OBRAZOVANJE NA DALJINU

jama. Strukturu rada (sadržaj) predlaže student, ali je konačno određuje u dogovoru i nakon savetovanja sa mentorom. Ovakva organizacija i način rada obezbeđuju sistematičnost izlaganja teme, uvid u temeljne probleme i područja o kojima je potrebno prikupiti dodatne podat- ke. Potrebno je podvući da je seminarski rad produkt ličnog rada studenta. Stil pisanja seminarskog rada Treba se pridržavati opštih principa: pismenosti, kulture i doslednog izla- ganja. Svaka rečenica treba da je povezana sa prethodnom. Naravno da je to nemoguće odmah postići. Iz tih razloga, zapisujemo ono što nam prvo padne na pamet. Zatim poboljšavamo, usavršavamo naše rečenice, sve dok ne budu logične i sažete (Laslo, 2015: 63). Nove revizije teksta (3-4 pregleda sa korekcijama) dovešće do funkcionalnog teksta. „Vaša prva verzija akademskog rada ne može biti – ne bi smela biti – vaš konačni proizvod” (Kuba, Koking, 2004: 15). Stručni radovi su informativni tekstovi namenjeni stručnoj javnosti, oni nisu ekspresivni – ne treba da sadrže izlive osećanja, uspomene i sl. Stil kojim pišemo treba da je jednostavan, rečenica kratka i jasna, bez suvišnih reči i stilskih ukra- sa. Cilj stručnog teksta je da informiše, a ne da pokaže autorovo jezičko umeće ili pesničke sposobnosti. Akademski rad pišite „na svoj način” imajući na umu da treba da bude primeren temi, vrsti rada (stručni rad, diplomski ili master rad i dr.) oblasti kojoj se piše i nauci kojoj pripada. Tehničko uputstvo za pisanje rada Tehničkom oblikovanju rada treba posvetiti veliku pažnju jer pregledno pri- premljen rad olakšava čitanje, i daje uvid u sistematičnost izlaganja i obrade izabra- noga predmeta rada. Seminarski rad je potrebno napisati u aplikativnom programu za unos i obradu teksta kao što je MS Word. Pored primerene sadržajne strukture seminarskog rada potrebno je da rad bude korektan u gramatičkom, pravopisnom, stilskom, ali i u tehničkom smislu. Parametri kojih se treba pridržavati tokom pisanja rada su: •• Format strane: A4. Margine (gornja, donja, leva i desna) iznose 2 cm. •• Tip fonta: Times New Roman – SR Serbian (Cyrilic, Serbia). •• Veličina fonta u seminarskom radu: Naslovi 14; Tekst u paragrafu 12; Tekst u sfusnoti 10 •• Prored u paragrafu: 1,5 bez uvlačenja prve linije. •• Poravnanje u paragrafu: Sa leve i desne strane (justify). 199

•• Numeracija strana: Pozicija (dno strane, desno) •• Tabele i slike: Veličina Fonta: 11, Italic – Tabele i slike koje su sastavni deo teksta potrebno je numerisati i dati im naziv na primer: Slika 10. Ekranski prikaz matične strane sajta Bezbednost mladih na mreži (dostupno na: http://www.microsoft.co.rs.obra- zovanje/pil/sigurnost/html/etusivu.htm) Pre svake tabele i slike dolazi poziv na datu tabelu ili sliku. (Kao osnovu za individualni istraživački rad polaznika koristili smo interaktivni sajt Bezbednost mla- dih na mreži (Slika 10), koji je obezbedio Majkrosoft u okviru programa Partner u učenju), a iza nje dolazi KOMENTAR iste. •• Fusnote: Fusnotama se označavaju citati, ključne misli, podele i drugi navodi koji su preuzeti od nekog autora. Označavaju se od rednog broja 1 i nalaze na dnu stranice. Fusnote se stavljaju na kraj rečenice (stavljaju se i na pojam ako se odnose samo na njega). Struktura akademskog rada Struktura rada je u funkciji koncepcije kandidata i mentora. Klasična, opšteprihvaćena forma akademskog rada je: •• naslovna strana (slika1) sa naslovom rada, •• sadržaj, •• uvodni deo, •• centralni deo koji se sastoji iz poglavlja, •• zaključna razmatarnja i •• literatura. Naslovna strana akademskog rada Naslov rada ne mora biti prvi korak u radu. Činjenica je da je to veoma težak deo posla. Iz tih razloga koristimo radni naslov. Prof. dr Dobrivoje Mihajlović bi rekao za naslov rada da je to „data reč” koja mora biti opravdana sadržajem rada. Dugački naslovi se ne preporučuju jer nisu prikladni. Naslov terba da bude kratak, jasan i skro- man (Laslo, 2015). On treba da izrazi sadržaj rada, njegove rezultate i zaključke. 200

Slika 1. Prikaz naslovne Slika 2. Sadržaj rada strane seminarskog rada Sadržaj rada Sadržaj rada sledi nakon naslovne strane. Sadržaj kao tekstualno numerički prikaz je od izuzetne važnosti i za autora i za njegove čitaoce (Slika 2.). Za autora je to orijentacioni plan rada, a za čitaoce putokaz. Uvod, zaključak, literatura i prilog (ako ga ima), ne podležu numeraciji. U zavisnosti od obima rada postoje dva do četiri glavna poglavlja i nekoliko potpoglav- lja (podtema). Svako poglavlje (glavna tema) ima nekoliko podtema (bar dve) ili ih uopšte nema. Npr. Poglavlje 1. Naziv prvog poglavlja ne može imati samo 1.1, već mora imati 1.1 i 1.2 Sadržaj mora održavati tematiku iz naslova seminarskog rada. Rad je potreb- no strukturirati tako da se prvo obrađuje tema uopšteno (definisanje pojma ili poj- mova, klasifikacija) a zatim se opisuje konkretan problem ili navodi primer (sistem- atizacija). Uvod Uvod treba da izražava naše motive, aktuelnost teme, predmet rada, svrhu, cilj i strukturu rada. U uvodni deo rada takođe spadaju i podaci o prethodnim rel- evantnim materijalima vezanim za temu, kao i definicije pojmova tj. uvođenje rel- evantne stručne terminologije koja će biti korišćena u nastavku rada. Važno je istaći da se u uvodnom delu rada borimo za pažnju čitalaca. Uvod treba da je dopadljiv i da kaže čitaocu šta će naći u ostatku rada. 201

Uvodni deo možemo podeliti na manje celine npr.: 1) određivanje teze (os- novne ideje) rada i razlozi za obradu teme uz nagoveštaj zaključaka do kojih se tokom istraživanja došlo; 2) kratak, informativan i funkcionalan pregled prethodnih znanja obrađenih u stručnoj literaturi na datu temu (prethodna relevantna literatura) i 3) definisanje ključnih termina koji čitaocu pomažu u razumevanju teksta. Potrebno je podvući da uvod pišemo na kraju rada tj. posle pisanja zaključka. Uvodni deo po obimu treba da iznosi 10–20% rada. U uvodu treba izbe- gavati fusnote i navođenje drugih autora. Uvod, kao i seminarski rad u celosti pišemo u trećem licu.2 Zaključak Zaključak izvodimo iz centralnog dela rada. On treba da pruži najvažnija rešenja i odgovore na postavljena pitanja. U zaključku sumiramo ono najznačajnije, što smo već rekli našim čitaocima. Treba poštovati ono što je već napisano i koristiti jasne rečenice. U zaključku se donosi rezime rada i sumiraju stavovi po sadržajnim celinama. Mehanizam koji se često koristi u pisanju zaključka je iznošenje onoga što se očekuje u budućnosti (najava daljeg razvoja u ovoj oblasti). Zaključak i uvod su u korelaciji i od ogromnog su značaja. Završni pasusi odslikavaju i daju odgovor na prve pasuse. U zaključku, posle svega napisanog, možemo izreći i svoje mišljenje. Ne treba iznositi nove činjenice. U zaključku treba izbegavati fusnote i navođenje drugih autora. Zaključna razmatranja treba da obuhvate 10–20% od teksta rada . Literatura Prikupljanje informacija iz literaturnih (bibliografskih) izvora (primarnih i/ ili sekundarnih) je ključni deo procesa istraživanja. Tim procesom ne bave se samo pisci istraživačkih radova već svi oni koji se usavršavaju u svojoj profesiji (nastavnici, psiholozi, pedagozi, lekari, vaspitači, novinari i dr.). U primarnu literaturu možemo svrstati: naučne radove, transkripte predavanja, upitnike, intervjue, privatnu doku- mentaciju tj. sve ono što se može smatrati informacijom iz prve ruke. Sekundarnu literaturu čine: priručnici bazirani na primarnim izvorima, izveštaji, analize, studije. U potrazi za relevantnom literaturom možemo koristiti bibilotečke3 i inter- net-resurse. 2 Kao što je pisano i ovo uputstvo. 3 Imajte u vidu da se pri pisanju akademskih radova (stručnih, diplomskih, master, doktorskih) ne smete ograničiti isključivo korišćenjem biblioteke na matičnom fakultetu. Pored Univerzitetske 202

U biblioteci možemo konsultovati: 1) bibliotečki katalog koji je organizovan po ključnim pojmovima; 2) udžbenike iz odabranog predmeta ili drugih oblasti koje mogu biti relevantne za naš rad; 3) časopise koji mogu biti relevantni za naš rad i dru- ge literaturne izvore koji mogu biti od koristi (leksikoni, enciklopedije, rečnici i sl.). Veliki broj naučnih i stručnih časopisa imaju tzv. elektronska izdanja, to jest, mogu se preuzeti putem interneta u elektronskoj formi. Pristup nekima od njih je komercijalan (što znači da je neophodno pretplatiti se na iste kako biste imali pristup svim materijalima koji se nude u elektronskoj formi), dok su drugi besplatni. Zatim, značajan broj autora u elektronskoj formi omogućava preuzimanje zbornika radova na određene teme. Svako korišćenje podataka iz literature treba da bude naznačeno u fusnotama po pravilima koja se koriste u akademskom pisanju. Ne smemo zabo- raviti da se izvori informacija sa interneta4 moraju dokumentovati baš kao i izvori u štampanom formatu. Literatura sledi nakon zaključka, na posebnoj strani koja se ne numeriše. U spisku literature navode se samo reference na koje se student poziva ili koje je analizirao. Mentor procenjuje da li je korišćena literatura relevantna za građenje teorijsko-pojmovnog okvira i istraživanje problema. Takođe, obratite pažnju na starost izvora koje koristite.5 Spisak literature prilažemo po azbučnom redu ako je rad pisan ćirilicom, odnosno po abecednom redu ako je rad pisan latinicom na sledeći način: KNJIGA Sahlberg, P. (2011). Finnish Lessons. What can the world learn from educa- tional change in Finland? New York: Teacher College Press, Teachers College, Co- lumbia University. Radovanović, I., Radović, V. Ž. i Tadić, A. (2009). Inovacije u nastavi – bibli- ografija radova (1983–2008). Beograd: Učiteljski fakultet. POGLAVLJE U KNJIZI Havelka, N. (2001). Udžbenik i različite koncepcije obrazovanja i nastave. U: Trebješanin, B. i Lazarević. D. (ur.). Savremeni osnovnoškolski udžbenik (31– 58). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. biblioteke „Svetozar Marković” i Narodne biblioteke u Beogradu, često će vam od koristi biti i biblioteke drugih fakulteta na Univerzitetu ili drugih katedara. Svaka biblioteka poseduje katalog knjiga, časopisa i svih ostalih štampanih materijala koje nudi svojim članovima. 4 Vikipediju ne treba citirati. Videti detaljnije na: Williams Colledge Libraries, Should I use or cite Wikipedia? Probably not., dostupno na: http://library.williams.edu/citing/wikipedia.php 5 Pogotovo kada je u pitanju oblast Obrazovna tehnologija. 203

ČLANAK U ČASOPISU Gašić Pavišić, S. (2009). Znanja i uverenja budućih učitelja o vršnjačkom na- silju među učenicima. Inovacije u nastavi, 22 (4), 71–84. PRILOG U ZBORNIKU Ristić, M. (2009). Vrednovanje znanja učenika u sistemu e-učenja. Inovacije u osnovnoškolskom obrazovanju – vrednovanje (522–530). Beograd: Učiteljski fa- kultet. WEB-DOKUMENTI Kallestad, J. and Olweus, D. (2003). Predicting Teachers and Schools Imple- mentation of the Olweus Bullying Prevention Program: A Multilevel Study. Preven- tion and Treatment, Vol. 6, No. 2. Retrieved May 18, 2000. from www: http://www. vanguard.edu/psychology/apa.pdf. Internet World Stats (2012). ”Internet Usage in Europe: Internet User Stati- stics & Population for 53 European countries and regions“, posećeno 30. juna 2012. godine, http://www.internetworldstats.com/stats4.htm. Prilikom izrade seminarskog rada preporuka je da student pored osnov- ne literature koristiti i dopunsku (min. 2-3 izvora koje profesor nije preporu- čio). Za svaki argument ili faktički podatak koji nađete u literaturi potrebno je da navedete izvor (sem ako se radi o nekim opšte poznatim podacima). Citati moraju biti obeleženi znacima navoda ili posebnim slovima (italik). Prepričavanje tuđih rečenica, ideja ili dela (parafraziranje) ne stavlja se pod znake navoda, niti se obeležava posebnim načinom pisanja, ali se pozivamo na delo iz koga parafraziramo tekst. Upućivanje na literaturu ne može biti u podnaslovu ili naslovu rada. Citiranje ili parafraziranje označavamo u tekstu ili fusnotama. Navođenje jednog autora u tekstu: (Laslo, 2015, str. 12) ili (Laslo, 2015:12) ili (Laslo, 2015) ili Laslo (2015) U literaturi: Laslo P. (2015): Naučna komunikacija, Centar za promociju nauke, Beograd Ako postoji dva ili tri autora, pišu se prezimena svih. Navođenje dva ili tri autora u tekstu: (Banđur, Kundačina, 2007, str. 24) 204

U literaturi: Banđur V., Kundačina M. (2007): Akademsko pisanje, Učiteljski Fakultet, Užice Navođenje više od tri autora u tekstu: (Džigurski, i dr., 2013, str. 77) ili (Džigurski i sar., 2013) U literaturi: Džigurski, S., Simić, S., Marković, S., Šćepanović, D. (2013), Istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u školama u Srbiji, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kabinet potprecednice Vlade za evropske inte- gracije, Beograd. Preuzimanje tekstova, misli, stavova iz teksta drugog autora u svom tekstu, ali bez obeležavanja citata i imena autora je intelektualna krađa ili plagijarizam. Plagijari- zam može dovesti do sprovođenja postupka utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova koji je definisan pravilnikom koji je doneo Senat Univerziteta u Beogradu (2016). Svaki član akademske zajednice dužan je da poštuje prava intelek- tualne svojine i očuva integritet akademske zajednice. Odgovor na pitanje kako izbeći zamke plagijarizma i da li postoji jednostavan i lak način da sakupljenu literaturu sačuvamo, organizujemo i automatski unesemo u naš rad, možemo pronaći u vodiču Citiranje literature i bibliografski alati, (Univerzitet- ska biblioteka „Svetozar Marković”, 2016.) 6.4. Master rad Master rad je samostalan rad studenta. Iza dobro napisanog master rada uvek stoji dobar čitalac.6 Student u master radu treba da pruži dokaze da se uspešno služi me- todama u stručnom ili naučnom radu, u izlaganju rezultata istraživanja, kao i da je sposoban da izvodi zaključke na osnovu tako izvedenih istraživačkih zadataka. Re- zultati izneti u master radu treba da predstavljaju doprinos sistematizaciji naučnih ili stručnih zadataka i postojećih rešenja za oblast Obrazovna tehnologija, kao i rešavanju aktuelnog naučnog ili stručnog zadatka koji je postavljen kao cilj rada. Student Učiteljskog fakulteta prema Članu 10. Pravilnika (Učiteljski fakul- tet, 2013, str. 4) stiče pravo da prijavi temu master rada u decembru mesecu školske 6 O akademskom čitanju i pisanju videti detaljnije na: http://147.91.1.17/~careers1/stranice/ uploads/1597995Prirucnik%20akadeskog%20pisanja%20i%20izrazavanja.PDF 205

godine u kojoj je upisan. Mentor može da vodi najviše 10 studenata master studija istovremeno. Student (kandidat), u dogovoru sa predmetnim nastavnikom, predlaže odgovarajućoj katedri temu master rada i mentora. Student prijavljuje temu master rada na obrascu koji se nalazi na sajtu Fakulteta i u studentskoj službi. Prilikom prija- ve teme master rada, student prilaže: 1. prijavu teme master rada sa molbom za određenje mentora (prijavu pot- pisuje mentor) 7, 2. biografiju kandidata (500 do 800 slovnih mesta sa razmakom), 3. bibliografiju, 4. teorijsko-metodološko obrazloženje teme master rada sa relevantnom li- teraturom (3000–5000 slovnih mesta sa razmakom)8, 5. izjavu o akademskoj čestitosti.9 Po završetku pisanja master rada, student predaje po jedan primerak odštam- panog rada ili šalje elektronsku verziju mentoru i članovima Komisije za odbranu rada na pregled. Po dobijanju saglasnosti od strane mentora i članova komisije, rad se koriči u potreban broj primeraka (4) i predaje studentskoj službi. Piše se Izveštaj o završenom master radu. Potrebno je priložiti i primerak rada u digitalnom obliku, iskljucivo na kompakt-disku (CD) u PDF formatu. Obim master rada, prema Članu 12. Pravilnika ne može biti manji od 100.000 karaktera (sa razmakom) osnovnog teksta. Korišćena literatura master rada obavezno sadrži najmanje 15 referenci, od kojih najmanje 10 jesu naučne monografije i/ili naučni radovi objavljeni u naučnim časopisima ili naučnim zbornicima. Komisija podnosi izveštaj o master radu šefu nadležne katedre i predsedniku Nastavno-naučnog veća Fakulteta u roku od 20 dana od dana predaje master rada. Student stiče pravo odbrane master rada najranije tri, a najkasnije deset dana od dana prihvatanja izveštaja od strane šefa nadležne katedre i predsednika Nastavno-nauč- nog veća. 7 Dostupno na: http://www.uf.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/04/PRIJAVA-TEME- MASTER.pdf 8 Teorijsko metodološko obrazloženje treba da sadrži: 1) Naslovnu stranu; 2) Predmet istraživanja; 3) Cilj istraživanja; 4) Opštu i pomoćne hipoteze; 5) Način i metode istraživanja; 6) Očekivani doprinos istraživanja; 7) Očekivane rezultate istraživanja; 8) Sdržaj master rada i 9) Literaturu 9 Izjava o akademskoj čestitosti, autorstvu obavezuje svakog studenta da će poštovati prava intelektualne svojine drugih. 206

6.5. Protokol odbrane master rada Odbrana master rada je usmena i javna. Odbrana se odvija po standardnom proto- kolu: 1. Predsednik komisije otvara postupak odbrane informišući prisutne o studentu i odluci Nastavno naučnog veća o prihvatanju teme i članova Komisije za odbranu. 2. Predsednik komisije poziva studenta da izloži rad u trajanju najviše do 15 minuta.10 3. Nakon izlaganja studenta, Predsednik poziva članove Komisije da daju mišljenje o master radu i postave pitanja u trajanju od 10 do 15 minuta. 4. Student odgovara na postavljena pitanja (od 10 do 15 minuta), nakon čega se članovi Komisije ili student povlače, a Komisija donosi odluku. 5. Članovi Komisije za odbranu jednoglasno ili većinom glasova donose od- luku o uspešnosti odbrane master rada11 i potpisuju Zapisnik o odbrani. 6. Predsednik javno saopštava odluku Komisije za odbranu master rada i za- ključuje postupak odbrane master rada. 7. Potpisani Zapisnik Predsednik predaje studentskoj službi. 8. Sadržaj 10 Potrebno je da student pripremi prezentaciju odbrane prema uputstvu mentora. Za odbranu iz Obrazovne tehnologije neophodno je pripremiti prezentaciju prema uputsvu M. Ristić, Kako se pravi uspešna prezentacija. Student izlaže glavne ciljeve i rezultate istraživanja (ne treba prepričavati sadržaj master rada) 11 Ocena master rada: 5 – ne zadovoljava minimalne kriterijume; 6 – zadovoljava minimalne kriterijume; 7 – dobar, ali sa značajnim nedostacima; 8 – vrlo dobar, ali sa primetnim greškama; 9 – odličan sa ponekom greškom; 10 – izuzetan sa neznatnim greškama. 207

PRIMERI IZ PRAKSE I PREPORUKE KAKO PISATI AKADEMSKI RAD Pisanje akademskih radova je zahtevno. Na datoj web-lokaciji (https://www. youtube.com/watch?v=liyFKUFCQno) možemo pogledati predavanje prof. Tim Wilsona sa Oksforda (Velika Britanija) koji govori o ovoj važnoj temi. PREPORUKA ZA ČITANJE: 1. Banđur V., Kundačina M. (2007). Akademsko pisanje. Učiteljski fakultet. Užice. str. 376. 2. Laslo P. (2017). Naučna komunikacija – Praktični vodič. Beograd. Centar za promociju nauke. str. 236. 3. Kuba L., Koking Dž. (2004). Metodologija izrade naučnog teksta – Kako se piše u društvenim naukama. CID Podgorica, Romanov Banja Luka. str. 214. KAKO NE TREBA PISATI AKADEMSKI RAD U primerima koji slede možemo uočiti karakteristične greške u radovima koje nastaju najčešće kada studenti ne prouče uputstvo za akademsko pisanje rada. 208

Primer 1. Primer 2. Primer 3. Primer 4. Primer 5. Primer 6. Primer 7. 209

NAJČEŠĆE GREŠKE KOJE SE JAVLJAJU U AKADEMSKIM RADOVIMA ▶▶ Uvodni deo nije dobro napisan (prepun je opštih mesta i tuđih misli). ▶▶ Sadržaj rada nije pregledan. ▶▶ U radu nije navedena korišćena literatura ili nije pravilno navedena. ▶▶ Navođenje vikipedije. ▶▶ Navođenje literature koja je za oblast digitalnih tehnologija potpuno za- starela. ▶▶ Tekst ispod podnaslova nije odgovarajući. Naslovi su data reč. ▶▶ Veliko poglavlje u kome je citiran samo jedan autor (Citiranje više autora je poželjno). ▶▶ Rečenice u paragrafu nemaju smisla ili se ne uklapaju u celokupan tekst. ▶▶ Stranice nisu numerisane (numeracija stranica je obavezna). ▶▶ Margine su prevelike ili premale (pogledati uputstvo). ▶▶ Veličina slova u tekstu je prevelika (pogledati uputstvo). ▶▶ Reči spojene (između reči obavezno staviti razmak space, pre znakova in- terpukcije ne treba stavljati razmak, već nakon znaka interpunkcije). ▶▶ Ispod tabele nije naveden naziv i izvor preuzimanja. ▶▶ Nema zaglavlja i podnožja strane. ▶▶ Upotreba različitih fontova. ▶▶ Tekst obiluje pravopisnim, slovnim i tehničkim greškama. ▶▶ Ispod fotografije nije naveden naziv i izvor preuzimanja. ▶▶ Zaključak nije dobro napisan (često je samo kopiran deo rada u zaključak, nabrojano nekoliko teza bez povezivanja i zaključnog razmatranja). ▶▶ Literatura nije sortirana. ▶▶ Mešanje različitih stilova u navođenju literature. ▶▶ U radu ima veliki broj skraćenica koje nisu navedene u listi skraćenica. ▶▶ Problem konverzije iz latinice u ćirilicu. ▶▶ Rad je prepun kolokvijalnih izraza umesto stručnih. 210

PITANJA ZA DISKUSIJU 1. Zašto pišemo akademske radove? 7. Šta čini primarnu a šta sekundarnu 2. Šta je cilj pisanja akademskog rada? literaturu koju koristimo pri izradi 3. Kako biramo temu akademskog akademskog rada? rada? 8. Kada pišemo uvod akademskog 4. Na koji način izrađujemo akadem- rada? ski rad? 9. Navedite i opišite strukturu aka- 5. Šta podrazumevamo pod stilom pi- demskog rada. sanja akademksog rada? 10. Navedite najčešće greške u aka- 6. Šta sadrži tehničko uputstvo za pi- demskim radovima. sanje akademskog rada? VEŽBE NA INTERNETU 1. Posetite web-lokaciju Univerzitetske biblioteke „Sveto- zar Marković” (http://www.unilib.rs/sadrzaji/fondovi/b-fond/). a. Šta sadrži B-fond Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”? 2. Posetite web-lokaciju Digitalne biblioteke Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (http://www.fil. bg.ac.rs/lang/sr/biblioteke/digitalna-biblioteka/). b. Opišite cilj projekta Digitalna biblioteka. 211

KORISNE WEB-LOKACIJE Biblioteka grada Beograda http://www.bgb.rs/ Narodna biblioteka Srbije https://www.nb.rs/ Biblioteka Doma kulture Studentski Grad  http://www.dksg.rs/bibliotekaUrednik.php Biblioteka Srpske akademije nauke i umetnosti https://www.sanu.ac.rs/Biblioteka/Biblioteka.aspx 212

Literatura Banđur V., Kundačina M. (2007). Akademsko pisanje. Užice. Učiteljski Fakultet. Jurčić A. (2010): Kako uspešno čitati i pisati, American Councils, Retreived from: http://147.91.1.17/~careers1/stranice/uploads/1597995Prirucnik%20 akadeskog%20pisanja%20i%20izrazavanja.PDF Kleut M. (2008). Naučno delo od istraživanja do štampe. Novi Sad. Akademska knjiga. Kuba L., Koking Dž. (2004): Metodologija izrade naučnog teksta, Cid, Podgorica, Romanov, Banja Luka. Laslo P. (2015). Naučna komunikacija. Beograd. Centar za promociju nauke. Mihailović D. (1999). Metodologija naučnih istraživanja. Beograd. FON. Milosavljević N. (1989). Osnovi naučno-istraživačkog rada. Beograd. Naučna knjiga. Ristić M. (2000): Kako se piše diplomski rad, Retreived from: http://www.uf.bg.ac.rs/uf.bg. ac.rs/portal/obrazovna_tehn/download/KakoSePiseDiplomskiRad.pdf Šamić M.(1988). Kako nastaje naučno djelo. Sarajevo. Svjetlost. Senat Univerziteta u Beogradu (2016): Pravilnik o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova, Godina LIV, broj 193, 10. jul 2016; Retreived from: http://bg.ac.rs/files/sr/univerzitet/univ-propisi/Pravilnik-neakademsko-pisanih- radova.pdf Učiteljski fakultet (2013). Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upisa i studiranja na master studijama. Retreived from: http://www.uf.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2013/10/ Pravilnik-master.pdf Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” (2016). Citiranje literature i bibliografski alati. Retreived from: http://unilib.libguides.com/content. php?pid=441025&sid=3611087 Williams Colledge Libraries, Should I use or cite Wikipedia? Probably not., Retreived from: http://library.williams.edu/citing/wikipedia.php 213



Pojmovnik ADSL Tehnologija za veoma brzi prenos podataka. ADSL koristi postoje- će UTP bakarne kablove za veoma brzu digitalnu komunikaciju iz- Agilni razvoj među telefonske centrale i pretplatnika. ADSL podatke šalje asime- Agregatori trično, što znači da je prenos brži u jednom smeru nego u drugom. Attachment Metod razvoja softvera koji obezbeđuje funkcio- Autorizacija nalnost putem brzih ponavljanja, pomoću česte ko- Autorska prava munikacije, razvoja, testiranja i isporuke. Baner Web-sajtovi koji su kolekcije sadržaja drugih web-sajtova. Biometrija Datoteka koja se šalje uz e-mail. Može biti tekst, slika, animaci- Bitmap ja, zvuk, film i dr. Može biti i skup komprimovanih datoteka. Postupak kojim se na osnovu potvrđenog identite- Bits per second ta utvrđuje koja prava i privilegije ta osoba ima. Prava zagarantovana zakonom koja garantuju stvarao- cu intelektualne svojine doživotno vlasništvo nad svoji- nom u periodu od sedamdeset godina posle smrti. Elektronska oglasna tabla koja obično sadrži kratke tekstual- ne ili grafičke poruke koji promovišu proizvod ili uslugu. Nauka i tehnologija koje omogućavaju autentifikaciju. Način čuvanja grafičkih informacija u memoriji; bit koji je pridru- žen svakoj tački (elementu slike) na ekranu pokazuje da li je odgo- varajuća tačka uključena ili isključena. Bit mapa sadrži bit za svaku tačku na ekranu i omogućava veću rezoluciju zato što svaka tačka ili piksel na ekranu može da se adresira. Veći broj bitova može da se iskoristi za opis boje, jačine i drugih svojstava svake tačke slike. BMP – Ekstenzija za datoteke koje predstavljaju slike. Jedinica za brzinu prenosa podataka. 215

Blended Learning Mešovita, hibridna ili kombinovana nastava predstavlja okruženje za učenje zasnovano na različitim varijantama kla- sičnih predavanja (licem u lice) i elektronskog učenja sa ci- ljem da se oblikuje što delotvornije i za učenike/studente stimulativnije (obogaćenije) okruženje za učenje i razvoj. Blogosfera Termni koji označava milione blogova na webu. Bluetooth Tehnologija koja omogućava komunikaciju na krat- kom rastojanju između bežičnih uređaja. Browser Pretraživač za pregled sadržaja interneta. Cable modem Kablovski modem je širokopojasni uređaj za inter- net koji prima podatke posredstvom kabla TV sistema. Može da bude jednosmerni uređaj (koji za biranje i sla- nje koristi uobičajeni modem) ili dvosmerni uređaj. CBT – Computer Kompjuterski podržano vežbanje (učenje). Based Training Client/server Vrsta mreže kod koje je svaki računar bilo server sa određenim deljenjem resursa sa klijentima, bilo kli- jent koji može da pristupa resursima na serveru. Compressed file Datoteka čija je veličina smanjena korišćenjem po- stupka ili postupaka za komprimovanje. Crv (Worm) Segment računarskog koda koji izvršava zlona- merne akcije i sam se umnožava i širi. Dezinfekcija računara Uklanjanje virusa. Digitalna kom- Odnosi se na osposobljenost za sigurnu i kritičku upotre- petencija bu IK za rad, u ličnom i društvenom životu kao i u komu- nikaciji. Njeni ključni elementi su osnovne IKT veštine i sposobnosti: upotreba računara za pronalaženje, procenu, skladištenje, stvaranje, prikazivanje i razmenu informaci- ja, kao i razvijanje saradničkih mreža putem interneta. Digitalna piraterija Pravljenje ilegalnih kopija informacija za- štićenih autorskim pravima. Distribuirano učenje Termin kojim se učenje više naglašava od tehno- logije ili razdvojenosti predavača i polaznika. Na- stavu je moguće izvoditi i van učionica. DNS – Domain Internet-servis koji prevodi imena domena u brojčane IP Name System – Ser- adrese. Svaki put kada koristite ime domena, DNS ser- vis imena domena ver mora da ga prevede u odgovarajuću IP adresu. Domen Domen i poddomen čine elektronsku adre- su dobavljača internet usluga. E-commerce Usluge koje omogućuju jednostavnu kupovi- nu robe korišćenjem interneta 24 sata dnevno.

EDI – Electronic Elektronska razmena strukturiranih podataka ko- Data Interchange jom se omogućuje efikasnije poslovanje i veća sigur- nost podataka u odnosu na elektronsku poštu kao pred- Ekspertni sistem stavnika razmene nestrukturiranih podataka. E-learnig Informacioni sistem koji pokušava da simulira rad čoveka eksperta. E-učenje je paradigma učenja zasnovana na primeni informaciono- Elektronska pošta komunikacionih tehnologija (IKT). Američka asocijacija ASTD End User Licence e-učenje definiše rečima „nastavni sadržaj ili aktivnosti u učenju Agreement isporučene ili omogućene uz pomoć elektronske tehnologije”. Ergonomija Usluga interneta kojom se obezbeđuje razmena tekstova, Ethernet slika, programa između udaljenih računara (E-mail). Korisnički ugovor o licenci. Zakonski ugovor između autora Etika ili izdavača softverske aplikacije i korisnika s obzirom na us- Extension love distribucije, dalje prodaje i ograničenja upotrebe. Nauka o prilagođavanju opreme, mašina i radnog okruženja ljuds- File kim potrebama tako da radno okruženje bude bezbedno i sigurno. Firewall Vrsta mrežnog protokola koji je krajem sedamdesetih godina Flipped Classroom razvio Bob Metcalf iz firme Xerox, a koji je podržala IEEE. Jedan je od najstarijih LAN komunikacionih protokola na Freeware tržištu personalnih računara. Ethernet mreža koriste proto- FTP – File Tran- kol sa otkivanjem sukoba za održavanje sadejstva priključenih sfer Protocol računara. Ethernet je propisan standardom IEEE 802.3. Hipertext Termin koji se odnosi na pitanja pravilnog i nepravilnog, služi nam kao odrednica da oblikujemo svoje ponašanje. Ekstenzija predstavlja skup od tri simbola kojim se definiše vrsta programa (.exe – izvršni programi, *.txt – tek- stualni programi, .jpg – grafički programi itd.). Pojam kojim se označava program ili datoteka. Sistem koji treba da spreči neovlašćeni pris- tup privatnoj mreži ili iz nje. Obrnuta učionica je pedagoški model koji omogućava da stu- denti pristupaju različitim digitalnim nastavnim sadržajima sa ciljem da na času ostane više vremena za praktične aktivnosti kao što su diskusije, rešavanje specifičnih problema i dr. Besplatan softver koji se može trajno koristiti. Protokol za prenos datoteka udaljenih računara. Može da se koristi za prijem podataka sa servera bez otvo- renog korisničkog naloga na tom serveru. Tekst u kojem se mogu definisati reči putem kojih se ostvaruje veza sa drugim dokumentima (model raz- granate organizacije i predstavljanja informacija).

History list Spisak svih Web-adresa koje ste posećivali (pretraživali). Home page Strana na internet-pretraživaču koja se prva po- HTML – HyperText javljuje nakon aktiviranja pretraživača. Markup Language Jezik za označavanje hiperteksta – hipertekstualni jezik kojim se obezbeđuje višeslojno povezivanje dokumenata. HTML HTTP – HyperText je zasnovan na parovima oznaka (engl. tag) koji omogućava- Transfer Protocol ju mešanje grafike sa tekstom, promenu teksta i stvaranje hi- IDL – Interactive pertekst dokumenta sa vezama ka drugim dokumentima. Distance Learning Set pravila koja omogućuju razmenu poda- IKT – informaci- taka između web-hosta i korisnika. ono-komunikaci- Interaktivno učenje na daljinu korišćenjem računarskih mreža. one tehnologije Obuhvataju računarski hardver i softver i sredstva elektronske komunikacije koja se koriste za prikupljanje, obradu, čuvanje i razmenu informacija, uključujući odgovarajuće sadržaje i usluge. Informacija Organizovana, smislena i upotrebljiva interpretacija podataka. Informaciona Metode i sredstva koja se primenjuju u prikupljanju, pre- tehnologija nosu, obradi, skladištenju i prikazivanju informacija. Informacioni sistem Sistem čiji je zadatak da uz minimalne troškove obezbedi po- trebne informacije svim korisnicima u svakom trenutku. Informatika Nauka koja se bavi prikupljanjem, prenosom, obradom i skladištenjem podataka i korišćenjem informacija. Intelektualna svojina Svojina koju su stvorili pojedinci ili preduzeća i koja je zaštićena zakonima o zaštiti poslovnih tajni, patenata i autorskih prava. Interface Međuveza između računara i osobe koja pokušava da radi s njim. Internet Globalna računarska mreža internet potiče od mreže koju je 1969. godine osnovalo odeljenje za odbranu SAD (Department of De- fense). I vi možete da se povežete na internet preko mnogobrojnih službi kao što su CompuServe, BIX i America Online ili preko lokalnih dobavljača inetnet-usluga (engl. Internet service provi- ders). Internet računari koriste komunikacioni protokol TCP/IP. Postoji nekoliko miliona matičnih računara na internetu. Matični računar je mainframe računar, mini računar ili radna stanica koja neposredno podržava međumrežni protokol (IP u TCP/IP). Internet Explorer (IE) Mikrosoftov niz programa za pretraživanje weba za Windows i Mackintosh računare. Većina web-loka- cija je optimalizovana, tako da radi najbolje sa računa- rima koji koriste novije verzije Internet Explorera. Interpreter Program koji obezbeđuje simultano prevođe- nje programskih linija na mašinski jezik. 218

Intranet Privatna mreža kompanije bazirana na internet tehnologiji. IP address Adresa internet protokola. (IP adresa) Identifikator ra- čunara ili uređaja u TCP/IP mreži. Format IP adrese je IRC – Internet 32-bitna numerička adresa, napisana u obliku četiri bro- Relay Chat ja između 0 i 255 razdvojena tačkama. Protokol TCP/ ISDN – Integra- IP usmerava poruke na osnovu IP adresa odredišta. ted Services Di- Virtuelni razgovor preko interneta (kucanjem poruka na tastaturi). gital Network Integrisane usluge digitalnih telefonskih mreža – veoma brze ISP – Internet Ser- telekomunikacione linije. Međunarodni telekomunikacioni vice Provider standard koji omogućava komunikacionom kanalu da prenosi ITV digitalne podatke istovremeno sa glasom i video-informacijama. Java Preduzeće koje računarskim korisnici- ma obezbeđuje pristup Internetu. JPEG Interaktivna televizija – Televizor sa tastaturom, skladišnim kapa- citetom i mogućnosti slanja i prijema velike količine informacija. LAN mreža – Local Predstavlja jednostavan, bezbedan objektno-orijentisan Area Network programski jezik visokih performansi. The Lightweight Licenca Java Game Library (LWJGL) predstavlja softversku bibli- LMS – Learning Ma- oteku otvorenog koda za programere digitalnih igara. nagement System Joint Photographic Experts Group, Međunarodni konzorcijum Lossy compresion hardverskih, softverskih i izdavačkih krugova, koji je pod patro- natom ISO-a odredio opšte standarde za digitalnu kompresiju i dekompresiju nepokretnih slika u računarskim sistemima. JPEG komprimuje podatke u razmeri od oko 20:1 pre nego što se pojavi vidljivo pogoršanje slike. To je standard za kompresiju za gubitkom podataka koji je prvobitno predviđen za nepokretne slike, ali može da komprimuje i video-zapis u realnom vremenu (30 kadrova u sekundi) i animaciju. Kompresija sa gubitkom podataka trajno zanemaruje nepotrebne podatke, uz neznatan gubitak preciznosti. Datoteke sačuvane u formatu JPEG nose oznaku .jpg ili .jpeg Lokalna računarska mreža. Ethernet, Fast Ethernet, Gigabit –ethernet i Wireless Ethernet se koriste za LAN u kancelari- jama, dok kućne lokalne mreže mogu da budu Ethernet, Fast Ethernet, HomePNA, Home RF ili Wi-Fi Wireless Ethernet. Pravo na korišćenje softverskih aplikacija. Programski sistem tj. platforma za obrazovanje na dalji- nu – upravlja svim segmentima nastave na daljinu. Postupak komprimovanja kojim se postiže najpogodnije sma- njenje količine podataka, zanemarivanjem ponovljenih i ne- potrebnih informacija u datoteci slike, MP3, MPEG i JPEG su popularni primeri kompresije sa gubitkom informacija 219

Mainframe računar Centralni računar, veliki računar, glavni deo računarskog sistema – najbrža i najskuplja klasa računara koji ima- MOOC – Massive ju velike mogućnosti za obradu podataka. open online course Masovni otvoreni internet (online) kursevi su besplatni in- ternet kursevi koji pružaju podršku pri učenju i otvoreni su Motherboard svima koji imaju pristup internetu. Cilj ovih kurseva je da Multimedija povežu polaznike iz celog sveta sa stručnjacima iz određene Netiquette  oblasti, ali i da podstaknu njihovu međusobnu interakciju. Network (matična ploča) Glavna pola sa elektronskim kolima u računaru. Zove se i planer, system board ili backplane. Node Integracija teksta, slike, zvuka i filma u jedinstven sistem. Obrazovanje Kultura (bonton) na internetu, pravila lepog ponašanja, ko- na daljinu jih bi trebalo da se pridržavaju svi korisnici interneta. Obrazovna Računarska mreža. Sistem u kojem je jedan broj ne- tehnologija zavisnih računara povezan da bi delio podatke i do- punske uređaje, kao što su diskovi i štampači. Obrazovna televizija Označava bilo koju lokaciju povezanu na internet. To može biti OCR – Optical Cha- kompjuter, štampač, skener ili neki drugi hardver u okviru mreže. racter Recognition Instrukcioni način rada koji odvija se kada predavač i korisnik (učenik, student, polaznik kursa) nisu na istom mestu. Odvija se Password putem dopisnih studija, audio, video i računarskih tehnologija. Path Obrazovna tehnologija je korišćenje tehnologije u funkciji unapređenja obrazovanja. To je sistematski iterativni proces za PDA – Personal Di- dizajn instrukcije ili obuke. Za obrazovnu tehnologiju se ponekad gital Assistant – lični koristi termni instrukciona tehnologija ili nastavna tehnologija. digitalni pomoćnik Predstavlja je složeni sistem za stvaranje i bežični pre- nos audio i video obrazovnih sadržaja. Tehnologija obrade podataka koja pretvara čitljiv tekst u podatke u računaru. Za čitanje strane teksta obično se koristi skener, a OCR softver pretvara slike u znakove. Napredni OCR programi, kao što je OmniPage, mogu još da prepoznaju fontove, obnove raspored strane i skeniranju slike u oblik koji računar može da prepozna. Lozinka, tajna šifra koja onemogućava ne- ovlašćeni pristup podacima. Putanja koja predstavlja pravac do određene datoteke ili programa, počevši od osnovnog direktorijuma preko poddi- rektorijuma do samog imena predmetne datoteke. Ručni računar veličine dlana, koji radi uglavnom kao lični orga- nizator i može da se povezuje sa mobilnim telefonom ili pejdže- rom. Najpoznatiji primeri su serije Palm, PalmPC sa Windows- om i Handsping (koji radi i sa operativnim sistemom Palm). 220

PDF (Portable Document Format – format prenosivog dokumen- Peer to Peer (Peer ta) Datotetke ovog tipa može da čita Adobe Acrobat Reader. –ravnopravno) Vrsta mreže kod koje svaki računar može da se ponaša kao Phython server (dajući drugim računarima pristup svojim resursima) i Platforma kao klijent (pristupa deljenim resursima drugih računara). Port Programski jezik otvorenog koda koji se kori- sti u širokom sprektru aplikacionih domena. Portal Hardver, softver i komunikacione komponente koje koristi neka Program prevodilac organizacija u funkciji kreiranja, obrade i upravljanja podacima. Protokol Priključak preko kojeg se spoljni uređaji, kao što su štam- pači, priključuju na adaptersku karticu u računaru. Takođe Proxy server znači i logičke priključke, odnosno adrese koje koristi mi- -ovlašćeni server kroprocesor za komuniciranje sa različitim uređajima. Web-sajt koji igra ulogu čvorišta ili mrežnog prolaza ka drugim Router sajtovima ili sobama za ćaskanje, kao što je, na primer, Yahoo! Scratch Program koji ima zadatak da program napisan u višem programskom jeziku prevede na mašinski jezik. SEO – Search En- Skup pravila i procedura. Protokoli se mogu međusobno razliko- gines Optimization vati, ali komunikacioni uređaji moraju podržavati isti protokol da bi mogli da razmene podatke. Format podataka, spremnost Server za slanje i prijem, otkrivanje i ispravka grešaka predstavljaju Spam neke od postupaka koji moraju biti propisani protokolom. Računar koji služi kao mrežni prolaz između računara u mreži i interneta, a obezbeđuje i keširanje strana, mogućnost filtriranja sadržaja i mrežne barijere u mreži. Po- jedina programska rešenja za deljenje interneta u kućnoj mreži, na primer Win Proxy, koriste ovlašćeni server. Uređaj koji prenosi (prosleđuje) podatke sa jedne LAN ili WAN mreže na drugu. Programski jezik koji omogućava jednostavno stvaranje igara i ani- macija, interaktivnih priča, kao i deljenje radova putem interneta. Veoma je pogodan za učenje programiranja u osnovnoj školi. Optimizovana rangiranja URL-a na rezultatima pretrage na pretraživačima. To je tema vezana za promociju i market- ing na internetu. U interesu je da vaš URL bude pri vrhu u rezultatima pretrage za određenu ključnu reč ili frazu. Centralni računar. Neželjeno reklamiranje putem elektronske pošte. 221

TCP/IP Skup protokola koji je razvilo američko Ministarstvo od- brane (U.S. Department of Defense, DoD) da bi poveza- lo različite računare preko različitih vrsta mreža. Ovo je osnovni protokol koji se koristi na internetu. TED – Technol- Neprofitna organizacija posvećena širenju inspirativnih prrda- ogy, Education and Design vanja, iskustava i ideja. Na sajtu TED.com možemo besplatno pristupiti kvalitetnim predavanjima iz različitih oblasti. Telekomunika- Sistem koji obezbeđuje elektronsku razmenu po- cioni sistem dataka između fizički udaljenih računara. Telekonferencija Upotreba e-sredstava koji obezbeđuju da dvoje ili više lju- di sa različitih lokacija održe simultanu konferenciju. Telnet Internet program kojim se obezbeđuje uprav- ljanje udaljenim računarima. URL – Uniform Predstavlja način adresiranja lokacija strana na WWW. URL, Resurce Locator objedinjuje podatke o protokolu koji se koristi, adresi me- sta na kojem se resurs nalazi, položaju poddirektorijuma na tom mestu i imenu tražene datoteke (ili web-strane). Username Korisničko ime. Veštačka inteligencija Metodi korišćenja računara sa mogućnošću simu- lacije ljudskog mišljenja i zaključivanja. Virtuelana stvarnost Interaktivna računarski generisana trodimenzionalna stvarnost. Virtuelni univerzitet Univerzitet koji studentima omogućava nastavu pu- tem tehnologija obrazovanja na daljinu. Virus Program koji je posebno napravljen za nanoše- nje štete računarskim datotekama i podacima. Visokotehnološ- Odnosi se na nezakonite aktivnosti koje se obav- ki kriminal ljaju putem računarskih mreža. VPN – Virtual Pri- Privatna mreža koja radi u okviru javne mreže. Da bi se zadržala vate Network privatnost, kod VPN mreža se koristi kontrola pristupa i šifrovanje. Web-server Jedan od centralnih računara na internetu. Web-site Prezentacije pojedinaca ili institucija na internetu. Wiki Web-sajt na kome svako može da postavlja i menja sadržaj. World Wide Web Skup elektronskih dokumenata ili web-stranica koje su međusobno povezane putem interneta. Worm Crv – vrsta kompjuterskog virusa koji se širi korišćenjem interneta 222

Miroslava Ristić Danimir Mandić OBRAZOVANJE NA DALJINU Treće izdanje, 2019. godina Izdavač: UČITELJSKI FAKULTET, Beograd, Kraljice Natalije 43, www.uf.bg.ac.rs Za izdavača prof. dr Danimir Mandić, dekan Lektor Ljubica Vesić Korice Anica Abazović Grafički urednik Zoran Tošić Tiraž 500 primeraka Štampa Newpewss, Smederevo ISBN 978-86-7849-264-8

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.018.43:004.738.5(075.8) РИСТИЋ, Мирослава Р., 1965- Obrazovanje na daljinu / Miroslava Ristić, Danimir Mandić. - 3. izd. - Beograd : Učiteljski fakultet, 2019 (Смедерево : Newpress). - 222 str. : ilustr. ; 24 cm Tiraž 500. - Pojmovnik: str. 215-222. - Napomene i bibliogrаfske reference uz tekst. - Bibliografija uz svako poglavlje. ISBN 978-86-7849-264-8 1. Мандић, Данимир, 1964- [аутор] а) Образовање на даљину COBISS.SR-ID 281700364