Stare vranjske porodice

Kočadžije – izbugarskog u srpski rovNa Solunskom frontu, do proboja, rovovi su, neretko, bili udaljenijedni od drugih samo dvesta metara, tako da se dešavalo da sevojnici dovikuju između sebe. Nikodije Stošić nije imao mira i stalnose kod bugarskih vojnika raspitivao o tome koje su jedinice u srpskimrovovima i na kraju je saznao da su mu braća Kočadžije preko puta.Jedne noći, kada su borbe utihnule, odlučio je da prepuzi brisaniprostor Trg sedmog septembra u Džumrihana (carinarnica), a naVranju je deo najstarijeg vranjskog uglu, u kući dr Tome Jovanovića,naselja Tulbe. U neposrednoj posle oslobođenja od Turaka bioblizini je Belog mosta i Krstate je turski konzulat. Po završetkudžamije. Na mestu današnjeg trga Prvog rata Tulbe, koje je generalza vreme turskog zemana bilo je Jovan Belimarković sravnio sagroblje na kojem se sahranjivala zemljom, dobilo je naziv Četničkiturska vlastela. Po turbetima trg. Posle Drugog rata nova vlast(nišanima) čitav kraj dobio je ga je preimenovala i dala munaziv Tulbe. današnji naziv.Pored groblja bila jeTihomir Kočadžija sa porodicom 201 Stare vranjske porodice

Deca Tihomira Kočadžije oronuo od teškog rada, napustio je Carigrad 1905. godine. NaSTOŠIN POVRATAK IZ dugom putu do Vranja krioCARIGRADA I SUZA se od drumskih razbojnika uLAKODUŠNICA mnogobrojnim hanovima i napuštenim kućama. Kada je Tulbe, kako Vranjanci i danas odlazio iz Vranja sinovi su muzovu čitav kraj oko trga, obeležile bili odrasli, već mladići u naponusu brojne familije. Mnoge od njih, snage.zahvaljujući društveno-istorijskimlomovima u 20. veku, doživele su Došao je do kuće i dozvaoveliki uspon i još veći pad. svoju Stojnu. Na vratima se pojavio čovek njegovih godina. Stoša Kočadžija je stigao u Stoša ga je posmatrao nekolikorodno Vranje nakon dugog i trenutaka i sa mukom prepoznaonapornog puta, kome kao danije bilo kraja. Star, bolestan,Kočadžije 202

učitelja Mihajlovića, zvanog kočija i pašinica. Nije smeo. BojaoBarjam. Rekao mu je, teška srca, se šta bi bilo da su se Turci vratilida su mu sinovi otišli i da sada u Vranje. Stradala bi mu celažive u turskom Bujanovcu. Od porodica, a pešice iz Carigradanjegovog Tome je kupio kuću i nije mogao, na dugom putovanjudućan. bi najverovatnije nastradao od drumskih razbojnika. Stoša je bio zapanjen, ali kad jesaznao da mu se izrodilo desetoro DECA BEZ OCAunučadi, da su svi živi i zdravi,pustio je suzu lakodušnicu. Stošina supruga Stojna ostade u Vranju sa dva sina, KrstomKOČADŽI, PAŠINE i Tomom, provodeći život uHANUME I ZLATO siromaštvu i nemaštini, jedva sastavljajući kraj s krajem. Nije Stoša je rodonačelnik znala, niti je mogla znati da li jeKočadžija. “Rodio se u selu Stoša uopšte živ i gde se nalazi.Kupinincu oko 1830. godine. Kao Stošini sinovi odrasli su bez oca.mladić prelazi u Vranje i počeo je Počeli su da se bave zanatom ida služi kod vranjskog paše kao osnovali svoje porodice.kočijaš. Turci su ga zvali ‘kočadži’,prema poslu koji je obavljao, tako Toma se rodio u Vranju 1852.kasnije nastade nadimak. godine. Oženio se Dostanom (Docom), devojkom iz Sobine, iz Sredinom 1877. godine porodice Vuksanci. U braku suvranjski Turci su već osećali da imali pet sinova i dve ćerke. Kadanjihovo neće dugo, pa se paša sa je dolazila u Vranje iz Sobine,svojim ljudima polako spremao Doca je stalno prolazila poredda se evakuiše iz Vranja, a Stoši Tomine kuće i zaljubila se unaredi da mu u Carigrad poveze njega, visokog i zgodnog mladića.u kočijama njegove dve žene i Venčanje je obavljeno u Sabornojbisage sa zlatom. Stoša posluša crkvi, a sam obred venčanjapašu, natovari zlato i sa dve pašine su tada vršili grčki i bugarskižene pođe u Carigrad, krećući se sveštenici. Slučaj je hteo da Tomucarskim drumovima. Ostao je kod i Docu venča bugarski sveštenik ipaše i verno mu služio za parče izda im venčani list na bugarskomhleba i malo odeće. jeziku. Zamerali su mu kasnije mnogi Toma se bavio izradomu Vranju, i pitali se zašto nije oglava za konje, a pored togprisvojio zlato i oslobodio se 203 Stare vranjske porodice

zanata proizvodio je i duvan na nekako ishranio mnogobrojnuizjamljenim oranicama. Od tog porodicu. Nastavio je Toma iposla nije se moglo normalno da kritikuje novu vlast, da poživeti. gradu i okolnim selima propagira kako je prošla vlast bila bolja odPARTIJSKO ove sadašnje, ne obazirujući seZAPOŠLJAVANJE U 19. na upozorenja da to ne čini, daVEKU neće biti dobro ni za njega ni za njegovu porodicu. Toma je U godinama nakon nastavljao po starom, smatrajućioslobođenja Vranja od turskog da se oni boje njega i njegoveropstva, u gradu su se na vlasti propagande.smenjivale dve političke partije.Toma je bio agitator partije na OSVETA POLITIČKIHvlasti, pa ga je zbog tog političkog PROTIVNIKAangažovanja partija nagradiladržavnom službom. Dobio je Protivnici su pokušali da gaposao kao gradski pandur, imao je pridobiju ili, barem, ućutkaju.stalnu platu, uniformu, i dobio je Uoči Uskrsa donosili su mu jagnjenaoružanje, pušku sa municijom. kao poklon i Doci govorili da jeSnažan, mlad, lep i naočit, u to za decu i da Toma prestane sapandurskoj uniformi ulivao je propagandom, pošto ima i drugihstrahopoštovanje, a bio je i član načina da ga ućutkaju. Kada ivladajuće partije. Na njegovu to nije pomoglo, prešlo se nanesreću, partija kojoj je pripadao konkretne mere.izgubila je na izborima vlast uVranju, a potom Toma i državnu Proizvođači duvana suslužbu. Ostao je bez uniforme, kalupljen duvan predavali unaoružanja i dobre državne plate, „Monopol“ na kraju godine.a kuća puna nejake dece. Monopolski otkupljivači su otvarali svaku balu duvana i Prodavajući raznu užad i ulare određivali kvalitet, klasu duvana ipo selima, aktivno je propagirao otkupnu cenu. Tomin duvan su udemokratske ideje. To se vlasti nije dva navrata ocenili kao plesnjiv isvidelo i gledali su na sve načine da kao takav nije za dalju upotrebuda ga spreče u agitaciji, jer je i preradu.njegov ugled naglo rastao. Takav duvan se spaljivao Nastavio je da radi svoj zanat na licu mesta i sav trud okoi da proizvodi duvan, kako bi sadnje, zalivanja, branja, sušenjaKočadžije 204

što je najvažnije, posedi su bili jeftiniji. Odlučio se za Bujanovac”, zabeležio je potomak Ljubiša Stošić Kočadžija. Toma je jedne večeri 1903. godine ukućanima naredio da spremaju stvari, kuću je prodao učitelju Dušanu Barjamu za dve šake zlata, a kupio u turskom Bujanovcu palatu i magazu za jednu šaku zlata.Milan, sin Tome Kočadžije POSLOVNI NAPREDAKi kalupljenja odlazio je u vatru. Sa familijom se skrasio uPo pravilima, proizvođač je bio centru varoši iste godine. Udužan i da državi vrati i primljenu magazi je prodavao raznu robu,akontaciju koju je dobijao za bio je sitni trgovac mešovitomsadnju duvana. robom. Video Toma da nema više Svakog jutra, čim bi svanulo,kud, pa je rešio da napusti Vranje. turski telal udarajući u bubanjSamo, kuda da krene? Prema budio je meštane u centru varoši iseveru, ka Leskovcu i Nišu, ili na okolnim sokacima vičući: „Ooo…jug, u Bujanovac? Guta Meandži, Simon Papudži i Toma Kočadži…“ U Nišu i Leskovcu nikognije poznavao, a kuće i dućani Kupio je Toma od Turčinasu bili dosta skupi. Međutim, u veliku kuću sa dvorištem, kao iBujanovcu je znao dosta sveta. jedan dućan u centru varoši, čakTamo je povremno prodavao mu malo para i ostade za nastavaksvoje proizvode, a i Turci su posla. U novoj varoši posao mu jeprodavali svoje kuće i imanja i, dobro išao. Odrasla deca su mu pomagala u izradi i prodaji robe, a mlađa čeljad pohađala je srpsku osnovnu školu. Toma se potajno nadao da će mu se otac Stoša vratiti živ i zdrav iz Carigrada i doneti puno 205 Stare vranjske porodice

Ceranazlatnika. Stoša se vratio, ali samo RATNI HEROJživ. Nije bio zdrav, a nije ni zlatadoneo. Drugi sin Tome i Doce, “Relja Stošić Kočadžija, vitez Familija Kočadžije svoj Karađorđeve zvezde i narednikekonomski uzlet doživeće sa srpske vojske, rođen je 1885.Tominim sinovima, ali će on biti godine u Vranju. Pre vojnogprekinut nadolazećim ratovima. kadra do 1905. radio je kao kazandžija i užar. Posle vojske “Prvi sin Tome i Doce, Milan otvorio je berbernicu, a kasnijeStošić Kočadžija, rođen je u i časovničarsku radnju uVranju 1878. godine, učesnik u dva Bujanovcu. Za vreme Prvogbalkanska i Prvom svetskom ratu. svetskog rata naročito se istakaoPosle rata preselio se u Beograd. na bojnom polju poznatih bitaka.Po izbijanju Drugog svetskog rata Za vreme srpsko-turskog ratavratio se iz Nemačke, gde je radio. 1912. Relja je sa VranjancimaPrilikom vođenja uličnih borbi pošao u boj i hrabro se borio naza oslobođenje Beograda, ubijen Kumanovu, kod Skoplja, Prilepaje od strane nemačkog vojnika. i Bitolja. U ratu s Bugarima 1913.Desilo se to oktobra 1944. godine”, bio je zarobljen od strane bugarskepriča Ljubiša. vojske i sproveden u njihovKočadžije 206

zarobljenički logor na Crnom pričao je i Janko Pešić, vlasnikmoru. Tamo je proveo izvesno i osnivač prve fabrike obuće uvreme, odakle je pušten kući. Vranju, učesnik u svim ratovima sa Reljom. Posle rata država mu Relja Stošić se naročito istakao ponudila oko trideset hektarau ratu s Austrijancima, Nemcima zemlje u okolini Prizrena, alii Bugarima 1914-1915. i na je Relja to odbio, jer sebe nijeSolunskom frontu 1916–1918. video kao čoveka koji bi se baviogodine. Preživeo je ‘albansku zemljoradnjom.golgotu’. U svim ratovima Reljaje bio hrabar srpski vojnik i Međutim, rat je učinio svoje.narednik. Za osvedočenu ličnu Relja je u Bujanovcu mnogohrabrost i požrtvovanje u ratu s vremena provodio po kafanama,Austrijancima 1914–1915. godine gde je ostavljao ono malo novcaodlikovan je zlatnim vojničkim što je od države dobijao i čestoorednom Karađorđevom zvezdom je dolazio u sukob sa vlastima,sa mačevima”, piše u knjizi „Junaci pa je u tim sukobima potezaoGvozdenog puka“. nož, pušku ili bombu. U jednom takvom sukobu sa žandarmima O njegovom velikom junaštvu biva teško ranjen od eksplozije ručne bombe.Relja, Nikodije, Draga i Tihomir Relja, heroj balkanskih i Prvog svetskog rata, veliki borac, poručnik srpske vojske, nosilac brojnih i značajnih odlikovanja, svoj život je okončao u bolnici u Skoplju 1926. godine. Kažu da ga baš i nisu mnogo lečili ni brinuli o njegovom ozdravljenju. Imao je tri sina i tri ćerke. SUDBINA SE POIGRALA SA BRAĆOM Velimir Stošić Kočadžija, treći sin Tome i Doce Stošić, ratni heroj iz oba balkanska i Prvog svetskog rata, odlikovan je brojnim odlikovanjima za 207 Stare vranjske porodice

pozivan jer je bio mlad za služenje vojske. Međutim, po izbijanju Prvog svetskog rata, sva četiri starija brata, Milan, Relja, Velimir i Tihomir, bili su mobilisani i upućeni na front. Bujanovac su okupirali Bugari. Nikodija mobilišu u bugarsku vojsku. Sudbina se poigrala sa braćom. Tri brata sa srpskom vojskom preko Albanije stižu na Krf, pa odatle na Solunski front, a Nikodija bugarska komanda, takođe, šalje na Solunski front sa bugarskim trupama.Iz Velikog rata_ Nikodije Stošić BRISANI PROSTOR(stoji) Na Solunskom frontu, doiskazanu hrabrost, od kojih je proboja, uglavnom su se vodilenajznačajnija bila Zlatna medalja rovovske bitke. Rovovi su, neretko,Miloša Obilića i Karađortđeva bili udaljeni jedni od drugih samozvezda sa mačevima. Posle rata dvesta metara, tako da se dešavalovratio se u Bujanovac, gde je živeo da se vojnici dovikuju izmeđusa svojom suprugom Karanfilom, sebe. Nikodije nije imao mira isa kojom je odnegovao dva sina stalno se raspitivao o tome kojei šest kćeri. Velimir se bavio su jedinice u srpskim rovovima itrgovinom u svom lokalu u centru na kraju je saznao da su mu braćaBujanovca. Umro je i sahranjen je preko puta.u Bujanovcu 1947. godine. Jedne noći, kada su borbe Nikodije Stošić Kočadžija je utihnule, Nikodije odluči danajmlađi sin Tome i Doce. Rođen prepuzi brisani prostor i izje u Vranju 1896. godine. Živeo je bugarskih pređe u srpske rovove.sa svojim roditeljima u Bujanovcu Naravno, niko mu nije verovaoi pomagao ocu i braći u vođenju da je Srbin i malo je falilo da gatrgovačkih poslova. U rat nije likvidiraju. Imao je sreću da su mnogi srpski vojnici znali njegovu braću Vranjance i tako je NikodijeKočadžije 208

bugarsku uniformu zamenio bojenje goveđe kože. Međutim,srpskom i sa braćom nastavio da dečak Tihomir je stalno odlazioratuje. kod njih i pripomagao im u radu, ali ono glavno – bojenje kože – Dolazi do proboja Solunskog morao je da nauči gledajući prekofronta, Bugarska kapitulira i četiri ograde.brata stižu u Bujanovac i srećuse sa bratom Tihomirom, tako da Vremenom je vredni Tihomirsu sva petorica preživela ratne dobro ovladao zanatom i počeostrahote. je sam da prerađuje i boji kožu. Izgradio je veliki objekat, Nikodije po završetku Prvog radionicu, i krenuo u ozbiljan rad.svetskog rata ostaje da živi i radi uBujanovcu. Braća su mu pomogla U jesen 1914. godine, tekda otvori prodavnicu, međutim, oženjeni Tihomir, koji je otpočeotaj ga posao nije mnogo privlačio nešto ozbiljno da radi, mobilisani on se seli u Beograd. Iz braka sa je i, zajedno sa tri starija brata,Darinkom dobio je četiri ćerke i Milanom, Reljom i Velimirom,jednog sina. upućen na ratište. U bici na Kolubari Tihomir biva ranjen,UKRAO KOŽARSKI ZANAT razneta mu je šaka desne ruke,OD JEVREJA tako da je onesposobljen za dalje ratovanje. Preko linije fronta, od Tihomir Stošić je po jedne poljske bolnice, preko Nišastarešinstvu bio četvrti sin Doce i Poljanice, uspeo je da stigne ui Tome Kočadžije. Rođen je u Bujanovac. Bugarska vojska jeVranju 1892. godine. Tihomir je 1915. godine okupirala Bujanovac,u Vranju završio četiri razreda Vranje, Surdulicu, sve do Grdelice,osnovne škole, pa kako u i tu okupiranu teritoriju nazvalaBujanovcu nije bilo drugih škola, Moravska Bugarska”, kazujejedino je mogao da svom ocu Ljubiša.pomaže u dućanu. U to vremeu Bujanovcu je živela i bavila se TEROR OKUPATORApreradom kože jedna jevrejskaporodica. Tihomir je od tih Jevreja Magla se polako dizala inaučio kako se prerađuje, štavi, spuštala prema rakovačkimleši (uklanja dlaka), suši i boji bivoleškim poljima. Jutarnju tišinugoveđa koža. tog miholjskog oktobarskog jutra 1915. godine remetio je oštar Jevreji su ljubomorno čuvali zvon bugarskih vojničkih cokula oi krili recepturu za preradu i 209 Stare vranjske porodice

kaldrmu u centru varoši. Donosio Dostana, Tomina ženaje nelagodu i pritajeni strahsanjivim žiteljima. bugarski dobošar najavljivao 25 udarca po golom turu onom koji Čitav bugarski vod stajao je ne dođe.ispred kapije gazda Tome. Onbeše naočit, visok, širokih ramena, Sunce je već naprasno izašlo iuvek u urednom čohanom odelu, počelo da bije nesnosno u potiljak.sa zlatnim džepnim satom u koji je Znoj se kod prisutnih cedio nizs vremena na vreme pogledavao. leđa i svrbeo na petama. TukliDanju je mukotrpno radio i su ga volujskom žilom, sve dok,zarađivao, noću je prebrojavao obliven krvlju, modar u telu, nijeneprijatelje. onesvešćen pao na zemlju. Iz ustiju se cedila bledosiva sluz, Oficir sa šapkom, omalen i krkljao je kao da ga davi knedlazdepast, sa rukama ispruženim usirene zle sudbine.ispod kolena i čekinjastomkosom koja kao da mu je nicala Otišli su, govoreći da će seiznad veđa iz uskog ispupčenog vratiti ako preživi.čela, svom snagom lupao jemesinganom koricom sablje odrvena vrata porte. Tomina kuražna žena Docanasetila je veliko nevreme uduši. Sunce koje se probijalo nijeosećala u svom dvorištu. Samojezu, hladnoću u žilama, u svakojpori na koži. Došli su po njihovogTihomira, diku i ponos čitavefamilije. A tek što se vratio iz rata,gde je na Kolubari ranjen u rukui demobilisan kao neupotrebljiv.Pribrala se s mukom i odsečnimpokretom ruku otvorila kapiju.Kao pacovi, raspomaljeni bugarskivojnici jurnuli su u kuću, izvukli izkreveta sanjivog Borka, vezali muruke i poveli ga, blizu, u centar,gde se okupljala svetina, jer jeKočadžije 210

SPAS U BUGARSKOM veka u Sabornoj crkvi u Vranju,VENČANOM LISTU kada su na službi bili bugarski egzarhijski popovi. Majka, usplahirena, živihpokreta, sa ukućanima, na jedvite UBILI GA PARTIZANIjade odvukla ga je do kreveta.Krsteći se, pored upaljenog “Tihomir je sa suprugomkandila, uvila ga je u ovčje Dragom iz Bujanovca imao četirikože, kako bi izvukla utepotine, sina i tri ćerke. Nastavio je daspasila srce koje je pretilo da joj prerađuje goveđu i teleću kožuprepukne. i polako prelazio na trgovinu uglavnom gvožđarskom robom Zlotvori ga nisu ostavili na i analinskim bojama, koje jemiru. Čim su videli ugašena svetla nabavljao iz Frankfurta. Malinoću, došli su u najavljenu posetu. Bujanovac se razvijao u trgovačkiIzvukli ga u podne iz kuće i tako centar, na putu za Makedoniju,obmotanog u kožama naterali da Grčku i Kosovo. Posao je cvetaoigra bugarsku poskočicu uz zvuke i napredovao, tako da je Tihomirzurli. otvario novi veći lokal u centru Bujanovca. Uvela se i telefonska Od sigurne smrti spasila ga je linija u radnju i to je bio, poslemajka, koja je duboko zabrađena pošte, prvi telefon u Bujanovcu.sevala komitskim očima, čijih suse gromova, kao da je bilo juče, Otkup, prerada i bojenje kožeprisećali bugarski zlotvori. Izvukla vršilo se u radionicama koje suje sina iz čeljusti ciničnog, siktavo podignute iza stambenih objekatapopljuvanog smeha, povela ga i tu je radilo i po dvadesetak ljudi.kući, ne osvrćući se i s poslednjom Svi radnici hranili su se u kući inadom odnela u bugarsko bili kao jedna porodica. Mnogimanačelstvo venčani list koji je u Bujanovcu je to smetalo. Tuđizaveden u Vranju. uspeh se nije praštao. Mir i blagostanje nisu dugo potrajali. Bugari su tada, većajući čitavsat, uz oštru komovicu, rešili Počeo je Drugi svetski rat.da Tihomiru poštede život. Tihomir je doživeo tragičnuPotpis bugarskog mitropolita na sudbinu. Opljačkali su gadokumentu je presudio, a i rakija partizani, četnici, Arnauti. Ubilikoja je prozborila da zavedenih partizani iz Bujanovca i okoline.Bugara ima i u Bujanovcu. „Preko noći su ga izveli i u selu Ona se sa Tomom venčala Ljiljancu, u donjem vešu, sa sedamkrajem sedamdesetih godina 19. 211 Stare vranjske porodice

Bujanovac, početkom 20. vekapuščanih metaka u leđa, izrešetali Nakon toga, potomci sui na livadi pokopali u plitku raku. odlučili da se vrate u Vranje.Opljačkali ga, uzeli mu svu odeću Stradalna porodica Kočadžijei obuću i odneli 20 zlatnika i oko vremenom se oporavila u Vranju i200.000 novčanica u bugarskim Beogradu.levovima“ – svedoči Ljubiša.Kočadžije 212

Dimitrijevići – satiranjeburžujaDanilo je pokazivao izuzetan dar za proizvodnju obuće i trgovinukožom. Ubrzo se udružio sa Jankom M. Pešićem i rešili su daosnuju zanatsku obućarsku radionicu, koja je pred Drugi svetski ratzapošljavala 70 radnika i bila je prava mala fabrika. Čuvena i poznataširom Srbije, ekskluzivno je izrađivala čizme za kraljevu gardu, kao iza oficire vojske tadašnje Jugoslavije. Pored toga, bila je poznata poizradi balskih ženskih cipela, koje su mogle da se naruče iz kataloga Braća Toma i Tasa običan, za nošenje tereta i „binek-Dimitrijević u Vranje su došli samar, horizontalnog oblika, saiz obližnjeg sela Sobina. Toma štavljenom kožom, podešen zase bavio poljoprivredom, a jahanje“.Tasa samardžijskim zanatom.Samardžijski zanat se smatra MINĐUŠA ZA JEDINCAjednim od najstarijih zanata napodručju Vranja i jugoistočne Iako naziv zanata upućuje naSrbije. Samardžija je bilo u varoši, tursko poreklo, zanimljivo je daali i po okolnim selima. Tasa su „samardžijski zanat obavljalije izrađivao dve vrste samara: isključivo hrišćani, jer za njegaDanča, Julka i Đorđe Dimitrijević 213 Stare vranjske porodice

Julka nisu bili zainteresovani ni Turci, ni Cigani“, navodi se u studiji „Stari zanati“. Do opadanja zanata dolazi kada za transport dobara počinju da se koriste zaprežna kola i, naravno, kasnija upotreba motornih vozila. Tomi su deca umirala jedno za drugim i tek jedanesto, Danilo, ostalo je u životu. Kada se rodio, Danila su odveli kod čuvene gledarice i ona je prorekla da će preživeti i stavila mu gvozdenu minđušu u desno uvo, da ga čuva od zlih demona. Danilo će minđušu nositi do kraja života. Toma je mobilisan u Prvom balkanskom ratu i poginuo je naTasa Dimitrijević (u sredini) sa Dančom, Julkom i Đokom (levo odnjega)Dimitrijevići 214

bojištu, negde u Makedoniji. ODanilu je nastavio da se brinestric Tasa. Poslao ga je da učiobućarski zanat. Po završenomzanatu, Danilo se oženio Julijanom(Julkom) iz porodice Jovića, izGornje čaršije. U braku će roditisina jedinca Đorđa, 1921. godine.PRETEČA „MODE“ I Đorđe na Vrbicu„KOŠTANE“ Pored toga, bila je poznata po Vredan i snalažljiv, Danilo izradi balskih ženskih cipela, kojeje pokazivao izuzetan dar za su mogle da se naruče iz katalogaproizvodnju obuće i trgovinu firme.kožom. Ubrzo se udružio saJankom M. Pešićem i rešili su Danilo Danča Dimitrijevićda osnuju zanatsku obućarsku zarađeni novac uložio je uradionicu. Za ortaka su uzeli kupovinu kafane-hotela „Srpskai Ristu Stevanovića Čaplju i kruna“, u današnjoj Ulici 8.kupili veliki plac od Milorada brigade broj 5 u Vranju. U donjemMihajlovića Marganca. Na placu delu bila je kafana, a na gornjemje bila kafana «Marganac», sobe za izdavanje. Danilo jekasnije „Jadran“. Platili su 20. kafanu-hotel pretvorio u kuću zajanuara 1925. godine 240.000 stanovanje. Pored kuće imao jetadašnjih dinara i sagradili prvu veliki plac. U glavnoj ulici kupioradionicu za izradu čizama, fine je lokal (kasnije „Foto Tiho“),obuće i trgovinu kožom u Vranju, potom njive, vinograde i voćnjak upod imenom „Janko M. Pešić i Kusom blatu.Kompanija“. Janko i Danilo će ostati ortacido kraja, dok se Rista povukaoiz obućarstva. Radionica je predDrugi svetski rat zapošljavala70 radnika i bila je prava malafabrika. Čuvena i poznata širomSrbije, ekskluzivno je izrađivalačizme za kraljevu gardu, kao i zaoficire vojske tadašnje Jugoslavije. 215 Stare vranjske porodice

Drugi svetski rat Danča obućar fizičku i psihičku torturu.je proveo u Vranju, radeći čizme „Neprijatelja treba poniziti,za kraljevu vojsku u otadžbini. SinĐorđe je interniran u Bugarsku. raspametiti i njegovim potomcimaVratiće se 1944. godine i biće staviti do znanja da će životpozvan na služenje vojske, 10. provesti izopšteni kao gubavci“!septembra, od strane nove, – gremeli su novopristigli šefovikomunističke vlasti. Vojsku će OZNE vranjskim sledbenicima.služiti na Kosmetu, idući iz borbe Jedan od njih, pitao je: „Kako?“u borbu, u jedinici koja je čistila „Zapamti“ – odbijalo se odteren od balista. zidova – «u Leskovcu smo najvećeg gazdu isterali iz njegoveNJEGOVI KOJI palate, oduzeli mu sve i useliliPREOSTANU I OD NAŠE ga u kućerak sa dve sobe. NjihSENKE ĆE BEŽATI! dvanaest! Pored oficirske zgrade. Nemaju vodu, nužnik, prose za Po okončanju rata Danila će hleb. Znaš li gde vrše nuždu? Unova vlast smišljeno optužiti da kartonske kutije, bre! A naši oficirije izrađivao čizme Bugarima. Sve i oficirke imaju kupatila, otpatke uje bilo spremno da ga proglase kesama bacaju kroz prozor gazdidržavnim neprijateljem i krenu u pravo pred vrata. Šta ga čeka?Danča i Julka vode kolo u SobiniDimitrijevići 216

Ludnica! A njegovi koji preostanu Lece Karaperai od naše senke će bežati!“ Lece Karapera bio je prototip „Razumeo sam tada, kasnije srpskog oficira svog doba –nisam, morao sam da se visok, koščat, pravilnih crtaispovedim deci i prijateljima. lica, sa negovanim brkovimaUžasno sam se bojao da neću kao čengelima. Visoka čela,umreti kao svaki normalan dušmanskih ruku, a tek oči…čovek“ – pričao je u starosti Voleo je život, sagorevao u njemu.bivši vranjski „oznaš“. On je, Gde je oro, tu je on da izvadinažalost, na štakama, u prljavom, maramče i bude kolovođa. A gdepocepanom kaputu, sa platnenom je oro, tu su pesme i žene.torbom preko vrata gegao po hlebu obližnju prodavnicu, u blizini VRANJSKI RASPUĆINkuće u kojoj je samovao. Umro jeu najvećim mukama. Lece Karapera, ili vranjski Raspućin, kako su ga njegoviDOBOROTVOR LECE savremenici zvali, početkom 20. veka, 1902. godine, radio je uKARAPERA srpskom konzulatu u Skoplju. U Prvom ratu bio je istaknuti Po donošenju zakona o artiljerijski oficir, kapetan prvenacionalizaciji, Dimitrijevićima klase, solunski borac. Penzionisanje oduzeta kuća, njive i voćnjak. je 1927. godine u 43. godini života.U kuću je useljen ženski internat.Đorđe se u međuvremenu oženio Iako je izašao u penziju,Ljiljanom i otišao u Beograd, u voleo je da nosi vojničke čizme,potrazi za poslom. Radio je ukafani „Kovač“ kod Đerma. UBeogradu, 1952. godine, rodio imse sin Petar. Danilo je sa ženom Julkomizbačen na ulicu. Ljudi, komšije,prijatelji, poznanici, pa i rodbina,bežali su od njih. Strah je zatvaraokapke na prozorima i očima.Prihvatio ih je komšija AleksandarStamenković, Lece Karapera,solunski ratnik, autoritet i međukomunistima. 217 Stare vranjske porodice

Julka i Đorđe sa kumom u Vranjskoj Banji 1931vojničko odelo, da uzjaše konja Vranjanci su ga, ipak, najvišei krene prema Ćoški, Donjem znali kao vrsnog igraorca,Vranju, Saraini, Raški… Znao je jednog od autentičnih čuvarasvaku šarenu belku i crnku po starovranjanskih ora. Igranjuvinogradima i po kućama. se učio još kao dečak, kada bi čalgidžije i meteri krenuli da Bio je jedan od pionira sviraju “tn’ko i visoko” razna ora,konjičkog sporta i učesnik a potom i čuvena vranjska kola:konjičkih trka u Vranju i Srbiji, “pembe”, “preševku”, “emčino”…koji ima svoju značajnu istoriju Sviralo se i igralo po cvetnimizmeđu dva svetska rata. Sa baštama, u senci šam-dudovakonjem Alijom na konjskim ili, obasjanim srebrnastomtrkama osvojio je devet prvih mesečinom, u blizini rekemesta i 14 drugih. Odžinke. Tu je Lece Karapera izrastao u najboljeg folkloristu i Sa drugim konjem, Pečujem, čuvara klasične vranjske tehnikenije mnogo učestvovao na trkama, u kolu.jer mu je brzo uginuo. Kaouspomenu na njega do kraja žvota UZMI ME, CRNA ZEMLJOdržao je na stolu prepariranukopitu sa potkovicom. Lece je Danču i njegove smestio u suteren. Bilo je toDimitrijevići 218

sredinom 1948. godine. A onda su dinara, a u težim slučajevima ikrenuli pretresi i privođenja. popravnim radom od tri meseca shodno čl. 9 i 10. pomenute Rešenje da se izvrši pretres Uredbe“.stana broj 5852. od 16. 11. 1948,od strane „Otseka unutrašnjih BUBREZI OTKAZALI ODposlova izvršnog odbora gradskognarodnog odbora“ bilo je samo BATINANJAjedno u nizu. Nakon pretresaDanila bi odvodili. Vraćao se Danilo se žalio. Pisao da muredovno modar, prebijen kao za to treba 300 do 400 kilogramapas. „Julke, šta je ovo? Šta sam kukuruza, da nema njiva jer suim skrivio, pa me toliko gaze i date na korišćenje sadiocimaritaju? Uzeli su šta su hteli, šta duvana, da sedi kao kirajdžija kodhoće još? Gotov sam, Julo! Le-leee, Lece Karapere, te nema gde dacrna sudbino, zar da dolazam čuva svinju i kokoške.sa mokrim gaćama? Uzmi me,crna zemljo!“ – jadikovao je Žalba je rešavana u policijskojnadolazećim, samrtničkim glasom sobi. Među zidovima, bez prozora.pred svojom ženom. Ne zadugo, jednog jutra Danča je došao crn u licu, ogromnih Lagano ubijanje Danče otromboljenih podočnjaka.obućara je nastavljeno. Obućarska „Pišam krv, Julo, to je dobarradionica dobila je status znak!“ „Tugo, kakav dobar znak?“obućarske zadruge. „Drugovi „Spremaj odelo za put. Bubrezi sušusteri“ popisali su mašine, mi otkazali…“ Julka je zaplakala.utvrdili cenu i rok otplate od trimeseca. Danilo nikad nije dobio Danča je umro u mukama,nikakav novac. 28. maja 1952. godine. Otkazali su bubrezi, ostali su tragovi na Dobijao je rešenja o obaveznoj čizmama revnosnih oznaša.predaji žita, stoke, živine. Dobijaoih je i nakon oduzete celokupne Đorđe se vratio sa suprugomimovina. Jedno od njih nalagalo Ljiljanom u Vranje. Smrt ocaje da Danilo Dimitrijević mora da duboko ga je dirnula. Iznajmio jenovoj narodnoj vlasti preda jednu sobu u Ulici Sime Pogačarevićautovljenu svinju i 30 kokošaka. „U broj 31, kod Milana Ristića,slučaju neispunjenja obaveza iz zvanog Mile Pile, poznatogovog rešenja kazniće se starešina vranjskog boema.domaćinstva kaznom od 50.000 Novi zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskih 219 Stare vranjske porodice

Dančina kuća u Vranju OPTUŽBA: DUPLA PLATAzemljišta, rešenjem broj 263, DIREKTORUozvaničio je otimačinu obućarskeradionice „Janko M. Pešić i Vranjski komunisti razmišljaliKompanija“. Obućarska radionica su i o lokaciji za zgradu svogje upisana kao društvena svojina. Komiteta. Da li da je gradeOd radionice nastala je tadašnja ili da se usele u novu zgradu„Moda“, a kasnije „Koštana“. „Novogradnje“. Dobrivoje Cvetković, generalni direktor, Da li je neka nebeska pravda u dobio je posao u opštini. Đorđepitanju, šta li je, samo danas nema Dimitrijević, finansijski direktor,više fabrike obuće „Koštane“? odupro se nameri vlastodržaca daPatnje radnika ostalih na ulici zgradu prisvoje. Nisu mu oprostili.nakalemile su se na patnje Danče Komitet je nikao na mestuobućara i njegove porodice. nekadašnje Čapljine sapunjare. „Novogradnja“ je ostala, a Đoku je Đorđe će kuću povratiti čekala kazna.tek sa iseljenjem internata,nakon dugogodišnjih pismenih „Padalo je veče. U prvi sumrakpredstavki i žalbi.Dimitrijevići 220

gvozdena kapija zlokobno je „Otvorio bi vrata, bacio pare izaškripela. Čuli su se koraci sveže šmugnuo kroz dvorište“ – seća sepenčetiranih čizama. Pretrnuli Ljiljana.smo. Majka je poslala mene i bratau susednu sobu. Zvirili smo kroz Ipak, Julka i Ljiljana, da biključaonicu. Ušli su milicajci. porodica preživela, prodale suPokazali ocu neki papir. Okrenuo jedini preostali lokal u glavnojse prema majci. „Čuvaj decu!“ – ulici.rekao je, bled u licu. Odveli suga. Majka je klonula na stolicu. Đorđe je odležao u Nišu dve iLomila je ruke, bolna grimasa po godine. Umro je 1990. godine.nije joj silazila s lica“ – seća se Srce, koje je operisao više puta,Snežana. nije izdržalo životnu odiseju kroz koju je prošao. Đorđa Dimitrijevića narodnisud, na čelu sa sudijom Đorićem, Njegov sin Petar biće prozvanosudio je na pet godina robije od strane «drugova» u Gimnazijizbog krivičnog dela, kako kaže Pera Buržuj. Trpeo je podsmeheSnežana, „knjiženja duple plate dok se i on i drugovi nisu sviklidirektoru Cvetkoviću“. na nadimak. Onda ga nisu primećivali. Bilo je potrebnoTAJNA PRODAJA VINA I vreme da prođe.RAKIJE Petar je otišao u Sloveniju, U kuću je ušla nemaština. zaposlio se, oženio i ostao tamoPomagao im je Dušan Ristić, da živi. U kući u Vranju živi ćerkaDuško Žbevče, prijatelj Dančin. Snežana sa porodicom.Prodavao je krišom njihovo vinoi rakiju, a novac donosio noću. 221 Stare vranjske porodice



Mickovi – trgovina,ideologija i tragedijaPostupak oduzimanja imovine je bio uhodan. Pozvali su BožuMicka i naredili mu da se odrekne kuće. Zapretili su mu – ukolikodobrovoljno ne potpiše – biće proglašen za državnog neprijatelja,otići će i zatvor, a kuća će biti konfiskovana. Kao državni neprijatelj,osuđen je na pet godina zatvora, koje će provesti u Nišu. Po izlaskuiz zatvora hodaće pogrbljen, povremeno poklecujući. Bio je „lomljeni slomljen“. Stanovao je u staroj kućici koja je pretila da se sruši Rodonačelnik familije bio PIJAC BR. 1je Rista Antić, trgovac vranjski.Oni koji ga pamte govore da Rista Micko se opredelio zaje u mladosti voleo često da se trgovinu. Jedni su govorili da munašali, pa je, kada bi ga pitali šta ide od ruke, drugi da se na brzinuradi, odgovarao: „Menjam pare, obogatio! Bilo kako bilo, Ristamenjam žene, mic po mic“. Tako Micko je trgovačku radnju prijavioje, kažu upućeni, dobio nadimak 1901. godine, na adresi koja jeMicko, po kome će on i svi njegovi nosila naziv Pijac br. 1, na mestupotomci biti prepoznatljivi. zgrade nekadašnje Robne kuće „Beograd“.Natalija i Rista Micko 223 Stare vranjske porodice

Božidar i Dragoljub Antić veoma mladi, kao deca. Vojislava Prodavao je mešovitu robu, i Dragoljuba je hteo da školuje, a Božidara da ostavi u trgovini.radnja je radila uspešno dopočetka balkanskih ratova. POBRATIMSTVO SAU međuvremenu, oženio se POGAČARCIMANatalijom iz susednog, Udžuzovogsokaka. Natalija je bila ćerka Mitre Rista Micko, kao i mnogiUdžuzove, koja se udala u familiju Vranjanci, mobilisan je 1912.Rakovci, a nakon smrti supruga i godine. U rat je otišao sasina Stojana vratila se da živi kod komšijom Mihajlom Pogačarcem,oca. ocem istaknutog vranjskog komuniste Sime Pogačarevića, Ona je pripovedala svojim sa kojim je bio pobratim.unukama da je Rista radio Pobratimstvo je učinilo da inaporno, da je „svakodnevno njihova deca budu «vezanaustajao u pola tri noću i odlazio među sobom». Dragoljub Mickou radnju“. Dobio je dozvolu da družio se sa Stojanom (Tanetom)prodaje monopolsku robu, kao što Pogačarcem, a Boža sa Simom.je so, i posao se razvijao ubrzano. Rista i Mihajlo prošli su ratneSa Natalijom izrodio je petoricu golgote, prepešačili Albaniju, stiglisinova: Vojislava, Dragoljuba,Božidara, Stanimira i Vlastimira.Stanimir i Vlastimir su umrliMickovi 224

do Krfa i Soluna i vratili se 1918. dužio kao rezervni oficir, i pucaogodine živi i zdravi u Vranje. sebi u glavu. Kuršum je probio lobanju, ali je Rista ostao u životu i Na Mačkovom kamenu dugo je potom lečen.poginuo je Ristin brat Đorđa.Imao je i sestru Stanu, koja ZAHVALNOST DA DEČJEse udala za trgovca Dobrivoja POŽRTVOVANJEPribojčića. Imala je dvojicu sinova,Milana i Vukašina, i ćerku Dušku, Objavili su čitulju koja jekoja ja mlada umrla. potresla sve žitelje varoši: „Kad je 1912. godine malena ali hrabraVOJA CRNO OKO Srbija otpočela oslobodilačke ratove za oslobođenje i ujedinjenje Za vreme rata muški poslovi našega naroda, starešine porodicapali su na nejaka leđa Vojislava. sa oružjem u ruci hitale su naOn je zimi odlazio na okolna brda front da donesu slobodu braćii donosio granje na leđima kako koja su se nalazila pod Turcima,bi se ogrejali. Sa svojih 11 godina a zatim i pod Austro-Ugarskom,starao se da sedmočlana porodicapreživi, s mukom zarađujući za Voja – Crno Okokoru hleba. To će se odraziti nanjegovo zdravlje. Nakon rata nastavio jeGimnaziju i bio jedan od najboljihđaka u generaciji. Crnomanjasti lep, u Vranju je bio omiljen iprozvan Voja Crno Oko. Mnogetadašnje potencijalne udavačenoćima su uzdisale za CrnimOkom, ali sudbina je htela da kaođak sedmog razreda Gimnazijeode na sabor sa društvom i dau okolini Vranja dobije napadslepog creva. „Požute, umre namna rukama“ – govorili su njegovidrugovi. Kada su javili tragičnu vestRisti Micku, u stanju nervnograstrojstva, uzeo je revolver, koji je 225 Stare vranjske porodice























Mitina supruga Aleksandra sa decomPASTA ZA ZUBE I SAPUN Dimitrije Stojković (Mita Atan,ZA BRIJANJE „ATAN“ 1882–1954), četvrti sin Zafirov, bio je najmarkantnija ličnost u Treći sin Zafirov, Rista, porodici, koja će posebno obeležitipokazivao je izuzetnu darovitost društveni i politički život uza trgovinu, pa je od oca dobio Vranju.blagoslov i „čekmedže“ da izučifabrikaciju (proizvodnju) sapuna u Zafir je Dimitrija, kaoBeču. Po završetku učenja, vratio darovitog za školu mladića, poslaose u Beograd, gde je otvorio pogon u oficirsku školu. Dimitrije je– malu fabriku za proizvodnju završio tadašnju Vojnu akademijusapuna za brijanje, a potom razvio i dobio službu kao kapetan uposao i proizvodio pastu za zube. garnizonu u Kragujevcu. Tu je dočekao Majski prevrat i ubistvo Pogon za izradu sapuna bio je kralja Aleksandra Obrenovića ina Crvenom krstu, u Ulici Save njegove supruge Drage Mašin.Kovačevića (sada Mileševska).Sapun za brijanje bio je uvijen u ODANOST KRALJUsjajan papir zlatnožute boje na ALEKSANDRUkome je pisalo „Atan“. OBRENOVIĆU Rista se nije ženio. Garnizon u Kragujevcu je bio 237 Stare vranjske porodice

Novi prelomni trenutak u njegovom životu, povratak na vojničke staze, desiće se vrlo brzo, već od aneksione krize, kada je mobilisan kao rezervni kapetan. Aneksiona kriza (1908—1909), poznata i kao Bosanska kriza ili Prva balkanska kriza, nastala je sa aneksijom Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, a izvršena je proglasom cara Franca Jozefa 5. oktobra 1908. godine. Kao neposredan povod poslužila joj je Mladoturska revolucija i prevrati u Carigradu, izvedeni u leto 1908. godine.Mita Atan u vreme Obrenovića U RATNOJ UNIFORMIna strani kralja Aleksandra. Kada U Srbiji je aneksija izazvalase saznalo za prevrat, očekivali su veliko uzbuđenje, jer se osećalodolazak generala Lazara Petrovića, da se Austrija time učvršćujekraljevog ađutanta, da ih povede na Balkanu, da duboko pogađada se obračunaju sa zaverenicima. nacionalnu budućnost srpstvaMeđutim, generala Petrovića su i da želi da preseče sve nade uodmah u noći, 31. maja 1903. budućnost samostalne srpskegodine, ubili zaverenici, jer nije države. Srbi su se rešili nahteo da kaže gde se kraljevski krupne žrtve. Protestovali su ubračni par sakrio. svim prestonicama, spaljivane su zastave Austro-Ugarske na Nakon izvršenog prevrata, javnim mitinzima. Pokrenuta jeDimitrije biva sa svim oficirima iz Narodna odbrana, s ciljem dagarnizona u Kragujevcu izbačen smiri partijske strasti i prikupiiz službe. Vratiće se u Vranje, gde dobrovoljce za eventualne borbe,će početi da se bavi trgovinom. pa je tako obrazovana 24. februaraMiran, staložen, disciplonovan, 1909. koncentraciona vladazadobio je simpatije u varoši i pod predsedništvom Stojanazadržao ugled porodice Atanci. Novakovića.Atanci 238

Dimitriji Z. Stojkoviću, Miti ih kolektivno sahrane, ali MitinAtanu, ponuđeno je da ostane konjušar je došao da se poslednjiu vojsci, da se aktivira, ali on je put oprosti od svog oficira, kojegodbio. Smatrao je da se samo je bezrezervno voleo i poštovao.jednom polaže zakletva, a ne više Dok se saginjao da poljubiputa. Ipak, nastupajući ratovi čelo, suza mu se od hladnoće ivratiće ga u vojsku. Proći će uzbuđenja zaledila u oku. Njegovbalkanske ratove i Prvi svetski, pretpostavljeni, njegov bata Mitabiće kao oficor uvek u prvim disao je. Teško, ali ravnomerno.redovima, uvek će se na bojištučuti njegovo „Za mnom junaci!“ Otrčao je i javio preživelim oficirima u štabu. Odamah su ga Neustrašiv, kao oficir 16. izvukli sa gomile i na nosilimapešadijskog puka, biće teško preneli do poljske bolnice. Biloranjen na Okrugloj čuki, na je izuzetno hladno, vetrovitoKajmakčalanu, 15. oktobra vreme na visovima Kajmakčalana.1916. godine, prilikom proboja Krv se zasirila, Mita Atan nijeSolunskog fronta i povratka u iskrvario. Preživeo je i nastavioSrbiju. borbu, hitajući dolinom Vardara da protera neprijatelja sa sveteUSTAJANJE IZ MRTVIH sarpske zemlje“, zabeleženo je svedočenje njegovih saboraca sa „Srpski vojnici napadali su Kajmakčalana.14. i 15. oktobra. Borbe su bilebez prestanka. Srpski pritisak PRIJATELJSTVO SAse pojačavao, ali Bugari su MILUTINOM BOJIĆEMuspevali da zadrže svoje pozicije.Tokom noći 15. oktobra bitka U ratu je bio blizak sa brojnimje kulminirala. Srpska vojska je oficirima i vojnicima, kao „rodizvela osam napada. Osvojena je rođeni“. „Prijateljovao je i saOštra čuka, na preko 2.000 metara pesnikom Milutinom Bojićem, sanadmorske visine, a značajnih kojim se upoznao na Krfu. ‘Plavagubitaka u ljudstvu je bilo i na grobnica’ mu se zauvek urezala usrpskoj i na bugarskoj strani. pamćenje, već na prvim stihovima nije mogao da sakrije suze“, U jednom od tih napada teško kazivao je njegov sin Rajko.je ranjen oficir Mita Atan. Bio jepokošen mitraljeskim rafalom, Dimitrije Z. Stojković (Mitapogođen u predelu grudi. Već su Atan) izašao je iz rata u činuih postavili na gomilu i taman da rezervnog potpukovnika. Opet je 239 Stare vranjske porodice

Mita Atan sa Milutinom Bojićem ULAZAK U POLITIKUdobio poziv da se aktivira u vojsci. Mita Atan bio je u dva navrataRazmišljao je kratko i odlučno predsednik vranjske opštine.odbio. Inače, „prvi predsednik vranjske opštine u novonastaloj državi Razlog je saopštio svojim Srba, Hrvata i Slovenaca bio jenajboljim prijateljima i Stojan Antanasijević, trgovac,ukućanima: „Ne mogu da služim izabran još 1914. Na dužnosti jeu vojsci gde će mi pretpostavljeni ostao sve do prvih poslertanihbiti austrougarski oficir. Kralj izbora, održanih 22. avgustaAleksandar je dao amnestiju 1920. On je za Vranje i Vranjanceneprijateljima i postavlja ih za ostao istorijska ličnost koja je sakomandante kasarna. Hvala, u pukovskom komandom izvršilatakvoj vojci ne želim da budem, mobilizaciju regruta za Prvisa narodom biću dok sam živ“, svetski rat.govorio je sa ponosom i prkosom. Uroš Marković, trgovac, bio Za svoje junaštvo u je predsednik vranjske opštineratovima dobio je brojna najviša kao birano lice od 22. avgustaodlikovanja, srpska i francuska. 1920. do 16. oktobra 1921. godine. Posle Markovića je na izborima održanim 16. oktobra 1921. godine za predsednika izabran Jovan Stojković Lukovac, trgovac i bankar, koji je na toj dužnosti ostao do 19. avgusta 1923. godine. Na izborima 19. avgusta 1923. za predsednika je izabran Dimitrije Stojković, Mita Atan, i on je na tom mestu ostao do 15. avgusta 1926. godine, kada je za predsednika bio izabran Janaćko Stajić, trgovac. Predsednik Janaćko Stajić umro je 28. decembra 1926. godine. Na njegovo mesto ponovo dolazi Dimitrije Stojković Atan, koji, uz blagoslov bana VardarskeAtanci 240

banovine, na dužnosti ostaje do trgovac, i Vlajko Srbinac, trgovac“,početka 1936. godine. navodi u svojim zapisima Stojan Jovanović Šukar, jedno vreme Dimitrije Stojković Atan oblasni poslanik i kmet ratajski.bio je na čelu Vranja sa grupomodbornika. Odbornici su bili: USPEŠAN PREDSEDNIKStojan Nikolić, fabrikant, OPŠTINERadomir Mitić, trgovac, SimaAvramović, trgovac, Rista Mita Atan u jednom mandatuĐorđević, obućar, Toma Ratajac, bio je i načelnik sreza. Bio je itrgovac, Manojlo Džuvarević, dugogodišnji predsednik Crkvenetrgovac, Vladimir Stamenković, opštine Vranje. U jednom periodutrgovac, Petar Janićijević, i sudija u opštinskom sudu,trgovac, Uroš Marković, trgovac, zahvaljujući svom ogromnomRade Bogdanović, bankarski autoritetu.činovnik, Toma Spasić, trgovac,Stevan Nešić, potkivač, Đorđe U doba predsednikovanjaDimitrijević, trgovac, Relja Jančić, Mite Atana, Zakon o gradskimtrgovac, Dragutin Vlajković, opštinama od 22. jula 1934. godineadvokat, Kosta Stojanović, predvideo je modernizaciju:Mita Atan (levo) u svom dvorištu 241 Stare vranjske porodice

Mita Atan sa porodicom treba reći da Vranje nije bilo ekonomski privlačno, te se ljudigradsko veće donosi statut kojim u njemu nisu dugo zadržavali;se modernizuje služba gradske naprotiv, iz njega su se stalnoopštine. Zakon predviđa za iseljavali.pravnu, zdravstvenu, tehničku idruge službe lica sa fakultetskom Prvi popis stanovništvaspremom. sproveden je 1921. godine i on je pokazao da je u gradu tada bilo Budžet gradske opštine bio 9.429 stanovnika. Po popisu izje vrlo važan pravni akt kojim su 1931. godine u gradu živi 10.805realizovani svi opštinski poslovi. lica.Njega je donosilo gradsko veće. GRAD KAO VELIKA Inače, sud gradske opštine igradsko poglavarstvo preko svojih PORODICAizvršnih tela brinuli su se za redu gradu, o klanici, kuluku, čistoći Vranje je bilo bez industrije.u gradu, kaldrmisanju ulica, Sam grad je imao gradsku sredinu,ubiranju poreza i prireza i drugim za selo nepristupačnu. Razvijenoposlovima koji su se odnosili na je bilo zanatstvo, potom trgovinaVranje. i poljoprivreda. Grad je imao Što se tiče stanovnika Opštine,Atanci 242

tri škole i to: punu Gimnaziju, BATA MITA PRVI DOLAZIosnovnu školu i zanatsko-trgovačku. Od vojske bila je NA POSAOkomanda mesta i Prvi pešadijskipuk „Knjaz Miloš Veliki“. Vranje Imao je poseban ritaualje imalo električno društvo, odlaska na posao. „Ujutru bištampariju, radionicu čizama i fine rano ustao, uzeo kaiš suvog mesaobuće. (vešaljku) ili dimljene kobasice iz svoje sušare-pušnice, koje je Natalitet u gradu je bio vrlo obožavao. Poneo bi izabranoveliki. Skoro svaka porodica sa sobom, jer je doručkovao uimala je preko troje dece, čak i po opštini. Na posao je dolazio peškedesetoro. Grad na planinskom – prošao bi čitavom dužinomterenu, osunčan, uvek je bio čist i glavne ulice. Interesovala ga jevrlo jeftin, pun tišine i reda. posebno čistoća ispred radnji. Nije bilo tog trgovca niti zanatlije Vranje je između dva svetska čiji čiraci ne bi poprskali vodomrata ličilo na jednu veliku iz limenih kanti ispred radnje iporodicu. To je pogodovalo pomeli kaldrmu. Jer, kako bi sepredsedniku opštine Miti Atanu, izašlo pred oči bata Miti? Idućikoji je svakog poznavao, čak i gde prema opštini, kupio bi vrućko stanuje. Bio je neposredan somun i dolazio prvi na posao“,u komunicaranju sa svakim, kazivali su o predsedniku Mitinarodan, pristupačan, racionalan. Atanu njegovi savremnici.Velikog ugleda od ranije, aposebnio iz rata, vranjski bata Predsednika Mitu AtanaMita je bio oličenje poštenja, najviše je brinula pojava bolesti,dobre namere i adrese gde se tuberkuloze i malarije, kojamože tražiti pomoć bilo koje vrste. je harala opštinom između dva svetska rata, posebno kod Vranjanaci su ga voleli jer je sirotinje, i u gradu i na selu. Naznao da posavetuje, da pomogne pojavu malarije su uticali moravskisvakog, ali i da prekori, upozori virovi. U Monopolu je sezonskida dalje ponašanje ne može biti radio deo ženskog sveta. Uslovi zanedolično. Samo u krajnjoj nuždi rad bili su izuzetno loši.slao je pandure da nekog priveduu aps, uglavnom po okolnim Gradska reka, Sobinska iselima, gde je više bilo nabusitih i Morava služile su za kupanjeusijanih glava koje su remetile red ljudi, ali i za potapanje konpolje,i mir. kao i pranje kućnih prostirki. Sa dolaskom dr Tome Jovanovića, 243 Stare vranjske porodice

iz familije Ježinci, primetno se Lukovca i Zadružna štedionica.napredovalo u lečenju tih bolestii postignuti su značajni rezultati. Mita Atan se oženioSa isušivanjem virova i primenom Aleksandrom Sandom Kostić,medicinskih tretmana, bolest je ćerkom bogatog vranjskog trgovcajenjavala. Janaćka, sa kojom je izrodio sinove Rajka i Miodraga i ćerku Sofiju. U gradu, između dva rata, bilaje jedina kulturna ustanova, sa PRODATA ODLIKOVANJAsvojom bibliotekom, Građanskakasina. Sudbina Dimitrija Z. Stojkovića je tipično srpska.SA TRI SLABE OCENE Umesto da u Vranju ima spomenik ili spomen-ploču,GUBILA SE SLUŽBA nema ni nadgrobni spomenik na Šapranačkom groblju. Nema Ukupno u doba Mite Atana ni njegovih osam najvišihopština je imala 15 službenika – odlikovanja iz Prvog svetskogsreski sud 15 i okružni 20. Stvari rata. Za tako nešto pobrinula sevezane za rokove izvršavane su komunistička vlast u Vranju ihitno. Predsednik okružnog suda njegovi potomci, koji su, koristećisvake godine u julu i avgustu vršio svoje privatno pravo da raspolažuje kontrolu rada sreskih sudova. nasledstvom, prodali najvišaSvaka ustanova imala je svoje odlikovanja i grobno mesto saslužbeničke kartone u kojima je spomenikom.šef ustanove godišnje ocenjivaosvoje službenike. Sa tri slabe ocene BITKA NA STRACINUgubila se služba. Rajko se rodio 1908. godine. Iako je i Vranje pogodila Početak Drugog svetskog ratasvetska kriza, posebno 1933. dočekao je mobilasan, kaogodine, u varoši su postojale pripadnik tadašnje jugoslovenskesledeće banke: Vranjska kreditna vojske, u Moravskoj diviziji, nabanka Tase Stajića, Vranjska položaju kod Stracina, u severnojbanka Riste Stajića, Industrijsko- Makedoniji.trgovačka banka Nikolića iPetrovića, Vranjska centralna „Nemačkoj 9. oklopnojbanka Tome Kostića, Vranjska diviziji, koja je 6. aprila izjutraprometna banka za kredit i zauzela Krivu Palanku i nastupalaštednju Janče Dingarca, Vranjska ka Skoplju, na položaju kodprivredna banka Jovana Stojkovića Stracina suprotstavili su se 46.Atanci 244

Rajko, sin Mite Atana divizije. U kraćem okršaju koji je usledio uništena su četiri nemačkaartiljerijski puk Moravske divizije, tenka, a nemački napad je nabaterija trećeg diviziona 36. kratko zaustavljen. Nemačkaartiljerijskog puka, protivoklopni avijacija ponovo je bombardovalaartiljerijski divizion naoružan položaje jugoslovenske vojske naprotivtenkovskim topovima Stracinu, a u dejstvo se uključila ikalibra 47 mm i neke pešadijske nemačka artiljerija. Zbog velikihjedinice. Toga jutra stracinski gubitaka i nedostatka municijepoložaj bombardovan je iz jedinice Moravske divizije bile suvazduha od strane nemačke prinuđene da napuste stracinskiavijacije, ali je većina oruđa položaj“, piše u Zbornikusačuvana, jer su bila dobro dokumenta „Aprilski rat 1941“.maskirana. Rajko je uspeo da spase živu Po završetku vazdušnog glavu i da preko planina, kozjimnapada, topovi su demaskirani i stazama, dođe nekako do Skoplja.pripremljeni za dejstvo. Oko 10 „U Skoplje su već ušli Bugari.časova na putu ka Krivoj Palanci Na svakom koraku je pisalo:pojavili su se nemački tenkovi, ‘Naređuje se Srbima da u roku odprethodnica nemačke 9. oklopne dva dana napuste novooslobođene bugarske krajeve’! Kratko sam se zadržao, krijući se. Pobegao sam u Vranje, ali me je i tamo čekala bugarska okupatorska vojska. Da bih izbegao zarobaljivanje, krenuo sam ilegalnim kanalima na sever i stigao u Beograd“, pričao je svom sinu Branisalavu. Rajko je nastavio da živi sa porodicom u Beogradu do svoje smrti. ILEGALAC I PARTIZAN Sofija je bila udata za oficira predratne jugoslovenske vojske Momčila Vujičića iz Zaječara. Po okupaciji Jugoslavije završio je u 245 Stare vranjske porodice

zarobljeništvu u Nemačkoj. Nakon U Vranju je, s jeseni 1941.oslobođenja nije hteo da se vrati godine, krenuo sa diverzantskimu Jugoslaviju, bojeći se odmazde akcijama sa drugovima ilegalcima,novih komunističkih vlasti. Tek a da bi izbegao hapšenje išezdesetih godina prošlog veka, likvidaciju – pobegao je ukada je proglašena opšta amnestija Beograd. Od bugarskog hapšenjaza oficire koji nisu učestvovali u i likvidacije spasio ga je njegovratu, vratio se u Beograd, gde je brat od tetke Đorđe Đorđević,živeo do smrti. Đoka Bonde, krijući ga u svojoj kući. Prilikom pretresa uspeo je da Sofija je u braku sa Momčilom neopaženo pobegne.imala sinove Milana i Savu. U 1. šumadijski odred stupio Miodrag Stojković, partizansko polovinom 1943. godine, aime Raša, drugi sin Dimitrija i potom u 1. bataljon 1. šumadijskeAleksandre, rođen je 3. novembra brigade. Teško ranjen, podlegao1921. godine u Vranju. Studirao je je ranama 2. aprila 1944. godine uprava u Beogradu. Rano je potpao selu Vrmaja, srez studenički.pod uticaj komunističkih ideja,za koje se vatreno zalagao njegovujak u Vranju Kosta Kostić, zvaniKosta Amerika. Bio je član SKOJ-aod 1941. godine.Atanci 246

Dodići (Antići) –cena levičarskogopredeljenjaMilorad Antić ostavio je malu, ali vrednu kolekciju slika i skluptura.Mnogi njegovi đaci, kojima je pokazivao «kako se drži četkica u ruci»i kojima je pomogao da se upišu na školovanje kod najpoznatijihprofesora u Beogradu retko su ga spominjali. «Sve počinje od nas»– opšte je pravilo kod Srba. Ipak, istina je samo jedna: on je prviškolovani slikar i vajar u Vranju Jovan Dodić, trgovac izrodili su četvoro dece: Antonija,mešovitom robom, krajem 19. Vukašina, Milorada i Radmilu.i početkom 20. veka, zajednosa ocem, držao je radnju “Anta INTERNACIJA IDodić i sin”, preko puta današnje TUBERKULOZAglavne pošte. Oženio se Julkom,iz porodice Pogačarević, sestrom Jovan Dodić bugarskuod strica narodnog heroja Sime okupaciju u Prvom svetskomPogačarevića. U srećnom braku ratu, provešće u internaciji, gde ćeJulka i Jovan Dodić 247 Stare vranjske porodice

Porodica Antić Dodić u Vranju 1918. (pozadi stoje sluškinje)oboleti od tuberkuloze. Podmukla brinula je Julka. Antonije, kaobolest potpuno ga je iscrpla. Kada najstariji u porodici, preuzeo je naje umro, 1924. godine, iako je sebe brigu da školuje Vukašina,imao tek nešto više od četrdeset koji je bio tri godine mlađi. Pogodina, izgledao je kao onemoćali završetku Gimnazije, poslao ga jestarac. u Skoplje, na Državnu trgovačku akademiju. Odatle u Beograd, gde Trgovinu je preuzeo njegov je Vukašin sa uspehom dovršionajstariji sin Antonije, sa 18 trgovačke studije.godina. U znak poštovanja premadeda Anti, preuzeli su prezime PORODIČNO U KPJAntić. U dvorištu kuće, u tadašnjojKnez-Mihailovoj ulici, Antonije Među prvima levičarske idejeje razvio opančarstvo i trgovao o preuređenju države i društvakožom. Zaposleni su radnici, doneli su i propagirali u Vranjuposao je krenuo, a u radnji, u Radmilo Milovanović Čaplja icentru varoši, bilo je svakojake Dragitin Anastasijević Kajme.robe. Čitale su se razne knjige, izdanja “Nolita”, ilegalni«Proleter» i drugi O kući i vaspitanju dece časopisi. Čaplja, Kajme, Mile iDodići (Antići) 248

drugi zadojili su «novim idejama» porodici, počela je rano daSimu Pogačarevića, stolarskog poboljeva. I nju je mučila sušica.radnika, bliskog rođaka Antića. Imućna braća omogućila su joj najbolje moguće lečenje i odlazak Vukašin Antić je po završetku u sanatorijum «Topolšica» utrgovačkih studija na kratko živeo Sloveniji. Tamo će upoznatii radio u Vranju. Na Vodice, 19. Makedonca Bojana Zafirovskog,januara 1936. prilikom prolaska za koga će biti vezan njen budućicrkvene litije nije skinuo šešir život.i to je bilo dovoljno tadašnjimžandarima da ga uhapse kao ROKSANDIĆEV ĐAKsimpatizera «crvenih». U lisicama NA KRALJEVSKOJje sa dvojicom svojih drugova, UMETNIČKOJ ŠKOLISlavkom Pešićem i VasilijemCvetkovićem Suljom, sproveden Antonije i Vukašin preuzeli suu Beograd na Državni sud za brigu o školovanju brata Milorada.zaštitu države. Bili su šest meseci Imao je izuzetan dar za slikanjeu zatvoru na Adi Ciganliji. Tamo i vajarstvo i po nagovoru bratasu mučeni. Vukašin i dva njegova Vukašina pokušaće da se upiše u privatnu vajarsku školu koju jeVukašin držao Ivan Meštrović. Trebalo je da pošalje radove, a nakondruga zbog nedostatka dokaza ocene Meštrovića da se javi nabili su oslobođeni. Nakon toga polaganje prijemnog ispita. KadaVukašin se zaposlio kao činovnik je Meštrović video MiletoveNarodne banke u Beogradu. radove, oduševljen, oslobodio ga je prijemnog ispita. U nedostatku arhivskihpodataka i nesumnjivo, zbog Ipak, sudbina je htela dadelanja u dubokoj ilegali, Milorad ne upiše vajarsku školunema dokaza o tačnoj godini u Zagrebu. Vukašin je prešao napristupanja, Vukašina, Miorada, službu u Beograd, a sa njim i Mile.Antonija i Radmile komunističkoj Položio je izuzetno težak prijemnipartiji. U uslovima najstrože ispit na Kraljevskoj umetničkojilegalnosti, teško da je ko nešto školi, koju je s uspehom završio.pitao ili pokušavao da sazna više Slikarstvo i akvarel učio je kodnego što je to bilo potrebno. Bete Vukanović, crtež kod Ljube Ivanovića, a vajarstvo kod Radmila, kao najmlađa u Simeona Roksandića (autora 249 Stare vranjske porodice

vranjskog čika Mitketa). Svoje za razvoj i delovanje KP u Srbijidalje akademsko usavršavanje prolazio kroz njegove ruke.završio je kod profesora IvanaRadovića 1937. godine. Izuzetno aktivan u Vranju, Mile je pre rata izabran je za članaMAJKA NA STRANI DECE Mesnog komiteta KP za Vranje, na čijem čelu je bio Sima Pogačarević. Mile se vratio u Vranje, gde Zahvaljujući Vukašinu, njegovomje radio kao slobodan umetnik i visokom položaju u Beogradu, uujedno pomagao bratu Antoniju Vranju, u kući Antića, od 1936. dou trgovini. On u Vranju, a oslobođenja 1944. godine, boraviliVukašin u Beogradu – bili su su i krili se od policije brojniizuzetno aktivni u ilegalnom radu ilegalci i partijski funkcioneri.komunističke partije. Vukašin je u Nikada nisu bili otkriveni.Beogradu postavljen za sekretara«Crvene pomoći», pokrajinskog Njihova majka Julka bila jeodbora KP za Srbiju. To je značilo svesna u šta su se upleli njenida je sav novac koji je dolazio sinovi i zdušno ih je podržavala u svemu. Brat Antonije, i samAntonije levičar, vešto je krio svoje opredeljenje interesovanjem «samo za trgovinu». Radmila, iako bolešljiva, oduševljena idejama komunizma, održavala je i dalje svoje konspirativne veze sa PK KP za Srbiju, i ilegalni materijal dostavljala Simi Pogačareviću. Ali održavale je veze, ne samo ilegalne nego i druge prirode, sa Zafirovskim, istaknutim komunističkim aktivistom iz Kumanova. On je u Kumanovu, za vreme okupacije, uređivao ilegalni list «Deda Marko», i na početku rata biće jedan od glavnih organizatora ustanka u kumanovskom kraju.Dodići (Antići) 250