Stare vranjske porodice

prebajanu vodicu i – ceremonija tablu, koju je postavljala na direkse završi. pored vade, bacala je brašno. Nešto je padalo na zemlju, a nešto Coni Brašnjarki je specijalnost se lepilo za vlažnu tablu. Nakonbila ‘gledanje’ u brašno. Kod nje toga Cona je čitala šta piše naje trebalo nogama da se opkorači ‘svetom’ brašnu i predskazivalamaleni potočić, ili ‘gradska budućnost bolesniku“, zapisao jevada’, kako su je zvali. Cona je njihov komšija Miroslav Aleksićimala dva krsta u ‘osvećenoj’ Vule, iz familije Vrteškari, poznativodici i kalenicu sa kukuruznim profesionalni glumac vranjskog,brašnom. Krst je bacala preko a potom niškog Narodnogglave bolesnika u vadu i dugo pozorišta.gledala u njega bajući. Onda je toisto ponavljala drugim krstom, ali ZATIRANJE FAMILIJEu suprotnom pravcu. U njega jejoš duže gledala. Pošto bi završila Razvijenu Zafirovu trgovinusa krstovima i ‘pročitala šta piše u nastaviće njegov sin Toma,njima’, prešla bi na brašno. Uzela koji će još više uvećati imetak.bi u drvenu kašiku, obilazila bi Sagradiće sa ocem nekoliko kućanjime bolesnikovu glavu ulevo, pa u Dućandžik-mahali, u kojima ćepotom udesno. Na crnu vlažnu se okupljati sav „krem“ društvaČlanice Kola srpskih sestara iz 1935, u nošnjama naroda tadašnjeJugoslavije. Levo sedi Stanislava Kujas (nosi libade) 101 Stare vranjske porodice

tadašnjeg Vranja i Srbije. Tu će Stanislava, bez potomaka.biti vođeni značajni razgovori Nastavila je na najbolji mogućii donosiće se odluke o važnim način tradiciju Topal-Zafirovenacionalnim i društvenim porodice. Bila je jedna od osnivačapitanjima u varoši i državi. Građanske kasine i članica Kola srpskih sestara. Učestvovala je u Bugarska okupacija u svim kulturnim i dobrotvornimVelikom ratu biće pogubna za akcijama.Topal-Zafirove. Januara 1916.godine uhapsili su Tomu, u Svoju kuću, u današnjojakciji eliminisanja svih viđenih, ulici Vuleta Antića izdavala jenacionalno angažovanih kirajdžijama. U njoj je živeoVranjanaca. Toma je bio dovoljno profesor geografije Svetozarkriv što je Mikin unuk i Zafirov Miletić, zvani Paša, sa suprugomsin. Mučen je danima pre nego Simkom. Jedno vreme bio je išto su ga na najzverskiji način, direktor Gimnazije. Dubokuklanjem, ubili u Surdulici. starost doživela je u drugoj svojoj kući, u susednoj Karađorđevoj Od ugledne familije nakon ulici.Velikog rata ostala je samoTopal-Zafirovi 102

Đinovski, prvi gradskifotografAleksandar (Aleksa) je štampao na reversnim stranama svojihfotografija da je rodom „od Galičnik”. U nazivu firme ponekad isticaoje da je fotograf u Makedoniji i Staroj Srbiji, bez navođenja mestadelovanja, što govori o putujućem radu ateljea Porodica Đinovski potiče slikarstvo, freskopis i muziku.iz Galičnika, koji se nalazi na Manastirski kompleks Sv. Jovanzapadnim visovima planine Bigorski ima duborez koji jeBistra u Debarskom okrugu, u unikatno urađen od straneMakedoniji. Mijaci ili Mioci su, mijačkih majstora.prema etnološkim istraživanjimaJovana Cvijića, srpska etnička MIJAČKA ŠKOLAgrupa, koja naseljava planinskepredele zapadne Makedonije. Porodica Đinovski jeĐinovski su tipični predstavnici tradicionalno negovala zografskuove grupacije, čiji se veći deo veštinu, prenošenu od oca na sina.pripadnika bavi stočarstvom, alipostoji i veliko interesovanje za Krsto Đinovski, učitelj, bioumetnost, posebno za duborez, je ugledna i poštovana ličnost u celom kraju, poznat pedagog iAleksandar Đinovski 103 Stare vranjske porodice

negovala pismenost i umetnost rezbarenja, koja je u istoriji umetnosti nazvana mijačka škola i čiji su predstavnici ostavili značajan trag. Braća Đinovski su rano dobili osnovno obrazovanje i pokazali sklonost ka umetničkom izrazu. Prvi učitelj i najbolji savetnik bio im je njihov otac, ali su oni pokazali osobenost u svojim delima, ispoljavajući individualizam i pored toga što su kolektivno stvarali. Nadopunjavali su se u primeni raznih zanatskih i umetničkih veština.Teofil Đinovski ZOGRAFSKI ZANATnenadmašni majstor u rezbariji u Za najstarijeg od braće,svom kraju, pa i šire. Sa suprugom Panajota, smatra se da je bioEkatarinom imao je četvoricu najbolji u zografskoj umetnosti.sinova i na njih je preneo svoje Kao svestrano obrazovan čovek,znanje i iskustvo. interesovao se za etnografiju, folklor i leksikografiju. Prema predanju, morao dapobegne iz sela zbog krvne osvete. Njegova braća, Vasilije i Teofil,Navodno, braća su ubili jednog živeli su i radili u Crnoj Gori, alokalnog Arnauta i porodica on je zajedno sa bratom AleksomKrste Đinovskog morala je da se svoju umetničku karijeru vezao zaseli daleko na sever. Pobegli su Vranje.u Vranje, gde su brzo zadobiliznačajan ugled, radeći po okolnim Još kao četrnaestogodišnjak,manastirima i crkvama. Panajot je počeo da uči zografski zanat od uglednog majstora u Krstini sinovi, Panajot (1841- Galičniku Gurčina Frčkovskog.1886), Teofil (1846-1894), Vasilije Učio je kod njega pune tri godine.(1848-1924) i Aleksandar (1851- Kao nadareni mladić, pokazao je1894), rasli su u sredini koja je veštinu i sposobnost za zografski zanat, pa je ubrzo stekao ugledĐinovski 104

kao vešt ikonopisac. On je potkrepio Cvijićeve Sa sedamnaest godina otišao tvrdnje koje glase: “U pogledu istorijske svesti, kod njih ima samoje u Bugarsku, u Karlovo, gde je tragova stare srpske prošlosti.neumorno radio na ukrašavenje Stariji ljudi znaju za kosovskuhramova, ali ga je ubrzo zadesila pogibiju i za ‘cara’ Lazara i onezgoda – pao je sa skele i ‘službama’ (slavama) još sepovredio nogu. Nikad više nije pevaju pesme kojima se slavimogao da se bavi zografskom ovo doba. Ali sada, posle jakeumetnošću. bugarske propagande, ređe ih pevaju no u ranije vreme. Mijaci Ipak, Panajot se nije predavao. vrlo mnogo znaju o KraljevićuMnogo je čitao i počeo je da Marku, za koga vele da je rodomsakuplja lirske i epske narodne ‘od Legen-grad’. Iznad torbeškogpesme i narodne običaje mijačke sela Prisojnice ima razvalina odetničke grupe. Posebno se grada. Mijaci pričaju da je odatleinteresovao za kosovski ciklus i vojvoda Damjan otišao u boj napesme o Kraljeviću Marku. Kosovu. Imaju i pesme o zidanju srpskog manastira HilendaraETNOLOŠKI RADAleksa Đinovski sa porodicom 105 Stare vranjske porodice

Mijaka, pokazuje da su uvek težili za samostalnošću. Stalno su se protivili grčkom jeziku u službi božjoj. Kad se i njima htela da nametne bugarska egzarhija, njihovi su kaluđeri umeli održati potpunu slobodu prema novoj crkvi i sačuvati sve srpske starine kojih je bilo u manastiru“. Rukopis Panajota bio je prekrasan, iako je bio prinuđen da piše u ležećem položaju. Umro je relativno mlad, 1886. godine, u četrdesetpetoj godini života. Sahranjen je u Vranju, na Šapranačkom groblju, u blizini Crkve svete Petke.Vasilije Đinovski FOTOGRAFSKI ATELJEu Svetoj gori. Svaka porodica Teofil i Vasilije svoj izrazima slavu (‘službu’). Središte su našli u crkvenom slikarstvumijačkog duhovnog života je (ikonopis i živopis), iako sumanastir sv. Jovana Bigorskog. solidno poznavali i drvorezbarskuSve što u njemu ima vezano je u veštinu. Aleksa je više afinitetanacionalnom pogledu za srpsku pokazivao za izučavanjeistoriju. U njemu je vrlo stari fotografske veštine.pomenik, vanredno lepo pisan napergamentu, čuven sa svoje izrade, Najmlađi među braćomu kome je istorija ovog manastira; Đinovski, Aleksa, otvorio jeu njemu se pominju samo srpski fotografski atelje u Vranju, i tovladaoci od loze Nemanjića i u današnjoj Ulici V. Antića (presrpski arhiepiskopi. Isto tako Drugog svetskog rata – Knez-su na živopisu na spoljašnjim Mihailova), gde je i porodicamanastirskim zidovima naslikani živela. Posećivali su ih mnogisamo srpski vladaoci do Kosovske ugledni ljudi iz starog kraja.bitke. Te je slike radio seljak zografiz Lazaropolja. Uz to istorija U Vranje su se Đinovskiovog manastira, kao i samih doselili 1880. godine. Malo kasnije Teofil i Vasilije su otišli u CrnuĐinovski 106

Goru, ostavljajući u Vranju svoje pomenuti Džep) korišćene kaoroditelje i braću Aleksu i Panajota. predložak za razglednice drugih izdavača. Fotografisao je vojsku, Aleksandar (Aleksa) je ali i građane Vranja. Aktivno ještampao na reversnim stranama učestvovao u društvenom životusvojih fotografija da je rodom Vranja svog doba. Među prvima u„od Galičnik”. U nazivu firme Srbiji uštampavao je godinu izradeponekad isticao je da je fotograf fotografije na karton, na podlogu.u Makedoniji i Staroj Srbiji, beznavođenja mesta delovanja, što IKONOSTASI U CRNOJgovori o putujućem radu ateljea. GORI Atelje u Vranju bio je samo Nakon smrti Panajota, 1886.daskama ograđen (sa tri strane) godine, roditelja, Ekatarine 1887. iprostor u dvorištu. Snimio je Krste 1888. godine, i Aleksa trajnoseriju fotografija iz okoline napušta Vranje, najverovatnije okoVranja. Poznate su i njegove 1890 godine.fotografije veduta sa juga Srbije(Predejane, Džep…). Pojedine Porodica se odselila ufotografije su (na primer, Podgoricu, gde je kupila kuću u Balšićevoj ulici. AleksiAmblem foto ateljea Đinovski fotografija verovatno više nije bila glavno zanimanje, ili je to samo povremeno (u Crnoj Gori u nazivu firme ne ističe mesto delovanja, iako snima u relativno uređenim uslovima ateljea). Porodica se u to vreme bavila, pre svega, ikonopisom. Ima više podataka da su braća Đinovski osamdesetih i devedesetih godina 19. veka u nekoliko crkava u Crnoj Gori uradili ikonostase. 107 Stare vranjske porodice























Poziv na venčanje Jelisavete Spasić iz 1912. godine Trgovinu je preuzimao sve brojna odlikovanja: Karađorđevuviše stariji sin Toma i, zajedno zvezdu sa mačevima, Albanskusa komšijom Jovanom Dodićem, spomeniicu…” – kazuje njegovtakođe trgovcem, poslovao u najmlađi sin Spasa.Aleksandriji, Trstu, Solunu…Karavanima su dopremali kožu, HRABRA VIDAzačine i drugu robu koja seodlično prodavala. U vreme rata radnja je radila onoliko koliko je ženska čeljad Za posao je stasao i mlađi mogla da se angažuje. BugarskiTomin brat Stojan i pridružio okupatori prilikom povlačenjaim se, ali su nadolazeći ratovi pljačkali su radnje i palili ih.prekinuli, na kratko, njihovekonomski i društveni uspon. “Zahvaljujući Vidi, mojoj najstarijoj sestri, radnja je Iz ratova su se vratili živi i sačuvana, jer je, iako mlada,zdravi. Toma je prošao balkanske hrabro ostala u radnji i oduprla seratove, preživeo prelaz preko bugarskim vojnicima koji su došliAlbanije, dolazak na Krf, proboj sa namerom da sve iznesu i zapaleSolunskog fronta… je. Pored toga, uspela je da sačuva i 90 hiljada dinara zajedničkog “Za svoje junaštvo i hrabost u novca. Mogli su odmah da nastavebalkanskim i Velikom ratu dobio je 119 Stare vranjske porodice

Vida sa bratom Spasom Vranju, posle Velikog rata držao je Lukarsku banku. Godine 1935,sa poslom”, objašnjava Spasa. kao radikalski kandidat, izabran Toma Spasić se oženio za poslanika Skupštine Kraljevine Jugoslavije. U toj kući živeo jeNatalijom (Tala) iz ugledne Dragi sa potomcima.vranjske porodice Bojadžije,rođenom sestrom čuvenih “Do očeve kuće istu takvutrgovaca Petra i Koste. Sa njom je sagradio je i stric Stojan. One suizrodio petoro dece: Vidu, Dragija, nalikovale jedna na drugu. Bile suLeonoru, Maricu i Spasu. prizemne, postavljene do samog trotoara. Spoljašnja stepeništa Toma je 1932. godine, tamo okrenuta su jedna prema drugomgde je bila stara, podigao novu kao u ogledalu, samo što kodkuću u tadašnjoj Knez Mihailovoj Tomine kuće ono prelazi u velikuulici, u centru Vranja. Kupio četvrtastu verandu sa ukrasnomje kuću i od bankara Mihaila kamenom ogradom. Široka ulaznaLukarevića, na samom trgu vrata vode u salon, a iz salona sepored Crkve sv. Trojice, koju ulazi u ostale sobe”, saznajemo odje u isto vreme kao i njegovu Spase.gradio neimar Gerasim. MihailoLukarević, trgovac i bankar u Toma je nastavio da se bavi trgovinom, imao je radnju u centru varoši i poslovao solidno. SPASIĆ I SRBINAC Njegova ćerka Vida udala se za Branislava Panjevca, trgovca koji je Trgovačku akademiju završio u Parizu. Bio je vrstan intelektualac. Pre Drugog rata preselili su se u Beograd i tamo obeležili srpsku trgovačku čaršiju. Dragi je bio trgovac i u prvom braku sa Živkom Dingarkom imao sinove Zvonka i Tomu. Iz drugog braka imao je sina Đokicu i ćerku Vericu.Spasinci 120

Leonora se udala za Antonija Danas u Tominoj kući u VranjuDžoljića, agronoma, duvanskog žive Gordana i sin Srboljubovstručnjaka poznatog širom Aleksa, koji se vratio iz BeogradaSrbije. Živeli su u Beogradu. na porodično ognjište.Imali su sinove Zorana, inženjeraarhitekture, konstruktora Aleksa Spasić oženio sebeogradskog Sajmišta, kao i sina početkom tridesetih godinaDragoljuba, doktora veterine. Vaskom iz ugledne trgovačke porodive Srbinci. Srbinci su bili Marica je bila udata za Pešića, u to vreme među najimućnijimaekonomistu koji je radio na u Vranju, pa je uz Vasku Stojanželeznici. dobio i veliki miraz. Najmlađi sin Spasa se rodio Stojanov nagli ekonomski1921. godine, nakon što je Toma uspon krenuće kad će se u trgoviniodložio uniformu. Bio je trgovac i udružiti sa šurakom Vlajkomu braku sa Radmilom, domaćicom, Srbincem. Za potrebe zajedničkeimao je sina Srboljuba, mašinskog firme „Spasić i Srbinac“ zidajuinženjera, i Gordanu, bankarskog najveći dućan pre Drugog rata učinovnika. Vranju i, u blizini dućana, i veliki magacin sa spratom.Toma Spasić SPASINSKE „LJUPENKE“ Trgovačka radnja na veliko „Spasić i Srbinac“ držala je za ceo vranjski okrug monopolske artikle: papir za cigarete, šibice, duvan, so… Ona je snabdevala sve sitne trgovačke radnje u gradu i srezu. “Na lageru su imali po 100 vagona razne robe i po cisternu gasa nedeljno. Svoj kapital stric je ulagao u nekretnine. Sagradio je u Skoplju, na Dušanovom vencu, luksuznu trospratnu kuću sa dva dućana, na kojoj je vidljiv monogram “S. A. S”. Enterijer je ukrašen freskom “Pastorala”, koju je oslikao jedan od prvih 121 Stare vranjske porodice

Stojan Spasić bio je i veliki dobrotvor, uplaćivao je redovno u đački fond, bio domaćin Svetosavske slave u Gimnaziji. U braku sa Vaskom imao je ćerke Stanislavu i Radmilu.Stojanova vinogradarska kuća ZET SLOBODAN PALAMAREVIĆmakedonskih slikara – NikolaMartinoski. Pored nekretnina, Stanislava se udala za lekarakupio je i oko 14 hektara pod Slobodana Palamarevića, savinogradima i njivama. U jednom kim je imala sinove Stojana iod vinograda u selu Mečkovac Dragana. “Najzaslužnija ličnostsagradio je vinogradarsku za razvoj hirurgije u Vranju biokuću, jedinstvenu u to vreme je dr Slobodan Palamarević.u vranjskom kraju. U ulici je Rodio se 1906. godine u Skoplju.sagradio vinarski podrum i u Osnovnu školu i gimnaziju završionjemu montirao bačvu od pet je u Kumanovu 1925. godine.hiljada litara. U podrumu se Medicinu je studirao u Beograduprerađivalo po 12 vagona grožđa. i Zagrebu, a jedan semestarBerba vinograda je trajala po u Monpeljeu u Francuskoj.mesec dana. Imao je i njive Diplomirao je na Sveučilištu upod kukuruzom, bralo se po 50 Zagrebu 1931. godine. Započeo jevagona, a čuvene su bile spasinske volontersku specijalizaciju opšte„ljupenke“ (mobe za čišćenje i hirurgije u Državnoj bolnici uspremanje kukuruza za sušenje i Skoplju 1933. Tokom 1934. i 1935.krunjenje)”, priča Spasa. godine Palamarević je proveo šest meseci na Hirurškoj klinici profesora Rene Leriša u Strazburu, u Francuskoj, gde se usavršavao iz hirurgije vegetativnog nervnog sistema. Osnovao je Hirurško odeljenje Vranjske bolnice 1938. Te godine završio je specijalizaciju na Drugoj hirurškoj klinici u Beogradu, kod profesora Leona Koena. Njegove operacije u Vranju bile su uzor savršene iSpasinci 122

sigurne hirurške tehnike. Izvodio Nakon rata, Spasincima suje sve vrste hirurških intervencija ostale kuće, sve ostalo je oduzeto.koje su u to vreme bile poznate u Ipak, ostale su im i duhovneKraljevini Jugoslaviji, uključujući vrednosti, čime familija može dai operativne procedure iz se ponosi. Vranje, Beograd i Srbijaoblasti hirurgije vegetativnog stvarali su deo istorije zahvaljujućinervnog sistema, ginekologije i ovoj uglednoj porodici.i otorinolaringologije. Bavio sei radiološkom dijagnostikom,pa je, pored hirurgije, bio ipionir radiologije u Vranju. ŠefHirurškog odeljenja Vranjskebolnice bio je do 1941”, piše drVukašin Antić u knjizi “Bolnica uVranju”. Radmila se udala za sudijuStanišu Kostića, sa kim je imalaSlađanu, lekara, i Đorđa, advokata.Stanislava i dr Palamarević 123 Stare vranjske porodice



Kušakovići, srpski“kalodont”„Kušakovića kalodont“ se kvalitetom, cenom i reklamom izborioza vodeće mesto u Vranju, Srbiji, pa i na svetskim izložbama.Proizvođen je u laboratoriji za mašinsku izradu lekovitih specijalitetai kozmetičkih proizvoda u apoteci u Vranju Početak 20. veka zatekao je u 1890. godine, a potom PetarVranju dve vrlo dobro opremljene Kušaković.i visokostručno vođene apoteke.Jednu je otvorio bečki magistar PRVE APOTEKEfarmacije Velimir Karić. SA ŠKOLOVANIM FARMACEUTIMA Punih deset godina nakonotvaranja prve vranjske apoteke, “Prvi farmaceut koji je otvorioodobrena je još jedna koncesija prvu vranjsku poteku bio jena osnovu koje je u Vranju Kragujevčanin Velimir Karić, koji1892. otvorena druga savremena je kao apotekarski pomoćnik bioapoteka. Njen vlasnik najpre je bio učesnik prvog srpsko-turskog rataapotekar Mihajlo (Mika) Janković, 1876–1877. godine. Farmaceutkoji je farmaciju završio u Beču Karić dobio je dozvolu zaPetar Kušaković sa suprugom Ankom i decom 125 Stare vranjske porodice

Petar Kušaković školske farmacije, kada farmaceutiotvaranje apoteke 9. marta 1882. s lekarima daju zajedničkigodine, koja je de fakto počela s doprinos razvoju zdravstveneradom na Dan sv. Save, 27. januara kulture i širenju zdravih navika1883. godine, skoro godinu dana stanovnika vranjskog kraja.pre nego što je i de jure puštenau rad nakon pregleda komisije na Novine se teško usvajaju,čelu sa državnim hemičarem dr pa su pojedini Vranjanci sFerdinandom Šamsom. nepoverenjem prihvatali usluge školovanih farmaceuta, ali su Otvaranje prve apoteke bilo je vremenom stekli poverenje upropraćeno brojnim prepiskama plemenite ljude koji su ih lečilifelčera (lekarski pomoćnik, vidar) i ukazivali na značaj higijene iNauma i farmaceuta Velimira prevencije zaraznih bolesti”, pišeKarića, što je kao epilog imalo grupa autora u knjizi “Doprinosukidanje Naumove apoteke, pa farmaceuta razvoju zdravstvenesu se građani Vranja lekovima kulture u Vranju krajem 19. i usnabdevali iz apoteke sa prvoj polovini 20. veka.školovanim farmaceutom. OD ŠAPCA, PREKO Dodelom koncesije za ZAGREBA, DO VRANJAotvaranje apoteke u Vranjuzavršen je dugogodišnji period Petar Kušaković, apotekar,lečenja vranjskog stanovništva vlasnik laboratorije, vlasnikneproverenim lekovima sumnjivog štamparije, nacionalni radnik,kvaliteta, a nastao je novi period rođen je u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i prvih šest razreda gimnazije. Nakon toga postaje apotekarski praktikant u naredne tri godine. Po završetku prakse odlazi u Zagreb, gde upisuje studije farmacije i završava ih 1899, sa titulom magistra. Po završetku studija dolazi u Vranje, da obavlja funkciju apotekarskog pomoćnika, a 1. februara 1901. godine, odobrenjem Ministarstva unutrašnjih dela, preuzimaKušakovići 126

apoteku od Mihajla Jankovića i Petar u Vranju, u kućipostaje apotekar. Apoteci daje ime svoga tasta, otvara apotekarsku“Sv. Đorđe”. laboratoriju. U toj laboratoriji proizvodio je razne farmaceutske Uočljiva je interesantna proizvode: kreme, medicinskislučajnost da se današnja vranjska sapun i pastu za zube. Proizvodiovelika moderna apoteka nalazi je i sirište. Kvalitetom je vrlo brzou novoj zgradi gde je bila ranije stekao poverenje građana.Kušakovićeva apoteka, a da se tudoselila iz zgrade gde je nekada U svemu ga je zdušnobila prva vranjska, Karićeva pomagao tast, bogati Tomaapoteka. Milenković, koji je sa braćom Manasijem i Ristom uživao velikiPORODIČNE TRAGEDIJE trgovački ugled u Carigradu i Solunu, a nakon oslobođenja i sve Ubrzo po stabilizovanju svog do Beograda, Pešte i Beča… Imaoposla, Petar Kušaković upoznaje je lokale u užem centru Vranja,svoju buduću suprugu Anku, od Civrića kuće do spratnih lokalaćerku bogatog vranjskog trgovca Ružića klonfera ispred ŠareneTome Milenkovića, vlasnika česme.lokala u kome je kao apotekarskipomoćnik započeo svoju uspešnu Melanija i Kostai dugu apotekarsku karijeru. Sa suprugom Ankom imao jetroje dece, Melaniju, Kostu i Boru,koji je umro u sedmoj godiniživota. Supruga mu je umrla 1907.godine, pa se kasnije u Beograduponovo oženio i sa tom drugomsuprugom imao dva sina. Kosta je nastavio očevimstopama i postao jedan odnajuglednijih apotekara upredratnom Beogradu. Melanija se udala za ĐorđaDedinca iz Kruševca, generalaKraljevske vojske. Njihovi potomcidanas žive u Vranju. 127 Stare vranjske porodice

Tomu Milenkovića zadesila je odselio se u Beograd.velika nesreća. Jedno za drugimumirala su mu deca. Danica 1904, KALODONT KUŠAKOVIĆAu osamnaestoj godini, sin Milan1905, u dvadesetsedmoj, i ćerka Petar je u apotekarstvoAnka 1907, u dvadesetšestoj uključio i proizvodnju kozmetike,godini. Tominu suprugu Kalijopu, a izrađivao je pomoću receptureslomljenu od naprebola, jednog u stranoj literaturi. Vođenjutra, početkom 1908. godine, tadašnjom praksom, Kušaković jenašli su mrtvu na grobu svoje imenovao svoju pastu za zube –dece. „Kalodont Kušakovića“, dodajući svoje prezime na već poznato Toma je u prostranoj kući ime patentiranog proizvoda isteostao sam sa decom njegove rano namene – “Srpski kalodont”.preminule ćerke Anke. Unuci sumu ostali jedina radost u životu. “…Ministar unutrašnjih dela,Posebno Kosta, kog je obožavao. Velimir M. Todorović, na osnovuUskoro su ga napustili svi. Zakona o uređenju sanitetske struke, a prema izveštaju državne Zet Petar Kušaković je hemijske laboratorije i mišljenjasa svojom decom, Kostom i Glavnog sanitetskog saveta,Melanijom, napustio Vranje i rešenjem od 2. maja 1903,Kušakovića nagradeKušakovići 128

Apoteka u centru Vranja koju je Đorđe Ristić preuzeo od Kušakovićaodobrava g. Petru Kušakoviću, stanovništvu u gradu, u kojem jošapotekaru iz Vranja, da može svoj nije bilo mogućnosti za štampanjeartikal ‘Srpski Kalodont’ u tubama reklama, mladi farmaceutod 20 grama prodavati u Srbiji Kušaković ostvario je tako štopo 0,50 din”, piše u “Policijskom je pokrenuo prvu štamparijuglasniku” iz 1903. godine. u Vranju. U njoj je od 1906. do 1911. godine povremeno izlazio “Kalodont” je naziv paste za besplatan časopis „Kušakovićevazube koja se prodavala početkom čestitka“, u kojem je reklamiran20. veka širom Evrope. Kušakovićev kalodont. „Kušakovića kalodont“ se U štampariji su takođekvalitetom, cenom i reklamom štampani službeni list okrugaizborio za vodeće mesto u Vranju, vranjskog pod nazivom „Graničar“Srbiji, pa i na svetskim izložbama. i razne štampanice namenjeneProizvođen je u laboratoriji građanima, zanatlijama i privredi,za mašinsku izradu lekovitih što ukazuje na želju mladih,specijaliteta i kozmetičkih školovanih farmaceuta da, poredproizvoda u apoteci u Vranju. zdravstvenog, daju i društveni doprinos razvoju sredine u koju suŠTAMPARIJA došli da rade. Vizionarsku ideju da približi Kušaković je radio u Vranju dousluge apoteke lokalnom 1912, kada je koncesiju za apoteku 129 Stare vranjske porodice

u Vranju predao svom kolegi “Skoro u isto vreme kad jeĐorđu Ristiću. formiran Glavni odbor srpske četničke organizacije u Beogradu,EKSPLOZIV ZA SRPSKU u Vranju je 19. avgusta osnovanČETNIČKU ORGANIZACIJU Izvršini četnički odbor. Trideset najuglednijih Vranjanaca, U Vranju postaje član Srpskog predvođenih Živojinomapotekarskog društva, onda i član Rafajlovićem, u ranim jutarnjimskupštine tog društva, a nešto satima položilo je zakletvu ukasnije postaje i član Trgovačke vranjskoj školi. Za predsednikajekomore. izabran Živojin Rafajlović, za sekretara učitelj Mihajlo Bio je aktivan i kao član Stevanović Cupara, za blagajnikakomitskog odbora, gde je aktivno kafedžija Panta Jovanović, dokučestvovao u organizovanju su članovi postali inspektorkomita na teritoriji koja je još uvek monopolske uprave duvanabila pod turskom vlašću. Milan Graovac, šef železničkeApoteka “Car Dušan” prekoputa Narodnog pozorišta u Beogradu(oko 1914)Kušakovići 130

stanice Svetislav Lukić, apotekar komita, a time se lično bavio uVelimir Karić, trgovac Toma svojim prostorijama.Stajić, apotekar Pera Kušaković,sudija Toma Đurđević, profesor DOBROTVORSima Zlatičanin, veterinarBoža Dragičević i drugi. Zadaci Kao dobrotvor sagradio jeIzvršnog odbora bili su da: sirotinjski dom pored crkve kodprebacuje čete na teritoriju Šapranačkog groblja.Turske i prihvata ih na povratku uSrbiju; omogućava prenos oružja, Osnovao je Školu vranjskemunicije i drugog materijala; trgovačko-zanatske omladine iobezbeđuje sigurnost postojećih udruženje tih budućih vranjskihi po potrebi otvara nove kanale; trgovaca i zanatlija.odabira sposobne putovođe,prima šifrovane poruke sa terena i Bio je izuzetno aktivan člansprovodi ih nadređenom Glavnom Srpskog apotekarskog društva, gdeodboru. Vranje je time postalo je bio posebno aktivan u pružanjuoperativni centar Srpske četničke pomoći siromašnim članovima iorganizacije i glavna karika njihovim porodicama. Odlikovanizmeđu četa na teritoriji Turske je ordenom Svetog Save.i Srbije. Došlo je do neviđenogpoleta i jedinstva Srba, kako iz Petar Kušaković je Prvi svetskisvih srpskih zemalja, tako i iz ove rat proveo u Švajcarskoj, gde seoblasti. Četnici su iz Beograda ili bavio štampanjem publikacija,sa područja Makedonije dolazili a tamo je objavio i jedinu svojudo Vranja, gde ih je prihvatao knjigu. Posle Prvog svetskog rataIzvršni odbor i smeštao na se preselio u Beograd, gde jeimanja Živojina Rafajlovića ili nastavio da se bavi apotekarskimu zakupljenu kuću u Vranju. poslom i imao jednu odPrvi poligon za obuku četnika najuglednijih apoteka u gradu,u rukovanju puškom, kamom i pod imenom “Car Dušan”.bombom bila je klisura Kazanđol,iznad Vranja” – piše Siniša PRVI REKLAMNI SPOT UAntonijević u “Gerili na Balkanu”. SRBIJI Glavno zaduženje Petra Bio je jedan od pionira na poljuKušakovića u komitskoj reklame u Srbiji, jer je prvi snimioorganizaciji je bilo vezano za reklamni film za “Kalodont”.proizvodnju eksploziva za akcije Reklama za zubnu pastu robne marke “Kalodont Kušakovića” nastala je 1926. godine. Snimljena 131 Stare vranjske porodice

Reklama za “Kalodont Kušakovića”je u ambijentalnim celinama Lobačev. Bio je to minijaturnipredratnog Beograda, koji je strip. Taj prvi kaiš pojavio se uu to vreme upisan u kulturnu “Politici” 1934. godine.mapu Evrope 20. veka. To jedoba srpskog nadrealizma, Između dva svetska ratazenitizma, modernizacije, prvih Kušakovićeva apoteka bila jeozbiljnih pokušaja individualnog jedna od tri u Srbiji sa najvećomi seksualnog oslobođenja… proizvodnjom farmaceutskih“Kalodont” je u Srbiji bio toliko proizvoda.dominantan čak do ranihšezdesetih godina da je svaka Apotekar Petar Kušakovićzubna pasta nazivana po njemu. postaje 21. jula 1919. godine jedan od osnivača „Izisa d.d.“, Film je trajao oko osam minuta akcionarskog društva za industriju(7:42), zvao se “Sve radi osmeha”, i promet droga i hemikalija, i ulazirežirao ga je Josip Novak, a u sastav uprave filijale ove firme uu njemu su glumili Nevena Beogradu.Urbanova, Ljubica Veljković iBranko Džamonja. Umro je u Beogradu 1929. godine. Reklamu za “Kušakovićakalodont” izradio je i ĐorđeKušakovići 132

Bojadžije – oni sticali,nova vlast otimalaIzvršen je pretres dućana i pri tome su u delu špajza pronađenerazne vrste anilinskih boja za farbanje, u količini od 5,93 kilograma.Prilikom pretresa bila je prisutna i Radmila, ćerka Petrova, koja jeskrenula pažnju komisiji da te boje nisu namenjene prodaji, već suza kućnu upotrebu. Usledio je odgovor: „Drugarice, sedi mirna. Vidišli one metle u uglu? Da nije bilo boja, zbog njih bismo vam oduzeliimovinu“ Rodonačelnik familije Janićijević. Unaprediće ga Stojan,Bojadžije bio je Janićije. On je sin Antin. Imali su preko dvadesetu Vranju kupio tursku kuću u bojadžijskih ćupova, u kojimasadašnjoj Karađorđevoj ulici 38, je bojena pređa, prirodnim ilisa velikim placem koji se protezao veštačkim bojama. Ekonomski ido Bosanske ulice, negde na kraju društveni uzlet porodice počinjetadašnje Dućandžik-mahale. sa Stojanom, koji je bio poznat i kao narodni vidar. Pred njegovomBOJADŽIJSKI ĆUP kućom čekalo se u redu. Lečio je ljude svakodnevno. Svaki stečeni Bojadžijskim zanatom počeće dinar Stojan je „stavljao na stranu“da se bavi njegov sin AntaBojadžijska kuća i radnje u centru Vranja 133 Stare vranjske porodice

i štedeo. “Svaka para je golema ako Stojan sa sinovima Petrom ise uloži gde treba”, govorio je. Kostom Bojadžijski ćup postaće Albanskom spomenicom,sinonim za bogatstvo, da bi Karađorđevom zvezdom sakasnije, pod kumunistima, u mačevima i Medaljom za vernostotimanju imovine, bio izvrgnut otadžbini 1915. Oženio seruglu: „bojadžijski ćup zlata pun“. Kosarom iz roda Čapljinih, koji su držali sapunjaru – fabriku Anta je sagradio novu kuću sapuna, na mestu današnje zgrade1894. godine u predratnoj Komiteta. Često je prolazioKnez-Mihajlovoj ulici, do kuće pored njene kapije, u sokačetu izaĐerkovih, u kojoj su živeli svi glavne ulice, a srce mlade Kosarezajedno, zadružno. je zadrhtalo od „ubavo odenje i čvrst, kao u oficira, korak Perin“. “Kuća je bila u dnu Oni će u braku izroditi četvorokaldramisane avlije i nema turskog dece: Dušana, Radmilu, Sofiju iuticaja na njen izgled. Spoljašnje Momčila.kameno stepenište je biloograđeno čipkastim gelenderom Petar je bio vatreni demokrataod kovanog gvožđa i isti takav i sa komšijom Aleksomčipkasti ukras oivičavao jenadstrešnicu nad terasom. Širokaulazna vrata sa vitražom vodilasu u dugački hodnik, a iz njega seulazilo u sve sobe”, priča StančeJanićijević, snaja od Petrovog sinaMomčila.VATRENI DEMOKRATA IPESMA ‘RADIKALKA’ Stojan je bio oženjen Sofijom,iz vranjskog roda Pogačarci. Imaoje šestoro dece, među njima isinove Kostu i Petra. Petar je proveo sedam i pogodina u Balkanskim ratovimai u Prvom svetskom ratu. Zbogvelikih zasluga odlikovan jeBojadžije 134

Avramovićem, poznatim trgovcem Stojan Bojadžija sa sinovimai radikalom, raspravljao je često Kostom i Petrom otvorio jeo politici. Jovica Avramović, sin stolarsko-daščarsku radnju, kojaAleksin, i danas priča: je kasnije prerasla u gvožđarsku radnju. Stečeni novac uložiće “Iako su bili politički u izgradnju kuće u Ulici kraljaprotivnici, lepo su se slagali. Stefana Prvovenčanog 44 (nekadaOtac je, dok smo ručali voleo da Kralja Aleksandra), tik uz prelepupusti pesmu ‘radikalku’. To je građevinu poznate porodicenerviralo komšija Peru. Čulo bi se Toskinih, s gornje strane, i čuvenekroz kapidžik: ‘Presede mi, bre, Karanfilske kuće s donje strane,ručak!’ Tada bi otac pustao pesmu do samog „Borova“ (nekada‘Marširala, marširala Kralja Petra „Bata“). Kasnije, “Simpov”garda’ i komšija bi se smirio. ‘Pero, supermarket i gvožđara su dvearno li ti je?’ – viknuo bi Aleksa, pregrađene trgovinske jedinicea smeh je odjekivao sa obe strane velike i nepodeljene gvožđarskezidova”, kazuje Jovica.Atmosfera ispred bojadžijskog dućana 135 Stare vranjske porodice

radnje. Impozantna kuća započeta Drugi svetski rat Petar jeje krajem juna 1929. i završena sa Kosarom i decom proveo1934. godine. Uselili su se na dan uglavnom krijući se po okolnimkada je ubijen kralj Aleksandar u selima.Marselju, 9. oktobra 1934. godine. Strašna tragedija zadesićeKAD CRKVI ČINIŠ, BOGU ih 1944. godine. Umrla im jeČINIŠ, NE TREBA SVE U ćerka Sofija; njihovo mezimčeDŽEP Sojče. “Kakvo je to bilo devojče! Lepa kao uslikana, Dok smo se “Useljenje je bilo oko pet sati skrivali u jednom selu, Sojče sepopodne. Kada se saznalo, preko okupala u štali hladnom vodom.radija, za ubistvo Kralja, naređeno Razbole se… I da smo imali jedanje da istaknemo crni flor. Dok penicillin, ozdravela bi. Ovako,smo plakali za Kraljem, saopštio dobila je tuberkulozu bubrega i,sam Kosari: ‘Uselismo se pod pored gomile lekova, umre namlošim znakom, plačući. Na šta li na rukama”, pričao je Petar snaji.će ovo da ispadne? Samo da nebude neka nebitnica!’ Krstio sam Petar i Kosara teško su podnelise pred kandilom potresen, a ona smrt ćerke.mi je smireno odgovorila: ‘Šta godda bude, od sudbine se ne može Petar je počeo da poboljeva.uteći’”, prepričavao je posle Petar Prethodni ratovi ostavili suBojadžija. traga na zdravlje korpulentnog gospodina, koji „iđaše u beloj Petar je pre rata bio napredan košulji, sa zasukanim rukavima ičovek, društveno angažovan. Bio prslukom sa rupicom za koju jeje član Upravnog odbora Vranjske bio prikačen zlatan sat sa lancem“,crkvene opštine od 1932. do kako su ga opisivali.1938. godine, na čijem čelu je bioRista T. Stevanović Čaplja. Zatim OTIMANJE, ZATVOR,i član Glavnog odbora vranjske OSKUDICA, SMRTGrađanske kasine. Petar je dolazak nove vlasti “Velika je čast biti u Crkvenom dočekao sa skepsom i blagomodboru. Kad crkvi činiš, Bogu nadom da će se stanje ubrzo vratitičiniš, ne treba sve u džep. Kad na staro. Prevario se.pretekne, treba dati za opštukorist”, govorio je svojim “Partizanima je davao kazane,potomcima. meso i sve ostalo što su tražili. Jednostavno, nije mogao da odbijeBojadžije 136

Petar sa porodicom kojim se Petru Janićijeviću oduzima pravo na rad zbogljude. Voleo je i želeo da pomogne. špekulacije.Smatrao da se dobro dobrimvraća. Opet se prevario”, navodi Osuđen je na kaznu zatvoraStanče. od 13 meseci zbog toga što je zakonska mogućnost konfiskacije Izvršen je pretres dućana i pri bila nemoguća sa kaznom do 12tome su u delu špajza pronađene meseci zatvora. Petar zbog bolestirazne vrste anilinskih boja za nije ležao u zatvoru. Mučila gafarbanje, u količini od 5,93 je prostata, srčane smetnje bilekilograma. Prilikom pretresa su sve izraženije. Presudu jebila je prisutna i Radmila, ćerka doživeo kao „smak sveta“ i paoPetrova, koja je skrenula pažnju je u duševnu depresiju. Kaznu jekomisiji da te boje nisu namenjene morao da otkupi novcem, u šestprodaji, već su za kućnu upotrebu. rata. Napustili su novu kuću iUsledio je odgovor: „Drugarice, preselili se u staru, u Karađorđevojsedi mirna. Vidiš li one metle u ulici. Nastala je oskudica,uglu? Da nije bilo boja, zbog njih poražavajuća glad u porodici Petrabismo vam oduzeli imovinu“. Bojadžije. Kosara je obolela i „pala u krevet“, u novoj kući. Dok su Istog dana doneto je rešenje čekali da prođe zvanični rok za iseljenje, ležala je vešernici. Odatle su je prebacili u bolnicu u Nišu, gde je i umrla. POTOMSTVO PREBRODILO NEBITNICU Petar je imao izrazite napade krize u stanju duševnog rastrojstva. Pokušavao je da sebe liši života i prekrati muke. Onda je šlogirao i pao u krevet. Dve godine je ležao nepokretan. Petar Bojadžija je umro 23. marta 1951. godine. Naslednici Petra Bojadžije uspešni su u raznim oblastima. 137 Stare vranjske porodice

Kosta Janićijević Bojadžija se brat Bora je oženio Veru, ćerkuoženio Stanom, ćerkom Jovana poznatog niškog advokataŠaprančanina. Božidara Jankovića. Braća su se podelila u porodičnoj kući. Nakon otimačine posle Drugograta, Kostina udovica vratila se sa Mnogi od potomaka familijedecom u porodičnu kuću, u Knez- Bojadžije postali su ugledniMihailovoj ulici, današnjoj Vuleta građani Vranja, Niša, BeogradaAntića. i drugih gradova. Uspeli su u jednom – da svojim ličnim radom Mile se oženio Ljubicom, i angažovanjem omoguće da ugledćerkom Janka Pešića, vlasnika familije i dalje traje.fabrike obuće i nosioca oredenaBelog orla sa mačevima. MlađiBojadžije 138

Jermenci – Tucikafinaborba za životU starom Jermeninu počeo je da buja život. Iz pepela zaiskrio je žar.Raspirio vatru – ljubavi i plodnosti. Tako će Tatevos Amparcumjanu sedamdesetprvoj godini dobiti sina Đorđa, 1921. godine, potom ićerku Stanislavu 1923. i sina Srboljuba 1925. godine Tatevos Amparcumjan rođen Jermeni, kao vešti trgovci, nisu seje 1850. godine u zapadnoj libili da krenu u pečalbu. MukaJermeniji, u gradu Kemahu, je naterala Tatevosa, da, iako ukoji se nikad nije oslobodio godinama, krene sa grupom svojihturskog ropstva. Zasnovao je rođaka i zemljaka preko Bosforaporodicu i sa suprugom imao u Grčku i Makedoniju, kakosina Ararata i ćerku Viktoriju. U bi zaradio novac za školovanjeteškim uslovima turskog ropstva, sina i udaju ćerke. Sa prijateljemporodicu Amparcumjan održavala Kipijanom, 1908. godine stigaoje vera, narodni mitovi i predanja. je u Vranje, dok su mu rođaci ostali u Skoplju, dok su se nekiTRGOVINOM DO VRANJA od Jermenaca, njegovih prijatelja, skrasili u Aleksincu. Početkom 20. veka na Balkanuje bila unosna trgovina kafom. U Vranju je Tatevos otvorioTatevos Amparcumjan sa decom 139 Stare vranjske porodice

Tatevosov lokal (skroz desno) u centru Vranjamali dućan i u njemu je prodavao STRADANJE U JERMENIJIkafu. Meštani su ga prihvatili ipoštovali. Dućan je bio na samom Ratovi su Tatevosa zatekli uuglu gde je današnja pošta. Bio je Vranju. Imao je preko šezdesetuzak i dugačak. Iza dućana je bio godina i ogromno iskustvo damagacin, a u produžetku bašta. oseti nesreću. Nad Jermenijom se nadvila mladoturska raspamećena, Tatevos je odmah uspostavio po zlu čuvena teorija «krvi ibliske veze sa mnogobrojnim tla». Jatagan je sijao umestoVranjancima. polumeseca nad Jerevanom, Kemahom… „Miris i ukus čuvene dedinekafe osvojio je meštane. Odricali Krv se već prolila usu se toplog napitka od nauta onog Makedoniji; tekla je u potocima pomomenta kada bi probali kafu. A Srbiji. Vitalni Jermenin zapevaoto je bila fina, najsitnija kafa koja je stare pesme, zatamjanio glasse klucala u isklesanoj kamenoj kuražeći sebe i svoje poznanike.čuturi, u koju je moglo da stane Počeo je noćima da ne spava,jedan i po do dva kilograma. budan da sanja utrobu Ararata,Klucala se metalnim lozom koja je drhtala od pretećeg nemira.težine oko sedam kilograma.Nakon klucanja, sejala se više Došla je i 1915. godina,puta na situ. Pekla se u velikom po svemu stravična za raspetidolapu“, priča njegov unuk Zoran jermenski narod. MladoturciJermenac. su krenuli sa deportacijom pravoslavnog jermenskog življaJermenci 140

iz zapadnih krajeva Jermenije i palio voštanice, prepoznajući uTurske. Došlo je do nezapamćenog odsjajima najdraže likove.pokolja preko milion ljudi samozato što nisu verovali Muhamedu BORBA PROTIV SMRTI JEveć Hristu. BORBA ZA ŽIVOT „U tom pokolju stradala je Tatevosa su Vranjanci tešilicelokupna Tatevosova porodica: onoliko koliko je bilo moguće.otac, majka, supruga, sin Ararat, On je iz jermenskog nasleđaćerka Viktorija. Kemah je postao poneo gorštačku prirodu, iz kojepust grad. Do dana današnjeg je izvirala filosofija života – da setamo nema žitelja“, ističe Zoran. borba protiv smrti mora voditi borbom za život. Po saznanju za sudbinusvojih najmilijih, Tatevos je pao Rešio je da se oženi i zasnujeu očajanje. Nikako nije uspevao porodicu. Prodajući kafu na pijaci,da se pomiri sa gubitkom zapazio je skromnu domaćicuotadžbine, rodnog doma, porodice Leposavu, koja je u košarii potomstva. Nije izbijao iz prodavala krofne. Imala je ćerkugradske crkve. Neprestano je iz prvog braka i bila je znatno mlađa od Tatevosa, ali to nije bilaTatevos (levo) sa prijateljem prepreka da se zavole i venčaju u Crkvi sv. Nikole u Vranju 1918. godine. U starom Jermeninu počeo je da buja život. Iz pepela zaiskrio je žar. Raspirio vatru – ljubavi i plodnosti. Tako će Tatevos će u sedamdesetprvoj godini dobiti sina Đorđa, 1921. godine. Potom i ćerku Stanislavu 1923. i sina Srboljuba 1925. godine. TUCIKAFA „Kada je deda svojevremeno kupio radnju, meštani su ga upitali: ‘Što nisi kupio prvo kuću?‘ ‘Radnja će doneti kuću‘ – odgovorio je. Tako je i bilo“, priča Zoran Jermenac. 141 Stare vranjske porodice

Tatevos je radio danonoćno. nagomilanih emocija“, pričaUspevao bi da u čuturi stuca 50 do Zoran.60 kilograma kafe. Vranjanci su gaod milošte zvali i Tucikafa. Radio Vitalan i krepak, Tatevos je doje naporno, plakao za izgubljenim, kraja života radio u svojoj radnji.radovao se dobijenim, i zaradio. Bio je i vrstan numizmatičar.Kupio je kuću u donjem delu Jedino je nedeljom odmarao. Imaograda. Kuća je bila niska, je krevet ispod trema.pokrivena ćeramidom, sa tremomi kaldramisanim dvorištem. Kupio POSETA BABKENAje dva vinograda. Naređao je bačve SIMONJANAu duboko ukopanom podrumu iiz njih će poteći kvalitetno vino: Familiju Amparcumjan u Vranjucrnjak, belo i kominjak. 1996. godine posetio je jermenski publicista, pesnik i esejista Babken Krajem Drugog svetskog rata, Simonjan. Tragao je za podacimakada se Vranje oslobodilo, u kuću o jermenskim porodicama koje suTatevosa navraćali su vojnici se doselile u Srbiju.crvenoarmejci, svi poreklom iz „Moju pažnju najviše je privlačio,Jermenije. Dolazili su, pamte se u uglu sobe, šporet na drva,njihova imena, Hačatur, Ovanes, na kojem nam je domaćicaArarat, Karalet, Manvel i drugi. pripremala jelo. Sve me je tu podsećalo na moju nekadašnju „Za dedu je svaki susret kuću i ja sam se u mislimasa njima bio praznik. Pričali vratio u detinjstvo kada je i našasu maternjim jezikom, bučno porodica živela u ovakvoj starojkomentarišući minule događaje. kući i mi se u snežnim zimskimDeda je u jednom trenutku večerima svi okupljali oko peći ipomislio o povratku u postojbinu, pili iz staklenih čaša vruć čaj saali baba ga je brzo odgovorila. slatkim od oraha, koji je kuvalaBio je star i ne bi izdržao nalet moja majka. Taj svetli zrak mog detinjstva sačuvao se jedino još uPoseta Babkena Simonjana setnim uspomenama. Odavno više nema stare naše kuće, ni one peći, ni mile majke… Ali, evo u ovom gradiću na jugu Srbije, daleko od Jermenije, kao da udara bilo jermenske zemlje i na tren blesnuJermenci 142

svetlosti prohujalih vremena“, zašto plače kad peva. Odgovorzapisao je Simonjan. je bio uvek isti: «Eh, deco moja, teško je to vama znati, teško jeBARI LUJS, JERMENČE razumeti mene i moju nesreću:MOJE ono što sam preživeo odneću sa sobom u grob». „Leti bi, ujutru, kad baba polijekaldarmu vodom iz zemljane Tatevos Amparcumjan jetestije i svežina udari na nos, jednog jutra 1957. godine sitnimobilazio loznicu i kidao grozd sa koracima žurio prema radnji.najmedenijom belkom i davao Obavešten je od vlasti da odmahga meni, govoreći: ‘Bari lujs, dođe. Imao je šta da vidi. RadnjuJermenče moje!‘ Bari lujs je dobro su srušili. Imovinu oduzeli.jutro na srpskom. Dok sam uživao, Tatevosu su zaklecala kolena. Paozobajući zrna grožđa, deda bi seo je. Odneli su ga kući. Doživeo jena krevet, a šareni petlić kikireščić šlog. Legao u krevet. Oči bacioskočio bi na njegovo rame. na plafon. Buncao je «Oče naš». Valjao molitve preko otežalog Gledao sam idiličnu sliku, jezika. Nakon dvadesetak dana,koja je trajala satima: starca umro je u 107. godini života.sa dugačkim belim brkovima ipetlićem koji bi povremeno, resko NASLEDNICIi oštro, zakukurikao. Kao da jedozivao zoru u Kemahu, ispod Đorđe Amparcumjan, Đokamističnog Ararata. Deda bi se Jermenac, završio je berberskitrgnuo iz dremeža, otvarajući zanat. Da bi se spasio odvlažne i žalne oči, prepune bola“, bugarskih fašista, otišao je useća se Zoran Jermenac. partizane 1942. godine, na planinu Kukavicu. Naredne, 1943. za njim Stari Jermenin je svakog 24. je otišla i njegova devojka, kasnijeaprila okupljao decu oko sebe i supruga, Ljubica.pričao im o svom zavičaju. To jebio dan korote, nacionalne žalosti, Po Đorđu, sinu prvencu,dan kada su 1915. godine počele Tatevos je počeo da slavi slavudeportacije i pokolj Jermena. Đurđevdan. Đoka i Ljubica imaliUveče, pre spavanja, čitao je su ćerke Snežanu i Sunčicu.očenaš na jermenskom. Suze,nerazumljive pesme, tajanstvene Stanislava Jermenka bila jereči molitve, sve je to bilo vrlo domaćica. Udala se za Đokudirljivo i deca su ga katkad pitala Samardžiju, sa kojim je imala dve ćerke Radmilu i Sunčicu. 143 Stare vranjske porodice

San svih u familiji Jermenci je da posete domovinu svoga dede. Da vide odakle potiču njihovi koreni.Srba Jermenac PORODIČNO PREDANJE Sunčica je s mužem provela „Kako ti je ime, junače?“ – pitao jedve godine na radu u Jermeniji. sveštenik mališana na krštenju.S kakvim je samo uzbuđenjem „Srboljub“, odgovorili su umestopričala o Jerevanu, o ljudima koje njega roditelji.je tamo upoznala. Pokazivala „Neka Gospod Bog blagoslovi vašje svima stvari koje je donela dom i vaše čedo“, slatkorečivo jeiz Jermenije – ćilim izatkan u blagosiljao pop. „Neka mu darujenacionalnim bojama i šarama, pa svaku sreću, i zdravlje, i dug život,narodni instrument – duduk… I da sluša i poštuje roditelje svoje, išto je najdirljivije, ona je u Vranje da ljubi rod srpski…“donela pregršt pradedovske „Ali, oče sveti“, prekinuo ga jezemlje, koju je posula po dedinom mališanov otac, „naš momak jestegrobu. Srboljub, ali nije Srbin!“ „A šta je onda?“ – upitao je Srboljub Amparcumjan, Srba začuđeni pop.Jermenac, završio je stolarski „Jermenin!“zanat. Za vreme rata bio je Sveštenikovo lice se razvuklointerniran, ali je iz Bugarske u širok osmeh. „Neka mi jepobegao u partizane. Imao je troje blagosloven sto puta! A otkuda videce: Radmilu, Gordanu i Zorana. u ovim našim južnim krajevima?“ „Duga je to priča, i mučna“, odgovorio je otac novorođenčeta. „Ne može se ispričati u dve-tri reči…“ Od tada Vranjanci ih znaju pod nadimkom Jermenci.Jermenci 144

Dingarci – od vodenicedo fabričkog koncernaFamilija Dingarci bila je velika i uspešna. Zafir je imao magazu uSolunu, a bio je član Upravnog odbora Vranjske štedionice. Njegovsin Rista je u svom vlasništvu i sa ortacima imao sedam fabrika, odtoga jednu za tekstil – izradu platna, drugu za ulja, treću za hemijskeproizvode, potom fabriku obuće…Janča, drugi Zafirov sin, držao je u Vranju radnju za izvoz i uvoz“Dingarac i kompanija”, koja je bila preko puta kafane “Evropa”, a tuje bila smeštena i njegova „Vranjska kreditna banka“Porodično stablo Arse Dingarca obeležio je njegov sin Dušan, kojije jedan od značajnijih predratnih graditelja Beograda. Tokom svogradnog veka učestvovao je u 487 graditeljskih poduhvata Jedan sokak u užem centru kraja, odakle je početkom 19. vekaVranja, a to je današnja Ulica isprva prešla u selo Zlatokop,Branislava Nušića, ali i celu varoš a zatim u Vranje. Ovo donekle– obeležila je familija Dingarci. potvrđuje i antropogeografskoPrema usmenom predanju, istraživanje Riste Nikolića,porodica vodi poreklo iz pčinjskog objavljeno u monografiji “VranjskaTodora, Savka, Janča i Rista (Fotografije: privatna arhiva) 145 Stare vranjske porodice

Pčinja” 1903. godine, u kojoj se porodica Stošić bila je samospominje Dingarska mala, ali ne jedna od brojnih porodica sau Zlatokopu, već u susednom tim prezimenom u varoši. KakoDonjem Trebešinju. Vranjanci imaju poseban dar da “kumuju” svojim sugrađanima,DINGE-DINGE često prema njihovim karakternim osobinama, poreklu ili delatnosti, Familija je, po svom pretku ovi novopridošli Stošići su dobiliStoši, najpre dobila prezime nadimak Dingarci, jer su preStošić. Prezime Dingarac poneli dolaska u Vranje bili vodeničarisu krajem 19. i početkom 20. – dingari na reci Pčinji. Inače,veka, kada su formirana mnoga etimologija reči nastala je,nova prezimena od nadimaka, prema jednoj pretpostavci, odnaziva sela… Tako su nastala onomatopeje obrtanja vodeničkogprezimena Bunuševac, Goločevac, kamena („dinge-dinge“).Kalimančić, Rakovac… Takav nadimak bio je Takav je slučaj i sa opšteprihvaćen i ušao jeprezimenom Dingarac. Po u verbalnu komunikacijudolasku u Vranje, mnogočlana Vranjanaca, naročito zbog svojeCona sa bebom Radetom, Savka, Rista, Todora i ZafirDingarci 146

posebnosti. Kako su Stošići, veka karakteristična je u Vranjunovopečeni Dingarci, otpočeli trgovina užarijom. Bilo je mnogoda se bave užarskim zanatom i proizvođača i trgovaca tomtrgovinom, čime su bili vidljiviji vrednom robom, ali Dingarci suu čaršiji, porodični nadimak je dalekosežnije gledali. Smatrali su,prešao i u prezime. i bili potpuno u pravu, da su centri trgovine Solun i Beograd.UŽARI I PRVI BANKARI MAGAZA U SOLUNU Familija je bila velika i uspešna.Prvo se bavila proizvodnjom U radu Đorđa Tešića „Užarstvoužadi, a potom trgovinom, koja u Srbiji“, objavljenom 1956. godineće im doneti početni kapital. u „Glasniku Etnografskog muzejaPostaće jedna od najuglednijih i u Beogradu“, stoji da je jedna odnajbogatijih trgovačkih porodica ukupno osam magaza koje su uu Vranju, Solunu i Beogradu. Kod Vranju krajem 19. i početkomDingaraca su samo srećnici mogli 20. veka trgovale užadima bila uda dobiju priliku da izuče kako se vlasništvu Zafira Dingarca, koji jepravi espap i vodi trgovina. takođe imao i magazu u Solunu. U Vranju će biti i među prvim Zafir će sa sinovima postatibankarima. Janča Z. Dingarac sinonim za ugledne, uspešene iformiraće, nakon završetka bogate trgovce. Trgovinom suVelikog rata, “Vranjsku kreditnu stekli veliki kapital. U kalendarimabanku”. Pored njihove, postojala sa šematizmom Kraljevine Srbijeje u to vreme još i “Vranjska za 1889, 1890. i 1891. godinuprivredna banka”, vlasnika Jovana pominje se Zafir Dingarac,S. Stojkovića, zvanog Lukovac. trgovac, kao član Upravnog odbora Vranjske štedionice. Dingarsku familiju obeležićenajpre Stošini sinovi, braća Zafir, Godine 1917. u listuArsa i Jovan, koji su početkom 20. „Srbobran“, koji je izdavan uveka upisani u zanatski tefter u Njujorku, navodi se da su BugariVranju kao užari. Zafir je počeo deportovali veliki broj uglednihda se bavi trgovinom i tako je Vranjanaca iz Vranja u Surdulicu,usmeravao i svoje sinove Ristu i tamo ih mučili danima, na krajuJanču. Pored njih, sa suprugom i ubili na pijaci. Među njimaConom, iz familije Goločevci, je bio i Zafir Dingarac. Ipak,imao je ćerku Todoru. prema porodičnim podacima, Zafir je umro 1919. godine, u Za kraj 19. i početak 20. 147 Stare vranjske porodice

sedamdesettrećoj godini života. ga je za ortaka”, piše u svojim zapisima o Cuparama MomčiloSEDAM FABRIKA Sentić. Njegov sin Rista se iz Soluna Rista je imao u svom vlasništvupreselio u Beograd i svoj kapital i sa ortacima sedam fabrika, odje tamo prebacio. Risti su ugledni toga jednu za tekstil – izraduVranjanci, dok je još bio u Solunu, platna, drugu za ulja, treću zaslali svoje sinove da izuče zanat i hemijske proizvode, potomsteknu ugled u trgovačkom svetu. fabriku obuće…Trgovačko umeće stekao je tako iLjuba Cupara, unuk Tome Cupare. Još 1917. godine spominje se“Deda ga je izvukao iz dućana u beogradskim registrima firmakod Arse Butinca u Vranju, jer “Dingarac i sinovi”, a u Ristinomje više bio kućni momak nego dosijeu stoji i da je 1919. godinepomoćnik u radnji. Poslao ga je radio kao špediter u Ministarstvuu Solun, u radnju Riste Dingarca. za ishranu i obnovu zemlje.Ljuba je bio privržen poslu i brzoje napredovao. Kasnije, kada Ugledni vranjski trgovci,je njegov stric Đorđe otvorio među kojima i Rista, su 1924.užarsku ranju u Solunu, primio godine imali kolonijalnu radnju „Dingarac, Stojanović i Goločevac“ u centru Beograda,Pivnica Kolarac na uglu Makedonske i KolarčeveDingarci 148

tačnije, u Kralja Petra 15a, negde Ristino ime se pominje i ukod ugla gde se ova ulica seče sa ljubljanskom „Trgovskom listu“Ulicom cara Lazara. marta 1933. godine. Navodi se da je učestvovao na trećojTOBLER(ONE) godišnjoj skupštini Saveza tekstilnih industrijalaca Kraljevine Oko 1927, ili baš te godine, Jugoslavije održanoj u Zagrebu.ova radnja uvela je u prodaju i Tom prilikom je izabran za članapamučna prediva. Preseljena je u Upravnog odbora.novi lokal u Makedonskoj 3, štoje do tadašnje glavne pošte kod „ŽUPA“, POŽAR IKolarca, a neposredno ispred POPLAVAhotela „Velika Srbija“ i hotela„Opera“. Magacin im je bio u Ulici Sa svojim kompanjonima,Kraljevića Marka 6, a centrala Stojanovićem, Goločevcem injihove radnje u Poenkarovoj br. 3. Milišićem, bio je i vlasnik fabrike „Župa“ u Kruševcu. Postoji podatak da je 1929.godine radnja za Božić poklonila Župa je bila fabrika hemijskihbeogradskoj sirotinji 200 dinara. proizvoda, treća u svojoj grani uSledeći zanimljiv podatak je Srbiji. Proizvodila je plavi kamen,iz slovenačkih novina „Jutro“ sumpornu kiselinu, glauberovuod 29. januara 1930. godine, u so, zelenu galicu – gorku so,kojima se na poslednjoj strani aluminijum sulfat i druge hemijskenalazi oglas švajcarske fabrike proizvode. Kapacitet „Župe“čokolade i kakaoa „Tobler“. 1938. godine iznosio je preko 400Tu, između ostalog, piše da je vagona sumporne kiseline i prekofabrika „Tobler“ organizovala 500 vagona plavog kamena.prodaju svojih proizvoda uKraljevini Jugoslaviji na taj U fabrici su bila upošljena trinačin što je otvorila skladišta u inženjera i oko stotinu radnika izskoro svim banovinama, s tim Kruševca i bliže okoline. Velikada je za Beograd i okolinu jedno nepogoda koja je jula 1937. godineod ukupno tri skladišta bilo u pogodila Kruševac i okolinufirmi „Dingarac, Stojanović i fabrici plavog kamena „Župa“Goločevac“ u Ponekarevoj br 3. nanela je milionsku štetu, jer je voda prodrla i onesposobila veliki Rista Dingarac 1930. godine broj mašina, a uništila je i nekolikoje primljen u Upravni odbor vagona izrađenog plavog kamena.Poslovnog društva „Privrednik“. „Župa“ je stradala i februara 149 Stare vranjske porodice

Fabrika “Župa”1939. godine, kada je izbio požar Radomir Dingarac.i uništio rezervoare sumporne Rista i Radomir Dingarac sei azotne kiseline, dok je fabrikaplavog kamena, glauberove soli takođe pominju u članku Rankei zelene galice spasena i ostala Gašić o trgovinskim vezamanezahvaćena požarom. beogradskih firmi sa Velikom Britanijom i Nemačkom tokomTEKSTILNI KONCERN tridesetih godina 20. veka. Na stranama 282 i 283 stoji: Intersantna je vest o Risti “Postojao je takođe porodičniDingarcu i njegovom sinu tekstilni koncern u Beogradu kojiRadomiru u listu „Slovenec“ od je uvozio iz Nemačke. Sastojao15. juna 1940, u kojoj stoji da se iz tri međusobno povezaneje osnovano novo deoničarsko firme. ‘Dingarac, Stojanović idruštvo, “Zemunska tekstilna Goločevac’ i ‘Borislav P. Ristić iindustrija”, sa glavnicom od 4 Milošević, tekstilna industrija’ sumiliona dinara, podeljenoj na stalno kupovali od istih nemačkih4.000 deonica po 1.000 dinara. firmi tokom 1938. i 1939. godine.Navedeno je i da su u Upravnom Obe firme su održavale vezu saodboru, između ostalih, i Rista i nemačkim partnerima prekoDingarci 150