Upravljanje razvojnim promenama

19910) Видљиве резултате и признања својх сарадника обезвређује;11) Кочи напредовање својих сарадника;12) Радује се кад чује да је неко од сарадника начинио неки пропустизјављујући да је он знао да је сарадник такав и такав. Наравно,нема негативно оријентисаног руководиоца у којем су кулминиралесве горе наведене особине. Много је кад има и 2-3 наведене особинепоготову ако су оне снажно изражене. Иновативна организација Успостављању рационалне и ефикасније организације, поправилу, се опиру појединци на које се та организација односи. Затотреба имати у виду природу отпора, полазећи и од става да органи-зација није само заснована на рационалним већ и на социјалнимосновама, да је у центру организације сам човек. По правилу, промене изазивају отпоре. Појединац се несупротставља навикнутом начину и стилу рада. Појединац се опиреновом, непознатом, опире се променама које га \"нагоне\" да на новначин успоставља однос са туђим и својим радним обавезама. Усваком колективу мање је иноватора, а далеко више оних којимаодговара постојећи начин рада. Далеко је више оних који припадају\"златној средини” и чије понашање је више засновано на захтеву “неталасај”. Е. Маyо каже: “Како неки човек мора радити без довољноразумевања за свој рад, онда се он – за разлику од машине – мораборити против отпора који долазе из њега самог. Тај унутрашнњиотпор се наравно савладава и путем информисања, оспособљавањаза промене. Човеково понашање је увек узроковано, човек ништа неради да га на то не нагоне његове потребе као унутрашње силе,унутрашњи покретачи. Те унутрашње покретаче треба развијати.Потребе за променама, за применом савременијих поступака у радусе развијају путем стручног усавршавања и система стимулисања.Ако појединац мора да улаже веће напоре, а по правилу за свакупедагошку иновацију мора се трошити више времена и ангажовативише памети, онда је нереално очекивати то да појединац приме-њује у раду поједине педагошке иновације ако није стимулисан. Затосвака промена има своју и економску цену. Појединац мора битидодатно стимулисан за додатне и повећане напоре које организа-ционе, технолошке иновације са собом доносе. То је чињеница одкоје мора поћи сваки добар организатор који успоставља, одржава иунапређује организацију рада школе.”

200 Ово треба имати у виду полазећи и од чињенице да у ко-лективу по правилу има 2-3 иноватора, који примењују новине,задовољавају своје унутрашње потребе. Потребно је у иновирању педагошке, и не само педагошкеорганизације рада дефинисати одређену стратегију која мора битизаснована и на социо-слици колектива. У колективу, по правилу, јемање “мозгова” који промишљају, који дају мисаони, сазнајнипондер укупном раду у школи. Наспрам њих далеко је више\"кобајаги мозгова\" који позирају и глуме “ученост”, “мисаоност”који испољавају лажну ученост. Служе се, како се каже, бомбастимфразама, рекну нешто и паметно па онда застану кобајаги неће даљеиз неких разлога да развијају мисао. Остављају привидно утисак наслушаоце у стилу “када је паметно рекао оно што смо чули, како јетек паметно оно што нисмо чули”. Такође је мање “точкова” који вуку напреднијим залагањемшкола иде сталном узлазном линијом све бољих резултата. Далеко јевише оних “кобајаги точкова” који се приказују да вуку напред а уствари вуку назад, више говоре о раду него што стварно раде. Најопаснији су “мишеви” и “буњиштари” који стално гриц-кају, обезвређују, рове, трагају за мрачним тамним странама рада иличности појединца. Они свој однос према појединцу заснивају на“сумњама”, неверици, оговарању, интригирању озареног лица насту-пају када су ископали неко зрнце трулежи у понашању некогпојединца. Особине оваквих “ловаца на негативно” и уживање утоме најбоље је изразио И.А.? “Неповерење, сумња је разорна “бомба” у односима међу љу-дима. Срца сумњичавих људу су мртва, али како су и даље живи, тоони изгледају као да су сами себе наџивели, те наликују чуваримасвојих гробова”. Сумњом се не могу придобијати људи за нове идеје, не могусе градити добри односи међу њима. Ослањање на светлу странуличности појединца, вера у његове снаге и могућности, је основнипринцип грађења здравих односа међу људима и њиховом посезањуза новине, за прихватање савременијих организационих решења. Директори морају бити истински борци за стално развојнокретање школе у постизању што бољих резултата. Школа мора битиинституција промена и институција која васпитава за промене.Мора се демократски поступати у руковођењу имајући у виду иједну мисао Н. Маyера да “оно што човек може учинити, што јеспособан да учини и што стварно чини није једна те иста ствар”.

201 На жалост, директори појединих школа нису у матици про-мена него више играју улогу шефа рачуноводства који се бави самоматеријалним питањима. Не потцењујући значај стварања мате-ријалних услова, ипак се мора рећи да је то једна од другоразреднихулога директора школе. Сем тога, поједини директори преузимајуулогу “саобраћајца”, “наврате” у школу да виде да ли супредседници комисија, задужени појединци обавили неке послове.Директор мора да влада проблематиком, да је познаје, да у њој иучествује у свим фазама (припремна, оперативна, верификативна). Поједини директори се не уносе у организацију рада, већподједнако неутрално реагују и на добро и на лоше. Овакве “ис-правне” поступке директора најбоље је описао један психолог(Абрамовић, 1999). 1. Ако неко учини нешто добро – правите се као да не примећујете али зато сваку погрешку ставите му под нос, поготово у присутности других – нек се зна ко је шеф. 2. Никада немојте одредити шта мора неко чинити. Нека се сарадници муче, а онда још лакше причајте како би сви пропали без вас. 3. Никада немојте наћи времена за разговор са својим сарадницима, нека виде колико сте запослени, 4. Сараднике мењајте што чешће. Тако ће се преостали чувати да вам се не замере. 5. Окружите се климоглавцима и бескичмењацима. Постићи ћете тиме: - да сте непогрешиви шеф и - сви способнији отићи ће и тако нисте угрожени. 6. Пуно обећајте, али не извршите. 7. Сараднике увек стављајте пред готов чин. 8. Никад немојте прихватити туђе сугестије. 9. Брините се за сваку ситницу у установи. Тако ћете растеретити своје сараднике, а ви постати неопходни. Организатор својим ставом покреће и придобија сараднике,може да распламсава идеје и да их претвара у велики стваралачкиогањ. Али може и да “убије” идеје, да уместо покретача иноватораствори “кочничара”. Ј. Морган, стручњак за менаџмент, САД, наводипримере како рукокводилац може убити идеје (стр. 229):

202“Увуците рогове” (као пуж кад му се приближава опасност) ко васможе оптужити за опрез кад је реч о новим и непознатимзамислима?Реците “да” – али не учините ништа (овај дипломатски трикуспешно умртвљује било какву иницијативу).Причекајте темељиту анализу (има времена, зар не?).Пустите ствар својим током (пренесите идеју другима, не чинитеништа да је они прихвате и резултат је сигуран: од идеје ништа).Сазивајте много састанака (убит ћете време и идеју).Упутите идеју у “нормалну процедуру” (ви сте учинили своје и јавноопрали руке од даљње “судбине” идеје).Поставите питање трошкова (тако сте херој и заштитник интересаколектива и свих других који немају идеја).Прикупљајте мишљења других (то ће сигурно потрајати, а знате идјеловање “јала”).Поштујте стриктно протокол!Изражавање забринутости за средства и вријеме (зар не можемопреживјети сасвим добро и без тога?)Угушите сваки осјећај хитности (чему журба).Негујте култ – “то није наша замисао” (тако сте се успешно одреклиидеје и задали јој сигуран ударац)(Ј. Малић, 1985). Паретово правило у одређивању приоритета ефикасног управљања Ефикасно руковођење и управљање променaма временомтемељи се на одређивању јасних приоритета. Парето, познатиекономиста, је открио да постоји \"витална неколицина\" било којихелемената и вредности које чини 20% неког скупа који су заслужниза 80% укупних резултата. Паретов принцип 20% ваших приоритета даће вам 80% више продуката акосвоје време, енергију, новац и кадрове утрошите на најважнијих 20%ваших приоритета.

203 Приоритети Производне услуге 80% 1 1 2 2 3 3 4 20% 4 5 5 6 6 7 7 8 8 9 9 10 10 Пуне црте на приказу Приниципа 20/80 на претходној слиципредстављају особу или организацију која време, енергију, новац икадрове троши на најважније приоритете. Резултат је четворострукоувећање продуктивности. Испрекидане линије представљају особуили организацију која време, енергију, новац и кадрове троши намање важне приоритете. Резултат је врло низак. Од 10 задатака 2 задатка су заслужна за 80% укупних резултатаза свих 10 задатака. То важи за било које друге елементе и чиниоце. 20%људи располаже са 80% капитала. Двадесет посто људи има 80% утицајау једној земљи. Двадесет посто активности у једном списку менаџменташколе одговорно је за 80% укупних резултата школе. Сваки задатакможда изискује исто време за реализацију, али само 20% је одговорно заукупне резултате. Један до два задатка од десет су вреднији од осталих 8или 9 задатака. Та \"витална неколицина задатака\" мора имати прио-ритет у њиховом обављању. Утврђивање плана приоритета поштеђујешколски менаџмент да се бави \"безначајном већином задатака\" којимасе постижу мали резултати.Примери Паретовог принципа могу се видети у следећој табели:Време: 20% нашег времена производи 80% резултатаСаветодавни рад: 20% људи узима 80% нашег временаПроизводи: 20% производа доноси 80% профитаЧитање: 20% књиге садржи 80% садржајаПосао: 20% нашег рада даје нам 80% задовољстваГовор: 20% оног што говоримо ствара 80% утицајаВођење: 20% људи доноси 80% одлукаПикник: 20% људи поједе 80% хране!

204 Менаџери треба да познају овај принцип. То им омогућује даефикасније управљају временом и људским ресурсима, јер 20%радника одговорно је за 80% резултата на послу. То омогућујеменаџеру да успешно организује рад, да одреди, на пример, којирадници чине 20% најбољих, којих 20% најбоље спроводипостављене задатке и којима треба делегирати одређене задатке.Увек се у придржавању Паретовог принципа мора имати у виду даније важно колико се трудиш већ колико паметно радиш,остварујеш задатке и постижеш завидне резултате. Одређивање важности задатака применом АБЦД технике.Потребно је да проучите задатке и да им одредите приоритет поважности применом АБЦД технике. Важност и хитност задатакаможе се одредити у оквиру следећих приоритета.Велика важност/велика хитност. Прво се прихватите овихпројеката.Велика важност/мала хитност. Поставите рокове за извршавање ирадите на њима у оквиру свакодневног рутинског посла.Мала важност/велика хитност. Пронађите брз и делотворанначин на који ћете обавити овај посао без много личног ангажовања.Ако је то могуће, поверите посао помоћнику који може да га обави.Мала важност/мала хитност. Овде се најчешће ради или о некомобимном послу или о послу који се непрекидно понавља као што је,на пример, вођење евиденције. Сакупите све папире и средите их запола сата. Дајте неком другом да то обави; или немојте да то уопштерадите. Пре него што одложите за сутра посао који можете данас даобавите, пажљиво га проучите. Можда можете да га одложите нанеко неодређено време. Планирање у функцији делотворног управљања променама Планирање је утицај на будућност. То је гледање у будућност.Многи догађаји се не би догодили или се не би одиграли на начинкако су се одиграли да није било планирања. Планирање једефинисање послова на задатке као крајње радне и технолошкејединице рада. Њиме се неки важећи посао, пројекат, расчлањује узадатке. На питање како појести слона одговор је: залогај по залогај.Како реализовати неки пројекат? Задатак по задатак. О важностипланирања не треба посебно расправљати. Акција без плана, како

205истиче А. Мекензи, узрок је свих неуспеха. Планом се задациповезују у јединствен организациони систем. Систем је повезаностделова у складну, јединствену организациону целину. У њему суназначени сви важнији елементи почетак рада и рокови завршетка.Одређује се ко, када и како треба да реализује задатке. Планом сеелиминише одуговлачење. Колико је важно планирање указујурезултати истраживања да минут проведен у планирануу уштеди 10мнута рада. Два сата рада у току дана уштеди се ако проведемо 10-12 минута у планирању у току дана уштеди два сата рада. Без планапојединци би разводњавали своје напоре и активности. Планови су садржајнији, подстицајнији и делотворнији кад сепридржавамо одређених захтева. План треба урадити увече занаредни дан. Треба се пробудити са идејом која ће бити део вашихмисаоних активности. Она ће вас мобилисати и усмерити. Требаизрађивати главну листу и у њу уносити све добре идеје и задаткекоје би требало реализовати. Из ове главне листе треба састављатидневну, седмичну и месечну листу или план рада. Прављење листе ииз ње израда дневног, седмичног и месечног плана даје визуелнуслику очекиване реализације задатака, утиче подстицајно нанапредовање и мотивисање. За планирање важи правило 10/90.Десет минута утрошено за планирање уштеди 90 процената временау току рада.Ови захтеви односе се и на планирње променаиновација. Правило шест „П“ Кључни чинилац ефикаснијег и продуктивнијег рада јепланирање. Позната формула „Шест П“ гласи: Правилно, Прет-ходно, Планирање, Производи, Повећану Продуктивност. Сматра седа сваки минут проведен у планирању уштеди десет минута рада.

206 ХОДОГРАМ АКТИВНОСТИ У ИЗРАДИ ПЛАНА 1. САЧИНИТЕ СПИСАК 5. ИЗ ТРЕЗОРА ИДЕЈА САЧИНИТЕ АКТИВНОСТИ ПРЕ ПРВО МЕСЕЧНИ ПЛАН НЕГО ШТО ПОЧНЕТЕ Сачините план на крају месеца за ДА ИХ наредни период. ОСТВАРУЈЕТЕ Сачините списак посла, задатака, имајте увек при руци папир и оловку2. РАДИТЕ ПРЕМА 6. ИЗ МЕСЕЧНОГ САЧИНИТЕ САЧИЊЕНОМ СЕДМИЧНИ ПЛАН СПИСКУ (ПЛАНУ) ЗАДАТАКА На крају претходне сачините план за наредну седмицу. Овај план се уСачините листу проблема. току седмице стално допуњава Додајте на списак и (имајте у виду да један сатновоактуелизована питања планирања повећава десет пута вашу(продуктивност се подиже продуктивност). за око 25%)3. САЧИНИТЕ ПЛАН 7. У ПЛАНУ ПРЕДВИДЕТИ ДАНАС ЗА СУТРА ПРОСТОР ЗА ЕВИДЕНЦИЈУ УРАЂЕНОГ (урађено) визуелни знакУ план уврстите и питања о урађеним активностима подижекоја данас нисте стигли да мотивацију за реализацију других реализујете. Кад се планираних задатака.пробудите допуните новим некада и веома сјајним идејама (задацима). 4. ГЛАВНУ ЛИСТУ – ВАЖНО ПРАВИЛО ЛИЧНЕ \"ТРЕЗОР ИДЕЈА\" ЕФИКАСНОСТИ 10/90 гласи: Са СТАЛНО 10 процената времена проведеног ДОПУЊУЈТЕ И ИЗ ЊЕ ПРАВИТЕ у планирању и организовању ДНЕВНИ ПЛАН свога рад уштедећете 90 процената У \"трезор идеја\" уписујте времена које бисте провели у све што Вам падне обављању недовољно осмишљеног напамет. (планираног) посла. Позната је мисао Алекса Мекензија да је „акција безпретходног планирања узрок свих неуспеха“. Издвајање 10-12минута за планирање уштеди око два сата времена. Уместо

207разводњавања време се прелива у већу продуктивност (Б. Трејси,Београд, 2003). Планирање је најједноставнија а најпродуктивнија људскаактивност. Сматра се да се изузетно велика средства губе зато што сепослу приступа стихијно без планирања. Дугорочно планирање доприноси бољем краткорочном оперативном планирању Успешан руководилац има јасну будућу оријентацију. По-требно је размишљати пет, десет или више година унапред. Требаутврдити дугорочне циљеве, шта је важно на дуге стазе. Тадугорочна оријентација помаже да боље одмеримо који су намприоритетни задаци. Дугорочни циљеви омогућују да се бољеодмере приоритетни задаци и промене по ведностима дугорочнихциљева. Да се планирају они задаци и иновације који имајудугорочне позитивне последице. Будућност утиче на садашње по-ступке. Боља будућа дугорочна јасноћа шта се намерава утиче наизбор тренутних, актуелних задатака. О томе је у педагошкојлитератури доста расправљано у форми „перспективних линијаразвоја“. Успешни људи обављају дугорочно важне задатке. Жртвујесе на кратке стазе како би касније уживали у већим дугорочнимостварењима. Неуспешни по правилу размишљају о краткорочнимзадовољствима. Запостављају дугорочну будућност. Читање новина ићаскање уз испијање кафе јесте пријатно на кратке стазе али ду-горочно боље пролазе они који време боље користе, долазе тачно напосао, читају, стручно се усавршавају, завршавају курсеве, уче је-зике. Немају времена за пријатна ћаскања али имају извеснију ибољу будућност. Имају боље резултате на даљину. Садашњи задаци ипромене морају имати и дугорочно важније и боље последице.Треба започињати и обављати оне иновативне промене који сузначајнији за појединце и школу као целину. Време ионако пролази.Промене су једино што је трајно и стално. Треба имати план загодину дана, за неколико наредних месеци и недеља. Где ћемо сенаћи после тог времена зависи од тога како размишљамо опоследицама својих краткорочних поступака и послова. Укратко треба дефинисати дугорочне циљеве. Кад је реч ошколи треба имати дугорочне (трогодишње, вишегодишње) планове.У неким изворима се говори о развојним плановима. Термин„развојно“ имплициран је у појму план. План по свом појмовномодређењу је развојан. Овај термин „развојан“ поједини аутори

208додају, вероватно, да би сагледали значај плана, његову улогу иутицај на развој, на будућност. Треба управљати, руководити и организовати рад у школи илиу било којој другој институцији тиме што ћемо непосредно битиусредсређени на започињање и завршавање најважнијих задатака.Време не можемо зауставити. Оно ионако пролази. Питање како ганајбоље користити. Од тога у највећем степену зависи где ћемо ишта ћемо бити кроз пет или више година. У избору задатака мора серазмишљати о могућим последицама са становишта дугорочнијихциљева. Овако размишљање највише недостаје појединцима нашегподнебља. Навика „Лако ћемо“ је можда најштетнија која нас ометада постижемо боље резултате. Морамо превазилазити менталитетосредњости. Превазилазити менталитет „села и посела“. Празнеприче и „завиривање у туђи лонац“ иако изазивају привидназадовољства нас стално вуку у осредњост. Успављујемо своје духовнепотенцијале. У промени овог стања и сталног бављења најважнијим инајвреднијим задацима са становишта дугорочних циљева је сигурнонајважнији пут којим треба ићи. У избору приоритетних задатака са становишта дугорочнихциљева важно је примењивати и одређене технике планирања.Примена АБЦДЕ технике је један доста поуздан начин да вршимоселекцију и одређујемо приоритете задатака. Вредности ове техникекрију се у њеној једноставности. Из трезора идеја, о чему је билоречи, треба сачинити списак свега што треба да урадимо. До овогсписка задатака, да подсетимо, долазимо бележећи мисли на папируу нашем трезору идеја. Када смо из трезора издвојили списакзадатака онда уз сваки задатак уписујемо ознаку А, Б, Ц, Д, Е. А нивообележава нешто што је веома важно. То би могао бити некипројекат, програм, посета некој изложби на којој се демонстриранека технологија будућности, на пример посета Изложби „Дидакта“. Ако имамо више задатака са ознаком А морамо првоодредити приоритет међу њима: А-1, А-2, итд. Категорија Б-задатакасу они које би требало обавити јер су последице корисне, али далекосу мање последице од А-категорије посла. Морамо се држатиправила да никад нећемо обављати Б ако нисмо претходно обавилипо важности А-задатке. Категорија Ц-задатака је таква да би билопожељно да их обавимо али последице необављања нису такозначајне. Ту спадају на пример оне категорије послова: посета некојсуседној школи са чијим резултатима сте упознати, телефонирање итражење неких информација без којих се може успешно радити исл.

209 Д-категорија послова су они које можете делегирати да некодруги уради. Е-категорија послова су они које можемо потпуноизоставити. Правило успешности планирања и обављана задатака којег бисе морали придржавати: да сваког дана када је реч о оперативном-дневном плану треба вршити категоризацију послова по редоследуњихове важности и корисности, имајући у виду дугорочне циљеве. Важно правило бољег коришћења времена и веће ефи-касности гласи: да се морамо усредсредити на кључне задатке. Штасу кључни задаци директора школе. То је планирање, организација,руковођење, делегирање задужења, контрола и евалуација. За све овепослове треба имати основна, есенцијална знања и способности. Раддиректора се многима чини као веома једноставан чак и лак посао.И што је, човек мање упознат са суштинским обележјима ових идругих кључних функција утолико му се рад директора чиниједноставним и лаким послом. Многи појединци имају лоше узоре директора: који имавремена на претек, испија кафе уз забавне разговоре, иде кући кадхоће, долази у школу кад жели. Има и таквих директора али онинису директори вође, учитељи, стратези, иноватори, предводницииновативних промена у школи. Почетна иницијална каписла високог учинка директора јестеидентификовање кључних задатака који највише доприноси оптими-зацији педагошког рада школе. Избор добрих сарадника, наставникаје један важан стратешки задатак. На пример директор који не умеда исправно делегира задатке најуспешнијим за њихово обављање неможе максимално да искористи своју руководну функцију. Кад је реч о селекцији, издвајању кључних из мноштва друго-разредних, ситних задатака, морамо имати у виду да никада немамодовољно времена да урадимо све али увек имамо довољно временада обавимо оне кјучне, најважније задатке. Треба урадити оненајважније кључне, а оне остале можемо а не морамо обавити. Иликако је то лепо приметио Гете: најважније ствари се никада не смејунаћи на милост и немилост оних најмање важних. Планирање промена у међуљудским односима је једно одкључних задатака директора. Васпитање је развијање потреба ивредности младе личности. Многи сматрају да је циљ васпитањаразвијање потреба и вредности личности младих. Већ је речено да јечовек богат по богатству својих потреба. Човек је биће потреба.Потребе се задовољавају вредностима. Културне, читалачке потребесе задовољавају читањем. Што више човек чита све више развија

210потребу за читањем кад се ова културна потреба довољно развије иутемељи онда човек трајно осећа „глад“ за читањем не може дапрође дан да не чита. Све се потребе на овај начин бављењемразвијају и утемељују. Потреба се изражава путем жеља иинтересовања. Жеља има синонимно значење за потребу. Интере-совања откривају, одражавају потребе и доводе до њиховогзадовољавања. Максим Горки је лепо илустровао развијање, очувањеи обогаћивање човека. „Што човек више живи све ће више желети.Биће које највише жели то баш и јесте човек. Или како каже Фром:Човек увек умире пре него што је потпуно рођен. Није постигао оношто је могао. Када је реч о међуљудским односима онда у првом редумислимо на стање духа, на стање свести на оркестрацију колективада је у њему свако вољен, жељан, цењен и поштован. Да је хармонијаспољна лепота колективног лица. Васпитавати може само здрав,хармонизован, снажан, јединствен колектив. Здрав колектив је онај у коме је тешко „нагристи“ колективнухармонију. Свако жели да буде вољен, поштован, да други имајувремена за њега. Месечни – седмични опертивни план кључних задатакаРед. О п и с Приоритет Динамика Праћењебр. А Б Ц Д Е (време) УР НУ ДЗ______123456Приоритет: А, Б, Ц, Д, Е Праћење: УР – урађено, НУ – није урађено,ДЗ – делегирани задаци другима

211 Како управљати колективом. Како стварати добре односе уколективу. Може ли се управљати и колективом путем покуда илипутем похвала. Једно од централних питања које треба у нашојпракси руковођења разрађивати је управљање променама уваспитно-образовним установама путем похвала. Да ли се и колико руководиоци баве овим питањима. Да ли иколико директори управљају „уз шољицу кафе“. Да ли планирају дасе чешће сусретну са својим члановима колектива. Знају ли њиховепроблеме. Да ли снимају и воде листу интеракције са члановимаколектива. Да ли планирају и управљају променама у колективу. Тосу питања која заслужују посебне стручне прилоге на страницамаовог и других часописа. И на крају даћемо неке могуће моделе (профил доку-ментације за месечно или седмично оперативно планирање рададиректора као и једну евидентну листу за снимање интеракциједиректора и наставника школе у циљу квалитетнијег управљањапроменама у развијању наставничког колектива. Дани у седмици ПУСЧП СДневни – план рада Датум___________________Ред. Опис Приоритет Динамика Праћењебр. УР НУ А Б Ц Д Е (време) ДЗ1234567Приоритет: А, Б, Ц, Д, Е Праћење: УР – урађено, НУ – није урађено, ДЗ –делегирани задаци другима,А – Велика важност/велика хитностБ – Велика важност / мала хитност

212 Из листе задатака по важности, приоритету могу се издвојити задацивелике важности и велике хитности у посебан план како би се енергично исистемски усмерили на њихово обављање. Листа треба да садржи опис задатака,динамику (рокове) и рубрике за евиденцију обављања. Листа може имати следећиизглед.Листа – велика важност/велика хитност ПриоритетР.бр. Опис РОР УР НУ1.2.3.4.5.6.7.8.9.УР – урађено НУ-није урађено Усредсређеност на појединца на кључне задатке, ангажовањесвојих физичких и менталних потенцијала вишеструко увећавањегову моћ и способност што у крајњем случају резултира пости-зање оптималних резултата. Област кључних резултата школскогменаџмента су планирање, организовање, руковођење, делегирањезадужења, контрола и евалуација остварених резултата. Планом се мора предвидети да се уради оно што јенајважније. Неке мање важне активности можда никад се не морајуни урадити. Али најважније се увек морају урадити. Ту се не смеправити никакав компромис нити одуговлачење а још мањеодбацивање. Као што је рекао Гете: \"Најважније ствари се никад несмеју наћи на милост и немилост оних најмање важних\". Своје време и успешност менаџер може да контролише иусмери у позитивном правцу у оној мери у којој престане да се бавинебитним стварима. Да бисмо почели нешто ново морамо дазавршимо нешто старо. Али и једно и друго мора бити у категоријинајважнијих и највреднијих задатака и послова како би се умни икреативни потенцијали на најбоољи начин валоризовали иостварили.

213 Уместо закључка Постоје разлике између ефикасног и ефективног руковођењаваспитно-образовним установама. Ефективно је обављање некихпослова. Ефикасно је обављање послова на најбољи могући начин.Ефективно је кад играч тениса пребаца лопту преко мреже.Ефикасно је да се постигне погодак. Тежња је да се оптимизује радменаџера школе. Да ефикасно руководи радом школе. Да моделујеефикасно организацију рада школе која је системски утемељена. Тоније могуће остварити без разрађеног система планирања.Планирање свих видова рада од помоћно-техничких до високосложених какви су послови настанвика, директора, стручних рад-ника и других учесника у васпитно-образовном раду. За планирање у функцији ефикаснијег руковођења иорганизације рада веома је важно: 1. Утврдити јасне циљеве. Јасноћа има суштински значај заефикасан рад. Потребно је прећи пут од идеја до јасних циљевазадатака. То се постиже размишљањем, планирањем. Размишљањепутем записивања. Циљеви на „црно-белом“. Потребно је сталнозаписивати све што се сетимо као корисних идеја. Записивати у„трезору идеја“. 2. Нужно је унапред планирати за сваки месец, седмицу, алиобавезно израђивати план сваки дан. Размишљајте написмено. Незаборавимо да сваки минут планирања, размишљања штеди најмање5-10 минута рада. 3. Нужно је да примењујете правило 80/20 имајући у виду да20% наших активности је заслужно и одговорно за 80% наших ре-зултата. Од 10 задатака два задатка вреде колико оних осам. Нужноје правити приоритете. Потребно је примењивати технику АБЦДЕприоритета. 4. Потребно је усредсредити се на област кључних задатака.Никад нема довољно времена за све послове али увек има довољновремена за оне најважније. Међуљудски односи су важни у сваком послу а за образовнеустанове најважнији. Васпитање је развијање позитивних људскихквалитета младе личности. Може ли нехармонизован колективразвијати уравнотежене личности. Наставник мора да се бавидететом а не само предметом. Он није у школи само да предајеградиво већ да се бави васпитањем деце. Колектив треба да функци-

214онише као хармоничан оркестар. Треба управљати развојнимпроменама у колективу да бисмо га учинили јаким, снажним ихармоничним. Свако жели да буде вољен, окружен пажњом и уважа-вањем. Потребно је применити управљање путем похвала а не путемпокуда. Сваком човеку треба прилазити са оптимистикчомхипотезом. Верујући да у њему преовладава добро и биће тако (овоје отприлике парафразирана мисао М. Горког). Треба се ослањатина светлу страну личности појединца. Оно што је у њему лепо,добро, светло.

215 СИСТЕМСКИ ПРИСТУП УПРАВЉАЊУ РАЗВОЈНИМ ПРОМЕНАМА (ИНОВАЦИЈАМА) Потребно је укратко да размотримо шта је систем, због чега језначајно да управљање развојним променама буде утемељено насистемском приступу.Теорија система и системска утемељеност организације рада школе Теорија система настала је после Другог светског рата мада судалеко раније постојала одређена мишљења и идеје које супретходиле формирању теорије система. Lawrence J. Henderson(1878-1942) изложио је гледишта о аналогији биохемијских, физио-лошких процеса са социолошким. На основу сазнања да организмипоседују саморегулационе механизме за одржавање равнотеже (здрављеје израз равнотеже – болест организма је израз нарушене равнотеже)конципирани су социолошки системи са намером да и они такођеодржавају унутрашњу равнотежу. Walter B. Canon равнотежу организма назива хомеостазом (укњизи Мудрост тела). Као што у људском организму постојикрвоток, тако слично у социолошком систему постоје кому-никациони и транспортни елементи. Као што се из централногнервног система управља, слично томе, и у социолошком систему сеуправља из једног центра. Свака организација је отворени систем. Затворени системи, поправилу, су само теоријска величина, хипотетичка конструкција.Затворени системи не егзистирају. Организација као отворенисистем има извесне односе са околином. Околина делује наорганизацијски систем. Комуникације између система и околине сусталне при чему посебан значај има повратна информација за свеинтерне и екстерне процесе и активности. Значајна карактеристика отворених система је постојање тзв.Позитивне и негативне ентропије. Позитивна ентропија се изражавау умирању организације и појави дезорганизације. Негативнаентропија се изражава у узимању веће количине енергије изоколине него што је систему потребно. Та енергија се акумулира увиду негативне ентропије и употребљава за раст организационихсистема и за осигурање система од негативних последица. Ако сефункције организације диференцирају, умножавају, онда се услож-њава функционисање система, појављују се застоји и компликације.

216Битни делови система су: (1) инпут, (2) трансформацијски процеси(прерада), (3) аутпут, излаз, остварење реакције, резултати. Поред оватри битна обележја сваког система, његови делови су и: ланац догађаја,низ прелазних стања, затим негативна ентропија, повратна информа-ција, одржавање система путем увођења веће енергије од потребне (растсистема), меморија и сл. У наставном процесу елементи система суученици, наставници, затим други технолошки чиниоци, као и медијикоји учествују у преношењу и вредности (М. Костић, 1978).Систем је повезаност елемената у целину и њихово складно и уза-јамно повезано функционисање ради остваривања постављеног циља.Складним и узајамно повезаним функционисањем елемената, чијаје слобода понашања ограничена, обезбеђује се целовитост истабилност система. Педагошки рад у школи мора да се одвија као целовит, уређенорганизациони систем. Повезивање различитих видова делатности уцеловит организациони систем остварује се програмирањем, чиме серад у школи преводи из једног у друго, боље и више уређено стање. Без тога нема реализације постављених задатака школе. Затоорганизацији школског рада и планско увођење развојних промена(иновација)морамо приступити системски, морамо применитиодређена научна сазнања и законитости деловања сваког система,укључујући и стохастички систем којем припада педагошки рад ушколи. Стохастички систем се може приближити детерминисанимсистемима ако се заснује на систематичком програмирању,комуницирању и информисању.

217Педагошки рад = целовит уређен организациони системТРАНСФОРМАЦИОНИ ПРОЦЕСИ  складност  повезаност  циљно функционисање СИСТЕМ  целовитост  стабилностТРАНСФОРМАЦИОНИ ПРОЦЕСИПрограмирање = процес превођења п.р. из једног у друго више уређено стањеКомуникациони Инструмент планирања иинформациони системске организације педагошког радɚсистемСлика : Педагошки рад према системском приступу

218 Битна обележја детерминисаних и стохастичких система Са становишта наше теме управљања развојним променама(иновацијама) сматрамо веома значајним да укратко анализирамобитна обележја тзв. Детерминисаних и стохастичких система.Педагошка делатност у школама припада овим другим, односностохастичким системима. Желимо указати на могућности утицајада се рад у школи тако организује да даје приближне ефекте каовисоко уређени, тзв. Детерминисани системи. У детерминисаним системима се, у сваком времену, у свимфазама процеса рада, може идентификовати стање. Може сеуправљачким одлукама утицати да се систем преведе из једног удруго, ново стање, могу се са великом прецизношћу утврђиватирезултати на излазу система, односно планирати одговарајућиефекти. Међу елементима овог система постоје строго утврђене везеи њихов међусобни утицај је до краја јасан и уочљив, тако даможемо утврдити алгоритам управљачких одлука приликомпревођења из једног у друго стање. Сложеност управљања зависи одсложености детерминисаних система. Наиме, разликујемо просте исложене детерминисане системе. У стохастичке системе спадају они које, због сложености инедовољно утврђених веза међу елементима, није могуће до крајаописати и дефинисати. И овај систем може бити класификован пошеми прост, сложен и веома сложен. Природа стохастичких системасе испољава у немогућности превођења разних чинилаца који утичуна рад, а није могуће прецизније довољно поуздано предвиђатирезултате на излазу система. Стохастички системи, у које убрајамо и васпитно-образовнирад, у школи, вртићу и другим васпитно-образовним институцијамасе одвијају на нивоу вероватноће, а не на основама строге детер-минисаности. Тако на пример, кад је реч о часу као подсистемупедагошког рада у школи, наставник не може са сигурношћупроцењивати да ли ученици прате или не прате излагање, а јошмање може остварити увид шта су ученици усвојили, а шта нису.Само на нивоу вероватноће се могу пратити одређене промене кодученика. На крају часа наставници не знају слику знања својихученика, а ученици, с друге стране, немају увид у ниво усвојеностиградива.

219Слика : Дефиниција стохастичких и детерминистичких система. Педагошка делатност у школи карактерише стохастичност ациљ коме се тежи је да се преведе у детерминистички систем.Међутим, стохастички систем се, низом мера може, по својимефектима и понашањима, приближити детерминисаном систему.Системом планирања стохастички систем се може преводити изједног, нижег у друго, више стање организационе уређености.Повратном информацијом се можемо борити против ентропијесистема. Ако на крају часа тражимо одговор, односно повратну ин-формацију, онда ћемо изазвати другачији став свести, постићи ћемопозорност, спремност за примање информација у току часа. По правилу, изостаје кључна карика – повратна информацијакојом бисмо наставни рад по ефикасности приближили тзв.Детерминисаним системима код којих се у свакој фази процесамогу пратити резултати. Међутим, у васпитно-образовном процесунема поузданог праћења понашања појединих елемената у њему(ученика), па се на излазу система не могу егзактно утврдитирезултати. Повратна информација представља меру уређеностисваког вештачког система. Код детерминисаних система се, такође,путем повратне информације контролише одвијање неког процеса,њоме се остварује и утврђује ефикасност система у целини, утврђују

220се резултати на излазу система. Повратном информацијом битноможемо допринети да настава и други видови васпитно-образовнограда буду уређени као целовит организациони систем. Другачије бисе ученици понашали, на пример, када би ишчекивали да ће битииспитивања, да ће се проверити степен усвојености знања на томчасу. Повратном информацијом се боримо против тзв. Ентропије,природне тежње да се све што је уређено, организовано врати нараније, мање уређено, односно мање организовано стање, да севрати у стање неуређености или хаоса. Међутим, образовни рад у нашим школама је заснован наентропијском приступу. Повратна информација, по правилу, стижекасно. Школе раде у условима стално покиданих веза. Треба дапрође три месеца да се сумирају резултати, да се изведу закључци ито на веома непоузданим методолошким основама. Повратнаинформација представља и основу за исправку неког поступка,процеса, основу за дефинисање, алгоритам управљачке одлуке. Укратко, свака делатност у којој желимо оптималне резултатемора бити уређена као целовит организациони систем. Повратнаинформација представља меру уређености неке делатности каоорганизационог система. Праћење и вредновање као начин при-бављања повратне инфорамције мора бити континуирано, и што јејош важније мора се пратити сваки корак педагошке делатности.Сваки час треба да буде организован тако да у његовом току, а накрају обавезно, ученици знају на чему су, а наставник да има јаснуслику знања својих ученика. Компјутерски подржано управљање развојним променама у школи Да би организација наставе у школи била ефикаснијанеопходно је обогаћивање дидактико-методичке технологије педа-гошког рада. Услов да се иновације, у већем обиму, примењују јеоспособљавање наставника да бо стекли одговарајуће иновативнекомпетенције. Међутим, то није довољно. Примена појединихиновација захтева припрему одговарајућих дидактичких материјалаза самостални рад ученика. За припрему једног часа на коме сепримењује поједина иновација потребно је и до 25 часова рада(припрема материјала), а наставници немају толико расположивогвремена. Ово \"уско грло\" може се отклонити једино применом новеинформационе технологије - применом компјутерски подржане

221наставе, коришћењем Wеб-портала. Образовни Wеб-портал је моћанмедиј за дисеминацију дидактичко-методичких иновација. У Србијије креиран моћан образовни Wеб-портал ЕДУСОФТ. Неопходно је дадиректори и наставници буду упознати са овим моћним образовниммедијем. Укратко ћемо указати на његове велике перформансе уорганизацији свих фаза наставног процеса (припремна, оперативнаи верификативна) као и могућностима које пружа у реализацијиразличитих функција школског менаџмента укључујући и ефикасноуправљање променама у школи. Услов да школе могу користити образовни Wеб портал је даимају приступ Интернет мрежи, рачунар и БИМ пројектор. Образовни Wеб-портали у функцији управљања променама Савремена информациона технологија повољно утиче напромене у методама и облицима наставног рада. Образовање се, поправилу, спорије отвара према новим технологијама Ипак, младиљуди који код куће и ван школе живе у технолошки богатомокружењу очекују промене у образовању као императив времена укоме живимо. У том смислу се полако у образовање уводе мулти-медијални системи, учење на даљину, виртуелне школе и другетехнологије које доводе до повећања активности ученика, идоприносе квалитету рада и вредновања знања и напредовањаученика у складу са њиховим индивидуалним способностима. У свету су учињени значајни кораци у опремању школасавременим дидактичким медијима. У последњих десетак година семасовније користе рачунари у школама чиме су створени услови заквалитетније иновирање педагошког рада. Интернет технологије имултимедијални програми за персоналне рачунаре омогућавајуизраду и коришћење електронских уџбеника са текстом, сликом,звучним анимацијама и филмовима. Ученици могу самостално дауче и напредују. Могу да се врате на садржаје који им нису довољнојасни. Добијају додатне информације у складу са својим мо-гућностима и интересовањима. Интерактивност и квалитет пре-зентованих материјала уз коришћење мултимедије и хипер текстаомогућују знатно богатију наставу у поређењу са оном која се одвијау традиционалним учионицама. Масовнијим коришћењем Интер-нета омогућено је интерактивно учење на даљину базирано насистемском приступу уз примену мултимедијалних електронскихизвора информација и дидактичких медија у WЕБ окружењу.

222 Последњих десет година интензиво се развијају и усавршавајудидактички медији, наставне методе и облици рада у функцијиподизања ефикасности и ефективности наставног процеса. Садашњаорганизација наставе није моделована као целовит сазнајни систем.По правилу изостаје повратна информација. Након завршетка часаученици не знају колико су успешно савладали наставне садржаје,нити наставник има потпунију слику знања својих ученика.Повратна информација треба да прати сваки корак одвијањанаставног процеса што у садашњој пракси није случај. Настава јевише заснована на ентропијском него на системском приступу.Један од разлога за овакво стање је неповољно дидактичко-техничкоокружење у којем се одвија настава. Учионице нису опремљене заорганизацију системски засноване наставе. Процес осавремењивањапостојећих технологија знатно брже се одвија у производним облас-тима, те се с правом очекује да школе и факултети прате иновативнепроцесе и да образују младе стручњаке у складу са потребамадруштва и привреде. У свету су начињени значајни кораци премаопремању школа савременим дидактичким медијима, али се одшколе очекује да адекватно примени и иновира методе и обликерада. Развој персоналних рачунара, у последњих десет година, јевеома интензиван. Брзина процесора повећана и до сто пута,капацитет главне и периферне меморије стандарних конфигурацијаповећан је најмање десет пута, а усавршени су и периферни уређаји.Стална веза са Интернетом обезбеђује се на класичан начинкоришћењем телекомуникационих медија, али се у последње двегодине интензивно ради на коришћењу целуларних комуни-кационих веза што ће обезбедити везу са изворима информација набило којој локацији уз коришћење преносног рачунара. Ко-ришћењем софтвера за препознавање гласа и рукописа очекује се даће тастатура постати секундарни уређај а микрофон и електронскиуређај постати примарни. Коришћењем нове технологије обра-зовање постаје доступније ширем кругу људи заинтересованих заперманентно усавршавање у својој делатности. Информационатехнологија у образовању омогућава употребу нових наставнихметода и нову организацију наставе чиме се недостаци тради-ционалне наставе могу свести у границе толеранције. Коришћењеммултимедијалних софтвера могуће је припремити и реализоватинаставу у складу са индивидуалним способностима и предзнањимаученика. Добијање повратне информације у реалном времену иконтинуирано вредновање знања ученика омогућава комплекснијуевалуацију свих активности ученика укључујући и чињенична знања,

223разумевање, способност анализе и синтезе знања, примене знања идр. Слика : Софтвер за учење Микрокомпјутери најновије генерације са брзим проце-сорима са великим капацитетом радне и периферне меморијеимају значајне предности у процесу учења у односу на оне из ранијегенерације. У развијеним земљама интензивно се користе видеопројектори који се повезују са рачунарима и омогућавају квалитетанприказ садржаја на пројекционом, платну, активној електронскојтабли уз употребу микрокамере за презентовање тродимензи-оналних модела и сл. Електронске енциклопедије и Интернет сузначајни извори информација које ученици и наставници користе устицању нових знања. Несумњиво, нова технологија омогућаванаставнику да подиже квалитет поучавања и да обезбеди двостранукомуникацију у настави. Нова технологија подстиче ученике да размишљају, ана-лизирају и закључују; омогућава им да се више посвете учењуистраживањем, откривањем и решавањем проблема и да на тајначин убрзају свој развој. Савремене компјутере могу користитиученици код куће и на тај начин стицати разноврсна знања која су увези с наставним планом и програмом и шире.

224 Слика : Софтвер за интерактивно учење Софтвер за интерактивно учење омогућава ученицима дапрате излагања, постављају питања, одговарају на питања имеђусобно комуницирају. На екрану се види активни учесникконференције, а камере могу бити постављене у све учионице, такода комуникација може да се изводи у реалном времену. Софтер секористи у школама и на факултетима. Ова технологија је посебнопогодна за сродне факултете у којима студенти могу да размењујуинформације, а наставници да уједначе садржаје и тимски раде напланирању и реализацији наставе. Ефикасно управљање променама уз компјутерску подршку У менију за директоре налазе се материјали који омогућавајуефикасно управљање школом базирано на квалитетном планирањурада свих служби.

225 Слика : Портал за директоре У складу са функцијама директора на порталу се налазипреко 150 документа од којих су најзначајнији: модели годишњегпрограма рада, аналитичко-планска документација, програм раданаставних већа, примери месечних, оперативних планова радашколе и др. Материјали су структуирани према функцијамадиректора:ПРОГРАМЕРСКА Активности директора у изради планова и прог- рама у коме се дефинишу задаци, носиоци, времеЕВАЛУАТОРСКА и место реализације. Програмирање је утицај на будућност.ПЕДАГОШКА, ИИНСТРУКТИВНА Утврђивање поступка праћења, мерења и вредно-САВЕТОДАВНА вања васпитно-образовног рада у циљу унапре- ђивања делатности школе.ОРГАНИЗАТОРСКА Указивање помоћи наставницима путем инструк-РУКОВОДНЕ ције и саветодавања као обостраног интерактивногОДЛУКЕ процеса онога ко указује и појединца коме су упу- ћене инструкције и савети. Активности које се предузимају у циљу доношења дугорочнијих, стратешких одлука и дефинисање далекосежнијих циљева. Активности које предузима директор у циљу до- ношења оперативних, руководних одлука којима се операционализују и спроводе стратешке, управ- љачке одлуке.

226ИНОВАТИВНА Предузимање програмских, саветодавних и стиму- лативних мера ради шире примене иновација уФИНАНСИЈСКА педагошком раду.АДМИ-НИСТРАТИВНА И Предузимање активности у којима се стварају по-УЛОГА вољни финансијски и дидактичко-технички и просторни услови за ефикаснији рад школе. У менију за стручне сараднике (педагога, психолога, лого-педа) налазе се материјали који омогућавају ефикасно обављањепедагошко-инструктивног рада директора, педагога и психологашколе. У складу са функцијама директора на порталу се налазипреко 100 документа који су структуирани према функцијамастручних сарадника у школи: Слика : Портал за стручне сараднике

227ПЛАНЕРСКО- Активности педагога у планирању наставног рада,ПРОГРАМЕРСКА програмирању свих видова рада школе и рада стручних и управних органа школе.ЕВАЛУАТОРСКАДИЈАГНОСТИЧКА И Активности педагога и психолога школе у изради евиденционе и верификационе документације иИСТРАЖИВАЧКА инструментарија за дијагностику и евалуацију васпитно-образовног рада школе.ПЕДАГОШКО-ИНСТРУКТИВНА Активности педагога у изради пројеката и инстру-САВЕТОДАВНА ментарија за мала и акциона истраживања у циљу унапређивања педагошке праксе у школи.ИНОВАТИВНА Активност педагога у указивању инструктивне и И саветодавне помоћи на бази праћења, мерења и вредновања дидактичко-методичке активности наставних часова и других видова рада у школи. Активности педагога на упознавању и дисеминацији дидактичких иновација у школи.Вештачка интелигенција у менаџменту знања Нејасноће око прецизног дефинисања појма вештачке инте-лигенције произлазе зато што постоји више врста ове интелигенције,међу којима се идентификује: (1) примењена вештачка инте-лигенција, која се бави комерцијалном применом производавештачке интелигенције, (2) когнитивна (сазнајна) наука, која себави истраживањем природе интелигенције и (3) базична вештачкаинтелигенција, која се бави истраживајем рачунарски заснованихтехнологија за симулирање интелигентног понашања.Експертни системи у функцији одлучивања и упраљвања променама Експертни системи су област вештачке интелигенције наме-њене за подршку одлучивању, контроли рада техничких система,постављању дијагноза за ефикасно учење и тестирање знања уобразовању и сл. \"Експертни систем је рачунарски систем који користиформатне начине представљања знања (које човек-експертпоседује) и методе логичког закључивања, да, путемодговарајућих рачунарских програма, обезбеди експертни саветили мишљење о проблему за који је корисник заинтересован.\"Експертним системом обезбеђујемо одговоре на питања која

228захтевају резоновање, препознавање и поређење форми, аквизицијунових концепата, расуђивање, односно одговоре на сва питања којазахтевају интелигенцију. Настоји се да се изгради таква софтверска подршка која ћеомогућити симулирање понашања човека-експерта у датој про-блемској ситуацији одлучивања. Данашњи експертни системи се састоје из базе знања, базе по-датака, механизма закључивања, механизма објашњавања и интер-фејса између човека и рачунара. (1) База знања је колективна архива знања и сећања вишеспецијалиста и завршни производ њихових интелектуалних напора.Она садржи хеуристичке податке које је експерт добио у токудуготрајне праксе и који му најчешће помажу при решавањусличних задатака. Професионалне базе знања се морају одликоватимодуларношћу, што олакшава додавање нових знања, и транспа-рентношћу, која води већој јасноћи и разумљивости базе знања и закориснике и за експерте. База знања је најдрагоценији део експертног система. Базазнања има вишеструки значај и могућност коришћења, пружаподатке за високо квалитетне експертизе и за предвиђање про-цеса, а може се користити и као ефикасан извор знања уобразовању, посебно у управљању променама. (2) База података експертног система садржи суму свих по-јединачих чињеница о конкретном проблему. (3) Механизам закључивања интерпретира податке смештенеу базу података с тачке гледишта знања ускладиштеног у базу идоводи до решења проблема. (4) Механизам објашњавања омогућава упознавање ко-рисника са чињеницама које добијено решење проблема подржавајуи/или оповргавају. (5) Интерфејс између човека и рачунара мора максималноолакшавати рад с експертним системом. Експертни системи служе за разне сврхе, па њиховапроизводња и употреба има своје карактеристичне елементе. Експертни системи се данас у пракси примењују углавном уобласти дијагностике и сервисирања, као и у области одлучивања. Нас, у оквиру образовног менаџмента, интересују онисистеми који се односе на управљање, контролу и евалуацију. У области одлучивања експертни системи налазе примену уанализи и консултацијама у областима кредитирања, осигурања,

229финансирања, инвестиционе политике, пореске политике и пословау рачуноводству, а такође консултација у области увођења икоришћења нових сазнања и одлучивања школског менаџмента. Већ у блиској будућности се очекује прелаз од индивиду-ализованог стварања експертних система према њиховом масовноми индустријализованом стварању са увођењем пете генерацијерачунара у праксу. Нови принципи конструкције рачунара треба даомогуће савладавање проблема савремених експертних система а тосе очекује већ у следећој деценији. Једини образовни Wеб-портал који омогућава компјутерскиподржано управљање развојним променама, за сада, је Едусофтпортал. Он садржи материјале у статичном и динамичном виду сааудиовизуелном презентацијом за око 21 иновативни модел рада унастави из свих предмета и већину наставних тема и јединица као имоделе тематских и оперативних планова. Овај Wеб-портал садржимоделе планова и програма рада школа као и материјале за свефункције школског менаџмента, што омогућује успешније управ-љање развојним променама у школи. Без моћних Wеб портала који би располагали различитим мо-делима материјала за поједине иновативне моделе у настави,упутставима и узорима програмско-планске и евалуативне доку-ментације за реализацију различитих функција школског менаџ-мента – није могуће ефикасније управљати развојним променама усавременој школи. Успешно руковођење, уз употребу нових технологија, подра-зумева и адекватну оспособљеност директора за коришћење инфор-мационе технологије. У том смислу било би добро анализиратиЕвропске стандарде информатичких знања, који су уведени у преко160 држава у свету. Стандарди знања су подељени у седам областикоје обухватају теоријска знања, управљање рачунаром, обрадатекста, табела и графикона, рад са базама података, креирање икоришћење презентација, те интернет технологије.Евалуација у функцији постаивања развојних промена Евалуација (вредновање) обухвата две узајамно повезанекатегорије, а свака од њих има одређено место, функцију и значај.Без праћења развојних васпитно-образовних токова, без мерењапојединачних остварења, не могу се поуздано сагледавати ширепромене у у реализацији васпитно-образовних задатака школе.

230 Праћење педагошке делатности се састоји од система посту-пака, техника и инструмената којима се утврђују токови васпитно-образовне делатности школе. Њиме се остварује увид у изборсадржаја поступака, метода, облика и средстава у реализацијипрограмских задатака школе; остварује се увид и каналише актив-ност ученика, наставника и свих других учесника у раду школе. Систем праћења мора бити обухватан, стабилан селективан иекономичан. Комплексним системом праћења, уз примену савре-мених информатичких решења, потребно је прикупљати податкенеопходне различитим корисницима: наставницима, стручниморганима и др. Мерење је један од најзначајнијих облика вредновања којимсе истражују величине одређене педагошке појаве. За мерење супотребни мерни инструменти. Тачност мерења зависи од осетљи-вости, поузданости, објективности и других мерних карактеристикаинструмената који се у праћењу и мерењу резултата рада користе. Праћењем и мерењем се количински изражавају појединачнапостигнућа, а вредновањем се процењују и констатују дубље исвестраније промене и резултати у реализацији васпитно-обра-зовних задатака школе. Праћење и мерење треба да се одвија истовремено с процесомрада. Зато је неопходно конструисати инструментариј који ће битипрактичан, економичан, селективан и довољно информативанВредновање се остварује применом разних поступака и инстру-мената, као што су: тестови знања, упитници, скале, чек-листе,социометријски тестови и други инструменти за мерење постигнућау појединим наставним областима и другим подручјима васпитно-образовног деловања школе. Поред већ постојећих неформалних истандардизованих инструмената, школе ће све више бити упућенеда и саме конструишу разне врсте евидентних листа, упитника замерење и процењивање квантитета и квалитета реализације про-грамских задатака. Без развијеног система праћења и вредновања свих токова ирезултата рада, без откривања одређеног стања, добрих и лошихстрана одвијања васпитно-образовног процеса, без утврђивањаквалитета рада није могуће мотивисати ученике и наставнике нитиунапређивати васпитно-образовне делатности. Немогуће је, ужељеном смислу, планирати промене на узлазној линији. Основна функција вредновања је унапређивање васпитно-образовне делатности. Све што се не вреднује по правилу и немавредности. Нажалост ова тврдња одступа од реалности. Многе

231изузетне вредности се не вреднују или се недовољно и неадекватновреднују чиме су умањени коначни исходи, резултати. Врредновањем се подстичу и утемељују развојне промена уваспитно-образовној пракси. Наводимо неколико модела инструмената за евалуацију ди-дактичко-методичке заснованости часова на којима се примењујупоједини модели развијајуће наставе.Модели посматрања и анализе дидактичко-методичкезаснованости наставних часаоваЕвидентна листа за посматрање успешности наставног рада на часуНаставник: _____________________________________Обележја активности наставника Време – фреквенција СВ 0-5 5- 10- 15- 25- 35- 10 15 25 35 451. ВЕРБАЛНО ПОНАШАЊЕНајављује и образлаже циљ часаОбразлаже и дефинише кључне појмовеОбјашњава чињеницеКористи наставна средства и медије у опи-сивању и образлагању појединих чиње-ницаПостављање питања5.1. Позива ученике, а затим постављапитања5.2. Поставља питања, а затим позиваученика5.3. Поставља питања целом одељењуПо квалитету поставио је следећа питања:6.1. Аперцептивно6.2. Алтернативно6.3. Једнозначно6.4. Вишезначно6.5. Каверзно6.6. Концентрисано6.7. Категорично6.8. Развојно6.9. Сложено6.10. Сугестивно

232Одговори7.1. Одговара на своје питање7.2. Одговара на учениково питање7.3. Даје пример7.4. Даје упутства за радИИ НЕВЕРБАЛНО ПОНАШАЊЕ НАСТАВНИКА1. Седи за столом и држи предавање2. Стоји испред одељења3. Стоји иза одељења (позади)4. Стоји са стране у одељењу5. Користи таблу за записивање кључнихпојмова6. Користи таблу у циљу давања прегледа,синтезе рада на часу7. Креће се по учионици8. Гестикулира рукама9.Даје поруке изразом лицаИИИ УЧЕНИКОВО ПОНАШАЊЕ1. Непажљив устаје са места (н)2. Шара, ради нешто друго на часу (ш)3. Зева, протеже се (з)4. Дрема (д)5. Игнорише наставника (и)6. Смеје се (с) Снимање учениковог понашања према утврђеним обележјимаиз наведених евидентних листа (непажљив, шара, ради нешто друго,зева, дрема, игнорише наставника, смеје се и сл.) означени подредним бројем ИИИ, може се вршити применом протокола у видуплана одељења, уписујући у план словне знаке за поједине обликепонашања ученика који су у претходној листи наведени (н –непажљив, ш - шара и др.). Протокол у виду плана одељења може бити коришћен и заснимање часа по неким другим вредносним обележјима, на примеру циљу праћења квалитета проверавања знања ученика. За посматрање часа и снимање појединих дидактичко-методичких обележја могу бити сачињени и коришћени и многидруги инструменти. Овде ћемо приказати још неколико примера.(Џарвисов и Фландерсов систем категорија, Витхалов модел, чеклиста за снимање наставниковог питања у настави и сл.).

233 Наставниково питање у настави `Питање као језички облик служи наставнику као инструментуправљања наставом и активностима ученика у процесу учења. Оучениковом питању у настави написане су бројне студије иодбрањене докторске дисертације. Питање је дало печат једномцеловитом наствном систему (хеуристички систем наставе). Питањеје кључни елеменат методе разговора. Сагледавање наставе састановишта наставниковог и учениковог питања чини значајанелменат вредновања, организације и ефикасности одржаног часа. Постоје различите поделе питања у настави према сврси(којима наставник управља мисаоним процесима; питања којиманаставник усмерава пажњу; питања којима наставник подстичетрансфер знања и сл.). Сем тога, питања могу бити уска (тражи серепродуковање научених садржаја), широка (којима се од ученикатражи већа мисаона активност и сл.). Истраживања потврђују да на часу доминира вербалноизлагање наставника, да је вербална комуникација ученика веомаоскудна. Утврђено је, на пример, да за шест часова наставног радасредња вредност активне говорне комуникације износи 2 минутаили 30 секунди по часу и да то доводи до многих слабости ипроузрокује многе негативне последице (слаба мотивисаност,оскудан развој говорне културе и др.)(Шаталов, Москва) У једномистраживању је утврђено да у разреду са 30 ученика и 5 сатинаставног рада, ученик наставнику тек сваки трећи дан постави поједно питање, док наставник постави у три школска дана преко 800питања у једном одељењу. (К. Шпољар, 1977.) О наставном питањурасправљано је са различитих аспеката: којима се тражи знањечињеница (Н. Р. Доди), репродукција знања из уџбеника (Р.Стевенес), доминантности питања (мисаона активност, вишикогнитивни ниво и сл.) расправља О.Л. Давис и др.

234Овде ћемо навести Џарвисов систем категорија посматрања, погоданза снимање вербалних активности наставника и ученика на часу.Овај инструмент је погодан за сагледавање улоге питања у страномјезику са становишта интеракције наставника и ученика у настави.

235Џарвисов систем категорија посматрања Наставник Ученик поставља питањеРЕАЛАН ЈЕЗИК А поставља питање одговара Б реагује на учениково питање или сл. реагује реагује у избору Ц организује разредне активности пише Д охрабрује или похваљује ученика чита гласно чита тихо Е тумачи поставља питање одговара“ДРИЛ“ ЈЕЗИК Г подстицај на увежбавање (дрил) Х коригује учеников одговор Ј помаже ученику П изговара језични моделПИСАЊЕ И В презентира писмени језикЧИТАЊЕМАТЕРЊИ М објашњава граматичке структуреЈЕЗИК К објашњава смисао Н организује наставне активности - жамор или збркаСнимање часа, уношењем фреквенција, врши се у протокол који може битиследећег изгледа (профила):Протокол за снимање часаПротокол за снимање интеракције на часуНАСТАВНИК СВ УЧЕНИК СВАБ 1.Ц 2.ДЕГХ 3.Ј 4.ПВ 5. 6. 7.НАПОМЕНА: У одговарајућа поља уписују се категорије интеракцијена часу.

236 Из протокола, фреквенције се преносе у матрицу, након чегасе израчунава процентуално учешће појединих категорија вербалнекомуникције у укупној интеракцији наставника и ученика начасовима страног језика. На основу тога је могуће планиратиодговарајуће промене и пружати педагошко-инструктивну помоћнаставницима.Модел матрице наставних интеракција (обрада података)А Б ЦДЕ ФГ ХИЈ К1 2 3 4 5 6 7 8 9АБЦДЕФГХИЈК123456789СвегаФ%

237Витхалов модел за утврђивање димензија социјално-емоционалнеклиме на часу Витхалов концепт вредновања социјално-емоционалне климена часу заснива се на 7 дефинисаних категорија, којима се сагледаваоднос наставника према ученику. Нешто модификовану листупоменутих категорија у виду посебно моделованог инструмента-протокола за посматрање часа у целини наводимо:Кате Опис категорије Фреквенција СВгорија 0-5 5- 10- 15- 25- 35- 10 15 25 35 451 Изјаве које охрабрују ученика (похвала или охрабривање уче- ника у настави)2 Изјаве признања, разјашњења (да је био схваћен, разјашњење властитих мисли и осећања)3 Изјава којима се помаже реша- вању проблема (даје објективна информација о проблему, под- стиче ученик питањима и сл. да би решио проблем)4 НЕУТРАЛНА ИЗЈАВА – вербалнопонављање нечега, формалне,административне напомене,нешто што је већ било речено исл.)5 ДИРЕКТИВНЕ ИЗЈАВЕ (које упозоравају ученика да следи утврђени пут и сл.)6 ИЗЈАВЕ НЕОДОБРАВАЊА – ПРЕ- КОРА (да се измени учениково понашање)7 ПРИМЕДБЕ (које оправдавају став наставника, оправдавају његово деловање) Иако овај инструмент углавном служи за снимање односанаставника према ученику, занемарујући реакције ученика, он семоже у настави користити за мерење наведених димензијасоцијално-емоционалне климе на часу. Анализа се врши утврђивањем процента појединих димензијанаставниковог понашања у оквиру 45 минута наставног рада. Упротокол се уносе фреквенције без обзира на којој се етапи

238одређено понашање испољило, а може се пратити наставниковопонашање у појединим временским распонима и етапама на часу.протокол овог другог типа пружа нешто бољу слику наставниковогпонашања, те смо такав протокол и моделовали. Фландерсов систем категорија за снимање вишедимензионалног понашања у разреду Фландерсов систем је усмерен на вербално понашање уодељењу, а то се може путем ових категорија поуздано посматрати,регистровати и интерпретирати. Фландерс, истина, своди ком-плексне процесе наставе у одељењу на вербалну активност ученикаи наставника. Наствникову вербалну активност на часу Фландерс јеподелио на две димензије на “директан” и “индиректан” настав-ников утицај на часу. Директни утицај одређују они вербални исказинаставника који ограничавају и пажњу усмеравају на проблем,укључујући и наставников ауторитет. Такви искази се односе напредавања, пружање инструкција, критиковање или позивање на својауторитет. Индиректни утицај се односи на наставникова понашањакоја подстичу и проширују слободу активности ученика, подстичувербалну комуникацију ученика и његову већу иницијативу ипартиципацију. Постављање питања, образлагање идеја, похвалаученикових одговора спада у ову категорију индиректног утицаја. Фландерсов систем анализе интеракције подељен је на триосновна подручја:I – наставников говорII – учеников говорIII – тишина, жамор, конфузија Наставников говор се дели на два дела: 1) индиректан, који сеодноси на категорије: прихвата осећања, похваљује или храбри,прихвата идеје и поставља питања, 2) директан говор се расчлањујена две категорије: одговара на захтев наставника и само-иницијативно одговара. У посебно подручје “Тишина, жамор,конфузија” сврстава се све оно што се не може подвести, односнокласификовати као наставников или учеников говор. Наводимо Фландерсове категорије за анализу интеракцијекоје се могу користити у вредновању наставног рада:

239Фландерсове категорије за анализу интеракције у настави Инди- Прихвата ученикова осећања. Прихвата или објашњава рек- осећања ученика, а да при томе не обесхрабрује. Осећања тан могу бити позитивна и негативна. Овде се убраја и утицај предсказивање осећања и подсећање на прошла осећања.Н Хвали или охрабрује. Хвали или охрабрује учениковоа деловање или понашање. Шали се да би попустилас напетост, али не на рачун других. Овамо се убрајат охрабрујуће “климање” главом и изрази попут “аха” или “аа даље?” Прихвата или користи идеје ученика. Објашњава,в разрађује или развија идеје ученика. Кад наставникн почиње с изношењем претежно својих идеја, прелази се наи категорију 5.к Поставља питања. Питања о неком садржају или поступку која полазе од наставникове идеје с намером да ученик одговори. Дирек Излагање. Износи чињенице или мишљења о садржају или тан поступку: износи властите мисли или се позива на неки утицај ауторитет, поставља реторичка питања. Даје упутства. Даје упутства, заповести или наредбе за које се очекује да ће их ученик извршити. Критикује или се позива на свој ауторитет. Изјаве којима се настоји изменити понашање ученика од неприхватљивог према прихватљивом, грди ученика, износи разлоге неког свог поступка, екстремно позивање на самог себе.У Реак- Учеников говор-одговор. Одговарање ученика нач тиван наставниково питање. Наставник структуира и ограничава говор ситуацију. Слобода ученикова изношења властитих мислие је ограничена.н Ини- Учеников говор-иницијатива. Ученик износи нове идеје,и ција- властите представе, било спонтано било на подстицајк тивни наставника. Могућност слободног изношења ставова и говор мишљења, прелажење оквира одређене структуреЋутање или Ћутање или збрка. Кратке паузе, периоди чутања илизбрка општег жамора кад посматрач не може установити облик и садржај комуницирања.

240Протокол за уписивање одговора може бити оваквог профилаИнди- Наставник Индиректа Ученик СВректан 1. н утицај 1.утицај 2. 2. 3. 3 4. 4. 5. 5Директан 6. Директан 6.утицај 7. утицај 7.Реактив- 8. Реактив- 8.ни говор ни говорНегатив- 9. Негатив- 9ни говор ни говорЋутање 10. Ћутање 10.или збрка или збрка Темељна припремљеност је први услов да се примене Фландерсовекатегорије за анализу вербалне интеракције и активности ученика инаставника на часу. Нужно је да педагог, психолог, директор или другиевалуатор темељно упозна систем категорија, затим да се вежба применаових категорија у процењивању и регистровању учениковог и на-ставниковог говора. Евалуатор мора да научи дефиниције свих десет кате-горија, да добро распознаје вербалне исказе наставника и ученика којиприпадају појединим категоријама. Десет Фландерсових категоријаозначено је арапским бројкама, евалуатор треба да зна којим је реднимбројем означена одговарајућа категорија у систему, како би у протоколмогао да упише редни број одређене категорије којој исказ припада. Након снимања наставног часа подаци се сређују на тај начиншто се из протокола преносе у посебну матрицу коју овде наводимо:Матрица вербалне интеракције у одељењу 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 СВ12345678Наставников говор збир колона 1-7, Индиректан утицај И, Директан утицај Д

241 Уз матрицу се уписују бројеви парова из протокола, те јенеопходно да се они претходно утврде. Пошто су подаци из протокола уписани у матрицу приступасе њиховој обради. Проценат за сваку колону од 1 до 10 израчунавасе тако што се збир колона множи са 100, а производ дели укупнимбројем парова у матрици. Добијени проценат показује дистрибуцијутрајања интеракције по појединим категоријама, односно саколиким процентом времена свака категорија учествује у укупномвремену интеракције. Приликом интерпретације добијених резултата морају сеузети у обзир конкретни циљеви и задаци часова који се ана-лизирају. Од тога зависи да ли ће наставников говор на часу битипретежно директан или индиректан. На часу обраде наставнихсадржаја, на пример, наставник ће више говорити него на часовимаутврђивања и понављања градива. Вредновање наставниковог питања у настави може се вршитикоришћењем и других инструмената у којима су дефинисанапоједина вредносна обележја наставникових или учениковихпитања. Овде наводимо пример једне чек листе.Чек иста за снимање наставниковог питања у наставиОпис – обележја Наставника Ученика Ф СВ Ф СВПитања су одређена и јаснаПитања су прилагођена узрастуученикаПитања су сугестивна тзв. “уска” накоја се одговара са “да” и “не”Питања су језички, логички играматички правилно формулисанаПитања једна за другим се нижу у ло-гичком и садржајном редуОдговори ученика садрже само оне чи-њенице и градиво које се питањемтражиПри одговарању ученика наставникодобрава одговореједноставним одобравањемпокретом главепонавља ученичке одговореНапомена:

242У простор “ф” (фреквенције) уписују се учесталост појединихобележја, питања. Овакав “снимак” часа може корисно послужити заанализу одржаног часа у циљу пружања одговарајуће педагошкеинструкције наставнику од стране директора и стручних сарадника(педагога, психолога и др.).Евидентна листа за снимање и скала процене артикулацијенаставног часаШкола _____________________Наставник_________________Наставна јединица__________Тип часа: О, У, П, ПР Евидентна СкалаОпис листа процене Да Не ВД УЗ НЗ1. ПИСМЕНА ПРИПРЕМАИма писмену припрему (развијену, питања, x x 1 2 3очекивани одговори, задаци и др.)Има скицу, конспект x x 123Нема писмену припрему xxИзвори које је наставник користио у припреми часа1. Приручник за наставнике xx2. Педагошку периодику x x 1233. Енциклопедије и речнике x x 1234. Дечије листове и часописе x x 1235. Радио и ТВ емисије (снимак емисија) x x 123Коришћење дидактичких медијаДидактички медији које је наставник прерађиваоза коришћење на часуА) Видео касете x x 123Б) Графо-фолије x x 123Ц) Рачунарски софтвер x x 123Д) Радио емисије – аудио касете x x 123Е) Слике и модели x x 123Ф) Друге дидактичке медије, које? x x 123Г)Х)

243Опис Евидентна Скала листа процене ВД УЗ НЗ Да Не 12 32. Провера исправности функционисања дидак- 12 3тичких медија 12 3А) припремљени пре часа xx 12 3 12 3б) медији припремљени пре часа и извршена x x 12 3провера њховог функционисања 3 12 32. РЕАЛИЗАЦИЈА ПОЈЕДИНИХ ЕТАПА НАСТАВНОГ ЧАСА 12 3 12 31. Уводни део часа је остварен 12 3а) Обнављањем садржаја рада са претходног часа x x 12 3б) Анализа дечијих искустава која се односе на x x 3планиране садржаје, циљеве и задатке часа 12 3 12Ц) Анализа домаћих задатака xx 12 3 3Д) Нешто друго, шта ______________ xx 12 3 12 32. Циљ часа 12 3 12А) Циљ часа је саопштен усмено xx 12Б) Саопштен и написан на табли xxЦ) Није саопштен циљ часа xx3. Психолошка припрема ученикаа) Обављена је психолошка припрема ученика – x xстворени су одговарајући услови (ставпозорности, готовости за учење, “затегнута јеунутрашња опруга свести”)б) Није извршена потребна психолошка x xприпрема, ученици нису довојно стимулисани зарад (осећа се доза страха и затегнутости)3. ГЛАВНИ (ЦЕНТРАЛНИ) ДЕО ЧАСА1. Обрада садржаја је извршена применом:Методе излагања наставника, и то:- описивањем xx- објашњењем xx- излагањем xxб) Разговором ученика и наставника претежномприменом питања:- реторичких xx- алтернативних xx- проблемских питања xx- концентричних xxЦ) показивањем xxД) коришћењем дидактичких медија и

244Опис Евидентна Скала НЗ листа процене 3- ТВ снимака Да Не ВД УЗ 3филма xx 12 3слика xx 12 3фолија xx 12 3- неки други медији, који__________ xx 12е) коришћење текста и уџбеника xx 12 3- главног извора информација 3- једног од извора информација xx 12 3ф) извођењем експеримента xx 124. ЗАВРШНА ЕТАПА xx 12 31. Понављање градива на часу је завршено 3а) синтетизовање – разговор xx 12 3б) упоређивање xx 12ц) решавање проблем задатка и постављених xx 12 3хипотезад) нешто друго, шта _____________ xx 12 32. Повратна информација 3а) пропитивањем – разговором xx 12б) петминутна питања – одговор на питања xx 12 3написана на табли или графофолијамац) петминутна питања – микрозадаци xx 12 У евидентну листу се прво уписује да је дошло до реализацијенеког од дидактичких захтева у појединим етапама наставног часа.Након тога у посебном простору (скала процене) врши севредновање одређеног стања и активности на часу. Овај “снимак” може бити извор података за заснованијуанализу одржаног часа. За снимање тока наставног рада на часу у фреквенцијама поузорку одабраног времена на часу (1, 2, 10 минут и сл.) можекорисно да послужи и следећа евидентна листа (протокол) коју овденаводимо.

245Чек листа за евалуацију наставног часаТип часа: ___________________________Наставник:__________________________Датум: ____________________________Опис дидактичких обележја Минути 1234511344 05502Уписује часОбјашњава ученицима шта ће данасрадитиПроверава учење претходне лекцијеПоставља проблемска питањаПоставља питања на која ученицикратко одговарајуПоставља сугестивна питањаУченици одговарају у хоруГрадиво излаже у мањим заокруженимцелинама без илустрацијеИзлаже материју уз илустрацију награфоскопуНа графоскоу у виду теза и подсетникапрати и илуструје предавањаИнструменти за снимање организације наставних часова могу битиизрађени зависно од тога које вредности желимо сагледавати ивредновати (климу, интеракцију, мисаону активност ученика,самостални рад и сл.).Скалер за евалуацију часова самосталног рада ученикаНаставник: ___________________ аставна област: _________________ 987654321Ученици су добили ин- Ученици нису добилиструкције како треба да уче потребне инструкцијеово градивоУченици су упућени на из- Ученици нису упућени наворе – литературу којом се изворе којима се могумогу користити при учењу користитиУченици су сачинили свој Ученици нису сачинилидневни план учења свој дневни план учења

246 987654321Ученици су сачинили визу- Ученици нису сачинилиелни план учења (транс- план визуелног учењаформација наслова у пи-тања и сл.)Ученици при учењу паве Ученици при учењу неизводе, тезе, шеме, костур праве изводе, тезе и шемелекције лекцијеУченици према сачињеним Ученици не врше пре-тезама у себи врше пресли- слишавање према тезамашавањеУченици уче концентри- Ученици веома честосано и не прекидају кон- прекидају учење и праветинуитет учења паузеНа столу при учењу су На столу се поред нужнесамо уџбеник и друга нуж- литературе, налазе ина литература остале непотребне ствариУченици уче са довољном Ученици релакситно уче,концентрацијом у учењу без довољне концентра- ције при учењуУченици читају у себи Ученици читају шапута- њемУченици задатке решавају Ученици решавају за-по тежини а не по реду датке по реду којим су постављениУченици одмах прелазе на Ученици праве дуге при-учење без дужег припре- преме (загрејавање) замања (загрејавања) радУченици након првог чи- Ученици при првомтања, подвлаче и обе- читању обележавају зна-лежавају значајније делове чајније делове текстатекстаУченици приступају учењу Ученици не приступајусређивањем забележака на учењу сређивањем забе-часу лежака на часуУченици дефиниције и Ученици не покушавајуправила настоје илустро- да правила и дефиницијевати сопственим приме- илуструју својим приме-рима римаУченици уче са удубљи- Ученици уче без удубљи-вањем у смисао текста вања, углавном препозна- вањем текстаУченици се користе реч- Ученици не користеницима и другом по- другу помоћну лите-моћном литературом ратуру

247 987654321Наставник је на крају часа, Наставник није на крајупомоћу петминутних ис- часа, помоћу петми-питивања, пружио ин- нутних испитивања са-формацију ученицима о гледао учинак часањиховом постигнућу приучењу У претходној десетостепеној скали су назначена поља уносесе процене неког обележја, или вредности полазећи од крајњегпозитивног или негативног присуства или одсуства одређеневредности. Средина скале (5, 6) представља неутрални део скале.Сваки овај степен скале може бити описан. То су тзв. дескриптивнеза разлику од наведене нумеричке скале процене. Скале могу корисно послужити и за вредновање дидактичких,социјалних и неких других вредности на часу. Навешћемо и примерскале за евалуацију социјалне климе на часу.Скала за евалуацију социјалне климе на часуСкала за евалуацију социјалне климе садржи одређена обележја узкоја су наведени одговори1. Веома често ВЧ2. Често ЧС3. Углавном УГ4. Ретко РТ5. Веома ретко ВР Скала проценеОбележја вредности 12345 В^ ^С УГ РТ ВРОдобрава поступке ученика xxxxxПрихвата осећања ученика xxxxxПрихвата идеје ученика xxxxxКонтрола рада ученика је премисивног карактера, x x x x xупућује, саветује, на прихватљив начин остварујеувид у радКритике ученицима су у виду заједничког от- x x x x xкривања грешака а мање ауторског, субор-динираног карактера у смислу покудеКритике ученицима дају се у виду примедби, x x x x xнису подстицајнеУченици се на прихватљив и емпатичан начин x x x x xупућују у рад

248 Скала проценеОбележја вредности 12345 В^ ^С УГ РТ ВРУченици заједно са наставницима процењују x x x x xсвоје и сопствене ррезултате и у тој проценивлада клима међусобног уважавањаНаставник сам процењује рад ученика и у томе x x x x xзаузима доминантан став без уважавања миш-љења ученикаНаставник похваљује рад ученика за сваки x x x x xуспех и покушај који у раду учиниНаставник похваљује само посебно запажене x x x x xрезултате појединаца тако да похвала делујестимулативноИспитивање није строго формализовано већ се x x x x xобавља у међусобној сарадњи и уважавањуПомоћ ученицима је честа, уз веома наглашену x x x x xсарадничку комуникацију, уважавање и подсти-цање Овом скалом се мери колико се често испољавају појединевредности на часу. Процењивање се заснива на претходномпосматрању часа па се након тога врши процена. Међутим, да би овапроцена била још објективнија може се путем протокола снимитиучесталост појединих вредносних индикатора на часу. Овде наводимо у изводима један могући протокол, који јефункционално везан са поменутом скалом процене.Протокол за евалуацију социјалне климе на часу (вс)Наставник_____________________ Час_________________Обележја – вредности Протокол – време у минутима 0-5 5- 10- 20- 30- 40- Све 10 20 30 40 50 -гаОдобрава поступке ученикаПрихвата осећања ученикаПрихвата идеје ученикаОднос ученика и наставника заснивасе на међусобном уважавањуНа часу влада демократска перми-сивна клима (поштовања, подстицаја)На часу влада аутократски, суборди-нарни однос наставника премаученицима (испољава се у захтевимаза одговоре и сл.)