Stare vranjske porodice

Milisavski podrum I ONDA SVE PRESTANEnarodni neprijatelji, da napuste Vlada Miludinac pamti dolaskebioskopsku salu”. Tako je bilo i na Dragija iz DB u opštinu, koji bi ga,igrankama u Domu JNA. onako izaokola, ispitivao, recimo, šta će biti posle smrti Hruščova. „Izlazili smo visoko podignutihglava, što bi naši rekli – ‘nismo se „Bio sam za njih tata-mata.podavali’. Rodio se u nama jedan Uvek obavešten o svemu i nastrahovit bunt. Naterali su nas vreme. Bez tranzistora nisamda budemo komunisti, i to pravi. išao ni u WC. Imao sam praveU početku bez ideološke potke, odgovore na sva pitanja, dokgledali smo na NOB patriotskim jednog dana i to nije prestalo.“očima, a onda smo hteli da imdokažemo da smo pošteniji, Jednog dana sve prestane iispravniji, jednostavno, da smo, za kao rukom odneto nestane. Kaorazliku od njih – ljudi s visokim uostalom i ljudski život. Onomoralnim vrednostima. Kasnije, što ostaje je opori miris zveri,kako je ‘otopljavalo’ sa smrću pritajen, spreman da se ovaplotiStaljina, pa Hruščova, polako “kad šuma olista”. Ova priča jesmo se vraćali u normalu. Voleli samo delić stvarnosti koji pledirasmo kao mladi tenis, pozorište, da bude večni spomen ljudskimdobru knjigu, kafanu, razgovore, posrnućima.boemske dogodovštine. Voleli smoživot i trošili ga neštedimice.“Miludinci 414

Hadži Nikolići – Odsluge do gazdeJedne mračne letnje noći obesni Turci oteli su Nataliju i krenuli ubeg. Na imanju je nastala uzbuna. Njen brat i Nikola, naoružani,krenuli su u poteru. Turke su stigli negde kod Preševa i nastala jeborba u kojoj su svi otmičari ubijeni. U borbi Nataljin brat je smrtnoranjen i na putu do Vranja je preminuo Predanje koje se prenose s LEPA ČORBADŽIJINAgeneracije na generaciju u ovojporodici govori da se u prvoj ĆERKApolovini 19. veka u Vranje doselioiz pčinjskog sela Starac naočit, Čorbadžija i hadžija imao jekršan mladić po imenu Nikola sina i ćerku, koje je pazio kaoi počeo je da radi na imanju oči u glavi. Nikola se odmahjednog od najbogatijih vranjskih nametnuo poštenjem i vrednimčorbadžija-zemljoposednika. radom. Bio je vispren, bistrog uma i zadobio je poverenje da delomSede Mile i Sofija (drži Ljubinku), stoje (s leva) Slavko, Danica, Đoka,Danka i Josif, dole sede Milka i Boža 415 Stare vranjske porodice

Ariton Hadži Nikolić i Mata, (sede, između njih Radmila), Natalija,Branko i Dara (stoje)upravlja ogromnim imanjem. BITKA ZA NATALIJUOno se pružalo u okolini Vranja,ali i u obližnjem Devotinu, sa Jedne mračne letnje noćinepreglednim livadama, u selu obesni Turci oteli su Nataliju iBalinovcu… krenuli u beg. Na imanju je nastala uzbuna. Njen brat i Nikola, Bogatu porodicu zadesila je naoružani, krenuli su u poteru.nesreća kada je hadžija iznenada Turke otmičare su stigli negdeumro, a za njim i njegova žena. kod Preševa i nastala je borba uSin i ćerka Natalija ostali su sami, kojoj su svi Turci otmičari ubijeni.pa su u Nikoli videli nekog ko U borbi Nataljin brat je smrtnoće voditi brigu o imanju. Bili su ranjen i na putu do Vranja jemladi, još bez porodica. Nikola preminuo.je postao neka vrsta nadzornika,kućan, blizak sa njima. Natalija Natalija je ostala sama naje izrasla u pravu lepoticu, za porodičnom imanju. Pored nje jekojom su uzdisali brojni mladići. bio Nikola i ljubav je brzo planula.I Nikola se zaljubio u nju, ali nije Venčali su se i Nikola je preuzeoto pokazivao, jer je poverenje koje brigu o imanju i trgovini. Želeo jeje uživao kao upravnik imanja za da nastavi čorbadžijsku i hadžijskunjega bilo najvažnije. tradiciju svoga tasta i krenuo je naMiludinci 416

hadžiluk u Jerusalim. Sa sobom je Donju malu, tugo, što je ubava,poneo dosta robe, voće, naročito kao i majka vu. Pasa zavrte mozakkruške, koje je prodao u Solunu i na onoga Borka Zlatinoga (Boraza velike pare, od kojih je kupio Stanković, prim. aut.). Pričav,prvoklasnu kožu. Rešio je, zbog turija gu u knjige“, govorilo se ubogatog tovara, koji je trebalo Gornjoj čaršiji, gde je bila glavnapreprodati i dobro zaraditi, da se kuća Nikole i njegovih potomaka.vrati u Vranje. ČETIRI SINAHADŽI-PIŠMAN PA HADŽI Nikola je glavnu kuću, koju suNIKOLIĆ zvali – turska, kupio u Gornjoj čaršiji, na početku današnje Viđeniji Vranjanci ga nisu Kajmakčalanske ulice. Bilo jedočekali blagonaklono, pa da bi preko 2.000 metara kvadratnihmu napakostili prozvali su ga placa. Tu će izroditi sa Natalijomhadži-pišman, jer se pišmanio četiri sina: Aritona, Manasiju,(odustao) od odlaska u Jerusalim. Mileta i Dimitrija.Nikolu je to uvredilo, rešio je dabude ravan sa njima i krenuo je Miloš Hadži Nikolić sa Persom iopet na hadžiluk. Sa sobom je Jovicom (Vranjska Banja, 1926.poveo i Nataliju. „E, neka puknev godine)od bes, ti, ubavo moje, ima dabudneš prva ‘adžika u Vranje“,rekao joj je na polasku. Nakon uspešnog hadžilukai poklonjenja Hristovom grobu,vratili su se u varoš i od tadado današnjih dana pamti seuspešna i brojna porodica kojaće poneti prezime Hadži Nikolić.Interesantno je da je Natalija, kaoprva ‘adžika u Vranju, bila poznatakao Adžinikolinica. Kasnije,ženska čeljad u porodici takođe ćebiti poznata kao Adžinikolinice,pa i snaje koje su ulazile u kuću. „Ovaj Ljubica Adžinikolinica,ćerka na Trifuna Ježu i Pasu iz 417 Stare vranjske porodice

Ariton je bio najstariji, bavio Sreta, Dobrivoje Hadži-Arsić,se zemljoradnjom, imao je velikoimanje. Njemu je kupljena kuća u Dimitrije (stoje), Slavko iblizini, na uglu gde se od njihoveulice odvajao sokak kojim se Ljubinka (sede) sa sinovimananiže spuštalo u naselje Toplik.Imao je veliki plac, okućnicu… Zoranom, Žikom i MiroslavomSa suprugom Matom izrodili sudevetoro dece, od kojih je u životu iz obližnjeg planinskog krajaostalo dvoje – Dobrivoje, koji je Poljanice.sa suprugom Darinkom živeo uBeogradu, i Radmila, koja se udala Domaće vino i rakija,za Svetozara i živela u Nišu. raznovrsna hrana, goč i piska klarineta privlačili su goste, koji Aritona i Matu je pogodila su često i konačili. U podrumu,teška nesreća, kao malo umrlo u slami, gde su bile velike kockeim je četvoro dece, a sušica leda, hladilo se piće. Konak se(tuberkuloza) odnela im je dodatno plaćao. Konji su smeštaniNataliju u 24, Branka u 22. i u dvorište, gde ih je momak čuvao.Daru u 21. godini života. Satim gubitkom teško su se borili, Manasija je sa suprugompreveliki bol uselio se u njihova Milom imao sina Miloša, takođesrca. kafedžiju. Nasledio je oca u poslu i to vrlo uspešno. U brakuMILOŠEVA KAFANA sa Persom nije imao dece, pa je Drugi sin, Manasija, bio ječuveni kafedžija u Gornjoj čaršiji.Kuća je kupljena u današnjojulici Vuka Karadžića, gde žive jošuvek potomci. U blizini, od kućepa do ugla današnje Ulice kraljaMilana, kupljena je kafana, kojaće kasnije po njegovom sinu bitiprepoznatljiva kao „Miloševakafana“. Sa „Gužvinom kafanom“,koja je bila preko puta, na uglusadašnje Niške ulice, pročulase pre Drugog svetskog ratakao stecište putnika namernikaMiludinci 418

usvojio Jovicu, kasnije poznatog njim u staroj kući. Osećao je daprofesora srpskog i nemačkog ima osećaj za espap, da od dinarau vranjskoj gimnaziji. Jovica je napravi dva i da će biti glavniu braku sa profesorkom Zagom oslonac porodice.imao ćerku Jasnu. Kafanu jenasledio sin Persine sestre, koja Mile je bio vičan trgovini ise udala u porodicu Dimkovića ubrzo je proširio svoj imetak.iz Bujanovca. Tu sad žive njegovi Kupio je kuću sa dućanom upotomci, poznati pod nadimkom varoši, preko puta porodične kućePašini. Civrića. Tu je bio trgovački krem predratnog Vranja, porodice saTRGOVAČKI KREM kućama i dućanima, poput Hadži Nikolića, Toskinih, Karanfilaca,PREDRATNOG VRANJA Bojadžija, Žuljkovih, Srbinaca i Spasića… Potom, kupio je kuću u Treći Nikolin sin, Mile, bio današnjoj Ulici Sime Pogačarevića,je najmarkantniji lik u porodici, na uglu sa Sremskom, koja seuspešan trgovac, koji je uspeo da graničila sa kućom Ristića,uveća bogatstvo i ugled porodice. uglednih vranjskih trgovaca. ImaoNjega je Nikola ostavio da živi saSlavkova ćerka Nada (u sredini), desno Ljubinka sa suprugomDimitrijem, sa cigaretom Pera Čare, do njega rođak Pera izVlasotinca 419 Stare vranjske porodice

je i dućan na potezu gde je danas završetku rata oduzeta mu jeFond PIO. kuća sa dućanom, 1959. godine, i isplaćena po tadašnjoj vrednosnoj U braku sa Sofijom (Sofkom), proceni vlasti. Godinu danaiz vranjske porodice Klinčarci, morao je sa porodicom da živi kaoimao je četrnaestoro dece, od kirajdžija. Za dobijene pare Slavkokojih je sedmoro ostalo u životu. je jedva kupio kućicu, gotovo bezOd njih sedmoro, Nikola je umro placa, u donjem delu današnjekao momak. Ulice Sime Pogačarevića, preko puta porodice Mirka Rakovca. U Ćerka Stana bila je udata za poznim godinam upamćen je kaoĐorđa iz familije Čarini. Imali su elegantni gospodin sa šeširom,sina Peru i ćerku Pasu. Pera Čare odelom i štapom u ruci.je bio poznati fudbaler vranjskogHajduka između dva svetska rata. Sa Danicom imali su ćerkeZa vreme Drugog svetskog rata Ljubinku i Nadeždu i sina Sretu.uhapšen je od strane bugarskog Ljubinka se udala za poznatogokupatora. Prošao je zlikovačko terziju krojača Dimitrijamučenje, pa je po oslobađanju Jaćimovića, sa kojim je imalanakon kraćeg vremena umro. Pasa Oliveru, Zorana i Živorada. Slavkose udala za popa Sretu, sa kojim je je Ljubinki u miraz dao kuću uimala sedmoro dece. Kajmakčalanskoj. Nadežda se udala za glumca Milana Belića, saKUĆICA UMESTO kojim je živela u Subotici, a potom u Vranju, u današnjoj BeogradskogBOGATSTVA ulici. Sreta i Slavica imali su ćerku Ljilju”, priča Slađana Stošić, “Sin Slavko nasledio je oca praunuka Slavkova.Mileta u trgovini, dobio jekuću i deo placa u današnjoj LEPOTICA BOREKajmakčalanskoj ulici, kao i kućusa dućanom u centru, preko puta STANKOVIĆAporodice Civrić. Pre Drugogsvetskog rata kuća i dućan su u Miletov sin Đoka oženio sepožaru izgoreli, ali je on uspeo da Ljubicom, ćerkom Trifuna Ježesagradi novu. i Pase, koji su živeli u današnjoj Baba-Zlatinoj ulici, u komšiluku Oženio se Danicom, iz bogate pisca Bore Stankovića. Pasa jetrgovačke porodice Jovića iz opčinila Boru lepotom, zaljubljenVlasotinca, koji su, pored radnji, u nju, napisao je “Uvelu ružu”,imali i ogromno imanje, celo možda i svoju najlepšu pripovetku.selo Stajkovce i okolinu. PoMiludinci 420

Đoka i Ljubica imali su dve da radi u Ministarstvu saobraćajaćerke, Miroslavu i Desanku. Đoka i veza u Beogradu. Ubrzo jeje bio trgovac i radnju je imao u prebačen u Sarajevo, gde jeprodužetku bratovljeve “Miloševe postavljen za glavnog kontrolorakafane“, prema Amamu. pošte i železnice u Drinskoj banovini. U Sarajevu je službovao Miletova ćerka Danica udala se sve do početka Drugog svetskogza bogatog trgovca grosistu Josifa rata. Oženio se DesankomMitića, iz familije Tobošarci. Imali Maksimović, ekonomistom izsu kuću u današnjoj Ulici Jovana Šapca, i sa njom imao troje dece,Hadživasiljevića. Milicu, Danicu i Stojana Bracu.PREŽIVEO ISEČENE VENE Na samom početku Drugog svetskog rata Božidar je proteran “Božidar, najmlađi sin Miletov, iz Sarajeva. Ustaše muslimani sunakon završene gimnazije pre proterivanja pokušali da gau Vranju, upisao je pravo u likvidiraju tako što su mu isekliFrancuskoj, gde je i doktorirao. vene, ali je Božidar nekako uspeoNakon završenih studija počeo je da ovaj pokušaj ubistva preživi. Nakon proterivanja uspeo da seBožidar Hadži Nikolić iz Sarajeva prebaci u Beograd, a potom u rodno Vranje. Njegova ćerka Danica je, kao diplomirani pravnik, posle rata radila u Beogradskoj banci. Druga ćerka, Milica, radila je u pošti u Prištini, a sin Stojan Braca je bio pozorišni glumac u Beogradskom dramskom pozorištu, a kratko vreme je radio i u Američkoj ambasadi u Beogradu”, kazuje Aleksandra, ćerka Stojanova. USPEŠAN DRVENI ADVOKAT Miletova ćerka Milka udala se za protojereja Dobrivoja Hadži Arsića. Živeli su pre Drugog 421 Stare vranjske porodice

U Braku sa Ljubicom izrodili su petoro dece. Nikola je bio poznati predratni fudbaler i sportski radnik. Do kraja života fudbal mu je bio sve. Nije se ženio. Drugi sin, Čeda, bio je vojno lice i živeo je u braku sa Radom. Imali su troje dece, najstarijeg Časlava, poznatog beogradskog neuropsihijatra, oženjenog Jasnom, potom Vojkana i ćerku Sanvilu. Vojkan je otišao da živi u Južnoj Americi.Desanka sa Milicom, Stojanom i KUĆA U DOSITEJEVOJDanicom ULICI – POKLON CRKVIsvetskog rata u Skoplju, a posle Časlav Hadži Nikolić jerata u Jagodini. Imali su sinove psihijatar koji je ukrštajući znanjaDragoljuba, direktora gimnazije stečena u različitim kulturamau Paraćinu, Milovana, direktora video mnogo i napisao knjiguMesne industrije “Juhor” i ćerku “Kada se vidi ono što se ne vidi”.Sultanu, činovnika u SDK (Služba „Spačekom“, koji je u jednomdruštvenog knjigovodstva). komadu držala samo farba, stigao je Indiju. U Kini je učio Dimitrije, najmlađi sin akupunkturu pre više od triHadži-Nikole i Natalije, imao je decenije, u Nigeriji je dobio titulukuću i dućan na prostoru gde je poglavice, u Amazoniji se družiodanas nova zgrada SO Vranje. U sa šamanima, učeći kako onidućanu nije se bavio trgovinom, hiljadama godina leče psihičkeveć je pružao advokatske usluge probleme u plemenima, pronašaomušterijama, iako nije bio pravnik. je drevni grad kome su on iPisao je tužbe, žalbe, predstavke i njegovi saputnici dali ime Sobrebio je među najpoznatijim, kako se Amija i upisan je na listu nalazačatad u Vranju govorilo, “drvenim” u Institutu za kulturu Perua.advokatima. Treći sin, Voja, sa prvom ženom Šteficom je imao ćerku Vesnu, a sa drugom Desankom (Sejom) Milicu.Miludinci 422

Dimitrije Hadži Nikolić Aćimović rođen je u Vranju, u bogatoj trgovačoj porodici Dara se udala za Boška i nisu Taksidaredivih. Taksidar je rečimali dece, a Kosara za lekara persijskog porekla i u prevodu naJordana Aćimovića, iz poznate srpski znači – poreznik. Njegovfamilije Taksidarevi. Lekar Jordan otac Lazar bio je veoma uticajan čovek u varoši početkom 20. veka. U njihovoj kući okupljali su se vodeći ljudi iz čaršije: Arsa Stojanović Buta, Rista i Jova Goločevac, Tasa Stajić, Nikola Cupara, Rista Janaćkov, Aleksa, Sima i Zaka Avramac, Apostol piljar, Milan furundžija, Dane Palikuća, Atanas Rakovac, Mana Milenković, Žika Ružić, Ariton Čaplja, Karanfil trgovac, Đoka Prizrenac… Doktor Aćimović se razveo od prve supruge Ksenije i po drugi put oženio Kosarom Hadži Nikolić. Nisu imali decu i svoju kuću u Dositejevoj ulici, vranjskom „crkvenom sokačetu“, poklonio je vranjskoj Crkvi. 423 Stare vranjske porodice



Srednjodelci – BeloLenče i Mile PileMilan Ristić, čuveni Mile Pile, zaštitni je lik porodice, jedna odmarkantnih figura ne samo u porodici nego i u Vranju i šire.Njegov život i život pojedinih članova porodice obeležiće društveno,ekonomski i istorijski varoš Vranje između dva svetska rata i zavreme Drugog svetskog rata. Mile Pile je, zbog platonske ljubavi saLenkom, ušao u pesmu „Otvori mi, belo Lenče, vratanca“, koja jepostala narodno muzičko blago Srbije Porodica Ristić došla je u paši u Vranju, interveniše i pružiVranje iz planinskog sela Srednji zaštitu.Del početkom 19. veka, u vremePrvog srpskog ustanka. Prema KOVANJE MAČEVApredanju, razlog odlaska poznatogkovača Đorđije i njegove brojne Potomci znaju da je u Vranjeporodice iz tog kraja bila je stigao kovač Đorđija, da je njegovnetrpeljivost sa lokalnim Turcima sin Rista nastavio da se bavi istimi nemogućnost da vlast, oličena u zanatom, da su bili poštovani iLjubica i Milan Ristić s decom u naručju (drugi red odozgo, prvodvoje s desna) 425 Stare vranjske porodice

cenjeni u donjem delu varoši, užara. To je današnji ugao ulicau sokaku koji je vodio prema Sime Pogačarevića i početkaŠapranačkom groblju. Živeli su Južnomoravske, prema „Zmaj“skromno, nenametljivo, težak školi.posao donosio je dovoljno hlebaza brojnu porodicu i to je bilo Još Đorđija je preneo na sinovenajbitnije. Od njih su potomci tradiciju pravljenja metalnihponeli nadimak Srednjodelci. delova za puške „ostraguše“ i vojnih mačeva. Po tome su bili Kovačkim zanatom nastavio poznati i van Vranja, pa je uvekje da se bavi i Ristin sin Tasa, koji bilo narudžbina.je imao kuću u današnjoj uliciSime Pogačarevića, u donjem TRGOVINA, NJIVE,delu, između porodica Totorejei Pižini. Kovačka radnja bila je VINOGRADIna uglu ulice, do mosta kojimse nastavljalo do grobljanske Tasa Srednjodelac imaćekapije, a desno skretalo uz reku trojicu sinova, Milana, BogosavaOdžinku. Kasnije je tu bila kuća i Dušana. Zahvaljujući ušteđevinii ćerana (radionica za pravljenje koju je Tasa za njih čuvao, odrekliužadi) Pere Belajke, poznatog su se teškog kovačkog zanata i krenuli da se bave trgovinom.Ljubica i Milan RistićSrednjodelci 426

Kako su ekonomski jačali, je trgovački dar, umešnost dakupovali su zemlju u okolini zarađuje. Znao je da zemlja hraniVranja i sadili bašte i formirali čoveka, pa je kupio dovoljno zavinograde. njegovu brojnu porodicu. Do većih para, koje bi omogućile Bogosav, trgovac, imao je školovanje dece i kvalitetniji život,radnju i dosta zemlje, pa je dobro znao je da se dolazi učešćem uprihodovao i živeo nenametljivo unosnim poslovima.sa suprugom Stanislavom. Sanjom je u braku izrodio dve ćerke, Rodio se 1877. godine, aMilku, koja je mlada umrla od oženio 1900. Ljubicom, po majci,tuberkuloze, i Stanislavu (Cale), iz familije Goločevci. Ona je bilakoja je ponela ime po majci. unuka Riste Goločevca.Stanislava je nastavila da živi uBeogradu. „Otac joj je bio poznati srpski komita iz Velesa Dimitrije (Dime), Dušan je, kao i Milan, bio koji se, takođe, prezivao Ristić.mobilisan u balkanskim ratovima i Nakon jedne borbe sa TurcimaPrvom svetskom. Poginuo je 1914. njihov odred je pretrpeo gubitkegodine na Ceru. i morao je da beži sa bratom. On je stigao u Vranje, a njegov Milan Ristić, čuveni Mile Pile, brat je pobegao u Bugarsku. Pozaštitni je lik porodice, jedna od dolasku u Vranje krenuo je da semarkantnih figura ne samo u bavi trgovinom. Sa bratom se višeporodici nego i u Vranju i šire. nikad nije sreo. Koincidencija jeNjegov život i život pojedinih da je bratovljeva ćerka došla izčlanova porodice obeležiće Bugarske u okupirano Vranje kaodruštveno, ekonomski i istorijski bugarska učiteljica i tada potražilavaroš Vranje između dva svetska da vidi i upozna rođake“ – kazujerata i za vreme Drugog svetskog Rastko Ristić (96), sin Milanov.rata. Mile Pile je, zbog platonskeljubavi sa Lenkom iz gornjeg dela NOSILAC ALABANSKEvaroši, ušao u pesmu „Otvorimi, belo Lenče, vratanca“, koja je SPOMENICEpostala narodno muzičko blagoSrbije. Mile Pile je od prihoda od trgovine kupio kuću sa velikimMILE PILE dvorištem 1908. godine u istom sokaku, između kuća poznatih Ko je bio Milan Ristić, Mile vranjskih porodica BarbačikiPile? Od rane mladosti pokazivao i Manasijevići. Kasnije je u 427 Stare vranjske porodice

produžetku od kuće porodice jednu sa kolonijalnom robom,Barbačiki napravio kuću za ćerku a drugu sa tekstilnom. Bile su uPersu. današnjem centru grada, između dva rata, na samom uglu gde se Milana su zahvatili nadolazeći skretalo za Gradsku crkvu, doratovi, otišao je od kuće 1912. radnje poznatog trgovca Simegodine, a vratio se 1918. Prošao Avramovića.je Albaniju i nosilac je Alabanskespomenice. Kao trupni narednik PRVA TEKSTILNAbio je intendant u 1. pešadijskompuku, koji je zvanično formiran INDUSTRIJA U VRANJU1897. godine. Milan je naraspolaganju imao preko 100 Iako su radnje solidno radile,para volova i sa svojom jedinicom to nije zadovoljavalo Mileta Pileta.išao za vojskom koja je morala Pratio je ekonomska dešavanjabiti uredno snabdevena, posebno u Evropi, naročito u Nemačkoj,prilikom proboja Solunskog i zanteresovao se za tekstilnufronta. industriju. Godine 1925, na njegovu inicijativu, osnovaće se Po povratku u oslobođeno Prva tekstilna industrija u VranjuVranje nastavio je da se bavi pod nazivom: „Ristić, Dimitrijevićtrgovinom. Imao je dve radnje, i drug“.Tkači fabrike „Ristić, Dimitrijević i drug“ 1926. godineSrednjodelci 428

Kuća u kojoj je bila smeštena prva fabrika tekstila u Vranju Naime, „u 1925. godini najmodernije i najjeftinije. Sudružuju se trojica Vranjanaca. mašinama, a bez svog kapitala,Milan Ristić, zvani Mile Pile, došao je u Vranje i Čeh Veclavtrgovac Zafir Dimitrijević, zvani Hajsman, koji je kao stručno liceMagariče, i Ljubomir Cigarčić, imao da se brine o montiranju iterzija, stvaraju kapital od 800.000 ispravnom radu kupljenih razboja.ondašnjih dinara putem zaduženja On je u prvoj vranjskoj tekstilnojkod privatne Vranjske privredne fabrici postao četvrti ortak, ubanke Jovana Stojkovića, svemu jednak s prvom trojicomzvanog Lukovac, rentijera, pa ortaka.u Nemačkoj i Čehoslovačkojkupuju šest razboja za tkanje Na razbojima je radila muškašalova, amerikana, aladže, radna snaga. Ceo mašinski strojmaterije, slamarice, zable i drugih bio je postavljen u crkvenoj kafanimaterjala. – južno na nekih 40-50 metara. Crkvena kafana, u kojoj je nekadaSREDNJODELCI I ORTAK bila kafana ‘Makedonija’ nalazila se u glavnoj ulici. U dvorištuČEH kafane bio je smešten pomoćni materijal. Kafana je imala i soba Čehoslovačka i nemačka za noćivanje, koje su poslužile zaindustrija u to vreme bile su administraciju i knjigovodstvo. 429 Stare vranjske porodice

U zaostalom Vranju građani Dzaka Magariče. Iz fabrike sesu mašine prve fabrike primili povukao nakon što je videokao senzaciju. Svuda se samo o konkurs za dodelu sredstava odtome pričalo. U ovoj fabrici na strane Vranjske kreditne banke urazbojima radilo je šest radnika vlasništvu Tase Stajića, za uvoz-koji su imali nadnice 25 ondašnjih izvoz monopolske robe: soli,dinara. Na tri razboja tkani su duvana i šibica. Konkurisao je išalovi, a na tri amerikan, aladža, dobio sredstva za zakup uvozamaterija, slamarice i drugo. morske soli iz Grčke na pet godina. Bio je glavni distributer Sve radnice, koje su u to za južni deo Vardarske banovine,vreme imale štrikaće mašine, bile a sedište mu je bilo u Đevđeliji,su pozvane da se pridruže prvoj gde je bio mlin za mlevenjetekstilnoj fabrici, da stupe na krupne soli. Milan je bio glavniposao i da sa sobom donesu svoje rukovodilac posla i morsku so ještrikaće mašine. Među njima: distribuirao na veliko, železničkimKatarina Ilić, Stana Garejka, vagonima.Slavka Stošić, Nada Kalčina, OlgaPalanzina, Zora Ristić, Teodora „Zbog obima posla i stalnogCvetković, Vuka Ilić i druge“, piše odsustva, trgovačke radnje uo ovoj fabrici u lokalnom listu Vranju je likvidirao. Tekstilna“Vranjski glasnik” u broju od 18. je još neko vreme radila, aaprila 1926. godine. kolonijalnu je odmah prepustio svom radniku, nekom Urošu. Tako „Pamtim kao danas fabriku i je bilo sve do 1935. godine, kadaposebno Čeha Veclava. Bio sam je istekao zakup. Odlučio se dadete, mnogo me je čuvao, davao promeni posao. Zbog stečenogmi bombone i vozio na ogromnoj ugleda u poslu, dobio je mestopegli“, kazuje Rastko. carinskog posrednika za uvoz- izvoz stoke iz Srbije u Grčku. Na Glavni distributer morske soli tom poslu se zadržao do 1937.za južni deo Vardarske banovine godine, kada prelazi na mesto državnog upravnika otkupne Mile Pile, nemirnog duha, nije stanice „Diras“ u Slankamenu, kojase zadovoljavao samo tekstilnom se bavila otkupom žita za državnefabrikom. „Mesto ga nije držalo“, rezerve. Tu je radio do početkakako se govorilo, hteo je uvek rata, kada se vratio u Vranje“,„više i bolje“. Zato je i napustio kazuje devedesetšestogodišnjifabriku i izašao sa udelom iz nje Rastko.1929. godine. Od tada glavnije bio Zafir Dimitrijević zvaniSrednjodelci 430

PREKOR BUGARSKOG komanadant, sa sedištem u obližnjem selu Ristovcu.OFICIRA „Jednom je jedan bugarski Rat je u Vranju sa porodicom oficir svratio u bife, ranjen u rukuproveo delimično bezbedno. i rekao mu: ‘Ovo je uspomenaDržao je bife, na početku današnje od tvog sina’. Znao je da se neštoBeogradske ulice, do lokala sprema… i 1944. godine odvedenJežinih i Koldžija. Živelo se od je u internaciju, u Bugarsku, uvinograda i njiva, koji su i pre Tervel, u oblasti Dobrudža. Sarata donosile prihode. Imao je tri njim su bila i njegova deca Zora,vinograda, na Šapranačkom ridu, Persa i Ljubinko. Nisu bili uu bunuševačkom ataru na mestu logoru, već ‘slobodnjaci’. Nakonzvanom Češmiče i u Donjem izvesnog vremena vratili su su se“,Asanbairu, livade u selima Rataju, priča Rastko.Aleksandrovcu i Ribincu i šumenegde preko Morave. POLA GRADA NA Bugari su sa podozrenjem SAHRANIgledali na njega, jer mu je jedanod sinova, Žarko, bio četnički Nakon rata, nosio je beleg bola u srcu poginulog u ratu sinaPersa i Zora Žarka, ponosa porodice. Umro je 29. novembra 1960. godine i sahranjen je na Šapranačkom groblju, u blizini Crkve sv. Petke. „Pola Vranja je došlo da ga isprati na večni put, toliko je bio poštovan i uvažavan. Opelo je držalo šest popova, među kojima i stari pop Milan, kao njegov prijatelj i saborac iz Velikog rata“, navodi Rastko. Kuće u kojima su živeli prodali su potomci, koji uglavnom žive u Beogradu. U braku sa Ljubicom imao je devetoro dece, od kojih je sedmoro ostalo u životu: tri ćerke i četiri sina. 431 Stare vranjske porodice

Persa je bila udata zaBlažu Raičevića, predratnogjugoslovenskog oficira, koji je pozavršetku Drugog svetskog ratai dolaska iz zarobljeništva radiokao službenik u nekoj javnojustanovi. Sa njim u braku imala jesinove Žarka i Miroslava. Žarkoi Miroslav su otišli u Beograd.Miroslav Kanja je upamćen kaojedan od najboljih košarkašaVranja svih vremena. Igrao je zaKK Jug.JEDAN SRBIN ZA DESET VeraNEMACA Bio je bogati farmer, a imao je lepe hobije, bavio se filatelijom i Zora je bila udata za Stanka fotografijom. Njegove fotografijeSrbinca. Stanko je kao odličan su obišle svet. Nisu imali dece, ađak, prepoznat od strane državnih toliko ga je volela da je njegoveprosvetnih organa i poslat u zemne ostatke prenela u Vranje iFrancusku 1917. godine, gde je sahranila na Šapranačkom groblju,potom završio ekonomiju. Prema gde je kasnije i ona sahranjena.kazivanju potomaka, bio je rentijeri od toga su živeli. U braku su SIN NE ŽELI OČEVIMimali ćerku Svetlanu i sina Stojana. PUTEM Vera je bila levičar, za vreme Aleksandar je bio najstarijirata uhapšena je i poslata u logor Milanov sin, prvenac, rođenna Banjici. Kao levičar, pripadala 1902. godine. Milan je u njemuje partizanskom pokretu. Spasila video svog zamenika u trgovinise sigurne smrti zahvaljujući i potom u fabrici tekstila. Poslaorazmeni zarobljenika, po principujedan Srbin za deset Nemaca.U logoru se zaljubila u JevrejinaSamuela Mešulama, koji se,takođe, spasio iz logora. Poslerata se udala za njega i otišla sanjim 1948. godine u Jerusalim,gde je živela do njegove smrti.Srednjodelci 432

ga je na Trgovačku akademiju u je sa uspehom i uoči rata kaoBečkereku (Zrenjaninu) i Subotici, potporučnik dobija službu u 28.koju je završio. Nameravao je pešadijskom puku u Velesu. Tuda ga pošalje u Čehoslovačku, ga je rat zatekao, a Nemci su gana usavršavanje za tekstilnu zarobili.industriju, ali Aleksandra nijeinteresovala trgovina, niti rad u KOMANDANTtekstilnoj fabrici. RISTOVAČKE ČETNIČKE BRIGADE Više je voleo siguran i mirandržavni posao, naročito kada se „Odmah sam, po nalogu oca,oženio prelepom Valentinom krenuo za njim da ga tražim i(Valjom). Valentina je bila išao sam sve do bugarskog gradaćerka carskog ruskog oficira Ruse, na krajnjem severu, aliŠapošnjikova, sa Vladikavkaza, nisam dobio nikakve podatke. Tekkoji se nastanio u Vranju. Imala kasnije, kada smo dobili dozvoluje 17 godina kada su se zaljubili za slanje paketa, saznali smo dajedno u drugo i zakleli na večnuljubav. Žarko Milan je ispunio sinovljevu je u Nirnbergu, u zarobljeništvu.želju, omogućio mu je da službuje Vodio se kao srpski zarobljenik,u Bitolju, Skoplju, Nišu, Zenici a pošto je Veles bio tada podi Požarevacu, gde se, na kraju, Bugarskom – oslobođen je.skrasio sa porodicom. U braku saValjom izrodili su sina Milana i Vratio se iste 1941. godine ićerke Olgu i Tatjanu. odmah ilegalno uključio u rad ravnogorskog pokreta. Određen Odustajanje Aleksandra da je da organizuje vojnu jedinicuga zameni u poslu, ubrzalo je i stacionira se preko Morave, uMilanovu odluku da digne ruke selu Buštranju. Išao je da agitujeod trgovine i radnji i da izađe iz po selima, imamo je velikiortakluka iz testilne fabrike. autoritet i brzo je uradio svoj posao. Organizovao je Ristovačku Žarko Ristić rođen je 1919. četničku brigadu, koja je prvo bilagodine i u njemu je Milan u sastavu Južnomoravskog, paprepoznao budućeg kraljevog potom Vardarskog korpusa. Bio jeoficira i nije se prevario. Nakon komandant brigade.završene gimanazije u Vranju,1937. godine odlazi na Vojnuakademiju u Beogradu. Završava 433 Stare vranjske porodice

Na tom prostoru imala je Duhove 1944. Kivni na kraljamalo borbi sa Bugarima, tako i vladu, ali najviše na Engleze,da je sve vreme rata to bila koje su smatrali za glavne krivceslobodna teritorija. Kao školovan njihovog trenutnog stanja, jošmlad oficir držao je do vojničke uvek su se nadali u povoljandiscipline i časti, pa je brzo stekao ishod“, kaže Rastko.veliku popularnost u čitavomkraju. Narod ga je voleo. Drugi i poslednji put ga je video u jednom selu u okolini Kraj rata bio je bolan za njega Varvarina.i njegove brojne četnike. Te 1944.godine bili su veliki lomovi u „Spremali su se da krenu putzemlji. Partizanski komandant, manastira Kalenić kod Rekovca,Vranjanac Jovan Stošić Bokčan, videli smo se 11. oktobra 1944.me je zvao i poručio da pitam godine. Bilo je oko 10.000 četnika.Žarka da pređe kod njih, da će Rekao mi je da ne zna gde idu jerdobiti oficirski čin, jer su ga se kreću po etapama koje određujeveoma cenili kao školovanog i Vrhovni štab“, navodi Rastko.stručnog, ali i visoko moralnog.Nisu imali školovanog kadra, pa Kasnije je saznao od jednogsu želeli da ga dovedu u svoje nepoznatog čoveka, koga je u uredove. Naravno, nije pristao, beogradsku kafanu „Dušanovza njega je postojala samo jedna grad“ doveo Vranjanac Draganvojska, Jugoslovenska vojska u Kostić Cvrcko, da je Žarko saOtadžbini pod vođstvom đenerala vojskom krenuo preko Bjeljine uDragoljuba Draže Mihailovića“, Bosnu.priča Rastko. „Imali su dogovor sa ustašamaGROB MU SE NE ZNA da ih propuste i štite, ali su ih izdali i mučki napali i tu je bilo U maju je doneta odluka o velike pogibije. On je krenuopovlačenju četnika iz vranjskog prema Neretvi i na prelazu reke jekraja u središnju Srbiju i potom u poginuo od partizana. PresekaoBosnu. Komandant Žarko poveo ga je mitraljeski rafal. Njegovije u neizvesnost oko 600 četnika. borci su uspeli da ga prebace mrtvog preko reke i u nekoj „Prvi put sam ga video u selu steni, u šupljini sahrane. ŠupljinuBratmilovce kod Leskovca, gde su prekrili velikom kamenomje bio sa vojskom. Bilo je to za pločom. Nikad nismo našli mesto gde je sahranjen“, kazuje Rastko.Srednjodelci 434

SIMPATIZER najvećih Srba, jer je, žrtvujućiRAVNOGORACA, čast i slavu, spasio srpski narodPRISTALICA od opšte pogibije. Pri JVO DražeDAVIDOVIĆEVIH Mihailovića postojao je i radničkiDEMOKRATA pokret NARAP (Nacionalni radnički pokret), koji je vodio Rastko Ristić rođen je 1921. brigu o socijalnoj politici.godine i u Vranju je živeo do Inicijator i osnivač pokreta, sapočetka rata 1941, kada prelazi u grupom saradnika, pri VrhovnomParaćin. štabu bio je Ljuba Mitić, bivši komunista – između dva rata. „Pobegao sam iz Vranja U toku rata uključio sam seod Bugara, Paraćin je bio pod u omladinski deo pokreta privlašću đenerala Milana Nedića. NARAP-u. Učestvovao sam uŽiveo sam tamo, bio simpatizer štampanju i distrubuciji novinaravnogoraca, a politički pristalica „Radnička zastava“, koju suDavidovićevih demokrata. Za izdavali ravnogorci. Kasnije sammene je Milan Nedić jedan od bio i član redakcije. Štampali smo je u štampariji „Čika Žikišona“.Rastko U junu 1944. godine, nas četvorica iz Paraćina, po naređenju, otišli smo u šumu, u blizini Kosjerića, u sela Gubin Do i Ribaševini, u podnožju Jelove gore, gde je bila jedinica i redakcija novina. Veza nam je bila Nedićeva Srpska zajednica rada (SZR), koja je imala kancelarije u Paraćinu. Bilo nas je u omladinskoj sekciji 12, osam radnika i četiri intelektualca. Određeni smo za propagandu ranogorskog pokreta, a protiv komunista. Vreme nam nije išalo na ruku, komunisti su prodirali u Srbiju zahvaljujuću podršci Engleza i sovjeta. Vratio sam se u Paraćin. Sreća pa niko nije znao 435 Stare vranjske porodice

gde sam bio, inače, kasnije bi me Ljubinko Ristić rođen je 1926.likvidirali“, priča Rastko. godine. Malu maturu je završio u Vranju, a nakon bugarskeMATEMATIKA UMESTO okupacije nije išao u školu. Nastavio je školu po oslobođenjuPRAVA i posle velike mature upisao Elektrotehnički fakultet, koji U Paraćinu je živeo do 1957. je sa uspehom završio. Radiogodine. Potom u Beogradu, u je Mostaru u fabrici avionaŽelezniku. Kao mlad čovek prvo „Soko“, a po specijalizaciji zaje apsolvirao prava, pa napustio radare u Engleskoj zaposlio sestudije, upisao Matematički u gigantu mašinske industrijefakultet, završio ga i u penziju „Ivo Lola Ribar“ u Železniku.otišao kao profesor matematike. Sa suprugom Mirom, ćerkom poznatog Vranjanaca Tihomira „Batalio sam prava jer sam Stošića zvanog Tile Šofer, imaoznao da kao neko ko potiče iz je sina Vladana, anesteziologa učetničke porodice neće moći Beogradu.da napreduje, da bude, recimo,advokat. Drugo, nisam biospreman na bilo kakvu saradnju sanjima“, ističe Rastko.Belo Lenče, prva s desnaSrednjodelci 436

OTVORI MI, BELO LENČE, celo Vranje i oboje su ‘stavljeni u pesmu’.VRATANCA Ljubav mladih nije poštovana. Bili„Otvori mi belo Lenče vratanca, su različitog socijalnog porekla.vratanca / sa tvojata desna, bela Mile bogat, Lenče siromašna.ručica. / Da ti vidam, belo Lenče, Lenče se udala za terziju Kostu,ustanca, ustanca! / Ne mogu ti, sa kojim se odselila u Beograd. UPile Mile, da stanem, ustanem. Vranju su ga zvali ‘mali Kostica’./ Majka mi je sela, Mile, / Na Jelena Stamenković (Belo Lenče)fustan, na fustan“. tragično je skončala svoj život. Poginula je prilikom nemačkogTo je deo pesme koju u trećem činu bombardovanja Beograda 6.peva Koštana u istoimenoj drami aprila 1941. godine.znamenitog Bore Stankovića. Milan Ristić oženio je Ljubicu,O poreklu pesme profesor lepu devojku iz čuvene vranjskeZlatanović u svom delu »Narodno porodice, po majci – Goločevci. Biopesništvo južne Srbije«, iz 1982. je pažljiv prema njoj, tepao joj je:godine, baratajući istinitim ‘moj karanfile’.podacima, piše: „JelenaStamenković (belo Lenče) i Milan Ali, belo Lenče i pesma ostaleRistić (Mile Pile) rođeni su u su u srcu. Ljubica je to znala iVranju, u drugoj polovini 19. veka. bila bolesno ljubomorna. Kada bi na nekom veselju čula pesmu,Do ove platonske ljubavi je došlo odlazila je odmah kući.“sredinom poslednje decenije 19.veka. Mile Pile je, jašući konja Pričaju očevici da se prilikombelca, prolazio pored Jelenine kuće sahrane Milana Tasića, 1960.u Gornjoj čaršiji i odlazio da obiđe godine, desila čudna slučajnost.svoje imanje. Nju, čuvenu ‘ne toliko Naime, kada je kovčeg sapo svojoj lepoti koliko po svojoj pokojnikom trebalo da uđe nabelini’, viđao je na kapidžiku. glavnu portu Šapranačkog groblja,Tako su se upoznali i počeli sve sa desne strane, iz bočne ulice,češće da razgovaraju. Otac i mati naišli su svatovi sa muzikom.opominjali su kćer i zabranjivali Odjekivala je pesma: „Ovori mi,joj da izlazi često na sokak. belo Lenče, vratanca…“ Svi suMeđutim, ljubav je bila moćna zastali. Mnogi su krenuli spontanoi snažna kao strujanje života u da plaču. Kako li je tek biloproleće. Za nju je ubrzo saznalo Ljubici? 437 Stare vranjske porodice



Srbinci (Jovanovići) –Opasna menicaZafir je morao, kao potpisnik, da vrati dug od 50.000 tadašnjih dinarasa Kalčićeve menice. Dug je bio taman toliki da su morale da seprodaju čuvene njive Zafirke u Suvom Dolu, Korbevcu, Kumarevu Familija Srbinci oduvek je vremenima i raznim ratovovimaživela u Panađurištu, kraju koji se tokom 18. veka u vranjskom kraju.od kasarne, vašarišta i Pukinogmlina spuštao Gradskom rekom Od predaka u familiji sedo donje pijace, kod Bujkovskog najstariji pamti Stefan Jovanović.mosta. Imao je sina Jovana Stefanovića, koji se rodio u Vranju između Jovanovići se smatraju jednom 1820. i 1825. godine, u starojod najstarijih vranjskih familija. kući pored Vranjske reke, blizuNema pouzdanih podataka kada Mačkine česme. Jovan je biose doselila u Vranje, ali po onome šuster i ženio se dva puta. Sašto se zna, daleki preci ove familije prvom ženom imao je sinasu opstali uprkos turbulentnim Zafira i ćerku Stojnu. Sa drugomProfesor Toma Z. Jovanović sa suprugom Danicom i sinomPredragom 439 Stare vranjske porodice

ženom, Mitrom, imao je sina SRBINCI – POREKLOPetra. Potomci koje je izrodio sa NADIMKAprvom ženom su poneli prezimeJovanović i nadimak Srbinci, a od “Zafir Jovanović rodio sedruge žene prezime Stefanović. 1854. godine i živeo sa suprugomZafir Jovanović Srbinac sa suprugom Stojankom i decomSrbinci (Jovanovići) 440

Stojankom (Tanka) u delu dinara sa Kalčićeve menice. Dugdanašnje Gračaničke ulice. je bio taman toliki da su moralePrek i prgav po prirodi često je da se prodaju čuvene njivekonjem prolazio krajem i već Zafirke u Suvom Dolu, Korbevcu,kod raskrsnice u blizini Pukinog Kumarevu“, priča Predrag.mlina nastala bi bežanija turskedece. ‘A, Turci! A, vuci! Dom, SUKOB OCA I SINAbre!’ Bežali su preko reke gdesu bile njihove kuće, a Zafir Zafir i pored prodaje njivaje zbog svog ‘srbovanja’ dobio nije propao. Ostale su radnje,nadimak Srbinče, koji je kasnije vinogradi. Kao napredan čovekprešlo u Srbinac”, kazuje Predrag osetio je da je najveće bogatstvoJovanović Srbinac. ulagati u decu. Po drugoj verziji, kao dečak Sa suprugom Stojankom imalibio je vrlo nestašan i stalno se su sinove Mitu i Tomu, i ćerketukao sa turskom decom, pa su Stanu, Vasku, Kosaru, Stanislavumu komšije zbog toga nadenule i Zoru. Odlučio je da školuje sinanadimak Srbinac. Tomu, koji se pokazao kao bistar i uman dečak. Umro je 1937. “Zafir je bio sposoban trgovac, godine.imao je u Panađurištu dve radnjei kafanu. Zarađeni novac ulagao Zafir je imao 21 godinu kadaje u kupovinu njiva i vinograda. mu se otac, nakon smrti supruge,Ogromni vinogradi u Drenjaku, po drugi put oženio. Žestokopored Morave, i u Panađurištu se protivio ženidbi oca. Izmeđudavali su bogat rod. Zafir je nakon oca i sina tada je nastao sukobodlaska Turaka iz Vranja kupio i oni su se trajno razišli. Poslekuću i imanje preko puta Mačkine Jovanove smrti, Mitra se preudalačesme, s druge strane reke. Prvi za nekog vranjskog rabadžiju ikomšija bio je njegov pobratim dovela ga u svoju kuću u današnjojKosta Kalčić, kome je dao deo Gračaničkoj ulici. Kuću su kupiliplaca da sagradi veliki podrum njena braća od nekog Abedina,za smeštaj kaca i buradi. Kalčić je Turčina iz Vranja, i poklonili jojimao veći broj vinograda, koje je jer je ostala udovica. U toj kući je,filoksera, početkom dvadesetog nakon smrti svog drugog supruga,veka, potpuno uništila. Zapao je u ostala da živi sa sinom Petrom.veliku finansijsku krizu. Pobratim Umrla je u Vranju, u bolniciZafir morao je, kao potpisnik, doktora Kopše”, navode potomci.da vrati dug od 50.000 tadašnjih 441 Stare vranjske porodice

STUDENT FIZIKE I VOJNIK i stići u Valonu. Po njegovom kazivanju, preživeo je zahvaljujućiU TRI RATA tome što mu je ranac bio pun čokolada. Svakog dana pojeo bi Toma Z. Jovanović se rodio dva parčeta i to je bilo dovoljno.1891. godine. Prvi i drugi razred Iz Valone, bolestan, prebačenGimnazije završio je u Beogradu, je u Bizertu. Izlečen, iz Bizertestanujući kod tetke. Vratio se je upućen u Italiju da završiu Vranje, gde je završio malu studije, ali se razboleo od španskematruru, a onda i peti, šesti groznice. Zahvaljujući gazdarici,i sedmi razred. Osmi razred gde je stanovao, preživeo je.Gimnazije završio je u Nišu. Po Oporavljen, vratio se u Solun izavršetku Gimnazije studiraće priključio vojci.fizičku hemiju u Beogradu, gde ćega zateći ratovi. Nakon što je Solunski front stabilizovan, Tomu i ostale U Prvom i Drugom studente srpska vlada je poslalabalkanskom ratu učestvovaće kao u Francusku na studije. U Parizudobrovoljac, a u Prvom svetskom Toma će studirati zajedno sa,ratu biće kaplar. Sa srpskom kasnije poznatim naučnicima,vojskom preći će Albaniju peške Pjerom Kirijem i Pavlom Savićem. Kraj rata Toma Srbinac dočekaćeKapetan Toma Z. Jovanović kao apsolvent na fakultetu fizičke hemije. Na molbu srpske vlade, zbog nedostatka kadrova, vratiće se u zemlju i odmah staviti u službu profesora Gimnazije, godinu dana u Paraćinu, a od 1923. biće profesor fizike i hemije u Vranju. UČEŠĆE U JAVNOM ŽIVOTU Iz balkanskih i Prvog svetskog rata poneće niz odlikovanja, među kojima su najznačajniji Albanska spomenica i Karađorđeva zvezda sa mačevima.Srbinci (Jovanovići) 442

Kao profesor Gimnazije, otadžbini priložio i svoj privatniizmeđu dva svetska rata, aktivno auto, koji će nakon kapitulacijeće učestvovati u društvenom Jugoslavije, negde kod Sarajeva, odživotu Vranja. Biće u upravnim besa razbiti u delove.odborima Građanske kasine iVranjske okružne zanatlijske U RUKAMA SS-OVACAuprave. Bio je aktivan uorganizovanju balova, raznih U Sarajevu su izbeglimatinea, dobrotvornih priredbi. zarobljavanje od strane Nemaca i muslimanske pete kolone. Gledali Toma Srbinac u braku sa su kako srpski oficiri, pukovnici,Danicom, rođenom u Zemunu, majori, kapetani plaču dok imimaće sina Predraga. kidaju epolete sa ramena, lično naoružanje bacaju na gomilu i Drugi svetski rat dočekaće guraju ih u stočne vagone, koji sukao rezervni kapetan. Mobilisan ih vozili u zarobljeništvo.je zajedno sa kumom TiletomŠoferom. Otišli su u Strumicu, a Uspeli su da izbegnu naoružaniodatle sa ratnom jedinicom stigli domaće neprijatelje i prekodo Sarajeva. Tile Šofer je za službu planina krenu prema Višegradu,Toma, (donji red, treći s leva) u Zanatlijskoj upravi 443 Stare vranjske porodice

kako bi se domogli Srbije. Negde do kraja 1941. godine i početkomblizu Drine naleteli su na Nemce. 1942. godine vratio se u Vranje. ZaMeđu njima je bio jedan koji je kratak boravak u logoru pobrinulagovorio srpski i koji ih je upozorio se majka Tanka. Napisala je molbuda iza njih idu specijalne SS u kojoj je Toma predstavljen kaojedinice. “Ako vam pronađu moravski Bugarin i to preko svojihoružje, oprostite se od života”, veza poslala na “odgovarajuće”rekao je. Toma i Tile pištolje su mesto u Beogradu. Na molbu jebacili u potok. odgovoreno pozitivno i Toma je pušten kući. Taman kad su se spremalida pređu Drinu naleteli su na U logoru je dobijao od kućeesesovce. Naredili su im da čokolade, koje je delio mladimotvore drvene vojničke sanduke zarobljenicima govoreći: “Jedite,radi pretresa. Na dnu Tominog deco, po malo, to će vas spasti.sanduka bio je pištolj “valter”. Meni ne treba, i ovako mi je 50Majka Tanka prilikom spremanja godina”. Iz logora se, u Vranje,stavila je pištolj u sanduk, “da mu vratio sa 38 kilograma.se nađe”. Tomu Srbinca, sa ostalim Esesovac, videvši pištolj, skočio uglednim Vranjancima, Bugari ćeje, uzeo ga i uperio Tomi u čelo. internirati u krajem 1943. godine,Sekunde su odlučivale o životu. gde će se zadržati do leta 1944.Tile Šofer je mahinalno skočio, godine. Po dolasku iz Pirina, auhvatio Nemca za ruku i srenuo nakon oslobođenja Vranja, bićeje od Tominog čela. Počeo je da mu naloženo od narodnih vlastiviče na nemačkom: “Ne, ne, nije da organizuje početak nastave unjegovo! To je sanduk generala, Gimnaziji.a on mora da ga odnese njegovojženi!” Esesovci su poverovali. U PRVI POSLERATNIsanduku je bila gomila čokolada inajkvalitetnijeg veša, što su imućni DIREKTOR GIMNAZIJESrbinci spremili svom sinu. Postavljen je za v. d. direktoraPOVRATAK IZ OSNABRIKA Gimnazije. Sa njime će raditi Vladimir Josifović, profesor, Toma je uhapšen i preko izaslanik Ministarstva prosvete,Srbije i Rumunije odveden u Nada Đorđević, profesor srpskogzarobljeništvo, u Osnabrik, u jezika, Jelena Mihailović, profesorNemačkoj. U zarobljeništvu je bio francuskog jezika, Anđelija Protić, profesor istorije, RadmilaSrbinci (Jovanovići) 444

Stojanović, profesor zemljopisa, Toma Z. Jovanović, direktorBorivoje Stamenković, profesor Gimnazije i profesormatematike i drugi. stanare. Izvršitelj useljavanja stanara biće Dušan Stajić. “Kada Toma Z. Jovanović biće v. d. bi se pojavio na vratima, majci bidirektor do 23. oktobra 1945. noge klecnule. ‘Evo ga ide, šta ligodine, kada će na inicijativu sada hoće?’ – govorila je majka“,Dušana Devedžića, referenta priča Predrag.Prosvetnog odeljenja Okružnognarodnog odbora, za direktora “Stanari” su u kući bili do 1962.Gimnazije biti postavljen, godine.po partijskoj liniji, BoškoBabović. Razlog je bio da se više Toma Srbinac, uglednipažnje usmeri na proučavanje profesor Gimnazije, nakon rata iNarodnooslobodilačke borbe dolaska komunista nije prestajaoi na pravilno oblikovanje da slavi sv. Nikolu.marksističkog pogleda na svet kodgimnazijalaca. Toma Jovanović Imao je običaj da pozoveSrbinac, kao potomak trgovačke učenike, koji su na slavi služili,porodice, smetao je. Postavljen je a među njima pozvao je i jednuza nastavnika predavača i pored učenicu koja je bila član SKOJ-a.dopisa iz Ministarstva prosvete Htela je da izbegne, govoreći kakoda mu se prizna zvanje profesora.Sekretar škole, Miletić, svesno iline, dopis nije sproveo u delo.NAJEZDA „UGLEDNIH“DRUGOVA Odmah po oslobođenju Vranjaod Bugara kuća familije Srbincidobiće česte goste. Izvršiće sepregled stvari i sve ono što jevišak biće odneto. Zafir to nijedočekao. Umro je 1937. godine.“Buržujske” stvari završiće ustanovima “uglednih” drugova.Nakon donošenja Zakona onacionalizaciji, Tomina kuća,koja je imala četiri sobe, dobiće 445 Stare vranjske porodice

nema odgovarajuću haljinu da “Je li, bre, ti, znaš li da on nijeobuče. “Obuci onu zelenu haljinu, gospodin Toma, već drug Toma?”ona ti prelepo stoji“, rekao je – zapenio je, glasno vičući,profesor. „Nemoj da se bojiš, doći jedan od drugova profesora. “Zaće i profesori komunisti!” mene on će uvek biti gospodin profesor”, uzvratio je učenikNIKO NIJE MOGAO DA Jovanović.ODBIJE NJEGOV POZIV POGREB GOSPODINA “Uveče na slavu oko 22 sata PROFESORAdošli su i oni. Poslužavnik jezaigrao u rukama. Profesor Toma Toma Z. Jovanović Srbinacse nasmešio i laknulo mi je. Imao umro je 1962. godine, u 71.je takav autoritet da niko od godini života. Na sahrani nijekolega i učenika nije mogao da bilo tadašnjih učenika Gimnazije.odbije njegov poziv”, pričala je Njihovo prisustvo zabranio jekasnije pomenuta učenica. Božidar Popović, tadašnji direktor Gimnazije. Profesor Toma podržao jeučenike koji su štrajkovali 1953. Tužna povorka išla je odgodine, boreći se za svoja prava. kuće do Gradske crkve, glavnomZajedno sa njima bio je na tapetu. ulicom i pored hotela “Vranje”, paNa sednici Razrednog veća i se zaustavila pred Gimnazijom.Nastavničkog saveta, učenik Na poslednjem ispraćaju bili suČaslav Jovanović hteo je da ukaže gotovo svi njegovi bivši učenici,da profesor Toma nema nikakvu a dirljiv govor održao je jedan odkrivicu: “Gospodin Toma nije njih, Blagoje Blaško Trajković.imao nikakav uticaj na nas. On Suze i uspomene nisu moglinas je podržao tek nakon naše da sakriju. Sa scene je otišaopobune”, rekao je. gospodin profesor, jedan od retkih u posleratnoj vranjskoj Gimnaziji.Srbinci (Jovanovići) 446

Duguri - kovači nakraljevom dvoruOtvarao je kada je svanjivalo, a zatvarao po potrebi, sve dok se posaone bi završio. Njegovi čiraci često su znali da kažu: „Majstor Kole,ispade nam duša na nos!“ Spremno je odgovarao: „Čini vam se,deco! Na nos duša ispada kada dođe sudnji dan. Ovako, ne! Setitese samo jedno: juče dadosmo li reč da ćemo danas da završimorabotu?! Dadosmo, bre! A, reč je svetinja! Ako to ne utuvite u glavu,od vas majstor nikad nema da bude!“ Kovački zanat statusni je VELIKI RADNICI ILIsimbol familije Duguri. Premakazivanju današnjih potomaka, VELIKI NERADNICInjihove prve zadružne kuće bile suna prostoru iznad Gornje čaršije. Nadimak su Boškovići dobiliOsnivač familije bio je Boško, koji od Turaka. “Dugur na turskomje otvorio kovačku radnju u blizini znači ili veliki radnik ili velikikafane „Belo jagnje“, u Gornjoj neradnik. Po svoj prilici bili smočaršiji. Nasledio ga je Stojan, a sa ono prvo: čvrsti radnici!” - ističeradnjom i nadimak Dugur. Dobri Bošković Dugur, praunik Stojanov.Rodonačelnik: Kole Dugur 447 Stare vranjske porodice

Pravi Stojanov naslednik u široka kao astal, ruke kao lozovi,kovačkom zanatu bio je Nikola šake kao lopate. Mintan ne skida,Bošković, Kole Dugur. Rodio šubara na glavi, izrađena po meri,se 1870. godine. Vranjanci su malo nakrivljena, brkovi golemi,govorili: „Kole nije samo kovač, on usukani, oči kao ugrejan zejtin,je umetnik!“ njima i strelja i miluje u isti mah. Golem meraklija na sve, a ujedno Krajem 19. i početkom 20. i zadržan domaćin” - ističe Dobriveka posla za kovače i kolare je Dugur.bilo preko glave. Bilo je mnogorabadžija i rabadžijskih kola. Posao kovački nije bio nimaloNajviše iz Donjeg Vranja, Gornjeg lak. Zahtevao je snagu, ali iŠapranca i Ribinca. umeće. Kolari bi napravili kola od drveta, a onda ih je trebalo “U to vreme čekalo se u redu okivati cugovima, šarati, nameštatipred dedinom radnjom. Otvarao osovine, nabijati tulce u glavčine,je kada je svanjivalo, a zatvarao stavljati šelne…po potrebi, sve dok se posao nebi završio. Njegovi čiraci često KOVAČNICAsu znali da kažu: ‘Majstor Kole,ispade nam duša na nos!’ Spremno “Kada se ulazilo u radnju, uje odgovarao: „Čini vam se, deco! čelo je bila ozidana ložionica,Na nos duša ispada kada dođe od nepečene cigle, sa odžakom.sudnji dan. Ovako, ne! Setite Na nju su prikačivani mehovi odse samo jedno: juče dadosmo li kozje kože. Imali su pet do šestreč da ćemo danas da završimo pregrada. Na mehove su stavljanarabotu?! Dadosmo, bre! A, reč je dva lanca, koja su se vukla ručnosvetinja! Ako to ne utuvite u glavu, i pritom, razvlačeći pregrade,od vas majstor nikad nema da stvarali vazduh koji je direktnobude!’” - priča Dobri Dugur. ulazio u ložionicu. U ložionici se potpaljivao isključivo bukovSILA OD ČOVEKA ćumur. Da što pre stvori dovoljnu količinu žara i razvije veliku Nakon odvajanja od oca, Kole toplotu. Tu bi se stavljali metalniće kupiti i držati kovačku radnju delovi, dovodili do željene toploteu centru grada, gde je danas i mekoće, a onda čukom i drugimzgrada „Elektrodistribucije“. Sa alatom oblikovali na nakovnju,porodicom se skućio u naselju koji je težio oko 100 kilograma.Panađurište. Deda Kole ga je pomerao rukama kao od šale” - priča Dobri. “Bio je sila od čoveka, pravamužetina. Visok, krupan, leđaDuguri 448

uspeo, rekao je: ‘Znao sam da ćeš da naslediš zanat. Čim možeš da izedeš tepsiju banice, klanfe ćeš da savijaš kao eksere’“ - priča Dobri.Nikola (sa šeširom) i sinovi NAMAMIO VASKU U RUKEDobri i Miroslav (čuče) „DUŠMANSKE“ Kole Dugur nije ispuštao On ističe da je mnogo naučiočekić iz ruku. Najviše je radio od dede. O kovačkom zanatu, ali istandardnim, od dva i po o životu.kilograma težine, a po potrebii čekićem od 5 i 10 kilograma. “Deda je oženio VaskuTeške čekiće je koristio kada se Durinku, najlepšu devojkuvare osovine i nameštaju šine na iz komšiluka. Vaska je bilatočkove. Bile su zagrejane i moralo velika igraorka. A čukne goč uje brzo da se radi. Kole Dugur Panađuriše, a Vaska zavede kolo!je bio pravi majstor za kovačko Svi su je hteli, bogati najviše.varenje. Polutople šine ili osovine Kovači nisu bili ni bogati nibi savio alatom, ručno, a onda ih siromasi. Prvo što su drugari deduzavarivao kvarcnim peskom. pitali bilo je kako je uspeo da je prevari, a on, šeretski kao i uvek, “To je zahtevalo preciznost, odgovarao im je: ‘Muka je dok seumeće i snažne ruke. Da bi uvideo namami u ruke, a kad vidi da suda li me ima za kovača, prvo dušmanske, tad je sve gotovo!“ –mi je dao da savijam klanfe od priča Dobri.gvožđa debljine 8 mm. Kada sam On se dobro seća da mu je deda Kole govorio da dolazi vreme „kada će na kuće da padav odžaci“: “Dozvolili ste, sinko, da domaćice budu nedomaćice, radnice - neradnice, a poštene - kurve. Ako oćeš da metneš kitku poza uvo, žena mora da je domaćica. Kuća, deca, sadenje bašte, kopanje u njivu, mesenje hleb, banice, gotovenje jela – to je njeno! Kad ima mnogo, da rasporedi svuda po malka, kad nema ništa - da 449 Stare vranjske porodice

napravi svašta. To je marifet koji odgovarao: ‘Nema, bre, ni kuče dažena mora da izuči! Svi da gu jašiv, pogleda kroz vrata, ali ne marim,a grbina da vu ostane čitava!” eve pravim od drvo nogare, deca mora da jedev, makar sol i leb’“ - On pamti kada je u kovačkoj seća se Dobri.radnji bilo posla i danju i noću.Tada je u kući bilo više mesa nego PUPAK-NJIVA Ihleba. Kole Dugur u proseku jeo jedva do tri kilograma dnevno. VINOGRAD NA PRISOJUPEČENO JARE ZA RUČAK On pamti i savet deda Koletov o preživljavanju kada nastupe “Meraklija veliki, najviše je krizna vremena: „Ne samo zanat,voleo jare. Kupio bi za praznik po sinko! Čim zaradiš neku paru,nekoliko i sve bi ih ispekao. Seo bi odmah da kupiš njivu i lojze.i za ručak slistio celo, prozborivši: Njivu pored Morave, pupak da“E, sad se može”. Voleo je banice, je! A lojze u Suvom Dolu, gde jesamse. Za praznik i slavu tražio je pripek. Kad rodi, da miriše celasarmice od telećeg mlevenog mesa mahala. Podrum da je pun vinauvijene u mlad vinov list. Vinov i rakije. Da ima i za dobro i zalist se brao krajem aprila i stavljao loše. Njiva da je godižbina. Ne seju komarnik, koji je pravljen od samo pšenicu. To nije dobro, negodrveta i sitnog sita. Kada bi baba posadi mumuruz, tikve, gra, luk iVaska uzela listove i poparila ih kromid. Mumuruz ćeš da menjašvodom pre upotrebe, bili su kao da za brašno, tikvama ćeš da othraniših je tog momenta ubrala - sveži svinje, gra će da vas rani, a luk ii meki” – sa oduševljenjem nam kromid em će su lek, em će da vasDobri objašnjava. tera da pijete vodu i da budete siti“, pamti se i danas. Dobri se seća i vremena kadanije bilo posla u radnji. Naišla bi Dobri i njegova porodica ikriza, a to se odmah osećalo u danas žive u skromnoj kućici,kući, gde su starije žene uglavnom koju je nasledio od oca i dede.provodile vreme u kuhinji. Poštenje za Dugure bilo je još jedan zanat: “Deda me je stalno “Trebalo je da se prehrane slao kod Duška Tabanca po vino.onoliki Duguri - alamani! Drugari Dao bi mi kanače i rekao: ‘Idi,dedini, Mile Rastura i Kole uzmi na obraz!’ Kada bi DuškoGiga, prošli bi pored radnje i Tabanac prošao pored radnje,šalili se sa dedom: ‘Kole, odmori deda bi rekao: ‘Duško, kolikomalka, utepa se od rabotu!’ On je dugujem? Izvadi notes da seDuguri 450