://www.edx.org/ 151

Centrala edX se nalazi u gradu Kembridž (država Masačusets) i pod zajed- ničkom je upravom od strane MIT i Harvard Univerziteta. Zaposleni ulažu napore da edX postane vodeća platforma za učenje u svetu. Principi na kojima edX počiva su: neprofitni rad, otvorena platforma, saradnja i finansijska održivost projekta. Slika 4.11 Ekranski prikaz web-lokacije edX Masovni otvoreni internet-kursevi predstavljaju značajan otvoreni obrazovni resurs koji se može koristiti u formalnom i neformalnom univerzitetskom obrazova- nju kao i celoživotnom obrazovanju (ličnom i profesionalnom razvoju). Pored navedenog, pojedine kompanije koriste MOOC da regrutuju nove za- poslene, a srednjoškolci ih koriste za podršku pri profesionalnoj orijentaciji. PRIMERI IZ PRAKSE UPOTREBA OBRAZOVNE IGRE PHUNNY PHONICS U VRTIĆU Ovaj primer ilustruje upotrebu digitalne igre Phunny phonics, kompanije Fo- otsteps2Brilliance, uz interaktivnu tablu19. Deca pronalaze određeno slovo koje čuju pomažući žabi da dođe do hrane. Ona uče potpuno spontano, kroz igru, u cilju upo- znavanja slova i lakšeg savladavanja procesa čitanja, a znanja koja stiču na ovaj način (putem iskustva) postaju trajna i svrsishodna. Čitanje i pisanje engleskog jezika složeno je za veliki broj dece. Teškoće u savladavanju ovih procesa kod dece izazivaju frustraciju i nezadovoljstvo, što dovodi do odsustva motivacije i odustajanja od učenja engleskog jezika. Zbog toga je igra Phunny phonics veoma svrsishodna, jer omogućava deci lakše ovladavanje osnova- ma engleskog jezika, a to je njegov alfabet. Na osnovu pravilno savladanog i usvoje- 19 Primer iz prakse dostupan je putem QR koda ili na na: https://www.youtube.com/ watch?v=jg_1dbMZmYY 152

nog alfabeta, deca imaju mogućnost da brže i lakše savladaju čitanje i pisanje engle- skog jezika što pojačava njihovu motivaciju za dalje učenje ovog jezika (Stojić, 2016). UPOTREBA WEB-ALATA PHOTOPEACH U OSNOVNOJ ŠKOLI Na ovom primeru web-alat Photopeach iskorišćen je u formi kviza na pametnoj tabli, radi utvrđivanja koncepata u umetnosti20. Ovakvo korišćenje web- alata Photopeach pogodno je za sve obrazovne oblasti zahvaljujući igrolikom načinu rada i dinamičnosti procesa. Učenici putem kviza veoma uspešno upotpunjuju svoje znanje, jer uče putem iskustva, aktivno učestvujući. Kviz im pruža i mogućnost razmene znanja sa vršnjacima (npr. ukoliko učitelj decu podeli u timove koji će kviz rešavati putem dogovora), pri čemu učenici, osim što stiču nova znanja zahvaljujući vršnjacima, utvrđuju i prethodno stečena, transferom na drugove iz razreda (Stojić, 2016). 20 Primer iz prakse dostupan je putem QR koda ili na na: https://www.youtube.com/watch?v=ghg- NBhkvsE 153

INSPIRATIVNA PREDAVANJA IZ MATEMATIKE TED (Technology, Education and Design)21 je neprofitna organizacija po- svećena širenju inspirativnih prrdavanja, iskustava i ideja. Na sajtu TED.com možemo bespaltno pristupiti kvalitetnim predavanjima iz različitih oblasti. Izdvajamo četiri TED filma (sa titlom na srpskom jeziku), po preporuci Centra za promociju nauke22, koji su prikazani u okviru manifestacije Maj mesec matematike: Autor Tema sa web-lokacijom QR kod Jean-Bapti- Istorija Matematike ste Michel https://www.youtube.com/ watch?v=RkTE1LZ_tLk Conrad Učenje matematike putem računara Wolfram https://www.youtube.com/ watch?v=60OVlfAUPJg Marcus du Simetrija, zagonetka realnosti Sautoy https://www.youtube.com/ watch?v=415VX3QX4cU Geoffrey Iznenađujuća matematika West gradova i korporacija https://www.youtube.com/ watch?v=XyCY6mjWOPc 21 Dostupno na: http://www.ted.com/ 22 Videti detaljnije na: http://www.cpn.rs/ 154

PITANJA ZA DISKUSIJU 1. U kojim oblastima se primenjuju 8. Navedite i opišite alate za razvoj di- digitalne igre? gitalne gre. 2. Navedite i opišite klasifikaciju digi- 9. Šta je Scratch? talnih igara. 10. Objasnite koncept mešovite (kom- 3. Opišite osnovno obeležje digitalne binovane) nastave. igre (prema Garisu). 11. Navedite i opišite nastavne modele 4. Navedite i opišite vrste (kategorije) mešovite nastave. digitalnih igara. 12. Opišite metodički model obrnute 5. Objasnite doprinos digitalne igre u učionice. obrazovnom procesu (prema Dani- 13. Navedite i opišite web-alate za po- loviću). dršku mešovitoj nastavi. 6. Navedite i opišite kriterijume za 14. Objasnite šta je cilj masovnih inter- vrednovanje digitalne obrazovne igre. net-kurseva (engl. MOOC). 15. Navedite i opišite najmanje tri plat- 7. Opišite prepreke za upotrebu digi- talnih igara koje su naveli nastav- forme za masovne internet-kurseve. nici (prema istraživanju European Schoolnet). VEŽBE NA INTERNETU 1. Posetite web-lokaciju Bowa&Kwala (http:// boowakwala.uptoten.com/kids/boowakwala-home. html) a. Kakvog su kvaliteta (prema kriterijumima za vredno- vanje) sadržaji na ovoj lokaciji? 155

b. Koliko obrazovnih igara ima na ovoj web-lokaciji? c. Navedite kako su igre klasifikovane. 2. Proučite web-lokaciju namenjenu upotrebi interaktiv- nog poda Magic Box u vaspitno-obrazovnoj ustanovi a. Šta je Magic Box? b. Kako se Magic Box može upotrebiti u vaspitno-obrazovnom radu? 156

3. Pogledajte video-materijal sa kanala YouTube, Zašto su masovni online kursevi (i dalje) važni, koji je dostupan na: https://www.ted.com/talks/ anant_agarwal_why_massively_open_online_ courses_still_matter?language=sr#t-899643 157

4. Posetite domaću web-lokaciju za kreiranje QR kodo- va, QR kod generator, (http://qrcode.in.rs/index.php). Kreirajte QR kod za Folder na G+ disku vašeg gmail naloga, na koji ćete otpremiti Vaš akademski rad i pre- zentaciju. Sliku QR koda arhivirajte na vašem G+ dis- ku. Zalepite sliku kreiranog QR koda (u jpg formatu) u prazan pravougaonik. QR kod studenta: ____________________________________ (upisati ime, prezime i broj indeksa) KORISNE WEB-LOKACIJE Minecraft u obrazovanju http://education.minecraft.net/ Već više od nekoliko decenija digitalne igre zauzimaju značajno mesto u ži- votima dece, mladih i i odraslih. Osnovno obeležje digitalne igre u obrazov- nom procesu je integracija obrazovnog sadržaja sa karakteristikama igre kao i motivisanost učenika da ponavlja cikluse u okviru igre. Koncepti i pristupi učenja kroz digitalnu igru, prema velikom broju istraživanja, podržavaju ve- štine kritičkog mišljenja, grupne komunikacije, rasprave i donošenja važnih odluka. Primarni cilj digitalne igre je da motiviše korisnika da igra igru tj. da uči. Rezultat učenja putem igre su odgovarajuća znanja, stavovi i/ili veštine. 158

Motivisanost učenika koji igraju igru koji možemo lako prepoznati. Oni su angažovani, fokusirani i puni entuzijazma. Zainteresovani su i uživaju u tome što rade, veoma se trude i ne posustaju. Orijentisani su na sebe, samousmere- ni su i samomotivisani. Dobar primer kako se može iskoristiti digitalna igra je Majnkraft (engl.  Minecraft), igra koja je sastavni deo kurikuluma u Švedskoj. Na datoj lokaciji MinecraftEdu nalazi se prilagođeni mod tj. prilagođena modifikacija igre za pomoć nastavniku u obrazovnoj primeni igre. Igra se može upotrebiti sa ciljem podizanja nivoa učeničkih kompetencija. Možemo podsticati sticanje međupredmetnih kompetencija (npr. učenici mogu istra- živati građevine u trodimenzionalnom obliku, koje postoje ili su postojale u ljudskoj istoriji kao i kulturu i običaje naroda), kao i sticanje predmetnih kompetencija (određenje mernih jedinica i proporcija; vizuelizacija i čitanje s razumevanjem; osnove kodiranja i dr). Fast English https://www.gamestolearnenglish.com/fast-english/ Fast English je obrazovna igra koja podstiče učenje engleskog jezika na ra- nom uzrastu, sa težištem na razvijanju rečnika. Dete čuje reč ili mu vaspitač ili učitej pročita reč koja se nalazi na ekranu, a zatim je povezuje sa odgovaraju- ćom ilustracijom. Postoji mogućnost izbora grupe reči (na primer: životinje, delovi tela, hrana itd.). Igra poseduje bazu od preko 500 reči. 159

Dete može odabrati sporiju ili bržu verziju igre, u zavisnosti od uzrasta i pret- hodnih znanja. Ukoliko dete odabere bržu verziju igre, vreme mu je ograni- čeno, što utiče na dinamiku igre i povećava motivaciju deteta. Dete pokuša- va da u datom vremenu poveže što više reči sa odgovarajućim ilustracijama. Većoj motivaciji doprinosi i to što dete dobija dodatno vreme svaki put kada tačno odgovori – svaki tačan odgovor produžava vreme igre. S obzirom na to da je vreme ograničeno i da konstantno teče, dete osim što usvaja engleski jezik vežba i motoriku, reflekse i koordinaciju „oko–ruka”. Ukoliko je dete mlađeg uzrasta i nema nikakva predznanja iz engleskog jezika, može izabrati sporiju verziju igre u kojoj vreme nije ograničeno. Sporija verzija igre je od- lična za početnike, a kada dete savlada sistem igre i ovlada određenim brojem reči engleskog jezika, može preći na bržu verziju i tako sebi postaviti novi izazov (Stojić, 2016). Besplatne matematičeke igre http://www.math-play.com/ 160

Okruženje digitalnih igara je deci i mladima dobro poznato. Njihov anga- žman pri igranju kao i interakcije često stvaraju nove načine učenja, ali i po- učavanja. Poslednjih godina digitalne igre su više nego ranije u centru pažnje istraživača različitih profila i nastavnika, ali još uvek se njima mnogo više bave zaposleni u industriji digitalnih igara. Na datom sajtu možemo naći besplatne matematičke igre za osnovce koje su razvrstane prema uzrastu, sadržaju i vrsti igre. Najposećenije web-lokacije sa obrazovnim matematičkim igrama http://www.mathchimp.com/ http://www.aaamath.com/ http://www.mathgametime.com/ http://www.coolmath4kids.com/ http://calculator.com/ http://www.numbernut.com/ http://www.toytheater.com/math.php http://www.multiplication.com/games/all-games http://www.mathsisfun.com/index.htm http://www.arcademicskillbuilders.com/ Izrada animiranog video-materijala https://www.moovly.com/ Adekvatno upotrebljeni obrazovni video-materijali u nastavi mogu doprineti razumevanju složenih pojava i procesa, povećati motivaciju i angažman uče- nika, prikazati eksperimente koji se ne mogu realizovati na času i dr. Moovly je web-alat za kreiranje animiranih video-materijala kao što su: animirane prezentacije, interaktivna infografika, e-čestitke i reklamne poruke. Pogo- dan je za realizaciju koncepta obrnute učionice (engl. Flipped Classroom), tj. učenik se može lakše vraćati na sekvence objašnjenja nekog obrazovnog sadržaja. Razlika između animiranog videa i prezentacije je u tome što se pre- zentacija može zaustaviti u pojedinim sekvencama, što predavaču omoguća- va davanje dodatnih objašnjenja ili interakciju sa publikom. Za početak rada u ovom alatu neophodna je registracija. Besplatna verzija ima mogućnost ne- ograničenog broja animacija rezolucije 480 piksela. Skladištenje multimedi- jalnih objekata, na vlastitom nalogu, ograničeno je na 100 MB (20 datoteka). Animacija kreirana u ovom alatu ima vodeni žig sa natpisom Moovly. Ukoli- 161

ko korisnik ima YouTube ili neki drugi nalog, Moovly omogućava direktno postavljanje animiranog videa. Komercijalna licenca, alata Moovly, omogu- ćava kreiranje i video-isečaka. Alat za spajanje pdf dokumenata http://www.pdfmerge.com/ PDFMerge! je besplatan web-alat koji nam omogućava spajanje dva ili više pdf dokumenata u jedan. Veoma je jednostavan i lak za upotrebu. 162

Glogster http://edu.glogster.com/?ref=com Glogster je web-alat za izradu multimedijalnih postera koji mogu sadržati: tekstualni deo, slikovni, zvučni, hiperveze i animacije. Glogster podstiče in- teraktivnost, saradnju i sticanje digitalne pismenosti. Od 2009. godine do danas Glogster ima preko 19 miliona korisnika. Pikston (Pixton) http://www.pixton.com/ Pikston je web-alat koji omogućava pravljenje stripova. Strip objedinjuje tekst i crtež u ravnopravnim delovima, odnosno ideju, priču i crtež. Sastoji se od najmanje dva kadra. Kao i plakat, može se koristiti u nastavi svih predme- ta. Pikston ima tri vrste naloga, jedan je besplatan dok se poslovni naplaćuje 163

Magnoto http://www.magnoto.com/ Magnoto je jednostavan web-alat koji nam omogućava postavljanje kratkih obaveštenja, fotografija, časovnika, bloga. Korišćenje alata Magnoto je be- splatno. Potrebna je registarcija. Storybird http://storybird.com/ Storybird je web-alat za zajedničko pričanje ili dopisivanje priča na zadate umetničke kolekcije ilustracija i slika. Namenjen je svima koji decu uvode u čarolije pisanja i kreativnog pisanja. Možemo da pišemo pojedinačno, ili grupno. Na kraju, priča se objavljuje u vidu slikovnice, koja se može poslati ili 164

deliti sa drugima. Ako odaberemo opciju javno, naša priča postaje deo gale- rije slikovnica i učestvuje u glasanju za najbolju priču. Storybird omogućava deljenje priča na maternjem jeziku. Web-alati za izradu mapa uma Mape uma (kognitivne mape ili pojmovne mape) često se koriste kao me- tod za efikasnije učenje i rešavanje problema. Za mape uma možemo reći da su skup intelektualnih „alata” uz pomoć kojih mnogo informacija možemo sistematizovati i grafički predstaviti na jednom mestu. Mapiranje sadrža- ja nam pomaže da ga upamtimo kao celinu, da napravimo strukturu, tako- zvani „kostur” i da time u sećanju imamo povezan sadržaj koji čini celinu. Najčešće navođeni obrazovni potencijali mapa uma su: efikasnije i uspešnije učenje, podsticanje kreativnosti pri stvaranju novih ideja i racionalnije kori- šćenje vremena za učenje. Svaka kognitivna mapa služi kao mreža ili kostur oko kojeg se informacije sakupljaju i logički strukturiraju na sledeći način: hijerarhijski (nadređeni elementi obuhvataju podelemente); vremenski, tj. paralelno (elementi se pojavljuju, deluju, pod uticajem su – istovremeno); sukcesivno (pojedini elementi slede jedni za drugima) i logički (npr. više ele- menata istovremeno utiče na treći element, a i međusobno su neki elementi u interaktivnom odnosu). Postoji veliki broj web-alata za izradu mapa uma. Prednosti mapa uma kreiranih na ovaj način u odnosu na klasične su: jedno- stavna organizacija i reorganizacija, multimedijlanost (višebojne slike, audio i video zapisi), zumiranje (omogućava projekciju pojedinih delova mape to- kom nastave ali i izradu „mega mapa” pogodnih za izradu tematskog ponav- ljanja ili sistematizaciju sadržaja), jednostavno arhiviranje, distribucija i pro- jekcija. Većina alata koje smo testirali poseduju pregledan korisnički interfejs, jednostavni su za upotrebu i besplatni su. MindMup http://www.mindmup.com Mapa uma (engl. MindMup) pripada grupi besplatnih alata, jednostavnih za upotrebu za koju nije potrebna registracija. Alat dozvoljava saradnički rad na mapi u realnom vremenu. Izborom opcije napredovanje (Progress) u pro- širenjima (Extensions) možemo pratiti napredak rada na mapi. Svaka faza izrade (blokirano, u toku i sl.) označena je jednom bojom. Mapu možete ar- hivirati kao mapu, sliku, tekst ili HTML dokument. 165

Najbolji web-alati za izradu mapa za nastavnike i učenike23 http://popplet.com/ http://www.mindmeister.com/ http://www.spiderscribe.net/ https://www.text2mindmap.com/ https://bubbl.us/ https://coggle.it/ http://mind42.com/ https://www.lucidchart.com/ Mindomo http://www.mindomo.com/ Mindomo je alat za kolaborativno kreiranje mapa uma za poslovne i obrazov- ne potrebe. Potrebno je da korisnik bude registrovan. Učenici mogu kreira- ti mape u grupama sa ciljem obrade pojedinog dela nastavnog gradiva, radi prikupljanja podataka pri izradi istraživačkog projekta ili radi prikaza nekog važnog koncepta.  23 Videti detaljnije na: http://www.educatorstechnology.com/2014/03/the-best-mind-mapping- tools-and-apps.html 166

Web-simulacija table sa plutom i porukama http://en.linoit.com/ Web-alat Linolit nam omogućava izbor različitih estetskih izgleda table. Po- red teksta, na tablu možemo dodati sliku, video-zapis ili fotografiju. Tabla može biti privatna ili je možemo deliti sa drugima. Web-alat za kreiranje vremenske ose http://timerime.com/ Pamćenje godina i događaja jednostavnije je i lakše na osi obogaćenoj medij- skim sadržajima. Web-alati za kreiranje vremenske ose su grafički organizato- ri koji upravo tome služe, bilo da se radi o određenom istorijskom periodu, 167

biografijama poznatih ili genezi neke ideje. Dati web-alat jednostavan je za upotrebu, veoma efikasan i vizuelno prihvatljiv. Najbolji web alati za izradu vremenske ose za nastavnike24 http://www.tiki-toki.com/ http://timeglider.com/ http://www.ourstory.com/ http://www.capzles.com/ http://www.readwritethink.org/files/resources/interactives/timeline_2/ http://www.timetoast.com/ http://www.dipity.com/ Alison https://alison.com/ Alison je platforma za masovno učenje na internetu. Projekat Alison osnovan je u Irskoj 2007. godine od strane lidera i inovatora Majka Ferika. Alison je priznat od strane UNESCO i dobio je nagradu na Svetskom samitu u obrazo- 24 Videti detaljnije na: http://www.educatorstechnology.com/2012/08/8-excellent-free-timeline- creation.html 168

vanju 2013. godine (WISE) za „izuzetan kvalitet i uticaj na obrazovanje kroz inovacije”. Trenutno u ponudi ima besplatnih 800 kurseva. Vremenska osa u programu Power Point https://www.officetimeline.com/ Vremensku osu (eng. timeline) u programu za kreiranje multimedijalnih pre- zentacija Power Point, kao i u drugim aplikacijama iz paketa MS Office može- mo kreirati jednostavnom instalacijom modula za vremensku osu. Na datom sajtu možemo besplatno preuzeti modul i pogledati video-klip sa detaljnim uputstvom za njegovu upotrebu. Khan akademija na srpskom http://khanacademy.rs/ Khan akademija je internet-portal na kojem se mogu naći obrazovni sadržaji u obliku video-snimaka. Digitalni obrazovni sadržaji Khan akademije mogu 169

se koristiti i u formalnom i u neformalnom obrazovanju, što odražava moto Khan akademije: „Naša misija je pružanje slobodnog obrazovanja najvišeg nivoa svima, svugde”. Kako biste se upoznali sa sadržajem portala, pogledajte uvodne video-lekcije iz sabiranja i oduzimanja, množenja i deljenja i geome- trije. (Preporuka za lokaciju: https://www.khanacademy.org/math/)  Korisni linkovi za primenu QR kodova: 1. BBC (2017): QR codes in education, dostupno na: http:// www.bbcactive.com/BBCActiveIdeasandResources/ QRcodesineducation.aspx 2. Edutopia (2014): Twelve Ideas for Teaching With QR Codes, dostupno na: https://www.edutopia. org/blog/QR-codes-teaching-andrew-miller 3. ZDNET (2012): 50 QR code resources for the classroom, dostupno na: http://www.zdnet.com/ article/50-qr-code-resources-for-the-classroom/ Literatura Berčanski P., Horvat A., Berecki E., Hunja M., Alebrt G., Abel P., Gal A., Šafronja A. (2012). Škola budućnosti 2. Beograd: Čigoja štampa. Bonk C. J., Graham C. R., (2006). The Handbook of Blended Learning Global Perspectives, Local Designs, Pfeiffer, San Francisco. CARNET (2014). Hibridno učenje. Retrieved: http://www.carnet.hr/referalni/obrazovni/ mkod/metodika/hibridno.html Danilović, M. (2003). Mogućnost i značaj primene kompjuterskih igara i simulacije u obrazovnom procesu. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. (pp.180–192). Godina 35. Divjak, S. (2014). Obrazovne interaktivne igre, Fakultet za računarstvo i informatiku Univerziteta u Ljubljani: http://webfestival.carnet.hr/2014_webinar Ferding, R.E. Kennedy, K. (2014). Handbook of Research on K-12 Online and Blended Learnings, ETC Press. Filipi Matutinović, S. (2013). Naučne informacije u Srbiji: Protok, dostupnost, vrednovanje. URL: ubsm. bg. ac. rs/document/20/, pristupljeno, 5(14), 2016. Garris R., Ahlers R., Driskel J.E., (2002). Games, motivations, and learning: a research and practice model, Simulations&Gaming. (pp. 441–467). Vol. 33. No. 4. 170

Gros, B. (2007). Digital Games in education: The Design of Games-Based Learning Environments, Journal of research on Technology in Education. (pp. 23–38). Vol. 40, No1. Herz, J. C. (1997). Joystick nation: how videogames ate our quarters, won our hearts,and rewired our minds (1st ed.). Boston: Little, Brown, and Co. Kirriemur J., McFarlane A. (2006). Literature in Games and Learning, Report 8, Futurelab. Malone, T. W. (1981). What makes things fun to learn? A study of intrinsically motivating computer games. Pipeline, 6(2), 50. McFarlane, A., Sparrowhawk, A., & Heald, Y. (2002). Report on the educational use of games. TEEM (Teacher Evaluating Educational Multimedia), Cambrige. Patric F. (2009). Digital Games in schools: A handbook for teachers. Brussels: European Schoolnet. Rečicki, Ž, & Girtner, Ž. (2002). Dete i kompjuter. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić M. (2007). Izbor softverske platforme za e-učenje. Zborniku radova Didaktičko- metodički aspekti promena u osnovnoškolskom obrazovanju. (pp. 163–175) Beograd: Učiteljski fakultet. Ristić M., Cvetković. M. (2008). Unapređenje nastave engleskog jezika uz pomoć digitalnih medija i aplikacija. Zborniku radova Inovacije u osnovnoškolskom obrazovanju – od postojećeg ka mogućem, (pp. 324–333) Beograd: Učiteljski fakultet. Ristić, M. (2009). Vrednovanje znanja učenika u sistemu e-učenja. U: Inovacije u osnovnoškolskom obrazovanju – vrednovanje, Beograd: Učiteljski fakultet, 522–531. Rutter J., Bryce J. (2006). Understanding Digital Game. Sage. Sauvé, L., Renaud, L., Kaufman, D., & Jean-Simon, M. (2007). Distinguishing between games and simulations: A systematic review. Journal of Educational Technology & Society. (pp. 247–256). 10(3). Schulz, E. (2014). The potential and problems of MOOCs: MOOCs in the context of digital teaching. Beiträge zur Hochschulpolitik, 2(2014), 10–60. Staker, H., Horn B. (2011). The Rise of K–12 Blended learning, Innosight institute, Charter school growth fund, Public impact. Staker, H., Horn B., M. (2012.). Classifying K-12 blended learning. Retrieved: http://www. christenseninstitute.org/wpcontent/uploads/2013/04/Classifying-K-12-blended- learning.pdf Stojanović, B. (2005). Teorija igara: elementi i primena. Institut za evropske studije. Beograd: Službeni glasnik. Stojić, T. (2016). Digitalne tehnologije u nastavi engleskog jezika na ranom uzrastu (master rad). Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu. 171

Vujović A., Ristić M. (2015). Hibridna nastava – mogućnosti realizacije modela izokrenute učionice u nastavi francuskog jezika na Učiteljskom fakultetu. (pp. 143–151), Primenjena lingvistika. Wastiau P., Kearney C., Joyce A. (2009). Haw are digital games used in schools? Belgium: European Schoolnet. Wiliamson B. (2009): Computer games, schools, and young people. United Kingdom: Futurelab. Yuan, L., Powell, S., & CETIS, J. (2013). MOOCs and open education: Implications for higher education. 172

Poglavlje 5 Bezbednost, etika i autorska prava u obrazovanju na daljinu CILJEVI UČENJA Kada proučite ovo poglavlje moći ćete da: 1. Objasnite šta podrazumevamo pod bezbedno- snom kulturom. 2. Identifikujete osnovne rizike kojima mogu biti izloženi deca i mladi kada su na internetu. 3. Definišete bezbednosne preventivne aktivno- sti na nivou vaspitno-obrazovne ustanove. 4. Definišete multimediju i opišete medijume za multimediju. 5. Navedete i opišete etičke dileme u obrazova- nju na daljinu. 6. Objasnite šta je cilj CC licenci. 7. Navedete osnovne CC simbole i opišete njiho- vo značanje. 8. Objasnite šta podrazumevamo pod kodeksom akademskog integriteta.

Nasilje nad mladima i neetičko ponašanje iz prostora obrazovnih ustanova (učioni- ca i dvorišta) proširilo se na mrežno (online) okruženje. Iz tog razloga bezbednost učenika i studenata pri korišćenju interneta u obrazovnim ustanovama kao i primena etičkih načela i autorskih prava koja proizilaze iz postojanja intelektualne svojine, za- htevaju od zaposlenih u obrazovanju (nastavnika, stručnih saradnika i administraci- je) digitalnu bezbednosnu kulturu. Ona podrazumeva: svest o potrebi zaštite digitalnog okruženja, znanje da se zloupotreba spreči, otkrije, dokaže i sankcioniše. Sva tri navedena preduslova se u suštini oslanjaju na znanje tj. na upravljanje kompetencijama (Petrović et al., 2010). Prema Pojmovniku bezbednosne kulture, „pod bezbednosnom kulturom može se podrazumevati bezbednosna aktivnost koja izražava spremnost delovanja i pona- šanja u skladu sa stečenim znanjima i veštinama, kao i u skladu sa prihvaćenim vred- nosnim stavovima”. Takođe, bezbednosna kultura „ogleda se u prepoznavanju opa- snosti, reagovanju na njih izbegavanjem opasnosti, otklanjanjem opasnosti ili upući- vanjem na one subjekte koji će profesionalno reagovati i sačuvati ugrožene vrednosti” (Stanarević & Ejdus, 2009). Mlade treba obrazovati i podsticati da neguju ona ponašanja koja će značajno podići njihov nivo bezbednosne kulture. Suštinsko pitanje je da li mladi u sistemu obrazovanja stiču adekvatne digitalne kompetencije tj. komepetncije za dalje školo- vanje i digitalnu bezbednosnu kulturu koja omogućava sigurnu upotrebu digitalnih tehnologija (Rašić & Ristić, 2016). 5.1. Bezbednost mladih na internetu Izlaganje digitalnim rizicima i digitalnom nasilju u tesnoj je vezi sa vremenom koje mladi provode na internetu, najčešće putem prenosivih uređaja kao što su: mobilni telefoni, tableti i prenosivi računari. Svaki korisnik interneta od momenta uspostav- ljanja internet-veze može biti izložen različitim bezbednosnim rizicima od kojih mo- žemo izdvojiti dva ključna: ugroženost računarskog sistema i ugroženost samih kori- snika. Pod ugroženošću računarskog sistema podrazumeva se krađa informacija kao i prisustvo destruktivnih i špijunskih programa u računaru ili prenosivom uređaju, koji oštećuju programe i mogu narušiti privatnost. Posledice usled izloženosti digitalnom nasilju, posebno kod dece i mladih, zahtevaju pojačane mere zaštite i preventivno delovanje na svim nivoima. Flander u osnovne rizike upotrebe interneta za decu i mlade ubraja: 1) prenaglašenu izolovanost dece i mladih usled dugotrajnog i prečestog korišćenja inter- neta; 2) izloženost uznemirujućim, neprijateljskim ili nepristojnim porukama; 3) izlag- 174

anje nasilnim i seksualnim sadržajima i 4) direktnu komunikacija sa osobom koja traži neprimerene odnose (Flander i sar., 2004). Pored navedenog, u internet rizike možemo uvrstiti i kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime; lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, nedozvoljeno iznošenje u javnost tuđih privatnih infor- macija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, promenu ili krađu lozinki; slanje neželjenih poruka i virusa; ismevanje i ruženje osoba u online pričaonicama i na internet-forumima, neprimereno komentarisanje tuđih sadržaja na profilima (fotografija, komentara, video-klipova), podsticanje na mržnju i dr. Neretko mladi mogu postati žrtve trgovine ljudima, mogu biti izloženi sek- sualnom nasilju ili negativnom uticaju ideologija (Rašić & Ristić, 2016). Klasifikacija mogućih digitalnih bezbednosnih rizika kojima deca i mladi mogu biti izloženi reinterpretirana je u tabeli 1. Iz tabele možemo videti da dete može biti primalac, učesnik ili akter u digitalnom nasilju dok rizici mogu biti komercijalne, agresivne, seksualne ili vrednosne prirode. Tabela 5.1. Vrste digitalnih rizika kojima deca i mladi mogu biti izloženi (Popadić i Kuzmanović, 2013: 16) VRSTE DIGITALNIH BEZBEDNOSNIH RIZIKA DETE Komercijalni Agresivni Seksualni Vrednosni Sadržaj – Oglasi, neželjene Nasilni sadržaji, Neprimereni Netačni podaci dete kao poruke, spon- jezik i govor seksulani i i saveti (npr. o primalac zorstvo. mržnje. pornografski drogama, dijetama Kontakt sadržaji. i sl.), rasizam. – dete kao Evidentiranje, Izloženost Kontakti sa Samopovređivanje učesnik upotreba ličnih praćenju, uznemir- nepoznatim i štetno Akcija – podataka. avanju, nasilju. osobama, ubeđivanje. dete kao udvaranje. akter Nedozvoljeno Uznemiravanje i Produkcija i Davanje saveta preuzimanje kinjenje drugih. distribucija (npr. promov- sadržaja, kocka- pornografskog isanje suicida i nje, hakersko materijala. anoreksičnosti). dejstvovanje. Važno je istaći da digitalno nasilje nad decom i mladima može ostaviti posledice koje se odražavaju kao negativan uticaj na njihovo psihofizičko zdravlje, emocionalno i socijalno funkcionisanje, kao i na ponašanje. U prilog navedenom govore i rezultati istraživanja prema kome 39% digitalno uznemiravanih mladih podbacuje u školi, 27% pokazuje znake delinkventnog ponašanja, 32% od mladih koji su bili uznemiravani učestalo uzima psihoaktivne supstance, dok se kod 16% njih uočava visok stepen depresije (Ybarra & Mitchell, 2004). 175

Deca u Evropi su digitalno uključena i koriste internet mnogo više nego što to njihovi roditelji i nastavnici misle. Većina mladih (uzrasta od 12 do 15 godina) ko- ristila je internet bez znanja roditelja, najčešće iz svojih soba i putem različitih uređaja (Ofcom, 2009b). Više od polovine tinejdžera u Evropi (51%) koristi internet bez ikakve supervizije od strane roditelja, dok 23% roditelja u Velikoj Brtaniji čija su deca uzrasta ispod 11 godina dozvoljava upotrebu interneta bez nadzora (AntiBullying Alliance, 2009). Da mladi znaju više o digitalnim tehnologijama nego svoji roditelji i da su iz tog razloga često u mogućnosti da je koriste bez straha da će ih roditelji kontrolisati ili otkriti u slučaju da je zloupotrebljavaju, potvrđuju i rezultati istraživanja sprove- denog u Srbiji. Naime 26% ispitanih roditelja ne koristi ni računar ni internet, a više od trećine roditelja (37%) poseduje samo najosnovnije veštine i nisu samostalni u korišćenju računara i interneta (Popadić & Kuzmanović, 2013: 109). Digitalizacija i trend rastuće minijaturizacije inicirali su pojavu prenosivih pametnih uređaja (telefoni, tableti, prenosivi računari i dr.) koji su uticali na prome- nu navika internet korisnika, među kojima mladi prednjače. Iz tog razloga su Living- ston i sar. (Livingstone et al., 2014) upoređivali podatke o navikama britanske dece u svom istraživanju objavljenom 2014. godine, u odnosu na istraživanja iz 2010. go- dine. Pokazalo se da deca i dalje uglavnom od kuće pristupaju internetu, ali je 2014. godine uočeno da se broj dece, koja pristupaju internetu preko personalnog računa- ra, prepolovio u odnosu na podatke prikupljene četiri godine ranije. Mladi internetu pristupaju uglavnom preko pametnih prenosivih uređaja, a kako Livingston i sar. (Li- vingstone et al., 2014) ukazuju, polovina njih pristupa internetu iz svoje sobe. Učenici osnovnih škola u Srbiji su po pitanju upotrebe interneta i mobilnih uređaja slični evropskim vršnjacima. Naime 84% učenika 4. razreda (uzrasta od 10 godina) imaju mobilni telefon, dok njih 87% koristi internet. Skoro svi učenici stari- jih razreda imaju mobilni telefon, a 95% njih koriste internet. I nastavnici i roditelji ređe pristupaju internetu nego deca (Popadić i Kuzmanović, 2013). Objavljivanje ličnih podataka je najčešći vid rizičnog ponašanja u digitalnoj komunikaciji kod otprilike polovine tinejdžera koji koriste internet, dok je susret sa pornografskim sadržajima drugi najčešći rizik, i to kod četvoro od deset tinejdžera u Evropi. Treći rizičan internet faktor za mlade je gledanje nasilnih sadržaja (Lingvisto- ne, Haddon, 2009: 16). Najzastupljenije rizično ponašanje među osnovcima u Srbiji je prihvatanje zahteva za prijateljstvo na socijalnim mrežama od osoba koje mladi ne poznaju i koje nikad nisu sreli (46% učenika), zatim komunikacija putem četa, takođe sa nepozna- tim osobama (28% učenika) i odgovaranje na poruke nepoznatih osoba (27% učeni- 176

ka). Nažalost, nije mali procenat mladih koji su spremni da daju lične podatke (ime i prezime, adresu stanovanja, broj telefona, e-adresu, svoju fotografiju, podatke o školi koju pohađaju) nepoznatim osobama (13% učenika), pa čak i da se sa osobama koje su „upoznali” putem interneta sretnu (6% učenika). Autori ovog istraživanja navode da što su učenici skloniji rizičnom ponašanju, to su češće uključeni u digitalno nasilje, bilo da ga trpe, vrše ili da su svedoci takvog ponašanja (Popadić i Kuzmanović, 2013). Preventivne aktivnosti na nivou vaspitno-obrazovne ustanove Preventivne aktivnosti koje obrazovno-vaspitna ustanova preduzima u vezi sa zaštitom mladih od nasilja, uključujući i digitalno nasilje, propisane su Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnikom o protokolu postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Osim tih aktivnosti koje je škola u obavezi da planira i sprovodi, mogu se realizovati i druge aktivnosti koje će biti usmerene na prevenciju digitalnog nasilja, uključivati sve aktere školskog života, kao i umrežavanje sa drugim ustavnovama i institucijama. Predlog liste preventivnih aktivnosti može biti (Kuzmanović et al., 2016: 42–43): •• Uređivanje posebnih stranica na sajtu škole sa sadržajima o bezbednosti na internetu i digitalnom nasilju. •• Upoznavanje sa digitalnim nasiljem kroz tekstove u školskim časopisima (informacije, predlozi, razgovori); izrada školskih panoa. •• Gledanje spotova/filmova o digitalnom nasilju, uz obavezan razgovor na- kon toga. •• Snimanje video-materijala (važno je da se vodi računa o privatnosti poda- taka, fotografija koje se koriste i da se dobije saglasnost roditelja za dete koje učestvuje u ovoj aktivnosti). •• Stavljanje kutije za zapise u hol škole, u koju učenici, nastavnici i roditelji mogu da ubacuju tesktove o svojim iskustvima u vezi sa nasiljem na inter- netu i korišćenje tog materijala tokom razgovora, radionica i sl. •• Organizovanje vršnjačkih obuka (nastavnici mogu sa učenicima starijih razreda da osmisle aktivnosti koje bi mogle biti realizovane sa učenicima mlađih razreda). •• Pozivanje predstavnika/ca MUP-a u školu da govore o bezbednosti na internetu. 177

•• Organizovanje kvizova o digitalnom nasilju na nivou odeljenja ili škole (mogu da se uključe i nastavnici i roditelji, timovi koji učestvuju mogu da budu sastavljeni od dece i odraslih). •• Organizovanje razgovora ili tribina kojima je povod knjiga sa odgova- rajućim sadržajem (npr. Armagedon) ili druga prigodna literatura; razgo- vore organizovati s roditeljima i učenicima starijih razreda. •• Organizovanje različitih aktivnosti na nivou škole ili odeljenja povodom Dana bezbednog interneta (ovaj dan obeležava se svake godine, drugog utorka u februaru, u preko 100 zemalja sveta, na svim kontinentima) ili Dana digitalnog učenja. 5.2. Etička pitanja primene digitalnih tehnologija i zaštita autorskih prava Etika je grana filozifije koja se bavi analizom odluka i radnji u smislu njihove isprav- nosti u datom društvenom kontekstu. Kao teoretska i praktična disciplina, etika obu- hvata mnoga različita pitanja vezana za digitalne tehnologije, pa samim tim i mnoge različite ljude u različitim granama privrede i akademskom životu (učenike, studente, nastavnike, saradnike, rukovodioce), kako u privatnom, tako i u društvenom sektoru. Etička dilema se javlja kadgod odluka ili radnja ima mogućnost da pogorša ili pobolj- ša dobrobiti pojedinaca ili grupa. Potrebno je podvući da ono što nije etično, ne mora biti nelegalno, a ono što je legalno, ne mora bezuslovno biti etično. Uključivanjem etike u praksu, postoje uvek izuzeci i konflikti, takozvane „etičke dileme” (Turban et al. 2003: 41). Možemo izdvojiti nekoliko etičkih dilema u obrazovanju na daljinu: jedna- kost, privatnost, multikulturalnost, licenciranje i piraterija, obaveza učešća u online diskusijama, autorksa prava i akademski integritet i plagijarizam. Jednakost u obrazovanju na daljinu – digitalna podela. Sa jedne strane obrazovanje na daljinu putem interneta postalo je vodeće u sticanju otvorenog i flek- sibilnog znanja. Sa druge, internet je u nekim društvima nedostupan. Na osnovu na- vedenog možemo postaviti pitanje digitalne podele i demokratičnosti (Carr-Chell- man, 2004). Privatnost. Pravo na privatnost učenika i studenata usko je povezano sa obrazovnom politikom koja reguluše šta jeste, a šta nije prihvatljiva upotreba di- gitalnih tehnologija. Pojedine obrazovne ustanove uzimaju za pravo da kontrolišu sadržaje e-pošte (sa naloga obrazovne ustanove) učenika/studenta, komunikaciju i digitalne materijale koji su arhivirani na serverima ustanove. Pravila i regulative pri- 178

vatnosti nisu standardizovani i veoma se razlikuju među zemljama, kao i među ško- lama u okviru jednog društva (NPS RS, 2013: 83). Kako se broj korisnika interneta povećava na globalnom nivou, vlade raznih država donele su veliki broj međusobno neusklađenih standarda o privatnosti i zaštiti. Oko pedeset zemalja ima neki vid za- kona kojima se ovo pitanje reguliše. Mnoge zemlje uopšte nemaju zakone o privatno- sti. Zakoni o zaštiti koje je donela Evropska unija stroži su od američkih zakona. To znači da multinacionalne kompanije i organizacije mogu imati mnogo problema ako se suoče sa tužbama zbog ugrožavanja privatnosti (Rainer, Turban 2009). Multikulturalnost. Obrazovanje na daljinu treba da osnažuje učenje u razli- čitim kulturnim kontekstima. Potrebno je da nastavnici budu obučeni za rad sa uče- nicima ili studentima različitih kultura (McLoughlin, 1999). Multikulturalni pristup u obrazovanju na daljinu treba da osigura najviši nivo akademskih dostignuća za sve učenike, kao i da im pomogne da razviju pozitivno mišljenje o drugim kulturama, njihovoj istoriji i dostignućima. Licenciranje i piraterija. Upotreba komercijalnih programa i programskih sistema podrazumeva posedovanje prava na korišćenje (licence). Neophodno je da uprava obrazovne institucije ili nadležne državne institucije obezbede rad na progra- mima koji su legalno kupljeni i instalirani na računarima. Za potrebe obrazovnih usta- va najoptimalnije je obezbediti generičku, grupnu ili pak licencu specijalno namenje- nu za obrazovne svrhe. U slučaju da školska administracija obezbedi (kupi) softver koji je licenciran samo za individualnu upotrebu, a potom napravi više kopija tog softvera i distribuira ga nastavnicima (ili učenicima), postoji opravdana zabrinutost da škola zapravo čini akt piraterije (NPS RS, 2013). Za softver otvorenog koda koristi se najčešće GPL licenca (engl. General Public License). Kada su u pitanju nekomer- cijalne licence, za sve korisnike je posebno značajan materijal koji je preko interneta dostupan u režimu otvorenog pristupa, ali za koji se zna ko je autor, odnosno ko pre- uzima odgovornost za sadržaj. Ovakav materijal je često zaštićen nekomercijalnim licencama, kao što su GNU ili CC licence. Na internetu postoji i mnogo materijala koji nije zaštićen nikakvim licencama. Obaveza učešća u online diskusijama. Online diskusije u obrazovanju na daljinu zahtevaju akademsku argumentaciju zasnovanu na literaturi, stvarajući sarad- nička okruženja učenja (Čefalvai et al., 114). Diskusije su najčešće obavezujuće tj. je- dan su od elemenata praćenja aktivnosti učenika i studenata. Ovaj metod je efikasan zbog kvaliteta interakcije. Mnogi od nastavnika smatraju da uspešnije komuniciraju sa učenicima online nego licem u lice (Dibiase, 2000; Joinson, 2001). Sa druge strane neki nastavnici postavljaju pitanje: „Da li je etički nametati učešče u diskusijama kao obavezu?” (Anderson & Simson, 2007). 179

Autorska prava. Zaštita putem autorskih prava ima korene u Ustavu SAD. Autorom se može smatrati svako fizičko lice koje je stvorilo originalno delo (Džon- son, 2006). U članu 9. Zakona o autorskim i srodnim pravima u Republici Srbiji (Službeni glasnik RS) kaže se da je autor dela nosilac autorskog prava. Osnovna svrha autorskih i srodnih prava je promovisanje originalnosti i individualnog stvaralaštva, kao i unapređivanje znanja putem zaštite intelektualne svojine. Sa aspekta obrazovanja posebno je značajno da se zna kada i u kojoj meri je moguće umnožavati i koristiti autorska dela za potrebe nastave i učenja. U članu 44. se navodi da je umnožavanje i korišćenje autorskih dela bez dozvole autora i bez plaćanja autorske naknade moguće za nekomercijalne svrhe nastave, i to u sledećim slučajevima: a) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposred- nog poučavanja tokom nastave; b) javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama, pod uslovom da interpretatori ne prime naknadu za svoje izvođenje i da se ne naplaćuju ulaznice; c) javno saopštavanje emitovanih školskih emisija putem tehničkih uređaja unutar obrazovne ustanove. Takođe, član 45. ukazuje da je dozvoljeno umnožavanje dela od strane javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva, ali samo za sopstvene arhivske po- trebe ako se delo umnožava iz sopstvenog primerka i ako tim umnožavanjem ove in- stitucije nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist. Zakon o autorskim pravima u članu 2. svrstava računarski program pod pisana autorska dela. U članu 20. se navodi da se, kada je u pitanju računarski program, umnožavanjem smatra i puštanje programa u rad. Zakon o autorskim i srodnim pravima u Srbiji je znatno manje restriktivan po pitanju umnožavanja i korišćenja autorskih dela bez dozvole autora za potrebe nastave u odnosu na zakone mnogih drugih zemalja. Na primer, u okviru regulativa o autorskim pravima SAD, razvijen je sveobuhvatni koncept fer upotrebe autorskog dela koji predstavlja primenu opštih zakona o autorskim pravima u domenu obrazo- vanja. Prema ovom zakonu nastavnicima i studentima se za potrebe nastave i učenja dozvoljava korišćenje originalnog dela bez dozvole autora, ali samo u ograničenom obimu (NPS RS, 2013: 85). Akademski integritet i plagijarizam. Univerzitet, kao i sve druge zajednice, može pravilno da funkcioniše samo ako se njegovi članovi pridržavaju uspostavljenih ciljeva i vrednosti. Kodeks akademskog integriteta je sastavljen tako da osigura pošto- vanje principa akademskog poštenja. „U akademsko nepoštenje spada: •• Varanje: namerno korišćenje ili pokušaj korišćenja neautorizovanih ma- terijala, informacija ili pomoćnih studijskih sredstava. •• Podmetanje: namerno ili neovlašćeno falsifikovanje ili izmišljanje bilo kojih informacija i citata. 180

•• Pomaganje akademskog nepoštenja: namerno ili svesno pomaganje ili pokušaj pomaganja drugome da prekrši bilo koju odredbu ovog Kodeksa. •• Plagijatorstvo: namerno ili svesno predstavljanje tuđih reči ili ideja kao vlastitih. Privrženost principima istine i akademskog poštenja (Strajk & Mos, 2008: 39).” Plagijarizam je u porastu od kada je internet omogućio praktično neograni- čeni pristup informacijama. Brza i laka dostupnost informacija doprinela je sklonosti učenika i studenata da koriste tuđe ideje i misli (tekstualne zapise) i predstavljaju ih kao svoje. Suzbijanje učeničkog i studentskog plagijatorstva je zahtevan i kompleksan zadatak koji se postavlja pred nastavnike i školsku upravu. Za otkrivanje plagijata mogu se koristiti mnogobrojni softveri koji mogu biti komercijalni (uz plaćanje ne- znatne novčane nadoknade ili besplatni). Ključnu ulogu za ublažavanje i suzbijanje ove pojave ima preventivno delovanje kroz obrazovanje učenika i studenata o etičkim načelima u mrežnom okruženju. Potrebno je reći da plagijatorstvo nije isključivo ve- zano samo za populacije učenika i studenata. Postoje mnogi primeri da je čin plagi- ranja počinjen od strane nastavnika, profesora i istraživača (Kent & Mos 2008; NPS RS, 2013). Na Beogradskom univerzitetu važi Pravilnik o postupku utvrđivanja nea- kademskog ponašanja u izradi pisanih radova („Glasnik Univerziteta u Beogradu”, br. 186/15 – prečišćen tekst i 189/161). Potrebno je podvući da su obrazovne institucije koje koriste tehnologije ob- razovanja na daljinu u obavezi da objave jasnu politiku, zakonsku regulativu i moralni kod u vezi sa neakademskim ponašanjem, kao i da uvedu etiku upotrebe digitalnih tehnologija u kurikulum, kako bi studentima bila jasna pravila upotrebe izvora koji navode (Brown, 2008). 5.3. Zaštita intelektualnog vlasništva na interenetu Brz razvoj internet-servisa, konstantno povećanje broja korisnika i podataka učinio je internet globalnom multimedijalnom bazom. Činjenica da nam je određeni mate- rijal sa interneta dostupan ne podrazumeva njegovo slobodno korišćenje. Pre preu- zimanja, izmene i prezentacije nekog autorskog dela, u bilo koje svrhe i na bilo kom mediju, potrebno je da proverimo autorska prava i uslove korišćenja. Ako pišemo neki rad u kojem navodimo ideju nekog drugog autora, dovoljno je da na pravilan način referenciramo njegovo delo. Međutim, prilikom preuzimanja 1 Videti detaljnije na: http://bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/univ-propisi/Pravilnik-neakademsko- pisanih-radova.pdf 181

sadržaja sa interneta, uključujući tekstove, fotografije i muziku, važno je da proveri- mo pod kakvim uslovima je dopuštena njihova upotreba, i da postupimo u skladu sa tim. Neki servisi omogućavaju lako pronalaženje sadržaja koje je moguće slobodno koristiti. Na primer, Gugl kroz svoju opciju naprednog pretraživanja omogućava pro- nalaženje sadržaja prema kriterijumu prava upotrebe. Prilikom objave sopstvenih au- torskih materijala na webu, dužni smo da sami zaštitimo svoje intelektualno vlasniš- tvo. Potrebno je da jasno navedemo na koji način naši materijali mogu da se koriste. Sa ciljem da omogući lakšu razmenu znanja u oblastima obrazovanja, nauč- nih istraživanja i za druge, pretežno nekomercijalne potrebe, neprofitna organizacija CC (eng. Creative Commons) ustanovila je javne kreativne licence. Osnovni CC simboli i njihova značenja (Tabela 5.2) omogućavaju nam da sa- znamo u kom obliku i pod kojim uslovima možemo koristiti određeno autorsko delo. Tabela 5.2 Osnovni CC simboli i njihova značenja2 Simbol Opis simbola Osnovna CC oznaka Označava da se za regulisanje autorskih i drugih pra- va koriste CC kreativne javne licence. Dodela prava Dozvoljava nam da kopiramo, distribuiramo, prikazujemo i izvodimo zaštićeno delo, kao i dela proistekla iz ovog, ali uz navođenje autora. Nekomercijalno korišćenje Dozvoljava nam da kopiramo, distribuiramo, prikazujemo i izvodimo zaštićeno delo, kao i dela proistekla iz ovog, ali samo u nekomercijalne svrhe. Doslovno korišćenje Dozvoljava nam da kopiramo, distribuiramo, prikazujemo i izvodimo zaštićeno delo, ali samo u neizmenjenom obliku, bez naših dorada. Razmena pod istim uslovima Dozvoljava nam da distribuiramo izmenjena autorska dela, ali iskljucivo sa istim autorskim pravima, koja važe za originalno au- torsko delo, koje smo prethodno preuzeli i menjali. 2 Napomena: Simboli i znacenja simbola, koja se navode u ovom tekstu, preuzeti su sa internet lokacije organizacije Creative Commons (http://creativecommons.org), a po osnovu CC kreativne javne licence: 182

Prored prikazanih simbola u tabeli 5.3, u praksi možemo sresti i njihove kom- binacije. Postoji šest različitih kombinacija, koje su prikazane u tabeli 3. Kombinaci- Tabela 5.3 Kombinacije osnovnih CC simbola3 ja simbola Opis kombinacije osnovnih simbola Autorstvo (Attribution – CC BY) Ova licenca dozvoljava distribuciju, remiks, preradu, kao i komercijalno kori- šćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora. Ovo je najfleksibilnija licenca. Upotrebljava se kako bi se, u najvećoj meri, dozvolilo korišćenje dela. Autorstvo-Deliti pod istim uslovima  (Attribution-ShareAlike – CC BY-SA) Ova licenca dozvoljava remiks i preradu, kao i komercijalno korišćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora i ako se prerada licencira pod istim uslovima. Ova licenca se često upoređuje sa „copyleft” licenci- ranjem slobodnog softvera ili softvera otvorenog koda. Sva dela nastala na osnovu dela licenciranog ovom licencom, trebalo bi da budu licenci- rana istom licencom, koja, pored ostalog, dozvoljava komercijalno kori- šćenje. Ova licenca se upotrebljava u Vikipediji i sličnim projektima. Autorstvo-Bez prerada (Attribution-NoDerivs – CC BY-ND) Ova licenca dozvoljava distribuciju, komercijalno i nekomercijalno korišćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora i ako se delo uopšte ne menja. Autorstvo-Nekomercijalno (Attribution-NonCommercial – CC BY-NC) Ova licenca dozvoljava remiks, prerade, kao i korišćenje dela na ne- komercijalan način, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, s tim što prerade ne moraju biti licencirane ovom licencom. Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima (Attribution-NonCommercial-ShareAlike – CC BY-NC-SA) Ova licenca dozvoljava remiks i prerade, kao i nekomercijal- no korišćenje dela, ako/dok se pravilno naznačava ime au- tora i ako se prerada licencira pod istim uslovima. Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada (Attribution-NonCommercial-NoDerivs – CC BY-NC-ND) Ova licenca je najstroža CC licenca i dozvoljava samo preuzima- nje i distribuciju dela, ako/dok se pravilno naznačava ime autora, bez ikakvih promena dela i bez prava komercijalnog korišćenja dela. 3 Dostupno na: http://creativecommons.org.rs/?page_id=74 183

Pre započinjanja postupka zaštite naših autorskih prava, potrebno je da se pridržavamo licencnih prava drugih autora. Činjenica da nam je određeni materijal sa interneta dostupan, ne podrazumeva njegovo slobodno korišćenje. Pre preuzimanja, izmene i prezentacije nekog autorskog dela, u bilo koje svrhe i na bilo kom mediju, potrebno je da proverino autorska prava i uslove korišćenja. PRIMER IZ PRAKSE SA PREPORUKAMA INTERNET SOS SERVIS ZA PODRŠKU DECI I MLADIMA Borba protiv digitalnog nasilja jedno je od najizazovnijih pitanja. Materijal za digitalno nasilje može da se pronađe u vidu teksta ili slike koja može se postavi na ličnu internet-stranicu, blog, oglasnu tablu, pošalje putem elektronske pošte, trenut- ne poruke ili ćaskanja. Potrebno je da rukovodstvo škole i nastavnici budu otvoreni i pripreme učenike za eventualne rizike kojima mogu biti izloženi. Preventivno de- lovanje je od izuzetne važnosti, ali i pružanje blagovremene i sveobuhvatne pomoći deci i mladima koji su izloženi digitalnom nasilju ili su pretrpeli digitalno nasilje. Iz tog razloga predstavljamo vam servis za podršku deci i mladima. Od oktobra 2015. godine na Fejsbuk stranici Biraj reči, hejt spreči dostu- pan je Onlajn SOS servis za podršku deci i mladima koji su doživeli bilo koji oblik digitalnog nasilja. Servisu se može pristupiti sa svakog digitalnog uređaja koji ima pristup in- ternetu, svakog dana u godini, od 7 do 24 časa. U ovom periodu deca i mladi imaju mogućnost da direktno komuniciraju, odnosno razmenjuju poruke, sa članovima Tima za podršku, koji čine studenti završne godine studija psihologije sa Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Putem ovog servisa mladi koji su iskusili digitalno nasilje mogu da dobiju blagovremenu i sveobuhvatnu podršku. Emocionalna/socijalna/psihološka podrška podrazumeva: slušanje bez pro- cenjivanja i optuživanja; otvorenu i poverljivu komunikaciju, bez straha od restriktiv- nih mera; osnaživanje za preuzimanje lične odgovornosti; razvijanje veština rešava- nja problema u socijalnim odnosima. Obrazovna podrška podrazumeva: tehničku podršku (preventivne mere, ali i reagovanje u slučajevima nasilja); davanje informacija (upućivanje na relevantne ustanove, resurse, druge SOS servise). 184

1 PREPORUKA ZA GLEDANJE: Video-klip Biraj reči – Hejt spreči: https://www.youtube.com/watch?v=v5Y6KEq-7d4 2 PREPORUKA ZA ČITANJE: Kuzmanović, D. & Lajović, B. & Grujić, S. & Medenica, G. (2016). Digitalno na- silje – prevencija i delovanje.  Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Pedagoško druš- tvo Srbije. Dostupno na: http://www.mpn.gov.rs/wp-content/ uploads/2015/08/priru%C4%8Dnik-interaktivni.pdf 185

1. Šta podrazumevamo pod bezbed- PITANJA ZA DISKUSIJU nosnom kulturom vaspitno-obra- zovne ustanove? 4. Navedete i opišite etičke dileme u obrazovanju na daljinu. 2. Navedite osnovne rizike kojima mogu biti izložena deca i mladi 5. Šta su CC licence? kada su na internetu. 6. Navedite osnovne CC simbole i 3. Opišite bezbednosne preventivne opišite njihovo značanje. aktivnosti koje možemo uvesti u 7. Šta podrazumevamo pod kodek- okviru vaspitno-obrazovne ustano- ve (prema Kuzmanović et al.). som akademskog integriteta? 8. Na koji način možemo suzbiti stu- dentski i učenički plagijarizam? VEŽBE NA INTERNETU 1. Navedite opasnosti, odnosno sigurnosne rizike kojima mogu biti suočeni korisnici na Fejsbuku (videti publikaciju Opasnosti društvene mreže fa- cebook, http://www.cert.hr/sites/default/files/Opasnosti%20Faceboo- ka.pdf) 2. Navedite i opišite najmanje dva alata za proveru plagijata? (Videti korisne web-lokacije iz ovog poglavlja ili kosnultovati resurse na internetu.) 186

KORISNE WEB-LOKACIJE Projekat Netpatrola http://www.netpatrola.rs/ „Net patrola” je online mehanizam za podnošenje prijava Centru za bez- bedni internet koji je osnovan u svrhu prijema i obrade prijava o nele- galnim ili štetnim sadržajima na internetu. Težište u radu mehanizma za prijave je sprečavanje širenja slika i video-materijala na kojima je prikazana seksualna zloupotreba dece, seksualno iskorišćavanje i fizički i psihološki na- padi na decu. Mehanizam za prijave nudi priliku svima da prijave nelegalni i uznemiravajući sadržaj kroz različite metode prijavljivanja – osoba može da poseti internet sajt i online mehanizam za prijave da bi podnela prijavu u vezi sa određenim sadržajem, tako što će popuniti online formular koji se tamo nalazi i podneti ga sa datog sajta ili putem e-mejla. Cilj projekta je edukacija i informisanje građana, pre svega dece i mladih, ali i njihovih roditelja, nastavnika i drugih internet korisnika, o prednostima i rizicima upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija, načinima 187

bezbednog korišćenja novih tehnologija, kao i zaštita građana od nelegalnog, nedozvoljenog i štetnog sadržaja i ponašanja na internetu. Jednu od važnih komponenti projekta čini i elektronski mehanizam za pri- javu nelegalnog, štetnog i neprimerenog sadržaja i ponašanja na internetu – Net patrola – u okviru koga će obučeni operateri primati, obrađivati i prosle- đivati prijave nadležnim službama. Centar za sprečavanje zloupotrebe i zaštitu dece na Internetu (CEOP) http://ceop.police.uk/ CEOP (Child Exploitation and Online Protection Cen- tre) radi sa partnerima za zaštitu dece širom Velike Britanije i inostranstvu sa ciljem da se identifikuju glavne pretnje deci dok su na internetu i koordinira aktivnost protiv tih pretnji. Zaposleni koji su specijalizovani u ovoj oblasti kriminala rade rame uz rame sa profesionalcima iz šire zajednice. Besplatan program za zaštitu vašeg računara http://www.mcshield.net/ Mnogi računarski korisnici dolaze u susret sa malicioznim programima (ra- čunarskim crvima) koji se šire pretežno putem prenosivih medija. Dvojica srpskih programera razvili su program koji štititi Windows operativni sistem 188

od ovih programa čija je osnovna karakteristika da umnožavaju sami sebe i otežavaju rad mreže, a mogu oštetiti podatke i smanjiti sigurnost računara. Program MCShield 3.0.4 predstavlja odličnu dopunu aktuelnom antiviru- snom programu koji je instaliran na vašem računaru. Program je besplatan. Možete ga preuzeti sa date lokacije. Secplicity https://www.secplicity.org/ Na web-lokaciji Secplicity možemo pronaći najnovije stručne preporuke iz sfere bezbednosti podataka, koje su namenjene široj populaciji. Veliki broj kratkih video-klipova kreiran je sa ciljem da se obrade najaktuelnije teme iz oblasti bezbednosti podataka. Opasnosti društvene mreže Facebook http://www.cert.hr/sites/default/files/Opasnosti%20Facebooka.pdf Opasnosti, odnosno sigurnosni rizici sa kojima može biti suočen korisnik na Fejsbuku uključuju spektar rizika sa interneta koje mogu doneti: zlonamerni programi, marketing lažnih proizvoda kao i razni drugi oblici prevara. Rizični sadržaji šire se putem: lažnih reklama, uključujući i oglase koje zlonamernici legalno kupe; promocija; aplikacija i personalizovanih poruka. Potrebno je podvući da korisnik ove društvene mreže treba da ima na umu da njegovi mrežni prijatelji nisu nužno i autori svojih poruka. Za korisnika Fejsbuka važno je da prepoznaju potencijalno rizičan sadržaj. Iz tog razloga Hrvatska akademska i istraživačka mreža CARNet izdala je brošuru u pdf for- matu koju možete preuzeti sa date lokacije. 189

Web-alati za proveru plagijata Web-alati za proveru plagijata od velike su važnosti u različitim domenima društvenog života i rada. Oni se koriste, pre svega, u obrazovnim institucija- ma, gde služe za proveru originalnosti studentskih radova, ali i za podizanje svesti studenata kada je u pitanju plagiranje sadržaja. Pored obrazovnih insti- tucija, ovi alati se koriste u izdavačkim kućama i redakcijama. Od velike ko- risti mogu biti, vlasnicima sajtova, kreatorima internet-sadržaja i svima koji žele da zaštite svoj rad. Na internetu možemo naći veliki broj izvora o ovoj temi. Mnogi od njih se nalaze na stranicama univerziteta ili drugih obrazov- nih institucija. Predstavićemo vam neke od web-alata pomoću kojih možemo da proveravamo originalnost tekstova koje sami pišemo ili sa kojima radimo. Plagiarismcheck https://plagiarismcheck.org/ Ovaj web-servis svoje usluge pruža besplatno, nakon registarcije korisnika. Jed- nostavan je za korišćenje. Potrebno je tekst kopirati u polje za pretragu. Kada 190

pronađe plagirani tekst, ovaj alat sa strane prikazuje izvore i procente preuzetog materijala sa određenog izvora. Nije moguće direktno povezivanje sa izvorom. Plagium – detekcija plagijata http://www.plagium.com/ Na datoj lokaciji nalazi se sajt za utvrđivanje plagijata. Jednostavnim uno- šenjem (kopiranjem i lepljenjem) u polje za tekst, biramo brzo ili dubinsko pretraživanje i dobijamo adresu na kojoj postoji sličan ili identičan tekst. Plagium pruža mogućnost ograničenog besplatnog korišćenja, do 25 hiljada karaktera. Ako odaberemo opciju za napredno pretraživanje, možemo da bi- ramo rezultate sažetka, vremenskih linija ili stvarnog teksta. Ovaj web-alat radi bez ikakve registracije ili prijavljivanja. Siteliner  http://www.siteliner.com/ Siteliner proverava web-lokacije u celosti, a kao rezultat daje procenu koliko je sadržaj neke web-lokacije jedinstven. Nivo kvaliteta analize je solidan, ra- zvija se u nekoliko faza. Besplatna verzija obezbeđuje proveru do 250 stranica na sajtu. 191

Turnitin http://turnitin.com/ Turnitin je web-alat namenjen za proveru originalnosti tekstova manjeg obima, kao što su studentski/učenički radovi. Korišćen je od strane velikog broja obrazovnih institucija širom sveta. Proveru originalnosti ovaj alat vrši upoređivanjem učitanih radova sa podacima na internetu, podacima iz arhive korisnika i podacima iz arhive ovog alata. Izveštaj o analiziranom tekstu mo- žemo dobiti online i/ili u pdf formatu. Za proveru originalnosti teksta može da pomogne i Google (do 34 reči) ili Yahoo (do 50 reči). U polje za pretraživanje treba uneti pod navodnicima deo teksta koji želimo da proverimo. Kao rezultat pretrage pojaviće se tekstovi u kojima se pojavljuju reči iz pretrage. Lista će biti uređena prema učestalosti pojave reči iz teksta koji proveravamo.  Citiranje literature i bibliografski alati http://unilib.libguides.com/content.php?pid=441025&sid=3611084 192

Cilj odličnog vodiča Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” je da na jednom mestu sakupi što više informacija o tome kako citirati literaturu do koje smo došli pretraživanjem informacionih izvora i koju želimo da iskoris- timo u svom radu. Namera vodiča je da odgovori i na dodatna pitanja: kako izbeći zamke plagijarizma i da li postoji jednostavan i lak način da sakupljene reference sačuvamo, organizujemo i automatski unesemo u naš rad? Vodič se sastoji iz tri osnovna segmenta: stilovi citiranja, plagijarizam i bib- liografski alati. Literatura Anderson, B., & Simpson, M. (2007). Ethical issues in online education. Open learning, 22(2), 129–138. Banđur V., Kundačina M. (2007). Akademsko pisanje. Užice. Učiteljski Fakultet. str. 376. Blagdanić, S. (2007). Metodičko-informatički aspekti primene interneta u pripremi i realizaciji nastave.  Zbornik radova Didaktičko-metodički aspekti promena u osnovnoškolskom obrazovanju. Ur. Ivica Radovanović i Biljana Trebješanin. Beograd. Breton, Filip (2000). Izmanipulisana reč. Beograd: KLIO. Brown, T. (2008). Ethics in eLearning-DOI: http://dx. doi. org/10.15599/0104-4834/cogeime. v17n32-33p211–216. Revista de EDUCAÇÃO do Cogeime, 17(32/33), 211–216. Carr-Chellman, A. A. (Ed.). (2004). Global perspectives on e-learning: Rhetoric and reality. Sage. Čefalvai, M., Hutai L., Karpati A., Mako F., Molnar Đ., Molnar P., Nemet E., Pete B., Šimonič I., Sabo V., Tot P., i Timar Š. (2010). Škola budućnosti 1. Beograd: Čigoja štampa. Dibiase, D. (2000). Is distance education a Faustian bargain? Journal of Geography in Higher Education, 24(1), 130–135. Dufour, D. R. (2007). Le Divine Marche. La Revolution cluturelle liberate, Paris: Denoel. Džonson, D. D. (2006). Kompjuterska etika. Beograd: Službeni glasnik. Gluhić, L., & Dobovšek, B. Sadržina (2014). Prenošenje i povreda autorskih prava putem interneta. Žurnal za kriminalistiku i pravo. Retrieved from: https:// www.researchgate.net/profile/ Bojan_Dobovsek/publication/287927982_ Contents_transfer_and_violation_of_ intellectual_copyrights_on_the_internet/ links/5729b93108aef7c7e2c1f703.pdf Joinson, A. N. (2001). Self‐disclosure in computer‐mediated communication: The role of self‐ awareness and visual anonymity. European journal of social psychology, 31(2), 177–192. Kuba L., Koking Dž. (2004). Metodologija izrade naučnog teksta – Kako se piše u društvenim naukama. CID Podgorica, Romanov Banja Luka. str. 214. Kuzmanović, D. & Lajović, B. & Grujić, S. & Medenica, G. (2016). Digitalno nasilje - prevencija i delovanje. Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike 193

Srbije i Pedagoško društvo Srbije. Retrieved from: http://www.mpn.gov.rs/wp-content/ uploads/2015/08/priru%C4%8Dnik-interaktivni.pdf Laslo P. (2017). Naučna komunikacija – Praktični vodič. Beograd. Centar za promociju nauke. str. 236. Livingstone, S., & Haddon, L. (2009). EU Kids Online. Zeitschrift Für Psychologie/Journal of Psychology, 217(4), 236. Livingstone, S., Haddon, L., Vincent, J., Mascheroni, G. i Ólafsson, K. (2014). Net children go mobile: the UK report: a comparative report with findings from the UK 2010 survey by EU Kids Online. McLoughlin, C. (1999). Culturally inclusive learning on the web. In Teaching and Learning Forum (Vol. 99). NPS RS. (2013). Smernice za unapređivanje uloge informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju. Beograd. Ofcom (2009b). UK Children’s Media Literacy: 2009 Interim Report. London: Ofcom. Petrović, S., Bojić, N., & Grubor, G. (2010). Znanjem protiv zloupotrebe znanja. Acta facultatis medicae Naissensis, 27(4). Popadić, D., & Kuzmanović, D. (2013). Korišćenje digitalne tehnologije, rizici i zastupljenost digitalnog nasilja među učenicima u Srbiji. MPNTR. UNICEF Srbija. Telenor Rainer, R. K., & Turban, E. (2009). Uvod u informacione sisteme. Data status. Rašić N. & Ristić M. (2016). Digitalna bezbednost učenika u bazičnom obrazovanju. Zbornik međunarodnog naunog skupa Didaktičko-metodički pristupi i strategije – podrška učenju i razvoju dece. (pp. 346–355) Rečicki, Ž. & Girtner, Ž. (2002). Dete i kompjuter. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić, M., Blagdanić, S., Radović, V. (2009). Sigurnost dece na internetu u informatičkom obrazovanju. Zbornik Tehnologija, informatika i obrazovanje u društvu učenja i znanja. broj 5. deo 2. Beograd: Fakultet tehničkih nauka, Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike, Institut za pedagoška istraživanja, Prirodno-matematički fakultet. Službeni glasnik RS, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US, Zakon o autorskim is srodnim pravima. Stanarevič, S., & Ejdus, F. (2009). Pojmovnik bezbednosne kulture. Centar za civilno-vojne odnose. Beograd. Retrieved from: http://www.wbrc.rs/wp-content/uploads/2012/11/ Pojmovnikbezbednosne-kulture-grupa-autora-2009.pdf Strajk K. & Mos P. (2008). Etika i studentski život. Beograd: Službeni glasnik. Turban, E. & Meklin, E. & Veterb, D. (2003).  Informaciona tehnologija za menadžment: transformisanje poslovanja u digitalnu ekonomiju: prevod 3. izdanja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. Ybarra, M. L. & Mitchell, K. J. (2004). Online aggressor/targets, aggressors, and targets: A comparison of associated youth characteristics. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 45, 1308–1316. 194

Poglavlje 6 Kako se piše akademski rad iz nastavnog predmeta Obrazovanje na daljinu CILJEVI UČENJA Kada proučite ovo poglavlje moći ćete da: 1. Objasnite šta je cilj izrade akademskog rada (projekta). 2. Navedete ko određuje temu akademskog rada. 3. Opišete na koji način se akademski rad predaje i brani. 4. Navedete stil izrade akademskg rada. 5. Ojasnite tehničku pripremu akademskog rada. 6. Definišete strukturu akademskog rada. 7. Izaberete temu i napišete akademski rad iz na- stavnog predmeta Obrazovanje na daljinu.

„Učitelji su nam nužniji no sve drugo – ljudi koji omladini daju sposobnost merenja i ocenjivanja i koji su joj uzor u strahopoštovanju prema istini, u poslušnosti prema duhu, u službi reči.” Herman Hese Ovo poglavlje ima cilj da prvenstveno studentima Učiteljksog fakulteta Univerziteta u Beogradu pomogne i olakša pisanje akademskih radova iz uže naučne oblasti Obra- zovna tehnologija. U njemu su dati jednostavni i nadasve praktični saveti i preporuke od toga kako početi i organizovati rad do korišćenja literature. 6.1. Uvod ili zašto pišemo akademske radove? Pisanje akademskog rada treba shvatiti kao deo obrazovnog procesa, kao mogućnost da se kroz samostalnu istraživačku delatnost nauči nešto više, detaljnije, o temi veza- noj za neku oblast. U našem slučaju to je Obrazovna tehnologija i set izbornih pred- meta: Upravljanje inovacijama u vaspitno-obrazovnim ustanovama, Obrazovanje na daljinu, Evropski standardi informatičkih znanja, Metodika informatike, Digitalne igre i veb-alati u obrazovanju. Potrebno je iskoristiti priliku da svoja nova znanja u okviru nastave (časova, termina za predispitne obaveze, ispita) podelite sa svojim kolegama.4 Teme koje će biti predmet vašeg rada verovatno su već detaljno obradili drugi autori, u našem slučaju stručnjaci i eksperti iz ove oblasti. Od vas očekujemo da: 1) detaljno pregledate postojeću literaturu na odre- đenu temu koju vam mi i/ili vi predložite (na kasnijim godinama studija, poželjno je da birate temu samostalno u skladu sa vašim interesovanjima); 2) napravite kritički izbor literaturnih izvora koje ćete koristiti pri pisanju rada; 3) na logičan, pregledan i informativan način predstavite činjenice u vezi sa temom kojom se bavite, uz po- štovanje konvencija u vezi sa predstavljanjem podataka u radu i njegovim grafičkim izgledom (vizuelnim identitetom). Stručni tj. radovi vezani za određene profesije, nemaju naučnu vrednost u najužem smislu. Oni se pišu sa ciljem da se kolegama iz iste oblasti (učiteljima, vas- pitačima, pedagozima, psiholozima, rukovodiocima u obrazovanju) predstave novi trendovi u vaspitno-obrazovnom radu, unapređenja već postojećih metoda i modela, kao i inovacija koje mogu unaprediti vaspitno-obrazovni rad i doprineti postizanju vaspitno-obrazovnih ciljeva. 4 „Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati” Jovan Jovanović Zmaj „Naše je samo ono što poklonimo drugima” O. Mitrofan 196

Stručni radovi obraćaju se pre svega učiteljima i vaspitačima koji u svojoj praksi nemaju uvek mogućnosti da ostanu u toku sa najnovijim trendovima i dosti- gnućima (npr. primena novih metoda i modela u nastavi, zasnovanih na određenim teorijskim dostignućima vezanim za nova znanja u oblasti didaktičko-metodičkih na- uka). Pisanje akademskih radova omogućava autoru (studentu) da se bliže upozna sa određenom temom. To je istovremeno i obuka za pisanje budućih stručnih i nauč- nih radova za one koji će nastaviti da se bave naučnoistrživačkim radom. Takođe je i veoma korisno iskustvo za one od vas koji će biti u prilici da kreiraju projekte. 6.2. Cilj izrade akademskog rada (projekta) Akademski rad predstavlja samostalnu stručnu obradu, kao što smo u uvodu rekli, zadate ili samostalno izabrane (predložene) teme pod vođstvom mentora. Tema rada može biti praktična ili teoretska. Važno je istaći da akademski radovi ne predstavljaju originalno naučno dostignuće. Izradom akademskog rada (seminarskog, stručnog, diplomskog, master) student pokazuje teorijsko i praktično znanje kao i sposobnost samostalnog služenja aktuelnom domaćom i stranom literaturom u pismenoj obradi. Ciljevi izrade akademskog rada su: •• sposobnost analitičkog čitanja teksta, •• proširenje i produbljivanje znanja iz odabranih sadržaja nastavnog pro- grama, •• sticanje iskustva u pisanju stručnih radova (ovladavanje pravilima aka- demskog pisanja i izlaganja problematike sa pravilnim citiranjem korišće- ne literature). Akademski tekstovi mogu biti različitog obima, forme i sadržaja. Preporuč- ljiv opseg eseja je od 2 do 5 stranica; seminarskog rada od 15 do 20 stranica (bez naslovne strane, uvoda zaključka i literature)1; prikaza knjige od 10 do 20 stra- nica; diplomskog rada od 30 do 50 stranica; master rada od 70 do 90 stranica. Pod akademskim pisanjem podrazumeva se i pisanje tekstova u akademsko-naučne svrhe. Opseg doktorske disertacije je često preko 140 stranica. Ono što je izuzetno značajno jeste da u pogledu strukture, tehničke i grafičke obrade, dokumentovanja podataka, izvornika i bibliografije ne postoji značajna razli- 1 Posebno važan podatak za studente sa osnovnih studija koji biraju izborni predmet iz oblasti Obrazovne tehnologije. 197

ka između seminarskih radova sa jedne, i naučnih i stručnih radova sa druge strane. Znači, sve što naučite prilikom pisanja akademskog rada imaćete prilike da uspešno primenite u svojoj budućoj akademskoj ili profesionalnoj karijeri. Potrebno je podvući da minimum kvaliteta koji se očekuje jeste da napisani seminarski rad pokaže da je student savladao određeno gradivo sa razumevanjem, upoznao se sa literaturom koja se na njegovu temu odnosi, da je savladao osnovnu terminologiju struke i da ima kulturu pisanog i pismenog izražavanja (Kleut, 2007: 97). 6.3. Dogovor sa mentorom o temi, naslovu i sadržaju akademskog rada (projekta) Tema akademskog rada bira se sa spiska objavljenih tema ili se dobija od mentora ili se formira zajedno sa mentorom. Uobičajeno je da student predloži radni naslov i sa- držaj rada, a podrobnije ga određuje u saglasnosti i nakon konsultacija sa mentorom. U predlogu radnog naslova i sadržaja rada, student navodi i popis već prepo- ručene i proučene literature, i druge izvore podataka koje namerava da koristiti pri obradi teme i izradi seminarskog rada. Nakon verifikovanja teme, nastavnik je dužan da uputi studenta u način obrade teme, kao i na dodatnu literaturu. Predaja i odbrana akademskog rada Student sa mentorom dogovara rok predaje i odbrane seminarskog rada. Stu- dent mentoru predaje jedan primerak povezanog finalnog rada (plastična fascikla, spiralni povez i dr.) u štampanom obliku u dogovorenom roku. Prored štampanog oblika seminarski rad je često potrebno dostaviti i u elek- tronskom obliku. Seminarski rad ocenjuje predmetni nastavnik – mentor. Način izrade akademskog rada U skladu sa izabranom temom i radnim naslovom, student pristupa izradi akademskog rada (projekta). Izabrana tema i radni naslov predstavljaju osnovni okvir za oblikovanje sadržaja rada. Student prikuplja naslove publikacija (knjiga, stručnih i naučnih članaka, izveštaja, uputstava i dr.) koje su u domenu teme koju obrađuje. Čitanje stručne lite- rature nužan je preduslov za samostalni rad. Završna struktura rada uključuje tačan naslov rada (ako student samostalno predlaže temu), oblikovanje i podelu sadržaja po glavama i poglavljima. Za svaku glavu navode se naslovi poglavlja sa glavnim ide- 198