OBRAZOVANJE NA DALJINU

od razloga zbog kojeg se na većini IKT predmeta na fakultetima kreće od početka. Ovom prilikom je potrebno naglasiti da nastavnici u školama koji se obrazuju na nenastavničkim fakultetima, za razliku od fakulteta koju obrazuju buduće nastavnike, u svom programu nemaju predmete koji im obezbeđuju sticanje digitalnih kompetencija. Iz tog razloga neophodno je uraditi nacionalne standarde za primenu digitalnih tehnologija u obrazovanju i uključiti minimalno jedan dvosemestralni kurs iz Obrazovne tehnologije u programe obrazovanja svih nastavnika kao i u programe profesionalnog usavršavanja nastavnika. 49

PRIMER IZ PRAKSE INTEGRACIJA IKT-a U OBRAZOVANJU (IKT NA DELU) Iako mnoge škole u Srbiji imaju problem sa nabavkom opreme ili organizaci- jom korišćenja kabineta, naši nastavnici na evropskim i svetskim takmičenjima svo- jom kreativnošću i u tim skromnim uslovima osvajaju nagrade. Primeri iz baze „Kreativne škole”, a naročito nagrađeni radovi, mogu nastav- nicima da posluže kao uzor i inspiracija, ili model za izvođenje već osmišljenih scena- rija u našim uslovima. Koliko su naši nastavnici bili uspešni, svedoče brojne nagrade koje su osvajali (Džigurski et. al, 2013: 47). Ovom prilikom predstavićemo vam učiteljicu Slavicu Gomilanović15, koja je osvojila treće mesto za rad: My students from little village are global citizens16 (Li- sabon, 2012). O njenoj praksi primene IKT-a i iskustvima možete više saznati na nje- nom portfoliju: https://sites.google.com/site/slavicagomilanovicportfolio/home. 15 Slavica Gomilanović je diplomirala na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu je završila i postdiplomske specijalističke studije na smeru Obrazovna tehnologija. 16 Videti detaljnije na: http://osdjurajaksicoreskovica.nasaskola.rs/strana/81/My-students-from- little-village-are-global-citizens/ 50

1. Kako se IKT mogu upotrebiti u PITANJA ZA DISKUSIJU obrazovnom procesu? 9. Navedite medijume za multimedi- 2. Šta je računarski oblak? ju. 3. Navedite organizacije u Republici 10. Šta je digitalni jaz? Srbiji koje se bave primenom i ra- 11. Navedite i opišite stilove učenja zvojem IKT-a u Srbiji. 4. Šta je didaktičko-informatička učenika. inovacija i kada je možemo prime- 12. Kako se znanje shvata u didaktici? niti u nastavi? 13. Šta je obuka? 5. Navedite kriterijume konstitutiv- 14. Šta je obrazovanje na daljinu? nosti didaktičko-informatičkih 15. Opišite odnos obrazovanja na da- inovacija. 6. Navedite definiciju obrazovne teh- ljinu i pedagoških teorija učenja. nologije. 16. Šta je digitalna kompetencija? 7. Kako se obrazovna televizija može 17. Navedite i opišite faze obrazovanja primeniti u obrazovanju? 8. Šta je multimedija? nastavnika za upotrebu IKT-a. 18. Kako se budući nastavnici osposo- bljavaju za sticanje digitalnih kom- petencija? VEŽBE NA INTERNETU 1. 1 Posetite web-sajt Britanskog saveta u Srbiji (https:// www.britishcouncil.rs/). a) Saznajete ko su organizatori konferencije i sajma Nove tehnologije u obrazovanju. b) Navedite najznačajnije teme konferencije o upotrebi IKT-a u obrazovanju. 51

c) Saznajte da li je učešće na konferenciji besplatno. 1.2 Posetite sajt međunarodni program procene učenič- kih postignuća PISA (http://pisa.rs/). Istražite taj sajt. Zašto je PISA relevantna za obrazovni sistem u Srbiji? 1.3 Na video-kanalu You Tube pogledajte kratak video- snimak izlaganja gospodina Kena Robinsona Promena obrazov- ne paradigme. Na osnovu video-materijala analizirajte najmanje tri pitanja kojima se Robinson bavi. (Link sa srpskim titlom je: https://www.youtube.com/watch?v=t4qV0j5l1qo&t=6)  52

KORISNE WEB-LOKACIJE Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja http://www.zuov.gov.rs/ Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je ustanova koju je osnovala Vlada Republike Srbije. Zavod obavlja stručne poslove iz nadležnosti Nacional- 53

nog prosvetnog saveta i Ministarstva prosvete i sporta. Na datoj lokaciji, pored aktuelnih vesti, možemo dobiti informacije o aktivnostima četiri organizacione jedinice Zavoda. To su: 1) Centar za strateški razvoj; 2) Centar za razvoj pro- grama i udžbenika; 3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih; i 4) Centar za stručno i umetničko obrazovanje. Sa sajta ZUOV-a pored nastavnih planova i programa možemo preuzeti veliki broj korisnih publikacija i informisati se o aktuelnim seminarima stručnog osposobljavanja zaposlenih u obrazovanju. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja http://www.ceo.edu.rs/ Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je stručna i referentna institucija koja se bavi evaluacijom obrazovanja i vaspitanja i daje preporuke za uspostavljanje i obezbeđivanje sistema kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ključne aktivnosti Zavoda su: definisanje standarda u obrazovanju; vrednovanje obrazovanja i obuka učesnika u sistemu obrazovanja. IKT u obrazovanju http://www.unesco.org/new/en/unesco/themes/icts/ 54

Na internet-lokaciji Uneska za obrazovanje, možemo se upoznati sa: stalnim temama (osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, pismenost, inkluzivno obrazovanje, obrazovanje učitelja itd.); obrazovnim ciljevima u svetu; obra- zovnim mrežama, novostima i primeni IKT-a u obrazovanju. Pod okriljem ove organizacije rade eksperti iz različitih oblasti čije su analize od velikog značaja za budućnost. Centar za istraživanje i inovacije u obrazovanju http://www.oecd.org/edu/ceri/ Od 1986. godine u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj naj- razvijenijih evropskih zemalja, Kanade i SAD (OECD), formiran je Centar za istraživanje i inovacije u obrazovanju (CERI – Centre for Educational Re- search and Innovation). Program rada Centra je multidisciplinaran. Jedan od glavnih zadataka Centra je: koordinacija, podsticanje i preduzimanje istra- živačkih aktivnosti u sferi obrazovanja (usmeravanje studijskog i oglednog rada na uvođenju inovacija u nastavu), na međudržavnu saradnju zemalja čla- nica (na istraživanju i primeni inovacija na svim stupnjevima obrazovanja). Na internet-lokaciji CERI, u okviru različitih publikacija, možemo pronaći informacije o obrazovnim sistemima i obrazovnim institucijama kao i promi- šljanja o njihovoj budućnosti. Elektronsko izdanje knjige Teaching for Learning http://cdrsee.org/pdf/teaching_for_learning_srb.pdf Sa date lokacije možete preuzeti elektronsko izdanje knjige na srpskom je- ziku Nastava orijentisana na učenje (engl. Teaching for Learning). Knjiga je 55

delo grupe autora na čelu sa prof. Lorinom Andersonom. O autorskom timu možete više saznati na 6. strani ove publikacije. Au- tori već na početku daju odgovor na pitanje kome je knjiga namenjena: „Ako se govori o stvarima koje utiču na popravljanje kvaliteta učenja, onda je nesumnjivo da je knjiga name- njena nastavnicima i direktorima škola, s obzi- rom na to da i jedni i drugi imaju ključnu ulogu u tome šta će učenici znati i čega će se sećati kada završe školu. Ali, ovde želimo da naglasi- mo da nisu samo nastavnici odgovorni za kva- litet učenja, jer rade direktno sa učenicima. Svi koji su uključeni u ono što ja nazivam ,obrazovni’ lanac ishrane, mogu doprineti da se razvija i održava interesovanje za učenje. Knjiga može da koristi i roditelji- ma, učenicima, stručnjacima u ministarstvu prosvete i onima koji odlučuju o nov- cu koji treba uložiti u obrazovanje. Svim navedenim akterima je od koristi da bolje razumeju nastavu i posao nastavnika. Često se previđa da je to je ozbiljan, složen i zahtevan posao, i često se potcenjuje njegova društvena vrednost. Ova profesija ne zahteva samo brojne kompetencije i umeća, već i posvećenost onih koji se usude da se njome bave. Baš kao što se učenje tiče svih nas, tako i proces nastave/učenja zavisi od zalaganja svih uključenih strana.” (Lorin A. i sar. 2013, 5–6) Edutopia http://www.edutopia.org/topics Web-lokacija Edutopia sa milionskim brojem posetilaca inspirativna je za- jednica istraživača iz oblasti obrazovnih nauka, nastavnika i stručnih saradni- ka, roditelja, staratelja i svih onih koji su motivisani za unapređenje sistema obrazovanja. Ovu lokaciju osnovala je obrazovna fondacija režisera Džordža 56

Lukasa, sa ciljem da se iskoriste svi obrazovni potencijali u školama kako bi se uticalo na učenike da budu motivisaniji i kreativniji. Na lokaciji postoji veliki broj stručnih i naučnih informacija kao i primera dobre prakse. Edudemic http://www.edudemic.com/ Sa više od 1.000.000 mesečnih pregleda Edudemic važi za jedan od naj- posećenijih sajtova iz oblasti obrazovne tehnologije. Cilj autora saj- ta je povezivanje zaposlenih u obrazovanju, učenika, roditelja i svih koji su zainteresovani za didaktičko-informatičke inovacije, u cilju podizanja kvaliteta nastave. Preslovljavanje http://www.preslovljavanje.com/ Preslovljavanje je praktičan domaći sajt, jednostavnog dizajna, koji služi za preslovljavanje tekstova i HTML stranica iz latiničnog u ćirilično pismo i obrnuto. Ovaj mrežni konverter je veoma jednostavan za korišćenje i svakako ga treba imati memorisanog u meniju omiljenih lokacija. 57

Optičko prepoznavanje teksta http://www.free-ocr.com/ Predstavljamo vam web-lokaciju koja omogućava optičko prepoznavanje teksta (OCR – Optical Character Recoginiton) tj. prebacivanje teksta iz foto- grafija različitih formata kao što su: JPG, BMP i TIFF u tekstualni dokument. Ova aplikacija podržava više jezika uključujući i naš jezik. Jedino ograničenje je veličina datoteke čiji kapacitet ne sme da bude veći od 2 megabajta. Besplatni programiski dodaci za Microsoft PowerPoint Microsoft PowerPoint pripada grupi aplikativnih programa sa velikim bro- jem korisnika. Iz tog razloga danas postoje mnogobrojni dodaci za ovaj pro- gram, i to za različite verzije koji poboljšavaju njegov rad i pružaju dodatne mogućnosti. Neki od njih su: Visual Bee, Office Mix i PowerPoint Labs. Visual Bee http://www.visualbee.com/download.html Visual Bee je programski dodatak koji obogaćuje multimedijalne pre- zentacije kreirane u PowerPoint 2007 i 2010 verziji. Office Mix https://mix.office.com/en-us/education Programski dodatak Office Mix dostupan je samo za Microsoft Power- Point 2013 i novije verzije. Omogućava kreiranje kvalitetnih interak- tivnih prezentacija. (Videti primer: https://mix.office.com/watch/ yz2o4hh8w4qm?lcid=1033) 58

Obrazovni YouTube http://www.youtube.com/education YouTube EDU je obrazovni projekat sa ciljem objedinjavanja obrazovnih video-materijala kao što su predavanja, kursevi, okrugli stolovi i dis- kusije iz različitih oblasti. Projekat je predviđen isključivo za obrazovne ustanove (privatne i državne), koje nakon registracije dobijaju svoj kanal na raspolaganju. Inspirativna predavanja http://www.ted.com/ Na portalu TED (Technology, Education and Design) možemo pronaći in- spirativna predavanja na različite teme kao što je obrazovanje. Seriju inspira- tivnih predavanja održao je profesor Ken Robinson. 59

Literatura Allen, I. E., Seaman, J., & Garrett, R. (2007). Blending in: The extent and promise of blended education in the United States. Sloan Consortium. PO Box 1238, Newburyport, MA 01950. Ally, M. (2004). Foundations of educational theory for online learning. Theory and practice of online learning, 2, 15–44. Bezdanov, S. i Radinović, K. (2004). Medijska pismenost. Beograd: Fond za umetnost medija. Branković, D., Ilić, M., Suzić, N., Milijević, S., Bogojević, S., Vilotijević, M., & Mandić, D. (2005). Inovacije u univerzitetskoj nastavi. Banja Luka: Filozofski fakultet. Ćukušić, M., & Jadrić, M. (2012). E-učenje: koncept i primjena. Zagreb: Školska knjiga. Džigurski, S., Simić, S., Marković, S., Šćepanović, D. (2013), Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u školama u Srbiji, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potpredsednice Vlade za evropske integracije, Beograd. Ferrari, A. (2013). A framework for developing and understanding digital competence in Europe. IPTS Reports. Luxembourg: European Commission. doi: http://dx. doi. org/10.2788/52966. Flečer, K., Pušić, M., Jovanov, M., Vasiljević, U., & Mančić, V. (2003). Upravljanje marketingom i informaciona tehnologija. Clio. Frappaolo, C. (2002). Knowledge management. Oxford UK: Capstone Publishing. Golčevski, N., & Milovanović, G. (2004). Globalni građani – Empirijska studija korisnika Interneta u Srbiji 2003. CePIT, BOŠ. Kinebrok, V. (2000). Multimedijski marketing. Beograd: CLIO. Klippert, H. (1996). Methoden-training Weinheim. Beltz-Verlag. Krumsvik, R. J. (2011). Digital competence in the Norwegian teacher education and schools. Högre utbildning, 1(1), 39–51. Kulić, R., & Despotović, M. (2004). Uvod u andragogiju. Beograd: Svet knjige. Lemiš, D. (2008). Deca i televizija. Beograd: Clio. Majumdar, S. (2004). Integrating ICT in Teaching & Learning: A Functional Approach Presented at the UNESCO-APEID. Thailand: UNESCO. Mandić, D. (2015). Obrazovanje na daljinu. U: Pijanović, P. (ur.). Leksikon obrazovnih termina. (525–526) Beograd: Učiteljski fakultet. Mandić, D. (2015). Obrazovna televizija. U: Pijanović, P.(ur.). Leksikon obrazovnih termina. (528) Beograd: Učiteljski fakultet. Mandić, D., & Ristić, M. (2005). Informacione tehnologije: evropski standardi znanja – ECDL. Mediagraf. Mandić, D., & Ristić, M. (2006). Web portali i obrazovanje na daljinu u funkciji podizanja kvaliteta nastave. Beograd: Mediagraf. 60

Mandić, D., Krsmanović, S., & Vilotijević, M. (2003). Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju. Mediagraf. Mandić, P. (1972). Inovacije u nastavi. Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika. Matijević, M. (1999). Didactic and Educational Technology. In Osnove suvremene pedagogije. Hrvatski pedagoško-književni zbor. McLaren, A. C. (2008). Designing effective e-learning: guidelines for practitioners.  Distance Learning, 5(2), 47. Milosavljević, G. (2002). Projektovanje obuke. Beograd: Fakultet organizacionih nauka. Miščević, Kadijević G. (2015). Znanje. U: Pijanović, P.(ur.). Leksikon obrazovnih termina. (225) Beograd: Učiteljski fakultet. Nadrljanski, Đ. (1997).  Multimedije i virtuelna realnost u obrazovanju. Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin”. Nadrljanski, Đ. (2000). Obrazovni softver – hipermedijalni sistemi. Univerzitet u Novom Sadu. Novi Sad. Negropont, N. (1998). Biti digitalan. Clio. NPS RS. (2013). Smernice za unapređivanje uloge informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju. Beograd. Radonjić, S. (1985). Psihologija učenja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Riderstrale, J., Nordstrom, K. A., & Đorđević, D. Đ. (2004). Funky Business. Plato. Ristić, M., & Radovanović, I. (2013). Internet u obrazovanju. Beograd:Učiteljski fakultet Siemens, G. (2014). Connectivism: A learning theory for the digital age. Retreived from: http:// www.itdl.org/journal/jan_05/article01.htm Stoković G., Ristić M. (2016). Razvoj digitalnih kompetencija nastavnika razredne nastave, Zbornik međunarodnog naunog skupa Didaktičko-metodički pristupi i strategije – podrška učenju i razvoju dece. (pp. 423–436) Beograd: Učiteljski fakultet. Trebješanin, B. (2015). Stilovi učenja. U: Pijanović, P.(ur.). Leksikon obrazovnih termina. (pp. 774–775) Beograd: Učiteljski fakultet. Turban, E., McLean, E., & Wetherbe, J. (2003). Informaciona tehnologija za menadžment. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Vilotijević M. (1999). Didaktika 3. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Učiteljski fakultet. Vujin V. (2013). Elektronsko obrazovanje u računarskom oblaku. Zadužbina Andrejević, Beograd. ZUOV (2011). Standardi kompetencija za profesiju nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja. Retreived by: http://www.zuov.gov.rs/poslovi/katalog-su/standardi- kompetencija/?lng=lat 61



Poglavlje 2 Sistem obrazovanja na daljinu CILJEVI UČENJA Kada proučite ovo poglavlje moći ćete da: 1. Opišete istorijat razvoja obrazovanja na daljinu. 2. Navedete elemente sistema obrazovanja na daljinu. 3. Navedete prednosti i nedostatke obrazovanja na daljinu u odnosu na tradicionalno obrazo- vanje. 4. Objasnite osnovni koncept web orijentisanog učenja. 5. Klasifikujete web-alate prema modelima uče- nja na daljinu. 6. Objasnite model instrukcionog dizajna ADDIE. 7. Opišete model komunikacije u obrazovanju na daljinu. 8. Definišete osnovne kriterijume za uspešan kurs na daljinu. 9. Navedete i opišete programske sisteme (plat- forme) za realizaciju obrazovanja na daljinu. 10. Opišite metode kojima procenjujemo platfor- me za obrazovanje na daljinu. 11. Opišite iskustva u primeni obrazovanja na dalji- nu u Srbiji.

Učenje na daljinu (engl. Distance learning) ili obrazovanje na daljinu (engl. Distance education) predstavljaju termine koji se različito definišu u pojedinim zemljama. Učenje na daljinu, kao instrukcioni načina rada, odvija se kada predavač i korisnik (učenik, student, polaznik kursa) nisu na istom mestu. Odvija se putem dopisnih studija, audio, video i računarskih tehnologija (Keegan, Garrison and Shale, 1990). Američko udruženje za učenje na daljinu (The United States Distance Learn- ing Association)1 ovaj pojam definiše kao „dostizanje znanja i veština kroz dostavljene informacije i uputstva primenom različitih tehnologija i formi učenja na daljinu”. Jedna od definicija koja jednostavno i dobro određuje pomenuti pojam glasi: „Učenje na daljinu je sistem i proces povezivanja polaznika sa distribuiranim obra- zovnim resursima”. Većina definicija obrazovanja na daljinu ukazuje na sledeće karakteristike: •• razdvojenost predavača (mentora, nastavnika) od korisnika (učenika, studenata, polaznika) u vremenu ili prostoru ili i u vremenu i u prostoru (Perraton, 1988); •• institucionalna akreditacija – program je akreditovala ili sertifikovala institucija ili agencija; •• upotreba interaktivnih multimedijalnih alata (engl. courseware); •• dvosmerna komunikacija – koja može biti sinhrona i asinhrona; •• mogućnost susreta učesnika licem u lice (engl. face-to-face), interakci- ja među učesnicima, učenje u biblioteci ili laboratoriji za praktičan rad. Dopisno obrazovanje, učenje od kuće, nezavisno učenje, eksterno učenje, sa- moinstrukcija, učenje bazirano na tehnologijama, učenje u čijem centru je onaj koji uči, otvoreno učenje, otvoreni pristup, fleksibilno učenje i distribuirano učenje jesu termini koje vezujemo za učenje na daljinu. Dopisno obrazovanje, učenje od kuće i nezavisno učenje predstavljaju ter- mine i metode učenja na daljinu, stare preko jednog veka i bazirane na samostalnom učenju gde su štampani materijali najčešće dominantni. Kontakt između predava- ča i polaznika može se ostvariti na više načina, uključujući poštanske usluge, tele- fon, video i audio kasete, radio i televiziju. Dopisno obrazovanje najčešće obuhvata kurseve iz sledećih grupa 1) predmeti namenjeni pripremanju korisnika dopisnog obrazovanja za sticanje formalnog obrazovanja (sertifikacioni program); 2) stručni tečajevi i predmeti iz područja tehnike i tehnologije; 3) opšteobrazovni kursevi i 4) kursevi vezani za hobi korisnika i njihovu zonu slobodnog vremena. 1 www.usdla.org. 64

Eksterne studije podrazumevaju davanje instrukcija van obrazovne institu- cije kao što su udaljene učionice (u tzv. regionalnim centrima). One uključuju različi- te vidove isporuke kao što su audio, video ili računarske konferencije. Samoučenje se odnosi na instrukcioni proces u kome polaznik korak po ko- rak ovladava materijom, samostalno vežba i samostalno prati svoj rad. Uputstva se dobijaju u štampanom ili računarskom obliku. Mnoge škole stranih jezika nude ova- kve obrazovne pakete. Učenje bazirano na tehnologijama odnosi se na poučavanje i učenje gde tehnologija ima dominantnu ulogu u odnosu na štampane materijale. Razlikujemo dve glavne forme učenja – samostalno (npr. Computer-assisted learning i computer- managed learning) i konferencijsko (npr. audio, video ili računarska konferencija). Učenje u čijem centru je onaj koji uči počiva na integritetu i slobodi indi- vidue. Stoga su učenje i poučavanje procesi koje karakteriše fleksibilan način učenja i dogovoreni nastavni ciljevi i sadržaji, metode, praćenje i mehanizmi podrške. Otvoreno učenje je koncept koji naglašava mogućnost izbora polaznika u pogledu medija, mesta studiranja, vremena, mehanizama podrške i trenutka kada će početi ili završiti sa ovakvim načinom učenja. Pod otvorenim učenjem treba podra- zumevati ono okruženje za učenje koje podržava otvorenu upisnu politiku, strategiju uvećanja broja polaznika, povećanu mogućnost izbora programa i povećanu odgo- vornost polaznika za proces obrazovanja. Mnoge institucije u svom imenu koriste termin otvoren: Otvoreni univerzitet u Velikoj Britaniji, Nacionalni otvoreni uni- vezitet „Indira Gandi” u Indiji, Agencija za otvoreno učenje itd. Otvoren pristup podrazumeva prvenstveno princip otvorene upisne poli- tike. On je nastao u nameri da se prevaziđe ograničavajući faktor dostupnosti obra- zovanju, što znači da učenje na daljinu ne mora poštovati principe otvorenog učenja ako je elitistički orijentisano. Fleksibilno učenje podrazumeva formiranje okruženja za učenje koje karakteriše: stvaranje novih modela učenja, koncept u čijem centru je polaznik, poz- navanje različitih potreba polaznika i stilova učenja, uvažavanje kako kurikuluma, tako i pedagogije, korišćenje različitih izvora za učenje i medije, konstantnu podršku, afirmaciju i stvaranje navike za doživotnim učenjem i sticanjem veština. Distribuirano učenje je termin kojim se učenje više naglašava od tehnologije ili razdvojenosti predavača i polaznika. Nastavu je moguće izvoditi i van učionica. 65

2.1. Istorijat i klasifikacija obrazovanja na daljinu Obrazovanje na daljinu počinje da se razvija od izuma štamparske mašine i uvođenja poštanskih usluga, preko telefona, radijskih emisija, filma, televizije, pa sve do inter- neta i njegovih servisa. Sve ove tehnologije uticale su na razvoj obrazovanja na daljinu i njegove metodičke modele. U kratkim crtama, istorijat obrazovanja na daljinu – pod kojim podrazume- vamo povezivanje mentora i učenika na različitim lokacijama putem tehnologije koja omogučava interakciju – razvijao se u tri perioda. Prvi period (druga polovina XIX veka) obuhvata dopisno obrazovanje koje postaje legitimni proces obrazovanja zahvaljujući pojeftinjenju poštanskih usluga u Evropi i Americi. Drugi period vezujemo za kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina dvadesetog veka. To je period upotrebe radija, televizije i audio-traka u kombinaciji sa tradicionalnim metodama. U ovom periodu posebnu ulogu imaju univerziteti i institucije iz Velike Britanije, Kanade, Japana i Amerike. O njihovim iskustvima biće više reči kasnije. Treći period, period savremenog učenja na daljinu, vezujemo za multimedi- jalne računarske sisteme i interaktivnu televiziju (Ristić & Radovanović, 2013: 34). Tejlorova paradigma modela obrazovanja na daljinu (Taylor, 2001) prikazuje evoluciju kroz pet generacija sa njihovim prednostima, ali i nedostacima. Prva generacija – Model dopisivanja Samostalno učenje i model dopisivanja koriste se od druge polovine devetnaestog veka, kada dopisno obrazovanje postaje legitimno u Evropi i SAD i predstavlja najstariju formu učenja na daljinu. Dopisne škole nastaju i razvijaju se u skladu sa razvojem poštanskog sistema i štampane reči. One omogućavaju da polaznici poštom dobijaju materijale za učenje i šalju rezultate predviđenih zadataka. Uspešnost modela dopisivanja direktno zavisi od polaznika, pri čemu je interakcija sa predavačem spora i praktično neostvariva sa ostalim polaznicima. Prednosti pisanih materijala jesu: spontanost (koristi se bez obuke), instrukciona transparentnost (pažnja korisnika je usredsređena na sadržaj, a ne na medijum), lakoća korišćenja, promenljiva brzina učenja, niska cena, vremenska nezavisnost. 66

S druge strane, nedostaci pisanih materijala bili bi: ograničen pogled na stvar- nost (npr. teško je predstaviti pokret), pasivno učenje, nema povratnih informacija, zavisnost od veštine čitanja.2 Druga generacija – Multimedijalni model Druga generacija počinje krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Nju karakteriše pojava radija, televizije i audio-traka kao i računarske diskete sa didaktičkim programima (Computer based learning), interaktivne trake, CD-ROM-ovi i DVD-ROM-ovi. Multimedijalni model sadrži kombinaciju više medija istovremeno (tekst, slika, zvuk, video, animacija). Interakcija između predavača i polaznika ograničena je sredstvima komunikacije. Treća generacija – Telekomunikacioni model Treću generaciju karakteriše dvosmerna ili jednosmerna komunikacija između dva ili više prostorno udaljena i odvojena korisnika u realnom vremenu. Osnovna prednost telekomunikacionog modela jeste mogućnost interakcije među polaznicima. Najpopularniji oblik svakako je video-konferencija. Nedostatak telekomunikacionog modela je u tome što mali broj institucija ima neophodne resurse. Četvrta generacija – Model fleksibilnog učenja Model fleksibilnog učenja nastaje razvojem internet-usluga, prevashodno multimedijalnog dela interneta, popularno nazvanog web, čime se obrazovni potencijali interneta povećavaju. Ključne karakteristike četvrte generacije su interaktivnost, nelinearnost i kolaboracija. Polaznici se ohrabruju da komuniciraju na različite načine. Peta generacija – Model inteligentnog fleksibilnog učenja Peta generacija učenja na daljinu (engl. Inteligent Flexible Learning Model) zasnovana je na internet-orijentisanoj isporuci, inteligentim objektnim bazama i au- 2 „Učenje čitanjem je veština, pa se, slično ostalim veštinama, mora i može uvežbavati. Da bi to vežbanje bilo delotvorno i ekonomično (tj. da bi što brže obezbeđivalo što bolje rezultate) – treba ga ostvariti u skladu sa zahtevima zasnovanim na odgovarajućim iskustvima” – iz knjige Učenje učenja dr Milana Bakovljeva. 67

tomatizovanim sistemima za odziv, čime se značajno smanjuju troškovi obuke u od- nosu na tradicionalnu obuku ili prva tri modela učenja na daljinu. Na slici 2.1 prikazan je razvoj obrazovanja na daljinu sa tehnološkog aspekta (Mentis, 2008). Prvi nivo prikazuje veliki izbor tehnologija i medija počev od čitanja štampanih materijala, preko radija i televizije, pa do komuniciranja elektronskom poštom i putem društvenih mreža. Od učesnika u obrazovnom procesu (učenika i nastavnika) očekuju adekvatne medijske i digitalne kompetencije. Drugi nivo prikazuje razvoj hardvera i programa počev od neumreženih računara koji su se koristili sa samostalno učenje do korišćenja umreženih računara, web-alata, sistema za učenje na daljinu, kao što je Edmodo i Moodle. Budući razvoj ide u pravcu društvenog umrežavanja, kreiranja i deljenja informacija na mreži. Slika 2.1 Tehnološka dimenzija obrazovanja na daljinu (Mentis, 2008: 219) 68

Na trećem nivou na levoj strani prikazan je razvoj tradicionalnih alata koji po- državaju nastavni proces na temelju uvežbavanja do alata na desnoj strani koji omo- gućavaju društveno umrežavanje i samousmeravajuće učenje. Na četvrtom nivou prikazan je kako napredak medijske i digitalne pismeno- sti tako i evolucija, počev od preuzimanja nastavnih materijala, pa do neograničene interakcije i diskusije među polaznicima kursa kao i samostalno učešće u kreiranju sadržaja za učenje. Stavljanje učenika i studenata pred izazov kreiranja digitalnih pro- izvoda kao rezultata učenja, umesto tradicionalnih radova kao što su pisani ili kucani izveštaji, mnogo više približava učenje onom što se dešava u stvarnom svetu (Berčan- ski et al. 2012: 105). Pored klasifikacije učenja na daljinu na osnovu tehnologija isporuke koju smo prezentovali, razlikujemo i klasifikaciju učenja na daljinu u zavisnosti od komunika- cije između instruktora (predavača) i polaznika. Komunikacija između predavača i polaznika može se odvijati u isto vreme (sinhrono) ili u različito vreme (asinhrono). Američko udruženje za učenje na daljinu (USDLA – United States Distance Learning Association), koje promoviše učenje na daljinu i okuplja vladine institucije, univerzitete i organizacije, kreiralo je genealogiju učenja na daljinu, opisujući svoj rani postanak od aplikacije komunikacijskih medija do učenja uz pomoć računara i elektronskog učenja (http://www.usdla.org). Na genealogiju (slika 2.2) obrazovanja na daljinu u poslednjih pedeset godi- na uticao je niz događaja koji se mogu razvrstati u pet razdoblja: Prvo razdoblje (1960–1970) – Na Univerzitetu Ilinois (1960) razvijen je prvi računarski instrukcijski sistem PLATO i uvedeni su pojmovi kao što su: forum, e-pošta, oglasne table, mrežno testiranje, obrazovne igre, deljenje interfejsa. Mini- starstvo odbrane SAD, 1969. godine razvija prvu operativnu mrežu za razmenu po- dataka ARPANET. Drugo razdoblje (1970–1980) – Obeležilo je osnivanje Otvorenog Uni- verziteta u Velikoj Britaniji 1971. godine. Četiri godine kasnije uvedeni su prvi perso- nalni računari Altair 880. Njih slede Aple II i IBM PC računari. Godine 1979. osno- van je USENET, podmreža na internetu koja se bazira na NNTP protokolu. Čine je serveri namenjeni primanju, slanju i razmenjivanju članaka. Treće razdoblje (1980–1990) – Obuhvata period od formiranja računar- skog centra za obrazovanje odraslih CALC (engl. Computer Assisted Leraning Cen- ter) 1982. godine, preko standardizacije hardverske CBT platforme (1988), pa do stvaranja WWW (engl. World Wide Web) od strane Tim Bernersa Lija 1989. 69

Slika 2.2 Genealogija obrazovanja na daljinu (Prema: http://www.usdla.org). Četvrto razdoblje (1990–2000) – Obeležava formiranje programskog si- stema tj. platforme za obrazovanje na daljinu – LMS (engl. Learning Management System), Lotus i virtuelne učionice 1992. godine; osnivanje virtuelne letnje škole na Otvorenom univerzitetu 1994; početak rada prve online škole (CSLCampus.com) tokom 1994. i 1995, kao i kreiranje alata za obrazovanje na daljinu WebCT 1.0 tokom 1997. U ovom periodu maksimalno se koriste različiti vidovi komunikacije putem interneta, kao i programi za pregled multimedijalnih sadržaja. Peto razdoblje (2000– ) – Obuhvata pokretanje otvorene platforme za ob- razovanje na daljinu Moodle tokom 2001. godine, kreiranje Web 2.0 alata 2004. go- dine i upotrebu mobilnih nastavnih tehnologija. Sofisticirane tehnologije uticale su da obrazovanje na daljinu bude kvalitet- nije i pristupačnije za korisnike, kao i da obrazovanje na daljinu postane paradigma modernog obrazovanja. 70

2.2. Elementi sistema obrazovanja na daljinu Na osnovu svega analiziranog možemo zaključiti da obrazovanje na daljinu predstav- lja složeni organizacioni sistem sastavljen od mnogo različitih elemenata koji deluju kao podsistemi. Važno je istaći da je svaki sistem učenja na daljinu poseban sistem ra- zličitog reda koji je deo jednog obrazovnog sistema (univerziteta, škole, preduzeća). Sistemski pristup može obezbediti uslove za razvoj obrazovanja na daljinu i omogućiti prepoznavanje svih elemenata ovog složenog sistema i njihove odnose. Promena jednog elementa u sistemu utiče na promenu ostalih elemenata. Promišljajući sa sistemskog aspekta, Badrul H. Kan (Khan, 2011) uočava osam podsistema u obrazovanju na daljinu: 1. Pedagoški i/ili andragoški podsistem odnosi se na proces poučava- nja, učenja i obuke. Usmeren je prema analizi sadržaja, analizi korisnika, analizi ciljeva, analizi medija i načinu oblikovanja nastavnih sadržaja, or- ganizaciji i izboru nastavnih metoda i strategija. U prvom poglavlju smo istakli da je za efektivnu primenu digitalnih tehnologija neophodno da pristupi nastavi budu prilagođeni korisnicima (učenicima, studentima ili polaznicima kursa) i situacijama u kojima se oni nalaze, kao i da glavne smernice pronalazimo u pedagoškim teorijama (bihejviorizam, kogniti- vizam, konstruktivizam, konektivizam). Od posebnog značaja za okruže- nje učenja na daljinu je Digitalna Blumova taksonomija. Njen autor (Chur- ches, 2009) je revidirao i digitalizovao Blumovu taksonomiju (Bloom, 1956). Revidirana Blumova taksonomija uključuje nove ciljeve, procese i aktivnosti koji su omogućeni zahvaljujući integraciji digitalnih tehno- logija u nastavu. U Digitalnoj Blumovoj taksonomiji (sa preporučenim aplikacijama), postojećim kognitivnim procesima dodata je kolaboracija, koja predstavlja „suštinu, a ne veštinu 21. veka” (Churches, 2009). Cilj taksonomije je motivisati nastavnike da se usredsrede na sva područja, stvarajući stimulativno digitalno holističko nastavno okruženje (Ristić, Blagdanić, 2017). 2. Tehnološki podsistem podrazumeva tehnološke resurse neophodne za realizaciju učenja na daljinu, kao što je infrastruktura, programska i teh- nička podrška. Tehnološka dimenzija učenja na daljinu prikazana je na slici (Mentis, 2008: 219). Adekvatna tehnička infrastruktura može biti snaga sistema obrazovanja na daljinu. Neadekvatna tehnička infrastuktu- ra u obrazovnim institucijama i kod korisnika doprinosi slabosti sistema. 3. Korisnički podsistem podrazumeva: dizajn sadržaja, dizajn stranica sa nastavnim sadržajima, navigaciju i test upotrebljivosti. 71

4. Podsistem za vrednovanje podrazumeva vrednovanje učesnika procesa e-učenja (polaznika i predavača) i okruženja za učenje. 5. Podsistem za upravljanje podrazumeva organizaciju aktivnosti za održavanje nastavnog okruženja za učenje na daljinu kao i distribuciju relevantnih informacija neophodnih za uspešno učenje. 6. Podsistem za podršku uključuje interaktivnu online podršku koja je u funkciji pomoći i stvaranja sigurnog i stimulativnog nastavnog okruženja. 7. Etički aspekt e-učenja odnosi se na poštovanje pravnih i etičkih normi kroz uvažavanje: društvenog i političkog uticaja, kulturnih razlika, geo- grafskih razlika, razlika među polaznicima, dostupnosti informacija, za- konskih rešenja kao i pravila ponašanja. 8. Podsistem institucija uključuje administrativne i akademske poslove institucije koja obezbeđuje obrazovanje na daljinu kao i servise za po- laznike. Ako navedeni sistemi funkcionišu, sistem obrazovanja na daljinu može ponu- diti nastavnicima i učenicima efikasno, kvaliteno, zanimljivo, interaktivno i jedinste- no iskustvo nastave, učenja i vrednovanja znanja. Od izuzetne je važnosti da nastavni- ci i učenici budu osposobljeni za rad u ovakvom sistemu tj. da poseduju odgovarajuće digitalne kompetencije. Tek tada obrazovanje na daljinu ima prednosti u odnosu na tradicionalno obrazovanje. 2.3. Prednosti i nedostaci obrazovanja na daljinu u odnosu na tradicionalno obrazovanje Obrazovanje na daljinu, kao paradigma modernog obrazovanja, posmatra se kao glavni pokretač promena u kontekstu ekonomije zasnovane na znanju, kako u sklopu obrazovnih institucija tako i u području celoživotnog obrazovanja. Videli smo da efi- kasnost sistema obrazovanja na daljinu zavisi od funkcionisanja njegovih podsistema. Navešćemo neke od prednosti obrazovanja na daljinu u odnosu na tradicio- nalno obrazovanje: •• prostorni i vremenski problemi, karakteristični za klasičnu nastavu i obu- ku, prevazilaze se obrazovanjem na daljinu; •• obrazovanje na daljinu omogućava profesionalno usavršavanje i stalno učenje (engl. lifelong learning) kao i studiranje uz rad; •• polaznici uče samostalno, vlastitim tempom, birajući mesto i vreme uče- nja. 72

•• mogućnost izbora načina učenja (aktivno ili pasivno učenje, diskusija, in- teraktivne simulacije itd.); •• učestvovanje u najkvalitetnijim i najprestižnijim programima; •• sticanje veština i znanja ne samo o onome što je predmet nastave ili obuke već i praktičan rad sa različitim savremenim digitalnim tehnologijama; •• samostalno učenje polaznika (i mentori uče od polaznika koji samostalno traže izvore); •• smanjenje troškova (Ristić, Radovanović, 2013). Glavni nedostaci koji se vezuju za obrazovanje na daljinu su: nedostatak akademske socijalizacije; nizak nivo motivacije polaznika za ovaj vid nastave; niske stope prolaznosti polaznika kurseva na daljinu; visoke stope odustajanja polaznika; nestabilnost platforme za obrazovanje na daljinu, nedostatak finansijskih sredstava za pripremu, implementaciju i održavanje sistema obrazovanja na daljinu; neadekvatna infrastruktura kao i nedostatak institucionalne podrške. Obrazovanje na daljinu danas čini sastavni deo obrazovanja i usavršavanja ljudi svih profila, pre svega zahvaljujući razvoju internet-servisa, tačnije weba. Iz tog razloga u narednim redovima predstavićemo osnovni koncept web orijentisanog učenja. 2.4. Osnovni koncept web orijentisanog učenja „Postoji direktna veza između obrazovanja i prihoda. Ljudi koji su bolje obrazovani imaju bolje poslove i bolje su plaćeni. Zemlje koje imaju bolje obrazovne sisteme imaju jače ekonomije i bolje su kotirane na svetskom tržištu...” Luis Gerštner junior 3 Pojmovi koji se odnose na obrazovanje i obuku su WBE (Web Based Education) i WBT (Web Based Training). WBE je hipermedijalno baziran instrukcioni program u kome je proces učenja podstaknut i podržan servisima weba. WBT koncept podrazumeva instrukcioni način rada kada je instrukcija is- poručena kroz web-pretraživač, preko interneta\\intraneta u cilju obuke korisnika. Najčešća WBT forma je CBT (Computer Based Training) koja koristi web, odnosno fakultetski (kompanijski) intranet, umesto nekog drugog nosioca podataka. Važno je 3 O`Neil, C., Free research document on: technology based training TBT, Serebra Learning Corporati- on, 2002. 73

istaći da se od korisnika ovih aplikacija, pored posedovanja određenog nivoa digital- ne pismenosti, očekuje i visok stepen motivacije i samodiscipline u procesu učenja. S obzirom na složenost, web orijentisano učenje možemo posmatrati iz više uglova. Najčešće se WBE poredi sa tradicionalnim načinom učenja. Prednosti ovog koncepta, u odnosu na tradicionalnu nastavu, sa aspekta korisnika jesu: Integracija multimedijalnih podataka omogućava nam da u okviru jedin- stvene obrazovne aplikacije – kursa – manipulišemo različitim podacima (tekstom, slikom, audiom i videom), koji mogu biti u isto vreme distribuirani širom sveta i do- stupni na „klik” mišem. Interaktivnost, kao kognitivna i afektivna komponenta, ispoljava se na više načina. Prvo, korisnik je u interakciji sa samim sistemom tako što u skladu sa pre- thodnim znanjima bira sadržaje koji ga interesuju. On pretražuje web-strane, online baze, arhive podataka i biblioteke. Drugo, korisnik je u interakciji sa drugim kori- snicima koji izučavaju istu oblast, sa mentorom i/ili ekspertima. Mnoga istraživanja pokazuju da je ključ uspeha upravo saradnja korisnika koji su zainteresovani za reše- nje problema. U procesu interakcije korisnicima su na raspolaganju različiti servisi (elektronska pošta, čet (chat), diskusione grupe ili elektronske konferencije). Fleksibilnost korišćenja ogleda se u mogućnosti korisnika da biraju mesto (u sredini koja im prija) i vreme (u toku 24 časa kada su najviše motivisani) učešća u procesu učenja ili razmeni podataka. Povezivanje omogućava uključenje korisnika koji poseduju nalog kod lokal- nog provajdera, u obrazovni proces sa bilo kog mesta u svetu. Grupe za učenje na daljinu mogu se povezati po bilo kom srodnom kriterijumu kao što je oblast intere- sovanja ili predznanja, nezavisno od geografskog položaja. Korisnici učenja na dalji- nu ne biraju obrazovne programe i instruktore na bazi teritorijalne pripadnosti, već prema potrebama i afinitetima, kao i kvalitetu programa i kvalifikacijama instruktora (Blurton, 2000). Pored ovih prednosti, koje su slikovito prikazane u Tabeli 2.1, treba istaći da WBE omogućava blagovremeno ažuriranje podataka i konstantno unapređenje IKT veština. Iskustva zemalja u kojima je učenje na daljinu tradicija govore da je neopho- dno dobro koncipirati informacione strategije, projektne politike i međunarodnu sa- radnju, uz, pre svega, izgradnju i konstantna ulaganja u razvoj odgovarajućih resursa. U realizaciji ovakvog poduhvata učestvuju: obrazovni kadrovi (profesori, psiholozi, pedagozi, saradnici u nastavi), obrazovni tehnolozi, inženjeri za razvoj web-orijenti- sanog učenja i poučavanja, stručnjaci za razvoj tehnologija učenja na daljinu, perso- nal za tehničku podršku, menadžeri kao i kompanije za razvoj softvera. 74

Tabela 2.1. Prednosti WBE u odnosu na tradicionalnu nastavu (O`Neil, 2002) Kriterijumi Tradicionalna nastava Učenje na daljinu Pristup Ograničen Neograničen Kvalitet Promenljiv Konzistentan Povratna informacija Nepravovremena Pravovremena vrednovanja Varira Visoko Zadržavanje informacija Visoki Niski Relativni troškovi 2.5. Klasifikacija web-alata prema modelima učenja na daljinu Učenje na daljinu kao instrukcioni način rada odvija se kada polaznik i predavač nisu na istom mestu. U zavisnosti od toga da li se komunikacija odvija u realnom vremenu (istovremeno) ili ne, razlikujemo dva modela učenja na daljinu. To su sinhroni i asin- hroni model. Prema njima ćemo klasifikovati web-alate (Tabela 2.2). Tabela 2.2. Prikaz web-alata prema modelima učenja na daljinu Model učenja Web-alat Opis na daljinu Asihnroni Namenska radna okruženja. Omoguća- model vaju simulaciju ili formiranje specifičnog Special Workspaces radnog okruženja u funkciji prezentova- Sinhroni model nja specifičnih nastavnih sadržaja. Archived Messa- Sistemi za poruke. Koriste se kada ko- ging sistemi munikacija nije hitna. Tekstualne konferencije. Omogućavaju onlajn Text based diskusiju. Sporije su od glasovnih. U prednosti su conferences polaznici koji poseduju veštinu brzog kucanja. Sastavni deo je integrisanih okruženjina za učenje. U njemu su slike i crteži (grafičke prezentacije ili White boards matematičke jednačine), primarni materijal za do- stavu. Retko postoje kao samostalne aplikacije. Omogućavaju prenošenje zvuka i slike uži- Telekonference vo. Softveri koji ih podržavaju često ne systems funkcionišu na svim platformama. Web-alati koji se koriste u asinhronom učenju na daljinu su: elektronska po- šta, elektronska konferencija, newsgroups i collaborative workspace. Za sinhrono učenje na daljinu koriste se: tekst zasnovani chat sistemi, audio-konferencije, Inter- net voice telefon i grafičko-virtuelni realistički sistemi. 75

Učenje na daljinu posredstvom web-tehnologija, u zavisnosti od modela uče- nja, ali i od korsnika, ima svoje prednosti i nedostatke koje ćemo izložiti u daljem tekstu. Prednosti asinhronog modela učenja na daljinu su: mogućnost učešća ko- risnika u procesu učenja po sopstvenom izboru, mogućnost istraživanja i naknadne analize, postojanje vremena za razmišljanje i globalna komunikacija koja je neogra- ničena vremenskim zonama. Nedostaci ovakvog načina učenja ispoljavaju se u vidu usporavanja razvoja diskusije, mogućnosti anonimnosti i potencijalnog nedostatka odgovornosti individualnih polaznika, kao i nedostatka motivacije, budući da je ko- risnicima omogućeno naknadno razmatranje sadržaja. Prednosti sinhronog modela učenja na daljinu su: direktnost usled komuni- kacije u realnom vremenu, brže rešavanje problema i donošenje odluka kao i poja- čana povratna sprega. Komunikacija bez živog kontakta korisnika sa predavačem i/ ili kolegama, problem navigacije kao i često ažuriranje programa kursa ili sadržaja, predstavljaju najozbiljnije nedostke učenja na daljinu putem weba. 2.6. Metodika učenja na daljinu Većina obrazovnih ustanova u svetu, kao što su škole, fakulteti, kompanije i centri za stručno osposobljavanje, u svojoj ponudi imaju ozbiljno organizovane pro- grame učenja na daljinu. Karakteristika ovih programa je velika posvećenost „novih” polaznika (učenika, studenata, zaposlenih). Prema Američkoj asocijaciji za učenje na daljinu (The United States Distance Learning Association, www.usdla.org) u 2003. godini je u nekom od oblika učenja na daljinu u Evropi i Americi bilo više miliona polaznika. Za efikasno učenje na daljinu putem interneta potrebno je mnogo više od postavljanja nastavnih sadržaja i testova na web i kontaktiranja polaznika. Za uspeš- no učenje na daljinu potrebno je oblikovati i koristiti odgovarajuće pedagoške ili an- dragoške metode, kao i primerene načine prezentovanja sadržaja programa obuke ili nastave. Na važnost primene pedagoških i andragoških metoda i korišćenje iskustava stručnjaka u učenju i obuci na daljinu, ukazuju mnogobrojni udžbenici, priručnici i monografije. Posebna pažnja se posvećuje metodici u oblikovanju interakcije i sprovođenju različitih aktivnosti u obrazovnom procesu, uticaju tehnologije na komunikaciju, kao i komunikacionim veštinama predavača (instruktora, mentora). Metodika učenja na daljinu bliska je grupi termina u kojima se reč „metodi- ka” vezuje za suštinske pedagoške procese kao što su: učenje, poučavanje, samouče- nje, obrazovanje. 76

U opštem smislu reči, metodika (grč. méthodos, što znači „istraživanje, put”) označava sistem postupaka usmeren ka sprovođenju bilo koje ljudske delatnosti. Me- todika učenja na daljinu, sa obrazovno-vaspitnog aspekta, bavi se proučavanjem za- konitosti, ciljeva, zadataka, organizacije i evaluacije određenog programa na daljinu. Možemo reći da je predmet metodike učenja na daljinu sagledavanje sistema i uprav- ljanje njime: postavljanje ciljeva i zadataka određenog programa koji se realizuje na daljinu, sadržaja programa na daljinu, oblika rada na daljinu kao i dizajniranja progra- ma za učenje ili njegovo instrukciono dizajniranje. Učenje na daljinu je složeni organizacioni sistem sastavljen od mnogo različi- tih elemenata koji deluju kao podsistemi. Važno je istaći da je svaki sistem učenja na daljinu poseban sistem različitog reda koji je deo jednog obrazovnog sistema (predu- zeća, fakulteta, škole). Ključno pitanje za one koji kreiraju obrazovne pakete jeste koji će model dizajna učenja koristiti. Institucije koje obezbeđuju programe (kurseve) na daljinu najčešće koriste fazni model za rešavanje problema ili model instrukcionog dizajna (analiza, dizajn, razvoj, primena, vrednovanje, preispitivanje). Model se u literaturi koristi pod akro- nimom ADDIE4. Analiza podrazumeva detaljno, iz svih uglova, ispitivanje problema. Važno je reći da je procena obrazovnih potreba najvažniji deo ove faze. Potrebno je da utvrdi- mo opravdava li učenje koje je potrebno upotrebu kompleksnog procesa instrukcio- nog dizajna. Iz ove faze treba da dobijemo odgovore na sledeća pitanja: 1. Kakav je problem koji se rešava? 2. Da li je problem instrukcioni ili je vezan za okruženje? 3. Ko ima problem? 4. Kako možemo rešiti problem (izvori rešenja)? 5. Na koje ćemo prepreke i ograničenja naići? Izlazni elementi su: jasna postavka problema, detaljan opis ciljne grupe polaznika kursa i njihovih potreba, obrazovni cilj i teme programa koje treba pokriti, utvrđivanje resursa i ograničenja. Dizajn zahteva pripremu rešenja. U ovoj fazi bavimo se predmetom učenja, određujemo nastavne korake i platformu na kojoj će se nastava odvijati. Instrukcioni dizajner određuje ciljeve za polaznike (učenike ili studente). Pitanja koja treba da postavimo jesu: 4 Videti dokument: The Commonwealth of Learning (2000). An Intoduction to Open and Dis- tance Learning. Dostupno na: http://oasis.col.org/bitstream/handle/11599/138/ODLIntro. pdf ?sequence=1&isAllowed=y 77

1. Ko čini ciljnu grupu i ostale stejkholdere? 2. Koje ćemo rešenje ponuditi? 3. Da li razvoj polaznika kursa ili programa odgovara očekivanim ishodima? 4. Kako će polaznici postići cilj? 5. Kako će se program ili kurs razvijati? 6. Kako ćemo znati da li je naše rešenje korisno? Izlazni elementi ove faze su: detaljan plan koji opisuje korake nastave i platforma na kojoj će ona biti izvedena, tj. kako, gde, sa kim i koliko će koštati rešenje problema. Razvoj podrazumeva kreiranje i testiranje obrazovnih zadataka. Iz ove faze treba da dobijemo odgovore na četiri važna pitanja: 1. Da li smo tačno analizirali potrebe ciljne grupe? 2. Da li su ciljevi programa prikladni za ciljnu grupu? 3. Da li su raspoloživi resursi prikladni za realizaciju postavljenih ciljeva? 4. Možemo li meriti učenje? Primena predstavlja fazu u kojoj se planirano sprovodi u praksu ili se kreira i testira program. U ovoj fazi treba da dobijemo odgovore na sledeća pitanja: 1. Da li su svi potrebni resursi na raspolaganju (ljudski, fizički, finansijski)? 2. Da li su svi mehanizmi skupljanja podataka u funkciji? 3. Da li su svi mehanizmi za otkrivanje i rešavanje problema aktivni? Izlazni elementi ove faze su: informacija o napretku polaznika, podaci iz različitih izvora, različiti evaluacioni podaci (npr. intervjui, upitnici). Ako je sve pro- teklo prema planu, polaznici će svoje naučene veštine i razumevanje određene pro- blematike moći da primene u daljem radu. Vrednovanje je integralna, a ne naknadno dodata komponenta. Pitanja na koja treba da dobijemo odgovore u ovoj fazi jesu: 1. Da li su ciljevi dobro postavljeni? 2. Da li se odgovorilo na potrebe korisnika i ostalih stejkholdera? 3. Da li postoje i kako ćemo se izboriti sa previše osobenih informacija? 4. Kakve promene treba da izvršimo da bi unapredili sistem? Izlazi evaluacione faze su: analiza podataka i posebna rešenja. Važno je reći da sprovođenje evaluacije može biti delotvorno samo ako su druge četiri faze delotvor- no osmišljene. Najvažniji rezultat evaluacije je ocena uspeha polaznika i obrazovnih 78

materijala. Poslednja faza evaluacije je otkriće u kojim segmentima je obrazovni pro- ces bio uspešan/neuspešan. Preispitivanje uključuje proveru svih odluka i aktivnosti iz prethodnih faza. Karakteristična pitanja za ovu fazu jesu: 1. Da li je izvorna analiza kompletna i korektna? 2. Utvrđivanje promena i korekcija na osnovu evaluacionih podataka. 3. Da li postoje resursi za predložene promene? 4. Koje akcije treba sprovesti? Izlazi faze preispitivanja su: revizija programa ili kursa uključujući i nastavne materijale, podršku korisnicima kao i plan evaluacije. Krug aktivnosti faznog modela odvija se sve dok prvobitno postavljeni ciljevi nisu ispunjeni. Ovaj model je primenjiv na sve nivoe i slojeve obrazovnog programa. Iskustva govore da je uspeh gotovo zagarantovan ako model istrajno sledimo. 2.7. Model komunikacije u obrazovanju na daljinu Najvažnija vrlina učenja na daljinu putem računara je interaktivnost. Bogatstvo obra- zovnih metoda potpomognutih savremenom obrazovnom tehnologijom je ogro- mno. Međutim, savremeno učenje na daljinu nije u potpunosti depersonalizovano. Mnogi autori preporučuju da se predavači i polaznici vide pre početka programa, jer i vrhunska interaktivna komunikacija koju omogućava internet ne može nadoknaditi susret uživo. Tako danski stručnjaci preporučuju da se počne zajednički, na klasičan način u učionici, a zatim svi nastavljaju rad u sajber prostoru ili virtuelnoj učionici. Za razliku od klasične nastave, grupe polaznika koje se formiraju za učenje na daljinu znatno su manje. Ne preporučuje se više od 15 polaznika jednog programa. Učenje na daljinu pogodnije je za kraće programe, pa se preporučuje da se duži pro- grami podele na nekoliko kraćih. Postoji više modela komunikacije putem računara u učenju na daljinu. Jedan od njih je Bonkov model, koji proces planiranja i realizacije programa ili kursa na daljinu deli na deset faza. Mi ćemo prezentovati model komunikacije putem računara koji je, na temelju ličnog iskustva u poučavanju i moderiranju nastave na daljinu, ra- zvila Džili (Gilly, 2004). Model prikazuje strukturu i ritam online programa (Tabela 2.3). On obuhva- ta pitanja motivacije polaznika, kreiranje aktivnosti za svaku fazu programa i određi- vanje ritma aktivnosti. 79

Tabela 2.3. Prikaz Modela komunikacije putem računara (Gilly, 2004) Faza Opis Broj polaznika Trajanje ak- koji sarađuju tivnosti Individualni pristup polaznika 1. i mogućnost upotrebe alata za Pristup progra- komunikaciju: faza se završa- Dvoje ili troje. 2–3 dana mu i motivacija va kada svi polaznici pošalju prvu elektronsku poruku. 2. Socijalizacija u Polaznici stvaraju vlastiti iden- Broj osoba se 2–3 dana online okruženju titet i pronalaze saradnike. povećava sa bro- jem interakcija. 3. Polaznici razmenjuju infor- Broj polaznika i Ne duže od 2 do Razmena macije u vezi sa programom. interakcija rastu. 3 sedmice za po- informacija jedinu aktivnost. 4. U okviru diskusionih gru- Broj polaznika i pa se odvijaju rasprave. interakcija rastu, Ne duže od 2 do Interakcije su saradničke, a ali taj broj opada 3 sedmice za po- Strukturira- komunikacija zavisi od me- što se više pri- jedinu aktivnost. nje znanja đusobnog razumevanja. bližava 5. faza. Polaznici pronalaze nove načine upotrebe računa- 5. ra za postizanje ciljeva i Povratak indivi- Ne duže od Razvoj znanja integraciju tehnologije u dualnom radu. dve sedmice. druge oblike učenja. Faza 1 – Pristup programu i motivacija Prva faza je od izuzetne važnosti, jer od nje zavisi dalji rad i motivacija pola- znika programa na daljinu. Uloga mentora je da definiše svoju ulogu, naglasi važnost komunikacije, pruži osnovne informacije o programu i rezultatima koji se očekuju, razjasni načine učestvovanja, kao i da napiše dobru pozdravnu poruku. Preduslovi za uspešan početak učenja na daljinu su: ispunjeni tehnički pre- duslovi, korišćenje tehnologije bez opterećenja i straha, kao i motivacija polaznika za svakodnevno odvajanje vremena za program. Motivacija polaznika od strane men- tora je ključna, pri čemu se primenjuju različite motivacione strategije kao što su: ton/klima, povratna informacija, mogućnost izbora (npr. teme rasprave), raznolikost (npr. raznovrsni tipovi zadataka), formiranje parova koji sarađuju pri rešavanju zada- taka i vrednovanje rezultata. 80

Faza 2 – Socijalizacija u učenju na daljinu U učenju na daljinu razlikujemo tri tipa socijalne interakcije: između polazni- ka i autora materijala za program, između polaznika i mentora i između polaznika i programa. Uslovi za uspešnu interakciju su kvalitet interakcije, lakoća upotrebe alata za komunikaciju i kontrola nad procesom učenja (polaznik može sam odrediti ritam programa ili on može biti mentorisan). U ovoj fazi, pored usmeravanja, podsticanja i ohrabrivanja, mentor treba da pruži pomoć, odredi ritam rada uz podsećanje na kalendar aktivnosti, kao i da podsti- če raspravu i promoviše interakciju (kroz kontrolu rasprave moderiranjem i promoci- ju interakcije kroz podršku, vođstvo, podsticanje polaznika na kontrolu nad učenjem, osiguranje napretka). Međusobno zbližavanje polaznika kao i izgradnja odnosa koji karakteriše po- verenje jesu neophodni. Iz tih razloga postoje lična mesta za svakog polaznika, koje obezbeđuje softverska platforma za učenje na daljinu tako da polaznici mogu kreirati vlastite stranice koje popunjavaju sa informacijama koje žele podeliti sa drugima. Ala- ti koji podržavaju socijalizaciju u učenju na daljinu su: e-pošta, forum, lične strane i dr. Prema Džili (Gilly, 2004), ključni zadaci u učenju na daljinu su: upoznati se, stvoriti mikrozajednicu u kojoj polaznici dele osećanja i grade međusobne odnose, stvoriti „sigurno” okruženje i prilagoditi se kalendaru aktivnosti. Faza 3 – Razmena informacija Kada je u pitanju učenje na daljinu, svaki program sadrži materijale i korisne linkove neophodne za rešavanje postavljenih zadataka. Polaznici najčešće sopstve- nim tempom vrše pregled potrebnih materijala. Budući da su programi bazirani na saradničkom radu, polaznici su upućeni jedni na druge i često razmenjuju korisne materijale na forumu ili putem elektronske pošte. Mentor u ovoj fazi usmerava polaznike na najrelevantnije izvore i pomaže im da samostalno pretraže informacije, da ih arhiviraju, obrade i obave zadatak koji se od njih traži. Vežba u kojoj mentor daje polaznicima tekst sa zadatkom da ga sažmu u nekoliko rečenica ili ključnih reči, može biti od velike koristi kasnije u radu sa ma- terijalima. Faza 4 – Strukturiranje znanja Strukturiranje znanja počinje podsticajem ili „iskrom” koju mentor nudi u obliku informacije, izazova, dileme ili problema. Polaznik na podsticaj odgovara 81

iznošenjem ličnog stava baziranog na iskustvu. Neophodno je stvoriti aktivnosti koji- ma se razvija kritičko (analiza), kreativno i aktivno mišljenje. Zadaci mentora u ovoj fazi su da vodi raspravu, otvori novo poglavlje rasprave, pronalazi ključne reči u od- govorima, sažima i objavljuje moguća rešenja, vodi raspravu o rešenjima. Polaznici imaju zadatak da međusobno obogaćuju svoja znanja putem debata. Faza 5 – Razvoj znanja Mentor upravlja aktivnostima tako da polaznici programa na daljinu razvijaju kritičko mišljenje, imaju kontrolu i odgovornost nad učenjem kao i da stečeno znanje mogu primeniti u svakodnevnom životu. Zadatak mentora je da konstantno podstiče polaznika na promišljanje o učenju i iskustvu (Maravić et al., 2004). Savremeno učenje na daljinu zahteva mnogo veću kompetentnost mentora i polaznika kako u korišćenju informacionih tehnologija tako i u području ovladavanja znanjem i veštinama koje se odnose na savremene pedagoške i andragoške metode, kao i efikasnu međuljudsku interakciju u takvom obrazovnom procesu. Pored kompetencija učesnika u procesu učenja na daljinu, efikasnost progra- ma velikim delom zavisi od pripreme i potrebne telekomunikacione infrastrukture. Američki standardi su visoki i oni nemaju problema tehničke prirode. Evropski stan- dardi su niži, telefonske linije su slabije, impulsi skuplji, što naravno utiče na stepen efikasnosti. Savremene IKT, posebno internet kao vodeći pokretač u razvoju i inovacija- ma, imaju veliki uticaj na metode učenja na daljinu kao i na mogućnost komunikacije između polaznika i mentora. Način komunikacije u procesu učenja na daljinu sa po- laznicima može varirati od potpuno sinhrone do potpuno asinhrone komunikacije. Postoji mogućnost da se koristi hibridno učenje, u kome je u većoj ili manjoj meri prisutna interakcija sa mentorom. Izgradnja modela koji će obezbediti kvalitetnu komunikaciju u procesu uče- nja na daljinu putem računara predstavlja složen poduhvat. On obuhvata pitanja mo- tivacije polaznika, kreiranja aktivnosti za svaku fazu programa na daljinu kao i određi- vanje ritma aktivnosti. Metodika učenja na daljinu treba da pomogne u sagledavanju i upravljanju ovim dinamičkim sistemom. 2.8. Osnovni kriterijumi za uspešan kurs na daljinu Osnovni kriterijumi koji mogu biti značajni za uspešan kurs na daljinu su: polaznici, sadržaj kursa, vizuelna prezentacija sadržaja kursa, količina interaktivnosti, tehnički 82

alati i uslovi potrebni za kurs i kvalitet kursa i predavači. U okviru svakog od kriteriju- ma potrebno je da odgovorimo na pitanja. Polaznici 1. Ko želi ili kome je kurs potreban? 2. Gde još i kada ga može pohađati? 3. Šta ovaj kurs nudi više/različito u odnosu na druge slične kurseve? 4. Kakve su karakteristike polaznika (digitalne kompetencije, motivaci- ja, veštine i strategije učenja, sposobnost upravljanja vremenom)?5 Sadržaj kursa 1. Da li se on zasniva na skupu činjenica koje se pamte ili na razvoju veština? 2. Da li će polaznici raditi samostalno ili u grupi? 3. Kada će se koristiti grupne aktivnosti (npr. diskusije, prezentacije), a kada individualne? 4. Koja je osnovna metoda učenja u okviru kursa? Vizuelna prezentacija sadržaja kursa 1. Šta treba pokazati i kako (kojim multimedijalnim elementima)? Količina interaktivnosti 1. Kada su potrebne diskusije između polaznika i predavača i polaznika međusobno? 2. Koji će se tip komunikacije koristiti (uživo ili neka druga)? 3. Kakva će biti pravila („protokol”) za komunikaciju? Tehnički alati i uslovi potrebni za kurs 1. Koji tip učenja na daljinu najviše odgovara? 2. Koja tehnologija stoji na raspolaganju? 3. Kako će se tehnologija menjati u nekom periodu u budućnosti? 4. Koliki će biti troškovi kursa? 5. Može li se sarađivati sa drugim institucijama ili kompanijama? Kvalitet kursa 1. Osigurati da drugi stručnjaci i polaznici kursa vrednuju kurs. 5 Možemo koristiti već kreirane skale za samoprocenu. Aplikacije za online anketiranje omogućavaju jednostavno kreiranje upitnika i propratnih dokumenata (Ćukušić & Jadrić, 2012: 138, 139). 83

Predavač Uloga predavača u obrazovnim zajednicama u svetu predmet je stalnih pro- mišljanja i redefinisanja. Iz toga proističu različiti standardi znanja, umenja i veština, kao i načini njihove izgradnje i unapređenja. Između ostalog, od predavača se očekuje da stalno povećava medijsku i informatičku pismenost, koje, adekvatno upotrebljene, doprinose podizanju kvaliteta obrazovanja. Najpoželjnije karakteristike predavača u učenju na daljinu jesu: sposobnost da brzo uči kako se koristi nova tehnologija; zna dobro da vodi kurs kao i da vlada tehnikama i metodama nastupa u medijima (npr. da je „dobar” pred kamerom); do- bro se prilagođava promeni situacije (npr. ako oprema ne funkcioniše kako treba) i da ima vremena za razvoj novih materijala za učenje i novih metoda. 2.9. Programski sistemi (platforme) za realizaciju obrazovanja na daljinu Učesnicima u procesu obrazovanja na daljinu putem inerneta potreban je odgovara- jući hardver, mrežna veza i program tj. skup programa koji podržava ovaj vid obra- zovanja. Glavno pitanje za obrazovnu ustanovu ili pojedinca koji želi da organizuje obrazovanje na daljinu je izbor programa, pošto je hardver na tržištu i brzina pristupa internetu više nego dovoljna. Programski sistem tj. platforma za obrazovanje na daljinu – LMS (engl. Le- arning Management System) upravlja svim segmentima nastave na daljinu. Njegove funkcije (Garača, 2008) su: •• prijava korisnika – obezbeđuje identifikaciju i autorizaciju korisnika si- stema; •• upravljanje nastavnim procesom – pokretanje sadržaja učenja prema definisanom planu; •• testiranje korisnika – obavlja se nakon određene nastavne teme i/ili kursa; •• komunikacija među korisnicima – može biti sinhrona ili asinhrrona, jedan na jedan, jedan prema svima, svi prema svima itd.); •• mentorski rad – vođenje kroz nastavni proces i pomoć pri rešavanju pro- blema; •• praćenje – u svakom trenutku sistem obezbeđuje praćenje napretka po- jedinca ili grupe, tako da se na kraju obrazovnog procesa pouzdano meri i analizira njihov angažman; 84

•• pomoćne funkcije – za planiranje, kreiranje portfolija, tehničku podršku i dr.; •• administracija sistema – obuhvata aktivnosti kao što su kontrola sadrža- ja, evidencija, pravljenje rezervnih kopija podataka, kreiranje izveštaja i sl. Možemo reći da LMS obezbeđuje dostavu i upravljanje nastavnim sadržaji- ma, procenu ciljeva učenja, komunikaciju učesnika, kao i potrebne informacije koje su neophodne za nadzor učenja. Pored sistema za upravljanje učenjem (LMS), u praksi se u sistemu obrazova- nja na daljinu upotrebljavaju i sistemi koji upravljaju sadržajima za učenje (engl. Le- arning Content Management System – LCMS) ili sistemi za virtuelno učenje (engl. Virtual Learning Environment – VLE). Neki sistemi su više usmereni ka deljenju sadržaja, dok drugi omogućavaju nastavniku praćenje napredovanja studenata. Za kvalitetne studije na daljinu praćenje i podrška studenata je veoma važna, pa se zato preporučuje upotreba sistema za upravljanje učenjem. Na tržištu su dostupni LMS sistemi otvorenog koda, koje možemo besplatno preuzeti. Oni omogućavaju prilagođavanje programskog koda vlastitim potrebama. Takođe postoje i komercijalni LMS sistemi, za koje korisnik plaća naknadu (licencu). Nekoliko LMS sistema dato je u tabeli 2.4. Tabela 2.4 Prikaz besplatnih i komercijalnih programskih sistema Besplatni programski sistemi Komercijalni programski sistemi Naziv Web lokacija Naziv Web lokacija Moodle https://moodle.org/ eCollege https://onlinelearning. rutgers.edu/ecollege Edmodo https://www.edmodo.com/ Blackboard http://www.blackboard.com/ Claroline https://www.claroline.net/ Desire2Learn https://www.d2l.com/ A Tutor http://www.atutor.ca/ JoomlaLMS https://www.joomlalms.com/ Osnovna preporuka je da programski sistem za obrazovanje na daljinu bude sastavni deo IKT infrastrukture obrazovne ustanove i na taj način bude povezan sa informacionim sistemom ustanove, e-bibliotekom ili drugim elektronskim sistemi- ma. Šire posmatrano, infrastruktura za obrazovanje na daljinu obuhvata i ljudske re- surse koji su odgovorni za organizaciju i administriraciju studija na daljinu, realiza- ciju nastave tj. stvaranje podsticajnog okruženja za učenje. To svakako ne znači da se obrazovanje na daljinu ne bi moglo izvoditi nezavisno od informacionog sistema ustanove (Malčeski et al., 2013: 10). U tekstu koji sledi daćemo kratak prikaz besplatnih programskih sistema koji su dati u tabeli 2.4. 85

Moodle https://moodle.org/ Programski kod Moodle mapiran je u PHP skript jeziku, stoga se može ko- ristiti na bilo kom računaru koji ima instaliran PHP. On predstavlja izuzetno brzu i fleksibilnu besplatnu aplikaciju sa odličnom radnom okolinom za predavanja i peda- goškim alatima. Na veoma jednostavan način možemo da unesemo željeni sadržaj i da ga prikažemo korisnicima. Moodle projekat vodi i koordinira Australijska kompanija Moodle HQ sa tri- deset programera koji su finansijski podržani od strane mreže preko šezdeset svetskih kompanija. Moodle ima GNU Public License, što znači da ga korisnici mogu upotre- bljavati, kopirati i menjati izvorni kod, ali ga ne smeju naplaćivati. Podržava mnoštvo baza podataka. Jedna od njih je MySQL. Studenti u interakciji sa kolegama ili mentorom mogu: učestvovati u polemi- kama na forumu; koristiti interaktivnu pričaonicu; predavati domaće zadatke; pretra- živati i prikupljati podatke; učestvovati u kvizovima, koristiti viki modul i dr. Potrebno je naglasiti da infrastruktura Moodla podržava mnoge vrste doda- taka kao i grafičke teme koje mogu biti instalirane kako bi promenile izgled i funkcio- nalnost Moodle stranice ili pojedinog kursa. Moodle je preveden na više od sto jezi- ka. Ljudi u različitim zemljama sveta održavaju i doprinose razvoju različitih jezičkih paketa. Dostupan je i na srpskom jeziku. Važno je napomenuti se Mooodle koristi na mnogim visokoobrazovnim ustanovama u Republici Srbiji. Moodle Mreža Srbije (MMS) je udruženje za razmenu ideja i iskustava svih onih koje zanimaju pedagoški i tehnički aspekti primena Moodle LMS-a. Univerzitet u Beogradu jedan je od članova ovog udruženja. Na slici 2.2 dat je ekranski prikaz web-lokacije ovog udruženja. Slika 2.2 Ekranski prikaz Moodle Mreže Srbije (MMS)6 6 Dostupno na: http://mms.edu.rs/moodle/ 86

Sa interneta možemo preuzeti više kvalitetnih uputstava za instalaciju i korišćenje Moodla. Edmodo https://www.edmodo.com/?language=sr_RS Edmodo je besplatni LMS i društvena mreža. Namenjen je saradničkom učenju koje može omogućiti kreiranje stimulativnog digitalnog nastavnog okruženja. Nastao je 2008. godine sa ciljem povezivanja i saradnje učenika i nastavnika. Edmodo svojim korisnicima nudi brojne mogućnosti kao što su: deljenje nastavnih sadržaja, razmena ideja, povezivanje sa drugim nastavnicima, deljenje poruka unutar grupa, individualni razgovori, deljenje slika i video-zapisa, zapisivanje aktivnosti u kalendaru, formiranje lične biblioteke sa važnim web-adresama i stranicama, praćenje rada učenika i objedinjavanje svih učeničkih radova na jednom mestu kao i kreiranje kvizova i anketa. Odgovori učenika se automatski statistički obrađuju, čime je povratna informacija trenutno obezbeđena. Mogućnost otvaranja korisničkih naloga na ovoj platformi imaju nastavnici, učenici i roditelji. Sa aspekta bezbednosti učenika, Edmodo, za razliku od drugih sličnih alata, nudi bezbedno okruženje za učenike jer ne postoji komunikacija unutar grupe u kojoj je isključen nastavnik. Na URL adresi https://srb.edmodo.com pristupamo srpskom poddomenu Edmodo (Slika 2.3). Slika 2.3 Ekranski prikaz srpskog poddomena Edmodo7 7 Dostupno na: https://srb.edmodo.com 87

Postoji nekoliko priručnika za upotrebu ove platforme. Izdvojili bismo uput- stvo ZUOV-a8 (Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije) i CARNeta9 (Hrvatske akademske istraživačke mreže). Claroline https://www.claroline.net/EN/index.html Claroline je stabilna, jednostavna i otvorena platforma za obrazovanje na daljinu. Može se besplatno preuzeti i instalirati. Široki spektar alata obezbeđuje rad mentora i polaznika kursa. Pomoću alata kao što su kalendar, dokumenti, forumi i slično moguće je koristiti platformu u različitim kontekstima. Platforma se koristi širom sveta. Pokrenuta je od strane Univerziteta Louvain (Belgija) 2001. godine. Kompatibilna je sa GNU/Linux, Mac OS i Microsoft Win- dows operativnim sistemima. Autori platforme Claroline uzeli su u obzir sledeće faktore u motivaciji pola- znika (učenika, studenata) kursa: 1) razumevanje sposobnosti koje će učenik u bu- dućnosti steći, interesi i vrednosti zadataka i osećaj doraslosti zadatku; 2) znanje o aktivnostima i zadacima koje je važno radi sticanja osećaja sigurnosti pri izvršavanju zadataka. Pored navedenog, na motivaciju veliki uticaj ima i jasno definisanje ciljeva, kao i naglašavanje važnosti sticanja novih znanja, veština i stavova. Slika 2.4 prikazuje web-lokaciju sa koje možete preuzeti ovu platformu. Slika 2.4 Ekranski prikaz web-strane platforme Claroline 8 Uputstvo je dostupno na: http://iktpetabg.weebly.com/uploads/3/7/1/0/37104233/edmodo. pdf 9 Uputsvo je dostupno na: http://www.carnet.hr/upload/javniweb/images/static3/91307/File/ ICT_Edu_Edmodo_prirucnik.pdf 88

ATutor http://www.atutor.ca/ ATutor je sistem za upravljanje učenjem otvorenog koda nastao u kanad- skom Centru za asistivne tehnologije u Torontu. Osnovu platforme ATutor čini baza podataka, web-server i programski jezik PHP. Platforma ATutor služi za kreiranje, objavljivanje i upravljanje sadržajima namenjenim za učenje na lokalnom računaru, u lokalnoj mreži ili na internetu. Instalacija ove platforme je jednostavna. Realizuje se u sedam koraka i teče brzo i lako10. Program se može preuzeti sa zvaničnog sajta (slika 2.5), na kome se nalazi opis programa. Postoji podrška za srpski jezik. Ono što ovom programu daje prednost u odnosu na ostale sisteme za upravljanje učenjem, jeste pri- stupačnost za osobe sa invaliditetom. Slika 2.5 Ekranski prikaz web-strane platforme ATutor 2.10. Metode procene plarforme za obrazovanje na daljinu Izbor optimalnog programskog sistema za obrazovanje na daljinu nije jednostavan, jer na softverskom tržištu postoji veliki broj komercijalnih i besplatnih aplikacija. Odluku o izboru LMS-a donosimo na osnovu procene naših potreba, mogućnosti i karakteristika programa. Važni su nam podaci o budućim korisnicima aplikacije (da li su to isključivo napredni korisnici i/ili korisnici sa osnovnom informatičkom pismenošću) i podržavanju standarda za razmenu podataka (npr. SCROM) itd. Jasna je potreba za metodom i kriterijumima kojima utvrđujemo karakteristike i upotrebljivost LMS-a. Kada se promišlja o kvalitetu obrazovne aplikacije obično se razmatraju dva aspekta upotrebljivosti – tehnički i pedagoški. Tehnička ili opšta upotrebljivost odnosi 10 Uputsvo za instalaciju na srpskom jeziku je dostupno na: http://eprints.rclis.org/12824/1/atutor- uputstvo-srpski.pdf 89

se na upotrebu digitalnog okruženja za obrazovanje, kao što su korisnički interfejs ili dizajn obrazovne aplikacije. Pedagoška upotrebljivost se odnosi na programe, sadržaj i zadatke koji podržavaju učenje učenika ili studenata sa različitim karakteristikama u različitom obrzovnom kontekstu, a prema odabranim nastavnim ciljevima. Autori piramide upotrebljivosti navode četiri nivoa upotrebljivosti LMS-a: •• tehničku upotrebljivost koja obuhvata pouzdanost servera, brzinu preno- sa podataka, tačnost HTML koda i dr.; •• opštu web upotrebljivost koja obuhvata: navigaciju, strukturu informaci- ja, prikaz sadržaja, pristupačnost itd.; •• akademsku upotrebljivost sa obrazovnim elementima: pedagoško-psi- hološki elementi, metodičko-didaktički i dr. •• kontekstualnu upotrebljivost koja obuhvata ishode učenja i zahteve koji se odnose na konkretan kurs (Muir et al., 2003). Metoda koju je koristio Referalni centar za alate u e-obrazovanju11 za ocenu LMS-a jeste Metoda ispunjenja velikog broja kriterijuma. Da li kriterijum uopšte postoji (DA ili NE) suština je ovog metoda. Kao instrument korišćena je ček-lista u kojoj su kriterijumi za ocenjivanje grupisani u sedam osnovnih kategorija: 1. Radna okolina studenta U okviru ove kategorije ocenjuje se: pristup materijalima, korisnički inter- fejs, pomoć, privatni prostor i postavke, asinhrona komunikacija (diskusio- ne grupe); asinhrona komunikacija: i-mejl; kalendar; sinhrona komunika- cija (diskusije); video-konferencijsko ćaskanje; pedagoški materijal. 2. Radna okolina autora materijala Stvaranje materijala; izbor izgleda interfejsa; izrada kursa; provera i samo- provera znanja; kalendar. 3. Radna okolina predavača i pedagoški alati Opšte karakteristike; informisanje studenata; rad sa grupama studenata; kurs; učestvovanje studenata; forumi; video-konferencijsko ćaskanje; pro- vera znanja studenata; prikupljanje studentskih radova. 4. Administracija Opšte karakteristike; prijava na sistem. 5. Zahtevi za domaće tržište Dijakritički znakovi (domaći); podrška (raspoloživa na maternjem jeziku). 11 Videti detaljnije u dokumentima Referalnog centra za alate u e-obrazovanju, Hrvatske akademske i istraživačke mreže – CARNet, 2005, dostupno na: http://www.carnet.hr/referalni/. 90

6. Tehnički preduslovi Klijentska platforma; serverska platforma. 7. Opšte karakteristike Svaka od navedenih kategorija ima više osnovnih kategorija koje sadrže odgovarajuće potkategorije. Korisnici ovu metodu smatraju dobrom iz sledećih razloga: 1) Moguće je navesti dovoljan broj kriterijuma kojima bi se sve aplikacije stavile u ravnopravan po- ložaj. 2) Nedostatak neke mogućnosti ne bi dovelo do velikih posledica na ukupan rezultat analize. 3) Analiza aplikacija je potpuno objektivna. 4) Budući da se analizira veliki broj kriterijuma, korisnik, a ne osoba koja radi analizu, bira one kriterijume koje smatra važnim. 5) Sve aplikacije mogu se meriti prema istim merilima, a korisnik odabira svoju prema samostalno definisanim kriterijumima. Npr. ne treba odvajati prezentacijske alate u odvojeni sklop kriterijuma. 6) U razumnom vremenu mogu se kvalitetno analizirati sve planirane aplikacije. 7) Nakon takve analize, sigurno je da su proverene baš sve tražene mogućnosti nekog softvera. 8) Moguće je brzo i lako ispra- viti grešku u analizi. 9) Moguće je kvalitetnije poređenje programa prema nekim vrlo uskim područjima koja su korisniku važnija. Na primer, kvalitetan rad sa kvizovima ili forumima. Primenom integralne metode vrednovanja, tehničke i pedagoške upotreblji- vosti programskog sistema učenja na daljinu i obrazovnih sadržaja, mogli bi se utvr- diti eventualni problemi upotrebljivosti. Prednosti i nedostaci zasnovani na mišljenju korisnika doprineli bi celovitoj slici upotrebljivosti sistema. 2.11. Osvrt na dosadašnja iskustva u Srbiji Okruženje obrazovanja na daljinu može znatno doprineti obrazovnim potrebama u 21. veku stimulisanjem opšteg prihvatanja koncepta znanja kao glavnog elementa društvenog razvoja i društvenog rasta. Intenzivno uvođenje informacionih tehnolo- gija u obrazovne procese postao je prioritet modernih visokoobrazovnih institucija širom sveta. U jednom od dokumenata Evropskog saveta12 kaže se da obrazovanje na daljinu nije paralelan proces, već je deo efikasne integracije IKT-a u obrazovanje i obuku. Zapadne zemlje su mnogo intenzivnije u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama (svojom ekonomijom, kulturom, geografskim uslovima itd.) razvijale ra- 12 Commision of The European Communities, eLearning – Designing tomorrow’s education, Communication from the commission, Brussels, 2000, dostupno na lokaciji: http://ec.europa.eu/ education/programmes/elearning/comen.pdf. 91

zličite oblike i forme e-učenja i obrazovanja na daljinu. U Jugiostočnoj Evropi razvoj programa obrazovanja na daljinu nije dovoljno podstican. U Srbiji su značajne inicijative razvoja učenja na daljinu otvorene kroz mogućnost podrške na projektima kao što su TEMPUS ili WUS. TEMPUS je program Evropske unije čija je namena da pomogne u tranzi- cionim i reformskim procesima kroz niz mehanizama koji se odnose na sektor vi- sokog obrazovanja (u okviru ovog programa, termin „univerzitet” odnosi se na sve tipove državno priznatih visokoškolskih institucija). Beogradska kancelarija Svetskog univerzitetskog centra (World University Service – Austrian Committe) uspešno sarađuje sa akademskom zajednicom u Sr- biji od 2000. godine. Od posebnog značaja za razvoj učenja na daljinu u našim aka- demskim okvirima je stručna i finansijska podrška programa (od strane Ministarstva inostanih poslova Republike Austrije) za razvoj e-učenja (eLearning program). Pro- gram podržava različite inicijative koje bi uz primenu obrazovne tehnologije vodile povećanju dostupnosti, fleksibilnosti, kvaliteta i troškovne efikasnosti studija. Jednu komponentu programa čini direktna finansijska podrška fakultetskim projektima za razvoj e-učenja. U Srbiji se obrazovanje na daljinu nije razvijalo na isti način i istim intenzite- tom kao u drugim zemljama, ali je sve više fakulteta i kompanija koje uvode neke od tehnologija e-učenja. U narednim redovima daćemo kratak pregled nekih iskustava razvoja i primene obrazovanja na daljinu kod nas. U okviru Univerziteta u Beogradu, kao organizaciona jedinica, formiran je Centar za elektronsko učenje i obrazovanje na daljinu. Fakultet organizacionih nauka (FON) u Beogradu počeo je da razvija obra- zovanje na daljinu prvo na postdiplomskim studijama, i to u početnom obliku sa di- gitalnim izdanjima udžbeničke literature, prezentacijama, video-materijalima. Tako su studentima odmah nakon završenog predavanja kompletan materijal i prezentacije dostupni putem interneta. Danas se na FON-u primenjuju različiti oblici obrazova- nja na daljinu, upotrebom platforme Moodle. Od 1999. godine na Institutu za histologiju i embriologiju „Aleksandar Đ. Kostić”, Medicinskog fakulteta u Beogradu, primenjuju se različite forme sinhronog i asinhronog učenja. Od drugog semestra školske 2004/05. godine, deo nastave iz histologije i embriologije počeo je da se izvodi u online formi pod nazivom Reticulum (slika 2.5) takođe uz pomoć Moodle-a. Implementacijom aplikacije Moodle, Pedagoško društvo Srbije stvorilo je mogućnosti da se izvedu seminari i tribine putem interneta. 92

Slika 2.5 Ekranski prikaz lokacije Reticulum (Izvor: http://reticulum.med.bg.ac.rs/moodle/) Viša škola za industrijski menadžment iz Beograda takođe koristi Moodle u eksperimentalnoj fazi kao i Elektrotehnička škola „Rade Končar” i Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu od školske 2004/05. godine moguće je studirati na daljinu. Studenti iz programa Studiranje na daljinu, u pogledu svojih prava i obaveza, u potpunosti su izjednačeni sa ostalim samofinansirajućim studen- tima, osim u pravu da pohađaju nastavu i u obavezi da polažu kolokvijum pre izlaska na ispit. Beogradska poslovna škola od školske 2002/03, kao odgovor na narastajuće potrebe za stalnim profesionalnim obrazovanjem studenata koji nisu u mogućno- sti da na klasičan način pohađaju studije, započinje svoj program studija na daljinu. Cilj je bio da se stvore uslovi za izvođenje nastave u punom obimu, bez studenata u učionici. Istraživanja su pokazala da su studenti koji studiraju po ovoj metodologiji više radoznali, disciplinovaniji, nezavisniji, motivisaniji i da postižu do 20 odsto bolji uspeh od studenata koji studiraju na tradicionalni način, u učionici, kažu u Beograd- skoj poslovnoj školi.13 Megatrend virtuelni univerzitet (MTVU)14 sastavni je deo privatnog univer- ziteta Megatrend. Osnovni obrazovni koncept na kome je zasnovan sistem učenja na daljinu mogao bi se okarakterisati kao vođeno otkrivanje. U okviru ovog koncep- ta, integrisani su različiti vidovi sticanja znanja. Svaki od njih doprinosi efikasnijem učenju. Sistem poseduje višestruke i međusobno povezane obrazovne kanale, savre- mena i kreativna rešenja, a neprekidno se dopunjuje i poboljšava na osnovu protoka informacija koje izviru tokom upotrebe. Pri razmatranju koncepta uključeni su i real- 13 Videti detaljnije na: http://www.bbs.edu.yu/Studije_na_daljinu/index.htm 14 Dostupno na: http://www.megatrend-edu.net/ins.php?i=9. 93

ni uslovi, prvenstveno ograničenja koja nameće internet, ali i korisnički zahtevi, kao što su jasnost koncepta i jednostavnost upotrebe. Višestruki vidovi sticanja znanja, koji se međusobno prepliću i podržavaju, ukomponovani su u celovitu intenet-platformu. Ispiti se odvijaju na klasičan način pred profesorom. Beogradski koledž kompjuterskih nauka (BCCS – Belgrade Colle- ge of Computer Sciences) svojim studentima omogućava učenje na daljinu pomoću sistema koji je projektovao Link group – Međunarodni centar za edukaciju i informa- tiku15. Njihov Sistem za učenje na daljinu (Distance Learning System – DLS) za- snovan je na korišćenju savremenih IKT u svim elementima procesa učenja. U izradi i razvoju ovog sistema učestvovali su i najbolji polaznici BCCS prethodnih godina. Osnovne prednosti korišćenja DLS-a u direktnoj su vezi sa karakteristikama sistema koji omogućava: krajnje jednostavne postupke korišćenja od strane svih učesnika; rad u intranet i internet varijanti; kreiranje, povezivanje i distribuciju kurseva i testo- va; definisanje uslova izvođenja obuke od strane korisnika; visok nivo interaktivnosti između aplikacije i korisnika; praćenje napredovanja korisnika kurseva; pristup mo- dulima sa bilo koje umrežene lokacije u skladu sa hijerarhijom pristupa; nezavisnost od serverskih platformi i softverskih alata (tehnologija Open Sources); prevazilaže- nje loše internet-infrastrukture u Srbiji; korišćenje bez posebnih zahteva za konfi- guracije radnih stanica i servera; korišćenje različitih Browser aplikacija; postizanje niske cene korišćenja po kursu za krajnjeg korisnika i povezivanje na postojeće baze podataka, postojeće ili nove informacione sisteme, odgovarajući sistem za strateško upravljanje ljudskim resursima, druge internet-lokacije, uvoz postojećih materijala za učenje ili materijala nezavisnih autora. 16 Za realizaciju projekta e-učenja, platformu je razvio Softlink – softverski sek- tor kompanije Link group d.o.o., i potpuno je domaći proizvod. Platforma je izgrađe- na po uzoru na vodeće svetske platforme za e-učenje. Kada je u pitanju akreditacija studijskih programa koji se realizuju na daljinu u Srbiji, akreditovano je više programa kako na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač RS, tako i na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač nije RS. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (2013) u Vodiču kroz akreditovane studijske programe 15 LINK group je vodeća srpska kompanija u oblasti pružanja usluga obrazovanja iz oblasti informacionih tehnologija i stranih jezika (kursevi, seminari, studije), projektovanja i implementacije informacionih sistema, izrade softverskih rešenja za upravljanje ljudskim resursima, elektronsko poslovanje na internetu i edukativnih softvera. Videti detaljnije na: http://www.link. co.yu/cms/preview/index.php 16 Dostupno na: http://cmsbccs.link-elearning.com/cms/preview/prikazInformacije.php?IDStran icaPodaci=122&jezik=lat. 94

na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji objavila je da su studijske programe na daljinu akreditovale sledeće visokoškolske ustanove: 1. Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu 2. Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu 3. Tehnički fakultet, Čačak 4. Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija, Beograd 5. Visoka tehnička škola, Beograd 6. Visoka tehnička škola strukovnih studija, Novi Sad 7. Visoka škola „Megatrend” u Beogradu, poslovne strukovne studije 8. Univerzitet „Singidunum”, Beograd 9. Univerzitet „Metropolitan”, Beograd 10. Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 11. Fakultet za uslužni biznis (FABUS), Sremska Kamenica. Na osnovu svega analiziranog moežemo reći da je u Srbiji najpopularnija i najrasprostranjenija LMS platforma Moodle, iako postoje institucije koje su razvile sopstveni LMS kao što je BCCS. Uvođenje obrazovanja na daljinu je izazov za svaku instituciju. Možemo reći da su u Srbiji prepoznati potencijali obrazovanja na daljinu, koje sa trendom razvo- ja informacionih i komunikacionih tehnologija gotovo svakodnevno dobijaju novu formu, pre svega u vidu novih multimedijalnih i interaktivnih elemenata i sadržaja. PRIMER IZ PRAKSE FERN UNIVERZITET IZ HAGENA (NEMAČKA) Otvoreni državni Univerzitet Hagenu17 osnovan je 1975. godine. Pravo na besplatno školovanje imaju svi građani (uključujući i strane državljane) od osamna- est godina, koji imaju adekvatni nivo obrazovanja i koji su položili test određenog nivoa znanja nemačkog jezika. Obrazovanje na daljinu u ovoj instituciji realizuje se putem internet- tehnolo- gija korišćenjem LMS platforme Moodle. Univerzitetska biblioteka u Hagenu orijen- tisana je na davanje visokokvalitetnih i pravovremenih usluga korisnicima. Štampani obrazovni materijali (udžbenici, priručnici, monografije i dr.), ali i e-materijali (na DVD nosaču podataka) dostavljaju se studentima poštom. Završni ispiti mogu biti 17 Videti detaljnije na: http://www.fernuni-hagen.de/english/profile/ 95

realizovani u nekom od Centara za studiranje ili u Hagenu. Centri za studiranje nala- ze se u Nemačkoj (69 centara), Austriji (5), Švajcarskoj (3) i Mađarskoj (1). Univerzitet u Hagenu obezbeđuje osnovne, master i doktorske studije. Tre- nutno na fakultetu studira preko sedamdeset šest hiljada studenata. Univerzitet ima četiri fakulteta: 1) Fakultet za društveno-humanističke nauke; 2) Fakultet za Mate- matiku i računarske nauke; 3) Fakultet za ekonimiju i poslovnu administraciju i 4) Pravni fakultet. PITANJA ZA DISKUSIJU 1. Opišite istorijat razvoja obrazovanja 9. Klasifikujte web-alate prema mode- na daljinu. lima učenja na daljinu. 2. Navedite karakteristike obrazovanja 10. Objasnite model instrukcionog di- na daljinu (izvedene iz definicija). zajna ADDIE. 3. Koje termine vezujemo za obrazo- 11. Opišete model komunikacije u vanje na daljinu? obrazovanju na daljinu. 4. Opišite Tejlorovu paradigmu obra- 12. Definišete osnovne kriterijume za zovanja na daljinu. uspešan kurs na daljinu. 5. Koji su događaji uticali na razvoj ob- 13. Navedite i opišite programske siste- razovanja na daljinu? me (platforme) za realizaciju obra- zovanja na daljinu. 6. Navedite i opišite elemente sistema obrazovanja na daljinu. 14. Opišete metode procene platforme za obrazovanje na daljinu. 7. Navedite prednosti i nedostatke ob- razovanja na daljinu u odnosu na 15. Kako se obrazovanje na daljinu re- tradicionalno obrazovanje. alizuje u Srbiji (opišite postojeća iskustva)? 8. Objasnite osnovni koncept web ori- jentisanog učenja. 96

VEŽBE NA INTERNETU 1. Posetite web-lokaciju Centra za elektronsko učenje i obrazovanje na daljinu: http://bg.ac.rs/sr/clani- ce/centri/EUOD.php Opišite osnovne ciljeve Centra. 2. Preuzmite dokument: Uticaj e-modela „5 koraka” na nastavničko modelovanje aktivne nastave uz prime- nu multimedije, autora Marine Petrović koji je do- stupan na: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0547- 3330/2016/0547-33301603647P.pdf a) Opišite prikaz modela nastave 5 koraka autora dr Marine Petrović. 97

b) Opišite ključne rezultate istraživanja dr Marine Petrović. KORISNE WEB-LOKACIJE Međunarodni savet za otvoreno učenje i obrazovanje na daljinu – ICDE (engl. International Council for Open and Distance Education) Međunarodni savet za otvoreno učenje i obrazovanje na daljinu (ICDE) promoviše učenje na daljinu u svetu, podržava razvoj obrazovnih sistema na nacionalnim, regionalnim i globalnim nivoima i doprinosi razvoju novih 98