Stare vranjske porodice

OD SORBONE DO Potomci Tome, Nikole, Zafira iFUDBALA I TENISA Sime danas žive u Vranju, Grčkoj, Beogradu, Vojvodini, Kanadi, Petar Avramović je završio Francuskoj, Italiji, itd. Među njimamedicinu na Sorboni, u Parizu. ima cenjenih lekara – hirurga,Bio je zaljubljenik u sport. Igrao je profesora, inženjera, pravnika,tenis i fudbal u Vranju. Jedan je od doktora nauka.osnivača je fudbalskog kluba Viteziz Vranja. Umro je relativno mlad, Jovan Avramović je imao1931. godine, u tridesetsedmoj kuću sa velikim dvorištem i sagodini života. mnogim ekonomskim zgradama u sadašnjoj Ulici cara Dušana. Bio Sima je imao sinove Dragutina je veletrgovac užarijom, koju jei Avrama i ćerke Leposavu, sa svojim sinovima proizvodio iStanislavu, Desanku i Nadeždu. njome trgovao širom Balkanskog poluostrva, pa i sa Austrijom, u Zafir je od dece imao: Dimitrija Trstu, Dubrovnikom i sa TurskomMitu, Petra, Iliju, Božidara, Jelenu u Istambulu.i Veru. Još za Jovanovog života, nekiAdvokat Jovan Avramović kao od njegovih sinova odelili su sedečak i svako za sebe počeo da trguje bakalskom robom, te su u gradu i šire stekli renome veoma uglednih i poštenih trgovaca. Kuću u sadašnjoj Ulici cara Dušana nasledio je najmlađi sin Sima, jer je ostao da živi sa roditeljima, da bi kasnije njegovi potomci prodali jedan deo Stanku Bujkovcu, a onaj stari deo, duboko u dvorištu, jednom doseljeniku iz Krive Feje. Sem za Jovanovu ćerku Magdu, koja je kao udata u živela u Vranju, i za drugu, Savku, koja je udata u Niš, o drugoj njegovoj ženskoj deci nema pouzdanih podataka. Zna se da je Magdina kućaAvramci 60

Kuća u Karađorđevoj u kojoj je rođen advokat Jovan Avramovićbila negde u Kovačkoj mahali, a pesmi VII rukoveti Stevanato je kod sadašnje Gimnazije i Mokranjca.Učiteljskog fakulteta, odnosnonegde u današnjoj Zmaj-Jovinoj Bora Stanković opisujeulici. Stojanku kao skromnu devojku iz naroda, „koja se isticala lepotom,STOJANKA, BELA i lakim, punim gospodstva iVRANJANKA nežnosti, hodom. Lepe joj crne kose, opletene, spuštaše se niz Istorijat poznate stare vranjske pleća, čak ispod pasa. Nežno jojpesme „Stojanke, bela Vranjanke“ belo lice, protkano rumenilom,povezan je sa sudbininom usta mala crvena i nabubrela kaoMagdine ćerke. O njoj su pisali trnjine. Utegnuta u tesan jelek,pesnik Dragutin Ilić (brat Vojislava u širokim šalvarama i opasanaIlića), u pesmi „Pod pendžerite“, boščom (pregačom)…poznatoj po stihu „Stojanke, belaVranjanke“ (koju je komponovao Živela je u Kovačkoj mahali,Josif Marinković), Bora Stanković koja se u gustom zelenilu odu pripoveci „Stojanke, bela dudova, oraha, trešanja i kajsijaVranjanke“, a pretpostavlja se da jedva naziraše sa svojim malim,se ista ličnost pominje i u uvodnoj prizemnim kućicama, crnih utegnutih krovova, a po gdegod 61 Stare vranjske porodice

Božidar Avramović kod česme, beg je pobesneo, jer je, navodno, čuo da je Stojankui kojom slamarom. U blizini bilo isprosio užar. On joj je vređaoje to kobno mesto događaja – majku, nazvao je kučkom,Binčešme, gde je Stojanka redovno suruntijom. Stojanka se brzozahvatala vodu. Tu je svakodnevno pribrala i tankim, zagušenimpresretao Stojanku zaljubljeni glasom rekla: „Bego, majku mi nebeg (Šaćir-beg ili Rašid-beg, ruži! Silan si, možeš što oćeš. Telonegde i Murat-beg) i izjavljivao joj će ubiješ, dušu ne! Neje ona kriva,ljubav. Stojanka ga je odbijala, ali ja te neću. Čuješ, ja. Krvav si mise bojala i lomila, jer je živela sa pred oči.majkom, koja joj je savetovala daveru ne promeni kao njena starija Pobesneli beg je izgubiokći, poturkinja, koju je proklela kontrolu nad sobom. Nož joj jesvagda. I pored zabrane, Stojanka zabio u srce.je pohodila sestru koja je već duževreme bila udovica, jer je njenoga Na lese gu nosiv, plave kose, domuža, Turčina, ubio njihov rođeni kolena dole puštene, a ona ubava,brat Stojan. I ona, sestra, je ubava…savetuje kao i majka Magda. Natalija Avramka i Nikola Taj sudnji dan činio se isti Kartaljevićkao i ostali. Ali kada je ugledaoAvramci 62

Stojankina sahrana bila je Vera Avramovic sa drugaricomveličanstvena. Sakupilo se celohrišćansko Vranje, čak su i Turci Turci su radnje u čaršiju zatvorili,izlazili iz dućana i klanjali se da počast dajev na mrtvaka. Izlegnalibi odali poštu mrtvoj kaurki, a na ćepenci, svi turili ruke podzločinac jahao je belca i izazivački grudi. Vladika, obrća se na svejurio gore-dole, kao da se trudio strane, s krst blagoslovi, a popovida upadne u oči ožalošćenim pevav, pa to je čudo, razleva seroditeljima i ogorčenom narodu.” Vranje. To su tolko, kaže, krotko išli kroz čaršju… A, on, neje bija Tako je tragediju opisao niti apsen niti ništa.Stanković, a o istoj temi pevala jei poznata vranjska pesmopojka Ubija, ubijen, da l’ je kuče naStana Avramović Karaminga. sokak, da l’ je čovek, to se nikogaČinila je to po kazivanju svoje nije tičalo, Turčin je ubio, neje telamajke i po ugledu na nju, jer da se poturči, njegova je želja bilapesma nastala još ranije. takva. Niz čaršju, polako, polako, misliš kako brobinjci da laziv dok Priča i mesto dešavanja u je odnesoše u crkvu i saranili je.potpunosti se poklapa sa pričom Znam tačno kuća kude vu je bila.Bore Stankovića, koju je čuo Tuj bilzu kude i na njojnu sestru.od svojih sugrađana. Stana Na njojnu sestru kuća je bila kudeAvramović Karminga kazuje: je stanovaja pop Stojadin, kude park. Kuća sas čardak. Česma je “Majka mi je pričala, pesmase poje da gu je odma ubio, dagu je udarija u sred srce. Majkakaže da gu je on s nož mnogoboja, dok je duša iskočila iz njum.Posle, kad su naši javili da se onaneje turčila, a da su gu Turci ubili,naša vlast u Niš je protestvuvalai poslala vladiku, koj je došjada gu kopa. Priča majka da supopovi došli sa brade do pojasi,kose, kaže, do pola grbinu. A,došli su i mali popčiki, znači dasu bili bogoslovci. Po čaršiju nalese gu nosiv, plave kose, kaže, dokolena dole puštene, a ona ubava,ubava… Plava je bila devojka. 63 Stare vranjske porodice

bila odma više park. Ona je tuj na Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojankečešmu došla, a na Turčina je kuća Dosta beše, mori, tri godine.bila odma do park, do češmu”.OTAC JUSTIN POPOVIĆ I Čekaj, čekaj, more, Murat-ago,TODORA Da si pitam, Murat, moju sestru. Da si pitam, Murat, moju sestru, U starim vranjskim Ona mi je, Murat, poturkinja.porodicama vodilo se računa oko Da me čuje, mori, mila sestra,udadbe i ženidbe. ‘Te ga došja, mori, Murat-aga. ‘Te ga došja, sestro, Murta-aga, “Klasa spram klasu, i tačka!” – Da me vodi, sestro, da me turči.govorili su. Glavu davaj, sestro, a veru ne davaj! Da je tako govori slučaj Todore Turska vera, sestro, mlogo loša,Avramović i Blagoja Popovića. Jedan praznik, sestro, u godinu i njega ga, mori, s puške čekav. Blagoje, mlad bogoslov, bio T’g se vrna, lele, džan-Stojanka:je zaljubljen do ušiju u prelepu Ajd odotle, more, Murat-ago,devojku Todoru Avramku. Glavu davam Murat, a veru ne davam! Avramci, kao čuvena trgovačka Turska vera, Murat, mlogo loša,familija, odmah su rasturili Jedan praznik, Murat, u godinutu vezu. “Dete Todoro, da si I njega, more, s puške čekav.izabrala trgovca, kmeta, sudiju, Puče puška, lele, Tanka viče:oficira, pa da te dam, ali za tamo Izede me, sestro, tursko kuče.nekoga popa, jok! Naše i tvoje Ne boj mi se, mori, mila sestro,treba da ostane, a ne da otidne Od pušku ću, mori, lek da nađem.kroz rešeto!” – govorio je otac T’g se vrna, lele, Murat-aga,nesrećnoj Todori. Pa izvadi, lele, andžar noža. Pa izvadi, lele, andžar noža, Mlad bogoslov Blagoje nije Pa ubode Tanku posred srca.mogao da lako preboli Todoru,zamonašio se i uzeo ime Justin.Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanake,Ajde, ajde, mori, da se turčiš.Čekaj, čekaj, more, Murat-ago,Nesam tkala, Murat, tulben-bošče,Tulben-bošče, Murat, veren-platno.Avramci 64

Babadudinci, od anđelaknjigaJordan Tasić je specijalizovao neuropsihijatriju u Beču, a mentormu je bio nobelovac Julius von Wagner-Jauregg. Profesor AntonijeTasić se smatra najboljim poznavaocem osiguranja i bio je veomacenjen u postavljanju sistema osiguranja u Jugoslaviji. Đorđe Tasićje bio redovni profesor na katedri Enciklopedija prava na Pravnomfakultetu u Beogradu, a potom i dekan tog fakulteta U Preobraženju su u prvoj njeni istaknuti pojedinci su sepolovini 19. veka živeli uglavnom selili u Vranje, dajući trajni pečatCincari. Varošica ili selo, različito varoši u usponu.se gledalo, znatno se razlikovalood okolnih naselja, najviše BABA DUDAzahvaljujići etničkoj grupi kojaga je naseljavala. Ipak, Cincari (ili “Stanovnici ovoga selaVlasi) brzo su se utapali u većinski razlikuju se od stanovnika okolnihsrpski narod. Pronicljivog, sela gotovo u svakom pogledu…preduzimljivog, trgovačkog duha, Većina ih je crnomanjastih, noseBaba Duduni na Đurđevdan 1914. (u prugastom odelu je Đorđe, alevo od njega je Jordan sa suprugom Stanislavom. Do baba Dude suSavka, Čedomir i Nikodije. Desno su Rista i Paraskev 65 Stare vranjske porodice

Baba Duda, Rista i Paraskeva vreme doselile iz Preobraženja u Vranje isticala se i ona na čijemse gotovo isto kao u varoši Vranju, čelu je bila baba Duda, stamenaa i po načinu života, kao i po i snažna ličnost, koja je držalakroju kuće, više se približavaju veliku porodicu pod kontrolom ivarošanima no stanovnicima usmeravala je u teškim uslovimaokolnih sela. Svi su duha života, vodeći računa o opstanku itrgovačkog, vredni i preduzimljivi. napretku.Govor im je kao i kod okolnihstanovnika, vlaški (cincarski) ne Po baba Dudi familija jegovori niko, mada je do skora bilo dobila nadimak Babadudinci.staraca koji su znali vlaški. Opaža Sa suprugom je podigla kuću use da od oslobođenja (1878) ovo naselju Kuso blato, negde prekoselo slabo napreduje: mnogi su puta čuvene Pribojčićeve kuće.se iselili i iseljavaju se iz sela u Baba Duda, glava porodice,Vranje, Vladičin Han, Surdulicu markantna ličnost, oko koje se svei drugde, gde se zanimaju vrtelo u familiji jedina je ostala datrgovinom, zanatima…” – čitamo živi u staroj kući.u istraživanjima etnologa Riste T.Nikolića. Rodila je dva sina, Dimitrija i Ristu. Među brojnim cincarskimporodicama koje su se u to Dimitrije Tasić je bio trgovac i sa suprugom Conom imao je četiri sina i tri ćerke. Sinovi Čeda i Vanko imali su veliki mlin na Kosovu. Milan je bio trgovac, a Stojan opštinski činovnik. Ćerka Savka se udala za Đorđa iz familije Pižinci. Milka se udala za nekog Ristu šustera, a Ljubinka za Nikolu iz Vranja. Rista Tasić, opštinski činovnik, i Paraskeva (Pasa), sestra poznatog vranjskog trgovca Riste Đorđevića Kalaščeta, izrodili su se sinove: Jordana, Antonija Toneta, Nikodija, Đorđa i Čedomira; ćerke: Daru i Savku. Još jedan njihov sin je umro u mladosti.Babadudinci 66

IDE GI ŠKOLA OD ANĐELA odevena, kao da u kući nije vladala oskudica”, beleži Rista Simonović. “Dara je bila udata za Ljubu,sina Tome Stevanovića Cupare, i Sva deca su bila odlični đaci,živeli su u Solunu. Ljuba Cupara je pa ih je trebalo dodatno školovatiu Solunu radio u radnji poznatog na visokim školama, ali majka ivranjskog trgovca Riste Dingarca. otac nisu imali dovoljno sredstava.Brzo je napredovao, iskazao Za dalje školovanje Jordana isposobnosti i sa stricem Đorđem Đorđa pobrinuo se Rista ĐorđevićCuparom otvorio užarsku radnju, Kalašče, rođeni brat Ristinekoja je radila do početka Velikog supruge Paraskeve. Kasnije ćerata. Bugarski zlotvori su 1915. braća pomogati Tonetu da se i ongodine zaklali Đorđa, kao i mnoge školuje.druge istaknute, nacionalnosvesne, Vranjance. Posle rata “Ide gi škola od anđela, bate”nastavio je da radnju vodi sa – govorila je Risti. “Oni su mojaĐorđinim sinom Nikolom, sve briga, ne sekiraj se. Bistri su,do 1935. gosdine. Tada je Nikola opravni, goleme glave će bidnev”zatražio da se podele. Ljuba je – odgovorio je.Dara sa Ljubom Cuparom Ristinom zaslugom i nesebičnom pomoći završili susa Darom nastavio posao i bio visoke škole i postali poznati iveoma cenjen u Solunu. Jedna vrlo priznati u svojim oblastima.je od ličnosti koja je obeležila Jordan je postao vojni hirurg,srpsku koloniju u tom gradu”, piše Tone profesor univerziteta, aMomčilo Sentić. Đorđe Tasić jedan od najvećih pravnika koja je Srbija imala. “Rista je bio opštinski pisar,a mati Paraskeva domaćica. Nikodije Tasić je bio poštanskiPorodica je bila siromašna a kuća činovnik, Čedomir Tasić učesnikpuna dece, pa se jedva sastavljao Sremskog fronta i vojni službenik,kraj s krajem. Majka, tipična a u kasnijim godinama građevinskivranjanska žena — skromna preduzimač.i vredna, uspevala je ipak dato siromaštvo ne bude sasvim DR JORDAN, BEČKIvidljivo; njena brojna deca nisu NEUROPSIHIJATARbila samo lepo vaspitana nego iodnegovana i uvek čisto i pristojno Lekar Jordan Tasić rođen je 16. aprila 1890. godine u Vranju. Gimnaziju je završio u Beogradu 67 Stare vranjske porodice

1908. godine i upisao najpre naredne dve godine specijalizovaostudije tehnike u Beogradu, da bi je neuropsihijatriju u Beču,potom, godinu kasnije, započeo mentor mu je bio nobelovac Juliusstudije medicine u Berlinu. Studije von Wagner-Jauregg. Imenovanje prekidao u dva navrata, 1912. je za šefa Odeljenja za duševnei 1914. godine, zbog učešća u i živčane bolesti Glavne vojnebalkanskim i Prvom svetskom bolnice i ostao je na tom položajuratu. Kao jedan od 1.300 kaplara do kraja Drugog svetskog rata, odučestvovao je u bitkama od Cera 1930. do 1945. godine.i Suvobora, preko Albanije doSolunskog fronta. Medicinske Od 1941. do 1944. godinestudije nastavio je i završio u okupatorska vlast je koristilaBernu, 1916−1919. godine. Glavnu vojnu bolnicu za svojeKao aktivni vojni lekar je od potrebe. Nervno odeljenje je1919. godine najpre bio na nastavilo svoj rad sa kapacitetomslužbi u nekoliko garnizona u od 60 postelja i tokom rata, s timunutrašnjosti, a od 1930. na što je izvesno vreme pre i posleUnutrašnjem odeljenju Glavne oslobođenja u istoj zgradi bilovojne bolnice u Beogradu. U smešteno i Nervno odeljenjeJordan Tasić, kao mlad oficir Opšte državne bolnice. Šef oba odeljenja bio je dr Jordan Tasić, koji je ostao na istoj dužnosti i po oslobođenju Beograda oktobra 1944. godine kada je formirana Glavna vojna bolnica NOV i POJ. Po odlasku dr Tasića u penziju krajem 1945. godine, ukazom Ministarstva narodne odbrane o demobilizaciji, novi šef neuropsihijatrijskog odeljenja postao je dr Dragoljub Jovanović. Dr Jordan Tasić je preminuo je u Beogradu 1968. godine. Profesor Antonije, naš čovek u Svetskoj banci Antonije Tone Tasić je rođen 11. januara 1912. godine. Završio je osnovnu školu i gimnazijuBabadudinci 68

sa velikom maturom školske Antonije Tasic kao dete1929/1930. godine u Vranju.Diplomirao je na Pravnom pomoćnik saveznog sekretarafakultetu u Beogradu 1934. (ministra) za finansije.godine, kao jedan od najboljihstudenata. Po završetku studija Profesor Tasić se smatraradio je u Narodnoj banci najboljim poznavaocemJugoslavije, Ministarstvu trgovine osiguranja i bio je veoma cenjeni industrije. Za uspešno obavljane u postavljanju sistema osiguranjaposlova od državnog značaja u Jugoslaviji. Kao stručnjak iz oveodlikovan je ordenom svetog Save. oblasti poznat je u Evropi i svetu. Profesor Antonije Tasić, kao Tasić je bio profesor nastipendista francuske vlade, Ekonomskom fakultetu u Suboticibio je na specijalizaciji u Parizu od 1963. godine i dekan ovogiz oblasti kredita i osiguranja fakulteta od 1971. do 1973.školske 1937/1938, a potom se godine. Govorio je francuski,vraća u Ministarstvo trgovine i engleski i ruski, a služio seindustrije. Od 1939. godine je nemačkim i bugarskim jezikom.honorarni univerzitetski profesor Imao je mnogo smisla za naučno-na Ekonomsko-komercijalnoj istraživački rad i dao je velikivisokoj školi u Beogradu, koja je doprinos naučnoj misiji.kasnije pretvorena u Ekonomskifakultet. Po oslobođenju je radio uMinistarstvu finansija Jugoslavijei predavao Međunarodneeknonomske odnose i Finansijena Ekonomskom fakultetu uBeogradu. Časopis Finansije, odbroja 5−6, postao je „OrganMinistarstva finansija FNRJ”.U broju 7−8. objavljeno je da jeodgovorni urednik Antonije Tasić. Od 1953. do 1957. bioje predstavnik Jugoslavije uMeđunarodnoj banci za obnovui razvoj (Svetskoj banci), a potom 69 Stare vranjske porodice

Poznata je njegova studija„O potrebi i mogućnostimakorišćenja privatnog kapitala zanaše razvojne ciljeve“. Preminuo je u Beogradu 12.aprila 1998. godine.ĐORĐE, DUHOVNIK Đorđe TasićPRAVNE NAUKE dekan fakulteta. Od januara 1940. Đorđe Tasić je rođen u godine Đorđe Tasić je i urednikVranju 1892. godine. Osnovnu “Arhiva za pravne i društveneškolu i šest razreda gimnazije nauke”, u to vreme najvažnijegzavršio je u Vranju. Sedmi i pravnog časopisa u našoj zemlji.osmi razred i maturu u Trećoj Bio je i predsednik Društva zabeogradskoj gimnaziji. Na Pravni sociologiju i društvene nauke.fakultet u Beogradu upisuje se1911/12. godine. Za vreme Prvog Početkom rata okupator gasvetskog rata prekida školovanje. udaljuje sa fakulteta, ali će potomDiplomirao je jula 1919. godine. okupatorski pomagači zahtevatiUsmeni doktorski ispit položio je od Tasića da drži predavanjamarta 1920. godine. Doktorsku na kvislinški organizovanomtezu “Problem opravdanja države” fakultetu, što će on odbiti.odbranio je 15. maja 1920. godine, Četvrtog novembra 1941. godinepred komisijom: Živojin Perić okupator ga zatvara kao taoca, a(predsednik), Slobodan Jovanović posle puštanja iz logora na Banjici,(član) i dr Toma Živanović (član). kvislinška specijalna policija će gaIste godine postao je docent na prizivati, saslušavati, maltretirati,Pravnom fakultetu u Subotici. Od1923. do 1930. bio je na Pravnomfakultetu u Ljubljani, gde je postaoredovni profesor. Kraljevim ukazom od 10.septembra 1930. godine postavljenje za redovnog profesora nakatedri Enciklopedija prava naPravnom fakultetu u Beogradu.Poslednjih godina pred rat bio je iBabadudinci 70

da bi ga 25. avgusta 1943. godine jedno od najboljih dela te vrsteGestapo ponovo uhapsio, a u nas – koje označava datumveć sutradan streljao negde na u razvoju naše pravne nauke.Sajmištu. Tako je Đorđe Tasić “Uvod u pravne nauke” doživeomučeničkom smrću završio svoj je tri izdanja (drugo 1938. godinekratak, ali veoma plodan život. i treće 1941), ali se izdanja toliko razlikuju jedno od drugog Tasić je bio izvanredno da svako od njih predstavljatalentovan, ali isto tako i vredan, samostalno naučno delo.što će se ispoljiti već u osnovnojškoli i uvek se posle potvrđivati. Pisao je na srpskom i višeZanimljiv je podatak da je on kao svetskih jezika. Do kojih je visinađak prvog razreda osnovne škole Tasić u ovom pogledu dosegnuotoliko impresionirao svoje učitelje svakako rečito govori činjenicada su, neuobičajeno, njemu da je jedan od najvećih, ako nepoverili zadatak da na svečanoj i najveći pravnik dvadesetogsvetosavskoj priredbi održi govor stoleća, Francuz Leon Digi, ugostima. Takođe treba, u ovom svom četvorotomnom “Sistemukontekstu, navesti da je već u prava” in extenso reprodukovaovranjskoj gimnaziji Tasić stalno tekst Tasićeve čuvene uporednebio vrlo aktivan u đačkoj literarnoj studije o Digiju i Kelsenu,družini „Zaštita”. Na sastancima napominjući da misli da on samdružine najčešće će se čitati, pored ne bi mogao da da bolju naučnusastava Bore Stankovića, i njegove analizu svog i Kelsenovog učenja.pripovetke, pesme, književne Poznati nemački profesor iocene. teoretičar prava Karl Šmit je toliko cenio Tasića kao naučnika da će Tasić je ostavio za sobom delo u predratnim godinama jednomkoje je i po obimu i po vrednosti, jugoslovenskom doktorantu datimnogi to smatraju, najveće delo u kao temu za doktorsku disertacijunašoj pravnoj nauci, od značaja i “Naučno delo Đorđa Tasića”.za evropsku pravnu nauku. Neka vrsta pionira uOSNIVAČ DRUŠTVA ZA sociološkim istraživanjima u nas,SOCIOLOGIJU Tasić će 1935. godine biti osnivač Društva za sociologiju. Godine 1935. izlazi njegovonajbolje delo, udžbenik “Uvod Kao čoveka Đorđa Tasića suu pravne nauke (Enciklopedija krasile najlepše ljudske vrline:prava)” – nesumnjivo još uvek skromnost, poštenje, iznad 71 Stare vranjske porodice

misli. Pomagao je ljudima kadgod je bio u prilici, i nikada nikom nije činio nažao.Đorđe Tasić (Izvori: Rista T. Nikolić „Vranjskasvega, dobrota. Biće uvek pun Pčinja“ ; “Srpski etnografskirazumevanja za čoveka i njegove zbornik”, knjiga peta; “Naseljateškoće, uvažavaće tuđ rad i tuđe srpskih zemalja”, knjiga druga, 1903; Momčilo Stentić, “Zaspisi o familiji Cupare”; R. Simonović, “Život i naučno delo Đorđa Tasića, Đorđu Tasiću u spomen”, Biblioteka “Tragovi”, Beograd, 1999; “Iz istorije srpske i jugoslovenske vojne psihijatrije: Nastanak i razvoj Klinike za psihijatriju Vojnomedicinske akademije od 1932. do 2002. godine”, strana 5,6; Miroljub Simić, asistent, “O tumačenju prava profesora Đorđa Tasića”, 197Babadudinci 72

Kalaščiki (Bondetovi),cokule za vojskuRista je 1905. godine, zajedno sa Stojanom Nikolićem i KostomPetrovićem, u zgradi koju je podigao Janča Jovanović Baldžija uCuparskom sokačetu, otvorio fabriku za izradu platnene obuće ipapuča. Radila je na principu domaće radinosti. Godine 1914. imalaje 550 zaposlenih Porodica Kalaščiki (Bondetovi) SKITNICAživela je u trgovačko-zanatlijskojmahali Dućandžik, prvo u staroj Familija postaje prepoznatljivaprizemnoj kući od kerpiča, sa braćom Zafirom i Ristom ipokrivenoj ćeramidom. Nalazila njihovom sestrom Paraskevom.se u naposrednoj blizini džamije,porušene nakon oslobođenja od Zafir Đorđević bio jeTuraka, 1878. godine. To je na kvarteljnik, zadužen za izdavanjepotezu ukrštanja današnjih ulica stanova, pre svega, vojnicima, sveSave Kovačevića i Karađorđeve. dok nije podignuta zgrada kasarne „Knjaza Miloša Velikog“, u naseljuFabrika obuće Kalašče-Petrović-Nikolić 73 Stare vranjske porodice

Kostića. Sa njom je izrodio dva sina i ćerku. Najmlađi Stojan umro je mlad. Najstarija je bila Persa, rođena 1895. godine. Đorđe je rođen na početku novog veka, 1901. godine.Đorđe, Persa i Stojan 1910 SVINJČE JE RUŽNOPanađurište. Marija, dok je Rista bio U familiji se najviše isticao preokupiran poslom i obavezama, čuvala je decu i prenosilaZafirov mlađi brat Rista. znanje koje je stekla svojim Rista Đorđević Kalašče, nakon opismenjavanjem i školovanjem.oslobođenja Vranja od Turaka, bio Njen unuk Mile seća se kakoje ugledni trgovac i vojni liferant, mu je, kao detetu, čitala tekstovekoji je u Dućandžik–mahali iz „Čitanke osnovne škole srpskogposedovao pet kuća. Nemirnog naroda u Turskoj carevini“, izduha, stalno u pokretu, naputovanjima stekao je nadimak Rista KalaščeKalašče, što znači – skitnica. Bio je cenjen i po manirima:odmeren, dostojanstven, tih,smiren i razuman. Oženio se Marijom MikomKostić, ćerkom bogatog vranjskogmanufakturnog trgovca JanaćkaKalaščiki

Rista je trgovao sa Solunom i Carigradom, ali i Beogradom i Bečom. Imao je životno osiguranje kod osiguravajućeg društva u Beču. Zna se i da je njegov tast Janaćko razvio trgovinu sa Bečom, pa se pretpostavlja da je pomagao zetu u uspostavljanju trgovačkih veza.Đorđe kao sokolac OD PAPUČA DO COKULAkoje je svojevremeno učila. Mileposebno pamti zanimljive opise Rista je 1905. godine, zajednodomaćih životinja, na primer: sa Stojanom Nikolićem i Kostom Petrovićem, u zgradi koju je „Svinjče je ružno“ – piše u podigao Janča Jovanović BaldžijaČitanci – „ima podužu njušku, u Cuparskom sokačetu, otvoriokrive oči, klopave uši, povrh leđa fabriku za izradu platnene obućenakostrešenu čekinju, zakovrčen i papuča. Radila je na principurepić, debeo trbuh i kratke domaće radinosti – Vranjancinoge sa četiri papka. Najvoli su kod kuća šili platnenubrlju, te je uvek prljavo; otuda obuću. Kasnije se ovaladalo ise i prljavoj deci kaže da su kao proizvodnjom vojničkih cokula.prasci. Kad se svinje kolju, pa topi Proizvodnja se ubrzano širi imast, onda mnogo dece, jedući zapošljava se stotinak radnika.halapljivo čvarke i kobasice, onom Proizvodilo se oko 100 parimaščurinom ukvari se, te oboli, a vojničkih cokula dnevno. Prvinekog i glave košta. Deca treba da izvoz ova fabrika ostvarila jese klone svinja, jer mnoga krmača 1911. godine, kada je Turcima,nasrne na decu i osakati ih“. na granici kod Ristovca, prodala 5.000 pari. Već naredne, 1912. godine, fabrika je počela da proizvodi cokule i za srpsku vojsku. Godine 1914. imala je 550 zaposlenih. Rista Kalašče je bio veliki nacionalni radnik. Avgusta 1903. godine, u Vranju, sa tridesetak viđenijih Vranjanaca, postao je 75 Stare vranjske porodice

član Izvršnog odbora Četničkogpokreta Srbije.KLANJE Otkrivanje moštiju Ristinih je osnovnu školu u Vranju, gde Bugarsku okupaciju Vranja, je započeo i Gimnaziju, koju1915. godine, dočekao je bojkotom je dovršio u Kumanovu. Zbogi nepristajanjem ni na kakvu nedostatka novca nije mogaosaradnju sa Bugarima. „Ne postoje da nastavi školovanje, već seMoravski Bugari, već Srbi, čiju zaposlio kao bankarski činovnik,šajkaču niko ne može da pocepa“, prvo u „Lukarskoj“, a kasnije ugovorio je po čaršiji. „Dingarskoj banci“. Oženio se Desankom Avramović, sa kojom je Zbog odbijanja saradnje imao ćerke Miroslavu i Ljubinku isa bugarskim okupatorima, sina Milorada.zajedno sa nekolicinom uglednihVranjanaca, zaklan je 1915. godine – Otac je na posao uvekiznad Devotina, blizu Vranja, na odlazio u odelu. Posebna strastmestu zvanom Beli kamen. su mu bili novčanici – buđelari. Uvek nasmejan i pričljiv, brzo je Ristina ćerka Persa se udala uspostavljao kontakt s ljudima, aza Stavru Roškova iz Niša i imala sa mnogima i trajna prijateljstvaje sina Dragoslava i ćerke Radu i – svedoči Miroslava, koja živi uMilu. Risti se, na početku novogveka, 1901. Godine, rodio sinĐorđe, čiji će život biti zaštitniznak stradalničke sudbine njegoveporodice. Kao dete Đoka je od komitau kasarni ispod Amama tražiobombone, ali nije mogao dobroda izgovori, nego je izgovarao„bonke, bone“ i tako je dobionadimak Bonde. Od tada, injegova familija nosi taj nadimak.UVEK U ODELU Đoka Bonde kao siroče izučioKalaščiki 76

Beogradu. gazda Milisava“, gde se sada nalazi Kad su Bugari ponovo Zavod za dečju i socijalnu zaštitu, slomljenih živaca, potpunookupirali Vranje, 1941. godine, utučen, stigao je kući kasno uveče.Đoka Bonde, iz straha da ne doživi Ćutao je dugo.očevu sudbinu, odlazi pešice uVrnjačku Banju. Ipak, nije mogao Narediše mi da predamo 800dugo da izdrži bez porodice i kila mesa. Kažu, da smo bogataši.vratio se. Bugari su ga odmah Evo dokumenta. Kažu, bolje mesouhapsili i internirali u mesto nego metak u čelo, najzad jeSerez, u blizini grčke granice, gde progovorio.će dočekati kraj rata. Po završetkurata vratio se kući, ravnodušno – Tugo, Đoko, šta da radimo,prihvatajući novu vlast. odakle meso?“ – uzdisale su supruga i majka.CENA OŠTROG JEZIKA Đoka Bonde, kažu Miroslava i To je trajalo kratko, kaže Mile Mile, celu noć nije spavao.Bonde. – Sutradan je otac rano – Otac je bio oštar na jeziku, izašao i oko podneva došao sakritikovao je sve što mu se nije jednim doseljenikom iz Gnjilana.dopadalo. Posebno je bio besan ‘Prodadoh dve kuće, idem da imkada su, kroz prozore, izbacivane kupim i odnesem meso‘, kratko jearhive iz opštine i suda i bile prozborio – kaže Miroslava.spaljivane. Ili kada su lomljenekase, ormani i drugo, samo Sve se to nekako podnosilo,zato što su pripadali klasnom dok ih nije snašla velikaneprijatelju ili okupatoru. pošast izazvana ideološkom zaslepljenošću. Šta je sve u stanju Oštar jezik nije se dopadao da čovek, kada prestane da budekomunistima i počela su čovek, učini čoveku, osetila ješikaniranja. na svojoj koži porodica Đoke Bondeta. Đoka Bonde je morao, upočetku, da se javlja ispostavi – Komunisti su održavaliOZN-e na dve nedelje, pa na miting ispred Načelstva. Bilonedelju dana, da bi usledilo je mnogo naroda, vatrenihsvakodnevno „propitivanje“. govora, gladi, nezadovoljstva.Nakon jednog od takvih Vešti manipulatori usmerili su„propitivanja“ u podrumu „kuće narodni gnev prema ‘klasnim neprijateljima‘. Krenuli su kućama 77 Stare vranjske porodice

imućnijih vranjskih familija, bilo suza; oči zaleđene, podignutiKvačkinih i Pukinih. Čula se kapci i raširene zenice odavaligalama, vika, psovka i jezive su parališući strah. Ispred kućepretnje. Kad je masa ušla u našu su postavili stražu. Neki Zuneulicu, odjekivala je pesma, koja se iz Vranjske Banje nas je čuvao.zlokobno odbijala od kaldarme, Nismo smeli iz sobice da izađemoogradnih zidova, ćeramida, 24 sata, jer smo u tom momentui ispunjavala okolne sokake. predstavljali ‘veliku opasnost zaOstrašćeno, pevalo se: ‘Idemo narodnu vlast‘. Oca su sutradankod Kvačku po narodnu pljačku, zatvorili, po ko zna koji put, uidemo kod Puku po narodnu Milisavski podrum. Pušten je kadmuku‘. Kad su stigli do naše su uvideli da više nemaju šta dakapije, neko iz mase je viknuo: nam uzmu.‘I kod Bonde, i kod Bonde‘“… –priča Mira, a ruke joj igraju. Đoka Bonde, ističe njegov naslednik Mile Bonde, optimistaKOMUNISTIČKI ZLOČINI kao i uvek, pun vere u pobedu dobrog nad zlim, počeo je da – Masa je ušla, naoružana se kući iz početka, „od kašike imotkama, u dvorište“ – dopunjuje viljuške“. I uspeo da vrati sjaj ije Mile. Tražili su oca, da mu ugled svojoj porodici. Umro je upresude na licu mesta. On je sa osamdesetpet godina, voljen ipobegao iza kuće, kroz kapidžik, poštovan.pa kroz sledeća dvorišta izašaou dvorište doktora Petrovića Familija Kalaščiki (Bondetovi)kuće, današnji dečji vrtić,preko puta zatvora. Jedan od značajna je ? srpsku državuvodećih komunista u kraju,Duško Devedžić, naredio je da i vranjsku čaršiju s kraja 19. inas zatvore u praznu sobicu, u početkom 20. veka posebno zbogprizemlju. Banjski ‘heroj‘ krenuo istaknutog patriotskog stava,je da pretražuje od podruma do nacionalnog delanja i poslovnogtavana. Za njim je išla baka Marija. odnosa sa vojskom.Na tavanu je pronašao džak sa 30kilograma pšenice. Zahvatio jepšenicu šakom i bacio u lice baki.Siktao je: ‘Odakle, ovo? Morala sida daš državi! Bando!‘ Tresli smose od straha kao usred zime. NijeKalaščiki 78

Janaćkovi, bečki espapi lake ženeKosta Amerikanac je zbunjivao ljude time što je slušao čuveneoperske arije sa gramofona i radija. Kao pretplatnik je dobijaolondonski “Tajms”. Živeo je osamljeno i povučeno, skoro osobenjački Cincarin Enakija Kostić, BRAK IZ RAČUNAkasnije prozvan Janaćko, izobližnjeg Preobraženja, sela sa Posao mu je, kao i mnogimnekim odlikama varošice, stigao je Cincarima, „rođenim“ trgovcima,u Vranje kada su se stvorili uslovi brzo uvećavao imetak i ugled.za njegov trgovački preduzimljivi Postao je poznati manufakturniduh. trgovac, koji je podjednako vešto trgovao sa Istokom i Zapadom. Malog rasta, grubih muškihcrta delovao je kao pravi Putovao je često, imao jepatrijarhalni despot. Tako se i razgranate trgovačke veze saponašao u kući. U poslu i životu Beogradom i Bečom. Voleo je davan Vranja, a često je putovao, odseda u Beču i uživa u životu, nebio je preduzimljiv, lukav, pomalo žaleći da potroši koji dinar više.gramziv, slab na lake žene. Dva puta se ženio, a drugiJanaćko Kostić 79 Stare vranjske porodice

Lokal Janaćkovih u centru Vranjabrak je bio sa Sofkom, ćerkom Janaćkova ćerka Marija 1913.vranjskog trgovca Stevana Cupare, godinekoji je mlad umro. Kada je ostalabez oca, brigu o njoj i još petorosiročadi preuzela je Guga, lepai dobrodušna ćerka Riste jereja,sveštenika rodom iz sela Mazarać,u hanskoj opštini. Sofka je bila lepa, doterana,živih pokreta, uvek mladalačkai vesela. Udali su je mladu zaprilično starijeg Janaćka. Zbogudaje po patrijarhalnom zakonu,poznatom u Vranju po nazivu„klasa spram klasu“ (bogatstvoprema bogatstvu), ostala je bezljubavi u srcu, neostvarenihmladalačkih vatrenih maštanja,jer sa Janaćkom nikad nije uspelada uspostavi duhovnu vezu.Janaćkovi 80

Nisu se slagali ni u čemu – u 1915. godine bugarski zlotvorinaravi, načinu života… Različitih zaklali njenog Ristu. Ostala je samentaliteta, trpeli su jedno drugo sinom Đorđem i ćerkom Persom.zbog dece koju su izrodili. Bila je oličenje pedantnosti, uvek je kod nje vladao besprekoran red. Enakija je prema njoj bio strog Vitalna i uporna, uvek ljubazna ii nepravičan, ponekad grub. Kad raspoložena za razgovor. Govorilojoj je umrla majka, Guga Cuparka, se da je bila kibar (ponosna)nije joj dozvolio da ode na pogreb. i mekamlija (uživalac u lepojNije umeo ni da uspostavi bliski pesmi). Do kraja života je gajilakontakt sa decom. Strogo je kult žene iz više građanskezahtevao da se opismene, da uče porodice, uvek je nastojala da jojškole i da se spremaju za život. odeća, u stilu prošlog veka, budeSofka je sve stoički podnosila, besprekorna.nalazeći utehu i razonodu u deci.Sa njim je izrodila sinove Kostu SPAS U DECIi Ristu, ćerke Mariju (Miku),Kocanku i Aleksandru (Sandu). Zbog odnosa prema majci i njoj samoj, Marija (Mika) nikad Sin Rista je radio u radnji nije prihvatila srcem svog oca.sa ocem. Radnja je nosila naziv Aleksandra Sanda„Janaćko i sin“. Posle očeve smrtiostao je u istoj radnji. Oženio seLjubicom Ježinkom. U Vranjusu ga zvali Barba ili Čiča, a njuBarbinica. Nisu imali dece, živelisu u velikoj slozi i ljubavi. Ristusu još zvali T’ng’c, jer je glas rizgovarao na francuski način i, kadmu je jednog dana pao sahan napod, nije mogao da kaže da se čulo– „tangrrc“. Slovio je za pritupog isimpatičnog čoveka. Marija (Mika) se udala zapoznatog vranjskog trgovca RistuĐorđevića Kalaščeta. Bila je suštasuprotnost od oca Janaćka. Nosilaje sve dobre osobine majke Sofke.Ostala je rano udovica, kada su 81 Stare vranjske porodice

Nakon njegove smrti, priča njen Stoje Kosta Amerika (desno)unuk Mile Đorđević, nikad nije i Rista Kostić (levo), sedeotišla da mu zapali sveću. Aleksandra (desno), udata za Dimitrija Stojkovića Atana Kocanka, ćerka Janaćka i i Ljubica rođ. Stošić JežinkaSofke, udala se za Voju Nešića, (levo), supruga Riste Kostićatrgovca iz Paraćina. U društvu su prepoznali “u tamnom odelu saje zapažali po ljupkosti i lepoti. crvenom leptir mašnom na belojImala je sinove Srbu, Slavka i košulji, sa filcovanim engleskimMileta. šeširom na glavi”. Videvši ga takvog, Vranjanci su nagađali Treća ćerka, Sanda, udala se koliko li je bogatstvo stekao uza Dimitrija Stojkovića, Mitu Americi, a on se smestio u malojAtana, dugogodišnjeg predsednika kući u avliji, a veću je izdavao podopštine u Vranju. Imala je sinove kiriju, od koje je živeo. O njemuRajka i Mileta i ćerku Soju. Mile najviše podataka nalazimo u knjizije poginuo u partizanima na “Knez Mihajlova i druge priče”Kopaoniku. Gordane Stanimirović Debarke. Osobena i markantna ličnost u Zbunjivao je ljude time štoporodici bio je Kosta, sin Janaćka je slušao čuvene operske arijei Sofke. Rođen je krajem 19. veka,poznat kao Kosta Janaćko,Kosta Amerikanac, a samomeđu komšijama – Kosta Kelai Kosta Ad’m, neobična je,zanimljiva i zagonetna pojava.Ostao je nedokučiv do kraja, čaki za komšiluk. Iako iz uglednepatrijarhalne porodice, vrlo mladje krenuo u beli svet i stranstvovaopo Nemačkoj, Francuskoj,Engleskoj i, najduže, u Americi,zemlji snova i nada.GRADSKA MISTERIJA Kad se posle mnogo godinavratio, mnogi ga Vranjanci nisuJanaćkovi 82

sa gramofona i radija. Kao Marksovog “Kapitala”. Njegovapretplatnik je dobijao londonski kuća je mesto formiranja Mesnog“Tajms”. Živeo je osamljeno i komiteta komunističke partije.povučeno, skoro osobenjački. Rat je delom proveo u Od stečenog bogatstva po partizanima, u okolini Paraćina,svetu Kosta je pokazao jedino gde je pre rata boravio kod sestrebogato znanje stranih jezika, Kocanke. Posle rata u njegovebio je pravi poliglota. Izdvajao priče više niko nije verovao,se od ostalih i po tome što nije niko ga nije više ni slušao. “Naišao u crkvu, nije se ženio i nije nagovor prijatelja, prisustvovao jeimao bilo kakvo zanimanje. U mitingu na kojem je govorio Petarrazgovarima su mu bile omiljene Stambolić, pa su mu izdejstvovaliteme iz filozofije i politike, uživao penziju kako ne bi gladovao”,je u polemikama i dokazivanjima, kazuju njegovi rođaci.pa se šaputalo da je agent,špijun, a bio je zasigurno sklon Do kraja života bio je svadljiv,komunistima i bio je tumač osoben, usamljenik. 83 Stare vranjske porodice



Vlaščiki (Cvrckovi),samsa za VeličanstvoU našu kuću svraćao je Kralj Petar Prvi Karađorđević. Jednom jedošao nenajavljen u karucama. Livreji su napravili špalir u dvorištui na stepenicama. Izašli smo, iznenađeni i presrećni. Mahinalno samklekla da ga pozdravim. Podigao me, držeći za ruku i govoreći krozširok osmeh: ‘Domaćice, šta imaš za ručak? Cvrckovi su aromunskog, Mita Vlašče sa suprugomcincarskog porekla. Krajem 18.veka doselili su se sa područja solidno živeti. Mijajlo je pratio sveseverne Crne Gore, bežeći pred trendove u zanatu i bio je poznatTurcima, u Preobražanje kraj po proizvodnji dva tipa opanka, aVranja. Prvi poznati njihov predak to su „vrnčani“ i „prešnjaci“.bio je Čaka, iz roda Čakića.Njegov sin Kosta doseliće se u „Vrnčani“ opanci naVranje i dobar deo familije po spoljašnjem delu imajunjemu poneće prezime Kostić. „vrnčanice“ (uske kožne trake koje su obično izukrštane ili našivene Kosta je sa porodicom živeo u jedna ispod druge). Ovi opancikući iznad današnjeg parka, u ono tvoreni su uz pomoć drvenogvreme na periferiji varoši. kalupa. „Prešnjaci“ su plitka obuća od kože koja pokriva stopalo iTRGOVINA I mali deo noge. Oni su oblikovaniOPANČARSTVO prema nozi uz pomoć kožnog kaiša, kanapa. Osnovna sirovina Vredni Vlaščiki, kako su ih koju su opančari u postupkuprozvali u Vranju, od početka su izrade opanaka koristili bila jepokazivali sklonost ka trgovini, najpre neobrađena, a kasnije imada je najuticajniji Kostin sin, fabrički pripremljena goveđa,Mijajlo, bio priznat i poznatopančar. Krajem 19. i početkom 20. vekaopančarstvo je u Vranju i celojSrbiji dostiglo vrhunac kao zanat.Od izrade opanaka se moglo 85 Stare vranjske porodice

teleća, kao i konjska i svinjska Trgovačku akademiju u Solunu,koža. koju je on završio sa uspehom.GDE JE ESPAP, TU SU Otvorene su trgovinskePARE radnje “Braća M. Kostić”, koje su se s uspehom bavile uvozom i Mijajlo je imao četiri sina i izvozom, u kojima je moglo da sedve ćerke: Mitu, Tomu, Svetozara, kupi sve, “od igle do lokomotive”.Vučka, Anušku i Danicu. “Samoškola i trgovina! Gde je espap, tu KUĆA U GOTSKOM STILUsu pare!” – govorio im je. Uspešno bavljenje trgovinom Jedan deo porodice po njemu uslovilo je ekonomski, društveniponeće prezime Mijajlović, i politički uspon familije Kostić.koje će se kasnije premetnuti u Najstariji Mita pre rata bio jeMihajlović. Godine 1892. kupio narodni poslanik Sreza vranjskog.je kuću u centru Tulbeta, od Mijajlo je na prostoru od 1.200Turčina Useina Selimovića. Sve kvadratnih metara sagradiosinove usmerio je na trgovinu, impozantnu kuću, sa ulazom,a najstarijeg Mitu poslao na holom i velikim brojem soba.Porodica KostićVlaščiki (Cvrckovi) 86

Cvrckova kuca Mahinalno sam klekla da ga pozdravim. Podigao me, držećiMajstori, dovedeni iz Nemačke, za ruku i govoreći kroz širokkuću, projektovanu u gotskom osmeh: ‘Domaćice, šta imaš zastilu, završili su 1907. godine. ručak?’ ‘Samsu, Vaše Veličanstvo?’,U produžetku je, u dvorištu, odgovorila sam iskreno, jer tosagrađena i kuća za poslugu. sam spremila tog dana. Samsa, upivši kiselo mleko, vruća, krckala Koliki je značaj porodice je u zubima i topila se u ustima.Vlaščiki bio u to vreme za Čika Pera je bio oduševljen”,Vranje govore sećanja Sofije pripovedala je nana Coca svojimCoce Kostić, supruge Mijajlovog potomcima.sina Tome, koja je bila rođenasestra trgovca Jovana Jankovića KAD KRALJ SVRATILunge, zadužbinara, čoveka kojije izgradio Hiruršku kliniku i U vreme balkanskih ratova,poklonio je gradu. kada je boravio u Vranju, 1912. godine, u kući Tome Zafirovića, “U našu kuću svraćao je preko puta gradske crkve, najavioKralj Petar Prvi Karađorđević. je kralj Petar posetu i MitiJednom je došao nenajavljen u Vlaščetu, narodnom poslanikukarucama. Livreji su napravilišpalir u dvorištu i na stepenicama.Izašli smo, iznenađeni i presrećni. 87 Stare vranjske porodice

Svetozar Kostić Cvrcko sa delegacija iz Beograda. Sa najvišimsuprugom državnim počastima sahranjenSreza vranjskog. Tad su Vlaščiki je na Šapranačkom groblju, gdedoveli mladu kuvaricu Jovanku, iz je podignut i spomenik”, kazujuporodice Amamdžici, da sprema i njegovi potomci.čiča Pera je ponovo bio oduševljenvranjskim specijalitetima. Mita se u dva navrata ženio. Drugi put sa znatno mlađom U Prvom svetskom ratu ženom od sebe, što je izazivalostradaće Mita. Pri proboju prekore i zavist kod komšija iSolunskog fronta bio je ranjen uglednih meštana.i prebačen na lečenje u Pariz.Od zadobijenih rana je umro, a “U njegovu kuću dolazile sunjegovi posmrtni ostaci prebačeni i vladike, jer je bio široke rukesu u Vranje 1926. godine. kao donator. Jedan od njih ga je prekorio zbog ženidbe sa mladom “Povorka je formirana ispred ženom, a on mu je odgovorio dakasarne Prvog pešadijskog puka gleda svoj posao i da blagoslovi‘Knjaz Miloš Veliki’. Izašlo je sve Bogom ono što je blagoslovenošto mrda, i najmanje i najveće od njega”, prenose uspomeneuvo da ga isprati. Došla je i potomci. Od udovice Mitine, koji nije imao dece, njegov brat Toma kupuje kuću za tadašnjih 10.000 dinara u zlatu i useljava se u nju. Ostali deo familije živeo je u centru Gornje čaršije, u velikoj spratnoj kući, sa lokalom u kojem je kasnije bila trgovinska radnja. Kostići su imali radnju i u centru varoši, preko puta kafane “Evropa”, kao i dve trgovačke radnje u Skoplju. Toma se oženio Sofijom i sa njom izrodio četiri sina i ćerku: Momčila, Mihaila, Dragana, Đorđa i Jelenu. Sa braćom je držao zajedničku trgovinu do 1923. godine.Vlaščiki (Cvrckovi) 88

LUBENICOM PREKO i Đorđe priključiće se četnicimaSAHAT KULE Draže Mihailovića. Nakon oslobođenja i dolaska komunista Prilikom jedne trgovačke slave, na vlast, svi će dopasti robije, kaopočetkom dvadesetih godina, narodni neprijatelji. Imovina će imToma se takmičio, u Gornjoj biti oduzeta.čaršiji, u popularnoj discipliniprebacivanja lubenice preko Sahat ROBIJANJAkule. Kada je zamahnuo, desilo seda je “pustio vetar”, što su prisutni Đorđe je osuđen na osamtrgovci i građani prokomentarisali, godina robije i, nakon izdržavanjaa sve čuvajući njegov ugled: kazne, na četiri godine gubitka“Gazda Toma, cvrcna! Izgleda mu građanskih i političkih prava.zaškripaše cipele”. Od tada Kostići Momčilo i Đorđe, po izlasku izće poneti nadimak Cvrcko, koji je zatvora, ostatak života provešće uostao do današnjih dana. Americi. Toma M. Cvrcko, pored Mihailo se vratio izbavljenja trgovinom, uspešan zarobljeništva i kasnije, kaoje bio i u bankarstvu. Postao stručnjak, radiće u Beogradu ije i predsednik UO Vranjske doguraće do zamenika direktoracentralne banke. Na početku 1936. Narodne banke Jugoslavije.godine, ban Vardarske banovineza predsednika opštine Vranje Dragan Cvrcko se oženio preimenovao je Tomu M. Kostića. rata Savkom Margankom. Dobio je, 1939. godine, ćerku Nadicu. Toma M. Cvrcko umro je Imao je i sinove Tomu i Zorana.krajem 1939. godine, a svu Osuđen je 1946. godine na šestimovinu ostavio je testamentom godina robije i, nakon toga, petna plodouživanje supruzi Coci. godina gubitka građanskih i političkih prava. Drugi svetski rat odredićedalju sudbinu familije Cvrckovi. Porodica Vlaščiki – CvrckoviMihailo će završiti u nemačkom tipičana je stradalna vranjska pozarobljeništvu, a Momčilo, Dragan 89 Stare vranjske porodice



Debarci, nema više –gospodoBio je to prvi bioskop u Vranju sa parterom, balkonom i garderobom.Radio je do bugarske okupacije. Otac nije hteo da prikazuje bugarskei nemačke ratne filmove i bioskop mu je oduzet Familija Debarci je, prema u potrazi za boljim životom,kazivanju potomka Milivoja došao je Vasilije Vasil DebaracVasiljevića Đerka, poreklom iz sa petoricom sinova i ćerkom.Hercegovine, odakle je, usled Po makedonskoj varošici Debruturskog zuluma, prinuđena na dobijamo nadimak Debarci, a nekiseljenje. Iz Hercegovine su došli u će nas, po mom ocu Đerasimu,srpsko selo Tresonče, kraj Debra, zvati kasnije Đerkovi“, kažeu Makedoniji. Pošto su tada bili Milivoje.„nikoj“ i živeli na obodu sela,od strane meštana su prozvani Od ostalih se izdvajao sin Zafir,Krajnikovci. koji je sa svojim ocem izvodio sve vrste građevinskih radova. Bili suDEBARCI – ĐERKOVI preduzimači i zidari, gradili su put Gnjilane – Uroševac. Poštenje „Nakon oslobođenja Vranja i umeće donelo im je kapital,od Turaka, 1878. godine, u varoš, brzo su „stali na noge“ i krenuliBraća Đerkovi, Sreten (prvi s leva) i Nikola (prvi s desna) 91 Stare vranjske porodice

da formiraju brojno zadružno i donja bašta, sa mnogo ruža,domaćinstvo. jorgovana, šimšira, loznica, sa jabukom „petrovkom“ i niskimGOSTINSKA SOBA SA dunjama ispod pendžera. Kasnije,IKONOSTASOM na samom početku dvorišta, nakon završetka Velikog rata, „Deda Zafir je kupio kuću od sagrađena je druga spratnaTurčina Ahmeta Osmanovića i kuća, sa stolarskom radionicomnjegove žene Ajše, 1881. godine, u prizemlju. Ulazilo se krozu centru grada, u blizini reke, visoku kapiju, a na drugom kraju,koja je proticala tamo gde je dvorištem, kroz baštu, izlazilosadašnja glavna ulica (Stefana se na kapidžik u dvorište kućePrvovenčanog). Kuća je bila familije Miljkovići (Pepekovi).sa suterenom i podrumom od Na spratu se posebno isticaladebelih zidova, sa dvorišnim gostinska soba sa ikonostasom, ustepenicama koje su vodile u kome se, pored kandila okruženogširoki hodnik, koji je bio između ikonima, čuvalo Sveto pismo,četiri sobe. Pri kraju hodnika bio krsnik za slavski kolač, tamjan ije izlaz za gornju bašču sa dudom stručak bosiljka“, kazuje Gordanai orahom, a pred kućom je bila Stanimirović Debarka.Đerasim Vasiljević (u sredini) u svojoj radnjiDebarci 92

Zafir je imao sina Đerasima „U stolarskoj radionici kod(Đerka), koji je izučio stolarski dede Đerka, oca Sretena i čičezanat i u kući otvorio stolarsku Nikole mnogi poznati vranjskiradionicu. Sa ženom Magdom stolari su izučili zanat: Boško Ilićizrodio je sinove Nikolu i Sretena i Strela, Sima Pogačarević, Radećerke Savu, Anđelinu, Olgu i Miru. Čamac, Čoče Džikić, Furko, Orde i Boško Biljba, Tane Rakovče… U Velikom ratu prošao je Počinjali su kao šegrti, polagalialbansku golgotu; sa sinom ispit za kalfe, a kasnije, kada biNikolom, stigli su na Krf, potom u izučili zanat, većina njih bili suBizetru i preko Solunskog fronta izuzetno cenjeni majstori“, kazujevratili se živi i zdravi u Vranje. Milivoje.Sreten se vratio iz bugarskeinternacije. Vasiljevići su bili socijalisti, pristalice Dimitrija Tucovića iSTOLARSKA MAŠINA ZA njegove Srpske socijaldemokratske stranke. Radnja je okupljalaTRAKSLOVANJE gotovo sve pristalice komunista, od kalfe Sime Pogačarevića, Nikola i Sreten krenuli su kasnije narodnog heroja, doočevim putem i postali su priznati Boška Ilića Strele, Koste Kostićastolari. Radionica je dobila Amerikanca i ostalih. Zato suzvanični naziv, čime se velika radnja i kuća stalno bile podzadružna porodica ponosila. Prvo prismotrom žandara i policijskihje nosila ime „Zafir Vasiljević agenata.i Đerasim“, potom „ĐerasimVasiljević i sinovi“, „Braća PRVI BIOSKOP U KAFANIVasiljevići“ i, na kraju, „Nikola Đ. EVROPAVasiljević“. U njoj su proizvođenespavaće sobe, kredenci, otomani, Milivoje ističe da je njegovvitrine, stolarija, patosi, vetrenjače otac Sreten 1932. godine imao– krznjače za kukuruz. Radilo se nezgodu i isekao prste na desnojna univerzalnoj mašini, na kojoj ruci. Lekari u Skoplju uspeli su daje bio cirkular, abrihter i bušilica. spasu prste, koji više nisu bili uVasiljevići su posedovali i mašinu funkciji. Nije ih osećao i morao jeza trakslovanje, koja je služila za da se okane stolarskog zanata.pravljenje raznih ukrasnih figura.Njihova radnja je bila prva u koju „U porodici je pao dogovorje uvedena trofazna struja. da stric Nikola nastavi da radi u radionici, a da otac kupi 93 Stare vranjske porodice

Kafana Evropa (desno), pre Drugog svetskog ratabioskopsku opremu i da od toga prikazuje bugarske i nemačkeživi. Otac je nabavio austrijsku ratne filmove i bioskop mu jeaparaturu i prvi filmovi počeli su oduzet. Proveo je u zatvoru 48da se prikazuju u kafani „Evropa“. sati, ali nisu uspeli da ga privole naNabavljani su u Beogradu, saradnju“, ističe Milivoje.Zagrebu, Skoplju… Narod jetražio kartu više da bi video Za vreme rata Sreten i Nikolatadašnja filmska ostvarenja“, priča su se primirili. Živeli su od imanja,Mile. obrađivali vinograd u Sobini i nekako preživljavali. Pred početak Drugog svetskograta Sreten je uz tadašnji Zanatski OTIMANJE „SLOBODE“dom u Jančinoj ulici dogradiobioskopsku salu i tu počeo da Po završetku rata bioskopprikazuje filmove. „Sloboda“ je nastavio da radi. Sreten je puštao filmove, a „Od prvog dana, od 1932. Milivoje nabavljao karte.godine, bioskop se zvao ‘Sloboda‘.Bila je to prva bioskopska sala u „Tako je bilo i tog 28. aprilaVranju sa parterom, balkonom i 1948. godine. Mile je otišao pogarderobom. Radio je do bugarske karte, sa novcem u džepu. Tada suokupacije. Otac nije hteo da se unapred plaćale i karte i porez.Debarci 94

Supruga Leposava savetovala je pita: „E, pa, gospodo, šta ću sadaSretena: ‘Ne puštaj dete da ide, ja da radim?“ „Nema – gospodo,u najveće se zbori da su doneli druže, kapu u šake i napolje!“zakon i da uzimav sve. Plašim seda mu ne namestiv neku zvrčku‘. „Od bogate, radne porodice,Sreten, velika dobričina, čovek koji došli smo do prosjačkog štapa. Sau životu mrava nije zgazio, bio je sestrama, Stanislavom i Jelenom,ubeđen da niko neće da oduzme osetili smo sve nedaće siromaštvanjegov bioskop. ‘Svi znaju, Lepo, i borbe za goli život“, navodida je naš, s mukom smo ga Milivoje.stekli! Idi, sinko, po karte‘“, pričaMilivoje. U Vranju, pa i šire u Srbiji, Debarci su zapamćeni kao vrsni Uveče su došli „popisivači“. stolari, koji su sve što vide okomSretenu su saopštili da je bioskop i umom zamisle – mogli danarodna imovina. Popisali su sve, naprave. Prvi su otvorili bioskopčak i karte. Sreten je sve to primio modernog tipa.„hladno“. Uspeo je samo da ihSa svadbe Zlate i Nikole Debarca 1930 95 Stare vranjske porodice



Topal-Zafirovi, narodnilekariPravili su razne balsame, kapljice, naročito protiv stomačnihbolova, sirupe za dečje bolesti, mnogobrojne masti i cerate za kožnaoboljenja. Uvek su bili protiv nadrilekarstva, protiv raznih bajarki,kao što su u to vreme bile Marija Vrten Kamen ili Cona Brašnjarka Porodica Topal-Zafirovi su pomoć svakome kome je bilaobeležila je 19. i početak 20. veka potrebna. Dolaskom u Vranjesvojim društveno-humanim iz sela Rakovac kod Bujanovca,radom, a potom i, kao ekonomski krajem 18. veka, stekli su velikijaka, izraženim nacionalnim autoritet.delanjem, najpre na podizanjusvesti o identitetu pred navalom TOPAL – HROMgrčkih i, posebno, bugarskihpropagatora, sa težnjom da se „Iz ovoga se sela (Rakovac,asimiluje hrišćansko stanovništvo prim. aut.) dosta porodicaStare Srbije. preselilo u grad Vranje. Spomenuli smo da su sadanje vranjske Iz njihove porodice tri narodna porodice Pogačarevića i Topal-i jedan diplomirani lekar pružali Zafirovi (Mihajlovići, prim. aut.)Zafir Mihajlović 97 Stare vranjske porodice

starinom iz ovoga sela; doselili su Za vreme vladavine Turakase još pri kraju 18. veka. Od 1835. Vranje nije imalo uređenugodine pa naovamo niko se nikuda apotekarsku službu. Lekove suiz ovoga sela ne seli“, piše dr Jovan pravili i prodavali narodni vidari,Hadživasiljević, poznati etnograf. a u radnjama običnih trgovaca mogli su se kupiti razni gotovi Porodica je bila prepoznatljiva lekovi, najčešće dopremljeni izpo Zafiru Mihajloviću, koji je bio Soluna.hrom od detinjstva, zbog čega je idobio nadimak Topal. Hećim Mika bio je samouki narodni lekar i vidar. Oženio se Zafirov otac Mihajlo Mika Grkinjom, naučio grčki i prekoStošić bio je među prvim i grčkih vidara, „kalojatara“, dobronajuglednijim hećimima u Vranju. ovladao vidarskom veštinom. PredHećimi su bazirali lečenje u to njegovom kućom uvek je bilovreme na narodnoj i alternativnoj naroda koji je tražio pomoć.medicini. Nisu se bavilivradžbinama, bajanjem i ostalim Hećim Mika bio je i velikividovima nadrilekastva koji su zaštitnik srpskog hrišćanskogcarovali u Vranju i po selima. življa od zuluma i nelegalnog harača vodećih Turaka uHEĆIM MIKA varoši. Posebno se borio protivKuća Antanasa i Stanislave KujasTopal-Zafirovi 98

nepravdi što ih je nanosio narodu tablete protiv glavobolje, raznihSulejman-beg, koji je zavodio neuralgija, grozničavih stanja,besplatni kuluk prinudom, iako je donosili su vidari i trgovci ito bilo zakonom zabranjeno. Zbog prodavali ih u njihovim radnjama.njega je Mika o svom trošku poveodelegaciju uglednih Vranjanaca, Dimitrije je imao tragičansastavljenu od devet hrišćanina i životni put. Mnogima je pomogao,devet muslimana, u Carigrad. Svi kod raznih bolesti, ali ne i jednomsu svedočili kod Porte da u Vranju turskom detetu, koje umrlo.žive Srbi i da besplatno kuluče kod Ugledni Turčin je za smrt optužioobesnog Husein-pašinog sina. hećima Dimitraća, koji je u očajanju izvršio samoubistvo. Po povratku, zahvaljujućihećimu Miki i delegaciji, Vranjanci Zafir je, takođe, nastaviosu dobili ferman da u Vranju živi očevim putem, ali ga jesrpski narod i da Sulejman-beg interesovala i trgovina. Posebnoplati petsto hiljada groša svojim nakon oslobođenja od Turaka,argatima. Saslušavši izdejstvovani 1878. godine, kad je uvideo da jeferman, hećim Mika je umro od vreme hećima prošlo i da dolaziradosti 1854. godine u Carigardu. vreme školovanih lekara.LEKARSKA SLAVNI KUJASODGOVORNOST Kao nacionalni radnik bio je, Hećim Mika je imao dvojicu u vreme Berlinskog kongresa,sinova, Zafira i Dimitrija, i oni su jedan od potpisnika peticije knezunastavili njegovim putem. Milanu Obrenoviću da se vranjsko područje prisajedini Kneževini Kakve su vrste lekova spravljali Srbiji.i prodavali, to nije potpunopoznato. Kod naroda je ostalo U oslobođenom Vranju Zafirsećanje da su to bile mnogobrojne se uspešno bavio trgovinom,trave, lišće, korenje za kuvanje uvećavao je naglo svoj imetak,raznih čajeva kod stomačnih a lečenje naroda prepustio jeoboljenja, protiv kašlja, grudnog svom zetu, diplomiranom lekaruzaptiva. Pravljeni su razni Antanasu Kujasu.balsami, kapljice, naročito protivstomačnih bolova, sirupi za dečje Doktor Kujas se oženiobolesti, mnogobrojne masti i cerati njegovom ćerkom Stanislavom,za kožna oboljenja. Praškove i došao je iz severne Grčke, sagradio kuću do tastove i ostao da živi u 99 Stare vranjske porodice

Vranju. Od dvadeset pet godina Antanas Kujaslekarskog staža samo četiri nije Pred kućom Marije Vrtenproveo u Vranju. Uzeo je srpskodržavljanstvo 1884. godine, a dve Kamen se čekalo u redu, spavalogodine kasnije, zahvaljujući velikoj pod vedrim nebom.popularnosti u narodu, postaoje predsednik opštine. U svom „Uvek u šalvarama imandatu organizovao je proslavu maramnom vezanom iza ušijudvadesetogodišnjice oslobođenja dugo je šaputala bolesnicima nekeVranja od Turaka, 1898. godine. nerazumljive, sigurno turske reči.Tada je sa delegacijom grada Onda je u izdubljenom, ‘vrtenom’,otišao za Beograd da pozove kamenu nalik na zemljanukralja Aleksandra Obrenovića na kalenicu ‘bacala žarčiće’ i u ‘svetojproslavu. Januara 1898. godine vodici’ počela da kupa nekakvesvečano ga je dočekao u Vranju. okrugle, šarene kamenčiće. Posle je bosiljkom i tom vodicom tri Za života u narodu voljeni i puta udarala ‘mušteriju’, bolesnikacenjeni doktor Kujas umro je u po čelu, škropeći ga i blagosiljajućiavgustu 1903. godine. Vranjanci su opet nerazumljivim rečima. Naspontano dan njegovog pogreba kraju ga natera da tri puta srkne tuproglasili danom žalosti. Svetrgovačke i zanatske radnje bile suzatvorene, a cela varoš preselilase na Šapranačko groblje da odapočast svom lekaru, predsednikuopštine i dobrotvoru.PROTIV ‘GLEDANJE’ UBRAŠNO Zafir-Topalovi su uvek biliprotiv nadrilekarstva, protivraznih bajarki, kao što su u tovreme bile Marija Vrten Kamen iliCona Brašnjarka iz naselja Tulbe.Uporno su ponavljali pacijentimada takve osobe samo još višenarušavaju ljudima zdravlje i daim je cilj laka zarada.Topal-Zafirovi 100