Stare vranjske porodice

sledila bi kazna. Počela je da tri puta su izgorele do temelja.me muči vrtoglavica. U jednom Sirene, uzbune, bežanje Nemacatrenutku pomislio sam da sam u skloništa, naše ostajanje i radgotov, da je došao kraj. Počeo je na mašinama, vika pomešana naotvoreno da preti. Čekao sam raznim jezicima, gašenje vatre,pauzu. Grozničavo razmišljao: nedostatak vode, nesnosan lavežšta, kako? Da li da sebi prekratim vučjaka, prljavština od gari i čađi,muke ili šefu dođem glave?” – glad koja razara utrobu i budi mepriča Vlada Džipko. u snu. U toku meseca najmanje deset bombardovanja je bilo”,SPAS U priča Vlada.SAMOPOVREĐIVANJU ŠUTILOVA VEKNA Iskoristio je jednu od pauza Vlada pamti incident kojii brenerom osmudio šaku i će promeniti tok njegovogpodlakticu desne ruke. Plamen je daljeg bitisanja u nemačkomstvorio bolne opekotine. Prebačen zarobljeništvu. Jedanog dana,je u logorsku bolnicu, gde je rana prilikom dopremanja hleba u krugsanirana. Morao je da se javi fabrike, vrata na vozilu su bilanakon dva dana. otvorena i vekne su virile. Vladin zemljak Đoka Šutil nije mogao da “Pred javljanje stavio bih na izdrži, okrenuo se, video da nikogranu sos-gas i ona nije mogla da nema, prišao vozilu, uzeo veknuzaraste. Bolovi su bili nesnosni. i smotao je pod bluzu. Sve to, saOsećao sam ih u korenu kose. Ali, sprata zgrade u kojoj je boravioi dalje sam bio na poštedi. Srećom, gledao je lagerfirer Vilki. Izleteošefa nalik na kera su promenili. je i ustremio nemačkog ovčaraDošao je drugi, sušta suprotnost. na Đoku. Rastrgao bi ga da seSmiren, razuman, osećao je kraj nije umešao Vlada. „Gospodine,fašističke Nemačke. U logoru sam on je gladan! Oprostite mu, on jeproveo više od dve godine”, kaže gladan!” Vilki je ostavio Đoku naVlada. miru, ali Vladu nije. Od toga dana tukao ga je pri svakom ulasku Ono što nikad neće zaboraviti i izlasku iz fabrike: šamarima,su stravična saveznička pesnicama, šutiranjem nogama.bombardovanja Dortmunda. Gradje bio potpuno u ruševinama. “Osećao sam se bedno. Razmišljao sam samo o bekstvu. “Ne mogu da zaboravim Zamolio sam šefa da mi pomogne.fosforne bombe, koje su izazivalepožar. Naše barake u logoru 355 Stare vranjske porodice

‘Kako?’ – pita me. Zatražim cipele, Dragutinpantalone, košulju i kaput. Staro,samo da je zdravo. Doneo mi “Red je zaveden, a ja sam dobioje. Presvukao sam se i sačekao smeštaj kod Nemca, predsednikauveče uzbunu. Civili Nemci opštine. Nameštenu sobu i hranu.ulazili su u fabrička skloništa. Po Imao je ženu i dve ćerke lepotice,prestanku uzbune izašao sam sa srednjoškolku i studentkinju.njima neprimećen. Došao sam Vodili su me u goste, pokazivalido centra grada. Padao je mrak. ogromno imanje i bogatstvo.Odlučio sam: idem na sever. Govorio sam sebi: ‘Red je, Džipko,Krenuo sam pešice, u neizvesnost. da uživaš! Malo li si propatio?’ –Danima, doživljavajući razne navodi Vlada.peripetije, lutao sam okolnimregionalnim putevima. Spavao u Tako je bilo sve dok jednogdrvenim trapovima za krompire, dana studentkinja nije ušla upo štalama, na oranicama među njegovu sobu i predložila dabrazdama. Nailazio sam na zasnuju brak. Njen otac ga jepatrole… Znao sam nemački, cenio, neko je trebalo da vodisnalazio se…” – priča Vlada. računa o bogatstvu. Rekao je da će razmisliti. Ujutru je, sa cipelamaSTAREŠINA PRIHVATNOG u rukama, pobegao transportom koji je išao u Milhauzen.LOGORA Uspeo je da stigne u Varburgi prijavio se Amerikancima.Smešten je u jednu veliku školu,gde je bilo tri do četiri hiljadeoslobođenih zarobljenika. Vladalaje nedisciplina, krađe su bileredovne. Amerikanci su ih jednogdana postrojili i pitali ko znanemački i ruski. Neko je pokazaoprstom na Vladu. Odveli su gau komandu. Objasnili mu da gapostavljaju za starešinu prihvatnoglogora. Biće njihov činovnik,imaće sve privilegije, zauzvratmora da zavede red u prihvatnomcentru.Džipkovi 356

Odatle će se vozom vratiti u direktora OŠ „Vuk Karadžić“.Jugoslaviju. Đoka Džipko je sa drugomŽENIDBA NA PARTIJSKOM ženom, Jelisavetom (Setom), čiji su preci bili Srbi iz Štipa,SASTANKU imao sinove Duška i Dobrivoja i ćerku Ljubinku. Duško je umro Po dolasku u Vranje, ženi se, kao dečkić. Dobrivoje se oženiona partijskom sastanku, Krunom, Zorom Maškovom, setromiz familije Bizaci. Sa njom je poznatih vranjskih sodadžija. Uproživeo srećno preko 60 godina braku su imali sina Aleksandrau braku. Imaju troje dece: Mitu, (Sašu), inženjera metalurgije,Snežanu i Dušanku. koji sa suprugom Slobodankom i sinovima Dejanom i Srđanom Ono po čemu ga Vranjanci živi u Beogradu, i ćerku Veru,pamte je golubarstvo, ptičarstvo udatu za Petra Savića, republičkogi fudbal. Čuvao je po stotinak poslanika u SFR Jugoslaviji.golubova okretača od 1937.godine. Kanarinaca od 100 do Ljubinka Džipkova se udala120. Imao je bele kokoške, šatke. za Milana Petkovca, mladićaFudbal nikad nije igrao, ali je iz poznate vranjske porodiceglavu „davao“ za OFK Beograd. Petkovci.Zarazio se gledajući pre rataMošu Marjanovića i Glišovića u Nakon smrti Jelisavete, Đokadresu BSK. Nakon rata se veselio Džipko se i treći put oženio, i toi plakao sa „romantičarima“. Darinkom (Dikom), udovicomOdlazio je redovno na utakmice, iz familije Vuksanci. I jednomdan pre i vraćao se dan posle. i drugom bio je to treći brak poOstajao je i pomagao da se počiste redu. Imali su četvoro dece: Jelenu,tribine. Deca u ulici željno su ga Vidu i blizance Mihajla (Mileta) iočekivala kada pobedi OFK. Bilo Milkicu. Dika Vuksanka je u kućuje čašćavanja po nekoliko dana. dovela i dvoje svoje dece, Danu i Čedomira. U jednom trenutku uPOTOMCI kući je bilo dvanaestoro Đokine dece.Gutina ćerka Miroslava udalase Blagoja Petrovskog, vojno lice, Jelena se udala za Atanasa Tasusa kojim je živela u Novom Sadu. Pešića, ekonomistu, a Vida zaDruga, Olivera, udala se za Ranka Stošića Ježu, trgovca.Radoja Radeta Kočića, kasnije Mihajlo se oženio Milosijom. Zadesio ga je Sremski front, krajem 357 Stare vranjske porodice

1944. godine, gde je teško ranjen. Milkica se udala RatkaIgubio je nogu, postao invalid i Milenkovića iz Vranja. Umrla jeradio kao blagajnik u Gradskom veoma mlada, u 24. godini i zazanatsko-uslužnom preduzeću sobom ostavila ćerku Mirjanu,„Metalcu“. Izrodio je dvojicu koja se odeselila u Beograd.sinova, Aleksandra i Miroslava, ićerku Milku.Džipkovi 358

Špurci – Pevači saĐerenkeBata Duško se družio sa Stanom Avramović Karamingom, od kojesmo naučili najviše starih pesama. Posebno bratanica Divna, kojojje Stana otkrila i tajnu interpretiranja čuvene pesme ‘Dimitrijo, sineMitre’. Stanu Karamingu i Divnu Špurku niko nije mogao da nadmašiu pevanju te pesme. Divna je svaku reč proživljavala duboko, lično.Nije se desilo da je zapeva a da joj ne pođe suza iz oka i razlije seniz obraz Mlad i promućuren mutavdžija u Gornjoj čaršiji, u neposrednojSpira Mladenović napustio je blizini česme Đerenke. Saognjište u Sejacu i kreneo u svet. Zagorkom izrodili su četvoroNeko vreme radio je u Bujanovcu, dece: Dušana, Ljubicu, Slobodanaa onda prešao tursku granicu i i Radomira. Duška su dali uskrasio se u Vranju. Upoznao šnajdere, Slobodana u berberine,je Zagorku iz familije Trničani, a najmlađeg Ratka, po preporucikupio od njenog rođaka Ante Ilića učitelja, upisali u Gimnaziju.plac sa starom kućom i naselio seJoca Jovanović Jova, Milan Pešić, Ivan Ninov, Duško Špurko i DragiKajme 359 Stare vranjske porodice

NADIMAK OD UČITELJA Pečat familiji dali su Zagorka i njena braća, posebno Dušan, Dok se školovao Duško je bio Jovan i Rista, koji su živeli unestašnog duha. Sedeći tako u neposrednoj blizini. Bili su vrsniklupi sa drugom, povukao je liniju pesmopojci, koji su o svadbamakredom dokle ovaj može da priđe. i praznicima, slavama i vašarimaNije bilo po pravdi, na sredini, već svojim glasom bacali prisutne uonako kako se Dušku prohtelo. To zanos i ushićenje.je primetio učitelj i pripretio mu:„Samo li tako nastaviš, ošuriću „Majka je nadugačko pričala,te od batina, a šurko, šurko!“ To opisivala sve do detalja, ali jedno„šurko“ đaci su pretočili u Špurko i nije mogla da opiše: taj njihov glastako je Duško dobio nadimak. Od koji je pesmu činio posebnom,tada i njegova braća i sestra, kao neponovljivom. Kasnije, shvatioi njihovi naslednici u Vranju biće sam da su to Borini ‘Pevci’: Nepoznati kao Špurci. bila pesma, glas, već nešto veliko, visoko, silno, a opet toplo, meko’“,19. novembar 1941: Sede priča Radomir, odnosno RatkoSpira Mladenović sa suprugom Špurko.Zagorkom i unucima. StojeEvgenija, Dušan i Ljubica DA ČESMA MOŽE DA SVEDOČI Nadarenost za pevanje Špurci će naslediti od ujaka. „Sestra Ljubica je, po mom mišljenju, najlepše pevala, ali u to vreme žensko je moglo samo u kući da pusti glas“, ističe Ratko. Pesmom su se isticali još kao deca u školi, u horu. Zapaženi su kao momci kada su pesmom terali devojačka srca da budna dočekuju zoru. Kada bi česma Đerenka znala da zbori! Mnogo bi kazala, ali jedno bi sigurno prećutala, priča Ratko. Devojačko dolaženje saŠpurci 360

Špurci sa rođacima, komšijama, prijateljimatestijama po vodu, prve poglede vetar letnji donese miris lipa i poispred trepavica, crvene žar- koju kap rose sa sveže trave, idi paobraze, silinu „nepoznatog, a tako sklopi oko ako možeš. Tada bi izslatkog“, zadirkivanja, kikotanja, komšiluka i staro i mlado izašlo nasastanaka i prvih poljubaca. Majke sokak i posedalo ispred kapidžika.su znale da njihovim ćerkama Dok je voda žuborila i prosipalatreba pet minuta da zahvate vodu, se na kaldarmu, krenula bi našaa nije ih bilo po pola sata i više. pesma:„Čini li mi se, ćero, da se ti povišezadrža nego što treba“, korile Ja idem na vodu, nane, i ono posu, pazeći da ne pogreše štogod. mene,„Nastade gužva, red golem, čekalasam…“ – obarale su pogled, nane, nane, i ono po menestideći se što ne govore istinu. na Đerenku, nane mori, za voduTOJ NESU SLAVUJI, TOJ studenu,SU ŠPURCI nane, nane mori za vodu studenu. „Eh, kad Markovo kale obasja Na Đerenku, nane mori, vodu damesečina, pa se spusti dole, a popijem, nane, nane mori, sevdah da razbijem. 361 Stare vranjske porodice

Pesma za pesmom, čula se zanat kod Riste Lešnjaka. Vranjena daleko. ‘Toj nesu slavuji, toj ga je upamtilo po pesmi i posu Špurci’, šaputale su devojke iz šivenju muških odela.Donje male“, priča Ratko. KARAMINGINE TAJNE Pamti svoje momačke dane,kada su sa društvom pevali PEVANJAdevojkama serenade ispodprozora. „Bata Duško se družio sa Stanom Avramović Karamingom, „Stali bismo pod neko drvo… od koje smo naučili najviše starihGale Banjče, Bale Jović, Hranislav pesama. Posebno bratanica Divna,Marković, Vlada Nešić, Cere kojoj je Stana otkrila i tajnuVlašče, ja… Pevali smo sve dok interpretiranja čuvene pesmese lampa ne upali. To je bio ‘Dimitrijo, sine Mitre’. Stanupozdrav jednom od nas. Tako smo Karamingu i Divnu Špurku nikouspostavljali veze, zaljubljivali se i nije mogao da nadmaši u pevanjuženili“, ističe Ratko. te pesme. Divna je svaku reč proživljavala duboko, lično. Nije se Duško Špurko, kao najstariji desilo da je zapeva a da joj ne pođeu porodici, prvi je proneo slavu suza iz oka i razlije se niz obraz.njihove pesme. Izučio je šnajderskiDuško Špurko peva društvu u kafaniŠpurci 362

Po tome su je mnogi upamtili Divna Špurkaširom tadašnje Jugoslavije. Duškoje snimao vranjske pesme, kao i Kosmetu. Stigao je i do Skadra,Divna, za Radio Beograd. Divna pamti zarobljavanje preko 7.000je u vranjskom pozorištu igrala balista u Drenici.i Koštanu. Plenila je glasom iigrom. U Skoplju, na takmičnju, „Po završetku rata, bratosvojila je ‘Zlatan gramofon’ za Slobodan i ja bili smo učesniciinterpretaciju pesme ‘Stojanke, radnih akcija. Tu smo se ibela Vranjanke’“, priča Ratko. prekvalifikovali i do penzije radili na železnici. Pošto sam imao pet Svi iz porodice njegovog brata razreda gimnazije, otišao samDuška bili su vrsni pevači. Srba na kurs za telegrafistu, počeo daje odlično uklopio u zabavnu radim u Nišu, pa stigao i u svojemuziku. Intalijanske šansone, Vranje. Ali, došla je 1948. godina“uz gestikulaciju i igru, bile su – priča i zastaje Ratko Špurko.zaštitni znak njegovih nastupana igrankama u sali Vatrogasnog TEROR PARANOIČNIHdoma… KOMUNISTAS PARTIZANIMA DO „Bilo je veče kada je vojnikSKADRA pokucao na naša vrata. Tražio „Drugi svetski rat smo dočekalikao simpatizeri partizana ikomunista. Za vreme rata smobili zaduženi za održavanje vezaizmeđu ilegalaca u gradu i pokretau šumi“, pripoveda Ratko. Njemu je pisma i uputstvadonosila Ljubica iz Bujkovca, aon ih prosleđivao dalje. Za vremerata proveo je izvesno vreme ubugarskoj internaciji, sa BlagojemPerunikom. Pobegao je u jesen1944. godine i priključio separtizanima. Komesar bataljonabio je njegov komšija DuškoMače. Njegov ratni put vodio je 363 Stare vranjske porodice

Ratko Špurko i Dušanka u policiji. Tako su, zahvaljujući potkazivačima, mnogi ljudije bata Duška. ‘Šalje me sekretar hapšeni i utamničeni. Duška supartije, da dođete u Cvrckovu udarali po stomaku, krv mu jekuću, u Komitet, da mu uzmete tekla i na usta i na nos. Svaku noćmeru za odelo’ – govorio je. vozili su ga u Vranjsku Banju,Duško se spremio i pošao ulicom, terali da klekne pored iskopanognaniže. Ispod Kalondžinih, kod groba, prinosili mu cev pištoljamosta, sačekali su ga i uhapsili. na slepoočnicu i drali se: ‘Priznaj!’Proveo je dva meseca u zatvoru, u Nije priznao, jer nije imao šta“,Nišu i u Milisavskom podrumu“, priča Ratko.priča Ratko. UDBAŠI VOJKAN I SELJA Greh Duška Špurka je bio štoje u berbernici, dok se potšišivao Od odlaska na Goli otok Duškagovorio kako je slušao Radio je spasio Novica Stamenković, aliMoskvu i čuo da je sovjetska mnogi dojučerašnji drugovi ponelivojska jaka i nepobediva. su se podanički, grubo. Kasnije su se pravdali: „bili smo prinuđeni, „Mnoge vranjske berbernice u morali smo“.to vreme bile su prave policijskeispostave. Sve što kažeš znalo seŠpurci 364

„Nije mnogo vremena prošlo, pevao vranjske pesme i biouhapsili su i mene. Tukli su me voditelj. Kompletan zabavljač,krvnički, udbaši Vojkan i Selja i šoumen, kako kaže. Majstor zajedan oficir sa nadimkom Gani. kazivanje šala, dosetki, anegdota,Drvenom palicom udarili po viceva.vratu, terali da klečim po ceodan. Nisam priznao da je dolazio „Putovali smo na ostrvomaterijal iz Bugarske, da ga je Korčula. Prve večeri koncert je biodopremao od moje snajke brat odložen, jer smo na ‘Delfinu’ crevaLjuben Stojmenov, rodom iz ostavili. Posle su nas zadržali triBoselegrada“, ističe Ratko. dana. Sećam se, pričam viceve, a publika od smeha pada sa stolica. Po izlasku iz zatvora, Ratko su Taman da prekinem, prilazi miposlali na železnicu, u Sremsku Badev i šapuće na uvo: ‘Rade,Raču. Kada se stanje primirilo, molim te nastavi, pogledaj u prvidobio je službu u Beogradu, a red, leleee… kakvi batačinja!’potom u Skoplju, gde će raditi i Nastavim sa vicem i gledam.živeti punih 37 godina. Kad ispričam vic, u prvom redu jedna prelepa dama od smehaBATAČINJA IZ PRVOG podigne noge uvis. Stvarno, kakvi batačinja! Posle su mi jedva uzeliREDA mikrofon iz ruku“, smeje se Ratko. „U Skoplju sam počeo da UČITELJ STANIŠEpevam u Železnikom društvu„Vlado Tasevski“. Primetili su STOŠIĆAme i prešao sam u KUD „OrceNikolov“. Tu sam upoznao čuvena Snimao je za Radio Beogradimena makedonske izvorne i Radio Skoplje, a rezmenom supesme: Nikolu Badeva, Vasku stizale i do drugih radio-stanica.Ilijevu, Aleksandra Sarijevskog, Sa ponosom priča da je od DuškaMilvet Belovsku, Stevu pesme učio Staniša Stošić.Teodosijevskog i druge. Prošlismo svet, ali turneje po bivšoj Jugi „Sve što sam stekao, i kuću inikad ne mogu zaboraviti. Veliki stan, to je zahvaljujući pesmi. Aprijatelj bila mi je Zehra Deović, morala je da me istrpi i suprugaljudi iz orkestra ‘Manjifiko’“… – Dušanka. Ona je od Baba-Deninihpriča Ratko. iz Tekije… Bata Duško je voleo ‘Šetnala se kuzum Stana’, a ja“… Sa Badevom je bio kao rođenibrat. Ratko je na koncertima Ispraća nas pesmom „More vrćaj konja, ago, Ćerim-ago“… 365 Stare vranjske porodice

Duško i Divna pored Staniše StošićaGore u Odžinki odjekuje grleno vrćaj konja, pišman će da stane“…zvono. Glas. Samo nedostaju Da prosto ne poveruješ da pevamesečina, topole, vrbaci, bašte i u Ratko, u svojoj 81. godini.daljini tamni obrisi Goliča. „More,Špurci 366

Đošini – I sutra je danTakt je davao goč Demirana. Nastalo bi igranje. Cela bašta u hotelu‘Vranje’ digla bi se na noge. Otac napred, stric Dine na kec. U sredinužene, svi mi. Izvija se kolo, noge kao da su u vazduh. Trese se snaga,oči c’kliv, obrazi od smešku samo što ne puknev. Igra se do fajront, aonda oca jedva kačimo na magare. Ono ga vodi dom. Bakija i njegovisviraju putem. Magare napred, mi pozadi. Igramo i pevamo. Kodkuće iznosi se nov, golem ćilim, rakija, vino, meze, što se zatekne.Do sabajle, sviri se na mesečinu, peva, veseli, raduje. Sve dok Savane kaže: ‘Dosta! Đošini su u 19. veku došli u MESARAVranje iz obližnjeg Aleksandrovca.Familiju su oformili Rista, trgovac Nikola se oženio Paraskevom,konjima, i njegova žena Lenka. sa kojom je imao dvanestoro dece.Rista je kasnije otvorio je mesaru U životu je ostalo šestoro: Boško,u gradu i ona će dugo biti zaštitni Vida, Dine, Sava, Vera i Čeda.znak Đošinih. Mesarsku tradiciju Otvorio je mesaru preko putanastaviće Ristin sin Nikola, koji se gradske crkve i posao je krenuo.rodio 1899. godine. Sagradili su omanju kuću, uPredah: Sava Đoša u mesari 367 Stare vranjske porodice

Đošini i do kraja bio njihov aktivista. Učestvovao je u radu partijskihčijem je produžetku bio vinograd, ćelija. Boško se po završetku ratakoji je izlazio na reku Odžinku, preselio u Beograd, gde je radiodeo današnje Kolubarske ulice. u državnoj mesari, kod CvetkoveSa desne strane graničio se sa pijace.Lanzinim, a sa leve sa MilkomRatajkom. VOLEO DA ZASEDNE S Nikola Đošić umro je MUŠTERIJAMAiznenada, mlad, u 35. godiniživota. Šestoro dece podizala je Dine Đoša je izučio zaParaskeva, kako je znala i umela. berberina. Radio je u centru varoši u berberskoj zadruzi. Zbog Najstariji sin, Boško, ubrzo narušenog zdravlja morao je danakon očeve smrti otišao je napusti berberski zanat i radniu Zagreb i tamo je bio glavni vek završio je radeći u stambenojotkupljivač stoke za Hrvatsku. Iz zadruzi.Zagreba je izbegao, od ustaškogpogroma, odmah po izbijanjurata. Priključio se komunistimaĐošini 368

„Stric Čeda je bio konobar. porodicu. Živeli su od duvana iRadio je najviše u Paničkinoj vinograda.kafani, preko puta Baba-Zlatineulice. Voleo je da popije i zasedne ĐOŠINI ĆEVAPČIĆIsa mušterijama. Bio je meraklija“,ističe Dušan, sin Save Đoše. U vojsku je otišao 1945/46. godine. Vojni rok je služio u Vida i Vera posle rata su se Prizrenu, gde je upoznao Rosku,udale i živele u Beogradu. sa kojom se venčao 1949. godine. Kupovao je stoku i preprodavao, Sava Đošić Đoša rodio se 1923. kako bi prehranio porodicu. Sagodine. Od dvanaeste godine Roskom je imao sina Dušanamorao je da zarađuje za život. (1951) i ćerku Smilju (1952). PrviParaskeva je u njemu prepoznala posao dobio je 1953. godine.pravog Nikolinog naslednika – Radio je kao ćevabdžija i konobarmesara. Sava je mesarski zanat u kafani, u izletištu Ćoška. Sa njimizučio kod poznatog majstora je radila i supruga Roska. KafanuDušana Ite. Za vrema rata, kao je držao sindikat. Predsednikmladić, Sava je ostao kod kuće sindikata Duško Ćufta zaposlio gai pomagao majci da prehraniSava Đoša vodi kolo 369 Stare vranjske porodice

Sava Đoša na ostrvu Sveti Markoje. Tu u kafani nastali su čuveni umeće pokušati da iskaže u„Đošini ćevapčići“. Beogradu, gde je radio u privatnoj mesarskoj radnji. Društvo mu „Prve mušterije bile su komšije je pravio poznati vranjski mesariz neposredne blizine kafane, Vlada Mišk. Sava se u BeograduAndra i njegova žena Franciska. zadržao do 1960. godine. PoVranje ih je upamtilo po magarcu nagovoru tadašnjeg direktorakoji je imao samo jedno uvo i turističke agencije „Putnik“ izna kojem je jahao Andra, dok Beograda, Vranjanca Beše, odlazije Franciska išla peške vodeći na more, da tamo radi na ostrvumagarca za ular“, pričao je Sava Sveti Marko, pored Tivta.Đoša. „Ostrvo su zakupili Francuzi. Kada je razradio kafanu, Bio je glavni šef neki Žan Pjer.ona je pripala novoformiranom Otac je dobio jedan plato naugostiteljskom preduzeću i Sava kojem je trebalo da otvorije napustio posao. „Da teglim kao ćevabdžinicu. Otvorio je radnjukonj za drugog – neću!“ – govorio na kojoj je pisalo: ‘Ćevapčići kodje. Đoše Vranjanca’“, priča Dule Đoša. Sava Đoša će svoje mesarskoĐošini 370

BANKU ZARADI, TRI je uredno slao fotografije koje jePOTROŠI, BOLJE DA JE slikao Roski u Vranje. Na jednojDOMA! je bila pomoćnica crnkinja koja je sekla kobasicu. Na poleđini slike Sava je znao kasnije da priča pisalo je: „Seci, seci, crnkinjo,drugarima, naročito Bošku Đoša će platiti!“ Na drugoj, kojuDuguru: „U redu se čekalo, je poslao kada se Đoša vratio umoj bato. Čim raspalim skaru, Vranje, a gde je u bikiniju uslikaonagrnu. Miris ih namami. Do prelepu devojku, sekretaricu Žanjedanaest uveče išlo se u kupaćim Pjera, pisalo je: „Đoša, stavi ovokostimima, a posle svi goli. A ja… dete u tvoj izlog međ ćevapčićemorao sam samo belu kecelju i kobasice, a ako se ljuti gospođada opašem, da se ne osmudim Rosa, kaži – ovo mi podvali jedanslučajno“. Crnogorac“. Sava je na Svetom Marku Roski se nije sviđalo Đošinostekao velikog drugara, fotografa trogodišnje odsustvo. Započeli suiz Podgorice, Milana Pešića. On kuću. Prizemnu, sa podrumomSava Đoša na ostrvu Sveti Marko 371 Stare vranjske porodice

Sava Đosa u svadbenom kolui terasom. Đoša je pare slao Sava Đoša u Vranju je bioredovno, ali nedovoljno, mislila je poznat po boemluku. VeleoRosa. „Banku zaradi, tri potroši, je igru, pesmu, vino. Njegovobolje da je doma!“ – računala je.Na kraju je poručila: „Vraćaj se, teranje kera bilo je „do sto ija decu sama više ne mogu da jedan“! – govorilo se po Vranju.gledam!“ Sa svojim društvom, boemima, vrsnim igraorcima, postali suVOLEO IGRU I PESMU čuvari starog Vranja onakvog kakvog ga je opisao pisac Bora Sava nije imao kud. Svemu Stanković. Mnogi Vranjanci sudođe kraj, pa i ćevapčićima za ih doživljavali kao poslednjestrane turiste. Sava Đoša je od prave boeme koje gleda varoš,Žan Pjera kao priznanje za rad kao one koji su sagorevali u igri,dobio nisku od morskih školjki pesmi, vinu, lepoti žene… Uvekiz 27 zemalja. Vratio se u Vranje, veliko društvo, svima je deliloali posla za njega nije bilo. Zato je sevdah i karasevdah, radost iodlučio da otvori mesarsku radnju tugu prolaznosti života. Njihovau lokalu kod Boška Dugura. Tu je južnjačka široka duša utapala sepre njega mesaru držao Pera Žaba. u zvuke trube čuvenog BakijeTu će steći penziju, 1984. godine. Bakića, u onom tihom sviranju,Đošini 372

kao devojačkom milovanju, u na magare, a mi po njega. Celamekamlijskom prizvuku žala za familija, pravac bašta u hotelmladošću. Sava Đoša, takođe, ‘Vranje’. Svira Bakija Bakić ikao mesar i jedan od najboljih njegov orkestar: Kurta, Demiran,ćevabdžija šezdesetih godina u Ekrem i drugi. Magare bi vezalistaroj Jugoslaviji nesebično je delio do spomenik Čika Miti. Niko gablagodeti, “naforu za meraklije nije dirao. Svi su znali čije je. Našiu ovozemljskom životu”, kako je stolovii bili su s leve strane bine,govorio. ispod velikog koštana. Naređani u red. Konobari bi nas uslužili,PONEDELJAK UVEČE U odma. Otac je stavljao balončeSTAROJ BAŠTI HOTELA s domaćim vinom na sto. Počeo“VRANJE” bi da pije i mezi. Bakija je tačno znao kada da priđe, ni pre, ni „Kad bi čuo staru vranjsku kasnije. Zanosno svirajući, kao dapesnu, zvuk trube koji je tiho se pozdravljao s ocem. Pala bi prvaraspaljivao čula… Igrajući ‘crvena’ na čelo. Pa druga, treća,vranjska lagana kola i čočeke, kao četvrta…. Teška kola, pesma,kolovođa vranjskog folklora širom sve bi stalo kad bi se na balončeJugoslavije, bio je verna kopija ugledalo dno. Sava Đoša ustajao jeBorinih slika iz vranjskog života u od stola.njegovoj “Koštani”. Svi u familijisu bili vrsni igraorci i boemi. Mi, NA MAGARCU IZ KAFANEnjihovi naslednici, nastavljamotu tradiciju, koja polako nestaje, Takt je davao goč Demirana.jer nova vremena i neki novi ljudi Nastalo bi igranje. Cela bašta udonose i nove navike“, počinje hotelu ‘Vranje’ digla bi se na noge.priču o svom ocu Savi sin Dušan, Otac napred, stric Dine na kec. Unastavljač boemske tradicije sredinu žene, svi mi. Izvija se kolo,Đošinih i sam veliki igraorac. noge kao da su u vazduh. Trese se snaga, oči c’kliv, obrazi od smešku A kakav je bio ponedeljak samo što ne puknev. Igra se douveče u Vranju, u staroj bašti fajront, a onda oca jedva kačimohotela “Vranje”? na magare. Ono ga vodi dom. Bakija i njegovi sviraju putem. „Došao bi ponedeljak, letnje Magare napred, mi pozadi. Igramovreme. Vranje vrije, što od naši, a i pevamo. Kod kuće iznosi se nov,poviše od gosti. Otac bi spremio golem ćilim, rakija, vino, meze, štomagare, stavio ćilimče, a mi bi se zatekne. Do sabajle, sviri se namu pomogli da ga jane. On jaše 373 Stare vranjske porodice

Sava Đoša kreće u provodmesečinu, peva, veseli, raduje. Sve Karamingom. Tu su bili i Srbadok Sava ne kaže: ‘Dosta! I sutra je Jermenac, Tika Bokčan, Đokad’n!’“ – priča Dule Đoša. Svat, Dine Đoša, Vane Džolja i drugi. Svirao je Bakija Savi i za„veliku“ novčanicu od 3.000 BAKIJA KOMPONOVAOtalijanskih lira, celo veče.Sutradan, kada bi video da vredi „ĐOŠINO ORO“koliko i dve vekne hleba, smejaose. Svirao mu je u Ćoški i kad Sava Đoša umro je 2002.bi Sava u zanosu dao sav novac, godine. Iza sebe ostavio jepozajmljivao mu sve što mu je do najveće bogastvo, kako je govoriotad uzeo. Đoša bi sutradan vraćao svojoj Rosi, sina i ćerku i šestoroduplo. Kad je umro Bakija, Sava je unučadi. Ostala su i mnogobrojnazaplakao. Samo što nije prozborio: kumstva u Gornjem Žapskom,„Beše moje!“ brojna pobratimstva po Vranju. Četvrtinci, Kozlinci, Celolepčiki Sava Đoša je igrao i zapamtili su kako Sava Đošau vranjskom folkloru sa otkriva ćeramide i crepove, ačuvenim Karaperom i Stanom njihove snaške naučile kako seĐošini 374

pravi najbolji kačamak. Mnogi bogat?“ „Vidiš li, sinko, ovi dućanisu mu govorili: „Savo, napravi s levu stranu, od Monopol pana Bakiju kuću!“ A on šeretski, s nagore?“ „Vidim!“ „Idi po red ipoznatom ironijom koja ga nikad kad dođeš do mesaru, tuj svrati.nije napuštala, odgovarao je: Pitaj mesara Savu Đošu kako je„Kuće se prave i ruše, a ‘Đošino postaja najbogat, a najmlad je odoro’, što ga je komponovao Bakija, svi nas!“ Mladić posluša savet isviraće se dok postoji truba u ode kod mesara Save: „Dobar dan,Vranju“. majstore, onija dole, tvoji drugari, poslaše mi da mi kažeš kako daNAJBOGAT postanem najbogat, kako što si ti!“ Sava ga odmeri, izvadi jednoDošao neki mladić sa sela u Vranje golemo škembe od bika, pa gai negde kod Monopola upitao savetuje: „Vidiš li ovoj škembe? Štomajstore koji su se sakupili i je unutra će izedeš, a ovoj spolja ćedivanili: „Majstori, dođo u Vranje, prodaš. Takoj svaki d’n i će bidnešposavetujte me kako da postanem najbogat od svi majstori!“ 375 Stare vranjske porodice



Brainci – Gazda radi,siromah sediPera Brainac je uspevao da naporan rad koji zahteva imanje uskladisa manirima varoške bogate porodice. „Jedno se odelo nosi u lojze,drugo u kući, a treće na ulici“, bilo je pravilo. Krupan i naočit, kad biobukao skupoceno odelo, izazivao je divljenje u varoši Predanje se odnosi na vreme udovičinom sinu. Od tada trojicukada je varoš Vranje bila pod mladića Vranjanci nazvašeturskom upravom. Lepa i jedra Ibraimci, koje kasnije prelazi uudovica, koja je imala trojicu Brainci.sinova, radila je u bašti. Prolazećituda, primetio je Ibraim, jedan BOGATA DOLINAod najbogatijih među Turcimau varoši i zaljubio se. Nije dugo Od tog najstarijeg potomkatrajalo njihovo gledanje. Rešili imanje će pruzeti Stefan, asu da život nastave zajedno. od njega Aleksa. Bavili su sePrebegli su u Kumanovo. Pre toga poljoprivredom i stočarstvom.Ibraim je celokupno svoje imanje Imanje je bilo za tadašnje prilikepreneo kao poklon najstarijem prilično veliko. Kada se pođeBrainci i protojerej Kosta Jovanović 377 Stare vranjske porodice

Rista i Pasa sa decom Šerapa. Na Krstilovici, takođe, bilo je veliko imanje sa kestenima.putem, kroz cigansku mahalu zaPržar i dođe do prve veće krivine, Godine 1880. Aleksi senailazilo se na Ibraimovu dolinu, rodio sin Rista. Živeli su u kućikoja se pružala od puta, pa sve pored Krstate džamije, ispodnaviše do iznad Jevrem-bunara. familija Špurci i Kalondže.Ta dolina, koju su s obe strane Kada je odrastao, pronicljiv iobuhvatali vinogradi, pripadala preduzimljiv, Rista je rešio da,je Braincima. Od puta naniže pored obrađivanja imanja, otvoriimali su veliki voćnjak i njivu, bakalnicu, potkivačnicu i krečanu.ispod Pržara, kod turske pijace iliBrainci 378

Bavio se unosnim poslovima, koji crkve. U braku imali su sina Petra isu danonoćnim radom donosili ćerke Danicu i Dragicu.prihod. Danica se udala za protojereja Da bi razradio posao kako Kostu Jovanovića, sa kojimtreba, Rista je prodao kuću kod je imala dvoje dece, Milana,džamije i kupio tursku, na ulazu arheologa, i Oliveru, lekara.u Gornju čaršiju, sa leve strane, Dragica se udala za Blagojapored glavnog puta koji je vodio Kovačevića, trgovca brašnom izza Poljanicu. Bujanovca. Obe ćerke Rista je ispratio mirazom, kako treba, a Krenuo je posao, vinograde i Petru je prepustio imanje i radnje.voćnjake doveo je u red i oformio Umro je 1936. godine.gazdinstvo koje je Braincesvrstavalo u ugledne i bogate Petar Stefanović, odnosno Peraporodice. Brainac, rodio se 1902. godine. Završio je trgovačku školu i, naSTEĆI I UČVRSTITI radost oca Riste, uspešno vodio gazdinstvo. “Ono što je stekao Rista je bio oženjen Pasom Rista, Pera je učvrstio”, govoriloNedinom, iz varoške porodice se. U bakalnici je moglo da sekoja je imala kuću kod Gradske kupi sve što je neophodno zaDanica (prva s leva) sa drugaricama 379 Stare vranjske porodice

kacama, krblama. U duboko ukopanom podrumu imali smo kacu koja je mogla da primi 50 tovara grožđa. Gornja čaršija je danima mirisala na širu, koja se cedila sa kola i tekla naniže ulicom“, priča Ljilja Brainka.Danica i Kosta Jovanović RAKIJA U BUNARUkuću. Seljaci iz Poljanice, koji su U vinogradima su bilekonjima silazili u varoš, svraćali su zasađene, i činile su drvored,u potkivačnicu i pili vino ili rakiju čuvene trešnje “belke”. Dolaziliiz čuvenog Brainskog podruma. su mnogi iz grada i kupovali ihUkoliko bi bilo nevreme ili bi se isključivo za slatko. Pera je držao izapili, postojala je soba u kojoj su košnice na livadi u selu Mečkovac,konačili. U dvorištu bila je i soba kod kumašina. Odlazio je, jašućiza radnike napoličare, one koji magarca, da pokupi livadski med isu radili za dnevnicu i soba za potom ga prodavao.stalnog radnika, čoveka koji je biorodom iz Dubnice. Dolazili su ljudi na kuću po trešnje, med, vino, rakiju, razno „U to vreme, pričao je deda, voće.imali smo najbolje vinograde ukraju. Po dve nedelje je trajala „Deda je zasadio razneberba. Grožđe se doterivalo vrste voća, kalemio ih i dobijaovolovskim kolima i konjima nove sorte, kojim se ponosio. Unatovarenim uskim drvenim voćnjaku je imao bunar, oko kojeg je bilo hladovine i u njoj drvena klupa. Sa strane, pored bunara, zasadio je omanju baštu, za kućne potrebe. Bilo je svakojakog povrća. Obožavao je leti da ode, sedne na klupu, izvadi iz bašte mlade lukčiće i natoči čokanj ladne rakije, koju je držao u flaši u bunarskoj vodi. Seo bi i odmarao, slušajući pesmu slavuja koja je dopirala iz doline“, seća se Ljilja.Brainci 380

ZA IMANJE TREBA U ratu je Zoran kao interniracSEOSKA DEVOJKA odveden u Bugarsku. Pri kraju rata je mobilisan u partizane. Pera Brainac nije samo radio. Dolazak nove vlasti Brainci suUživao je u životu i udario spremno dočekali. Bili su trezvenigospodski pečat familiji. Uspevao i razumni, znali su šta donosije da naporan rad koji zahteva vladavina proletarijata.imanje uskladi sa manirimavaroške bogate porodice. „Jedno BRAINCI I TAKTIKA ZAse odelo nosi u lojze, drugo u kući, KOMUNISTEa treće na ulici“, bilo je pravilo.Krupan i naočit, kad bi obukao Odmah su prostorije u kojimaskupoceno odelo, izazivao je su bile bakalnica, krečana idivljenje u varoši. potkivačnica ozidali spolja ciglama i pretvorili u stambeni prostor. Pera se oženio Stanislavom iz U kuću su im uselili stanare,Bunuševca, ćerkom Ocka i Dene zaslužne partizane. Iselili su se tekAntanasijević. Rista je govorio nakon mnogo podnesenih žalbida „krv treba da se promeša, za vlastima u Beogradu i samom maršalu.Dragica Pera Brainac je govorio sinuimanje treba seoska devojka, da Zoranu: „U se i u svoje kljuse,vodi računa i bude zadržna još sam sebi stvori, ne očekuj da tiviše“. drugi donese na tacni“. Radili su na imanju i lako prebrodili gladne Pera je u braku sa Stanislavom poratne godine. Krili pšenicu uimao sina Zorana i ćerke Radmilu sanduku, a preko nje sipali mast.i Oliveru. Ipak, narodna vlast je znala sve šta imaju u kući. Zoran Brainac se rodio 1923.godine. Privlačila ga je trgovina „Nisu imali sitku. Svakodnevnoi njom se bavio celog života. je dolazio neko od njih, donosioVinograde nikad neće napustiti, overen nalog za oduzimanje, prvonaprotiv, radiće ih sa velikim nameštaja, a posle i dva tanjira,elanom, stalno ih podmlađujući tri kašike, dve viljuške… Nismonovim sortama. Uspeo je da očuva reagovali, bilo je kao da dajemo zaočevo imanje i posle Drugog rata, novu vlast, da je tako pravedno.kupi nove njive i uveća ga. Nameštaj izuzetnog kvaliteta kupio sam od stranih službenica, 381 Stare vranjske porodice

Rista i Pera sa komšijama. Bilo je to kobno po njega. Jedne večeri narodnakada su odlazile iz zgrade milicija ga je uhapsila i sprovela uAmeričkog doma za ratnu siročad Milasavsku kuću, na isleđivanje.iz Prvog rata…“ – pričao je Pera. Podrum te kuće je bio pretvoren u zatvor. “Pričaš Tito ranjen, je li?“ŠTA JAVLJA GLAS – grmeo je islednik, gurajući muAMERIKE cev parabeluma u usta. “Nisam ja, ‘Glas Amerike’ i Grga Zlatoper su Sve te naloge i potpise govorili preko radija!“ – nespretnonalogodavca danas čuva njegov je odgovorio. U betonskomunuk Pera. Imanje im nisu dirali. podrumu, bez prozora, gde jeŽiveli su od prodaje grožđa, voća, voda bila do kolena i stalno kapalavina, rakije, meda, kestena. sa zidova, doživeo je strašnu psihičku torturu. Život Pere Brainca poremetićedolazeća 1948. godina. S proleća „Iz zatvora izašao je sasvimotišao je u Vrnjačku Banju. Kada drugi čovek. Bojažljiv, povučen,se vratio, popričao je o svemu tiho je odlazio do vinograda, radio do podneva, vraćao se, ručao i odmarao“, pričao je Zoran Brainac. ČAŠICA I ŽIVOTINJE ZA OKO Zatvor je ostavio traga i on je sve više pružao ruku prema čašici rakije. Pio je, ali pijan, van kapije, na ulicu nikad nije izašao. „Deda je imao stolicu sa naslonom u dvorištu, pored golubarnika. Zavalio bi se i bacio pogled na ogroman dud. Rađao je tri vrste dudinja: sitne bele, krupne bele kalemke i crvene krupne. Pazio je da jato ptica skovranaca ne naleti i pozoba ih. Čuvao je sve što je lepo zaBrainci 382

oko: golubove lepezane, kokice Radmilu školu domaće radinosti, adukatke, kanarince, bele zečeve. Oliveru fakultet. Radmila se udalaOtvorio bi golubarnik, pustio i živi u Beogradu. Suprug joj jezečeve u dvorište da pored duvara iznenada, mlad, umro. Ima sinapasu sočnu travu, dukatkama, Dragana i ćerku Brankicu. Oliverakoje su se šepurile, bacao pšenicu se udala za profesora dr Vladimirai dozivao ih pucketanjem usana. Đurića. Žive u Beogradu i imajuSlušao kanarince koji su zanosno sinove Zorana i Ranka. Perapevali pod tremom u kavezima, Brainac umro je 1973. godine.pio rakiju, mezetio i zanesenprizorom odlazio u svoj svet. Zoran Brainac se oženioPovremeno bi raširio ruke, a Zagorkom iz Sobine, iz familijegolubovi su kao po komandi sletali Markovci. Radio je u trgovinskimna njih i gugutali, kljucajući ga. preduzećima, u “Simpu” kaoI tako satima…“ – seća se Ljilja trgovački putnik, zatim je kupioBrainka. radnju od Jovice Avramca, nekadašnju kafanu “Zlatno Pera Brainac je terao decu da burence”, radio u državnimzavrše škole, Zorana trgovačku, trgovačkim preduzećima. Pre penzije tu je bila radnja “Majka iZoran i Zagorka sa ćerkom dete”, makedonskog preduzeća.Ljiljom Pored trgovine, vinograd je obrađivao dok nije pao i šlogirao. SAVET ADVOKATA KVAČKE Zoran Brainac je poslušao advokata Voju Kvačku, s čijim imanjem se graničilo njegovo i 1973. godine rasprodao sve za placeve, uglavnom Romima. “Voja mi reče da prodam, inače država će sve da otme, sve po bagatelnoj ceni. Zagorka, kad joj rekoh što zbori Voja, neće da čuje, ne prodaje se ono što se sticalo preko 100 godina, kaže. Nisam mogao noćima da odlučim. More, Voja Kvačka je advokat, pismen i učen, 383 Stare vranjske porodice

ako on prodaje i ja ću!” – govorio Jasminku pomagao je uvek.je. Ostavio je samo jedan vinograd Dozirano, nikad previše. Nije seu Pržaru i imanje sa kestenima na razmetao, iako je uvek imao sve.Krstilovici. Govorili su: ‘Uživaj, bre, Zorane, što kopaš? Imaš, stekli ste!’ „Bili smo imućni, otac je Odgovarao je: “Uživam kad radim,novac uložio u banke. Što je bilo gazda sam u vinogradu. Kadu dinarima i propalo je. Devizna sedim, tad sam siromah i počnemštednja isplaćuje se tek sada i to da poboljevam!’“ – ističe Ljilja.na kašičice. Pomogao je sve nasu životu. Napravio novu kuću, Zoran Brainac umro je 1993.u kojoj žive majka i brat Pera godine. Lozu Brainca nastavili susa porodicom. Mene i sestru njegov sin Petar i unuk Zoran.Brainci 384

Srbinci – Kad bogatašima dušuDobar radnik je za Vlajka bio svetinja, nikad ne bi dozvolio da njihovadeca gladuju. Svima koji su radili kod njega davao je žita, kukuruza,grožđa, vina… Kad bi se brala letina, naročito posle završetka Prvogsvetskog rata, govorio je svojim radnicima: ‘Sakupljajte samokrupno, sitno ostavljajte’. Znao je da će sirotinja kasnije proći isakupiti što je ostalo. Kad je birao služavke za kuću gledao je dato bude žena sa decom kojoj je muž poginuo u ratu. Boleo ga jenemaran odnos države prema porodicama poginulih ratnika Porodično predanje saopštava carevini. Nadenuli su mu nadimakda je mladi trgovac Stanko Srbinče, koji će kasnije, krajem 19.Jovanović stigao iz Kruševca i početkom 20. veka, motivisatiu Vranje početkom 19. veka, uspešne potomke da uzmuna belom konju, sa ciljem da prezime Srbinac.oformi posed i razvije posao upovoljnijim uslovima za zaradu SRBINSKA MEHANAi sticanje imetka. Vranjanci suse čudili što je napustio Srbiju i Porodica dobija na značaju„slobodiju“, a došao da živi i radi tek sa Stankovim sinom Stojanomu varoši koja je pripadala turskoj Stankovićem (1835–1918). SvojuVlajko i Miša u Vrnjačkoj Banji 385 Stare vranjske porodice

umešnost i početni kapital koji Stojanje dobio od oca rešio je da uložiu otvaranje mehane, a ona će, boravkom u mehani: „Da, tamo jeprema nadimku, biti poznata bila najbolja hrana i smeštaj. Neštokao Srbinska mehana. Bila je na najbolje na putu od Soluna premamestu koje je spajalo gornji, stari Beogradu“. Inače, lekar Todorovićdeo varoši i donji, koji se uveliko je prvi i jedini prepoznao bolestgradio i naseljavao. tokom epidemije variole vere u Jugoslaviji 1972. godine, jer je Bila je to mehana preko puta se s tim već sreo tokom Prvogdanašnjeg hotela „Vranje“, gde svetskog rata.su sada načičkani kafići i kafane,od nekadašnje fotografske radnje Mehana je imala stalne goste,„Kondić“ do radnji porodice trgovce, oficire, popove, uglavnomBrainci. Obuhvatala je prostor viđenije i bogatije ljude, koji suprema ulici, ali i iza, gde je želeli da dobro plate boravak i dabilo dvorište sa konjušnicom i budu dobro usluženi.zgradom za kočije i konje. Bila jespratna, sa sobama za spavanje. Zahvaljujući svomMehana će postati prepoznatljiva mehandžijskom umeću i vrednompo usluzi, najboljoj i raznovrsnoj radu, Stojan je bio u mogućnostihrani, urednim i čistim sobama,po konjušnicama koje su bileuređenije od nekih lokalnih ilimehana pored puteva. Srbinska mehana je radiladugo, a pod nadzorom Stojana i zavreme balkanskih ratova, kao i uVelikom ratu.NE ČUVAJ NOVAC, ULAŽIU ZEMLJU Lekar Kosta Todorović,epidemiolog, u to vreme, kaooficir, pripadnik sanitetskejedinice, kasnije, prilikom susretasa Stojanovim potomcima,nije krio oduševljenje svojimSrbinci 386

da se bavi i sitnom trgovinom, bogatstvo Vlajko je stvorio izmeđukoja je donosila dodatne prihode. dva rata.Njegova deviza je bila: „Ne čuvajnovac, već ulaži u zemlju. Zemlja Najviše zemlje i šume imaće uje zlato!“ Zato je kupovao njive, selima: Sodercu, Sobini, Donjemlivade, šume, sadio vinograde po Vranju, Neradovcu, zemlje naokolnim brežuljcima oko varoši potezima koji su opasavali varoš,i po susednim selima. Imao je kao Asanbair, današnji potez gdevoćnjake, bašte… Od njega su tu je Sportska hala, ispod nekadašnjedevizu preuzeli i sinovi, posebno fabrike „Koštana“, kod fabrikeVlajko, koji će kasnije postati „Alfa“, u naselju Dedinje, nekadanajmarkantija ličnost u porodici. celo pod vinogradima, naselja Ledena stena, gde je bila čuvenaNAJVEĆI srbinska njiva Konopljište, na kojoj se uzgajala konoplja – zbogZEMLJOPOSEDNICI U velike potražnje u užarskoj industriji.VRANJU TAPIJA Srbinci, Stojan sa sinomVlajkom, imali su 24 hektara Stojan je umro 1918. godine,zemlje i po tome su bili prvi u dočekavši povratak svojih sinovavaroši. Posle njih su bili Trajko iz rata i oslobođenje od bugarskogPopović sa 17,5, Stojan Spasić sa okupatora. Za vreme Velikog13, Tasa Sotirović sa 13, Stanislava rata, 1917. godine, bio je ranjenStajić sa 12, Milorad Goločevac i uhapšen od strane Bugara isa 10, Stojan Stamenković sa Austro-Ugara, kako je pisao češki9, Toma Spasić sa 9, Leposava novinar u „Njujork tajmsu“, aHristić sa 8, Janko Pešić sa 7, potom oslobođen kao jedan odNatalija Rafajlović sa 7, Dimitrije najbogatijih Vranjanaca.Dimitrijević sa 7, DušanBogdanović sa 6, Rusa Janković sa Stojan je kupio kuću u varoši6… odmah po oslobođenju Vranja, 1878. godine. Potomci čuvaju Od toga, Srbinci su imali tri tapiju kupljene kuće i placa odhektara pod vinogradima, samo Turčina Omera Spahije, kao i deo1,6 hektara na potezu današnje placa kupljen od Turčina Muratavranjskog naselja Dedinje, koji će Kupinca (1882. godine). UkupnoVlajku donositi velike prihode. 3.000 metara kvadratnih. Kuća saPo mnogim pokazateljima, bili su okućnicom bila je pored današnjegmeđu najbogatijima u Vranju. To 387 Stare vranjske porodice

gradskog parka, a sa druge strane led i za druge kafane, kao igraničila se baštom tadašnje konjušnica. Nakon Drugogkafane „Vranje“, u vlasništvu svetskog rata nastavio je da radipotomaka Janče Jovanovića bife „Proleće“, a spratni deo novaBaldžije. U dužini obuhvatala je vlast je pretvorila u dva stana,prostor od nekada čuvene kafane dodeljna vojnim licima. Kada„Proleće“, pa do današnje zgrade je bife prestao da radi, tu je bioNarodnog univerziteta. Na tom smešten magacin prodavnicevelikom prostoru samo je bila, kao obuće „Borovo“. Tek 1967. godineumetnuta, kuća Jovana Petkovića potomci su prodali bife i deoPetkovca. placa sa okućnicom poznatom vranjskom ugostitelju DimitrijuKAFANA „PROLEĆE“ Stankoviću, poznatom Miti Tatabitu, koji je od bifea napravio Kafana „Proleće“ bila je u kultnu vranjsku kafanu „Proleće“.vlasništvu Vlajka Srbinca i doDrugog rata imala je više soba Pre Prvog svetskog rata glavniza spavanje u produžetku, na podrum vina bio je do parka, ali jespratnom delu. U dvorištu se srušen kada je prosečena tadašnjanalazila ledara, u kojoj se čuvao i današnja Ulica knjaza Miloša. Drugi vinski podrum Srbinci su imali do kafane „Vranje“, on se graničio sa baštom kafane i kućom u kojoj se aranžiralo meso. Stojan je u braku sa Sofkom, iz stare vranjske porodice, imao šestoro dece. ALBANSKA GOLGOTA I ŠKOLOVANJE U FRANCUSKOJ Ćerka Aleksandra (Sanda) udala se za trgovca Mihajla Stojkovića Atanca, Vasilija (Vaska) za trgovca i grosistu Stojana Spasića, Ljubica se udala za Kristu Prikića, narodnog poslanika Kraljevine JugoslavijeSrbinci 388

iz Vlasotinca, sa kojim je živela u Mile Pile iz vranjske orske pesmeBeogradu. „Otvori mi, belo Lenče“. Sin Petar Srbinac, mehandžija Treći Stojanov sin, Vladimiri trgovac, nastavio je posao sa Vlajko Srbinac (1887–1956),ocem, ali je umro je mlad, u 38. bio je najtipičniji predstavnikgodini, od posledice ranjavanja porodice Srbinci i nastavljaču Prvom svetskom ratu. Petar sa prosperiteta i uvećavanjasuprugom Olgom nije imao dece. bogatstva i ugleda. Vojsku je služio u konjici pre balkanskih ratova. Sin Stanko Srbinac, koji je sa Prošavši Albaniju sa vojskom kaobraćom Petrom i Vlajkom prošao drugopozivac, ostao je u Solunu ualbansku golgotu, kao odličan rezervi, gde je dočekao kraj rata.đak, prepoznat je i izdvojen od Sva trojica Stojanovih sinova bilistrane državnih prosvetnih organa su nosioci Albanske spomenice.i poslat u Francusku 1917. godine,gde je završio ekonomiju. Bio je IZVOZ VINA NA KRIToženjen Zorom, ćerkom trgovcaMileta Ristića, poznatog kao Vlajko je bio izuzetan đak i Stojan je rešio da ga pošalje daVlajko Srbinac završi Trgovačku akademiju u Beču. Nakon uspešnog okončanja školovanja, Vlajko je preuzeo upravljanje imanjem, ali je svoje znanje uložio najviše u trgovinu. Postao je jedan od najznačajnih vranjskih trgovaca grosista, trgovaca na veliko. U svojoj radnji i zajedničkoj radnji sa zetom Stojanom Spasićem prodavao je raznu robu, ali glavni posao mu je bio prodaja na veliko vina, grožđa, stoke, konoplje, soli, gasa, voća, farbe… Držao je monopol na veleprodaju soli, cigaret-papira i šibica za Vranjski okrug. „Izvozio je u Beč i Solun, vino u burićima na Krit. Imali smo prilike da vidimo kako izgledaju 389 Stare vranjske porodice

ti burići sa uvoznom kritskom svetskog rata, da je vozomoznakom. S obzirom na to da prolazio pored Vranja, ali nijeje na Kritu bilo proizvođača svraćao. Bio je sav posvećenprvoklasnog vina, to govori i o poslu i mnogo čega se odricaokvalitetu vina Vlajka Srbinca. U kako bi uspeo kao grosista“, pričaizveštaju austrijske privredne Gordana, Vlajkova unuka.komore nalazimo ime našeg dedeVlajka kao istaknutog izvoznika Vlajko je imao lokal sa spratomu centralnu Evropu“, priča Toma gde je nekad bila fabrika obućeSrbinac, unuk Vlajkov, sin Miloša „Moda“, potom magacin zaMiše Srbinca. velepodaju do nekadašnje knjižare „Nolit“, a preko puta, do porodiceNJIHOVE ŠKOLE SU MOJE Žuljkovi, lokal i centralni magacin sa zetom Stojanom Spasićem.NAJVEĆE BOGATSTVO Lokali su oduzeti nakon Vlajko je kao moderan trgovac Drugog rata od stranegrosista bio stalno na putu. komunističke vlasti. „Kad bi svojoj ženi rekao – Nije se preterano uzbuđivao‘Caco, spremaj mantije i suvo zbog toga ili „nije to pokazivao“,meso’ – znalo se da ide na dug kako se govorilo u porodici. Uput. Dešavalo se, nakon Prvog njegovoj duši sigurno je bio lom.Magacin Srbinaca u centru Vranja (skroz desno)Srbinci 390

Srbinske kuće 1934. godine imala dva salona i druge prostorije sređene po njegovoj meri i volji.„Sve ćemo ti uzeti“, pretili su mu. Novu je izdavao pod kiriju, a„Uzmite sve, ali džaba, ja sam i nakon Drugog rata u nju se useliodalje bogat čovek, imam četiri sina komunista Mitar Tasić.i ćerku. Ulagao sam u njih, njihoveškole su najveće moje bogatstvo“, U kuću Petra Srbinca useliogovorio je. se, tada glavni komunista u varoši, Dragoljub Stojanović Kovač.KUĆA SA KUPATILOM I „Kasnije su i Mitar i Dragoljub kuće otkupili po vrlo povoljnojTOPLOM VODOM ceni, koju Srbinci nisu određivali“, navode potomci. Vlajko je obnovio očevu kućui sagradio novu, 1934. godine, za POLITIČKOto vreme modernu. Projektant jebio viši inženjer Kosta Ivanovič OPREDELJENJEFomin. Nabavio je pumpu zavodu iz Beča i iz bunara uveo Vlajko, uprkos tome što je biovodu u sve tri kuće. Sagradio jedan od najviđenijih trgovaca ukupatilo i imao toplu vodu. varoši, vinograde, voćnjake, baštePodovi u kućama bili su pokriveni i njive nije zapostavljao. Naprotiv,hrastovim parketima. Stanovao je unapređivao je proizvodnju. Bio jeu staroj obnovljenoj kući, koja je 391 Stare vranjske porodice

Vlajko, stoji, sedmi s leva bio je član Nadzornog odbora, zamenivši trgovca Manojlavrstan poznavalac zemlje, njenog Džuvarevića.kvaliteta, obrade i svega vezanogza bilo kakvu proizvodnju. Uoči Drugog svetskog rata bio je predsednik Upravnog „Uzjahao bi konja i krenuo u odbora akcionarskog Električnogobilazak svoja 24 hektara. Bilo društva. Njegovi potomci navodeje dovoljno da rukom prođe da je bio većinski vlasnik, da jekroz uzoranu zemlju ili da je u aktivno učestvovao u izgradnjišaci protrlja i da odmah kaže hidroelektrane na Jelašničkojradnicima koliko đubriva treba da reci u istoimenom selu, u opštinistave, šta da preduzmu za zaštitu Surdulica.ili poboljšanja roda“, navodi Toma. KRIV ŠTO SU NEMCI Ugledan u varoši, biran je zaodbornika u vreme predsednika KORISTILI STRUJUopštine Dimitrija Stojkovića,odnosno Mite Atana. Interesovala „Zbog Električnog društva iga je politika i bio je član akcija mogao je da nastrada posleDemokratske stranke Davidović- Drugog svetskog rata. Optužen jeGrol. da je za vreme rata dozvoljavao da struju koristi rudnik molibdena u Imao je akcije u Vranjskojkreditnoj banci, 1930. godiniSrbinci 392

Mačkatici kod Surdulice, da se to SIN PROTIV OCAkoristilo za tenkovske gusenice…Ko je u to vreme mogao da zabrani „Dolazio je iz Beograda iNemcima korišćenje struje? Ali, agitovao za oduzimanje zemljetrebalo je Vlajka optužiti da je gazdama i formiranje zadruga.bio saradnik okupatora i oduzeti Na jednom skupu u selu Sodercemu svu imovinu. U njegovu seljacima koji su radili kodkorist svedočio je jedan od njegovog oca držao je govor.zarobljenih Nemaca. U porodici ‘Zemlju treba vi da obrađujetepretpostavljamo da ga je zatvora u zadruzi, zar hoćete da raditei sigurne smrti spasio sin Dušan, kod gazda Vlajka i jedete pasulj uuticajni levičar i komunista koji je kome kašikama tražite tri zrna?’delovao i živeo u Beogradu“, kaže – govorio je. Seljaci, VlajkoviToma. radnici, šapatom su govorili: ‘Kako je obrađuje, gazda-Vlajku treba Spasio ga je zatvora, ali ne i da se dodeli još zemlje, a ne da seotimačine, čak je, kao revnosni oduzme“. Deda-Vlajku su oduzelikomunista, podsticao vlast da od 24 hektara prvo 21, potomse što više oduzme gazdama, pa se jednom iz vlasti zasviđala jošsamim tim i njegovom ocu Vlajku. jedna njiva i ostao je na samo dva hektara“, priča Toma.Desanka, Dušan, Danica i Vlajko Srbinac bio je međuPredrag Atanac najbogatijim Vranjancima svoga vremena, ali u mnogome atipičan kada su bogati ljudi u pitanju. Upamćen je kao druželjubiv, duševan, čestit čovek, koji je poštovao svoje radnike, pomagao sirotinji, činio mnoga dobra dela. Bio je ktitor Crkve sv. Petke na Šapranačkom groblju u Vranju, potom OŠ „Vuk Karadžić“. Pomagao je i mnoga dobrotvorna društva. RADNICI SU GA VOLELI „Dobar radnik za njega je bio svetinja, nikad ne bi dozvolio 393 Stare vranjske porodice

Danica (prva s desna) i Desa (peta s desna)da njihova deca gladuju. Svima prepiše najbolju njivu.koji su radili kod njega davao ježita, kukuruza, grožđa, vina… „Stojan je, sećam se, došaoKad bi se brala letina, naročito kod nas i pričao nam kako jeposle završetka Prvog svetskog gazda Vlajko došao kod njegarata, govorio je svojim radnicima: kući sa molbom da mu pokloni‘Sakupljajte samo krupno, sitno jednu od najboljih njiva. ‘Uzmi,ostavljajte’. Znao je da će sirotinja Stojane, biraj koju njivu hoćeš,kasnije proći i sakupiti što je da ti prepišem, ti ćeš znati da jeostalo. Kad je birao služavke za obrađuješ. Ovi što su došli na vlastkuću gledao je da je to neka žena upropastiće sve, zapustiće, postaćesa decom kojoj je muž poginuo nerezina’, molio ga je. Stojan nijeu ratu. Boleo ga je nemaran pristao, stideo se da uzme tuđe.odnos države prema porodicama Pričajući nam o tom susretu,poginulih ratnika i uvek je rasplakao se“, kaže Gordana.pomagao“, navodi Gordana. NEKA VOJNICI JEDU Svi koji su radili na imanjupoštovali su i voleli gazda Vlajka. GROŽĐEO tome svedoči slučaj kada jeVlajko otišao kod svog radnika Po završetku rata ostali su muStojana iz Sobine i hteo da mu vinogradi gde je današnje naselje Dedinje. Graničilo se, od današnjeSrbinci 394

zgrade ATD-a pa naviše prema imanjem u Vranjskoj Banji, bašteulazu u Sobinu, sa tadašnjom i voćnjake u Šaprancu, voćnjakekasarnom, sa vojnim poligonom. ispod Krstilovice. I oni su doživeli tragičnu sudbinu otimačine „Vojnici su u žičanoj ogradi posleratne komunističke vlasti.pravili rupe kako bi brali grožđe.Imali smo u jednom dugačkom PORODICAredu samo mirišljavi „hamburg“.Čuvarima vinograda, poljacima Sa Stanislavom izrodio jeArnautima, nije dozvoljavao da se šestoro dece: Danicu (Dacu),rupe zakrpe, izdao bi naređenje da Desanku (Desu), Dušana,se ne diraju, da vojnici slobodno Svetislava, Miloša (Mišu) iberu i jedu“, ističe Toma. Božidara (Šocu). Nakon njene smrti oženio se Vukosavom Vlajko Srbinac se oženio Vukom Mitrović iz Aleksinca.Stanislavom (Cacom) iz bogate Deca su Vuku prihvatila jer ih jefamilije Muzikanci. Njen volela i očuvala kao svoju.pozamašan miraz uložio je uposao. Muzikanci su imali vilu sa Stanislava je sa ćerkama bila izuzetno aktivna u Kolu srpskihVukosava, druga Vlajkova sestara pri Sabornoj crkvi sv. Trojice u Vranju.supruga Danica se udala za profesora matematike Nikolu Dragovića, poreklom iz Bjelopavlića u Crnoj Gori. Venčani kum im je bio profesor Puljević. Imali su sina Dragutina i ćerku Sunčicu. Desanka se udala za Bogomira Veličkovića, inženjera mašinstva. Nisu imali dece. Dušan je bio inženjer agronomije. Studije je završio pre Drugog rata u Beogradu, gde je ostao da živi. Upoznao se na studijama i bio prijatelj sa vodećim srpskim komunistima – Slobodanom Penezićem Krcunom 395 Stare vranjske porodice

Venčanje Dese i Bogomira 1933 prvoborca. Za sebe nije hteo nikakvo zvanje, spomenicu, biloi Petrom Stambolićem. Od njih je šta… Bio je zatočenik ideje životaprihvatio levičarske ideje. u komuni i socijalne pravde unutar nje.OD KOMUNISTE DOPAORA Nakon završetka rata imenovan je za direktora Pre rata, izuzetno aktivan u prvog i najvećeg jugolovenskogilegali, stalno bio pod prismotrom poljoprivrednog preduzećažandara. Učestvovao sve vreme „Seme“. Sa jednog studijskograta u radu KPJ i bio na važnim putovanja iz Holandije je doneofunkcijama u Beogradu i okolini. seme crvenog krompira „dezire“,Po završetku rata učestvovao je u koji se do tada nije proizvodio uakcijama Agitpropa, a partizanima Jugoslaviji.i komunistima koji su delovali napodručju Beograda potpisivao Dušan se, razočaran posleje potvrde za dobijanje zvanja Drugog svetskog rata u dostignuća svojih saboraca, pedesetih godina razišao sa partijom i ideologijom i živeo je od poljoprivrede. Zakupio je zemlju na futoškom putu u blizini Novog Sada i proizvodio luk srebrenac i futoški kupus. Ponosio se što je poljoprivrednik. Sa suprugom Divnom Hamović imao je sina Miroslava. PROFESOR NA VIŠOJ MEDICINSKOJ ŠKOLI U NOVOM SADU Svetislav Srbinac bio je vojni lekar. Studije je završio posle Drugog svetskog rata u Beogradu. Radio je na aerodromu u Batajnici. Pred kraj radnog veka bio je profesor na Višoj medicinskoj školi u Novom Sadu, gde je napisao skriptu iz biologije. KaoSrbinci 396

penzioner, po pozivu vlade Alžira, PRVI TENISKI TERENotišao je tamo i bio član komisijeza izdavanje potvrda za invalidsku Miloš Miša Srbinac završiopenziju. Govorio je četiri jezika. je Pravni fakultet u BeograduUmro je iznenada u Alžiru. U i tamo se zaposlio u Narodnojbraku sa Radmilom Stevanović, iz banci. Po pozivu oca Vlajka,poznate vranjske familije Cupare, 1947. godine se vratio u Vranjeimao je ćerku Ivanu. Radmila je da živi sa roditeljima. Nastaviobila ćerka trgovca Ljube Cupare je da radi u ekspozituri Narodnei Darinke iz vranjske familije banke, kasnije u KomunalnojBabadudinci. banci i Beogradskoj banci. Bio je sportista, igrao je tenis. Božidar Šoce Srbinac bio jeinženjer geologije i rudarstva. Njegov otac Vlajko, posleRadio je u TE „Kolubara“, a Prvog rata, učestvao je u izgradnjiostatak radnog veka proveo teniskog terena zajedno sa svojimu firmama „Rumag“ i „Mag“. velikim prijateljem trgovcemOženio se profesorkom geografije Jovanom Jankovićem Lungom,Zorkom. Živeli su u Beogradu. pokroviteljem teniskog sporta u Vranju.Vlajko i J. J. Lunga u Beogradu Miloš je sa bratom Božidarem bio i aktivan plivač i veslač pre Drugog rata i učestvovao je u tim sportovima na takmičenju na Svetom Stefanu, u Crnoj Gori. I ostala njegova braća pre rata bili su aktivni u sokolskim društvima. Dušan je bio poznati gimnastičar. U braku sa Rolom Trajković, iz poznate porodice Sirminci iz sela Rataje kod Vranja, imao je sina Tomu, diplomiranog inženjera elektronike, i ćerku Gordanu, lekara pedijatra. Rola je pre Drugog rata bila sokolarka i učestvovala je na jugoslovenskim sokolskim sletovima održanim u Kumanovu i Skoplju. 397 Stare vranjske porodice

SLAVA KOD SRBINACA dobijala materijal za haljinu koji je Vlajko nabavljao u inostranstvu.Za Srbince, kao i za mnoge Služilo se na tri poslužavnika.Vranjance, slava je bila više od Na prvom žito, drugom piće, svesvečanog dana. vrste vina i rakija, kao i likera za žene, na trećem razni kolači,Za Svetog Nikolu pripreme bi sve na nepar. Gosti su dočekivanipočinjale mesec dana ranije. u velikom salonu. Stolice su bileSlužavke, sa ukućanima, krenule poređane sa strane, a u jednombi u detaljno čišćenje soba. Prozori delu je bilo posluženje.i hrastov parket na podovima Vlajko je sa ženom i decom sedeomorali bi da blistaju. Iznosili u sredini i primao goste. Svi susu se tepisi, pokrovci, čaršavi, bili svečano obučeni. U kasne satestolnjaci, miljea, na pranje i Vlajko se sa viđenim gostima sačišćenje. Dolazilo je „pola Vranja“ strane, prijateljima i rođacimada čestita, blagoslovi. Potom povlačio u manji salon, gde su uzbrojni Vlajkovi poslovni partneri kafu i slatko razgovarali o trgoviniiz Beograda i drugih gradova. i politici, pripovedaju o tomePrijatelji, poput trgovca Jovana Toma i Gordana.Jankovića Lunge i drugih koji su Vlajko je bio tipičan Vranjanac,živeli van Vranja. meraklija na pesmu i igru. Voleo je da zapeva, da pusti glas i da sebiZa slavu su bila u funkciji dva oduška. „Da mi violina zasvira nasalona. Iz familije je određivana uvce“, tako je govorio, a kasnije jevredna i lepa devojka koja je bila prepričavao violinista iz Gornjeposlužiteljka. Dan pred slavu čaršije, poznat kao Brica, koji je,dolazila je frizerka da ženskinju kad je Vlajko umro, među prvimau kući i poslužateljki uredi kose. došao da mu zapali sveću.Za svoj rad, praćen ljubaznošću iosmehom koji nije skidala sa lica,po završetku slave poslužiteljka jeSrbinci 398

Macanci – Topomoborio avionVasa Macan je sa Moravskom divizijom prošao Cer, Kolubaru, aonda i povlačenje prema Prizrenu i Đakovici. Iz Đakovice krenuli suu Skadar i Lješ. Artiljerci, među kojima Vranjanci Vasa Macan, TodorKalimanac i Spira Grnčar, pokazali su veliku hrabrost prilikomobezbeđivanja odstupnice pešadiji Predanje kaže da su trojica ugledni i bogati. Među njimabraće Todorovića u Vranje došli izdvajao se Stanoje Macan. Kupioodnekud iz Vojvodine, odmah po je kuću u Panađurištu, stekaooslobođenju od Turaka. Nadimak njive i imanje iza stare kasarne.Macani poneli su iz rodnog kraja. Stanoje je imao trojicu sinova iTamošnje snaše uzdisale su sa ćerku. Jedan od sinova umro jelepuškastom i otmenom braćom, veoma mlad. Preko noći, bolest jegovoreći: «Vidi, vidi macana!“ pokosila i njegovu ženu. Stanoje Macan se, poznat u varoši kaoZAVODNICA IZ SUVOG kicoš koji obožava lepe žene, brzo oporavio.DOLA Opčinjen lepotom mlade Po dolasku u Vranje razvili su zavodnice iz obližnjeg sela Suvitrgovinu i za kratko vreme postaliVenčanje Žike i Savke 1944. godine 399 Stare vranjske porodice