Stare vranjske porodice

Dušan Đorđević / STARE VRANJSKE PORODICE

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran izbudžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno neizražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Dušan Đorđević STAREVRANJSKEPORODICE Vranje, 2017.



Pogačarci, čorbadžijskiusudDugo se posle Hadži-Mihailove smrti pričalo u Vranju da niko njegovobogatstvo nije više dostigao. Njegovi sinovi bili su različite naravi.Živeli su u zajednici koja je vremenom počela materijalno da slabi.Nisu spremno dočekali oslobođenje od Turaka 1878. godine Terzijski zanat u Vranju bio pogača od čistog, belog brašna.je na posebnoj ceni u 19. veku. “Jano, vikaj decu da donesevBilo je malo vrhunskih majstora, malka pogačku. Da zajedem, paa jedan od njih, Rista Mihajlović, da idem, rabota čeka”, govorio je.doselio se u varoš sa suprugom Tako je nastao porodični nadimakJanom iz sela Rakovac kod Pogačar, kojeg je prvi prihvatioBujanovca, krajem 18. veka. njegov sin Hadži-Mihailo Ristić. Familija Pogačarci postala je jedna Jana je bila ćerka bogatog Dr Jovan Hadživasiljevićseljanina i dobila je velik mirazu novcu i spremi. To je pomogloRisti da otvori terzijsku radnjui pročuje se po izradi čohanihodela u susednim srpskim selima.Vredan i radan, brzo je stekaoosrednji imetak, a onda se daona trgovinu sa vranjskim Husein-pašom i srpskim knezom MilošemObrenovićem i ona mu je donelabogatstvo „preko noći“. Verski i nacionalno opredeljen,otišao je sa ženom u Jerusalim, naHristov grob, i svom potomstvuostavio „adžijsko koleno“. Sagradioje veliku kuću orijentalnog stila.POGAČKA Kod Riste se posebno vodiloračuna o ishrani. Jela se stalno 7 Stare vranjske porodice

Dr Jovan Hadživasiljević sa porodicomod najuticajnijih u Vranju u 19. Trojice u Vranju 1858. godine. Saveku i početkom 20. “Čorbadžije vodećim Turcima je bio „na istojsu toj“! – govorilo se od Vranja nozi“, za mnoga pitanja bitna zado Beograda i nazad sve do varoš lično su ga konsultovali.Carigrada. Stojanče je, koji je sa braćom poneo prezime Pogačarević, bio Hadži-Mihailo Ristić učvrstio najveći priložnik i ktitor Saborneje temelje trgovini u porodici. crkve.Za njega su radile brojne užareu varoši. Plaćao je redovno i SOBA U MANASTIRUodređivao dobru cenu za vrhunski PROHOR PČINJSKIkvalitet. Za njega su seljani uokolini Vranja i Bujanovca gajili Hadži-Mihailo, sa nekolicinomnajbolju konoplju. Izvozio je viđenijih Vranjanaca, bio jeiz Vranja ne samo uže, već i pokretač i osnivač škola uprerađeno uže u oglave, kuskune kojima su deca učila po srpskomi druge predmete u južne gradove programu. Uspeo je da sprečiStare Srbije, u Makedoniju, uticaj bugarskih učitelja i da ihBugarsku i Grčku. Podsticao je i protera iz varoši.ćurčijski zanat, otkupljivao je kožei izvozio ih u Trst. Kao najveći priložnik manastira Prohor Pčinjski imao Hadži-Mihajlo, sa sinom je posebnu, “Pogačarsku sobu” uStojančetom, učesvovao je u konaku, koja je ostala i njegovimobnovi Saborne crkve Svete potomcima. Umro je 1868. godine.Pogačarci 8

Dugo se posle njegove smrti je zlatnim slovima pisalo: “Adži-pričalo u Vranju da niko njegovo Toma Adži-Mihailov”. Drška jebogatstvo nije više dostigao. bila od slonove kosti, ukrašena dragim kamenjem. Njegova Njegovi sinovi bili su različite sila izbijala je iz materijalnognaravi. Živeli su u zajednici koja i društvenog statusa. Trošio jeje vremenom počela materijalno zarađeno, vreme čorbadžijskogda slabi. Nisu spremno dočekali fijuka biča i kulučenja čivčija naoslobođenje od Turaka 1878. imanjima je prolazilo. Razuzdanogodine. pijančenje, dert i pesma, raspojasano jurenje za ženskinjem Hadži-Toma je bio pravi po hanovima je, takođe, prolazilo.patrijarhalni despot. Strog i prek, Sve je dobijalo drugu vrednost isvi su ga se plašili. druge društvene obrise. “Na stupku ne smeš da mu Hadži-Vasilije je bio povučennagaziš, jerbo će te snema”, pričali i ćutljiv trgovac. Shvatio je dasu potomci. trgovina više nije onakva kakva je bila pre oslobođenja, pa je U kafanu je ulazio na konju, sina Jovana dao na visoke škole,opasan oštrim jataganom na kome smatrajući da je to njaveće bogatstvo koje mu daje u ruke.Pogačarci OSAMNAEST POPOVA NA OPELU Njegov sin, dr Jovan Hadživasiljević (1866-1948) postao je čuveni etnolog. Izučavao je južnu Srbiju i ostavio bogata svedočanstva u knjigama i periodici. Učestvovao je u balkanskim i u Prvom svetskom ratu. Stojanče Pogačarević bio je sušta suprotnost Hadži-Tomi. Pitom, duševan i društven, bio je omiljen u varoši. Pomagao je sirotinju, crkvu… Nije prošao 9 Stare vranjske porodice

nijedan ručak, a da u mutviku, znali su da cinički konstatujusporednoj prostoriji, ne nahrani novi društveni i materijalni statusnekog prosjaka ili siromaha. Pogačaraca: “Čorbadžija čok,Njegova kuća je bila na dva meso jok!” Tako su oslikavaliboja, najviša u varoši. Teško je propast onih pred kojim supodneo proterivanje vladike svojevremeno stajali mirno i tražiliPajsija iz Vranja, sa kojim se milost.okumio, od strane nekih vranjskihporodica i egzarhata, i dovođenje Sava je bio lep i naočitbugarskih popova, koji su u varoši momak, toliko da se otimajučinodejstvovali od 1870. do 1878. devojke. Po nagovoru familije,godine. Na selu su i dalje ostali oženio je devojku iz varošisrpski popovi. Njih osamnaest okićenu dublama, nadajući se daga je, iz okolnih sela, opojalo na će tako preokrenuti nezavidnoopelu 1877. godine ispred Saborne materijalno stanje. Ipak, njegovacrkve. žena bila je „slabe pameti“ i svi ukućani su se bojali da ne učini Oslobođenje od Turaka kakvo zlo. Nisu mogli da je pazeStojančetovi sinovi, Sava, Rista i svaki dan. Jednoga jutra naložilaMihajlo, su dočekali u zajednici. je peć, koja je iz prizemlja vodila uŽiveli su od imanja, a Rista je gornje prostorije. Stavljala je drvazavršio za terziju. Umesto da bez prekida, sve dok nije buknuopovećavaju kapital i bogatstvo, požar. Od kuće na dva boja ostalokrnjili su ga i to ubrzano. Pojavili je samo zgarište.su se novi trgovci, vesnicikapitalizma, koji u borbi za Početak 20. veka označio je iprevlast i vodeće mesto u društvu početak materijalnog propadanjanisu birali sredstva. Levantinskog familije Pogačarevića. Braćaduha, spremni na mito, laž, su se razišla, svako na svojuprevaru i pokvarenost, potisnuli stranu. Rista sa decom otišao jesu adžije, čorbadžije i ostale koji u drugi kraj Vranja. Sava je ostaosu svoju moć sticali na izgrađenim na starom imanju, a najmlađi,feudalnim odnosima, kuluku i Mihajlo, sa majkom ostao je nadobrim vezama sa Turcima. zgarištu kuće. Sagradio je omanju, nisku kuću, koja i danas postoji.POGAČARCI I OSVETA Davao je njive u napolicu, radioNOVOG DOBA i sam za nadnicu. Prodavao je imanje, čak i predmete iz kuće, da Cincari i njihovi potomci, koji bi preživeli. Sa ženom Paraskevomsu preuzeli trgovinu u Vranju, imao je petoro dece.Pogačarci 10

Naglo su osiromašili i nakonsmrti Mihajla sav teret pao jena Paraskevu. Sinove je dala nazanate, Stojana je dala u opančare,a Simu u stolare. Detinjstvo suproveli u siromaštvu, više gladninego siti. Stojan se pre drugograta odselio za Beograd i tamo ucentru grada držao opančarskuradnju. Doživeo je duboku starost.Nije ostavio muške potomke.NARODNI HEROJ Sima Pogačarević ostavila je neizbrisiv trag, preko Sima Pogačarević je završio Hadži-Mihajla i Stojančeta, drstolarski zanat. Zadojen Jovana Hadživasiljevića, Hadži-komunističkim idejama vranjske Tome, koga je Bora Stankovićintelektualne studentske grupe, u ovekovečio u Koštani, do Simekojoj su bili Dragi Kajme, Radmilo Pogačarevića, po kome HKStevanović Čaplja, braća Milorad „Simpo“ nosi ime.i Vukašin Antić i mnogi drugi,postao je fanatik ideje za koju jei poginuo na Dobrim vodama,iznad Sobine, od bugarskih fašista,u decemru 1941. godine. Njegovasestra Slavka bila je istaknutikomunistički aktivista. Posle ratabila je pristalica IB i zato robijalanekoliko godina na Golom otoku. Familija Pogačarci za višeod vek i po postojanja u Vranju 11 Stare vranjske porodice



Stajići, ruke u meduHusein-paša je pre bekstva sakrio svoje veliko bogatstvo kodpojedinih građana, misleći da će se posle pobune ponovo vratiti uVranje. Jedan od tih koji su primili na čuvanje pašino bogatstvo bioje i Staja. Paša se nije vratio, a Stajina porodica počinje da cveta inapreduje Staja i Božana Stanojević došli BLAGO HUSEIN-PAŠEsu u Vranje oko 1835. godine izpčinjskog sela Barbace. Po dolasku Crni Staja u mladosti je biou Vranje, Staja je počeo da se bavi puki siromah, sa imovinom kojamutavdžijskim zanatom, koji je se sastojala od „dve kokoške,u to vreme bio jako razvijen u jednog magareta, jedne kalenice,pčinjskom kraju. dve kašike i jednog grneta“, ali je preko noći postao najbogatiji “Konji i magarinja dugo će se čovek u Vranju. To se desilo posleritav, ama mutavdžije ima mlogo, arnautske bune protiv Husein–ega zaradi da prerani porodicu, paše, čije je blago igrom slučajaa ona golema…” – govorilo se u došlo sirotom Staji.tadašnjoj varoši za doseljenikaizrazito crne puti, koji je odmah Po predanju, Stajino bogastvoprozvan Kara–Staja. nastalo je u vreme vladavineHadži Toma Stajić sa porodicom 1909 13 Stare vranjske porodice

Đoka i Bosa Stajić najvećeg uticaja u Vranju imao Toma. Bavio se trgovinom iHusein-paše, koji je sa turskom od sredine 19. veka i smatraovojskom uhvatio i obesio Deli- se za jednog od najuticajnijihAguša, poznatog buntovnika i Vranjanaca. “Njegova reč se jeodmetnika od centralne turske jela”, govorilo se u tadašnjemvlasti. Husein-paša nije mogao Vranju.odmah da se odupre odmetnicimai sam je morao da privremeno CRNI ZASTOR ZA VLADIKUnapusti varoš. Pre bekstva, po PAJSIJApredanju, sakrio je svoje velikobogatstvo kod pojedinih građana, Trgovina ga je naterala damisleći da će se posle pobune tesno sarađuje sa Turcima, aponovo vratiti u Vranje. Jedan stečeni položaj i uticaj koristio jeod tih koji su primili na čuvanje i da brani interes srpskog življapašino bogatstvo bio je i Staja. u varoši i okolnim selima. IakoPaša se nije vratio, a Stajina je branio narodni interes, smatraporodica počinje da cveta i se za jednog od glavnih koji jenapreduje. najurio vladiku Pajsija, podržao bugarski egzarhat i dolazak Staja i Božana u Vranju surodili pet sinova, od kojih jeStajići 14

bugarskih popova u vranjsku NA TOMU SU RUKEcrkvu 1870. godine. NAJPRVE ZABRCALE U MED Prema kazivanju dr JovanaHadživasiljevića, vrsnog etnologa Toma Stajić je, premai etnografa, iz familije Pogačarci, kazivanju njegovih savremenika,neraspoloženje prema vladici egzarhat prihvatio ne izPajsiju naraslo je do vrhunca i nacionalnih pobuda, već, premajednog dana grupa od oko 200 jednima, reagujući na nemoralgrađana pozvala je vladiku da idu vladike Pajsija i pohlepu grčkihu manastir Prohor Pčinjski, koji se popova, a prema drugima zbogoduvek smatrao vranjskim, da im stvaranja povoljnijih uslova zasa ekonomom manastira položi svoju trgovinu, jer su Turci saračune o rukovanju manastirskom velikim podozrenjem gledali naimovinom. Kada su stigli u pristalice grčke crkve, odnosnomanastir, ekonom je doneo tefter na protivnike egzarhije. Ovakavkoji je bio prazan, bez prihodne postupak je bio, po njemu, uslovi rashodne strane. Nekoliko za opstanak ili bolju trgovinu ugrađana, sa Tomom Stajićem na tim nemirnim vremenima, a nečelu, vratilo se u varoš. Izjutra, nacionalno opredeljenje.kada je vladika stigao, našao jezatvorena crkvena vrata, a ova Od 1880. do 1889. godine,grupa građana mu je zabranila Toma Stajić je bio narodni ida ubuduće ulazi u crkvu. Tada knežev poslanik i predsednikje preko vladičinog stola stavljen opštine u Vranju.crni zastor, što se obično činikada vladika umre. Ovim se Toma Svi Stajini sinovi i unuci bili suStajić opredelio za bugarske vrlo imućni ljudi, ali najbogatijipopove – egzarhiste. među braćom bio je Toma, što zbog umešne trgovine, što Proterivanje vladike zbog toga što je i kao poslanik iPajsija podelilo je viđene dugogodišnji predsednik opštinevranjske porodice i pretilo da imao sigurne i izuzetno visokeizazove podele i međusobnu prihode. U “njegovo” vreme,netrpeljivost. Pored Tome Stajića Turci su, bežeći preko novei njegove porodice, egzarhatu državne granice, u varoši i okolinisu se priključile i druge, poput ostavljali veliko bogatstvo uBunuševaca, Hadži Tominih, nepokretnostima i novcu, zlatu,Cupara… ali je i knez (potom i kralj) slao velike sume novca za obnovu 15 Stare vranjske porodice

Jedna od kuća Stajića u Vranjunovooslobođenih krajeva. “Na napomenuti da je primoravao daTomu su ruke najprve zabrcale igra i onog koji je, zbog smrtnogu med, sitku neje imaja”, pričalo slučaja u porodici, bio u dubokojse dugo po Vranju. O svemu je žalosti. A jednom nam prilikomodlučivao: gde, kako i koliko, a naredio bio, da se silom dovuče nanajviše mislio na svoj ćemer. Bio je „zabavu“ i devedesetšestogodišnjiiznad svih, najjači – materijalno i starac, čuveni Toma Kara-Stajić,politički! zahtevajući od njega da se popne na sto da pozdravi goste i da im”BUGARSKA “ZABAVA kaže: kako su ovi krajevi od uvek bili bugarski i da bugarske vlasti i U Velikom ratu bio je bugarsku vojsku treba da smatrajumaltretiran od bugarskog kao svoje osloboditelje, a da odokupatora. O tome govori Janićije Srbije, koja i ne postoji više, ništa iJovanović Bilaćanin u svojoj ne očekuju.knjizi “Naša Nana”, izdatoj 1921.godine u Beogradu: “Koliko je tada I, uprkos najenergičnijimbezobziran i svirep bio bugarski navaljivanjima i pretnjamakomandant mesta u kinjenju bugarskog komandanta, ovajsvojih pozvanih gostiju dovoljno je uvaženi starac nije hteo da seStajići 16

odazove želji komandantovoj, koja je bila poreklom iz porodiceveć mu, gušeći se u suzama, tada Klinčaraca, izrodio sedam sinovaodlučno reče: ‘Gospodine, bolje i jednu kćer koja je umrla kaome ubi, a ne mi traži toj da činim, devojka. Tomini sinovi su posebnoi pod moju starost, i s jednu nogu proširili Stajićevu porodicu.već u grob, da iznosim toliki sram Mijalko je imao devetoro dece,na moja četiri sina, i ti znaš da su Tanasije, Jordan, Velizar i Stajasva četvorica srpski oficiri i još živi po troje, Milan dvoje i Janaćkoi zdravi na solunski front’. četvoro. Komandant, zbunjen ovim Bilo je poroda i od ostalihrečima, naredi da starca odmah Stajinih sinova, od Dimitrijaodevedu doma, jer se, veli, vidi da (Mitke), Arse, Koste i Sofke (Abe).je jako umno oboleo”. Bilo ih je više od sto. Ono što je bitno za ovu veliku porodicu jeBOŽJA UROTKA to da se, kasnije, cela izrodila u žensku decu, neka “božja urotka” Toma Stajić umro je 6. jula se uvukla u familiju, te je po1921. godine u Vranju. On je sa muškoj liniji nestajala.suprugom Anastasijom Tašom,Mijalko Stajić sa porodicom 17 Stare vranjske porodice

Vranjska porodica Stajić je predsednik “Vranjske banke”,Srbiji dala poznate ljude: Tomu, a i predsednik Amerikanskogposlanika i predsednika opštine u vaspitnog doma za srpsku ratnuVranju. siročad. Bio je veliki dobrotvor, svim devojkama iz doma daoLEKARI, GENERALI, je kao miraz po 3.000 dinara.SUDIJE, PROFESORI, Za potrebe ovog doma ustupio…POLITIČARI je i jednu svoju zgradu. On je osnovnoj školi u Vranju između Tominog sina Jordana, koji dva rata poklonio hektar livade uje između dva rata bio brigadni Ćoški za odmor njenih učenika.sanitetski general i vrstanspecijalista i hirugiji. Dr Jordan je PRVA ŽENSKA GIMNAZIJAprilikom prelaska preko Albanije U VRANJUoperisao slepo crevo regentuAlaeksandru Karađorđeviću. Rista Stajić je sa još nekimStanovao je u svojoj zgradi drugim Vranjancima otvoriokoju je podigao 1931. godine u privatnu žensku gimnaziju.Kosovaskoj ulici, u Beogradu. Privatna ženska gimnazija radilaIma tri sprata i šest stanova (tri je sve do 1912. godine, nakon čegamanja i tri veća). Dr Jordan se je bilo omogućeno zajedničkooženio Jelenom sa kojom je imao školovanje u vranjskoj gimnaziji.sinove Vlajka i Vojina koji je živeo Ovu školu on je i novčanou Parizu. Zgrada i danas postoji pomagao.u Kosovskoj broj 34, a u njoj živepotomci dr Jordana. Stajin sin Arsa posle 1900. godine bio je isto predsednik Potom, Milana, specijalistu vranjske opštine. Hadži Arsa jeza hirurgiju i ginekologiju, Staju, bio strog, a ponekad i jako prek.generala stare Jugoslavije, Tasu, Kad bi se naljutiо svi su mu se,direktora „Vranjske kreditne pripovedalо se u familiji, sklanjali sbanke“, Tominog unuka, od puta. Jednom prilikom se naljutiosina Velizara, poznatog lekara baš na dan slave. Uleteo je uAleksandra (Acu). kuću na konju i sabljom presekao slavsku sveću. Impozantna ličnost bio jeRista, Stajin unuk od sina Koste. Tomin sin Janaćko, 1926.On je bio predsednik suda opštine godine, takođe je bio predsednikvranjske 1910. godine, posle prvog vranjske opštine. On je izmeđusvetskog rata poznati knjižar i dva rata školovao siromašneStajići 18

učenike gimnazije i studente. dao kratak govor na srpskom i“Kao predsednik opštine 1926. nemačkom jeziku.godine moj otac nijednu svojuplatu nije doneo kući. Plate je “Jedna od zanimljivijihdelio opštinskim pandurima i organizacija, a koja je tokomslužiteljima. Za njega je položaj svog delovanja bila vrlo aktivnapredsednika opštine bio velika i u dobroj meri uticajna jestečast, takav slučaj nije bio ona koja se bavila borbom protivzabeležen do tad, a i posle u uzroka i posledica neumerenogVranju”, kazivala je njegova ćerka korišćenja alkoholnih pića iDragica Lekić. psihoaktivnih supstanci. Po ugledu na Red dobrih templara Drugi Stajin unuk od sina Arse, (hramovnika), dr Miloš PopovićStaja, je bio vrhunski dečji lekar. je 1901. godine osnovao DruštvoStajin unuk Staja od sina Tome trezvenosti, a 1907. Savezizmeđu dva rata bio je poznati trezvene mladeži. Propagiranjepešadijski general. trezvenjaštva, zdravog života, pomaganje zavisnicima, držanje Mitkin sin Uroš Stajić predavanja po Beogradu, Srbijiizmeđu dva rata važio je kao a kasnije Jugoslaviji, samo suvrstan stručnjak za zadružnu neke od aktivnosti. Trezvenjačkiproizvodnju duvana. Uroš Stajić pokret izazvao je i nastajanjeje 1935. bio izabran za narodnog skautizma u Srbiji. Beogradskaposlanika Sreza caribrodskog. loža „Trezvenost“, sa sedištem na Zelenom vencu 8, imala je u Kostin sin Đorđe karijeru je Beogradu tri oblasne lože”, pišezapočeo kao nastavnik. Još 1916. Dragoljub Gajić Gaja, jedan odje, nalazeći se na Krfu, napisao hroničara starog Beograda.knjigu „Rat i alkoholizam“.Tamo je neumorno radio i na Đorđe Stajić je aktivnozbrinjavanju ratne siročadi. učestvovao i u radu podmlatkaGodinama je kao sekretar oblasne Crvenog krsta, Društva za zaštitulože „Prosveta“ i izaslanik držao i vaspitanje jugoslovenske dece,predavanja po Beogradu, ali i Saboru narodnih prosvetitelja,Nišu, Zaječaru, Skoplju, Vranju. Odboru za pomaganje gladnima u Rusiji, kao i Društva za zaštitu Širio je ideju trezvenosti životinja i rastinja. U svojimi obavljao mnoge humane poznijim godinama radio je kaodelatnosti. Poznato je da je 1927, inspektor Ministarstva socijalnena 5. međunarodnom kongresu politike i prevodilac u poštanskomprotiv duvana, održanom u Pragu, 19 Stare vranjske porodice

odeljenju Ministarstva saobraćaja. se oženio. U piću je mogao daUmro je 1931. bude strašan, mada je trezan bio nasmejan, dobar i vedar čovek. U sedištu Lože dobrih Često je lumpovao s Ciganima ihramovnika u Beogradu, ali i davao im je bogate napojnice.po prosvetnim ustanovama,godinama su po njegovoj smrti Bora Stanković, često jeodržavane komemoracije u znak boravio u domu bogate familijepoštovanja prema pregaočevom Stajića, gde je upoznao Mitku,radu. Tri godine nakon njegove njegovu ženu Sofku, kao i njegovusmrti, pri Velikoj loži je osnovan braću Arsu i Tomu. Arsa je bioOdbor za socijalno staranje predsednik opštine, a Hadži Toma„Đorđe K. Stajić“, sa sedištem na u drami, kao i u životu, MitkinTerazijama 42. brat. Stajin praunuk od sina Mitke i Akademik Dejan Despićunuka Vlade, Miodrag Stajić, bio poklonio je Narodnom muzeju uje poznati naš književni kritičar i Vranju srebrni lanac svog pradede,veliki proučavalac književnog dela čuvenog Mitke Stajića. Ko i kakavBorisava Stankovića. je bio Mitka Stajić, akademik Despić objašnjava pomoću zapisaMITKA STAJIĆ koji je ostavila njegova tetka Stanislava Kalimančić, napisanog Ko je bio Mitka koga je Bora 11. novembra 1963. godine uuzeo kao prototip za lik koji će Beogradu.proslaviti mnoge glumce „nadaskama koje život znače“? Inače, Jeftimija je, ćerka Mitketova, u braku sa poznatim Mitka je bio krupan, stasit i vranjskim, a potom i beogradskim,lep čovek, divna pogleda, živih trgovcem Tasom Kalimančićempokreta i sigurna hoda. Nosio je izrodila tri ćerke: Kosaru,fes s kićankom, lepo se oblačio. Za Vukosavu i Stanislavu.pojasom je imao jatagan i kuburu,o vratu fišeklije sa barutom. Bio Tasa Kalimančić se preselio izje vrlo darežljiv. Po zanimanju bio Vranja u Beograd nešto pre 1900.je mutavdžija (tkač pokrovaca i godine i držao trgovačku radnju uzobnica od kozje kostreti). Znao centru, a potom bio i preduzimač.je nekoliko balkanskih jezika. Umro je od zapaljenja plućaBio je radan, njegove njive vazda 1909. godine. Jeftimija je sa trisu bile prve uzorane, vinogradi ćerke ostala bez sredstava zaprvi obrani. Propio se tek kada život. Sve tri su se školovale, bileStajići 20

odlični đaci i dobile stipendije proseka, krotka i disciplinovana,za studije u inostranstvu. Kosara primila je roditeljsku odluku dana Ekonomskom fakultetu u se uda za našeg dedu Mitku bezGrenoblu, Vukosava na medicini pogovora – sudbinski. Sama Sofkau Pragu, dok je najmlađa bila je isprošena za Mitku 1868.Stanislava, uz rad, studirala prava godine i njena kitka (ispit) je bilau Beogradu, ali je zbog bolesti odložena na vest o ubistvu knezamorala na poslednjoj godini da Mihajla, koja je potresla i Vranje,odustane od studija. onda još uvek pod Turcima”, piše Stanislava.ZAPIS STANISLAVEKALIMANČIĆ Po obostranom roditeljskom shvatanju, ona je trebalo da deda U zapisu Stanislava, unuka Mitku, dobrog i plemenitog, aliMitkina, opisuje prvo svoju mladića (18 godina) neobuzdanogbaku Sofku: “Naša baba Sofka temperamenta, svojomje rođena, odrasla i vaspitana u sređenošču smiri (bila je dvestrogo patrijarhalnoj porodici godine starija).čestitoga Janje Vlajinca, domaćinai industrijalca iz Vranja, kao “Svoga muža ugledala je prvinajstarije dete. Bistra iznad put pred oltarom, poznavši ga, između trojice muškaraca (jošMitkina kuća u Vranju 21 Stare vranjske porodice

kum i stari svat), po vezenim tj. ženu kakve su u to vreme i učarapama koje mu je u boščaluk onim prilikama bile manje-višedala. Ušla je u ogromnu zajednicu, sve ispravne žene i majke (pa iutonula u svakodnevne dužnosti Borina). Samo što je naša babatakve zajednice, urađala se bila žena mladog, lepog, imućnogvremenom u decu (jedanaestoro čoveka, prepunog snage, pa jerodila, šestoro podigla), postala žrtva u sukobu dva sveta –neshvaćena od roditelja, od onog u kojem je odgojena i živela isredine, od muža… Premorena i onog Mitkinog”, piše Stanislava.nesretna, ona svakako nije moglabiti žena ‘za merak’, kakva je dedi Mitkina drama se odigrala ubila potrebna. Zato je on, u svojoj jesen 1894. U to vreme je Mitka,dobroti, često govorio: ‘Mučenice iako relativno mlad (46 godina)moja, prokleti da su što te dadoše imao već odrasle sinove, Borisa iza mene, pa zacrniše i tebe i Trifuna. Zbog svog načina života,mene!’” – zapisala je Stanislava. počeo je da dolazi u sukob sa njima, ozbiljnim i radnim mladimSUKOB DVA SVETA ljudima. “Sofka, kao savesna žena, “U jednom takvom sukobu,izvanredno nežna majka, kad bi joj kada je, pijan, zapretio jataganom,zamerali što je slaba prema deci, baba se, sasvim razumljivo,govorila je: ‘E pa ne mogu, srce umešala, a on je, u nemogućnostideca da mi potraže, izvadila bih pa da se kontroliše, nasrnuo i na njubi im dala!’ Neumorna radenica, jataganom i teško je ranio na petda bi savladala veliko domaćinstvo mesta. Kad je video šta je učinio,Mitkino, sa velikom porodicom, uleteo je u drugu sobu i zaključaoposlugom, argatima – koje je se. Na jauke ranjene žene skupiotrebalo hraniti, mesiti hleb – ona se svet, te su navalili na vrata. Onnije imala od rane zore do mrkla je tada ispalio pištolj kroz vrata imraka ni trenutak za sebe… u onoj masi ranio najboljeg druga, Danila Kostića Daneta, šnajdera, u Pa ipak je bila veoma uredna nogu. Neko od prisutnih je viknuo:i čistunica, tako da je Bora ‘Ubi Tasu!’Stanković – koji je zalazio u našukuću i koji je kao takvu našu babu Među okupljenima je bio ipoznavao – ono njegovo “od moj otac Tasa Kalimančić, kao ibrašno i testo oči vu se ne vidiv” Tasa Stajić, Mitkin sinovac. I zetasigurno rekao da simbolizira ženu i sinovca Mitka je veoma voleo.koja je u domaći posao utonula, Možda je to ubrzalo njegovuStajići 22

odluku da sebi prekrati život. “To je srebrni lanac” – kazivalaČuo se i drugi pucanj, a zatim je je Snežana Radivojević-Petrovićnastala tišina. Bojeći se da deda- – “rađen u filigranu, iz 19. veka.Mitka opet ne puca, a želeći da On ima višestruku vrednost: prvo,vide šta se u sobi dešava, jedan kao artefakt velike umetničkeod prisutnih se popeo na stari vrednosti; dakle, sam po sebidud, pogledao u sobu i video je vrednost. Drugo, pripadaodeda Mitku kako leži na postelji, je značajnoj ličnosti, iz takođea na grudima mu gori džemadan, značajne vranjske porodice, pa muzapaljen iskrom iz pištolja”, to samim tim povećava vrednost.zapisala je Stanislava. I treće, lanac je pripadao ličnosti za koju se sa velikom sigurnošćuMITKIN SREBRNI LANAC pretpostavlja da je bila prototip najpoznatijeg književnog lika Srebrni Mitkin lančić nije prvi u opusu Bore Stankovića. To jedar koji je razgranata, imućna i treći, možda i najznačajniji slojugledna porodica Stajić poklonila vrednosti lanca”.Vranju. Naime, ova familija je dosada najveći darodavac Narodnom Familija Stajića je živa istorijamuzeju u Vranju: Angelina (Nina) varoši Vranja u 19. veku, kao i nai Dragica Stajić su poklonile salon početku 20. veka. Kasnije, uspešnikoji je bio u njihovoj kući, a koji na mnogim poljima života,je sada izložen u stalnoj postavci nastanjivali su se u Beogradu, kaomuzeja. i gradovima Evrope i Amerike. Nakon završetka Velikog rata, Inače, akademici Aleksandar brojni potomci obeležili su istorijui Dejan Despić, braća, direktni Beograda i Srbije.su potomci, po ženskoj liniji,znamenitog Mitke Stajića injegove supruge Sofije. Oni susinovi Mitkine unuke Vukosave odćerke Jeftimije. 23 Stare vranjske porodice



Bunuševci, umetničkikrojGodine 1934. u Belom Potoku, selu ispod Avale, u maloj seoskojcrkvi, venčali su se Milan Dedinac i Radmila Bunuševac. Kum navenčanju bio je Vladislav Ribnikar, a stari svat Rastko Petrović Bogata zanatsko-trgovačaka turskog ropstva, stara Vranjankafamilija Bunuševci došla je po imenu Tašana je prošla svuu Vranje iz obližnjeg sela stražu, prišla stolu gde je bio kraljBunuševca, nakalemljenog na i pozdravila ga rečima: “Svetivaroš sa jugozapadne strane. kralju, pozdravi se na tvoj dom i na kraljicu od Tašanu Đurinicu Za njih se pročulo po iz familiju Bunuševci”. Potom sepredanju koje je nastalo u familiji: okrenula i vratila u razdraganukada je kralj Milan Obrenović masu koja je izašla da pozdraviOslobodilac prvi put posetio kralja.Vranje, nakon oslobođenja odToma i Vaska Bunuševac sa decom 25 Stare vranjske porodice

Pripovedalo se da je poslužila oglavlje u tom periodu. Tepelukkao lik Bori Stankoviću za njegovo je mogao biti napravljen i od dugedelo “Tašana”. Kuća joj se nalazila niske srebrnih ili zlatnih novčićau Crkvenom sokačetu (današnja koja se savijala u vidu spirale, dokDositejeva ulica), iza Saborne je u najjevtinijoj varijanti vrh kapecrkve. Imala je trojicu sinova: ukrašavan terzijskim vezom.Tomu, Dimitrija i Vojislava. Oni suse bavili raznim zanatima. Tomine ženske kape, izvezene zlatom i srebrom i ukrašeneLIBADA I TEPELUCI niskama bisera i zlatnim i srebrnim novcem, bile su najlepše Toma, najpoznatiji među u varoši.njima, počeo je kao galanterist,da bi kasnije postao jedan od Supruga mu se zvala Vaska,najboljih terzija u gradu. Izrađivao a sinovi Stanoje, Đoka, Jordan,je gradsku mušku i žensku nošnju, Petar, Sava i Rista.prekrasne libade i tepeluke.Libada su šivena od crne ili bele Stanoje je bio poručnik usvile, atlasa, somota ili kadife. Prvom svetskom ratu. PoginuoBoje su uglavnom tamne – crna, je 1918. godine u borbama zateget, ljubičasta. Imala su široke oslobođenje Niša. U užem centrurukave, tako da se u njima mogla Niša postoji ulica sa njegovimvideti postava crvene ili bordo imenom.boje. Ivice libada su bile ukrašenevezom od zlatnih i srebrnih niti u Đoka je mlad umro i nijefiligranskoj ornamentici. Libade je ostavio potomke.pokrivalo samo rameni deo, nijese zakopčavalo. HAZENA Tepeluk je žensko oglavlje Jordan je držao par uglednihnošeno tokom 19. veka kao krojačkih salona u Beogradu.deo srpske gradske nošnje. Do Uvozio je štofove iz zapadnesredine 19. veka pod tepelukom Evrope i šio odela po poslednjojse podrazumevala mala okrugla, modi. Imao je luksuzni krojačkisrebrna, često pozlaćena pločica, salon na Obilićevom vencu.filigranske izrade, sa tipičnom Oženio se Leopoldinom Rasorijentalnom dekoracijom. Ovaj iz Pešte, koja se nakon udajetip tepeluka nosio se umesto prekrstila i uzela ime Jelena. Zvalikićanke na vrhu plitkog crvenog su je Švabica. Sa Jordanom sefesa, koji je bio uobičajeno žensko upoznala u Beogradu, gde je iz Pešte prešla da živi (u Balkanskoj ulici).Bunuševci 26

Za razliku od mnogih su petoro dece: Branu, Boška,Bunuševaca koji su se ženili Vuju, Danu i Kosu (zvali su jemiraždžikama, ovo je bio brak iz Koka). Brana je bio magistarljubavi, jer je Leopoldina bila vrlo farmacije, kao i Vuja, a Boško jesiromašna. bio veterinar. Pamti se da je Boško voleo kafanu, žene i kafansku Imali su četvoro dece: Vasku muziku više nego išta.(udatu Petrović), Olgu (udatuDožić), Tomu i Čedomira. PROSIDBA PUŠKAMAVaska i Toma su dobili imena poJordanovim roditeljima. Ksenija Stajić Bunuševac, umrla je na petom porođaju, 1908. Njihove ćerke, Olga i Vaska, su godine. Savi su savetovali da seostale da žive u Beogradu. Olga odmah ponovo oženi, da bi nekoje igrala hazenu za SK Jugoslavija, vodio računa o njegovoj deci.zajedno sa sestrom od strica Oženio se učiteljicom Živkom izRiste, Radmilom. Hazena se, Vranja, sa kojom je dobio šestoinače, poredi sa rukometom, ali je dete, ćerku Miru. Mira je imalaznatno složeniji sport od njega. svega godinu dana kad joj je otac umro od tifusa, kojim se zarazio u Jordan se privremeno sa Prvom svetskom ratu.porodicom odselio negde uNemačku i, kasnije, u Pariz, pa u Živka je bila dobra premaBeč. Po povratku iz Beča, živeli Savinoj deci, ali su deca mnogosu u kući iza bioskopa “Zvezda”, patila za majkom i nisu volelagde je bio atelje najpoznatijeg maćehu, tako da je, još dok je Savabeogradskog fotografa Milana bio živ, Kosa stalno bežala kodJovanovića. babe (Vaske Bunuševac), pa je najzad kod nje i ostala. Međutim, Petar je studirao u Francuskoj, kod te njene maćehe, učiteljicegde je završio agronomiju. Bio je Živke, dolazio je u posetu čestodirektor Poljoprivredne škole u njen sestrić Mile, koji se zaljubio uBeogradu. Oženio se Micom iz Kosu i ona u njega.Kruševca. Imao je ćerku Veru,udatu Vozarević, i ćerku Danku. Živka nije branila tu vezu, iakoUmro je 1954. godine. je Mile bio dosta siromašan. Ipak, 1926. godine on je dobio ogromno Sava je bio špediter i poslovao nasleđe (kuću u Subotici), kada suje sa Bečom. Oženio se Ksenijom mu jedno za drugim umrli strina iStajić, unukom Hadži-Tome stric, koji je bio direktor zelezniceStajića, ćerkom Mijalka Stajića u Srbiji, a nisu imali dece. Tada jei Teodore. Sava i Ksenija imali 27 Stare vranjske porodice

Mile zaprosio Kosu. Banje. Njena baba je, pak, planirala ANĐA, VATRA OD ŽENEda je uda za nekog oficira. Milese uortačio sa svojim drugarima Rista se bavio špediterskimi Daninim mužem Cankom poslom. Imao je i rudnike uDevedžićem, pa su došli pred Makedoniji. Silno se obogatio.Vaskinu kuću u Vranju i počeli Živeo je u blizini Slavije i ceoda pucaju iz pušaka dvocevki, što stan mu je bio u turskom stilu. Izje u Vranju značilo da je devojka Vranja se preselio u Beograd i saisprošena. U opštoj pometnji, na suprugom Tinom, 1911. godine ubrzinu su “objasnili” babi Vaski o Beogradu, dobio ćerku Radmilučemu se radi i, ona, da ne bi pukla Bunuševac, poznatu beogradskubruka, dozvolila je Kosi da se uda. i srpsku novinarku. Osim Rade,Tako je Mile isprosio Kosu. Lepo imao je i ćerke Anđu i Cuku,su živeli u Subotici i na Paliću, apotekarku. Anđa je, takođe, bilagde su kupili kuću, sve do početka novinarka “Politike”. O Anđi pišeDrugog svetskog rata. Tad su i Stanislav Vinaver u svom eseju opobegli od mađarskih fašista u beogradskim kafanama. Kaže daBeograd. je bila stalni gost Skadarlije, gde se družila i sa starijom i sa mlađom Savina ćerka Danica udala se generacijom pisaca. Bila je simbolza Predraga Devedžića Canka, moderne žene u tadašnjempoznatog apotekara iz Vranjske Beogradu. Imeđu ostalog, bila jeAnđa BunuševacBunuševci 28

druga žena u Srbiji sa vozačkom Njegov otac Voja Bunuševac,dozvolom (prva je bila kraljica poznati vranjski trgovac iMarija). nacionalni radnik, stradao je od bugarskog okupatora 1915. Anđu je snimio prvi srpski godine, kada je sa grupomfotoreporter Aca Simić u prikolici viđenijih Vranjanaca uhapšen isvog motocikla, kojim ju je često zverski likvidiran. Uhapšen je,vozio na zadatke. Bila je vatra od prema kazivanju potomaka, poštožene. Udala se za beogradskog je u kući pronađena stara trofejnaarhitektu Nikolu Kotura, koji puška. To je samo bio izgovorje bio sekretar SKOJ-a. Stradao da se eliminiše neko ko je imaoje u Moskvi tokom Staljinovih značajan uticaj na ljude u varošičistki 1937. godine, što je Anđu i koji je za “srpsku” stvar biojako pogodilo, iako su tad već spreman da žrtvuje i život.par godina bili rastavljeni. PosleDrugog svetskog rata udala se za Milan je, nakon odlaskakompozitora Petra Bingulca. Imali fotografa i zografa Aleksandrasu dvoje dece. Đinovskog iz Vranja, postao prvi vranjski fotograf. Fotografskim Pored Radmile i Anđe, imali poslovima aktivno se bavio usu i sina Duška. Duško je, prema periodu od 1891. do 1920. godine.kazivanju potomka, bio veomazgodan mladić, ali uobražen. Učio je fotografski zanat kodUmro je mlad. Iza sebe ostavio najboljeg beogradskog fotografaje sina Ristu, koji se profesinalno Milana Jovanovića, između 1890.bavio fotografijom. i 1893. godine, a onda se vraća u Vranje i otvara atelje. Mnogobrojni potomci čuvenevranjske familije Bunuševac danas Otac je Milanu predlagaožive u Beogradu. bude krojač. „Eto“, govorio mu je, „što fali na Trifuna Bojkovče, naNAJVAŽNIJI SRPSKI Vasu Čavče, na Jurde Bunuševče,FOTOGRAF SVOGA na Koču Glifura i na drugi štoVREMENA su krojači? Sila ljudi iskočiše! Pa ako nećeš da budeš krojač, a ti Po umeću izrade umetničkih budi obućar. Pogledaj samo nafotografija, upamćen je Milan Terazijama braću Mašutkovce,Bunuševac, sin Vojislava Petroviće, Mitu Merdžana i drugeBunuševca, jedan od najvažnijih naše Vranjance, sve najboljii najpriznatijih srpskih fotografa majstori u Beogradu, kao i mnogisvoga vremena. 29 Stare vranjske porodice

drugi i po unutrašnjosti. Ima li pakboljeg majstora u Kragujevcu odnašeg Riste Vrtoguza i u Skopljuod Mila Mandžinog i dr. A našpak Vaka Lukarče, eto ga u samomParizu kao diplomirani krojač –specijalista za ženske kostime“.KAKO JE MILAN Milan BunuševacBUNUŠEVAC POSTAOFOTO-PESNIK si ima kuću na Englezovcu, a stigao je da svoju ćerku školuje i Nije mogao nikako da na Univerzitet. Njegov bratanacpristane na ovaj predlog, već je Mile, koji kod nas beše ‘dve parezamolio da mu ostave neki dan na čovek’, sad je, čujem, neki spahijarazmišljanje, a i želeo je da se o u Bečkerek, jer se na Veliku pijacu,ovom dogovori sa svojom Marom, od piljarenja, veoma obogatio iod čijeg mišljenja, veli, mnogo oženio se nekom vrlo imućnomzavisi i njegova odluka. devojkom iz preka. Pa pogledaj naše Dimče Kaleniče, što ti „Ako hoćeš mene da nekad kod naše crkve u Vranjuposlušaš“, posle nekoliko dana, po prodavaše vruću alvu na lepinju,svedočenju potomaka, otac mu je i to samo za petoparčei jedno irekao, „ja bih ti predložio, kad već drugo, i sada na Veliku pijacu važividim, nećeš da se okaneš ženidbe kao najjači s kapitalom i veliki jei da učiš trgovačku školu, da se akcionar Piljarske zadruge, čijibar uortačiš sa mojim prijateljem je, pak, predsednik naš Sava izAntom Zelengorcom, koji je na Panađuriše.beogradski Veliki pijac došaosa jednom korpom sas kruškemaslarke, sas 100 groša pare i sasjedno magare, a evo ga sada čovektruli gazda, a ima si i svoju kuću uNovom Selištu. Ako ti je baš tolikonezgodno da se zoveš piljar, a ti sezovi ‘trgovac životnih namirnica’. Šta fali na našeg VaskaKarabogdanče što na Cvetnomtrgu prodava kokoške? Eto, i onBunuševci 30

Isto tako i Neca Otuljče, što vrednoći i energiji. Pa kad svibeše služio kod Džikini, sada, na oni neškolovani naši ljudi, papijaci, kako čujem, obrće neke čak i žene, pokazaše toliki uspehsilne hiljade. Pa pogledaj Miku u ovom poslu, zar ti, sa tolikomZlatokopče, koji u Vranjskoj Banji školom, nećeš moći osiguratislužaše za 40 dinara mesečno kao svoju budućnost?”banjadžija, a sada je, piljarenjem,stekao čak dvospratnu kuću na Najzad, posle dugogVračar! Zatim, imamo ovde i razmišljanja, Milan odluči dajednu našu Vranjanku, koja s bude fotograf, jer je, veli, tajmužem drži blizu Cvetnog trga posao najpribližniji njegovom‘Evropski voćarsko-kolonijalni mentalitetu, a i njegova Maradelikates’, a koja u Vranju beše na to je pristala, obećavajućislužavka kod Riste Cimente. Alal da će mu i ona pomagati ujoj vera, kad je vredna žena! Isto radu. I otac njegov, posle dugogtako i naša Jevrosima Dudinska, odupiranja, pristade na ovo, iostavši, posle smrti svoga muža, odmah ga odvede tadašnjimsa vrlo malom udovičkom najboljem beogradskom fotografupenzijom, i sa punom kućom Jovanoviću.nejake dece, eto, drži piljarnicuna Vračaru i hrani i školuje svoju Ovde je on sa tolikom voljomdecu, blagodareći jedino njenoj i predanošću radio, da je brzo naučio ovaj zanat i već samostalnoKosa i Mile 31 Stare vranjske porodice

mogao da vodi atelje. Sa velikim glumišta (fotografija Radomirazadovoljstvom, fotograf Jovanović M. Petrovića), srpske vojske (zaprodao mu je jedan od svojih potrebe fotografisanja Prvognajboljih fotografskih aparata sa pešadijskog puka štampao jeostalim najpotrebnijim priborom. poseban karton – podlogu),I tako je Mile, foto-pesnik, pun sudija…radosti, bio spreman da se oženii odmah otpočne svoj rad u Nije se libio da snima portreteVranju, gde tada i nije bilo pravog, iz profila, što je kod srpskihdiplomiranog fotografa, već je fotografa starije generacijesamo jedan Debranac slikao u retkost, ili da fotografiše mušterijedvorištu onako „uz duvar“ – i obučene u neobične kostimeto, razume se, samo kad je lepo (na primer, u japanski kimono,vreme“. sa odgovarajućim papirnim suncobranom).FERLAUF TEHNIKA IBRAON TONER Grupne fotografije Bunuševca odlikuju se pažljivom postavkom Milan Bunuševac po povratku scene.u Vranje se oženio i dobio sinaVojislava, koji je u balkanskim Izdavao je razglednice saratovima poginuo. Nije mogao da motivima iz Vranja. Takođe,ga prežali, sinovljevu pušku držao njegove fotografije koristili suje u ateljeu i fotografisao mnoge drugi izdavači kao predložakvojnike sa njom. Više nije imao za štampu razglednice Vranja idece. okoline, kao i Vranjske Banje. Trgovinsko – zanatlijski Protokolisano je da je odsedaošematizmi Kraljevine Srbije u Beogradu 1897. godine, a moždaza 1900-1901. i 1905. beleže i delovao kao putujući fotograf.Bunuševca kao jedinogprijavljenog fotografa u Vranju. Fotografisao je scene izFirma 1910. godine potrebuje balkanskih ratova, koje sufotografskog pomoćnika. objavljivane u beogradskom listu „Ilustrovani mali žurnal”. Prostor ateljea u Vranjubio je zavidne veličine, u kadru Učesnik je Prvog svetskogpojedinih fotografija bile su čak 32 rata kao rezevni narednik 1.osobe. pešadijskog puka Moravske divizije. Po odobrenju komande, Bunuševac je fotograf snimao je događaje iz rata. Radio je u fotografskoj sekciji Vrhovne komande.Bunuševci 32

Saradnik je međuratnih novina Radmila Bunuševac bila je„Ilustrovani list”. Koristio je prva žena profesionalni novinarferlauf tehniku i braon toner. u Srbiji. Počela je da radi u listu “Politika” 1925. godine. NakonPRVA ŽENA oslobođenja zemlje bila je osnivačPROFESIONALNI i urednik “Ženske strane” i,NOVINAR U SRBIJI potom, kulturne rubrike lista “Politika”. Radmila Bunuševac jeproživela jedan dug i vrlo Godine 1934. u Belom Potoku,interesantan život. Bila je ćerka selu ispod Avale, u maloj seoskojRiste Bunuševca, koji se veoma crkvi, venčali su se Milan Dedinacobogatio zahvaljujući svojoj i Radmila Bunuševac. Kum navelikoj špediterskoj firmi, kao venčanju bio je Vladislav Ribnikar,i zahvaljujući rudnicima u a stari svat Rastko Petrović.Makedoniji. Milan Dedinac, sa kojim U mladosti se aktivno bavila je živela do njegove smrti,sportom. U periodu od 1927. do 1965. godine, bio je upravnik1935. godine igrala je hazenu, vrlo Jugoslovenskog dramskogpopularnu žensku igru između pozorišta, glavni urednikdva svetska rata. “Politike”, ambasador u Parizu iRadmila u redakciji 33 Stare vranjske porodice

Umrla je u Beogradu 2005. godine, u devedesetčetvrtoj godini života.Radmila Bunuševac igra hazenu POTOMCIveliki srpski pesnik nadrealista, Brojna familija izrodila jenovinar, pozorišni kritičar… mnogo značajnih ljudi, među kojima su i bivši dekan Šumarskog Druženja sa piscima i fakulteta Toma Bunuševac ipesnicima Markom Ristićem, multimedijalni umetnik KostaRastkom Petrovićem, Tinom Bunuševac.Ujevićem, Miroslavom Krležom,Dušanom Matićem i drugim Kosta potiče od Dimitrijaobeležili su životni i stvaralacki Bunuševca, trgovca vranjskog.put para Bunuševac-Dedinac. Deda mu je bio Koča, koji se, takođe, bavio trgovinom. Sagradio U starosti, Radmili život je kuću u Beogradu, u Rankeovojnije bio naklonjen, jer je bila ulici, 1925. godine. Zvali su ga“odbačena” od svoje “Politike”. Koča Higijena, jer je svaki dan, po više puta prao ruke. Godine 2003. RadmilaBunuševac je Muzeju savremene Kosta je rođen u Splitu 1948.umetnosti u Beogradu poklonila godine, a odrastao je kući svogazbirku od 40 izuzetno vrednih dede Koste u Rankeovoj ulici. Sinumetničkih dela, među kojima je Miodraga Bunuševca i Jelene.su dela Pabla Pikasa, Alberta Miodrag je bio prilično starijiĐakometija, Save Šumanovića, od Jelene. Imao je gospodskeNadežde Petrović, Jovana manire, koji su joj imponovali.Bijelića, Petra Dobrovića i Mila Kao građevinski inženjer bioMilunovića. je uključen u izgradnju važnih puteva, pa i Jadranske magistrale. Miodrag nije želeo u partiju, ali je bio vrhunski stručnjak i za njega je uvek bilo posla.Bunuševci 34

Cupare, cup u ćupMile Cupara je bio istaknuti nacionalni radnik, blizak vladajućimkrugovima u zemlji. Lično se poznavao sa regentom AleksandromKarađorđevićem. Međutim, kad je u vreme Solunskog procesapripremano streljanje Apisu, Vuloviću i Mučibabiću, bio je, kao imnogi drugi, duboko potrešen. Kod njega je boravio Gavrilo Principi ostali članovi Mlade Bosne. Gavrila je učio da puca iz pištolja i dabaca bombe. Bio je prvi instruktor srpskih specijalnih snaga Tridesetogodišnji Rista Da bi prikrio svoj identitet,Jerček krenuo je iz Prizrena, uzeo je prezime Jerček, koje jeoko 1790. godine, sa dva deteta u Sandžaku značilo – došljak. Uu neizvesnost. Došao je Vranje, varoši su ih zvali Erinci ili Jerinci.bežeći od zuluma Turaka, a sa Taj nadimak su izveli od njegovogsobom je poneo zlata i drugih prezimena. Postoji anegdota da sudragocenosti, pa je po dolasku posed imali pored familije Perincikupio posed u donjem kraju i da su se stalno svađali. Kada bivaroši i ograničio ga. “Rista je nastala vika, po varoši se govorilo:poboja kosku na najubavo mesto”,odjeknula je vest kroz varoš. “Eve gi, potepaše se Erinci i Perinci”.Nikola Cupara (prvi s leva) ispred Monopola, oko 1925 35 Stare vranjske porodice

ERINCI Miajlo je izučio ćurčijski zanat i radio u očevoj radnji. Pouzdano Rista je naišao na dobar se zna da su mu radnja i kuća biliprijem kod vranjskih Turaka. Bio onde gde se kasnije pojavio nizje užar, vešt majstor sa smislom „cuparskih“ dućana, odnosno,za trgovinu. To je bilo vreme kad nešto ispred sadašnje zgradesu u Vranju pristizale zanatlije pošte. Sa sigurnošću se možeiz raznih krajeva, sa severa pretpostaviti da je bio pismen.Grčke, iz Makedonije, Prizrena, Kao zanatlija bio je aktivno vezanPrištine, Gnjilana… Ipak, Ristino za crkvu i čovek veoma blizakzlato otvaralo je sva vrata i vladiki Sofroniju, koji je u Vranjustvaralo trgovačka prijateljstva i bio od 1844. do 1847. godine. Biopobratimstva. je toliko blizak da je znao i žestoko da se posvađa sa njim. Rista je po dolasku u gradtežio da stvori posed, jer je svoj OPOMENA ZA BURMUTu Prizrenu izgubio. Strah da neostanu bez imovine pratio je i Vladika je imao običaj danjegove potomke. Na posedu je u crkvi, za vreme službe, „trzapodigao radionicu ćeranu, dućan emfije“ (šmrče burmut). To nijeza trgovinu i kuću za život, na bilo pristojno, pogotovu za vremesredini današnjeg trga u centru službe, i varošanima se nijegrada, gde je nekada bio pijačni dopalo, ali se niko nije usuđivaokantar i česma. Pretpostavlja se da da vladiki skrene pažnju. To jeje, kao gradski čovek koji je bio na učinio Miajlo. Skrenuo je pažnjuhadžiluku, zanatlija i trgovac, bio vladiki, ali na vrlo diskretan način,pismen. kako prilikuje Cuparama. Naime, Miajlo je jedne nedelje, usred Zna se da je Rista imao petoro svečane liturgije, izvadio dugačakdece, sina Miajla i ćerke: Dudu, čibuk ispod ćurka, prišao velikomTrenu, Magdu i Anđu. „ševdanu“ pred oltarom i zapalio cigaretu na sveću. Ovo je učinio Sa Miajlom porodica će poneti tako da je vladika mogao da vidi izi nadimak Cupara. Postoje više oltara, na šta je on odmah i izašaopriča kako je došlo do porodičnog i oštro ga prekorio. Miajlo je jedvaimena. Poznato je bilo u čaršiji dočekao taj prekor i odmah muda je Miajlo bio škrt čovek, što je odbrusio: “U evangelije ništa neodlika i većine njegovih potomaka. piše za čibuk, ama ne piše ni za“Čim zaradi dukat, on ga -cup, trzanje emfije”.pa u ćup”, zajedljivo su govorilemušterije.Cupare 36

Po nekim pričama, vladika je obliku vedra od drveta sa dnom iukorio Miajila rečima: “Ti cup- otvorom istog prečnika).cup, pa ga zapali!” Navodno, tadsu Miajilu dali nadimak Cupara. U porodici se znalo da se porodično ime Cupara pojavilo Poznato je u porodici da se u vreme Miajla. Pretpostavkaposebno isticao oko traženja je, koja se smatra najtačnijom,odobrenja za zidanje Saborne da ime potiče iz starog kraja, izcrkve 1839. godine i oko Prizrena. Na to ukazuje postojanjezakopavanja osveštenih predmeta sela Cupare pored Prizrena, kao ida bi se dokazalo postojanje familije Cuparevići.crkve u prošlosti. Zbog toga je,iz počasti, prvi nasuo malter u Miajlo se oženio Marom,temelje crkve. U zapisima starog sa kojom je imao sinove Dimu,popa Nikole Ristića iz 1837. Antanasa, Jovana i Stevana i ćerkegodine nalazi se i ime „Mihailo Kadivku, Milu i Anastasiju.ćurči“, među darodavcima zapodizanje crkve, koji je dao jedan Najviše se isticao sin Stevan,„kutal“ („kutal“ je mera za žito u jedini je imao muške potomke. Po njemu će naslednici ponetiMile Cupara prezime Stevanović, uz obavezni nadimak Cupara. Od oca je nasledio deo poseda, kuću i radnju, osobine, kao i ugled u čaršiji. Stevan je bio čovek koga je interesovala knjiga. Njegovo ime nalazi se u jednom spisku pretplatnika iz Vranja (sotečnici) koji je odštampan u knjizi „Služenje evrejsko i vse zlotvorenije nihno». Stevan je naveden kao «počtenorednij Stevan Mihailovič, čurčija“. Ova knjiga je štampana u solunskoj pečatnici 1839. godine. SVEČANOST ZA PETROLEJSKU LAMPU Stevan je bio uman, vrlo tih čovek i sklon razmišljanju. Držao 37 Stare vranjske porodice

je do sebe i bio je dostojanstven. odgajala decu u cuparskom duhu.Nosio je rukavice i njima je blago U njenoj kući po ceo dan se radiloudarao decu kada bi bila nemirna. i pevalo. “Bože, od crnu t’mninuOko 1840. godine Stevan se oženio rabotiv i pojev, mlogo su vredni”,Gugom, ćerkom Riste, jereja iz govorilo se za Gugine sinove.hanskog sela Mazarać. Guga je Guga je posebno volela mladu ibila lepa žena, debeljuškasta, sa vrlo živahnu ćerku Sofku, a onagustom crnom kosom. Uvek je bila se udala za Janaćaka Kostića,u pokretu. Isticala se vrednoćom. manufakturnog trgovca iz Vranja,Sa Stevanom je imala četiri sina, kome je to bio drugi brak. Gugi seKoleta, Arsu, Tomu i Đorđu, i dve nije dopadao zet i imala je običajćerke, Setu i Sofku. da kaže: “Or’l nijedan, uzede mi najubavo pile”. Vreme kad je Stevan bio usrednjim godinama je bilo vreme Kada se oženio Kole, sagradiliprosperiteta Vranja – trgovina su, pored stare, novu kuću uje cvetala, zanatstvo u uzletu, Cuparskom sokačetu. Kućakulturne veze sa Istokom, je bila prostrana, zidana uBugarskom, Kosovom i Srbijom su građanskom stilu, sa primesamasve življe. Pred Stevanovu radnju turske arhitekture. Kuća i dućan,dolazila su zaprežna kola puna koje je sazidao Miajilo, porušeniknjiga i ikona, naslaganih „kao su prilikom regulacije trga, acrepovi“. Ove knjige su dolazile iz na njihovo mesto su oko 1888.Srbije, pa čak i iz Rusije, prodavale godine ozidani novi dućani. Kolesu se slobodno na pijaci. Pričalo se je bio ćurčija, Arsa kafedžija,među Cuparama, kroz generacije, Toma terzija, a Đorđa užar io jednoj velikoj svečanosti, kada trgovac užarijom. Braća su izašlaje jedan vranjski trgovac doneo sa iz zajedničkog domaćinstva isvojih putovanja prvu petrolejsku oformili posebna. Uprkos tome,lampu. Na ulasku u grad lampu zadržali su kult pripadanja širojje dočekalo mnoštvo građana, sa porodice, pa je za njih važilavladikom na čelu i litijama. Lampa narodna izreka: „Rod roda ne rani,je najpre uneta u crkvu, a potom teško onomu koj ga nema“.je, predveče, nošena zapaljena pocelom gradu. Od Koleta isticao se sin Rista, koji je završio učiteljsku školu iOD CRNU T’MNINU bio markantna figura u porodici.RABOTIV Kao učitelj, intelektualac, imao je uspeha u radu, uživao je ugled u Stevan je mlad umro. Guga je društvu i ubrzo posle 1918. godineCupare 38

Toma i Đorđe sa porodicama umro.otišao sa porodicom u Beograd naslužbu u Ministarstvu prosvete. Voja je završio vojnuImao je četvoricu sinova, sve ih Akademiju i bio je oficir. Uje školovao. Pre Drugog rata, u Prvom svetskom ratu ranjen je naBeogradu je Čeda postao lekar, Mačkovom kamenu 1914. godineĐoka i Voja apotekari i Mihajlo zrnom dum-dum i ostao je invalid.pravnik. Lečio se u Francuskoj, vratio se i prošao Solunski front. OženioLAĐOM PO MLADU se francuskinjom Milenom, koja mu je dovela sina Žorža. Ostao je Arsa, drugi sin Stevanov, bio je oficir do kraja života.kafedžija. Njegovi sinovi ostavilisu trag u istoriji Srbije na početku Uroš je bio manifakturni20. veka. trgovac u Beogradu, suvlasnik poznate radnje na Terazijama Milan je bio učitelj, po „Cupara i drug“. Bio je veomaknjiževnom talentu, kako se cenilo galantan, u njegovoj kući mogli sutada u učenim krugovima, ravan da se vide viđeniji ljudi tadašnjegBori Stankoviću, koji je bio nešto Beograda, pa i iz naučnih krugova.mlađi od njega. Bolešljiv, rano je 39 Stare vranjske porodice

Prva žena Jela, sa kojom je imao trgovački putnik i, na kraju,sina Draška, rano je umrla. kafedžija. Nije voleo mnogoPo drugi put se oženio Bisom, da radi, samo onoliko koliko jeiz smederevske kuće, ćerkom potrebno za umeren život bezbankara Simića, sa kojom je trzavica. Po ceo dan je sedeo udobio Oliveru. Kad se ženio bifeu za kasom i čitao novine, aliBisom doveo je skoro celu familju se nijedan gost nije pohvalio da gaCupara iz Vranja i smestio ih o je uslužio. Jednom je njegov kelnersvom trošku u hotelu „Moskva“. izašao, a gost je ušao u kafanu.U Smederevo se po mladu išlo Dozivao je kelnera uzalud, ovaj gazakupljenom lađom. nije čuo u dvorištu. Krenuo je da lupa šakom o sto da bi privukaoŠTO ČUKAŠ, ZAR NE VIDIŠ pažnju Tonetovu, kako bi bioDA NEMA NIKOGA? uslužen. Tone je uporno čitao novine, a kad ga je iznerviraloVoleo je da dolazi u Vranje i lupanje, odbrusio je gostu: “Štoobilazi porodicu, što je za njih čukaš, zar ne vidiš da nema.predstavljalo malo slavlje nikoga?” Tone je bio trgovac, pa Mile je bio Arsin sin odČlanovi Mlade Bosne ispred Miletove kućeCupare 40

Vaske, prve žene. Mile je bio Mihajla Stevanovića (Miletanajmarkantija figura u deset Cuparu) i blagajnika kafedžijukolena porodice Cupara. Pantu Jovanovića, dok su članovi postali inspektor Monopolske Završio je za učitelja. Oženio uprave duvana Milan Graovac,se Milicom i sa njom imao sinove šef železničke stanice SvetislavMišu i Branu i ćerku Nadu. Miša Lukić, apotekar Velimir Karić,je bolovao i mlad umro. Brana je trgovac Toma Stajić, apotekar Peraumro posle dolaska sa Solunskog Kušaković, sudija Toma Đurđević,fronta, 1918. godine. Došao je u profesor Sima Zlatičanin,svetloplavom francuskom šinjelu, veterinar Boža Dragičević…sa šlemom na glavi. U Solunu,za vreme Prvog svetskog rata, Mile Cupara je bio isavetovali su Mileta da pošalje dugogodišnji predsedniki on, kao i drugi, sina Branu sokolskog društva „Dušan Silni“na školovanje u Francuskoj. u Vranju. Poznat kao „brat Mile“Kategorički je odbio govoreći: ili „bata Mile“, uvek je cenjen i“Ne, on mora da ide na front i uvažavan. Njegovo područje radaoslobađa svoju zemlju”. bilo je, najpre, pretkumanovska Srbija, a posle oslobođenja 1918. iGENERAL MEĐU cela Jugoslavija.UČITELJIMA VELIČANSTVO, NE Mile je bio omiljena ličnost POSTUPA SE TAKO SAne samo u Vranju, već i u Srbiji i, PRIJATELJIMApotom, u Kraljevini Jugoslaviji. Bio je istaknuti nacionalni Bio je učitelj, odnosno, kako radnik, blizak vladajućimse govorilo, „general među krugovima u zemlji. Ličnoučiteljima“. Pred Prvi svetski rat se poznavao sa regentombio je u Narodnoj odbrani visoki Aleksandrom Karađorđevićem.funcioner za južne krajeve. Postao Međutim, kad je u vremeje sekretar Izvršnog odbora Solunskog procesa pripremanočetničke organizacije u Srbiji. streljanje Apisu, Vuloviću i Mučibabiću, bio je, kao i mnogi Izvršini četnički odbor drugi, duboko potrešen. Nijeosnovan je u Vranju početkom mogao da izdrži, pa je pri jednomavgusta 1903. godine i činilo ga susretu regentu Aleksandruje 30 najuglednijih Vranjanaca. otvoreno rekao: “Veličanstvo, neOdbor je izglasao za predsednikaŽivojina Rafajlovića, sekretara 41 Stare vranjske porodice

Kuća Mileta Cupare Gordana, a govore bi zavrašavao rečima: “Istru moramopostupa se tako sa prijateljima, ne osloboditi!”valja to što radite”. Umro je relativno mlad, od Aleksandar se okrenuo i bez posledica saobraćajne nesreće,pozdrava produžio put. Od tad je tridesetiih godina 20. veka.nastupila promena u političkomopredeljenju Miletovom. Postao je Mihajlo Stevanović bio jevatreni republikanac. u pravom smislu unuk Miajla, Cupara u punom izrazu, od Pričalo se po Vranju da je kod glave do pete. Ali, ako se zavirinjega boravio Gavrilo Princip malo dublje, naćiće se i osobinei ostali članovi Mlade Bosne. njegovog oca Stevana, a toGavrila je učio da puca iz pištolja su: produhovljenost, toplinai da baca bombe. Bio je prvi i sklonost prema idealizmu iinstruktor srpskih specijalnih maštanju.snaga. Po bogatstvu i društvenoj Nakon ujedinjenja, gnevan moći isticao se Đorđa.što je Istra ostala van Jugoslavije, Odlikovao se upornošću koja jejavno je govorio o zlodelimaItalijana, o pogibiji VladimiraCupare 42

prelazila u tvrdoglavost. Važio je u porodici zavela svadljiv duh.je za inteligentnog, okretnog i Bila je zavidljiva i nije prezalasposobnog trgovca. U proizvodnji ni pred čim u interesu svoje užei prodaji užarije snašao se dobro porodice. Rodila je dva sina,i razvio je vremenom velike Nikolu i Mitu.poslove. Za razliku od drugihu porodici, imao je smisla za Posle smrti Vaske, Đorđatrgovinu, pri čemu se isticao u se oženio Marikom, lepom iophođenju sa ljudima. Đorđa je prijatnom ženom i dobromprerastao sirovog gorštaka koji se domaćicom. Ubrzo je i ona umrlatuđi od sveta. Njegova delatnost i on se po treći put Cekom oženio,sa početka 20. veka u trgovini, sa kojom je imao ćerku Lenu.javnom i kulturnom životu Vranjautkana je duboko u istoriju varoši. Bio je istaknuti nacionalni radnik i Bugari su ga, sa ostalimGOSPODIN IZ BORDOA viđenijim Vranjancima, zaklali 1915. godine u Surdulici. Đorđa se oženio Vaskom,pomalo džandrljivom ženom, koja Njegovi sinovi bili su u početku bili naglašeno sebični, aliNikola Cupara su se škrtosti oslobodili i opredelili se za lično uživanje, raskalašnost i galantnost. Voleli su kafanski život i ličnu afirmaciju, što nije bila osobina nijednog Cupare do tada. Ovome je doprinosila okolnost što im je otac bio bogat i što je relativno mlad umro, te ih nije u potpunosti uveo u posao. Imetak nisu uvećavali, već su ga polagano smanjivali. Mita je živeo je od danas za sutra. Putovao je u Francusku, pa je potom govorio: “Ja sam gospodin iz Bordoa”. Umro je relativno mlad. ŠEĆER-MALA Nikola je radio u trgovini sa svojim ocem. Imao je trgovačku 43 Stare vranjske porodice

radnju u Solunu. Naočit, lukavi niti su umeli da se udvarajuposedovao je sve manire svetskog ljudima. Nedostajao im je ljubazančoveka. U trgovini nije imao osmejak. Nisu mogli da se pomireokretnost i sposobnosti svoga sa činjenicom da je mušterija uvekoca, ali je, kao i svaki Cupara, bio u pravu. Na bilo kakvu primedbuuporan i tvrdoglav, možda i nešto na cenu ili kvalitet robe odgovaralinaglašenije. Oženio se Stojnom, su osorno: “Sikter, bre, nadvor!”poreklom po majci iz Stajićevihi sa njom imao sina Đorđa i šest CUPARSKA KAFAkćeri: Koku, Ljubinku, Katicu,Branu, Nadicu i Veru. Đorđe i Pri kupovini i pogađanjuNadica umrli su kao deca. Nikola robe bili su tvrdoglavi, „teški“ zaje prešao da živi u kući svoga dogovor. Nikola je poslove sklapaotasta, Nikole Jorgaća, u današnjoj u kafani. Ubeđivanja i pogađanjaulici Vule Antića. Tu ulicu, pred su trajala dugo, po čitav dan iDrugi rat, u Vranju su momci čitavu noć. Kada bi trgovci htelizvali i „šećer-mala“, zbog raskošne da pođu, zaustavljao ih je govorećilepote Nikolinih kćeri. kafedžiji: “Dete, donesi još jednu kafu!” Cuparci su upamćeni u Vranjukao osorni, nepristupačni za Kafa, po dogovoru, nikadspoljni svet. Uporni, tvrdoglavi, nije stizala. I danas kod starijihoni su bili dosledni, nemilosrdni Vranjanaca kad kafa “kasni” možekada treba da kažu istinu. Mnogo se čuti: “Ajde bre, će bidne li tajputa, zbog takvih stavova, gubili cuparska kafa?”su pozicije, mada su visokocenjeni i poštovani. U sredini u Cupare ne treba gledati samokojoj su živeli nisu uvek imali spolja. Iznutra, bili su izrazitosreće. Svojom zatvorenošću i duševni ljudi, privrženi porodiciupornošću često su navlačili i u raskoši i u nemaštini. Oni sugnev okoline, koja ih je smatrala sentimentalni, kada treba i nežni,namćorima. Noseći kroz ali su to vešto prikrivali u sebi.generacije svoje osnovne osobine, Držali su se dalje od intimnihnisu bili uvek u stanju da se bliskosti. Neizmerno su voleliprilagode novim uslovima života. svoju decu, ali retko su pružaliBili su snažni, na svojim posedima ruku da ih pomiluju. Teško sui u zanatima, ali u novim uslovima podnosili izražene grubosti prematrgovine nisu mogli da se snađu. svojima, ali to nisu pokazivali.Nisu imali duh trgovaca, nisu bili Zbog toga su patili, srce „stezali u kamen“.Cupare 44

Ženski članovi porodice bili su Do današnjih dana prošlouporniji, otvoreniji za spoljni svet, je desetak generacija Cupara.ali nisu odstupale ni od cuparskih Po ženskoj liniji imaju mnoštvoosobina. Njihovi muževi su potomaka rasutih po Srbiji iuvažavali porodicu Cupara. Bile svetu. U Vranju su prodali imetak.su, u većini slučajeva, dominantne Kapija, delovi dvorišta, podsećajuu svojim porodicama. na njih. “Cuparke ostanaše Cupare”, (Kazivač: Momčilo Sentić,govorilo se. I nakon udaje su potomak Tome Cupare – odnosile porodično ime, pa i njihova ćerke Stojne)deca. “Ene ga, ide cuparskoKosarče, tako se ukazivalo nadevojku koja je po majci bilaCupara. 45 Stare vranjske porodice



Vlajinci, od blata zlatoJanja Vlajinac bio je među prvacima u varoši koji su izdejstvovali dase sagradi Saborna crkva 1837. godine. Kada su je pojedini gradskiTurci, poturčenjaci i Arbanasi iz okolnih sela srušili, bio je međuprvacima iz varoši koji su oštro protestovali kod Porte Vlajinci su se doselili u Vranje imućna, a počela je da napredujeu drugoj polovini 18. veka iz sela kada su Janja i Dimitrije izučiliCrveni Grad u Gornjoj Pčinji. škole i krenuli da se bavePrvi se doselio Kitan Stošić, ali trgovinom. Vredni i uporni, sticalifamilija će postati poznata po su i uvećavali bogatstvo. Kuća jeStoši, sinu Dimitrija i Vlajinke. još više napredovala kada je StošaDimitrije je umro mlad i baba oženio sinove i orodio se sa prvimVlajinka je očuvala Stošine sinove porodicama u varoši, Hadži-Janju i Dimitrija. Po babi Vlajinki, Mihajla Pogačarevića i Nikolekoja je učvrstila familijarni koren, Lukara. Sav srećan i zadovoljan,porodica će poneti prezime često je govorio: “Dva sina imam,Vlajinac. dva anđela, dva svata imam, dva kralja, a ja sam – Vla’-beg”.VLA’-BEG Janja Vlajinac bio je jedan je Porodica je bila osrednje najmarkatnijih trgovaca u 19.Janja Vlajinac 47 Stare vranjske porodice

veku u Vranju. Svoj izgrađen Rista Vlajinacstil trgovca koji je stalno pratio smatralo se da je kasnio sanovine i primenjivao ih po ceni i ženidbom. Od početka trgovanjada materijalno, u početku, nema najviše je cenio bosanske trgovcedobiti, zadržao je do kraja života. i često je odlazio i oduševljavao sePo svojoj spoljašnosti, držanju, Sarajevom. Pod njihovim uticajemnošnji – podsećao je na trgovce iz znao je da kaže: „Mlad čovek prvoranijih, turskih vremena. mora da napuni ćemer, pa tek tada da se kući i osnuje porodicu“. U pogledu vaspitanja,morala, prezirao je novodolazeći Janja Vlajinac je od ranelevantinski, prevarantski mladosti do duboke starostiduh, iskazan samo na golom bio vrlo produktivan. Najpre jeinteresu. Red u njegovoj kući i godinama trgovao sirovim kožamanjegovim poslovima, tačnost i od sitne stoke i gvožđarijom. Kožepreciznost, intuicija da prepozna je izvozio u Srbiju, a gvožđarijudobro i zlo, razdvoji pravdu od je donosio iz Sarajeva. Potom jenepravde, samo su uveličavali sa mlađim bratom Dimitrijem donjegov autoritet. Izazivao je 1861. godine vodio kolonijalnupoštovanje svih ljudi, bez obzira radnju. Iz njegovih se tefterana materijalni status i verskupripadnost u varoši. Janja se rodio 1817. godine.Kao dete isticao se bistrinom ivrednoćom. Osnovnu školu, kaosva deca iz srednje imućne kuće,završio je u Vranju kod učiteljaMartirija Hilandarca i, kasnije,popa Nikole Ristića. Znao je turskii arnautski jezik, grčki nikad nijenaučio, iako je s Grcima aktivnotrgovao.KOŽE, GVOŽĐARIJA,SVILENE BUBE, VINO Oženio su u dvadesetsedmojgodini, Milicom, ćerkom Hadži-Mihajla Pogačarca. Za to vremeVlajinci 48