Stare vranjske porodice

svojih bliskih poslovnih saradnika PETOSPRATNICA SA‘Borivoj Karić i sin’. Vlasnici i MANSARDOMglavni deoničari ove tri firmesu takođe posedovali fabriku Pored Radomira, Rista je utesta ‘Dunavka a.d.’ u Zemunu, braku sa Savkom Stajić imao jošosnovanu 1934, sa početnim jednog sina, Petra, kao i ćerkekapitalom od 500.000 dinara, kao Kosaru i Ljubinku.i kompaniju ‘Zemunska tekstilnaindustrija a.d.’, osnovanu 1940, sa Petar se do Drugog svetskogpočetnim kapitalom od 4.000.000 rata bavio trgovinom u očevimdinara. Ova poslednja je radila radnjama, a nakon rata radio jeza nemačku armiju, u skladu sa u društvenoj firmi. Sa suprugompodacima iz 1942. godine. Upravni Brankom imao je sina Ristu.odbor firme ‘Zemunska tekstilnaindustrija a. d.’ se sastojao od Radomir je radio sa ocem uljudi iz sve tri gore navedene fabrikama. Poginuo je prilikomfirme: Rista Dingarac, Borisav oslobođenja Beograda, uRistić, Petar Stojanović, Milisav oktobru 1944. godine. U braku saMilošević, Radomir Dingarac i Radmilom imao je sinove MišuDragiša Milošević.“ i Slobodana i ćerke Ljubinku i Stanislavu.Radmila i Radomir Dingarac 151 Stare vranjske porodice

Dingarci lokali preko puta hotela Evropa Kosara se udala za trgovca NARODNI NEPRIJATELJIvana Milišića. Venčanje jeobavljeno u Sabornoj crkvi 19. Godine 1943. firma „Dingaracfebruara 1933. i Stojanović“, sa adresom u Majke Jevrosime, gde je Rista i stanovao, Ristina supruga Savka umrla kažnjena je ogromnom novčanomje 2. oktobra 1920. godine, u kaznom zbog špekulacija sa nekimtridesetpetoj godini života, i industrijskim proizvodima. Tomsahranjena je u Vranju. prilikom Rista je kažnjen i sa 30 dana zatvora. Risti je 1939. godine odobrenprojekat za podizanje zgarde u Risti je nakon dolaska novevlasništvu na uglu Knez-Mihailove komunističke vlasti imovinai Zmaj-Jovine – petospratnice konfiskovana i oduzeta. Proglašensa mansardom. Drugi rat je je narodnim neprijateljem.omeo ostvarenje Ristine želje za Njegovo srce to nije moglo davelelepnom kućom. Danas je na podnese. Umro je u svom stanu,tom mestu zgrada „Progresa“, a u Majke Jevrosime. Sahranjen je upre toga je bila lepa predratna Beogradu.jednospratnica. Janča, drugi Zafirov sin, živeoDingarci 152

je u Vranju, u sokaku koji je po gimnazijalci.njegovoj familiji nazvan Dingarski.Držao je radnju za izvoz i uvoz JANČINE MUDROSTI“Dingarac i kompanija” i uspešnoposlovao. U radnji, koja je bila Janča Dingarac je upamćen kaopreko puta kafane “Evropa”, trgovac od umeća i kao trgovaciznad kafane “Šareni ‘an”, bilo koji je mnogo radio, ali i uživao.je raznovrsne robe, ali tu je bilasmeštena i njegova „Vranjska “Mora da se vodi račun odkreditna banka“, poznatija kao svaki dinar. Na mušteriju ne sme“Dingarska”. da se podvali i proda roba koja je falična ili ima neki kvar. PravCRVENI FENJER trgovac, ako prodava šibicu, kad treba da zapali cigaru, U sokaku je imao nisku kuću ima da iskoči pred radnju isa avlijom, ali je zato u Banji kupio čeka prolaznika da od njegovulokale i vilu sa sobama na spratu. zapaljenu cigaru pripali”, govorioNjegovoj vili Vranjanci su odmah je.dali ime: “Po mojoj volji” – jerje u njoj bilo ženskinja sa kojim Znao je da deli i savete, asu lako stupali u kontakt oni tadašnji mlađi Vranjanci sukoji su u džepu imali dovoljnopara. Vila Janče Dingarca, koja Janča Dingaracse i danas nalazi u Ulici kraljaPetra I Oslobodioca, zbog svojih posebno upamtili savet: “Kad sestilskih vrednosti uvršćena je u grne provali i seljak pokvari, tojgraditeljsko nasleđe Vranjske se nikako ne popravlja. Grne neBanje i predložena za primenu može da se zalepi, a seljaka možešdetaljnih konzervatorskih mera da utepaš, al` kvarnoću da muzaštite. isteraš nikako”. U Vranju se i danas Pre nego što će ući uprepričavaju anegdote iz bankarstvo, nakon završetkadingarskih lokala u kojima Velikog rata, na nagovor ocase, pored kafanske, dobijala Zafira, počeo je da prodaje, u toi usluga lepih dama. Junaci u vreme, monopolsku robu – lampeanegdotama, a naročito je bio gasarke i gas, koji je držao upopularan takav lokal u Gornjoj buradima.čaršiji, su i komandant kasarne,oficiri, direktor Gimnazije, pa i U početku, roba je neko 153 Stare vranjske porodice

vreme stajala u magacinu i Janča Đorđevića. U pravilima piše:je mislio da su napravili poslovni “Odobrio ih je ministar trgovinepromašaj, pričaju potomci. Nije i industrije Kraljevine Srba,se ništa prodavalo, ali Zafir ga je Hrvata i Slovenaca dr. Krajač, 26.mudro savetovao: “Sinko, lampe maja 1926. Osnivači banke bilina gas su novina i budućnost. Tu su: Janča Z. Dingarac, trgovac,je para. Ovako da uradiš: da odeš Zafir Čatlajac, trgovac, Radivojeu prvo najbliže selo, u Zlatokop, Z. Bogdanović, trgovac, Tomai da najsiromašnijim seljanima Ratajac, trgovac, Josif T. Vlajinac,daš besplatno lampu napunjenu trgovac, Đorđe D. Džokić,gasom. Neka im se osvetle sobe u mehandžija, Miloje Đorđević,kući. Kad vide bogati kako gori i pekar, Stojan St. Stefanović,svetli u siromaha, doći će da kupe trgovac, Velimir Damnjanović,sami, a i siromasi će lampe da bankarski činovnik, Dragutinslome, pa će ponovo da dođu”. Ristić, stolar, Boža Đ. Zdravković, bankar, svi iz Vranja.“LAMPE GASARKE IAKCIJE NA BERZI PROFIT Tako je i bilo. Po selima su U gradu se smatralo, premado tada umesto lampi i svetla tvrđenju Riste Simonovićakoristili upaljene “mušljike” (šuplje Gočobana, da je bankastabljike konoplje) ili kučinu, svojina Janče Dingarca. On uod koje se pravila užad. Tako su svojim zapisima objavljenimu mraku ulazili u kuću, u štalu, u „Vranjskom glasniku“ priše:obore… Kad su zasvetlele prve “’Izveštaj o radu 1925. godinelampe kod siromaha – nastala je Vranjske kreditne banke u Vranju’navalica i pomama za lampama štampan je 1926. za redovnui gasom. Prodaja je krenula, a VI skupštinu akcionara, koja jekapital se znatno uvećavao. Bio održana 26. februara u Vranju.je to znak da Janča otvori banku Na zadnjoj strani ovog izveštajasa akcionarima i plasira akcije na dat je pregled petogodišnjegberzi. Time će još više uvećavati rada (1921–1925), iz kojeg sebogatstvo i imetak. vidi sledeće stanje: za svaku godinu glavnica, rezerve, ulozi na “Pravila Vranjske prometne štednju i tekuće račune, zajmovibanke za kredit i štednju A. D.” po svim granama, čist dobitak iu Vranju štampana su 1926. dividenda koja se kreće od 18 dogodine u štampariji “Novi svet” 20 odsto za svaku godinu. Onaju Vranju, vlasnika VojislavaDingarci 154

ko razume i ume da čita brojke u uspešna u raznim oblastimaovom pregledu, može vrlo lako da života. Imao je sina Dragoljuba ividi ne samo stanje banke nego ćerku Smiljku, koja je do penzijei situaciju u novčarstvu Vranja bila sudija Građanskog odeljenjaovoga vremena”. Apelacionog suda u Beogradu. Banka je radila do Drugog rata Zafirova ćerka Todora, sestrauspešno, za vreme rata nije radila, Riste i Janče, udala se za Ristua nakon toga nove vlasti su je Ristića, poreznika iz vranjskelikvidirale, a imovinu konfiskovale. familije Maškovi. Imala je sina Dušana, pravnika i ćerke Danicu iPOTOMCI Draginju. Janča je u braku sa suprugom POGIBIJA UAnastasijom imao sina Božidara KUMANOVSKOJ BICIi pet kćeri: Milevu, koja je ubraku sa Radetom Bogdanovićem Arsa Dingarac, poznatiživela u Beogradu i imala sina bakalski trgovac, sa suprugomBorislava, ćerke Ivanku i Gordanu; Anuškom Topalčić, imao je sinovećerku Persidu, koja se u Vranju Tomu, Stojadina i Dušana, kao iudala za Mirka Ristića, advokata ćerke Stanislavu i Leposavu.iz familije Rakovac, i imala trićerke: Stanislavu, Soju i Miricu; Toma je kao vojnik poginuoćerku Dobrilu, koja je jedno u Prvom balkanskom ratu, uvreme živela u Vranju, a potom Kumanovskoj bici. To se vidi izu Beogradu, udala se za Nikolu “Beogradskih novina”, koje suMarkovića i imala sina Miodraga i izlazile za vreme okupacije, kadaćerku Sofiju; ćerku Ružu, živela u se 1917. godine “izvesna AnuškaVranju, potom u Beogradu, udala Dingarac, sa stanom u Milošase za oficira Predraga Milića sa Pocerca 8, požalila Crvenomkim je imala kćer Emiliju; ćerku krstu jer nije dobila ni dinara naŽivku, živela u Vranju i udala se za ime invalidnine. Naime, radi se oDragija Spasića iz familije Spasinci njenom sinu Tomi Dingarcu kojii imala sinove Tomislava i Zvonka. je poginuo u Prvom balkanskom ratu kao vojnik“. Jančin sin Božidar Dingaracoženio se Nadeždom Dodić iz Stojadin je bio studentvranjske familije Ž’kini. On se mašinstva, kada se iznenadasa porodicom posle Drugog rata razboleo i umro 1909. godine.odselio u Beograd, gde je familija Porodično stablo Arse 155 Stare vranjske porodice

Arsa i Anuška Stošić sa decom preteranu arhitektonsku iliDingarca obeležio je njegov sin istorijsku vrednost, ali to neDušan, jedan od značajnijih znači da treba da ostanu sasvimpredratnih graditelja Beograda. marginalizovane. Njegove kućeTokom svog radnog veka Dušan su bile veoma udobne, porodičneje učestvovao u 487 graditeljskih kuće u zelenilu namenjenepoduhvata, i to pretežno od srednjem staležu.“ Od značajnijih1929. do 1940. godine, dok je u javnih objekata, izveo je dogradnjuposleratnom periodu, zaključno „Državne hipotekarne banke“sa 1964, radio na svega nekoliko u Balkanskoj br. 2, zgraduobjekata. „Materinskog udruženja“ na uglu Bulevara kralja AleksandraBEOGRADSKI GRADITELJ i Karnegijeve, rekonstrukciju nekadašnjih bioskopa „Slavija“ i Kako piše na sajtu „Politikinog „Drina“, izgradnju poljoprivredno-zabavnika“ – „Inž. Dingarac industrijskih objekata za potrebeje projektovao zaista veliki PK “Belje” u Belom Manastiru,broj kuća u Beogradu, i to dve kao i izgradnju Crkve sv. Petke utrećine u saradnji sa arhitektom, Šaprancu kod Vranja, čiji je bio idok je značajan broj izveo donator.samostalno. Ove kuće nemajuDingarci 156

Rodio se kao Dušan A. Stošić u radio kao otpravnik vozova naVranju, 10. februara 1895. godine, stanici u Vranjskoj Banji, što jepo starom kalendaru. Ubrzo će bilo u okviru njegove ratne radnecela porodica, uključujući i Arsu, obaveze. Januara 1915. godinepromeniti prezime u Dingarac. pozvani su đaci rođeni 1895.Dušan je osnovnu školu i šest godine na odsluženje vojnograzreda gimnazije završio u roka u Skoplje, odmah nakon štoVranju, dok je sedmi razred je čuvenih 1.300 kaplara iz istepohađao u Nišu. Usled velikog kasarne poslato kao pojačanjebroja ponavljača Nišlija, koji su Prvoj armiji u Kolubarskojimali prednost pri upisu, nije bilo bitci. Posle kratke obuke razvojmesta za Dušana, kao Vranjanca, događaja primorao je vrhovnuda tu završi i osmi razred, pa komandu da „Đačku četu 1895“školovanje nastavlja u Valjevu, pošalje u borbu. Zbog zaslugagde polaže veliku maturu školske na frontu, Dušan je unapređen i1913/1914. prebačen u prateću četu vrhovne komande prilikom povlačenjaĐAČKA ČETA 1895 preko Albanije do Krfa. Neposredo posle izbijanja Početkom 1918. godine, poVelikog rata, Dušan je kratko odluci srpske vlade, iz SolunaDušan Dingarac (u sredini) na gradilištu crkve na Šapranačkomgroblju u Vranju 1930 157 Stare vranjske porodice

biva poslat u Rim, na studije, gdese odlučuje da upiše tehničkenauke. Nakon spora KraljevineSrba, Hrvata i Slovenaca saItalijom u vezi sa Trstom, Dušanse 1919. godine vraća u Srbiju inastavlja studije na Tehničkomfakultetu Univerziteta u Beogradu.Diplomirao je 1923. godine naArhitektonskom odseku, sadiplomskim radom „Most prekoTimoka“.POUZDANI SUDSKI Dušan Dingarac (1938)VEŠTAK projektovanja i nadzora, pretežno time i bavio. Posle rata uspeo je da nađemajku i sestre u Beogradu. Dugo Zvanje ovlašćenogsu živeli u Vidinskoj ulici, da bi građevinskog inženjera stičekasnije prešli u Kneginje Zorke 1929. godine, kada i osniva svojebr. 6. Tokom perioda od 1923. do privatno građevinsko preduzeće1928. godine Dušan je postavljen sa sedištem u Kneginje Zorke br.za građevinskog inženjera 6. Ovaj biro je radio do 6. aprilakatastra pri beogradskoj opštini 1941. godine i zapošljavao je 30-40u rangu činovnika prve klase. U radnika, koji su mahom poreklomtom svojstvu vršio je parcelaciju bili Vranjanci.na Neimaru i Profesorskojkoloniji. Paralelno sa radom u ODUZETO PREKO 40opštini, Dušan je od 1923. do STANOVA U BEOGRADU1926. godine završio tri godinePravnog fakulteta, želeći da se Dušanov sistem rada je bioupozna sa važećim zakonima sledeći: od novembra do majau građevinarstvu. Poznavajući planirao je i uspostavljao poslove,materiju svog posla bolje nego a potom, od maja do kraja oktobravećina tadašnjih preduzimača,Dušan je bio veoma traženkao sudski veštak građevinskestruke, da bi se u poznijem dobusvog života (1954–1971), poredDingarci 158

trajala je izgradnja objekata čija je bilo olakšano da dolazi doje realizacija prethodno usvojena. potencijalnih klijenata koji suMeđu prvim objektima koje je bili u profesionalnoj sprezi sasamostalno izveo je sopstvena filijalom štedionice. U tu svrhu,zgrada u Ulici kneginje Zorke br. Dušan je držao stalno rezervisan6 podignuta 1930. godine, a među restoranski sto u hotelu „London“,poslednjima je zgrada u Ulici preko puta štedionice, gdevojvode Stepe br. 257, iz 1939. je primao buduće klijente nagodine, u kojoj je živeo i radio do razgovor, a kasnije u birou u Ulicismrti. kneginje Zorke i na zaključivanje posla. Podigao je kuće i svojimsestrama Stanislavi i Leposavi, Dušan je bio svestranasa ciljem da ih obezbedi za ličnost. Između ostalog baviobudućnost. Dušan je imao i se i novinarstvom. U njegovojnekoliko stolarskih radionica u novinarskoj legitimaciji izkojima je izrađivao kompletnu 1934. godine stoji da je biostolariju, ne samo za svoje objekte saradnik „Južnoslovenske iskre“,već i za mnoge druge beogradske nezavisnog organa Jugoslovenskearhitekte. Posle oslobođenja, omladine. Pored toga, pevao jezgrada u Ulici kneginje Zorke je u horu „Obilić“, a redovno jenacionalizovana, osim jednog pomagao Prvo pevačko društvostana u kome je do nedavno u Beogradu, kao i pevačkoporodica imala zaštićene stanare. društvo „Predvodnica“ iz Vranja.Inače, u procesu nacionalizacije Zabeleženo je da je 20. oktobraDušanu je oduzeto preko 40 1929. godine prisustvovaostanova u Beogradu, kao i određen obeležavanju 50 godina rada togbroj parcela. najstarijeg pevačkog društva.STO U HOTELU „LONDON“ HRAM SV. SAVE NA VRAČARU Tokom svog samostalnograda, Dušan je podigao gotovinski Kao veliki humanista pomagaokredit kod „Vračarske štedionice“. je komšije, prijatelje, a posebnoKako ga je vratio četiri meseca Vranjance, pa je zbog toga biopre roka, „Vračarska štedionica“ voljen i poštovan na njegovomga je pozvala da bude član Voždovcu. Kao pobožan čovek,Upravnog odbora njihove filijale pomagao je i crkvu, a poslena uglu Kralja Milana i Kneza Drugog svetskog rata nastavio jeMiloša. Na ovaj način Dušanu da slavi Svetog Arhangela Mihaila, 159 Stare vranjske porodice

što potvrđuje slavska čestitka Dana Grujic cerka Jovana iepiskopa topličkog Dositeja iz Vaske Dingarac - u Vranju 19181954. godine. Solunu. U braku sa Vaskom imao Dušan je bio oženjen Slavkom, je pored sinova i ćerke Miku iiz čuvene leskovačke porodice Danicu.Popović. Na venčanju im jekumovao ban Moravske banovine Sava Dingarac bio je veštJanićije Krasojević. Imali su trgovac, imao je radnju i stan usina jedinca Slobodana, takođe kome je živeo u centru Soluna.uspešnog inženjera građevine, Oženio se 21. maja 1922. godinekoji je izveo mnoge značajne u Vranju Stanislavom Calomobjekte u Beogradu, uključujući Avramović, ćerkom trgovca SimeBeograđanku, zgradu Filozofskog i njegove supruge Nastasije. Jovanfakulteta, sportski centar „25. tad nije bio živ, pa je na svadbimaj“ na Dorćolu i Hram sv. Save “red isterala” njegova suprugana Vračaru. Dušan je bio nosilac Vaska. Venčanje je obavljeno uAlbanske spomenice, a u mladosti Sabornoj crkvi u Vranju, u šest ii član sokolskog pokreta. Umro po sati ujutru. Nakon venčanja,je 17. oktobra 1971. godine u u osam sati ujutru ispraćeni suBeogradu. sa Železničke stanice u Vranju u Leposava, ćerka Arse i AnuškeDingarac, udala se za TodoraPopovića, sudskog majoraKomande vazduhoplovstva, 12.novembra 1933. godine. Druga ćerka, Stanislava, seudala za Ljubišu Dimitrijevićai imala je ćerku Liliju, a ona seudala za poznatog makedonskogglumca Kirila Popova i živela je uSkoplju.ŽIVOT U CENTRU SOLUNA Jovan Dingarac, brat Zafira iArse, svoje sinove Mihajla i Savuusmerio je odmah na trgovinuužadima, a radnje su otvorili uDingarci 160

Solun u prisustvu brojne rodbine. Draško je posle rata boravio u Vranju i kao tekstilni stručnjak Sava Dingarac bio je početkom učestvovao u revitalizacijitridesetih predsednik Privredne proizvodnje u Tekstilnoj industrijikomore Srbije. Vranjska Banja (TIV). Prilikom jednog povrtaka u Solun doživeo Sa suprugom je živeo u Solunu. je težak saobraćajni udes. PreživeoRadili su prilježno i vredno i je, ali je nešto kasnije od posledicauživali u životu. Nisu imali dece. udesa umro. Počasno mesto na Zejtinliku Mihajlo Miče Dingarac u Mihajlo Miče Dingarac slovio vreme Velikog rata bio je velikije za jednog od najuspešnijih rodoljub, Vranjanac koji setrgovaca u Solunu. Kapital je žrtvovao za svoj narod. Pomagaonapravio na trgovini brodskim je srpskim vojnicima na sveužadima. Imao je veliku zgradu načine. Sahranjen je iz počasti na– magacin, gde je uvek na lageru Srpskom groblju na Zejtinliku, i toimao najkvalitetniju užad. na počasnom mestu.Prodavnica mu je bila u centrugrada, u Ulici Viktora Igoa broj 10,u blizini hotela „Egnatia Palas“. U braku sa Zorom imao je sinaDraška i ćerku Nadicu. 161 Stare vranjske porodice



Baldžije – kože, kuće ikamateJanča Baldžija nije bio zadužbinar, a ni veliki dobrotvor. Sve je kodnjega moglo samo za novac. Današnji hotel „Vranje“ nije darivaonikome, niti je mogao zbog iznenadne tragične smrti da to učini. Unjegovo vreme bila je to čuvena „Gostinica Vranja Janče Jovanovića“.Po završetrku Velikog rata postaje kafana „Vranje“ Za bogate ljude u starom Prema popisu u tefterimaVranju se govorilo – prv’ gazda. vranjskim 1858. godine pojavljujeAko je neko bio prvi i najbogatiji se Jovča Bagdžija, a ne Baldžija, pau varoši na krajnjem jugu Srbije je do izmene u nadimku porodicekrajem 19. veka, a potom njegovi svakako došlo kasnije. Smatra senaslednici početkom 20. veka, da je nadimak nastao po balamaonda je to kožar i trgovac Janča koža, kojima je sin Janča trgovaoJovanović (1845–1899), iz i sticao bogatstvo. Kao i obično,porodice Baldžije. nadimak su nadenuli Vranjanci i verovatno nije bio afirmativnogNADIMAK PO BALAMA karaktera, pošto se Janča nikadKOŽA nigde nije potpisivao kao Baldžija. Kao svoje zanimanje on, po popisuGostinica “Vranje” 163 Stare vranjske porodice





























dane. Uveče, zguren, smestio porodični pečat ostavio je Zafir sabi se u nekom ćošku. Cuparska svojim sinovima i unucima.ženska čeljad, onako kroz smeh,zadirkivala je: „Što si se, bre, Zafir je nastavio sa trgovinom,toliko naježio?“ Od tada dobio je a ujedno je izučio i abadžijskinadimak Ježa, a njegovi potomci zanat. Izrađivao je narodnu nošnjupostali su Ježe ili Ježini. od grubog sukna – aba. Potom, proizvodio je i prodavao odela, Stoša nije podizao platu, već je srme, libade. Abadžijski zanatsvu ušteđevinu čuvao kod gazde je bio veoma važan u vremenuCupare. On ga je oženio svojom kada je tradicionalna narodnaslužavkom Jovkom i zahvaljujući nošnja označavala i nacionalnustečenom novcu kupili su omanju pripadnost i društveni stalež.kućicu i nešto zemlje. Kasnije ineveliku radnju. Počeo je da se SUKNO, ČOJA, PLATNO,bavi sitnom trgovinom. ŠTOF – SVE PO ”MUSTRI” Svi Stošini sinovi imali su Zafir je u početku šio seoskusvoje porodice, a familija je narodnu nošnju. Zanat je biomeđu najbrojnijom u Vranju, izuzetno težak i zahtevan, sukno,ali i razasuta širom Srbije i čoja, platno, štof – moralo je sveinostranstva. Ipak, upečatljivi da se uradi po ”mustri” i merilo seRaša, Sava, Zafir, Aca i BoškoJežini 178

precizno. Zatim je sledilo šivenje i Jelisaveta Spasić i Pera Ježapostavljanje postave i dugmadi. svađi smo!“ – klonuo je Petar, dok je Jelisaveta ležala u nesvesti. Zaradom, koja se uvećavala, Pustili su ih.Zafir je proširio imanjekupovinom njiva, vinograda. Mnogi tada, ugledni VranjanciIzrodio je tri ćerke i četiri sina: završili su u Surdulici, pored Vrle.Aritona, Trifuna, Janču i Petra. Mučki su pobijeni i ostavljeniUmro je početkom 20. veka, a psima da im raznose delove tela.trgovinu su uspešno nastavili svi „Gospode, sačuvaj me od tuđenjegovi sinovi, posebno Janča i bede!“ – prvi put je po izlasku izPetar. bugarskog zatvora progovorio Petar. Od tada pa do kraja života, Petar se oženio jula 1912. pre ručka, prekrstivši se, izgovaraogodine Jelisavetom iz poznate je molitvu o «tuđoj bedi».vranjske trgovačke familijeSpasinci. Svadbu sa igrankom, u „Tuđa beda“ za Peru Ježutri po podne, organizovali su u bila je sinonim izdaje, zavisti,kafani „Vranje“. U braku su imali pakosti, sa istim značenjem kaosinove Savu, Rašu, Zafira, Acu i ono narodno – „da komšiji crkneBoška i jednu ćerku. krava“!„TUĐA BEDA“ Dva događaja u životu Petrai Jelisavete odrediće njihovubudućnost. Petar nije učestvovaou Balkanskim, a ni u Prvomsvetskom ratu. Ostao je kod kućekao hranilac familije, dok sunjegova braća ratovala. Krajem 1917. godine bugarskivojnici upali su u kuću Ježinih iuhapsili Petra i Jelisavetu. „Krijetesrpskog vojnika?“ – besneli suBugari. „Kakvog vojnika?“ – jedvasu progovorali, mučeni i batinanido iznemoglosti. „Janču Ježu!“ –cijukali su pacovski glasovi. „JančaJeža je moj brat. Ne zborimo, u 179 Stare vranjske porodice

Pera Ježa sa porodicom Druga u blizini današnjeg „Kafe Njegov brat Janča te 1917. restorana“. Tu je bila radnja i njegovog brata Janče.godine bio je sa komšijom napoložaju više Devotina. Jedne noći Ježini su se pročuli podošao je kući da se vidi sa svojima. trgovačkom umeću. Teško da jeKomšija nije imao hrabosti. Ostao neko ušao u radnju i da je iz njeje u jedinici. Komšinica to nije izašao praznih ruku. Pera Ježamogla da preboli. Prijavila je je davao i veresiju. Uz veresiju idolazak Bugarima. Jelisaveta je ogledalce. „Da se ogledaš i setiš dajedva ostala živa, a u stomaku je si dužan“ – govorio je.nosila Zafira. Crni luk i jagnjećekože izvukli su „vatru i utepotine“. Pera Ježa kupio je vinograd iza Šapranačke crkve, njivu iznadOGLEDALCE I VERESIJA Odžinke, gde je zasadio voćnjak sa najboljim sortama jabuka, krušaka Pera Ježa se uspešno bavio i šljiva.trgovinom. Zarađivao je i kupovaolokale. Velika radnja nikla je na „Tuđa beda“ neće mimoićimestu stare pošte, preko puta Peru Ježu ni 1928. godine. Tada ćenekadašnje robne kuće „Beograd“.Ježini 180

umnogome odrediti i nagovestiti maskom, peta kolona. Ugledannjegovu tragičnu budućnost. drug pokazao je Nemcima gdeJedne večeri otišao je sa društvom, je Pržar. Kasnije su Bugari ušli ukako se po varoši govorilo, kod Vranje preko Krive Feje i Banje.«lepe i mlade gazdarice». Pilo Top iznad Banje nije opalio. Use do iznemoglosti. U toku noći sanduku umesto đuladi bile supiće ga je savladalo i zaspao je. cigle“ – priča Zafir Ježa.Sutradan neko iz društva hteo jeda se «našali» sa Perom. Vranjem On je rat proveo kao interniracse pronela vest da je Pera spavao u Krumovgradu. Internaciju jesa „lepom i mladom gazdaricom“ zapamtio po operaciji slepog crevai da živi sa njom. Pukla je bruka! bez anestezije i po proglašenju zaNijedna voda nije mogla da opere „engleskog špijuna“.Peru Ježu. Najteže je to podnelanjegova Jelisaveta. Još „teže“ „Svi Vranjanci i Piroćanci kojiugledni trgovci Spasinci. su bili u internaciji izbegavali su me. Svakog jutra, pred bugarskim Jelisaveta je bila trudna po popom, dok ih je blagosiljaosedmi put. Od maja, kada je pukla imenom cara Borisa, ljubeći ruku,bruka, do septembra jedva je otpozdravljali su: kunem se!“izdržala. Umrla je na Krstovdan.Peru Ježu niko nije zarezivao. Sava sa suprugom LjubinkomJedni su ga se odrekli, drugiizbegavali. Trgovinu je prepustiosinovima, pre svega Savi, Raši iZafiru. Nisu ga izneverili. Slušajućisavete, čak su ga nadmašili.TOP NIJE OPALIO Početak drugog svetskograta Sava i Raša Ježa su dočekalimobilisani. Propast Jugoslavijeteško su podneli. Vratili su se kući. Zafir jepočetak rata dočekao u Vranju.Ulazak Nemaca, a kasnije i Bugaranije zaboravio. „Na scenu su stupili ljudi pod 181 Stare vranjske porodice

Radnja je radila i za vremerata. Pred Uskrs 1944. godine,seća se Zafir, u radnju su došliNemci i tražili tanke, moderneženske čarape, marke «kabo».„Nema, prodate su!“ – odgovorioje prkosno Sava Ježa. Odmahzatim ušao je «drug» i zatražio istečarape. „Nema!“ – ogovorio mu jeSava, čudeći se i pitajući šta će mu.„Za partizanke, za njih, bre!“ –viknuo je. „Za crnu berzu“, o božesačuvaj!“ – razbesneo se Sava.BIRAJTE BANDERE NA Raša JežaKOJE ĆE DA VAS BESIMO Zafir. Raša Ježa je sutradan otišao On je zatražio hitnuu obližnju berbernicu. Sinberberina, dok ga je podšišivao, demobilizaciju i nekako uspeo danije mogao da izdrži: „Kad dođu izađe iz vojske. Po dolasku kućinaši, birajte bandere na koje će da imao je šta da zatekne. Stari Peravas besimo“. Ježa, ozbiljno narušenog zdravlja, gledajući u jednu tačku po ceo Raša po dolasku kući nije dan, krsteći se pred upaljenimizdržao. Sa bratom Acom kandilom, nije prestajao:otišao je u Leskovac, u četnike. „Gospode, uzmi me i spasi od tućeOslobođenje Ježini su dočekali bede jedanput zauvek!“na raznim stranama. Jedni učetnicima, drugi u kući, Zafir Njegova molba uslišenau partizanskoj vojsci čitavih 20 je 1947. godine. Pre togameseci. prisustvovao je dramatičnim događajima koji će zadesiti „U Skoplju, gde sam bio njegove sinove.stacioniran, početkom 1946.godine, jednog jutra, našao me je Raša je bio osuđen kao držanibrat Boško. ‘Zafire, dolazi brzo uVranje. Rašu uhapsiše, na radnjucrven vosak zalepiše. Znaš li, bato,što je to!‘ Znam – smrt!“ – seća seJežini 182

neprijatelj na 10 godina zatvora. od straha“ – seća se Zafir.Odležao je dve i po. „Za pamet, da On se seća da je nova vlast svese seća!“ – govorili su «drugovi». pokušala da im „namesti igru“ iZLOČINI ZA KOJE NIKO osudi ih na smrt.NIJE ODGOVARAO „Prvo su mladića, četnika iz Savi će «drug», koga je odavno Bunuševca, koji je bio zajednoznao, ući u radnju i reći: «Daj, sa bratom Rašom, terali daSavo, platno, ujka ti spava na goloj prizna kako je Raša klao, ubijaoslamarici“. Odsekao je dva metra i partizane i narod. Pošto nijeposlao ujaku po „drugu“. mogao da prizna nešto što nije tačno, prebijen je ‘na mrtvo‘. Zbog ta dva metra prijavljen Po izlasku umro je u najvećimje da je otuđivao robu. Noću je mukama. Zatim su svog čoveka,odveden u Milisavski podrum. Radeta Kitana, odredili da izvršiUjutru, po izlasku, niko od Ježinih popis u radnji. Naredili mu šta inije smeo da ga išta pita. „Da smo kako treba. Nije pristao! Šta sureč prozborili, čini mi se, umro bih mu uradili, to samo oni znaju. Rade Kitan, po izlasku, bacio seRanko Ježa ispred svog lokala pod voz i tragično skončao. Za te zločine niko nije odgovarao“ – sa ogorčenjem priča Zafir Ježa. On se seća i nameštene otimačine robe iz radnji. Očekivali su njihovu žestoku reakciju, kako bi ih strpali u zatvor. „Bratu Savi naredili su da svu robu u radnji popiše i stavi cene iz 1939. godine. Sutradan došli smo, rano ujutru, ulica prazna, otvorili smo dućan. Odjednom, nagrnula je masa naroda. Bačen je kamen, prozor je razbijen u paramparčad. ‘Ko je bacio kamen?‘ – viknuo je Sava. ‘Pitam, ko je bacio kamen?‘ ‘Ja‘ – izašla je ‘drugarica‘ i stala kočoperno. Za njom se pojavila ‘vlast‘. Specijalna komisija iz 183 Stare vranjske porodice

Beograda. ‘Neka kupuje narod! završava Zafir Ježa.I da plati, nego šta!‘ – mudro suprezborili. Cene iz ’39, a pare DOKTOR TOMAnismo ni videli. Po prodaji robekrenuli smo kući. Kod kafane Doktor Toma Jovanović vodi‘Proleće‘ počeli su povici: ,Dole poreklo od Mijalka, a deda mu jenarodni neprijatelji!‘ – kazuje Jovan, po kome je nastalo prezime.Zafir Ježa. „Rođen je 4. septembra 1899.NARODNI NEPRIJATELJ godine u Vranju. Bio je treće dete po rođenju i treći sin Mijalka i Ono glavno, svedoči Zafir, Savke Jovanović. Stariji Jovanović,došlo je po donošenju Zakona o u Vranju poznatiji pod nadimkomnacionalizaciji, 1948. godine. Ježa, bio je vredan i pošten čovek. Mladi Toma, rastući u krugu „Doneli su nam rešenje da mirne vranjske patrijarhalnepotpišemo kako su nam radnje porodice, živeo je skromno i lepo.oduzete, a one su već prethodnog Pošto je završio osnovnu školu idana bile srušene. Nastala je niže razrede gimnazije, školovanjei otimačina ostale imovine. je morao prekinuti jer je počeoPotpisali smo. Ranko, sin Jančin, Dr Toma Jovanovićnije. Stavili su mu tablu okovrata, na kojoj je pisalo: ‘Ja samdržavni neprijatelj‘! Popeli su ga uotvoreni kaminon i vozili ulicamaVranja. Nama su ostavili voćnjakiznad Odžinke, ali bez prava daišta zidamo. Tu je predviđena, idanas je tako, zelena zona, ulice,raskrsnice…“ – krsti se Zafir. On navodi da je svojevremenozasadio 36 oraha i četiri kestena.Sve to, a ranije i sortne jabuke,kruške i šljive posekli su došljaci,naseljeni pored voćnjaka. „Radnje, njive, vinograde, onikoji misle da su nam ih oduzeli,varaju se. One će uvek biti naše,dok postoji Ježinska familija“,Ježini 184

Prvi svetski rat. Otac je Tomu promovisan u doktora medicine,voleo najviše od sve svoje dece 27. marta 1926. godine.jer je bio poslušno dete, pažljivoprema roditeljima, a uz to i Lekarski staž obavlja uodličan đak. Beogradu pri državnoj bolnici. Prvi svetski rat proveo je u U martu 1927. godineVranju, uz detinjstvo koje je prošlo postavljen je za lekara-pripravnika‘u brigama i teškoćama‘, skopčano u Institutu za tropske bolesti ui sa boleštanama, jer je Jovanović Skoplju“, piše dr Vukašin Antiću toku okupacije preležao i u knjizi „Bolnica u Vranju“ itrbušni tifus sa recidivima i to bez nastavlja: „Posle dve godinelekarske nege. provedene u Skoplju, 1929. godine prelazi u Veles, gde je naimenovan U decembru 1918. godine za upravnika zdravstvene staniceroditelji su Tomu Jovanovića i gde se posvetio suzbijanjuposlali u Skoplje, gde je na epidemije šarlaha. Posle sedamposebno organizovanom tečaju u meseci mukotrpnog rada,skopskoj gimnaziji, za osamnaest zahvaljujući svojoj bakteriološkojmeseci, završio četiri razreda stručnosti, postavljen je zagimanzije. upravnika Doma narodnog zdravlja u Leskovcu…KARIJERA VELIKOGLEKARA Jovanovićeva sposobnost, koja će kasnije u Vranju postati Mijalko Jovanović, Tomin legendarna, podstakla je prof.otac, a poznati vranjski abadžija, dr Andriju Štampara da ovogimao je dovoljno novca da svog darovitog mladog stručnjaka uputinajmlađeg sina pošalje u dobre na specijalizaciju malariologiješkole – na Medicinski fakultet, u u Pariz, profesoru Brumptu, kaoBeograd, sa prvom generacijom stipendistu Lige naroda u Ženevi.medicinara 1920. godine. Drugu Tako je njegova karijera krenulagodinu medicine pokušava da putem malariologije…upiše u Beču, a zatim u Gracu,ali u tome ne uspeva. Prekinute Sa uspehom završavastudije medicine nastavlja u specijalizaciju i u Parizu 1931.Zagrebu 1921. godine, odlučivši godine i biva upućen na praktičanse za taj fakultet, jer je stariji rad u Španiju…od beogradskog. Kada je imaodvadest i sedam godina biva U novembru 1931. godine, tačno mesec dana posle povratka sa usavršavanja po Evropi, 185 Stare vranjske porodice

Jovanović biva naimenovan Vranju, osniva prvu kliničkuza upravnika Doma narodnog i bakteriološku labaratoriju,zdravlja u Bitolju… Anti-malarično odeljenje i Dečji dispanzer.OSNIVAČ PRVELABARATORIJE, Pri Domu narodnog zdravljaANTI-MALARIČNOG Toma Jovanović osniva Ligu zaODELJENJA I DEČJEG borbu protiv tuberkuloze, kao iDISPANZERA ogranak lige koji je bio u Skoplju. Nepune dve godine, na lični Toma Jovanović bio jezahtev, Ministarstvo zdravlja i ljubazan, blag i taktičan čoveksocijalne politike ga postavlja za i tako je uspeo da sprovede sveupravnika narodnog zdravlja u svoje zamisli i zahteve.Vranju. Verovatno je žaleo da sevrati u rodni grad pored svojih već I pored svih teškoća sa kojimaostarelih roditelja. je bio suočen, on je kao svaki pravi Vranjanac, izgleda, najviše voleo Tokom narednih osam da udiše taj ‘vranjski loš vazduh‘ igodina, koliko će biti na čelu ostao je tu, u takvom svom gradu.Doma narodnog zdravlja u Do kraja radnog veka“…Kuća dr Tome JovanovićaJežini 186

SARAJLIJE SE Janča Ježa sa porodicomOPRAŠTAJU OD SVOG ali poučnom pričom iz vašegDEDE veoma bogatog životnog djela. Slušali smo i zapamtili da ste Penzionisan je 1961. godine, završili medicinske nauke prijedve godine kasnije dobio je nego je bilo ko od vaših komšijaposebnu zahvalnicu Saveznog i bio rođen, da ste želeli životzavoda za zdravstvenu zaštitu posvetiti zdravstvu i sreći ljudi ui savetnika SZO ing. Karmine sredinama gdje ste se kretali, daFerulija za postignute rezultate u ste neizmerno voljeli svoje Vranjeiskorenjivanju malarije. i uvjerili se i da je i Vranje bilo Vama zahvalno. Osjećali smo se Umro je u Sarajevu 1987. ponosno što smo u našoj sredinigodine. Tamo je živeo u zgradi imali čovjeka koji je zalužio ina Koševu. Po izričitoj svojoj želji dobio niz društvenih priznanjasahranjen je na Šaprančakom za svoj rad, a posebno smo segroblju u Vranju, gde i danas ponosili kada ste primili Plaketupočiva. Pred poslednji polazak u UNICEF-a, o čemu je pisala iVranje, jula 1987. godine, stanari dnevna štampa.zgrade dirljivim pismom su seoprostili od svog Dede. Pismo je Posebno su Vam zahvalneobjavio dr Vukašin Antić u svojoj Vaše mlade komšije, za koje nisteknjizi:„DRAGI NAŠ DEDA, U ovom za nas tužnomtrenutku, trenutku oproštajaod Vas, obraćam Vam se sa ‘našDeda‘, ne pominjući ni ime nititule, jer Vi ste bili i ostaćete dragiDeda svih nas, Vaših komšija izUlice Jukićeve broj 9, Sarajevo. Veoma brzo smo osetiliVašu plemenitost, humanost,dostojanstvo, a posebno Vašuželju i spremnost da svakomeod nas pružite pomoć savjetom,posuđenom knjigom, kratkom 187 Stare vranjske porodice

žalili riječi humaniste, savjete,knjige. Ličnim primjerom stenas učili kako se razvijaju injeguju komšijski odnosi. Svojimrelativno kratkim životom snama ostavili ste na nas snažneutiske i uspomjene, koje će trajnopodsjećati na lik humaniste ikomšije. Neka Vam je vječna slava ihvala dragi naš Deda“.U ĆERANI SE PILO SVAKI Ranko, major (levo), 1932.DAN vino iz ogromne bačve, odlazilo se i kupovalo po Šaprancu“ – kazivao Tomin rođeni brat, Ranko je njegov unuk Dušan Stošić Ježa.Stošić, bio je major, komandantGorskog štaba br. 110, za južnu U Vranju je upamćen njegovSrbiju. otac Trifun, levičar i jedan od saradnika Sime Pogačarevića, Drugi Tomin brat je Đorđe narodnog heroja.Jovanović, a njegov unuk jenekadašnji centar košarkaške „Ako će robujem, ali kad dođereprezentacije i Crvene zvezde – naše vreme, moja deca ima daZoran Jovanović. uživaju“, govorio je komšijama Trifun Stošić Ježa pred Drugi rat. Ježinsku familiju, jednu od Zadojen komunističkim idejama,najborojnih i najstarijih u varoši, u snalazeći se kako je znao i umeodelu Kosovske ulice je predstavljao da prehrani porodicu, živeo je uKosta Stošić, poznati užar. Krajem ubeđenju da će jednog dana svi19. veka bio jedan od najcenjenijih nositi ista odela, iste cipele i sviu vranjskom užarskom esnafu. biti siti.Ćerana je bila kod kuće, a naporanposao i prašina terali su na piće,domaće vino i rakiju. Imali suvinograde koji su se brali ponekoliko dana. „Punile su sebačve da ima vino i rakija za slave,praznike i za ćeranu. A u ćeranise pilo svaki dan. Ako bi nestaloJežini 188

PRVI VRANJSKI Ulazak bugarskog okupatoraPARTIZANI u Vranje dočekao je sa zebnjom i oprezom, da se sačuva glava, jer A bio je snalažljiv. Izučio su bili prokaženi kao oni „kojije šnajderski zanat. Posla nije farbaju narod u crveno“. Sećaobilo, pa je menjao zanimanja. Sa se iz priča strahota iz Prvog rataortakom Ljubom Šopom držao i stradanja viđenih Vranjanacaje piljaru iznad nekadašnje robne od bugarskog noža. Sa društvom,kuće „Beograd“, u centru varoši. komunistima, članovima SKOJ-aPomagao je FK Građanski i i simpatizerima, u leto 1941.aktivno učestvovao u njegovom godine sastao se u Čarinoj kafani,radu. Svoja ubeđenja nije krio, u današnjoj Beogradskoj ulici.pa je zato više puta hapšen. Njih desetak odlučilo je da odeU vranjskom zatvoru često je u partizane i izbegne bugarskoboravio. A kako i ne bi, kada je bio hapšenje i torturu.zadužen za širenje komunističkepropagande? Nosio je pisma po „Na brdu Goliču (Borino brdo,kućama u kojima su bili predočeni prim. a.) iznad Vranja, 21. julaciljevi borbe i šta ona donosi. 1941. godine, osnovali su prvu vranjsku partizansku desetinu.Trifun Ježa To je najstariji partizanski odred u našem kraju. Pored oca, u desetini su bili: Dragi Ružić Juda, Dragoljub Stojanović Kovač, Dimitrije Đorđević (Mita Numera), Dimitrije Mitić (Mita Direklija), Slavko Pešić, Dušan Stamenković Brače, Kajle, Ljuba Kuke. Pošli su sa ubeđenjem da će rat trajati najviše tri meseca. ‘Rusi sve sile pobediše, Nemci li je problem? Za tri meseca, a možda i pre ima da kleče na kolena, govorio je“ – pričao nam je Dušan. UBIO GA ČETNIK ULA Njegova desetina priključila se Kukavičkom partizanskom odredu. Menjao je čete i svuda 189 Stare vranjske porodice

bio intendant, gde je njegova Del. Pošao je u kuću četnikasnalažljivost dolazila do izražaja. po nadimku Ula, da vidi zašto njegova dvojica sinova nisu „Bio je nemirnog duha, nije pristupila partizanima. Ušao jepoštovao disciplinu, voleo je da na vrata, onako visok sagnuo se,uradi mnogo toga na svoju ruku, Ula je pucao i pogodio ga pravo ušto ga je koštalo glave. Poginuo čelo“, navodi Dušan.je 1943. godine u selu SrednjiJežini 190

Džikini – pobratimstvosa kraljemPo prelasku Albanije, Stanković sa Krfa odlazi na dodatno školovanjei kao komandant bataljona učestvuje u borbama u Dobrudži 25.avgusta 1916. U opštem metežu u Rumuniji spasava princezuMariju, koja se posle rata udala za kralja Aleksandra KarađorđevićaUjedinitelja Porodica Antić je cincarskog, DOZVOLA ĆOR MEMEDAaromunskog porekla. Nekada ježivela u okolini Ohrida, u selu “Begajući od Arnauta, izDonja Belica. U prvoj polovini 18. okoline Ohrida dođu u okolinuveka odlučili su da krenu na sever. Preševa, ali kako je i tu biloDošli su do doline Preobraženjske Arnauta u blizini, pođu oni daljereke, blizu Vranja, u selo i dođu u okolinu Vranja. TadašnjiPreobraženje. vranjski paša ‘Ćor Memed‘ davao im je da se nastane zemlju, gde je Za Antiće i ostale cincarske danas Ristovce, pa i gde je Rataje,fisove (rodove) pričalo se da su u ali oni, bojeći se carskog druma,okolini Ohrida živeli zajedno sa koji je tuda vodio, nisu se hteliArnautima, ali u netrpeljivosti i tamo naseljavati, već pođu navišestalnim sukobima.Stanković pored kralja Petra 191 Stare vranjske porodice

uz Preobraženjsku reku i naselese u onom delu doline gde je idanas selo. Tu su bili zaklonjenii izvan domašaja glavnoga puta,koji je vodio dolinom Morave. Uzto je tamo bio i zgodan položaj, našta su oni takođe pazili. Docnijeje selo raslo priraštajem kao idoseljavanjem“, piše etnografRista T. Nikolić u delu „VranjskaPčinja“.DŽIKINO OSOJE Đorđe Džika Džika je rodonačelnik porodice Pešte“, piše Rista T. Nikolić 1903.Antić. Bio je bogat još u rodnom godine.kraju i imao je razvijene trgovačkeveze sa svojim sunarodnicima i NA KONOPAC ZBOGGrcima u severnoj Makedoniji. U KRAĐE VINAPreobraženje nije stigao praznihdžepova, odmah je „stao na Koliki je ugled i poštovanjenoge“ i postao jedan od vodećih Džika imao u Preobraženju govorii najpoznatijih trgovaca. Dok se predanje po kome je, kad mu jenije preselio u Vranje, otvarao je sluga ukrao vina iz podruma –u varoši mehane, a interesovalo obešen od strane meštana.ga je i juvelirstvo, gde je zaradabila velika. Stekao je u selu veliki Džika se u Vranje doselioimetak. Obližnja planina bila sa porodicom krajem 18. iliu njegovom posedu i zvala se početkom 19. veka, ali najvećiDžikino osoje. sveopšti uzlet desiće sa njegovim sinom Đorđem Džikom, kako „Iz Nevrokopa su donosili su ga u varoši zvali. Imao je jošnajviše platno, gajtan i dvojicu sinova, od kojih današnjišamije; katkad su, vele, ‘po 70tovara‘ espapa rastovarivali uPreobraženju. U Kočane su nosilinajviše klince i uža, a otud donosilipirinač. Njihovi se potomci danasradi trgovine kreću u sasvimsuprotnom pravcu – dopiru doDžikini 192

potomci znaju za Ristu, a za nacionalni etnos, za koji će setrećeg, najmlađeg, vrlo malo, jer njegovi potomci zdušno zalagati ije rano otišao od kuće i promenio žrtvovati. Postaće važni nacionalniprezime. Pored sinova, imao je i radnici, širiće srpsku pismenostćerku Jelisavetu. i osećanje pripadnosti srpskom narodu. Jelisaveta je bila udata za TomuVlajinca, sa kojim je imala sinove NAOČIT, PISMEN –Josifa i Nikolu i ćerku Jelenu. HADŽIJA Još stari Džika je znao da će Đorđe Džika se oženioga sinovi valjano odmeniti ako bogatom Grkinjom Argelicombudu napredovali u poslu, ako Anastasijades. Živeli su u Vranju,budu sticali znanja, ako se budu u blizini Saborne crkve, gde iškolovali, ako govore strane jezike dan–danas postoji njihova kućai oplemenjuju sebe u svakom sa neznatnim izmenama. Deopogledu. dvorišta sa pomoćnom kućom je nestao i tu su sada nova zdanja. U Bio je vezan za Grke dok je kući ne živi niko od potomaka, jerživeo u okoloni Ohrida, osećao se su je oni koji su je nasledili prodalitako. Sa dolaskom u Preobraženjei potom u Vranje prihvata srpskiHadži Antići na okupu 193 Stare vranjske porodice

opštini. Sentić iz familije Cupare. Argelica je u Vranje dovela Čim je Đorđe smogao snage,i svoju rodbinu, od kojih se zna ispunio je svoj zavetni životni cilj,za njenog brata Sokrata, koji je da poseti Jerusalim i Hristov grob.mlad umro. Đorđe je sa suprugom Nakon povratka sa hadžilukadao prilog za Sabornu crkvu sv. svom prezimenu Antić dadao jeTrojice u Vranju, pa se njegovo Hadži.ime nalazi među prvim značajnimdonatorima. ZETOVLJEVA BLISTAVA VOJNIČKA KARIJERA Đorđe je bio naočit čovek,varoških manira, pismen, Sa suprugom Argelicom,uvažavan u varoši, rado viđen koja je mlada preminula, imaokod vodećih Turaka. Trgovina je ćerku Katarinu (Kaju), koja jemu je bila na prvom mestu, izučila za učiteljicu. Nju je udaodržao je mehanu, a odskakao za Aleksandra Acu Stankovićaje od ostalih po oslobođenju (1879–1948), komandantaVranja od Turaka jer je gledao vranjske kasarne „Knjaz Milošdalekosežnije u budućnost. Svojveliki stečeni kapital pretvarao je u Katarina i Aleksandar Stankovićzlato, otvorio je zlataru na samompočetku naselja Panađurišta, napočetku današnje Nemanjineulice. Upamćen je još u tursko dobapo zalaganju za srpske škole i potome što je nabavljao knjige zaobrazovanje tadašnje naprednemladeži. „Nađeni su zapisi premakojima su još 1858. godinedonosili srpske knjige u VranjeJovan Kodžabašija, Đorđe Džika,Tasa Miludinče i drugi. Posle1860. godine knjige su su donosiliu Vranje: Stojko Atan, Jovan Ilićzvani Rode, Dimitrije JovanovićMagdinče, Jovan StamenkovićTodorče i drugi“, piše MomčiloDžikini 194

Veliki“, a kasnije komandanta Stankoviću u lečenju, kada je uKraljeve garde u Beogradu. borbama sa Bugarima kod sela Kara Sinana po treći put ranjen, u Stanković je rođen u selu glavu i prsa. Kako se Marija posleGrdelici, Srez vlasotinački, rata udala za kralja AleksandraOkrug vranjski. Po izlasku iz Karađorđevića Ujedinitelja,Niže škole Vojne akademije general Aleksandar Stankovićraspoređen je za vodnika u Prvom se pobratimio sa kraljevskompešadijskom puku „Knjaz Miloš“ porodicom.u Vranju. Posle Više škole bio jekomandir čete u 16. pešadijskom Nosilac je brojnih najvišihpuku, a po povratku iz Berlina državnih odlikovanja. Posle ratovabio je komandir čete u Prvom zauzimao je visoke položaje.pešadijskom puku „Knjaz Miloš“ Drugi svetski rat zatekao ga je nau Vranju. Ušao je u Balkanski rat položaju komandanta Kraljeveučestvujući u svim borbama svoga garde.puka, a potom u rat sa bugarima1913. godine. U Svetski rat Sa Katarinom je živeo u velikojpolazi kao komandant bataljona slozi. Nisu imali dece.u Drugom prekobrojnom puku,učestvujući u Bici na Ceru, kada LEPA SOFIJAje na Kosanijskom vrhu ranjen, 6.avgusta 1914. godine. Nakon smrti Argelice, Đorđe se oženio Sofijom Rašić Posle tri meseca, 30. novembra iz Niša, ćerkom Nikole Koleta1914. godine, u borbama pri Rašića (1839–1898), niškimproterivanju Austrijanaca biva četničkim vojvodom i jednim odopet ranjen. rukovodilaca organizacije Niškog komiteta (odbora) iz periodaSPASAVANJE PRINCEZE Srpsko-turskog rata (1876—1878),MARIJE a kasnije i političarem. Lepu Sofiju izveo je iz kuće njenog bogatog Po prelasku Albanije, sa Krfa oca koja je bila na mestu današnjeodlazi na dodatno školovanje i kao Palate pravde u Nišu.komandant bataljona u Četvrtomdobrovoljačkom puku učestvuje Đorđe je sa Sofijom izrodiou borbama u Dobrudži 25. sinove Milorada i Ljubišu i ćerkuavgusta 1916. U opštem metežu Jelenu. Bračna sreća sa Sofijomu Rumuniji spasava princezu trajala je kratko. Nakon porođajaMariju, koja kao hirurg pomaže sa Jelenom, umrla je u 29. godini od nekog težeg oblika zapaljenja 195 Stare vranjske porodice

Ljubiša je umro mlad, kao gimnazijalac. Bio je darovit, inteligentan, gospodskih manira. Smatralo se da će biti pravi naslednik Džikinih, ali bolest je bila neumitna.Sofija sa Miloradom i Ljubišom DŽIKINI LOJZINJAuveta. Đorđe ju je odveo u Beč, OPASAŠE VAROŠ1905. godine, najboljim lekarima,ali nije pomoglo. Jelena se udala za Đorđa Gilića, sudiju Okružnog suda u Ostao je sam sa malom decom, Vranju, a potom i predsednikakoju je čuvala njegova najstarija suda. Bio je poštovan i cenjen ućerka Katarina i snaja od brata varoši.Riste Darinka (Darka). Pomagalaim je i sluškinja Seta. Jelena je u braku imala ćerku Milenu, službenicu, i sinove Sin Milorad je bio pustahija. Milorada, veterinara, Aleksandra,Nije se ženio, trošio je život usvakodnevnim uživanjima, uvek Jelena Antic Gilićokružen lepim ženama i pićem.Lumpovao je i ludovao na svom lekara, i Ljubišu, radnika „Alfe“.čivliku u naselju Raška, gde su Svi su, osim Ljubiše, koji je ostaoimali brojne vinograde. Posebno u Vranju, živeli u Beogradu.je obožavao svoje sluškinje koje su Interesantno je da uspomenu namu uvek bile pri ruci. porodicu čuvaju potomci Jelene, pre svega, njena unuka Ana. Đorđe Hadži Antić, pored čivluka u Raški, imao je i vinograde u Ćoški. Vranjanci su znali da kažu: „Džikini lojzinja opasaše varoš“. U njegovoj svojini bilo je celo selo Turija u bujanovačkoj opštini, poznato po proizvodnji lubenica. Prodao ga je još za života. Njegovo bogatstvo, u to vreme,Džikini 196

moglo je da se meri sa bogatstvom Udata je bila za Hristivojanekolicine viđenijih ljudi u Vranju. Stojanovića, takođe prosvetnogPrvi put u Vranju za njega je radnika. Nisu imali dece. Duka seupotrebljen izraz – milioner. Bio udala za oficira Reljića, sa kojimje i začetnik bankarstva pre Prvog je živela u Beogradu i imala sinasvetskog rata u Vranju, imao svoju Mišu. Oficir Reljić je nastradao,banku i ona je uspešno poslovala. kako ističu u porodici, podPo uzoru na njegovu, posle Prvog misterioznim okolnostima.svetskog rata u Vranju su otvoreneDingarska i Lukovska banka. „Nada je, ‘brinući se o mentalno bolesnom bratuUŽE OKO VRATA Božidaru‘, nasledila porodičnu kuću i imanje. Da li je bilo tako? Bogat i cenjen, naočit, iako Sud je odlučio u njenu korist.u godinama, oženio se i po treći Kuću je prodala opštini i preselilaput. Sa Milesom je izrodio ćerke se u Beograd. Tim činom kaoNadeždu i Duku i sina Božidara. da nam je vezala uže oko vrata“, kazuju potomci. Nada je bila profesor srpskogjezika u vranjskoj Gimnaziji. Nada je sa sobom odvela u Beograd brata Božidara, koji je uĐorđe Gilić, predsednik Vranjskog suda (sedi u sredini) 197 Stare vranjske porodice

Vranju upamćen kako neprestano zaklan.stoji pred velikom drvenom Kasnije se pripovedalokapijom na početku današnjeulice Bore Stankovića. O Nadi po Vranju da je veći deoretko ko u porodici ima lepu reč. dragocenosti, zlata i raznog„Iako nije imala dece, upamćena dragog kamenja, sakrio preje kao gramziva i odbojna osoba, odvođenja. Da li je pronađeno ikoja gotovo ni sa kim u porodici u čije ruke je dopalo, to niko iznije govorila. Kao profesorka porodice ne zna.u vranjskoj Gimnaziji bila jeprestroga, pa je đaci nisu voleli“, BRAĆAnavode potomci. Rista Antić, brat Đorđa Džike,DŽIKINA SMRT I bio je vešt i bogat trgovac. SticaoMISTERIJA NJEGOVOG je „onoliko koliko mu treba“, kakoBLAGA je govorio. Oženio se Darinkom (Dackom), sa kojom nije imao Đorđe Hadži Antić, zvani dece. Njihova ljubav bila je zaDžika, bio je jedan od osnivača primer u tadašnjem Vranju. Živeli su mirnim ustaljenim životom.Mošti Đorđa Antića 1919.prvog mačevalačkog kluba u Nakon smrti jetrve Sofije, DackaVranju, pre Prvog svetskog rata. je preuzela brigu o njenoj deci,Aktivan u komitskom pokretu, najviše o najmlađoj Jeleni. Nju jezdušno je pomagao organizaciju obožavala i brinula se kao majka.za oslobađanje Stare Srbije i Zato su sa Ristom svoju imovinu,Makedonije. Taj rad i veliki ugled kuću u Ćupriji i pekaru, zaveštalikoštaće ga života po okupaciji Jeleni, a za miraz imanje u Ćoški iVranja od strane Bugara. Biće tadašnjih 100.000 dinara.uhapšen 1915. Godine, tamankada se spremao da krene u beg, Đorđe i Rista su imali jošput Kumanova. Tom prilikom jednog brata, kog su školovali uje opljačkan i uzeta mu je veća inostranstvu, u Cirihu. Potomcikoličina zlata. Sa grupom znaju samo da je promenioviđenijih Vranjanaca odveden je u prezime, da je završio dvaSurdulicu, gde je nakon zverskog fakulteta i da je bio profesor.mučenja na najbrutalniji način Prema njihovom kazivanju,Džikini 198

njegova ćerka Vuka udala se u poznatu beogradsku porodicu Terzibašića, za diplomatu Mihajla, čija je majka bila sestričina Nikole Pašića. Jedno vreme, kada je Mihajlo bio konzul, živeli su u Londonu. U braku nisu imali dece. Inače, upamćena je kao prava beogradska dama. Posle Drugog svetskog rata ostala je da živi u manjem delu kuće u Knez– Mihailovoj ulici. Iz nje nije izašla 20 godina, jer očima nije mogla da gleda komuniste. Redovno joj je dolazila frizerka i službenik iz engleske čitaonice, koji joj je donosio knjige i časopise.Rista Antić 199 Stare vranjske porodice